Albanija u srpskim medijima - emins.org · „Velikom Albanijom“ i albansko pitanje u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji privukli su značajnu medijsku pažnju u Srbiji

Albanija u srpskim medijima (januar–septembar 2017)


Aleksandar Pavlović i Jelena Ćeriman

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Jačanje saradnje između Srbije i Albanije: uvid u medijske sadržaje u Srbiji i mogućnosti za oblikovanje pozitivne i informisane percepcije koja vodi stabilnosti na Zapadnom Balkanu“ koji je sproveo Evropski pokret u Srbiji.

Napomena: Stavovi izrečeni u ovoj publikaciji pripadaju isklјučivo autorima i ne predstavlјaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Republici Srbiji i Evropskog pokreta u Srbiji.

Svako spominjanje naziva Kosovo, bez obzira da li upućuje na teritoriju, institucije ili stanovništvo u ovom tekstu treba da se tumači u potpunosti u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

2


Autori Aleksandar Pavlović i Jelena Ćeriman

Izdavači Misija OEBS-a u Srbiji Evropski pokret u u Srbiji

Dizajn UNDERDOG Design Studio

Štampa: Grid studio

Tiraž: 30

ISBN 978-86-6383-071-4

3

SadržajUvodna reč Evropskog pokreta u Srbiji ................................................. 5

Izvršni rezime ....................................................................................... 7

Uvod ..................................................................................................... 9

Prethodne medijske analize srpsko-albanskih odnosa ......................9

Metodologija ...................................................................................... 11

Odabir reprezentativnog uzorka ..................................................... 12

Konotacija ...................................................................................... 13

Glavni nalazi i analiza ......................................................................... 14

Opšte činjenice i brojke .................................................................. 14

Pogrdna konotacija ........................................................................ 16

Rodni problemi u srpskim novinama ............................................... 17

Studije slučaja ................................................................................ 19

a. Slučaj Haradinaj .................................................................... 19

b. Nišanijeva poseta ................................................................... 22

c. Izgled Edija Rame i panika oko Velike Albanije ........................ 24

Zaključak i preporuke – afirmisanje pozitivnih glasova ........................ 26

Literatura ............................................................................................ 28

Prilog – tabela s naslovima svih članaka u kojima se pominju Albanija i povezani termini .................................................................. 29

5

Uvodna reč Evropskog pokreta u SrbijiDobro je poznato da mediji nisu samo prenosnici, već važni, ako ne i ključni kreatori poruka, kao i da imaju suštinsku ulogu u stvaranju i oblikovanju javnog mnjenja. Njihova uloga u demokratizaciji od naročitog je značaja – u meri u kojoj su slobodni i kritični, oni takođe doprinose ukupnoj demokratskoj atmosferi i odgovornosti u društvu. Iz svih tih razloga, redovne studije i analize medija od ključnog su značaja za Zapadni Balkan koji je, sa svojim tranzicionim strukturama i nadama u unapređenje državnih institucija, procedura i pravila, još uvek veoma slab i izložen različitim uticajima političkih/finansijskih i kriminalnih krugova.

To se naročito odnosi na u velikoj meri slabo proučene međusobne odnose i percepciju između Srbije i Albanije. Iako su Srbi i Albanci susedi i najveće nacije na Zapadnom Balkanu, veze između njih još uvek su ozbiljno ugrožene nedostatkom znanja jednih o drugima, slabim kontaktima i slabom međusobnom saradnjom, kao i duboko ukorenjenim predrasudama i stereotipima, kao što je sveobuhvatno pokazano istraživanjem Evropskog pokreta u Srbiji 2015. godine (videti: Evropski pokret u Srbiji, 2015). Pored toga, druga nedavno sprovedena reprezentativna studija pokazuje da je „svega 17% Albanaca putovalo u Srbiju, od kojih četvrtina samo u tranzitu“ (videti: Cela 2015: 10). Mediji, bilo da su štampani, elektronski ili je reč o društvenim mrežama, igrali su i igraće važnu ulogu u srpsko-albanskim odnosima u tom smislu. Ipak, uprkos tako važnoj ulozi medija, uzajamno praćenje medija u vezi sa Srbijom i Albanijom nije bilo predmet sistematskih studija.

Kako bi se premostio taj jaz i unapredila saradnja između Srbije i Albanije u različitim oblastima, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) i Albanski institut za međunarodne studije (AIIS) pokrenuli su projekat Zajednički centar za odnose Albanije i Srbije, uz podršku Savezne Republike Nemačke. Saradnja Srbije i Albanije od strateškog je značaja za evropske integracije Zapadnog Balkana. Bilateralne inicijative, koje su od velikog značaja za regionalnu saradnju, do sada su bile u senci. Glavne prepreke za uspostavljanje normalnih i plodotvornih odnosa između Albanije i Srbije jesu nedostatak znanja jednih o drugima i nedostatak mogućnosti za

kontakte i međusobnu saradnju. Imajući sve to u vidu, Albanski institut za međunarodne studije inicirao je formiranje zajedničkog centra koji bi podsticao interakciju između eksperata, novinara, istraživača, umetnika i donosilaca odluka u dve zemlje.

Ovaj projekat ponudio je novi pristup unapređenju srpsko-albanskih odnosa, inspirisan civilnim društvom, i pružio je nove mogućnosti za međusobne kontakte i saradnju, kao i za unapređenje znanja građana dvaju zemalja jednih o drugima. Štaviše, projekat pomaže mladim ljudima da se bore protiv međusobnih predrasuda, otvara prostor za saradnju medija, podstiče stvaranje novih medijskih sadržaja koji će građanima približiti svakodnevni život u dve zemlje, i angažuje donosioce odluka na različitim nivoima da doprinesu boljoj saradnji između Srbije i Albanije kroz aktivne mere politike.

Naime, cilj projekta je da stvori bilateralne mehanizme i siguran prostor za unapređenje odnosa između Albanije i Srbije kroz različite mogućnosti za diskusiju, saradnju, društvenu interakciju i rad ka zajedničkim ciljevima. Takođe treba da osnaži aktere, uključujući mlade, predstavnike civilnog društva, poslovnu zajednicu, kulturne radnike i medije, da doprinesu unapređenju odnosa između dve zemlje u različitim sferama. Pored toga, projektom se unapređuje i održava informisana i konstruktivna javna rasprava u vezi s bilateralnim odnosima između Albanije i Srbije, kao i regionalna saradnja.

Različite aktivnosti koje su do sada sprovedene uključuju javne ankete o uzajamnoj percepciji u Albaniji i Srbiji, okrugle stolove, Drački forum, Forum u Tirani, Evropsku akademiju za mlade, istraživačke stipendije za mlade istraživače, razmene novinara, uključujući mlade, predstavnike medija, civilnog društva i poslovne zajednice, kao i političke aktere i donosioce odluka. Te aktivnosti i celokupan projekat imali su za rezultat nekoliko javnih događaja koji su naišli na pozitivan prijem javnosti i medija, čime se potvrđuje da civilno društvo predstavlja stub i okosnicu napora za pomirenje. Kako sveobuhvatno pokazuje ova medijska studija, ti napori rezultiraju uglavnom pozitivnim percepcijama i u medijima i u javnosti i potrebno ih je i dalje jačati.

7

Izvršni rezimeU celini, izveštavanje srpskih medija o Albaniji u periodu januar–septembar 2017. može se najbolje opisati kao nepovoljno, ako ne i otvoreno neprijateljsko. Pored pitanja Kosova koje generiše najveći udeo negativno intoniranog sadržaja u medijima, nekoliko novih pitanja, kao što su pretnja „Velikom Albanijom“ i albansko pitanje u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji privukli su značajnu medijsku pažnju u Srbiji tokom posmatranog perioda. Naime, izjava albanskog premijera Edija Rame da će se Kosovo i Albanija ujediniti ako se Albancima uskrati budućnost u Evropskoj uniji (EU), stvorila je medijsku pomamu u srpskim novinama koja je trajala otprilike od sredine aprila do sredine maja. Srpski mediji i zvaničnici posvetili su podjednako veliku i srazmerno negativnu pažnju drugom pitanju u vezi sa Albanijom, premda na indirektan način – reč je o tzv. Platformi iz Tirane, koja se odnosi na plan postignut između političkih predstavnika Albanaca u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji u vezi s njihovim zahtevima za unapređenje položaja Albanaca u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, uz posredovanje Edija Rame u Tirani. Srpske novine, naročito „Informer“, ali i „Blic“ i „Politika“ u određenoj meri, imali su prilično negativan stav prema toj inicijativi, koja je, prema viđenju njihovih reportera, pretila da ugrozi i podeli bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju po etničkoj liniji. Stoga je, zapravo, većina članaka u kojima se pominje Albanija u srpskim medijima zapravo bila o Kosovu i bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, a ne o samoj Albaniji. Članci o albanskoj političkoj sceni bili su retki. Sa izuzetkom Edija Rame, nijednom drugom političaru iz Albanije nije posvećena ozbiljna medijska pažnja. Poseta predsednika Bujara Nišanija naišla je na izuzetno skroman medijski prijem, uz tekstove o tenzijama i panici, a ne o saradnji, susedskim odnosima ili ekonomskim pitanjima.

Pored toga, studijom je obuhvaćena analiza rodnog aspekta izveštavanja srpskih novina o Albaniji. Rodna ravnoteža još uvek je prilično dalek cilj za srpske medije koji, s delimičnim izuzetkom „Danasa“, po pravilu tretiraju politiku kao dominantno muški domen, te stoga pišu uglavnom o muškarcima, intervjuišu ih i pitaju ih za mišljenje kao eksperte i informatore. Izuzetak predstavljaju uticajne figure EU kao što je Federika Mogerini, čije su izjave o Albaniji privukle značajnu medijsku pažnju i uglavnom su pozitivno ili negativno okarakterisane.

Ono što možda ne iznenađuje jeste činjenica da je intenziviranje kampanje za predsedničke izbore od marta do aprila uticalo na oštar rast negativnog izveštavanja o Albaniji. Takav negativan trend nastavljen je u nedeljama nakon predsedničkih izbora početkom aprila, ali je donekle ublažen u maju, a naročito od juna, paralelno sa slabljenjem interesovanja za Albaniju i pitanja u vezi s njom u celini. Krajem juna, samo je nekoliko relativno kratkih članaka izvestilo o pobedi na izborima Ramine političke stranke, a generalno, izveštavanje o političkoj krizi i protestima

opozicije koji su prethodili izborima nisu zauzeli značajno mesto u srpskim medijima. U avgustu i septembru, pojavilo se nekoliko tekstova o Ismailu Morini, Albancu koji je uhapšen u Hrvatskoj na osnovu srpske optužnice o puštanju drona sa zastavom „Velike Albanije“ na ozloglašenoj fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije 2014. godine. Većina vesti o Morini odnosila se na mogućnosti njegovog isporučivanja Srbiji.

Ipak, odnosi između Srbije i Albanije se popravljaju. Sve je manje negativno intoniranih članaka i takav trend će se verovatno nastaviti. Nakon sedamdeset godina praktično nepostojećih političkih kontakata, Srbija i Albanija sada imaju česte diplomatske i političke veze i najviši zvaničnici dvaju zemalja redovno se sastaju. Novinski članci u oblasti kulture, privrede i turizma generalno imaju pozitivnu konotaciju, dok ekonomska saradnja, iako još uvek skromna, stalno raste. Pored toga, negativno izveštavanje o Albaniji opada. Poziv Aleksandra Vučića, krajem jula, na „unutrašnji dijalog“ doprineo je tom pozitivnom trendu, koji će se verovatno nastaviti, u meri u kojoj će taj dijalog verovatno dovesti do toga da Srbija prihvati činjeničnu nezavisnost Kosova na jedan ili drugi način. Ako se to dogodi 2018. godine, biće uklonjen „slon u sobi“ koji konstantno otežava i sprečava poboljšanje odnosa između Srbije i Albanije.

