AKCIONI PLAN

za razreše je vod og ko flikta a lokalitetu Sadžak u SRP Zasavica

Septembar 2016, Sremska Mitrovica

Akcioni plan za razreše je vod og ko flikta na lokaLitetu Sadžak u Specijalnom rezervatu pirode Zasavica

Izdavač Pokret gorana Sremske Mitrovice

Urednik Mirjana Bartula

Autori Draga Milojčić, Gora Nikolić, Mirja a Bartula, Mihailo “ta ković,

Mirja a Novković

Šta pa PMR, Ruma

Ova publikacija je izrađe a u okviru Pilot projekta plavljenja u SRP Zasavica – )asavica FloPP “ koji je

deo projekta „Jača je zaštite reke Save i je ih plav ih doli a“ implementiranog od strane Fondacije

EuroNatur.

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................................................ 4

Proces izrade Akcionog plana .................................................................................................................. 4

Usvaja je i sprovođe je Ak io og pla a ................................................................................................. 5

Praće je sprovođe ja Akcionog plana .................................................................................................... 5

Fi a sira je sprovođe ja Ak io og pla a............................................................................................... 5

Polazišta za izradu Ak io og pla a .......................................................................................................... 5

Hidrološki uslovi a “adžaku ........................................................................................................... 6

“ta je iodiverziteta a lokalitetu “adžak ...................................................................................... 9

Nači korišće ja, karakteristike i kvalitet ze ljišta a “adžaku ................................................... 10

Akcioni plan ........................................................................................................................................... 11

Vizija .................................................................................................................................................. 11

Ciljevi ................................................................................................................................................. 11

1. Uvod

Ovaj Akcioni plan predstavlja finalni rezultat „Pilot projekta plavljenja u SRP Zasavica – Zasavica

FloPP , koji je implementiran u periodu od oktobra 2015. do septembra 2016. godine, sa ciljem da

dopri ese u apređe ju upravlja ja “pe ijal i rezervato prirode )asavi a rešava je vod og ko flikta iz eđu zaštite prirode i poljoprivrednika.

Pilot projekat je deo šireg ko teksta i aktiv osti koje realizuje Fondacija EuroNatur u basenu reke

Save kroz projekat „Jača je zaštite reke “ave i je ih plav ih doli a .

Ovi Ak io i pla o rešava se suko u korišće ju ze ljišta, iz eđu vlas ika ze ljišta i Pokreta

gorana Sremske Mitrovice - upravljača zaštiće im područjem, od os o iz eđu poljoprivrede i zaštite prirode. Radi se pri ar o o suko u i teresa oko aksi al o dopušte og ivoa vode u korist

poljoprivrednih aktiv osti koje su u ovo slučaju glav i faktor uti aja a ekološki karakter )asavi e.

Ak io i pla daje ko kret e predloge aktiv osti koje će dovesti do postepenog s a je ja i ko ač e

eliminacije sukoba interesa iz eđu vlas ika poljoprivred og ze ljišta i upravljača rezervato .

Aktivnosti su fokusirane na manju celinu - lokalitet “adžak, koje se kas ije ogu pri e iti i a ostala hidrološki spor a područja rezervata.

Akcioni plan, izrađe uz učešće svih zai teresova ih stra a, treba da obezbedi da se legitimnom

pro e o ači a korišće ja ze ljišta, upravlja je rezervato astavi uz i i u suko a.

2. Proces izrade akcionog plana

Izrada Akcionog plana tekla je kroz pro es i for isa ja šire jav osti, ko sultova ja i direktnog

uključiva ja zai teresova ih stra a za reše je vod og ko flikta u “RP )asavi a.

Konsultova je zai teresova ih stra a o avlje o je a ketira je vlas ika ze ljišta na lokalitetu

“adžak, koji su na ovaj ači i ali priliku da izraze svoje stavove u pogledu negativnog efekta

plavljenje na poljoprivredne aktivnosti, o op ija a pro e e a e e ze ljišta, pro e i poljoprivrednih kultura, organskoj proizvodnji ili turizmu vezanom za SRP Zasavica. Osim toga,

ispita i i su dali predloge svoje vizije dugoroč og razvoja rezervata i izrazili svoju spre ost da aktiv o učestvuju u izradi i sprovodjenju ovog Akcionog plana.

Direkt o uključiva je zai teresova ih stra a o avlje o je kroz Forum zainteresovanih strana za

reše je vod og ko flikta u SRP )asavica, koji se zva ič o sastao toko dve radio i e za akciono

planiranje, kada su učes i i aktiv o diskutovali o predlože i aktiv osti a i vršili odabir

najprihvatljivijih opcija.

Lokalna saradnička grupa, kao telo za rad na terenu i saradnju sa lokal i sta ov ištvo , kao i

Odbor zainteresovanih strana, telo koje se sastajalo u periodu iz eđu zva ič ih skupova foru a,

o ez eđivali su ko ti uitet akcionog planiranja.

