66 AUTO BILD 4x4 | Br. 2 · 8. jul 2009.

ŠKOLA TERENSKE VOŽNJE (5)EXTRA AKCIJAEXTRA

NAVIGACIJA PO Koliko god je bitno da budete osposobljeni za upravljanje vozilom po bespuću da bi vaša (nadamo se da ste iz dosadašnjih nastavaka škole dosta toga naučili), jednako je bitno inavigaciju. U ovom broju pokušaćemo da vas uputimo u tajne terenske navigacije

Ako je GPS tehnologija unelapravu revoluciju u navigacijupo drumovima, od nje je ko-

rist još veća kada se nalazite tamogde nemate koga da pitate za put, ato je po šumskim i planinskim bes-pućima gde polazite u avanture va-šim terencem. Naravno, pod uslo-vom da posedujete kartografiju sapodacima o terenu po kojem želiteda se krećete, jer je GPS bez odgo-

varajućih mapa sa topografskim po-dacima neupotrebljiv komad elek-tronike za navigaciju van asfaltnihputeva (mnogi kupci jeftinih GPSuređaja anonimnih proizvođačauopšte nisu svesni ove činjenice).

S druge strane, ako nemate GPSili odgovarajuću kartografiju zanjega, a posedujete štampane to-pografske karte nekog terena ikompas (skoro svako terensko vo-

zilo opremljeno je i elektronskimkompasom), opet ste u boljoj pozi-ciji od onih koji imaju samo GPSbez kartografije. Koristeći samoodometar vašeg terenca i pažljivoprateći udaljenost između pojedi-nih raskršća na mapi, s priličnomizvesnošću možete u svakom tre-nutku da procenite gde se nalazitei bez eksternih pomagala. To važi,naravno, ukoliko su topografske

karte koje koristite novijeg datu-ma, odnosno ako je ucrtana mre-ža šumskih puteva u njima ažurna,a to na našim prostorima najčešćenije slučaj – novi putevi se probija-ju za potrebe eksploatacije šuma (iradoznalaca poput vas), stari zara-staju u gustiš i zaboravljaju se, ta-ko da vas štampane mape i „odo-kativna“ procena pozicije na njimačesto mogu navesti na pogrešne

U SARADNJISA CENTROMZA DODATNUEDUKACIJU

VOZAČA„MARANI“

NAVIGACIJA PO Koliko god je bitno da budete osposobljeni za upravljanje vozilom po bespuću da bi vaša (nadamo se da ste iz dosadašnjih nastavaka škole dosta toga naučili), jednako je bitno inavigaciju. U ovom broju pokušaćemo da vas uputimo u tajne terenske navigacije

KAKAV VAM JE GPS POTREBAN?

Za navigaciju po divljini najbolje je kori-stiti neki od uređaja iz „outdoor“ kategori-je ili, kao alternativu, PDA računar sa inte-grisanim GPS-om, odnosno eksternim GPSmodulom sa kojim komunicira putem „blu-etooth“ veze. Možete da koristite i „pamet-ne“ mobilne telefone sa GPS-om, pod uslo-vom da oni koriste Windows Mobile opera-tivni sistem, jer je za one sa drugim opera-tivnim sistemima softverska podrška loša(barem za sada). Nijedna od ove dve kon-cepcije nije savršena, odnosno svaka imasvoje prednosti i mane.

Outdoor GPS uređajiNavigatori iz ove kategorije prevashodnosu namenjeni ljubiteljima sportova na otvo-renom, ali jednako uspešno mogu da se ko-riste i u automobilu (za njih, takođe, moguda se dokupe nosači za vetrobransko sta-klo i eksterno napajanje od 12 V). Jedini bren-dovi koji trenutno proizvode ovu vrstu na-vigatora jesu Garmin i Magellan. Njih karak-