Pokrenuto je ili nastavljeno nekoliko inicijativa između Beograda i Tirane u posmatranom periodu, koje su doprinele poboljšanju medijskih, kulturnih i političkih kontakata i odnosa. U medijskoj sferi, najznačajniji bio je tekući projekat između srpskih novina „Danas“ i vodećih albanskih novina „Mapo“, čiji istaknuti novinari razmenjuju članke u formi prepiske. Takve napore treba ojačati i dodatno unaprediti, i, po mogućnosti, uključiti još novinara i medija s obe strane da pišu o tim pitanjima. Još jedna važna inicijativa jeste uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u Tirani, koja treba da sledi nemačko-francuski model pomirenja. RYCO je objavila konkurs za razmenu mladih u oktobru 2017. godine. Planirana su dva konkursa godišnje i ti projekti počeće uskoro da se sprovode. RYCO je tri puta pomenuta u „Danasu“ samo u julu, a nadamo se da će takvi projekti mladih biti obrađeni u više pozitivnih medijskih sadržaja radi širenja informacija o njima. Još jedna pozitivna inicijativa jeste Zajednički centar za odnose Albanije i Srbije, koju sprovode Albanski institut za međunarodne studije iz Tirane i Evropski pokret u Srbiji od 2016. godine. Projekat je imao za rezultat nekoliko javnih događaja, jedan od kojih je osvrt na novu albansku književnost u kulturnom dodatku „Danasa“ po nazivom „Beton“. Sve to u skladu je sa viđenjem običnih ljudi da je saradnja važna i da kulturne, turističke i ekonomske veze treba dodatno razvijati (videti: Cela 2015). Stoga, privreda i civilno društvo treba da budu stubovi i okosnice napora pomirenja, budući da generišu uglavnom pozitivne percepcije i u medijima i u javnosti.

9

Uvod

UvodMedijske kuće u Srbiji uglavnom su u privatnom vlasništvu iako postoji nekoliko medija u kojima država još uvek ima značajno vlasništvo, kao što su „Politika“ i „Večernje novosti“. Pojedini mediji, naročito štampani, kao što su kritički orijentisani nedeljnik „Vreme“ i dnevne novine „Danas“ ili relativno skoriji dnevni provučićevski tabloid „Informer“, u vlasništvu su novinara, dok su drugi u rukama biznismena i medijskih grupa. Njihov glavni izvor finansiranja jeste reklamiranje, i to, prema proceni agencije „Nielsen“, u vrednosti od oko 172 miliona evra 2011. i 2012. godine, i 155 miliona evra 2013. godine, često preko javnih preduzeća i kompanija sa većinski državnim kapitalom (videti Grafikon 1).

Generalno, tokom poslednjih godina srpske medije karakteriše sumnjivo vlasništvo, politički uticaji i pritisci, pad kvaliteta izveštavanja i širenje tabloida koji snižavaju profesionalne novinarske standarde i diktiraju ton javnih debata.1

Prethodne medijske analize srpsko-albanskih odnosaMediji, bez obzira na to da li su štampani, elektronski ili je reč o društvenim mrežama, igrali su i igraju važnu ulogu u srpsko-albanskim odnosima. Međutim, uprkos tako važnoj ulozi medija,

1 U nedavnom Izveštaju o medijima Agencije za borbu protiv korupcije istaknuto je pet glavnih problema: 1) netransparentnost medijskog vlasništva; 2) netransparentnost finansiranja, ekonomski uticaj preko budžeta, poreskih olakšica i drugih indirektnih vidova javnog finansiranja; 3) privatizacija medija i neizvestan status javnih servisa; 4) cenzura i samocenzura; 5) tabloidizacija. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/en-GB/reports/cid1028-2751/presentation-of-report-on-ownership-structure-and-control-over-media-in-serbia.

uzajamno medijsko praćenje u vezi sa Srbijom i Albanijom nije sistematsko i redovno. Zapravo, tek se nedavno pojedinim analizama pokušalo obuhvatiti izveštavanje o Srbiji u albanskim medijima i obrnuto. Važnim istraživanjem iz 2013. godine koje su sproveli Albanski institut za međunarodne studije iz Tirane (AIIS) i Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) iz Beograda obuhvaćeno je izveštavanje o Albaniji u srpskim medijima 2011. i 2012. godine, i pokazano je sledeće: „Pronađena su ukupno 1982 članka objavljena 2011. i 2012. godine, koja sadrže pojam „Albanija“, od kojih 1251 u 2011. i 731 u 2012. godini. Više od polovine tih članaka napisano je na temu ratnih zločina počinjenih od 1990. do 2000. (ukupno 845, od čega 709 u 2011. i 136 u 2012).”2

Pored toga, analiza je pokazala da se „dve trećine svih analiziranih članaka (1287) na određeni način odnosilo na Kosovo (912 u 2011. i 375 u 2012), a ukupno 226 članaka u kojima se pominje Albanija bilo je napisano isključivo na temu Kosova (126 u 2011. i 98 u 2012)… Budući da je reč o pitanju svih pitanja, Kosovo služi kao prizma kroz koju srpska javnost tumači svetsku politiku uopšte i Albaniju posebno... Takva perspektiva umanjuje sve druge aspekte bilateralnih odnosa... Svega 54 članka napisana su o ekonomskoj saradnji, delić analiziranih članaka posvećen je sportu (35 u 2011. i 27 u 2012), čak manje o kulturi – na primer, najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare pomenut je u samo šest članaka (u jednom

2 Andi Balla, Filip Ejdus & Megi Llubani, Albania and Serbia: Perceptions and Reality, AIIS/BCSP, 2013. http://www.bezbednost.org/upload/document/albania_and_serbia_-_perceptions_and_reality.pdf.

Grafikon 1. Rashodi za reklame u Srbiji, 2011–2014. (Izvor: Agencija za borbu protiv korupcije)

0.00

500,000,000.00

1,000,000,000.00

1,500,000,000.00

2,000,000,000.00

2,500,000,000.00

3,000,000,000.00

3,500,000,000.00Rashodi 2011-2014.

10


2011. i u pet 2012. godine), dok je ostatak albanske umetničke produkcije praktično nevidljiv u srpskim medijima.”3

Očekivano, ukupan broj tekstova u kojima je Albanija pomenuta u negativnom kontekstu (1196) značajno je premašio broj tekstova s pozitivnom (166) ili neutralnom (620) konotacijom. „U pozitivnijem smislu“, dodali su autori, „moguće je primetiti oštar pad broja tekstova s negativnom konotacijom – sa 868 u 2011. na 328 u 2012, kao i rast broja tekstova u kojima je Albanija pomenuta u prilično neutralnom kontekstu (sa 282 u 2011. na 338 u 2012)”4 (videti Tabelu 15).

3 http://www.bezbednost.org/upload/document/albania_and_serbia_-_perceptions_and_reality.pdf, p. 32–33.

4 http://www.bezbednost.org/upload/document/albania_and_serbia_-_perceptions_and_reality.pdf, p. 40.

5 Izvor: Balla et all, Albania and Serbia.

konotacija/godina 2011 2012 Ukupno

pozitivno 101 65 166

neutralno 282 338 620

negativno 868 328 1196

Ukupno 1251 731 1982

Tabela 1. konotacija

11

MetodologijaIstraživanje je zasnovano na analizi osnovnog sadržaja, uz kvantitativnu i kvalitativnu procenu medijskog izveštavanja o Albancima u srpskim medijima, utvrđivanje kontekstualne upotrebe ključnih reči i njihove konotacije i analizu nekoliko glavnih studija slučaja detaljnim praćenjem izveštavanja o određenom pitanju tokom određenog perioda. Ta metodologija obično se primenjuje u praćenju medija i ranije je uspešno primenjena u nekoliko regionalnih studija.6 Naime, podaci su prikupljeni iz medijske arhive „Ebart“, koja predstavlja najveći pojedinačni digitalni repozitorijum medijske dokumentacije u Srbiji. „Ebart“ omogućuje pristup kompletnim izdanjima petnaest dnevnih i nedeljnih novina koje se objavljuju širom Srbije i sadrži preko jedan milion članaka iz nedeljne i dnevne štampe, kao i televizijsku i video arhivu. Kako bi se dobio reprezentativan uzorak i precizni kvantitativni podaci, u analizi je korišćen prethodno definisan niz ključnih reči kao što su: „Albanija“ (“Albanij*”) Tirana (“Tiran*”), “Šiptar/Šiptar*” (pogrdna reč za Albanca), Edi Rama (“Ed* Ram*”) i njihove izvedenice. Budući da je tih nekoliko ključnih reči generisalo ogromnu većinu članaka u kojima se pominje Albanija, pretraga je takođe uključila reči kao što su „Skadar“ (“Skadr*”), “Berat” (“Berat*”) “Vlora” (“Valon*”), “Saranda” (“Sarand*”), “Ilir Meta”, “Bujar Nišani”, “Ismail Kadare”, “Lulzim Baša”, “Sali Beriša” i druge, kako bi sva medijska upućivanja na Albaniju bila obuhvaćena. Te ključne reči inicijalno su korišćene za kompjuterizovanu slepu pretragu članaka iz prethodno odabranog uzorka. Brojke dobijene takvom analizom predstavljaju precizan ukupan broj članaka u kojima se pominje Albanija u odabranim srpskim novinama od 1. januara do 30. septembra 2017. Imajući u vidu preciznost arhive „Ebart“ i primenjeni metod, kao i broj korišćenih reči za pretragu, taj uzorak treba smatrati reprezentativnim za izveštavanje o Albaniji u srpskim medijima uopšte.

Budući da se baza podataka „Ebart“ neredovno ažurira, taj metod trebalo je promeniti za period između sredine jula i kraja septembra. Sve novine iz tog perioda čitane su u štampanoj formi, što otvara mogućnost da su pojedina upućivanja na Abaniju izostavljena. Međutim, takvi slučajevi su sigurno prilično retki i odnose se samo na manje značajna pominjanja Albanije. Stoga, iako postoji mogućnost statističke greške za taj period, veoma je malo verovatno da su izostavljeni značajni i istaknuti članci koji se tiču Albanije ili se Albanija u njima pominje.

Pored kvantitativne analize, istraživanje je takođe obuhvatilo kvalitativnu analizu relevantnih članaka. Kako bi se steklo šire razumevanje izveštavanja srpskih novina o Albaniji, istraživači su skrenuli pažnju na kontekst i osobe sa kojima je Albanija pomenuta. Takav pristup pokazao je da je većina upućivanja

6 Videti: Andi Balla, Filip Ejdus & Megi Llubani, Albania and Serbia: Do perceptions equal reality?, Albanski institut za međunarodne studije i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Tirana i Beograd, 2013; Sashenka Ljeshaj & Dritan Sulçebe, Greece and the Albanian-Greek relations in the Albanian printed media 2014, http://library.fes.de/pdf-files/bueros/albanien/11319.pdf.

bila vezana za Kosovo i Ramuša Haradinaja, albanskog premijera Edija Ramu, bivšeg albanskog predsednika Bujara Nišanija, kao i da su rodna pitanja istaknuta u nekima od njih. Ti aspekti srpskog izveštavanja o Albaniji prošireni su u posebne sekcije i detaljnije opisani kao reprezentativne studije slučaja koje bacaju više svetla na izveštavanje srpskih medija o Albaniji i srpski medijski pejzaž uopšte. Dodatna pažnja posvećena je pozitivnim trendovima i afirmativnim glasovima kojima se unapređuje međusobna saradnja, kao i načinima oblikovanja pozitivnih percepcija radi podsticanja stabilnosti u regionu.

Izabrani vremenski okvir bio je veoma dinamičan za srpsko-albanske odnose. Zabeleženo je nekoliko događaja u regionu, kao što je kriza u vezi s vozom s natpisima „Kosovo je Srbija“ koji je poslat iz Beograda na sever Kosova u januaru. Zatim je došlo do hapšenja u Francuskoj, srpskog zahteva za isporučivanje, a zatim oslobađanja bivšeg lidera OVK i premijera Ramuša Haradinaja od januara do aprila, posete albanskog predsednika Bujana Nišanija većinski albanskim opštinama na jugu Srbije početkom marta, kao i političke krize i platforme za rešavanje „albanskog pitanja“ u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Svi ti događaji u velikoj meri su uticali na srpsko-albanske percepcije i onemogućili su političke odnose i saradnju između dve zemlje. Pored toga, srpski predsednički izbori u aprilu i parlamentarni izbori u Albaniji u junu podstakli su desničarsku retoriku u obe zemlje. Nakon juna, broj članaka znatno je opao, a ton je postao neutralniji. Štaviše, Vučićev poziv na „unutrašnji dijalog“ o Kosovu, što takođe znači suočavanje s realnošću u vezi sa statusom Kosova, doveo je do dodatnog ublažavanja u izveštavanju o Kosovu, a time i o Albaniji. Konačno, Edi Rama, praktično jedini Albanac koji je stalno prisutan u srpskim medijima tokom tog vremena, očigledno nije davao izjave koje su se mogle okarakterisati provokativnim od strane srpskih političara i medija, koji su uvek na oprezu i spremni da to iskoriste. Ipak, u avgustu i septembru pojavio se niz članaka o Ismailu Morini, koji je optužen zbog puštanja drona sa zastavom „Velike Albanije“ na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije 2014. godine. Naime, Morina je uhapšen u Hrvatskoj na osnovu srpske optužnice, a Srbija je očekivala da će joj biti isporučen radi suđenja. Sve ukupno, ti rezultati implicitno pokazuju fragilnost srpsko-albanskih političkih odnosa, gde je jedna zapaljiva izjava dovoljna da pokrene lavinu optužbi sa obe strane. Pored toga, ti odnosi u velikoj meri zavise od pitanja koja se ne tiču Albanije, kao što su Kosovo i bivša jugoslovenska Republika Makedonija, te ukazuju na potrebu da se detaljnije i kontinuirano prati međusobno uzajamno izveštavanje obe zemlje.