Ovaj Akcioni plan za period 2016-2020. godine, kao rezultat rada svih zainteresovanih strana,

usmeren je ka faz o rešava ju vod og ko flikta u “adžaku do .godi e, koji uvažava do ro it o e stra e, vlas ika ze ljišta i zaštiće e prirode i pruža i priliku da ostvare svoje i terese. Po

usvajanju, one ga neposredno i sprovode preko svojih predstavnika u Odboru zainteresovanih strana.

3. Usvajanje i sprovođe je Akcionog plana

Akcioni plan je prihvaće i podrža od stra e svih učes ika u pro esu a Fi al oj ko fere iji projekta, dok će njegova obaveznost iti o ez eđe a u oše je aktiv osti u Godiš je progra e

zaštite i razvoja “RP )asavi e i njihovom verifikacijom.

Sve planirane aktivnosti će se detalj o razrađivati (obimi, dinamika, nosioci, finansijski pokazatelji) i

iće pred et dobijanja saglas osti i uslova zaštite prirode od adlež ih orga a.

U prvoj fazi realizacije Akcionog plana u apređuje se sarad ja svih zai teresova ih stra a kroz jas o definisanje uloga i odgovor osti adlež ih za upravlja je vod i ko flikto i razvoj partnerstva sa

lokalnom zajednicom.

)ajed ički usvoje i pravili a, akteri preuzimaju odgovornost i obaveze da se pridržavaju pravila, a dogovorno prihvatiaju i eventualno plaća je kaz i, odšteta, ko pe za ija i sl., u slučaju prekršaja usvojenih pravila, od os o eizvrše ja o aveza.

4. Praće je sprovođe ja Akcionog plana

“provođe je Ak io og pla a, u skladu sa preporuka a Ra sar-a, zai teresova e stra e će pratiti preko Odbora zainteresovanih strana mehanizmima brzih procena i pokazatelja ranog upozorenja.

5. Fi a sira je sprovođe ja Ak io og pla a

Pri konkurisanju za sredstva i jihovoj dodeli koristiće se lokal i, a io al i i eđu arod i mehanizmi, prema potrebi.

6. Polazišta za izradu Akcionog plana

Osnova za izradu Ak io og pla a ila je a aliza hidroloških uslova, ko zerva io og statusa ključ ih vrsta i Natura sta išta, kao i poljoprivred og ze ljišta a lokalitetu “adžak u SRP Zasavica. Osim

toga, date su i preporuke za u apređe je postojećeg sta ja, koje su poslužile kao os ova za usvaja je kompromis og reše ja postojećeg suko a i teresa iz eđu korišće ja ze ljišta za poljoprivred e svhe i zaštitu prirode.

6.1. Hidrološki uslovi a Sadžaku

Istraživa je hidroloških uslova a “adžaku zahtevalo je a alizu šireg ko teksta koji je o uhvatio spoljne (reka “ava i u utraš je vodotok )asavi a vode.

Hidrološki reži Save

Potez “ave od ušća Dri e do “re ske Mitrovi e predstavlja prirod u gra i u raz atra og područja a severu. Površi a sliva reke “ave do V“ “r. Mitrovi a iz osi . k 2. Odgovarajuća a aliza

proti aja i vodostaja reke “ave data je a os ovu raspoloživih hidroloških podataka os atra ja i merenja na profilu vodomerne stanice Sr. Mitrovica.

Proticaji

Proseč i proti aj Na osnovu podataka dnevnih osmatranja proticaja vode formiran je pregled

sred je eseč ih i godiš jih proti aja vode. Na taj ači do ije o je serija podataka o proseč i proti aji a eseč ih i godiš ja , koje su statistički o rađe e (Tabela 1)

Tabela 1. Verovat oće pojave sred je eseč ih proticaja 3/s

Meseci 50% 60% 80% 90% 95% 97,5% 98% 99%

Januar 1602 1413 1031 795 632 512 480 395

Februar 1798 1604 1189 919 727 584 545 443

Mart 2107 1912 1512 1258 1074 932 893 787

April 2325 2123 1708 1444 1252 1104 1063 950

Maj 2024 1837 1460 1222 1051 919 883 785

Juni 1457 1323 1045 866 735 634 606 531

Juli 957 867 678 556 467 398 380 328

Avgust 590 535 437 382 347 322 315 297

Septembar 620 550 419 345 295 258 248 222

Oktobar 900 778 554 429 348 290 275 235

Novembar 1516 1332 982 778 641 541 514 443

Decembar 1830 1630 1219 959 776 639 602 403

Godina 1544 1469 1309 1201 1118 1051 1032 978

Male vode )a potre e pote ijal og o ez eđe ja vode za osvežava je )asavi e, urađe a je

a aliza i i al ih sred je d ev ih i i i al ih sred je eseč ih proti aja. “tatistička a aliza je o avlje a korišće je klasič e pro edure testira ja prilagođava ja teorijskih fu k ija raspodele serija a os ov ih podataka. Rezultati sprovede ih proračuna prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2. Verovat oća pojave i i al ih sred je eseč ih i godiš jih proticaja %

sred je eseč i proti aji 1 5 10 50 70 80 90 95 97,5 99

Qmin. sr. mes. (m3/s) 1155 899 788 502 419 377 325 289 261 232

Qmin. sr. mes. 95% (m3/s) 1016 812 720 470 385 343 292 255 227 198

godiš ji proti aji vode

Qmin. (m3/s) 710 599 546 390 338 310 275 248 227 2040

Qmin. 95% (m3/s) 645 554 509 368 318 289 252 225 203 180

Velike vode Proraču velikih voda “ave izvrše je statističko a alizo serije aksi al ih godiš jih proti aja (Tabela 3).