teriše, pre svega, odlična otpornost na udar-ce i vodu, mogućnost korišćenja izmenjivihAA baterija (tako da im je autonomija bezeksternog napajanja, praktično, beskonač-na), rutabilnost na istom nivou kao i kod au-to-navigatora (samo bez glasovnog navo-đenja), mogućnost navođenja po učitanimtrekovima, kao i generalno praktično neo-graničene mogućnosti softverske razmenepodataka sa PC računarom i mnogobrojnekorisne napredne funkcije koje nećete sre-sti kod auto-navigatora. Zbog svega toga su

uređaji iz ove kategorije, po pravilu, i sku-plji od auto-navigatora, iako su po dimen-zijama kompaktniji.Kao i kod auto-navigatora, mane „outdo-or“ uređaja su nepromenljiv operativni si-stem, odnosno softver i mogućnost rada sa-mo sa vektorskom kartografijom.

PDA uređajiAko se opredelite da vaš saputnik po divljinibude PDA uređaj, zahvaljujući Windows Mo-bile operativnom sistemu bićete „nagrađe-

ni“ najvećim izborom softvera za navigaci-ju, koji će vam ravnopravno omogućiti kori-šćenje vektorskih ili rasterskih mapa. S dru-ge strane, PDA uređaj možete da koristite uzisti stepen komfora kao i auto-navigator, ko-ji uključuje i glasovno navođenje. Takva flek-sibilnost i mogućnost međusobnog dopunja-vanja informacija koje dobijate od rasterskei vektorske kartografije „plaćate“ činjenicomda PDA uređaji pate od iste vrste restrikcijakada je reč o robustnosti, vodootpornosti iautonomiji napajanja, kao i auto-navigatori.

Savremeni GPS iz „outdoor“ kategorije, 2D i 3D reljefna mapa i različiti modovi prikaza podataka

8. jul 2009. · Br. 2 | AUTO BILD 4x4 67

BESPUĆU avantura na nepoznatom terenu bila bezbedna

da budete sposobni za samostalnu terensku– korišćenjem savremene GPS tehnologije

zaključke. Svaki GPS, bez obzirana to kakve mogućnosti nudi i ka-kvu kartografiju poseduje, možeda očita barem koordinate na koji-ma se nalazite, a to vam, uz štam-panu kartu (pod uslovom da je nanjoj odštampan i koordinatni si-stem), nudi makar mogućnost daodredite svoje tačnu poziciju i po-stanete svesni koliko su zastarelipodaci na karti.

Da orijentacija ipak ne bi bila sna-laženje pomoću „štapa i kanapa“,odnosno ispomaganje onim štovam je već pri ruci, uputstvima ko-ja vam ovoga puta dajemo pokuša-ćemo da vas osposobimo da krozdivljinu „navigirate“ na najbolji mo-gući način, suvereno i opušteno, ko-risteći sve ono što hardver i softverdanas, u sadejstvu, omogućavaju.Razjasnićemo vam i ključne pojmo-

ve u vezi sa GPS navigacijom, jerprimećujemo da ih mnogi korisni-ci pogrešno tumače. Ono čega una-pred morate da budete svesni jesteto da je za navigaciju po divljini uzpomoć GPS-a, ipak, potrebno ele-mentarno predznanje, za razliku oddrumske navigacije za koju su ure-đaji i softver osmišljeni tako da sva-ko može odmah da ih koristi čim ihuključi.

BESPUĆU avantura na nepoznatom terenu bila bezbedna

da budete sposobni za samostalnu terensku– korišćenjem savremene GPS tehnologije Tri razloga protiv

navigacije u šumipomoću drumskognavigatora

Iako za navigaciju po divljini možeda se koristi i neki klasičan drumskinavigator (pod uslovom da je opre-mljen odgovarajućom kartografijomsa topografskim elementima), takviuređaji su manje pogodni zbog višerazloga, a mi ćemo navesti tri:

¤ Nedovoljna softverska funkcio-nalnost, odnosno nedostatak mo-gućnosti za uvoz i izvoz podatakau osnovnim formatima za razme-nu GPS datoteka.Koliko god da su klasični drumski na-vigatori zbog velikih ekrana osetlji-vih na dodir i glasovnog navođenjanaizgled praktični za korišćenje u au-tomobilu, njihova korisnost prestajeonog trenutka kada stignete do krajaasfaltnog puta; tada su vam potrebnipodaci koje ste sakupili sa strane(najčešće u obliku datoteka sa .gpxekstenzijom), naročito ukoliko karto-grafija u uređaju ne podržava auto-matsko rutiranje van asfalta. Među-tim, većina modela ne može da učitate podatke u ovakve uređaje.