Naša pretraga imala je za rezultat 1177 relevantnih članaka. Broj članaka bio je dobijen na sledeći način – prvo su prikazani svi članci koji sadrže ključnu reč „Albanija“. Zatim je pretraga uključila druge ključne reči, koje su dovele do ukupnog povećanja broja relevantnih članaka. Značajan deo

12


članaka preklopio se u različitim ključnim rečima, na primer u onima koji sadrže termine „Albanija“ i „Tirana“ i/ili „Edi Rama“. Ukupan broj članaka zatim je pojedinačno proveren kako bi se izbegle greške koje proističu iz sličnosti sa različitim rečima ili dvosmislenim terminima. Na primer, naziv glavnog grada Albanije – Tirana, liči na srpsku reč „tiranija“, a pogrdan naziv za Albanca („Šiptar“) takođe je nadimak kriminalca koji je učestvovao u ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine i koji je još uvek dosta prisutan u srpskim medijima. Naravno, iz razmatranja su isključena pominjanja Albanije koja se ne odnose na samu zemlju, kao što je slučaj sa „Palatom Albanije“, jednom od značajnih građevina u Beogradu.

Odabir reprezentativnog uzorkaU okviru ove studije praćene su četiri srpske dnevne novine – „Blic“, „Danas“, „Politika“ i „Informer“. Odabrane su na osnovu njihovog izveštavanja i tiraža.7 „Danas“ su trenutno jedine istinske dnevne novine koje su dosledno kritične prema vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Njihov glavni i odgovorni urednik Dragoljub Draža Petrović glasan je i popularan kritičar srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Novine „Danas“ osnovala je grupa novinara 1997. godine. U vlasništvu su preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost „Dan Graf d.o.o.“ – vlasništvo deli trinaest lica, uglavnom novinara koji su bili početni osnivači „Danasa“. Iako „Danas“ ima srazmerno manji tiraž od drugih glavnih novina, kritičko izveštavanje njegovih novinara, opozicioni duh i otpor tabloidizaciji i senzacionalizmu čine ga reprezentativnim za ovu analizu.

Na suprotnoj strani političkog spektra, „Informer“ predstavlja jedne od najviše čitanih novina u Srbiji, sa preko 100.000 dnevnih čitalaca i najnižom cenom od samo 20 dinara (oko 16 evrocenti) po primerku. Glavni i odgovorni urednik i stopostotni vlasnik „Informera“ Dragan J. Vučićević osnovao je list 2012. godine, neprijavljenim kapitalom iz nepoznatih izvora. Prema pomenutoj studiji BIRN-a, „Informer je brzo postao popularan, pre svega zbog senzacionalističkog, tabloidnog sadržaja. Zbog takvog sadržaja, „Informer“ se smatra jednom od najmanje profesionalnih novina, s najvećim brojem kršenja novinarskog etičkog kodeksa, kako pokazuju rezultati monitoringa Saveta za štampu. „Informer“ je široko percipiran ne samo kao blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), već i kao često korišćen instrument za napadanje protivnika i kritičara stranke, u političkom svetu i među nezavisnim medijima, novinarima i grupama i aktivistima civilnog društva.”8 Nekoliko nedavnih studija ispitivalo je izveštavanje „Informera“ i opisalo ga je kao

7 Za više podataka o tiražu, čitalačkoj publici i vlasništvu srpskih medija videti: http://www.p-rs.rs/2014/10/mein-print-indeks-efikasnosti-dnevnih-novina/ i Monitoring vlasništva nad medijima, http://serbia.mom-rsf.org/en/.

8 http://serbia.mom-rsf.org/en/media/detail/outlet/informer/.

neodgovorno, lažno i suprotno profesionalnim standardima. Na primer, analiza koju je sproveo veb-sajt za analizu medija „Cenzolovka“, koji je osnovala fondacija Slavko Ćuruvija, pokazala je da je „Informer“ najavio ništa manje nego 12 ratova na svojim naslovnim stranama 2017. godine, od koji se nijedan, na sreću, nije desio niti je postojala verovatnoća da će se desiti.9 Pored toga, studija koju je sprovelo Udruženje novinara Srbije ukazala je na 362 lažne vesti na naslovnim stranama „Informera“ tokom 2017. godine. Ipak, uprkos tako očiglednom zanemarivanju novinarske etike, „Informer“ je i dalje primao znatna javna sredstva, uglavnom iz lokalnih samouprava.10

„Blic“ i „Politika“ su politički i profesionalno pozicionirani negde između pomenuta dva pola. „Blic“ predstavlja najviše čitane novine u Srbiji, s dnevnim brojem čitalaca od blizu 150.000. Veb-sajt „Blica“ povremeno ima do 500.000 jedinstvenih dnevnih poseta. Osnovan 1996. godine, „Blic“ je imao reputaciju jedinih opozicionih srpskih novina u to vreme, ali je nakon pada Miloševića postepeno postao više komercijalno orijentisan i ublažio je svoju oštricu. Kako i sam naziv sugeriše, „Blic“ objavljuje uglavnom kraće vesti, izbegava duge kolumne i detaljne analize. Vlasništvo „Blica“ u potpunosti je transparentno – od 2004. godine u stoprocentnom je vlasništvu kompanije „Ringier Axel Springer Media AG“ sa sedištem u Cirihu, koja je osnovana spajanjem švajcarskih i nemačkih medijskih kuća.

Konačno, „Politika“ predstavlja najstarije novine na Balkanu. Osnovao ih je srpski novinar Vladislav Ribnikar davne 1904. godine. Uprkos dnevnom tiražu od skromnih 68.000 primeraka, „Politika“ još uvek uživa reputaciju i ima niz drugih popularnih dnevnih i nedeljnih medijskih sadržaja. Njen obuhvat je sveobuhvatan, članci i analize su dugački. Angažuje niz uticajnih novinara koji uglavnom pripadaju vodećoj struji ili desnom centru, kao i javne ličnosti. Vlasništvo „Politike“ je sumnjivo i predmet sporova, ali je jasno da političke partije, sakrivene iza kontroverznih srpskih biznismena i sumnjivih kompanija, čvrsto drže novine. Prema BIRN-u: „Do sada država efikasno kontroliše novine – iako treba da postoje dva direktora, koji predstavljaju svaku od akcionarskih kompanija, samo jedan direktor, koji predstavlja državne udele u kompaniji, imenovan je i vodi društvo.”11

Stoga, iako odabir četiri novine za ovu studiju ne odgovara u potpunosti udelu čitalačke publike u srpskim dnevnim novinama (videti Grafikon 2), postoji reprezentativnost u smislu obuhvatanja celokupnog političkog spektra i odražavanja celokupne medijske situacije u Srbiji.

9 Informer u akciji proizvodnje sukoba: ove godine 12 ratova na naslovnoj, https://www.cenzolovka.rs/etika/informer-u-akciji-proizvodnje-sukoba-ove-godine-12-ratova-na-naslovnoj/ (pristupljeno: 21. 1. 2018).

10 Bogdanović, Nevena, Pronašli smo 362 lažne vesti na naslovnicama Informera za godinu dana, Udruženje novinara Srbije, http://www.uns.org.rs/sr/desk/media-news/55303/pronasli-smo-362-lazne-vesti-na-naslovnicama-informera-za-godinu-dana.html (pristupljeno: 21. 1. 2018).

11 http://serbia.mom-rsf.org/en/media/detail/outlet/Politika/.

13

Metodologija

KonotacijaPri analizi izveštavanja srpskih medija o Albaniji, oslanjali smo se na znatnu razliku između negativne, pozitivne i neutralne konotacije, prema jeziku, tonu i posebnoj upotrebi reči. Ta kategorizacija počiva na sledećim principima:

• članak ima negativnu konotaciju kada sadrži reči kao što su: „konflikt“, „kršenje“, „nepoverenje“, „zloupotreba“, „nerešeno“ itd, ili kada postoji primetno negativno mišljenje, stav ili sta-novište koje izražava reporter/autor članka;

• članak ima neutralnu konotaciju ako se koristi umeren jezik, a izveštavanje nema nasilan ton, te čitalac ostaje bez posebnih negativnih ili pozitivnih utisaka;

• članak ima pozitivnu konotaciju kada se koriste reči kao što su: „saradnja“, „dogovor“, „partnerstvo“, „rešenje“, „prijateljstvo“, „unapređenje“, „podrška itd, ili kada postoji primetno pozitivno mišljenje, stav ili stanovište koje izražava reporter/autor članka.13

12 Izvor: Partner Research Solutions, 2014, http://www.p-rs.rs/2014/10/mein-print-indeks-efikasnosti-dnevnih-novina/.

13 Videti Ljeshaj and Sulçebe 2014, str. 17–19.

Kategorija pejorativne konotacije dodata je tim trima kategorijama u ovoj analizi i detaljno je ispitana. Uvredljiva konotacija odnosi se na slučajeve kada se u štampanim medijima koristi reč „Šiptar“ i njene izvedenice (kao što su: “šiptarski”, “šiptarskim”, “šiptarskih” i sl.). Ta reč smatra se uvredljivom i politički nekorektnom, te treba koristiti reči “Albanac”/“albanski” etc. Pristalice te reči tvrde da ona zapravo odgovara etnonimu koji Albanci koriste sami za sebe – „Shqip(ë)tar“, te da se dugo upotrebljava u srpskom jeziku. Premda su obe tvrdnje zaista činjenice, lingvistički argumenti tu nemaju stvarnu vrednost budući da je važno to kako se jedna grupa oseća kada je zovu na određeni način i kakvu motivaciju druge grupe imaju kada je tako zovu. Naime, može se podjednako tvrditi da pejorativna reč „shkja/shkije/shina“ za Srbe na albanskom takođe potiče od stare albanske reči za Slovene. Međutim, sadašnja konotacija te reči jasno je pejorativna. Smatrajući da je takva pogrdna upotreba reči pojava koja zabrinjava, detaljnije smo analizirali njeno prisustvo u četiri srpske novine.

Konačno, iako ti kriterijumi omogućuju sistematsku klasifikaciju i precizno tumačenje u određenoj meri, nemoguće je u ovom konkretnom slučaju dati sasvim objektivnu razliku i treba biti svestan subjektivnog suda istraživača, kao i ograničenja takve matrice budući da ona pretpostavlja određenu recepciju čitalaca koja izmiče empirijskim nalazima.

7661

47 4529 26

1027

51

43 6143

2954

2424

20

15 14

15

10

15

1713

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Blic Novosti Kurir Informer Politika Alo 24 časa other

Prosečan dnevni broj čitalaca ('000)redovničesti-dnevni prosekneredovni-dnevni prosek

Grafikon 2. Prosečan dnevni broj čitalaca u Srbiji12

14


Grafikon 3. Broj članaka u kojima se pominje Albanija u četiri novine, po mesecima

Glavni nalazi i analizaRadi predstavljanja percepcije Albanije u srpskoj štampi u periodu januar–septembar 2017, u ovom odeljku prvo je dat širok kvantitativni pregled članaka objavljenih na ovu temu, a zatim više objašnjenja u vezi s konotacijom tih članaka, a naposletku detaljnije je izloženo nekoliko ključnih studija slučaja iz ovog perioda.

Opšte činjenice i brojke„Blic“ je objavio 24 članka u kojima se pominju Albanija i/ili druge ključne reči u januaru, 25 članaka u februaru, 30 u martu, 50 u aprilu, 37 u maju, 24 u junu, 28 u julu, deset u avgustu i osam u septembru. Sličan broj članaka u kojima se pominje Albanija utvrđen je u „Danasu“: 24 u januaru, 32 u februaru, 44 u martu, 38 u aprilu, 54 u maju, 23 u junu, 25 u julu, šest u avgustu i sedam u septembru. „Politika“ je objavila najveći broj članaka u vezi sa Albanijom – 51 u januaru, 52 u februaru, 68 u martu, 91 u aprilu, 93 u maju, 62 u junu, 50 u julu, 20 u avgustu i 19 u septembru. To nije iznenađujuće budući da među srpskim medijima „Politika“ prednjači po obimu i dužini članaka. Naposletku, „Informer“ je objavio samo devet članaka u januaru i 13 članaka u februaru, da bi zatim znatno povećao izveštavanje o Albaniji na 31 članka u martu, 38 u aprilu i 48 u

maju. Taj broj je pao na 14 članaka u junu, 15 u julu, osam u avgustu i šest u septembru (videti Grafikon 3).