Tabela 3. Verovat oća pojave aksi al ih godiš jih proticaja %

proticaji vode 0.1 1 2 5 10 20 30 50

Qmax. god. (m3/s) 7946 6571 6163 5620 5196 4746 4460 4046

Qmax. god. 95% (m3/s) 9021 7229 6711 6032 5514 4975 4638 4200

Vodostaj

Na osnovu podataka o srednje dnevnim vodostajima, formirane su krive trajanja vodostaja za

proseč u godi u, vegeta io i i va vegeta io i period, i posebno za svaki mesec u godini.

Hidrološki reži )asavi e

“a gledišta hidrološke izuče osti )asavi a predstavlja eizuče i vodotok, pošto a joj e postoje siste atska os atra ja u dugogodiš je periodu. ) og edostatka valja ih podataka reži voda Zasavice određe je a os ovu teorije, koja se u slič i uslovi a koristi za hidrološki eizuče e slivove. U skladu s ti izvrše a je pro e a os ov ih karakteristika reži a voda, i to proseč ih, alih i velikih voda.

U sadaš ji uslovi a reka )asavi a, pored sopstvenog sliva drenira i sliv kanala Batar. Osnovne

hidrografske karakteristike )asavi e su: površi a sliva , k 2 sa Bataro , duži a vodotoka ,

km, srednji uravnati pad vodotoka 0,19 i sred ja visi a sliva , . Proseč a visi a padavi a iznosi 655 mm.

Proseč i proti aji Pošto se radi o hidrološki eizuče o slivu proseč i proti aj reke )asavi e je određe etodo a alogije sa hidrološki izuče ih vodotoka. Da i se sagledali proseč i proti aji korišće i su poda i sa ofi ijel ih vodo er ih sta ica u slivu reke Jadra i Kolubare. U slivu reke Jadra

korišće i su poda i za slivove koji ko trolišu vodo er e sta i e )avlaka i Leš i a, a iz sliva Kolu are je e pritoke Ta ava, U i O i a. Pri uspostavlja ju a alogije korišće i su poda i o površi a a

slivova, sred je ad orske visi e sliva i su a proseč ih višegodiš jih padavi a.

Male vode Kao merodavan podatak za definisanje malih voda usvojen je niz minimalnih

sred je eseč ih proti aja.

Velike vode )asavi e određe e su korišće je si tetičkog jedi ič og dijagra a. Para etri etode su određe i a azi ko kret ih karakteristika sliva vodotoka )asavi e i postojećih regio al ih zavis osti za šire područje.

Os ov e hidrogeološke karakteristike

Gra i a istraž og područja za potre e hidrogeološke a alize je reka Drina sa zapada, reka Sava sa

severa i severo-istoka, a sa istoka, jugo-istoka i juga stariji ste ski asivi po rđa Po eri e. U okviru kvartar ih sedi e ata, ge eral o su izdvoje e dve hidrogeološke eli e:

Osnovna vodonosna sredina - osnovna izdan, koju izgrađuju reč o-jezerski i reč i a osi: šlju kovi, šlju koviti peskovi i peskovi, i u kojoj je for ira z ije i tip izda i, i ače veo a z ačaj a aku ula ija podze ih voda.

Povlatni kompleks - sla o propus i, koji izgrađuju alevriti, alevritski peskovi i alevritske gline.

U okviru ko pleksa, u sever i i severoistoč i delovi a područja, u zo a a pojavljiva ja alevritskih peskova formiran je zbijeni tip izdani tzv. prva izdan.

Osnovna vodonosna sredina prostire se a ajveće delu istraživa og područja. U to s islu ože se pretpostaviti da a elo području, postoji direkt a ili i direkt a hidraulička veza iz eđu os ov e vodonosne sredine i subarteskih i arteskih horizonata formiranih u vodonosnim sredinama pliocena.

Najveću de lji u os ov a vodonosna sredina ima u zoni Badovinaca, zatim kod Ravnja, u

Cr oj Bari, Cr o arsko “alašu, Bogatiću i dr.

U okviru povlatnog kompleksa, do du i e od oko , u sever i delovi a Mačve, ogu se izdvojiti dve jedinice: a) alevriti, alevritske i barske gli e, i alevritski peskovi, ređe sit ozr i do srednjezrni peskovi, izdvojeni kao dobro vodopropusna sredina. U ovim sredinama egzistira prva

izdan, koja je u relativ o do roj hidrauličkoj vezi sa “avo , a i sa osta i a ivših i sadaš jih površi skih tokova, bara i kanala.