¤ Nemogućnost navigacijepo trekovima (ili rutama)generisanim sa strane.Većina drumskih navigatora ne samoda nema mogućnost uvoza trekova u.gpx formatu ili nekom drugom, većne poseduje nikakvu mogućnost ak-tivne navigacije po njima, što vam,posebno u slučaju da ne posedujetekartografiju sa automatskim rutira-njem van asfalta, drastično otežavasnalaženje u prostoru.

¤ Nedostatak robustnosti, vodoot-pornosti i autonomije napajanja.Ljubiteljima prirode obično je po-trebno da uređaj za orijentaciju po-nesu iz automobila kada nastave da-lje pešice, a tada postaju bitne nekeosobine koje do tog trenutka nisu bi-le toliko važne – otpornost na kišu ilipadove, kao i mogućnost da se ispra-žnjena baterija jednostavno zamenidrugom. Auto-uređaje, skoro po pra-vilu, ne odlikuju ove osobine.

RASTERSKA I (ILI) VEKTORSKA KARTOGRAFIJA: PREDNOSTI I MANE

Ovi naizgled zbunjujući pojmovi imaju vr-lo jednostavna objašnjenja. Rasterska kar-tografija je ona dobijena skeniranjemštampanih mapa i njihovim georeferenci-ranjem (tj. prostornom kalibracijom) usoftveru, dok se vektorska kartografijadobija digitalizacijom podataka iz raster-skih mapa, odnosno njihovom konverzi-jom u tačke i krive u okviru strukturisa-ne baze podataka.

Rasterska kartografijaRasterske karte vam, pre svega, obezbeđu-ju isti nivo detalja koji imaju i štampane kar-te sa kojih su skenirane, jer to i jeste „foto-grafija“ papirne karte prebačena na ekranvašeg PDA uređaja. Ukoliko posedujete od-govarajući softver na PC računaru možete vr-lo jednostavno da skenirate karte iz vaše ar-hive, a zatim da ih kalibrišete i automatskikonvertujete za upotrebu na PDA uređaju(najpopularniji softver ove vrste je OziExplorer za PC računare, odnosno Ozi Explorer

CE kao klijent na PDA uređajima). Nažalost,izuzetna detaljnost je jedina prednost raster-skih karata. Međutim, na njima nije mogućeautomatsko rutiranje jer softver „ne zna“ ka-ko da interpretira objekte sa slike (putevi susamo nizovi „mrtvih“ tačaka na ekranu), prizumiranju detalji postaju „kockasti“ kada ide-te sa uvećanjem iznad 100 odsto, a nije mo-guća ni pretraga po nazivima objekata (ma-da neki komadi softvera kao, na primer, po-menuti Ozi Explorer, imaju mogućnost for-miranja baze georeferenciranih tačaka).

Vektorska kartografijaVektorske karte nije tako jednostavno na-praviti kao rasterske ali najčešće možeteda ih kupite kao komercijalan kartograf-ski proizvod (i za područje naše zemlje po-stoji jedan takav koji uključuje i topograf-ske sadržaje – SCG Route, izdanje Infote-am za Garmin uređaje). Njihova prednostje u mogućnosti automatskog rutiranja,praktično neograničenog zumiranja uz mo-gućnost podešavanja željenog nivoa deta-lja (on može da se menja dinamički pri zu-miranju), nepostojanja granica izmeđusekcija karata, sortiranja i pretrage obje-kata po bazi, prikaza bilo u 2D ili 3D pro-jekciji, dok je njihova ključna (i zapravo je-dina) mana značajno siromašnija pokrive-nost detaljima (recimo, puteva) u odnosuna rasterske karte.