Ukupno 1177 članaka objavljeno je u četiri novine u prvih devet meseci 2017. (236 u „Blicu“, 253 u „Danasu“, 506 u „Politici“ i 182 u „Informeru“ – videti Grafikone 4 i 5). U većini članka pominje se Albanija, a u nekima se takođe često pominju Tirana i Edi Rama. Druga upućivanja, osim navedena tri, veoma su retka – ponekad se u srpskoj štampi pominje Drač (alb. Durrës), uglavnom u kontekstu planiranog auto-puta Beograd–Drač, kao i Skadar (alb. Shkodër), obično u vezi sa srednjim vekom kada su ga kontrolisali srpski vladari. Izuzimajući Edija Ramu, drugi političari, kao što su novi predsednik Ilir Meta, lider opozicije Lulzim Baša ili njegov stariji lider partije Sali Beriša, pominju se retko, skoro nikad. Bivši predsednik Albanije Bujar Nišani naišao je na određeni medijski prijem, uglavnom pre i tokom njegove posete jugu Srbije početkom marta i opet krajem aprila kada je ekspresno dodelio albansko državljanstvo kosovskom političaru i nekadašnjem vođi OVK Ramušu Haradinaju, koji je tada bio u pritvoru u Francuskoj na osnovu srpske optužnice za zločine protiv čovečnosti. U medijskoj arhivi „Ebart“ zabeležena su samo dva pozivanja na najvećeg albanskog pisca Ismaila Kadarea, dok se drugi pisci praktično ne pominju, što u suštini ukazuje na veoma mali broj kulturnih kontakata i razmena između Srbije i Albanije.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

Blic 24 25 30 50 37 24 28 10 8Danas 24 32 44 38 54 23 25 6 7Politika 51 52 68 91 93 62 50 20 19Informer 9 13 31 38 48 14 15 8 6

24 25

30

50

37

24 28

10 8

24

32

44 38

54

2325

6 7

51 52

68

91 93

62

50

20 19

913

3138

48

14 15

860

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Mesečni pregled članaka u kojima se pominje Albanija

Blic Danas Politika Informer

15

Glavni nalazi i analiza

Očigledno je došlo do eksponencijalnog rasta broja članaka u kojima je pomenuta Albanija u srpskoj štampi u martu i aprilu, uz sličan broj članaka u maju. To se može objasniti pre svega predsedničkom kampanjom koja je vođena u Srbiji u martu, što je obično praćeno rastom desničarske retorike u kojoj se, po pravilu, eksploatiše pitanje Kosova, a Albanija pominje u vezi s tim. Drugo, slučaj Ramuša Haradinaja koji je uhapšen u januaru u Francuskoj pod srpskom optužnicom za ratne zločine i čije se izručenje Srbiji očekivalo, razrešen je tokom aprila, a vesti o tome punile su većinu srpske štampe tokom tog meseca. Jedini delimični izuzetak jeste „Danas“, koji je objavio šest članaka u kojima se Albanija pominje u manjoj meri u aprilu nego u martu, da bi povećao izveštavanje

o Albaniji u maju. To se objašnjava činjenicom da je „Danas“ manje sklon nacionalističkim osećanjima i promovisanju stavova državnih zvaničnika. Ipak, čak i u slučaju „Danasa“, primetan je porast izveštavanja o Albaniji – broj članaka je praktično udvostručen u martu i aprilu u odnosu na januar i februar, i zadržao se na veoma visokom nivou tokom celog maja. Naročito karakterističan je slučaj „Informera“, u kojem je Albanija jedva pomenuta u prva dva meseca, a zatim je to pitanje stavljeno u prvi plan kao jedna od glavnih tema u martu, aprilu i maju, da bi se zatim opet znatno smanjilo pominjanje Albanije od juna nadalje. U celini, sve novine su pominjale Albaniju i povezane reči uglavnom u martu, aprilu i maju, da bi zatim smanjile broj članaka od juna nadalje.

236 253506

182

1177

Blic Danas Politika Informer Ukupno

Broj članaka po novinama

24 25 3050 37 24 28

10 8

236

24 32 44 38 5423 25 6 7

253

51 52 6891 93

62 5020 19

506

9 13 31 38 4814 15 8 6

182

0

100

200

300

400

500

600

Ukupan broj članaka u svim novinama

Blic Danas Politika InformerGrafikon 5. Ukupno mesečno izveštavanje o Albaniji u srpskoj štampi

Grafikon 4. Ukupan broj članaka u kojima se pominje Albanija u svakoj od novina (januar–septembar 2017)

16


Pogrdna konotacijaU sadašnjem javnom diskursu u Srbiji, upotreba reč „Šiptar“, pored nesumnjivo kritičkog konteksta, očigledno ima uvredljivu i pogrdnu konotaciju.

Samo u januaru 2017, „Informer“ je objavio 20 članaka s pogrdnom rečju „Šiptar“. Samo se jedan slučaj odnosio na nadimak poznatog preminulog srpskog gangstera koji je učestvovao u ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine. U druga dva slučaja, glavni i odgovorni urednik Vučićević upotrebio je frazu „soroško-šiptarska organizacija“, optužujući određene srpske nevladine organizacije za antisrpske aktivnosti ili zalažući se za dalju modernizaciju i kupovinu oružja od Rusa za srpsku vojsku. Svih preostalih 17 slučajeva odnose se na Kosovo, a u šest od njih pominje se i Albanija. U februaru, od 26 članaka, dva su sadržala pogrdno značenje, a preostalih 24 odnosilo se na kosovske Albance, od kojih se u četiri pominjala i Albanija.

Takvo izveštavanje nastavljeno je i čak je intenzivirano s političkom krizom u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji u martu i predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji početkom aprila, kada po pravilu dolazi do rasta nacionalističke i desničarske retorike u medijima. U martu, 36 članaka u „Informeru“ sadržalo je pogrdnu reč „Šiptar“. Dva slučaja nisu bila vezana za Albance, a sedam od preostalih 34 odnosilo se na bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju, bez pominjanja Kosova ili Albanije. Preostalih 27 odnosilo se na Kosovo, od kojih se u deset koristio termin „Albanija“, uglavnom u kontekstu fraze „Velika Albanija“. U aprilu, „Informer“ je objavio 27 članaka s rečju „Šiptar“. U 15 od tih članaka upotrebljena je reč „Albanija*“ (videti Grafikon 6). Rast antialbanskih osećanja u „Informeru“ nastavljen je u maju, kada su objavljena 44 članaka u kojima se pominje reč „Šiptar“ – 38 od njih odnosilo

se na Kosovo, a u osam je pomenuta Albanija. To prećutno ukazuje na rast antialbanskog raspoloženja u „Informeru“ u aprilu i maju u opštem smislu, i pejorativno pozivanje na Albaniju u konkretnom smislu. Od juna nadalje, upotreba pejorativnih termina smanjena je na 19 u junu (četiri u vezi sa Albanijom), 15 u julu (šest u vezi sa Albanijom), šest u avgustu i pet u septembru, dok se samo po jedan slučaj u svakom mesecu odnosio na Albaniju.

Tokom istog perioda, primećeno je nekoliko drugih slučajeva upotrebe reči „Šiptari“ u srpskim medijima. U „Politici“, na primer, ta reč upotrebljena je u 20 članaka, od kojih se četiri odnosilo na kontekst nevezan za Srbe i Albance, pod znacima navoda i u kritičkom kontekstu. Međutim, 11 od preostalih 13 članaka odnosilo se na Albance u jasno pogrdnom značenju, dok se jedan odnosio i na Albaniju. Konačno, u još dva članaka, u „Politici“ su citirani zvaničnici koji su koristili taj neprikladan termin u značenju koje se može okarakterisati latentno pogrdnim. Vredi pomenuti da sedam slučajeva pogrdne upotrebe potiče samo iz maja. U junu, „Politika“ je koristila tu reč u dva navrata i jednom u julu (nijedan slučaj nije bio vezan za Albaniju). Nijedan slučaj upotrebe tog termina nije zabeležen u avgustu i septembru.

U „Danasu“ je upotrebljena reč „Šiptar“ u vezi s kosovskim Albancima u 21 članku. Generalno, praktično svi slučajevi u kojima je ta reč upotrebljena u „Danasu“ jasno se odnose na kontekst kritikovanja nacionalizma u srpskim tabloidima, političara ili šire javnosti, osim jednog slučaja u kojima su citirani srpski zvaničnici.

Od 30 članaka iz „Blica“ koji sadrže reč „Šiptar“, 14 se odno-si na pomenutog srpskog gangstera, a tri na kriminalca sa istim nadimkom. Pored toga, dva članka iz februara tiču se tragičnog događaja sa Srbinom iz Štrpca na Kosovu koji je u psihotičnom

19

26

34

27

44

1915

6 5

17

2427 27

38

15 14

6 52

4

10

15

84

6

1 1


Pogrdna konotacija u „Informeru“Ukupno u kontkestu Kosova u kontekstu Albanije

Grafikon 6. Upotreba pogrdnog termina za Albance u „Informeru“ (januar–septembar 2017)

17


131

16

205

235

8 116

173198

0 0 1

44 45


Pogrdna konotacija u srpskim novinamaUkupnou kontekstu Kosovau kontekstu Albanije

napadu pokušao da ubije dvojicu svojih sinova – jednoga je ubio, a drugog ranio, u ubeđenju da će Albanci doći da im izvade or-gane i ubiju ih. Drugi članak odnosio se na ubode nožem dva ruska fudbalska navijača u Beogradu, kojima su srpski protivnici u borbi uzvikivali: “Šiptari, Šiptari“. Od preostalih sedam članaka, u tri slučaja novinari „Blica“ koristili su tu reč – jednom u kritičkom značenju hvaleći napredak privrede na račun nacionalizma u re-gionu, a u druga dva slučaja u pogrdnom značenju. Četiri preo-stala slučaja predstavljaju citate iz intervjua s javnim ličnostima, od kojih je u tri slučaja ta reč upotrebljena u pejorativnom smislu. Sveukupno, stricto sensu samo pet slučajeva pogrdne upotrebe reči zabeleženo je u „Blicu“ od januara do aprila – tri od strane istaknutih javnih ličnosti i dva od strane novinara. Ipak, izvešta-vanje „Blica“ ukazuje na duboke predrasude i neprijateljstvo na dubljem planu – srpski kriminalci s nadimkom „Šiptar“, fudbalski navijači koji vređaju navijače ruskog „Spartaka“ rečima „Šiptari“, predstavljaju užasne pokazatelje izrazito negativne konotacije te reči u kolokvijalnoj upotrebi. Najpotresniji slučaj krvave i samoubi-lačke biopolitike jeste slučaj oca iz Štrpca s Kosova, po svemu sudeći dobrog muža, koji je ubio jednog sina, a drugog ranio zbog fiks-ideje da će „Šiptari“ doći da otmu i muče njegove sinove i izvade njihove organe. Na određeni način, to je najočiglednija i zabrinjavajuća ilustracija nacionalističke politike koja je urezana u umove običnih građana i dubokog neprijateljstva koje još uvek zasenjuje srpsko-albanske odnose.

Ukratko, iako je korišćenje pogrdnih reči za Albance u većini srpskih medija (sa izrazitim izuzetkom „Informera“) veoma retka (videti Grafikon 7), ta tendencija je ipak još uvek prisutna i zabrinjavajuća. Pored toga, iako se većina slučajeva odnosi na kosovske Albance, pojedini slučajevi, čiji broj raste, takođe se odnose na Albaniju i, odnedavno, na etničke Albance u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Štaviše, upotreba pogrdne reči odgovara opštem političkom usmerenju novina i bliskosti vladajućoj partiji – „Informer“

tako prednjači u toj uvredljivoj diskurzivnoj praksi, „Politika“ je primenjuje relativno retko, ali primetno toleriše njenu upotrebu kod desničarski orijentisanih gostujućih kolumnista ili sagovornika. U „Blicu“ je ta praksa retka i pojavljuje se skoro isključivo u intervjuima, dok u „Danasu“ praktično uopšte ne postoji. Naravno, ono što zabrinjava jeste činjenica da tabloidno-senzacionalističke novine „Informer“ čita verovatno 20 do 25 puta više ljudi nego profesionalno superiorne novine „Danas“. U tom smislu, nešto veće prisustvo pogrdne reči „Šiptar“ svedoči o opasnostima srpskih medija, degradiranju novinara i eroziji profesionalnih standarda koji karakterišu postojeću medijsku situaciju u Srbiji i detaljno su izloženi u prethodnom delu ovog teksta.