Filtracione karakteristike

Filtracione karakteristike osnovne vodonosne sredine analizirane su na osnovu podataka izvedenih

opita rpe ja pojedi ih u ara, kao i para etarske a alize ra ije rađe ih hidrodi a ičkih studija. Rezultati opita crpenja ukazuju na veoma dobru vodopropusnost.

Tabela 4. Pu ktuel i hidrodi a ički podaci

koef. filtracije (10-3

m/s) oć ost kolektora Transmisivnost (10-3

m2/s)

Noćaj 0,33-2,4 40-50 13,2-120

Zasavica 0,33 40-50 13-17

Crna Bara 0,63 40-60 25-38

Glogovac 1,0 40-60 40-60

Alevritski peskovi prve izdani u okviru povlatnog kompleksa analizirani su na osnovu podataka

dobijenih koeficijenata filtracije sa dijagrama granulometrijskog sastava. Može se ko statovati da je to vodopropusna sredina sa vrednostima Kf reda 10

-5 - 10

-3 cm/s.

Reži podze ih voda Zasavice

Reži ivoa podze ih voda a alizira je a os ovu os atračke hidrološke sta i e RHM). Na os ovu kvalitativ e a alize dijagra a os ila ija ivoa podze ih voda i raču ski izvede ih vodostaja

Dri e i “ave a profila ože se ko statovati da do i a t u ulogu u prihra jiva ju os ov e vodo os e sredi e i a reka Dri a, a u sever o području reka “ava. Hidraulički gradije ti u sever o delu Mačve iz ose od , -0,0002.

U periodima maksimalnih nivoa spoljnih vodotoka, raspored hidroizohipsi ukazuje na stalnu

i filtra iju voda iz Dri e a potezu od Loz ičkog polja do Glogov a. Ukup a duži a toka koji se

i filtrira iz osi preko k . D o korita Dri e je praktič o useče o u šlju kove različite granulacije,

či e je ostvare a do ra hidraulička veza reka-izdan.

U periodi a i i al ih ivoa raspored hidroizohipsi ije it ije drugačiji, osi u delu pored “ave, što ukazuje da a čitavo potezu od Loz ičkog polja do Glogov a i dalje Dri a i a os ov u ulogu u

prihra jiva ju os ov e vodo os e sredi e, a uti aj “ave se oseća a potezu Rav je - Mačva ska Mitrovica, bilo u domenu prihranjivanja osnovne vodonosne sredine, bilo u prihranjivanju prve

izdani.

)a potre e izrade hidrodi a ičkog si ula io og odela Mačva ske izda i izvede a je detalj a a aliza uti aja ili i terak ije površi skih i podze ih voda u područji a gde d a ka ala ulaze direktno ili posredno u osnovnu vodonosnu sredinu.

Tabela 5. Rezultati ate atičkog odela Mačva ske izda i

Proticaj Q (l/s)

“uš i period Vlaž i period

Doticaj u

područje

Oticaj iz

područja

Doticaj u

područje

Oticaj iz

područja

Doti aj iz “ave istoč a gra i a 179 638

Doticaj iz Save (severna granica) 702,3 2355

Doticaj iz Drine (zapadna granica) 877,6 3526

Juž a gra i a odela 119 118

Ukupno 996,6 881,3 6682

6.2. Sta je iodiverziteta a lokalitetu Sadžak

U ilju utvrđiva ja sta ja iodiverziteta a lokalitetu “adžak analiziran je konzervacioni status 7

ključ ih ilj ih vrsta, 3 vrste insekata, 2 vrste riba, 4 vrste vodozemaca, 2 vrste gmizavaca, 5 vrsta

pti a, vrste sisara, tipa Natura sta išta, kao i jed o sta ište koje se e alazi u reži Natura , ali je od izuzet og z ačaja za iodiverzitet a “adžaku.

Osim konzervacionog statusa dat je pregled ugrožavajućih faktora za svaku vrstu, vod i reži

neophodan za optimalan razvoj populacija analiziranih vrsta, kao i mere za u apređe je

konzervacionog statusa.

A alizo ko zerva io og statusa utvrđe o je da su Viola elatior i Scirpus triqueter

ajugrože ije biljna vrsta sa 70% populacije koja i a loš ko zerva io i status, dok je ajugrože ija eđu ri a a Ti a ti a % popula ije lošeg ko zerva io og statusa . U

grupu ajugrože ijih ože da se svrsta i biljna vrsta Thelypteris palustris sa 50% populacije

lošeg, od os o % osred jeg ko zerva io og statusa i veop a alo relativ o površi o 0,5 %).

Među sta išti a Natura ajugrože iji su - Alkalne nizijske tresave i 3140 -

Oligotrof e/ ezotrof e vode sa hara a sa % površi e lošeg ko zerva io og statusa.