Da biste znali odakle ste došli, kuda ste prošlii gde ste se uputili, potreban vam je GPS

Rasterska karta na PDA uređaju saintegrisanim GPS-om pruža vam ogromnukoličinu detalja o okruženju

NAVIGACIJSKI POJMOVNIK VAŠA PC ARHIVA

68 AUTO BILD 4x4 | Br. 2 · 8. jul 2009.

ŠKOLA TERENSKE VOŽNJE (5)EXTRA AKCIJAEXTRA

Čak i kada naraskrsnicamau šumi naiđetena ovakveputokaze,markirajte ihu svom GPS-u

KADA KORISTITE GPS U DIVLJINI...

¤ Nemojte se previše oslanjati na auto-matsko rutiranje kod vektorske kartogra-fije, ukoliko ga vaš uređaj podržava, akarta koju imate nudi. Greške u spojevi-ma tačaka u pojedinim verzijama kartesu moguće, pa tako i pokušaji automat-skog rutiranja bizarnim i posve nelogič-nim trasama. Ako mu i pribegnete, vizu-elno prođite kroz celu trasu pre polaskai razmislite o logičnosti rutiranja.¤ Koristite kartu prevashodno kao refe-rencu za utvrđivanje svog položaja uprostoru, upoređujući ono što vidite naekranu uređaja sa onim što vidite okosvog vozila.

¤ Kada vam se bilo šta učini nelogično (naprimer, u karti nema puta kojim se kre-ćete), pri odlučivanju o smeru daljeg kre-tanja oslanjajte se pre svega na one pa-rametre koji su pouzdani i tokom godinanepromenljivi – visinski profil terena (sa-gledan kroz gustinu izohipsi oko vas), po-ložaj planinskih vrhova, zaravni, prevo-ja, doline potoka i reka, itd.¤ Kada donosite strateške odluke o kre-tanju, koristite manji zum, kako biste sa-gledali na karti (ekranu) što veći prostor.Gubitak objekata u neposrednom okru-ženju je nebitan. Kada pokušavate da„nabodete“ pravo skretanje u gustoj mre-

ži isprepletenih puteva, koristite što jačizum – ukoliko je stepen zuma nedovoljan,lako možete da skrenete na neki put kojije paralelan sa onim na koji ste zapravonameravali da skrenete. ¤ Ukoliko se krećete potpuno van pute-va, birajte radije čistine nego šumu (ovajdetalj obično možete da sagledate isklju-čivo sa rasterskih karata), kao i pravacza uspon ili spust koji vam obezbeđujeujednačeniji nagib (što ćete sagledati poravnomernosti razmaka izohipsi) – zbogvelikih fluktuacija u nagibu možete danaiđete na nesavladive delove padina iličak stenovite odseke.

¤ Ako napuštate vozilo na terenu koji jeiole komplikovaniji za orijentaciju, obe-ležite tačku gde ste ga ostavili, ne osla-njajte se isključivo na treklog – može vamkasnije pomoći u njegovom bržem pro-nalaženju.¤ Obeležite sve raskrsnice koje vam seučine bitnim, i po mogućnosti im dajteimena koja će vas lako asocirati na loka-ciju. Ovo veoma olakšava naknadnu ana-lizu vašeg kretanja i planiranje budućihakcija, naročito u situacijama kada natim raskrsnicama niste skrenuli, odno-sno nemate zapis kretanja po putu kojise seče sa onim kojim ste prošli.