Rodni problemi u srpskim novinama

Marš sa ženskih strana na naslovne strane jedva da je okončan.

Širli Bjađi i Marilin Kern-Foksvort

Pre nego što se osvrnemo na rodni aspekat novinskog izvešta-vanja o Albaniji u srpskim medijima, izložićemo opšte infor-

macije o sadašnjoj zastupljenosti žena u srpskim medijima. U nekoliko sistematskih studija koje su sprovedene u otprilike poslednjih deset godina prepoznata je još uvek prisutna mizo-ginija, stereotipno predstavljanje žena i dominacija patrijarhal-nog obrasca u srpskim i regionalnim medijima uopšte (Arsić 2000, Blagojević 2005, Bamburać, Jusić and Isanović 2006). Alda Isanović tvrdi da „svet koji novinari vide, tumače i rekon-struišu jeste muški svet – svet u kome središnju poziciju u 80%

Grafikon 7. Upotreba pogrdne reči za Albance u četiri srpske novine (januar–septembar 2017)

18


slučajeva zauzimaju muškarci (Bamburać, Jusić and Isanović 2006: 59). Prema Snježani Milivojević, to se naročito odnosi na politiku koja još uvek dominantno funkcioniše kao muški do-men (Milivojević 2004: 11–24).

Rodni aspekat izveštavanja srpskih novina o Albaniji u posmatranom periodu ne odstupa od pomenute slike muške dominacije. Štaviše, rodna perspektiva može dobro poslužiti kao litmus-test opšte političke, ideološke i profesionalne perspektive koju zastupaju četiri novine. Način na koji se rodna pitanja tretiraju govori mnogo o opštem uredničkom, političkom i profesionalnom pristupu novina.

Imajući u vidu pomenute niske standarde novinarstva u „Informeru“, malo prostora ostavljeno je rodnoj ravnoteži i suptilnosti. Kad je reč o zaposlenima, na veb-sajtu „Informera“ navedeno je šest urednika (direktor, glavni urednik, odgovorni urednik, dva urednika i noćni urednik), od kojih su svi muškarci. Nasuprot tome, pet od osam navedenih novinara su žene. Pored toga, s obzirom na to da su informacije koje objavljuje „Informer“ obično kratke i nepotpisane, nije moguće preciznije utvrditi doprinos ženskih novinara pisanju „Informera“.

Velika većina članka u kojima se pominje Albanija u „Informeru“ ima mušku orijentaciju. Naime, ličnosti o kojima pišu, konsultanti i eksperti su muškarci, pri čemu, ako se ti tekstovi uopšte potpišu, njihovi autori su uglavnom muškarci. U retkim slučajevima kada se pominju strane političarke, one imaju negativnu ulogu.14 Jedini izuzetak je Federika Mogerini, čija je izjava: „saradnja sa Zapadnim Balkanom, kao regionom u srcu Evrope, od vitalnog je značaja za EU. To ću reći u Tirani, Sarajevu, Prištini, Beogradu, Podgorici i Skoplju“ preneta u neutralnom tonu („Federika Mogerini”, 1. mart). Za razliku od toga, srpska političarka Nela Kuburović, ministarka pravde, pozitivno je zastupljena.15 Sve u svemu, „Informer“ je objavio skroman broj od sedam članaka koji se odnose na Albaniju, sa političarkama kao ličnostima o kojima je reč (po jedan u februaru, avgustu i septembru, po dva u martu i maju). Tri političarke prikazane su u negativnom svetlu (Mimi Kodeli iz Albanije, Hilari Klinton i Madlen Olbrajt). Ministarka Kuburović prikazana je u pozitivnom svetlu dva puta, a Mogerini je pomenuta dva puta u neutralnom kontekstu.

Iako „Blic“ ne oskudeva u tabloidnom načinu izveštavanja, za njega piše određeni broj novinarki, kao što su: Ivana Mastilović Jasnić, Slađana Aničić, Miroslava Brkić, Lana Gedošević, Milana Pejić, čije je izveštavanje o Albaniji obično prilično umereno.16 Generalno, „Blic“ ima rodno osetljiviji pristup od „Informera“, ali je i dalje daleko od adekvatnog predstavljanja rodnih odnosa. S jedne strane, ženski likovi i teme u glavnom

14 Videti, na primer, sledeće članke: „Albanci i Srbi nas tužakali NATO” (17. februar), „Klintonovi izazivaju rat na Balkanu” (20. mart), „Tači šalje Olbrajtovu i Ahtisarija u Brisel?” (6. maj).

15 Videti članke: „Zašto se ćuti na pretnje Srbiji” (17. maj) i „Nela Kuburović: Morina će imati pravično suđenje” (7. septembar).

16 Videti: „Kosovo je pion kog će Putin žrtvovati“ (24. januar), „Džihadista krvolok ispija kafe na KiM“ (5. januar), „Da li Tramp uopšte zna gde je Kosovo“ (8. februar) i intervju sa Edijom Ramom (15. avgust), „Dačić: Ramina Velika Albanija pretnja za mir“ (19. april), „Da pretim kao Rama, ‘visio’ bih u Briselu“ (21. april).

tekstu relativno su retki, pri čemu dodatak „Blic žena“ predstavlja izvor stereotipa i promoviše prilično tradicionalne uloge polova. S druge strane, ženski likovi, informatori ili lica obično zauzimaju centralno mesto u političkoj rubrici nekoliko puta mesečno, a u nekim slučajevima žene su uključene i kao intervjuisana lica, informatori ili eksperti za Albaniju ili teme u kojima se Albanija pominje.17

Iako je sadržaj koji se objavljuje u „Politici“ više ženski orijentisan u poređenju s drugim novinama, broj takvih članaka još uvek je srazmerno skroman. Tako su političarke ili žene bile dominantne u najmanje sedam članaka u kojima se pominjala Albanija u januaru, u pet u februaru, šest u martu, tri u aprilu, sedam u maju, tri u junu, dva u julu, jednom u avgustu i dva u septembru. Pored toga, žene kojima je „Politika“ posvetila pažnju u člancima u kojima se pominje Albanija uglavnom su iz Srbije. Srpske javne ličnosti kao što su Tanja Miščević (19. januar), Zorana Mihajlović (21. januar), Ana Brnabić (27. avgust), Nela Kuburović (7. septembar) intervjuisane su ili konsultovane u vezi s relevantnim političkim pitanjima. „Politika“ je takođe pisala o srpskim sportiskinjama – atletičarkama Ivani Španović i Ameli Terzić (23, 25. i 26. februar), spisateljicama Jeleni Lengold i Ljiljani Habjanović u vezi sa albanskim izdanjima njihovih romana (3. januar, 26. mart, 1. septembar) i glumici Zlati Numanagić koja živi u Albaniji (11. april). „Politika“ je takođe posvetila pažnju znamenitim Srpkinjama iz prošlosti koje su zadužile Srbiju svojim patriotskim naporima – arhitekti Oliveri Kandić, zaslužnoj za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa (8. januar), kraljici Nataliji Obrenović (6. januar), spisateljici Danici Marković (12. mart) ili junaštvu žena u Prvom svetskom ratu (23. juni), kao i o istoričarki Jeleni Guskovoj koja je branila tvrdokornu srpsku politiku prema Kosovu (4. juni).

Žene zvaničnici EU dobile su manje prostora u člancima koji se odnose na Albaniju, osim nekoliko neutralnih članaka o Federiki Mogerini (23. februar, 1. mart, 3. mart, 25. maj) ili sporadičnih pominjanja Angele Merkel. Takođe je bilo nekoliko negativno intoniranih članaka o parlamentarki EU Urliki Lunaček, koja je kritikovana zbog toga što je pritiskala Srbiju da prizna Kosovo (21. maj) i Gizeli Vilc, generalu NATO-a u Bosni zbog njenih strogih stavova (11. januar). Žene zvaničnici iz regiona koje su pominjane u „Politici“ u vezi sa Albanijom jesu Teuta Arifi, gradonačelnica Tetova u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji (18. mart), Majlinda Bregu, parlamentarka iz Albanije, koja je izrazila bojazni u vezi s Haradinajevim hapšenjem (19. januar), i Vera Jovanovska, ambasador bivše jugoslovenske Republike Makedonije u Srbiji (31. maj).

Konačno, nekoliko članaka u kojima je pomenuta Albanija u „Politici“ takođe se ticalo tema koje su više feministički ili ženski orijentisane, kao što su članci o devojčicama koje su često prinuđene da uđu u brakove u Srbiji i Albaniji (12. januar), mešanim srpsko-albanskim brakovima (24. februar), novim

17 Videti, na primer: „Rudarski je ovo posao, ali uživam!” (30. januar), „Balkanske NATO zemlje ogrezle u kriminal” (17. februar), „Dve trećine Srba nije bilo na Kosovu” (15. februar) itd.

19


zakonima o sprečavanju nasilja u porodici u Srbiji i Albaniji (28. maj), kao i jedan antifeministički članak o nepravičnom srpskom pravnom sistemu koji skoro isključivo daje starateljstvo majkama (5. maj).

Kad je reč o rodnoj perspektivi, članci u kojima se pominje Albanija u „Politici“ relativno su retki, prorežimski i orijentisani prema muškarcima, sa relativno malo stranih političara i dopisnika. „Politici“ svakako ne nedostaju novinari, pa u tom smislu ni novinarke, ali one su uglavnom urednici i glavni dopisnici za rubrike o nauci, društvu, kulturi, starima itd., dok desk, svet, politiku i ekonomiju pokrivaju urednici muškarci. Novinarke koje su tim temama dale značajniji doprinos jesu Jasmina Pavlović Stamenić, dopisnik iz Atine, Biljana Radomirović i Dragana Jokić Stamenković. „Politika“ je povremeno objavljivala tekstove drugih novinarki kao što je Katarina Đorđević, koja je pisala o porodičnim pitanjima. Ipak, većinu članaka u kojima se pominje Albanija napisali su novinari muškarci. Kad je reč o političkim temama u „Politici“, radi se još uvek pre svega o muškom domenu.

„Danasu“ treba odati priznanje za očigledne napore u održavanju rodne ravnoteže. „Danas“ daje glas najvećem broju evropskih žena zvaničnika i češće od drugih novina uključuje dopisnike žene, eksperte i intervjuisana lica. Među nizom istaknutih žena koje su pominjale Albaniju u „Danasu“, Federika Mogerini svakako se izdvaja budući da je pomenuta u preko 100 članaka u posmatranom periodu, od čega 37 puta u martu kada je posetila region, dok pet od tih članaka takođe sadrže njena pozivanja na Albaniju.

„Danas“ je takođe objavio nekoliko razgovora sa političarkama EU koje su pominjale Albaniju, kao što su Tanja Fanon, poslanica Evropskog parlamenta (29. juni), Angelina Ajhorst, direktorka Odeljenja za Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove, ambasadorka Francuske Kristin Moro (19. juni), Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (12. juli), Marilena Kopa, poslanica Evropskog parlamenta (4. maj) itd. „Danas“ je objavio detaljan portret Tereze Mej i pisao je o Maji Kocijančić u kontekstu Albanije (16. maj). Kad je reč o srpskim političarkama, Ana Brnabić bila je u središtu znatne medijske pažnje, što nije iznenađujuće, od kada je postala premijer, od kraja juna nadalje, a u nekoliko članaka u kojima je ona pomenuta takođe je pomenuta Albanija (12, 13. juli). Pored nje, Nela Kuburović, ministarka pravde, takođe je povremeno pominjana u vezi sa slučajem Morina. Jadranka Joksimović (6. i 12. maj), ministarka za evropske integracije, i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (18. mart), povremeno su konsultovane u vezi sa Albanijom. Druge srpske političarke i javne ličnosti bile su manje zastupljene u medijima i nisu bile pomenute u vestima koje sadrže reč „Albanija“ i pomenute reči.

„Danas“ su jedine novine koje su posvetile značajnu pažnju pojedinim izrazito feminističkim, antiratnim događajima, takođe

vezanim za pitanje ratnih zločina i odgovornosti, uz pominjanje Albanije i kritikovanje opstruiranja tih događaja od strane desničarskih grupa. Takvi slučajevi uključuju Ženski sud, koji su organizovale Žene u crnom i Centar za ženske studije, međunarodna organizacija koja se bavi stradanjem žena u ratovima (2. juni) ili snimanje filma „Albanke su naše sestre“ u Nišu (24. juni). „Danas“ je takođe pokušao da uključi žene u debate – na primer, u debatu „Kako komentarišete izjavu Vučića da Srbi i Albanci treba da sarađuju zato što će Albanaca u budućnosti biti više, a Srba sve manje?“ bio je uključen jednak broj eksperata žena i muškaraca (11. avgust).