Uz tršćake koji su do rog ko ezerva io og statusa % površi e i a osrednji konzervacioni status)

ovo su sta išta od velikog z ačaja za spe ijski diverzitet a “adžaku i jihovo u apređe ju tre a da ude posveće a aročita paž ja.

Kao ugrožavajući faktori za sve a alizira e vrste identifikovani su pesti idi, isušiva je, eliora ia, eutrofikacija. Svi oni su direktna posledica poljoprivredih aktivnosti.

U apređe je hidroloških uslova je preduslov za u apređe je ko zerva io og statusa ajugrože ijih vrsta na lokalitetu “adžak.

6.3. Nači korišće ja, karakteristike i kvalitet ze ljišta a Sadžaku

Sadaš ji ači korišće ja ze ljišta a “adžaku utvrđe je a os ovu aerofoto s i ka i terenskim

istraživa je . Rezultati su pokazali da se ze ljište pri ar o koristi za poljoprivredu (45,0 ha), pod

šu o se alazi , ha, dok višegodiš ji zasadi a pripada sa o , ha (Slika 1).

Slika 1. Nači korišće ja ze ljišta a lokalitetu Sadžak

Pogod ost ze ljišta za poljoprivredu je analizirana sa aspekta plod osti i dre až e sposobnosti.

Kvalitet ze ljišta sa aspekta plod osti je pro le atiča . U pita ju je do i a t o degradira i čer oze , koji se alazi u iži delovi a ikroreljefa. Na jegovo for ira je glavnu ulogu je odigrala kako poplavna, tako i visoka, sezonska, podzemna voda. Po teksturi

ze ljište je ilovača, eskar o at a sa vid i tragovi a ispira ja hu usa.

Dre až e sposo osti ze ljišta su u ere e, što ukazuje da je ze ljište “adžaka u ere o ugroženo suviš i površi ski i esti ič o podze i voda a. Na ovo ze ljištu je uti aj podze ih voda esti ič o izraže iji z og hidrogeoloških uslova i eposred e veze povlatnog, sla ije propus og sloja, sa šlju kovito podlogo , koja se esti ič o alazi a 1,5 - 2,5 m dubine.

Preporuke za u apređe je sta ja poljoprivred og ze ljišta

Da i ovakvo ze ljište ilo pogod ije za poljoprivredu potrebno je da se, odgovarajući hidro i agro eliorativ i era a, i te zivira uređe je vod og reži a ze ljišta. Horizo tal a ev a dre aža, detalj a ka alska reža i poveća je kapa iteta C“ "Modra " a kraju, su ere koje odvode suviš e vode, aročito podze e sa područja. Ukla ja je "pluž og đo a" stvaraju se uslovi da se suviš a površi ska voda kratko zadržava a površi i.

7. Akcioni plan

Akcioni plan je napravljen za period 2017 - 2022

7.1. Vizija

Održivo upravljanje Rezervatom koje o ez eđuje suživot lokal og sta ov ištva i prirode u dugom

vremenskom periodu.

7.2. Ciljevi

Cilj 1. U apređe a sarad ja svih zai teresova ih stra a za upravlja je vodnim konfliktom

a Sadžaku

“arad ja je te elj lokal og upravlja ja riziko od plavlje ja, a kroz part erski rad se ože više postići ego radeći pojedi ač o. Od sušti skog je z ačaja da “RP i lokal a zajed i a, a prvo estu poljoprivrednici - vlasnici ze ljišta, kao i JVP "Vode Vojvodine", VP "Sava", )avod za zaštitu prirode i Opšti a, do ro rade zajed o i ostvare saradnju i dogovor. Ostali akteri (MZ Noćaj i Rade ković, turistička delat ost, NVO će iti a gažova i pre a potre i. Očekuje se da se part erski ara ž a i razviju postepeno tokom vremena, a da se adlež e orga iza ije drze iznesenog pristupa u

ispu java ju svojih zako skih o aveza i odgovor osti u pred et o ko fliktu, us eravajući ka uklapa ju u šire i terese prostor i pla ovi, hidrološki pla ovi … . “a ogra iče i resursi a, potreban je proporcionalan pristup koji se fokusira na dogovorenim prioritetima.

Part erski ara ž a i će raditi a ivoa: . Od or zai teresova ih stra a daje uputstva i osigura saradnju); 2. Komisija i Akciona grupa / NVO (operativni nivo, za napredak akcije i komunikaciju)

S obzirom na kompleksnost i višestruke adlež osti JVP "Vode Vojvodine" i )avod za zaštitu prirode

će sprovoditi dogovor o svojim ulogama i odgovornostima u konfliktu i pridržavati se uspostavljenih

protokola za ko u ika iju i zajed ički rad eđuso o i sa drugi važ i zai teresova i stra a a (SRP, VP "Sava", planeri, MZ)

Cilj 2. Po oljšati i održavati evide iju o riziku od plavlje ja radi podrške pro e i rizika i određiva ja prioriteta udućih akcija.