Nemamo nameru da prejudiciramokoji ćete softver koristiti za arhiviranjevaših 4x4 avantura. To može da budeneki koji radi sa vektorskom kartogra-fijom (Garmin MapSource, BaseCamp)ili sa rasterskom (Ozi Explorer, Fugawi,ili možda danas svemogući i gotovo ne-zaobilazni Google Earth). Ono što vasrazlikuje od pojedinaca koji GPS uređajkoriste isključivo za navigiranje po dru-movima jeste to što njima čuvanje za-pisa kretanja (uz korišćenje kvalitetnemape) realno nije ni potrebno, dok zavas to predstavlja dragocen način da sa-čuvate tekovine istraživanja u predeli-ma kojima možda pre vas odavno nikonije prošao. Zato treba povesti računada vam arhiva bude što urednija, ne sa-mo zato da biste vi sami posle dužeg vre-mena u njoj mogli da se snađete, već dabiste je lakše podelili i sa drugima. Pre-poručujemo:¤ svoje treklogove i tačke grupišite pofolderima u logične celine (na primer,po geografskim oblastima);¤ dobro razmislite kakva imena trebadati datotekama. Vaši podaci će biti pre-gledniji ukoliko trekovi u nazivima, semimena nekog što distinktivnijeg delapređene trase, imaju i datum (baremmesec i godinu). Tako ćete lako lociratitačno onu posetu nekoj trasi koju ste že-leli da pogledate ili nekome pošaljete.

Da biste ovladali veštinom pripreme, re-alizacije i analize vaših „off-road“ tura, mo-rate da znate šta je šta u GPS rečniku. Evoobjašnjenja najbitnijih pojmova.¤ Trek (track) ili treklog (tracklog) – za-pis pređenog puta, snimljen u nekom odpostojećih formata za razmenu GPS poda-taka (.gpx, .kml, .plt, .gdb). Može da se ko-risti za pasivnu (jednostavno prikazan od-ređenom bojom na mapi) ili aktivnu navi-gaciju (uređaj prati zapis dajući vam in-strukcije za skretanja ažurirajući statisti-ku kretanja slično kao i pri praćenju rute).¤ Aktivni log (active log) – zapis vašeg kre-tanja koji GPS uređaj trenutno drži u svo-joj aktivnoj memoriji (koja je obično ogra-ničenog kapaciteta, pa treba da vodite ra-čuna da se ne popuni). Ovaj zapis može dabude snimljen kao treklog u glavnu memo-riju samog uređaja ili na PC računaru, ka-da ga s njim povežete.¤ Tačka (waypoint) – neka tačka u prosto-ru koja je u memoriji uređaja zabeleženakao objekat neposredno ili je preneta iz ne-

ke tuđe kolekcije u jednom od mogućih for-mata (.gpx, .kml, .wpt, .gdb).¤ POI (point of interest) – vrlo slično kao itačka, s tim što se ne radi o tačkama iz va-še privatne kolekcije, već o onima koje suveć obuhvaćene kartografijom u uređaju.¤ Ruta (route) – automatski generisanatrasa kretanja između dve tačke koja pra-ti putnu mrežu na vektorskim kartama imože da sadrži proizvoljan broj međuta-čaka. Može da bude generisana na sa-

mom uređaju ili na PC računaru, a zatimprebačena u listu memorisanih ruta nauređaju.¤ Putni kompjuter (trip computer) – ekranna vašem GPS uređaju koji prati sve mogu-će statistike vašeg kretanja između dva „re-seta“ ove funkcije (najčešće različite stati-stike mogu da se resetuju zasebno).¤ Visinski profil (altitude profile) – grafi-kon koji prikazuje promenu nadmorske vi-sine na pređenom putu.

Ovo nije sve što se može reći o navigaciji uz pomoć savremenih GPSuređaja u divljini, ali je svakako dobar početak koji može pravilno da vasusmeri u osamostaljivanju za autonomno snalaženje u prostoru. Kadajednom ovladate osnovnim principima korišćenja GPS tehnike u bespuću,odjednom će vam se otvoriti potpuno novi horizonti, postaćete mnogoodvažniji i ujedno opušteniji u „zavirivanju“ na staze i bogaze kojima seranije nikako ne biste usudili da kročite svojim 4x4 mezimcem...

Otkrivatajneterenskevožnje:naš saradnik Aleksandar Veljković

Trekovi, tačke, visinski profil