Naime, kratak pregled objavljenih članaka potvrđuje argument da je „Danas“ uložio napore da održi rodnu ravnotežu ili da barem ženama da glas na svojim stranama – od politike, preko ekonomije do kulture i drugih oblasti. Tako se u kulturnoj rubrici „Danasa“ moglo pročitati da roman srpske spisateljice Jelene Lengold treba da bude objavljen u Albaniji (6. januar), kao i o boravku spisateljice Lejle Kalamujić u Beogradu, iz podršku „Tradukija“ i partnera uključujući Ministarstvo kulture Albanije (14. januar). Takođe je pisano o trčanju Amele Terzić do Skadra u Albaniji (17. februar), intervjuisana je Biljana Vankoviska, profesorka na Filozofskom fakultetu u Skoplju, koja je pomenula Albaniju (21. februar) i često je pisano o aktivnostima i izjavama Federike Mogerini (23. februar, 2, 19, 25, 26. mart…). Većinu tih članaka napisale su novinarke Ruža Ćirković, Lidija Valtner, Marija Stojanović, Jelena Tasić, Snežana Čongradin i Marija Kojčić. To znači da uključivanje više novinarki, a pre svega urednica i glavnih i odgovornih urednica, ima za rezultat veću rodnu senzitivnost i pažnju. Međutim, kako bi se postigla prava rodna ravnoteža i jednakost u medijima, potrebno je uložiti više napora da bi se prekinula još uvek dominantna patrijarhalna i nacionalistička matrica.

Studije slučaja

a. Slučaj Haradinaj

Slučaj Ramuša Haradinaja obeležio je izveštavanje o Albaniji od početka januara do kraja aprila 2017, budući da se pominjanje Albanije u srpskim novinama u posmatranom periodu u velikoj meri odnosilo na Haradinaja. Stoga, kada su se srpski čitaoci susretali s terminom „Albanija“ u novinama, to se obično ticalo pomenutog slučaja.

Opšte informacije

Ramuš Haradinaj je sadašnji lider Alijanse za budućnost Kosova i nekadašnji vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UÇK) tokom sukoba 1998. i 1999. godine, a zatim bivši premijer Kosova 2005. godine. Osuđen je 2008, a zatim opet 2012. pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju zbog sumnje da je počinio zločine protiv čovečnosti nad Srbima, Romima i Albancima

20


1998. godine, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Srbija je, međutim, raspisala posebnu poternicu preko Interpola, čiji je Srbija član, ali Kosovo nije, te je očekivala da će Haradinaj biti upućen u Srbiju na suđenje za ratne zločine.

Slučaj Haradinaj otvoren je u srpskim medijima 5. januara, kada je objavljeno da je Haradinaj uhapšen u Francuskoj po osnovu Interpolove poternice koju je izdala Srbija. Srpski mediji su nastavili da izveštavaju o svim glavnim elementima tog slučaja – o njegovom puštanju na slobodu uz kauciju sredinom januara, ali uz obavezu da se redovno javlja francuskoj policiji i nemogućnost napuštanja zemlje, zatim o njegovom tromesečnom boravku u Francuskoj i kasnijoj presudi francuskog suda kojom mu je dozvoljeno da se vrati na Kosovo. Konačni čin ove drame bila je dobrodošlica koja mu je organizovana u Prištini i mere koje je srpska diplomatija preduzela protiv Francuske. Pored toga, ovaj slučaj privukao je pažnju zvaničnika iz Albanije, koji su Haradinaju pružili pomoć. Budući da Kosovo nije član Interpola, Albanija je preuzela ulogu zalaganja za njegovo puštanje i promptno mu je dodelila državljanstvo na osnovu uredbe predsednika, kako

bi omogućila njegovo konačno izručivanje Albaniji. Mediji su takođe izveštavali o Ediju Rami koji je njegovo hapšenje opisao kao čin isključivo političke prirode, a kasnije je hvalio Haradinaja i njegovu pobedu po povratku.

Kvantitativni podaci

Slučaj Haradinaj privukao je znatnu pažnju srpskih medija tokom pomenutog perioda. „Blic“ je objavio 22 članka o Haradinaju u januaru, od kojih je u pet pomenuta Albanija,

deset u februaru (Albanija je pomenuta u tri članka), 14 u martu (Albanija pomenuta u jednom) i 33 u aprilu (Albanija je pomenuta u 13 članaka). „Danas“ je objavio 18 članaka u kojima se pominje Haradinaj u januaru, od kojih se Albanija pominje samo u jednom, osam u februaru (Albanija pomenuta u tri članka), šest u martu (Albanija pomenuta u jednom) i sedam u aprilu (Albanija pomenuta u četiri). „Politika“ je objavila 26 članaka o Haradinaju u januaru, od kojih je u pet pomenuta Albanija, dok je u februaru objavila 16 članaka, od kojih se Albanija pominje u tri. U martu, „Politika“ je objavila 14 članaka u kojima se pominje Haradinaj, od kojih samo jedan sadrži upućivanje na Albaniju, dok je u aprilu, mesecu kada je odluka donesena, „Politika“ intenzivirala izveštavanje, što je bilo očekivano, i objavila je ukupno 36 članaka o Haradinaju, od kojih se Albanija pominje u deset. Kad je reč o „Informeru“, u januaru, Haradinaj je pomenut u 19 članaka, od kojih se Albanija pominje u dva, zatim u 12 članaka u februaru (Albanija je pomenuta u tri), osam članaka u martu (Albanija je pomenuta samo u jednom) i 20 u aprilu, od kojih je Albanija pomenuta u šest (videti Grafikon 8).

U procentima, u „Blicu“, udeo slučaja Haradinaj u ukupnom broju članaka u kojima je pomenuta Albanija iznosio je 25% u januaru, 12% u februaru, 3,3% u martu i 26% u aprilu. U „Danasu“, slučaj Haradinaj učestvovao je sa 4,1% u januaru, 9,3% u februaru, 2,2% u martu i 10,5% u aprilu. U „Politici“, taj procenat iznosio je 9,8% u januaru, 5,7% u februaru, 1,4% u martu i 10,6% u aprilu. U „Informeru“, slučaj Haradinaj pomenut je u udelu od 22,2% u odnosu na sve članke u kojima je pomenuta Albanija, zatim 23% u februaru, 3,2% u martu i 15,7% u aprilu (videti Grafikon 9).

22

10

14

33

18

86 7

26

1614

36

19

12

8

20

Januar Februar Mart April

Ukupno izveštavanje o HaradinajuBlic Danas Politika Informer

Grafikon 8. Ukupan broj članaka o slučaju Haradinaj u četiri novine (januar–april 2017)

21


U celini, slučaj Haradinaj imao je značajan udeo u svim člancima u kojima je pomenuta Albanija, pri čemu su „Blic“ i „Informer“ tu temu znatno više eksploatisali, te su joj posvetili veći prostor u svojim ukupnim pominjanjima Albanije.

Izveštavanje

Ne iznenađuje činjenica da su srpske novine koristile negativan jezik u izveštavanju o slučaju Haradinaj. Uostalom, Haradinaj je bio komandant oružane grupe koja je počinila niz zločina nad Srbima i drugim etničkim grupama na Kosovu i već je bio dobro poznat srpskoj javnosti po zastrašivanju i ubijanju ključnih svedoka tokom suđenja pred Haškim sudom.

I pored toga, postoje upadljive razlike u jeziku i analizi ovog slučaja u različitim srpskim novinama. „Informer“ je prednjačio u izveštavanju. U člancima „Informera“ korišćena je pogrdna reč „Šiptari“ za Albance, iznošene su tvrdnje da „EU podržava ubijanje Srba“, objavljivani naslovi poput sledećih: „Evropsko lice zla“, „EU štiti koljača srpske dece“ ili „Evropo, jebo te Haradinaj“, pisano je da albanski lobisti, mafijaši i biznismeni troše milione na oslobađanje Haradinaja, upozoravano je na navodne albanske terorističke pretnje ukoliko Haradinaj ne bude bio pušten i sl. Takvo izveštavanje savršeno se uklapa u popularni diskurs o srpskim žrtvama, nepravdi i teorijama zavere, kojima se zagovara stanovište da su Srbi večite žrtve međunarodne zavere protiv njih, koju sprovode zapadne sile i Albanci kao njihove marionete i ljubimci.

Ono što je donekle iznenađujuće jeste da se „Blic“ nije mnogo razlikovao u izveštavanju o slučaju Haradinaj. Iako su izveštači „Blica“ izbegavali pogrdnu reč „Šiptari“, njihovo izveštavanje i naslovi bili su namerno zapaljivi, kao, na primer: „Sekli glave bebama, mučili, streljali, silovali”. „Blic“ je kritikovao vodeće

političare iz Albanije zbog pomaganja Haradinaju, povremeno opisujući njihov pokušaj da ga skinu sa Interpolove poternice kao „grubo i nedopustivo mešanje jedne države u suverenitet Srbije“ (13. januar) i zaključio je da je ishod cele afere rezultat miliona evra koje su Albanci potrošili na lobiranje.

„Politika“ je dosta manje opterećivala svoje čitaoce opisima monstruoznih zločina koje su počinili Haradinaj i njegova banda, i stavljala je akcenat uglavnom na problematične odnose pravde i politike. Očigledno svesna ishoda slučaja Haradinaj od samog početka, „Politika“ je oscilirala između rezigniranosti i oštre kritike pravne i političke hipokrizije EU i prilično mlake kritike pravnih institucija Srbije i njihovih učestalih neuspeha da predstave svoj slučaj protiv Haradinaja na najbolji mogući način. U članku „Triler zvani Haradinaj“ (28. april), koji je objavljen nekoliko dana nakon puštanja na slobodu bivšeg vođe OVK, novinar Boško Jakšić u svom stilu je napisao: „Slučaj Haradinaj pokazao je da Albanci sa Kosova pate od istog sindroma kao i Srbi, Hrvati ili Bošnjaci kada se treba suočiti sa zločinima koje su počinili pripadnici njihovog naroda, uključujući i ’heroje’ koji su im doneli nezavisnost... svaka veruje da je pretrpela najveće žrtve, a da je neka druga zajednica najveći krivac“.

Veoma retki bili su članci u kojima je zvanična srpska politika u datom slučaju kritikovana ili preispitivana. Na primer, u članku sa nadnaslovom „Beogradu može štetiti slučaj Ramuša Haradinaja”, „Danas“ je analizirao moguće implikacije i negativne efekte Haradinajevog hapšenja. U „Danasu“ su objavljena stanovišta komentatora Dušana Janjića, koji je napisao da taj slučaj „pokazuje nizak nivo poverenja u poternice koje dolaze iz Srbije“ na zapadu, te je ispitao nedostatke srpskog pravosudnog sistema uopšte, a posebno međunarodnih poternica, koje su često izdavane 1998. i 1999. godine, a od tada slabo ili nedovoljno obnavljane ili unapređivane. Janjić u

Grafikon 9. Udeo slučaja Haradinaj u ukupnom izveštavanju o Albaniji (januar–april 2017)

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

30.00%

Januar Februar Mart April

Udeo slučaja Haradinaj u ukupnomizveštavanju o Albaniji

Blic

Danas

Politika

Informer

22


svom članku u „Danasu“ zaključuje upozorenjem da „Srbija može da dobije pravnu, međunarodnu i političku šamarčinu koja joj nije potrebna u ovim teškim vremenima“ (7. januar).

Generalno, izveštavanje o slučaju Haradinaj ostavlja utisak prilično lošeg, senzacionalističkog i zapaljivog izveštavanja. Srpska publika ostala je uskraćena za brojne aspekte koji bi bili predmet interesovanja u ovom važnom slučaju – kada je i kako stara optužnica proširena, kakve je argumente dao francuski sud rekavši da Srbija nije zadovoljila proceduru i obaveze u vezi s dokumentima, kakvi su bili mogući i konačni nedostaci tog slučaja itd. Nije bilo nijednog članka ili analize kojima bi se jasno upozorilo da bi najverovatniji ishod bilo puštanje Haradinaja na slobodu i da bi ga njegovo mučeništvo uzdiglo u najpopularnijeg političkog igrača na Kosovu na dolazećim izborima. Takvim nespretnim potezom, Srbija je zaista dobila šamar u lice, baš kao što je Janjić upozorio, i dodatno je radikalizovala kosovsku političku scenu. Ukratko, slučaj Haradinaj nije doneo nikakve koristi i naneo je dosta štete Srbiji.