Vođe je evide ije održava je evide io e aze je važ o jer tre a da po og u u ide tifika iji i određiva ju prioriteta loka ija za upravljačke i terve ije. Uočava je edostataka u evide iji, po oljša je kvaliteta evide ije i ažur o vođe je su tri glavne oblasti rada u ovoj akciji. Rad sa drugim

osio i a i teresa ože da o ez edi oguć osti za raz e u i for a ija, ko i ova je udžeta i s a je je troškova. Ove i for a ije će se koristiti za uduće i terve ije.

U cilju bolje kontrole uticaja nivoa vode Zasavice na privatne parcele, eksperi e tal o će se pratiti sta je a tere u, od stra e čla ova Odbora zainteresovanih strana. Na osnovu ovog eksperimenta

daće se preporuke za u apređe je tre ut e situa ije ez ugrožava ja i teresa poljoprivrednika.

Na osnovu modelovanja, obilaska i popisa na terenu, neke lokacije (tzv. "kritič e par ele" će verovat o i ati veći prioritet za upravlja je riziko od plavlje ja od drugih. )a te loka ije će se

sprovoditi češći obilasci terena. Ove lokacije mogu menjati tokom vremena namenu ili vlasnika. Popis

plavlje je ajugrože ijih loka ija je važa i put za ostvare je iljeva , i

Cilj 3. O ez eđe je opti ala og vodnog reži a u rezervatu

Voda i vod i tokovi u Rezervatu su pod pose o zaštito i ogu se koristiti pod uslovi a i a ači utvrđe u )ako u o voda a “luž e i glas ik roj / .

U okviru era zaštite i sprovođe ja aktiv osti a održava ju opti al og vod og reži a a elo području “RP ")asavi a" predviđe o je stal o praće je sta ja ekosiste a i prirodnih retkosti i

pro e a sta ja posle preduzi a ja era a jihovoj zaštiti i preze ta iji o itori g .

Mere zaštite za ra juju sve građevi ske radove izgrad ju o jekata itd i sve hidroteh ičke radove koji menjaju karakter barskih ekosistema. Vodoprivred a preduzeća oraju da usklade svoje aktiv osti sa era a zaštite prirode u okviru Rezervata. Jedini izuzetak su radovi koji za cilj imaju

po oljša je zaštite prirod ih vred osti.

Opti al i vod i reži utiče a po oljša je zaštite prirod ih vrednosti i uslova održivosti eko siste a i o ez ediće se sprovođe je sledećih aktiv osti:

povre e o i ko trolisa o plavlje je delova rezervata sa održava je potre ih ivoa vode u Zasavici,

povremene izmene vode što je ekada ilo o oguće o plavlje je površi a od stra e reke Save,

o ez eđe je određe og he iz a vode, koja se pogoršava usled korišće ja okol og ze ljišta za poljoprivredu korišće je đu riva , od os o poveća je fosfata, itrata i itrita u vodi )asavi e, a što štet o utiče a ekosiste .

Na osnovu uslova )avoda za zaštitu prirode, koji koi idiraju sa preporuka a o prošire ju gra i a Specijalnog rezervata prirode Zasavica, I stitut za vodoprivredu "Jaroslav Čer i" je razradio teh ičko reše je za uređe je vod og reži a )asavi e, koje počiva a oguć osti zadržava ja voda )asavi e u koritu i poviše ja je og ivoa, izgradnjom dve protoč e pregrade duž toka. Investicije za obnovu

vod og reži a se pro e juje a oko € . - € . . Opas ost od za ariva ja i eutrofika ije

oguće je u a jiti, od os o iz e a i po oljša je he iz a vode u )asavi i, oći će se ostvariti i "na

upit/zahtev", s o ziro da je u pla u skora realiza ija gravita io og dovoda vode iz Dri e za različite potrebe.

Poveća je ivoa vode će, eđuti , takođe i ati uti aj a alu površi a ze ljišta izvod o od ustava koja se koristi u poljoprivred e svrhe. Poljoprivred i i su ugrože i. Ukoliko osta u vlas i i, tre a da i ude isplaće a adekvat a odšteta za gu itak leti e usled visokog ivoa vode.

Ova ze ljišta je potre o prenameniti, kupiti ili kompenzovati vlas ike a eki drugi ači .

Cilj 4. Pro e a a e e ze ljišta a kritič i par ela a u Sadžaku

Ovaj cilj je u vezi sa ciljem 3 i fokusiraće se a prioritet e loka ije a os ovu i for a ija iz evide ije, a ože se sprovoditi u sarad ji sa drugi akteri a. )a kritič e par ele tre a da se odredi a e a ze ljišta. Nekada je ilj io tradi io al a poljoprivreda – ratarstvo. Danas se menjaju klimatske

prilike, e jaju se prioriteti i e ja se a e a ze ljišta. Nove a e e ze ljišta, u skladu sa

zaštito prirode područja, ogu iti: ekološka poljoprivreda – tzv. "zdrava hrana", gajenje

energetske trske i vrbe, krmnog bilja i dr. SRP "Zasavica" će poljoprivred i i a – vlas i i a kritič ih parcela i lokalnim zajednicama dokazati da postoji eko o ski pote ijal za sve uključe e stra e ukoliko rade zajedno. Uvođe je ekološke poljoprivrede će svakako po oći da se održi rad i prihod u rural i o lasti a pa je stoga od vital og z ačaja da se selo održi u životu.