Albanija i albanski političari zauzimali su veoma malo prostora u izveštavanju srpskih medija o ovom slučaju, što je u određenom smislu prikladno s obzirom na njihovu zanemarljivu ulogu u ovom slučaju generalno. Pominjani su sporadično, uglavnom preko Raminih izjava o isključivo političkom aspektu njegovog hapšenja, promptnom dodeljivanju albanskog državljanstva Haradinaju od strane predsednika Nišanija – što je okarakterisano kao pravno irelevantno (što verovatno i jeste), a zatim neformalni razgovori predsednika Parlamenta Ilira Mete s kosovskim biznismenom Pacolijem, koji je smatran glavnim lobistom za puštanje Haradinaja na slobodu. U opštem smislu, međutim, izveštavanju o ovom slučaju nedostajao je valjan i sveobuhvatan kontekst kosovske i albanske političke scene, kao i sveobuhvatna i detaljna analiza ovog i povezanih pitanja uopšte.

b. Nišanijeva poseta

Opšte informacije

Dok slučaj Haradinaj pokazuje da su se Albanija i njeni političari pojavljivali u srpskim medijima uglavnom u vezi s Kosovom, poseta tadašnjeg predsednika Albanije Bujara Nišanija Srbiji početkom 2017. godine svakako u većoj meri ilustruje percepciju Srbije i Albanije u medijima i javnosti.

Nišanijeva poseta bila je zakazana za 7. mart, kao prva poseta albanskog predsednika Srbiji za sedamdeset godina. U tom smislu, mogla je biti viđena ili predstavljena kao prekretnica ili šansa za unapređenje međusobnih odnosa, ili kao početak nove ere između Srbije i Albanije, baš kao što je prva poseta Edija Rame Srbiji u novembru 2014. smatrana istorijskom (i to prilično neopravdano, kao što će se kasnije ispostaviti).18 Međutim, nije se desilo ništa slično. Nišani zapravo nije došao na poziv nijednog visokog srpskog funkcionera. Pozvao ga je predsednik opštine Bujanovac, etnički Albanac, da poseti ovaj većinski albanski grad na jugu Srbije. Tokom i nakon sukoba 1998. i 1999, došlo je do oružanog pokušaja lokalnih Albanaca da sukob prenesu u tu oblast, s konačnom idejom ujedinjenja s Kosovom. Međutim, ti pokušaji su prestali u godinama nakon pada Slobodana Miloševića. Danas, Albanci s juga imaju lokalnu vlast i političke predstavnike u srpskoj skupštini. Na širem planu, ta oblast je dobila na značaju budući da se povremeno pominje kao mogućnost za razmenu teritorija između Srbije i Kosova – uvek se povremeno pojavi neko, obično američki diplomata, koji predlaže da većinski albanski jug Srbije treba da ode Kosovu, a sever Kosova sa srpskom većinom da bude vraćen Srbiji.19

U svakom slučaju, Nišanija nije primio nijedan visoki srpski zvaničnik niti je on posetio Beograd. U to vreme, kampanja za predsedničke izbore bila je na svom vrhuncu u Beogradu i niko nije hteo da rizikuje da izgubi vredne političke poene primanjem Nišanija, ni tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić niti njegov izvesni naslednik i tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Nišanija su primili lokalni Albanci iz Bujanovca. Takođe je posetio druga značajna mesta sa albanskom većinom u toj oblasti i navodno otišao za Tiranu nekoliko sati kasnije, prema oskudnim informacijama koje su objavili srpski mediji.

Izveštavanje

Nišanijeva poseta je privukla upadljivo malo pažnje u srpskim medijima. „Politika“ je objavila ukupno sedam članaka na tu temu krajem februara i početkom marta, šest pre i jedan nakon njegove posete. „Blic“ je objavio jedan članak pre njegove posete i nije pisao ništa o tome naknadno, dok je „Informer“ objavio samo jedan članak nakon posete. „Danas“ je objavio četiri članka na tu temu u martu, dva pre i dva nakon tog događaja. Dakle, ukupno je napisano 13 članaka o Nišanijevoj poseti, što predstavlja neznatan udeo u ukupnom izveštavanju srpskih novina o Albaniji (videti Grafikon 10).

18 Videti: Aleksandar Pavlović and Saša Ćirić, Opportunity on On-Hold: Edi Rama’s Visit to Belgrade in the Light of the “Drone Incident“, http://www.suedosteuropa.uni-graz.at/biepag/node/121.

19 Najskoriji predlog te vrste došao je od republikanskog kongresmena Dana Rorabahera, videti: „Rorabaher pisao Nikoliću, predlaže razmenu teritorija”, „Blic“, 5. 2. 2017.

23


Oba članka iz „Blica“ i „Informera“ imaju negativnu konotaciju. „Informer“ je potpuno zaobišao Nišanijevu posetu, pomenuvši je samo u zapaljivom (i netačnom) članku o formiranju vojske Kosova. U kratkoj sporednoj vesti, „Informer“ je čak istakao da je „skandalozno“ to što srpska himna nije intonirana tokom posete, prenoseći Vučićevu izjavu da to „nije dobro“ i da „nikome nećemo dozvoliti da ugrožava naš teritorijalni integritet“ („Veselji: kosovska vojska za dan-dva!“, 8. mart) . U sličnom negativnom duhu, u članku „Blica“ „Da prođe taj utorak, pa da malo odahnemo“ (6. mart) pisano je o etničkim tenzijama u Bujanovcu uoči njegove posete. Lokalnom Srbinu, kako nam je rečeno, smetali su Nišanijevi posteri s natpisom „Prezident” i (nedefinisane) „neodgovorne izjave albanskih političara“. Obe novine su iznele oskudna i negativna viđenja ovog događaja, u suštini uopšte ne izveštavajući o njemu, izuzimajući nekoliko uzgrednih negativnih komentara.

„Politika“ je, za promenu, izveštavala na detaljniji i uravnoteženiji način. Nekoliko nedelja pre Nišanijeve posete, prenela je informaciju iz Kabineta predsednika da „se tokom posete Srbiji Nišani neće susresti sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem“. Način na koji je to rečeno je prilično zanimljiv budući da je Nišani subjekat rečenice, što sugeriše da je nosilac radnje u tom slučaju, dok bi prikladnije i tačnije bilo reći da Nikolić neće primiti Nišanija, što je zapravo stajalo u naslovu članka. „Politika“ je takođe pomenula pojedine negativne reakcije na političkoj sceni, kao što su sumnje desničarskih „Dveri“ u legalnost Nišanijeve posete. Istog dana, „Politika“ je objavila intervju s predsednikom opštine Bujanovac. U intervjuu nije

bilo zapaljivih ili provokativnih elemenata, a predsednik opštine izrazio je nade da će im Albanija pomoći u oblasti školstva i lokalne infrastrukture, baš kao što je Mađarska učinila za svoju manjinu na severu Srbije. Uoči posete, „Politika“ je prenela i izjavu još jednog albanskog lidera sa juga Srbije koji je rekao da su lokalni Albanci diskriminisani i da Albanija treba da štiti njihova prava. U ostala tri članka opisan je program posete, saopštena su gledišta srpskih zvaničnika i lokalnih Srba koji su istakli da „nema potrebe za tenzijama i panikom“ i prenete su Nišanijeve izjave da „Albanija ne učestvuje u odluci druge zemlje“ i da je „u interesu Albanije da održava dalju saradnju sa Srbijom“. Sve u svemu, „Politika“ je pisala o Nišanijevoj poseti detaljno i u neutralnom duhu, ali bez direktnog izveštavanja s lica mesta ili objavljivanja ekskluzivnog materijala od samog Nišanija. Bilo je to u skladu sa zvaničnom politikom marginalizovanja njegove posete uoči predsedničkih izbora.

„Danas“ je izveštavao o Nišanijevoj poseti takođe neutralno, naglašavajući u svojim člancima „Bolje bi bilo da se sreće i sa Nikolićem“ (1. mart) i da je Nišani dosledno isticao napore svoje zemlje u smislu unapređenja dobrih susedskih odnosa. Samo je „Danas“ preneo Nišanijevu biografiju pre posete i detaljno je izvestio o tom događaju, prenoseći dugačke delove njegovog govora u Bujanovcu, čiji je akcenat bio na regionalnoj saradnji i privrednom napretku. Pored toga, „Danas“ je preneo izjave lokalnih zvaničnika, ali i običnih građana, i Albanaca i Srba, te je tako predstavio Nišanijevu posetu u pozitivnom duhu (videti Grafikon 11).

Grafikon 10. Broj članaka o Nišanijevoj poseti po novinama

1

4

7

1


Broj članaka po novinama

24


Nišanijeva poseta imala je mali udeo u ukupnom izveštavanju srpske štampe o Albaniji, što ukazuje na njihovu tendenciju da tu temu ili potpuno zaobiđu ili da je minimiziraju. To je očigledno bilo uslovljeno predsedničkom kampanjom u Srbiji. Taj sentiment može se najbolje rezimirati rečima komentatora koje su objavljene u „Danasu“: „Smatra se da Albanci odnose a ne donose glasove, i u tome je čitava zagonetka jedne račundžijske, neprincipijelne politike. I zato tamo ima Bujara Nišanija, a nema Aleksandra Vučića“ („Mađari i Albanci“, 10. mart).

c. Izgled Edija Rame i panika oko Velike Albanije

Premijer Albanije Edi Rama je nesporno najzastupljeniji Albanac u srpskim medijima. U datom periodu, Rama je bio zapažen u

sve četiri posmatrane novine. Pomenut je u 39 članaka u „Blicu“ (četiri u januaru, dva u februaru, četiri u martu, 18 u aprilu, sedam u maju, dva u junu, dva u julu, tri u avgustu i jedan u septembru), u 49 članaka u „Danasu“ (četiri u januaru, pet u februaru, 11 u martu, deset u aprilu, pet u maju, 11 u junu, tri u julu, jedan u avgustu i jedan septembru), u 65 članaka u „Politici“ (tri u januaru, sedam u februaru, 13 u martu, 22 u aprilu, 12 u maju, šest u junu, tri u julu, dva u avgustu i tri u septembru) i 47 članaka u „Informeru“ (dva u januaru, četiri u februaru, 14 u martu, 13 u aprilu, šest u maju, tri u junu, jedan u julu, dva u avgustu i dva u septembru). U procentima, udeo članaka o Rami u ukupnom izveštavanju o Albaniji iznosio je 17,5% od svih članaka u „Blicu“, 19,7% u „Danasu“, 13,3% u „Politici“ i 26% u „Informeru“, ili u 190 od ukupno 1135 članaka (11,9%) (videti Grafikon 12).

0

5

10

15

20

25


Pominjanja Edija Rame u srpskim novinama


0

2

4

6

8

10

12

14


ukupno

pozitivno

neutralno

negativno

Grafikon 11. Ukupan broj članaka po novinama, uključujući konotaciju

Grafikon 12. Pominjanja Edija Rame u četiri srpske novine (januar–septembar 2017)

25


U aprilu je svakako zabeležen vrhunac izveštavanja srpskih novina o Rami. Direktan uzrok te medijske pomame bila je njegova izjava koju su 18. aprila prenele sve četiri srpske novine – naime, Rama je izjavio da „ne može isključiti mogućnost ujedinjenja Kosova i Albanije ako evropska perspektiva regiona nastavi da bledi“. Očigledno pod uticajem žestoke reakcije srpskih političara, koji su pojurili da optuže Ramu i da se žale da on preti Srbiji i ugrožava stabilnost Zapadnog Balkana, novine su objavile niz negativno intoniranih tekstova. Kao što je i očekivano, „Informer“ je bio najžešći u optuživanju Rame u članku „Rama hoće rat” (19. april), a kasnije je tvrdio da Rama koristi kokain i da su njegove velikoalbanske ideje vezane za narkotike (“Spahiju: Rama šmrče kokain!”, 18. maj). Iako nije koristila takve eksplicitne reči, „Politika“ je, međutim, toj temi posvetila značajnu pažnju. Počev od članka „Nova Ramina provokacija” (19. april), narednih dana „Politika“ je posvetila dosta prostora srpskim zvaničnicima poput Vučića, Marka Đurića, šefa Vladine Kancelarije za Kosovo, i Aleksandara Vulina, ministra odbrane. Svi oni su osudili Raminu izjavu sopstvenim zapaljivim izjavama. Đurić je to opisao kao fašističku ideju Velike Albanije“ i podsetio „da je sa Enverom Hodžom ta ideja zauvek sahranjena“ (19. april), dok je Vulin rekao da „Brisel mora da zna da Velika Albanija znači veliki rat“ (21. april). „Blic“ je takođe brzo prikupio svoju grupu srpskih zvaničnika koji su osudili Raminu izjavu, i to Ivicu Dačića, ministra spoljnih poslova, Nenada Popovića, predsednika proruske političke stranke, koji je tražio da se Rama proglasi persona non grata u Srbiji (20. april), i Tomislava Nikolića, tada još uvek predsednika Srbije, koji je rekao da će se Srbija braniti i da će on i njegovi sinovi ići u takav rat (20. april).