Međuti , prilagodjavanje na ekološku poljoprivredu zahteva vre e i usklađe e apore upravljača zaštiće og područja i poljoprivred ika. “RP će pružiti po oć lokal o sta ov ištvu u prelasku a delat osti koje su u skladu sa zaštito prirode područja. Ovo zahteva poveziva je svih ključ ih aktera

u OZS.

Za postizanje ovoga cilja planiraju se istraživačka studija, modelovanje, CB analiza i prostor e še e. ) og toga se preporučuje da se uspostavi sarad ja sa iološki fakulteti a i privuku studenti da

o ave istraživa je ili da po og u u praće ju aktiv osti.

Polazi se od stava da u opti al i hidrološki uslovi a za “RP, poljoprivred i i e tre a da presta u da se ave poljoprivredo a ti područji a. Korisno je da poljoprivrednici ostanu i

nastave sa poljoprivredom, ali bez potrebe da se tak iče sa poljoprivred i i a koji rade u povoljnijim proizvodnim okolnostima na gajenju standardnih ratarskih kultura. Turizam i prodaja

do aćih, orga skih proizvoda ogu da adok ade gu itak u produktiv osti poljoprivrede i ge erišu ove poslove i oguć osti zapošljava ja. Ak ija će se sprovoditi u sarad ji sa poljoprivrednicima i

drugim nosiocima interesa u lokalnoj poljoprivredi.

)aključ i istraživa ja će postati Progra rada Progra korišće ja poljoprivred og ze ljišta u “adžaku koji će se koristiti za o ez eđiva je sredstava iz projekata za realiza iju prioritet ih intervencija u skladu sa procenjenim rizicima.

Očekiva e op ije alter ativ og korišće ja poljoprivred og ze ljišta u “adžaku za ekološku poljoprivredu su pretvara je ora i a u paš jake ili namensko gajenje:

zači skog i lekovitog ilja ko e prija vlaž o ze ljište,

kr og ilja usklađe razvoj ilj e i stočarske proizvod je ,

biomase - energetske trske Miskantus ili energetske vrbe i sl. (eventualno i izgradnja

adaptivne bioenergane, koja bi koristila io asu kako dolazi sa godiš ji do i a,

osnivanje genetsko-reproduktivnog centra nekih autohtonih riba.

“tudijo će iti o uhvaće o i pita je o ogaće ja ze ljišta hu uso astalog ko trolisa i izmuljivanjem na pojedinim lokalitetima uz nadzor struč jaka.

Neuspeš i projekti se ogu po ovo ka didovati u ared i godi a a ili ogu iti za e je i ovi projekti a sa veći prioriteto . Na osnovu svog Plana upravljanja i u saradnji sa fakultetima, SRP je

u sta ju da o ez edi određe roj pote ijal ih projekata čiji i se prioritet odredio u od osu a druge projekte u skladu sa pristupom ovog akcionog plana i evidencijom plavljenja i procenjenim

rizicima.

Cilj 5. Otkup ili za e a ze ljišta kritič ih par ela

Ovaj cilj je u vezi sa ciljevima 3 i 4 i fokusiraće se a prioritet e loka ije a os ovu i for a ija iz evidencije. U slučaju da Progra korišće ja poljoprivred og ze ljišta na “adžaku a os ovu istraživa ja e ude usvoje ili ude sa o deli ič o usvoje , ak ija će se us eriti ka otkupu ili

za e i ze ljišta jer je to ajodrživije reše je za one lokacije (vlasnike) koji nisu pristali na promenu

a e e poljoprivred og ze ljišta u okviru cilja 4.

Aktiv osti tre a pla irati u skladu sa ovča i oguć osti a. Potre o je o ez editi određe iz os sredstava za ko sta ta otkup o radivih par ela u “adžaku koje se pojave a tržištu. Prioritet kupovi e će i ati ze ljiš e par ele a “adžaku sa izijski očvar i tresetišti a i sta išti a vrsta (Thelypteris palustris i Viola elatior).

Broj Aktivnost Odgovorni

Period realizacije Iznos i izvor finansiranja Merilo uspeš osti

Cilj 1. Unapređenje saradnje svih zainteresovanih strana za upravljanje vodnim konfliktom na Sadžaku

1.1 Utvrđivanje uloga i

odgovornosti nadležnih za

upravljanje vodnim

konfliktom, uključujući

način komunikacije i

saradnje.

PGSM, JVPVJ,

PZ ZP

Oktobar -

novembar 2016

U sklopu redovnih aktivnosti

nosilaca interesa

Odluka o konkretnim ulogama i

odgovor osti a adlež ih za

upravljanje vodnim konfliktom u

SRP Zasavica, prema koracima

Akcionog plana

1.2 Razvoj partnerstva sa

lokalnom zajednicom za

upravljanje vodnim

konfliktom na Sadžaku

SRP

Odbor

zainteresovanih

strana

Tokom 2017.

godine

U sklopu redovnih aktivnosti

SRP Zasavica

Volonterstvo

Nastavak uspostavljenog artnerstva

donosi promene i ima pozitivan

uticaj

Ojača e društve e veze u utar lokalnih zajednica.

Cilj 2. Poboljšati i održavati evidenciju o riziku od plavljenja radi podrške proceni rizika i određivanja prioriteta budućih akcija

2.1 Praće je efekta eksperimentalnog poviše ja nivoa vode na 550 cm, na

crpnoj stanici Modran u

dogovoru sa JVP "Vode

Vojvodine".

SRP

Odbor

zainteresovanih

strana

Tokom 2017 i dalje Iz sredstava za redovne

aktivnosti SRP Zasavica

Po oć Opšti e

volonterstvo

Ustanovljen mehanizam

monitoringa stanja.

Popis plavljenih parcela nakon

ovog zva ič o usvoje og ivoa vode na crpnoj stanici "Modran".

Utvrđe e površi e plavlje ih

parcela.

Utvrđe e prioritet e loka ije kritič ih par ela za i te ziv ije

praće je sta ja i preduzi a je alternativnih mera promene

namene, zamene ili otkupa

Cilj 3. O ez eđe je opti al og vod og reži a u rezervatu

3.1 Izgrad ja protoč ih pregrada za zadržava je voda Zasavice u koritu i

poviše ja je og ivoa, uz opciju dobijanja vode

odgovarajućeg kva titeta i kvaliteta iz Drine "na upit"

či e će se obezbediti

opti ala vod i reži

2017 - 2022 200-250.000 eur

Finansiranje kapitalnih

radova

Svi nosioci interesa

Uspostavlje opti ala vod i reži na Zasavici (prema kriterijumima

hidrološko- iološke studije

3.2 Monitoring kvantiteta i

kvaliteta vode u Zasavici

Onaj ko sada to

radi za “i ića, a znam da radi

Kontinuirano Godiš ja ak ada to e ko radi

Izvor

Dovolj a količi a vode dobrog

kvaliteta

3.3 Monitoring biodiverziteta

ZZZP, SRP Zasavica Kontinuirano ……..?

Sredstva AP Vojvodine i SRP

Zasavica

Do ar ko zerva io i status ključ ih vrsta i Natura sta išta a Sadžaku

Cilj 4. Pro e a a e e ze ljišta a kritič i par ela a u Sadžaku

4.1 Istražiti perspektivu

poljoprivrede u nižim

delovima Sadžaka i opcije

kako poljoprivredu učiniti

održivijom i ekološkom

Fakultet za

primenjenu

ekologiju Futura i Biološki fakultet

Nadlež i orga jedinice lokalne

samouprave

JVP Vode Vojvodine"

2017 – 2018 20.000 eur

Finansiranje istraživa ja iz

grantova na osnovu podnetih

aplikacija za projekte

Kroz postdiplomsku praksu

sarad ičkih fakulteta

Istraživa je o avlje o

Pripremljen i usvojen Program

korišće ja poljoprivred og ze ljišta u “adžaku

4.2 Realizacija usvojenih opcija

iz Programa korišćenja

poljoprivrednog zemljišta u

Sadžaku zajed ički i kroz

projekte

SRP Zasavica i

glavni nosioci

interesa

(stejkholderi)

2019- 2022 75.000 eur

Finansiranje Programa, Iznos

do maks. visine sredstava

namenjenih alternativno za

otkup parcela

Držav i udžet za poljoprivredu (N-I program i

program subvencionisanih

kredita)

Subvencije za životi jske ge etičke resurse

Subvencije za organsku

poljoprivredu

IPARD fondovi

Broj i stepen realizacije

podprograma

Krediti kod poslovnih banaka

Iz grantova na osnovu

podnetih aplikacija za

projekte

Cilj 5. Otkup ili zamena zemljišta (kritičnih parcela)

5.1 Formiranje fonda za otkup

ze ljišta u “RP

Ministarstvo,

Pokrajinski

sekretarijat,

Opšti a, SRP

Zasavica

2019- 2022 75.000 eur

Na azi sadaš jih . -

4.000 eur po ha

)ajed ičko ulaga je u namenski fond

Iznos sredstava u fondu dovoljan za

otkup kritič ih par ela

5.2 Otkup kritič ih par ela a “adžaku

SRP Zasavica

(PGSM(

75.000 eur

Finansiranje otkupa iz

namenskog fonda

Broj i površi a otkupljenih parcela

Ukupno 75.000 eur (bez

kapitalnih investicija)

Napomena: stavke u ovoj

koloni se ne sabiraju jer su u

pitanju alternativne opcije

čijoj realiza iji prethode

istraživa ja