Nakon toga, u „Politici“ je objavljen članak o američkim ambasadorima koji „krote“ Albance (22. april), kao i nekoliko članaka o ideji Velike Albanije, koji su objavljeni kao tema nedelje (23. april). U narednim nedeljama, „Politika“ je nastavila da objavljuje članke o „Velikoj Albaniji“ („Velika Albanija – čas anatomije“, 3. maj, „Velika Albanija rastura i EU”, 4. maj, „Velika Albanija”, 5. maj itd.), koji su stvarali utisak postojanja ozbiljnog plana iza Ramine izjave.

„Danas“ je zauzeo nešto drugačiji pristup, tražeći od nekoliko eksperata iz različitih nevladinih organizacija da prokomentarišu Raminu izjavu, nakon čega je ta tema zatvorena („Kako komentarišete Raminu izjavu da ne isključuje mogućnost ujedinjenja Albanije i Kosova ako perspektiva ulaska država regiona u EU nastavi da bledi?”, 20. april). Ipak, uprkos umerenom tonu, nije bilo stvarne razlike u pristupu – dopisnik „Danasa“ uglavnom se složio da Rama povremeno eksploatiše tu temu i kritikovao je njegov neonacionalizam. Štaviše, drugi albanski lideri rado su uzeli Raminu izjavu zdravo za gotovo. Hašim Tači, lider kosovskih Albanaca, ponovio je tu izjavu u narednim danima,

a Jonuz Musliu, vođa albanske manjine s juga Srbije, izneo je tvrdnju da ne može biti Velike Albanije bez južne Srbije u njoj.

Čini se da se nijedne novine nisu bavile detaljnom analizom te izjave. Naime, Rama je svakako bio neodgovoran, ali je ipak pomenuo ujedinjenje kao nesrećni mogući ishod u slučaju slabljenja evropske perspektive i podrške EU celokupnom regionu. Štaviše, Rama je eksplicitno pomenuo Vučića kao pozitivan primer. Stoga, u opštem smislu, Ramina izjava možda nije bila u potpunosti lišena interne upotrebe, ali je njen glavni cilj bila EU, a njegovo naglašavanje mogućeg negativnog ishoda trebalo je da podstakne zvaničnike EU da ojačaju svoju podršku Zapadnom Balkanu. U tom smislu, njegova izjava ne razlikuje se od moguće izjave srpskog zvaničnika koji bi rekao da ako EU napusti Zapadni Balkan, mogućnost ujedinjenja Srbije i Republike Srpske nažalost će se povećati. Takva izjava jedva da bi nekog zabrinula u srpskoj javnoj sferi. U svakom slučaju, proevropski komentari o Raminoj izjavi bili bi prikladniji sa srpske strane. Međutim, naposletku se čini da je Rama ispunio svoj cilj – s takvom lavinom otpužbi, uzajamnih pretnji i pominjanjem rata, zvaničnici EU verovatno su dobili dodatnu potvrdu i bolje razumevanje krhkosti odnosa u regionu, i postali svesni potrebe da regionu eksplicitno ponude perspektivu članstva u EU.

Carevo novo odelo

Pred kraj proleća pojavile su se običnije teme nastale iz interesovanja za Ramin novi opušteni stil odevanja. Naime, u maju je Rama iznenada zamenio svoj formalni način oblačenja opuštenim stilom i počeo da se obraća svojim sledbenicima tokom predizborne kampanje u majici kratkih rukava sa oznakom fudbalskog tima „Juventus“ i u fudbalskom dresu, da bi zatim takvom opuštenom stilu pribegavao i na međunarodnoj sceni.

„Blic“ je u maju pisao o Ramijevom novom opuštenom stilu i o tome da je prekršio diplomatska pravila odevanja („Edi Rama se baš opustio u Briselu“, 25. maj, „Ramin šou u Briselu“, 26. maj). „Informer“ je pisao o Raminim „skandaloznim“ adidas patikama pri susretu sa američkim potpredsednikom i o tome da je zbog toga izostavljen sa zajedničke slike. Zatim su čitaoci podsećani na ranije slučajeve Raminog neuobičajenog stila u zvaničnim prilikama („Hit – albanski premijer pravi skandale. Rama patikama šokirao i Pensa“, 4. avgust).

Čak se i „Danas“ pozabavio tom temom sprovodeći kratku anketu među srpskim političarima o Raminom neobičnom stilu. Većina dopisnika imala je prilično liberalan stav prema njegovom stilu, nazivajući ga „hipsterom“ („Edi Rama i bele patike u Trstu“; 14. juli). Sve u svemu, u meri u kojoj albanski premijer sigurno kontroliše vlast u Albaniji i nastavlja sa povremenim neobičajenim potezima, sigurno će privlačiti pažnju srpske štampe.

26


Zaključak i preporuke – afirmisanje pozitivnih glasovaU celini, izveštavanje srpskih medija o Albaniji od januara do septembra 2017. godine i dalje je bilo pod jakim uticajem kosovskog pitanja. Stoga se većina upućivanja na Albaniju nalazila u člancima o situaciji na Kosovu i kosovskim političarima. Druge teme koje su privukle pažnju novina jesu pretnja „Velike Albanije“ i albansko pitanje u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, tj. Platforma iz Tirane za njegovo rešavanje. Prvo pitanje odnosi se na izjavu albanskog premijera Edija Rame da će se Kosovo i Albanija ujediniti ako Albancima bude uskraćena budućnost u EU. Medijska pomama u srpskim novinama oko Velike Albanije trajala je otprilike od sredine aprila do sredine maja. Srpski mediji i zvaničnici posvetili su podjednako veliku i srazmerno negativnu pažnju tzv. Platformi iz Tirane – planu političkih predstavnika Albanaca u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji u vezi s njihovim zahtevima za unapređenje položaja Albanaca u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, koji je postignut u Tirani uz Ramino posredovanje. Srpske novine, naročito „Informer, ali i „Blic“ i „Politika“ u određenoj meri, imali su prilično negativan stav prema toj inicijativi, koja je, prema viđenju njihovih reportera, pretila da ugrozi i podeli bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju po etničkoj liniji. Stoga su oba slučaja dosledno privlačila medijsku pažnju u Srbiji tokom posmatranog perioda i uglavnom su tretirana u negativnom tonu. Tekstovi o albanskoj političkoj sceni bili su relativno retki. Izuzimajući Edija Ramu nijednom drugom političaru iz Albanije nije posvećena ozbiljna medijska pažnja. Poseta predsednika Bujara Nišanija naišla je na izuzetno skroman medijski prijem, uz tekstove o tenzijama i panici, a ne o saradnji, susedskim odnosima ili ekonomskim pitanjima.

Ono što možda ne iznenađuje jeste činjenica da je intenziviranje kampanje za predsedničke izbore od marta do aprila uticalo na oštar rast negativnog izveštavanja o Albaniji. Takav negativan trend nastavljen je u nedeljama nakon predsedničkih izbora početkom aprila, ali je donekle ublažen u maju, a naročito od juna, paralelno sa slabljenjem interesovanja za Albaniju i pitanja u vezi s njom u celini. Krajem juna, samo je nekoliko relativno kratkih članaka izvestilo o pobedi na izborima Ramine političke stranke, a generalno, izveštavanje o političkoj krizi i protestima opozicije koji su prethodili izborima nisu zauzeli značajno mesto u srpskim medijima. U avgustu i septembru, pojavilo se nekoliko tekstova o Ismailu Morini, Albancu koji je uhapšen u Hrvatskoj na osnovu srpske optužnice o puštanju drona sa zastavom „Velike Albanije“ na ozloglašenoj fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije 2014. godine. Većina vesti o Morini odnosila se na mogućnosti njegovog isporučivanja Srbiji. Pre svega u političke svrhe, kosovska paradigma i dalje predstavlja prizmu kroz koju srpski mediji pišu o Albaniji. Albanci su tu uobičajeni osumnjičeni i političari ih rado koriste da bi dobili jeftine političke poene. Postoji zid nerazumevanja

i neznanja o Albaniji i njenim političarima, dok su ekonomske teme uglavnom marginalizovane. Posebno zabrinjavajuća jeste upotreba pogrdnog termina „Šiptar“, kojim se označavaju Albanci. Potrebno je uložiti napore da se sasvim spreči takva politički nekorektna i uvredljiva upotreba te reči.

Bez obzira na navedene probleme, čini se da se odnosi između Srbije i Albanije popravljaju i da će se takav trend nastaviti. Nakon sedamdeset godina praktično nepostojećih političkih kontakata, zvaničnici Srbije i Albanije sastaju se redovno, dok ekonomska saradnja, iako još uvek skromna, stalno raste. Pored toga, negativno izveštavanje o Albaniji opada. Krajem jula, Aleksandar Vučić pozvao je na „unutrašnji dijalog“ o Kosovu i nadamo se da će se taj pozitivan trend nastaviti, u meri u kojoj će taj dijalog verovatno dovesti do toga da Srbija prihvati činjeničnu nezavisnost Kosova na jedan ili drugi način. Ako se to dogodi 2018. godine, biće uklonjen „slon u sobi“ koji konstantno otežava i sprečava poboljšanje odnosa između Srbije i Albanije.

Pokrenuto je ili nastavljeno nekoliko inicijativa između Beograda i Tirane u posmatranom periodu, koje su doprinele pobošljanju medijskih, kulturnih i političkih kontakata i odnosa. U medijskoj sferi, najznačajniji bio je tekući projekat između srpskih novina „Danas“ i vodećih albanskih novina „Mapo“, čiji istaknutii novinari razmenjuju prijateljske poruke u vidu otvorene prepiske. Takve napore treba ojačati i dodatno unaprediti, i, po mogućnosti, uključiti novinare s obe strane da pišu o tim pitanjima. Još jedna važna inicijativa jeste uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u Tirani, koja treba da sledi nemačko-francuski model pomirenja. RYCO je objavila konkurs za razmenu mladih u oktobru 2017. godine. Planirana su dva konkursa godišnje i ti projekti počeće uskoro da se sprovode. RYCO je tri puta pomenuta u „Danasu“ samo u julu, a nadamo se da će takvi projekti mladih biti obrađeni u više pozitivnih medijskih sadržaja radi širenja informacija o njima. Još jedna pozitivna inicijativa jeste Zajednički centar za odnose Albanije i Srbije, koju sprovode Albanski institut za međunarodne studije iz Tirane i Evropski pokret u Srbiji od 2016. godine. Projekat je imao za rezultat nekoliko javnih događaja, jedan od kojih je osvrt na novu albansku književnost u kulturnom dodatku „Danasa“ po nazivom „Beton“. Takav pozitivan medijski prijem tih aktivnosti saradnje oblasti ekonomije i kulture u skladu je sa viđenjem običnih ljudi da je saradnja važna i da kulturne, turističke i ekonomske veze treba dodatno razvijati (videti: Cela 2015). Stoga, privreda i civilno društvo treba da budu stubovi i okosnice napora pomirenja, budući da generišu uglavnom pozitivne percepcije i u medijima i u javnosti.

Takvi napori pomažu u razbijanju još uvek dubokih predrasuda među dva naroda i pomažu srpskim čitaocima da shvate da

27

Zaključak i preporuke – afirmisanje pozitivnih glasova

su Albanija i Kosovo politički, kulturno i čak delimično jezički odvojene celine. Trenutno je još uvek široko prisutna pogrešna percepcija da isti nivo etničke mržnje i neprijateljstva postoji među Albancima iz Albanije i sa Kosova. Sve dok Srbija i Albanija prestanu da imaju problematične odnose i s jačanjem njihovih kulturnih, ekonomskih, turističkih i drugih veza, taj aspekat zaslužuje afirmativnije i veće prisustvo u medijima. Stoga rastu pozitivni trendovi i afirmativni glasovi koji promovišu pozitivnu percepciju i stabilnost u regionu. Ipak, potrebno je više pozitivnih vesti o Albaniji i srpsko-albanskim odnosima. Razmena vesti između medijskih kuća, bar onih koje nisu lako podložne nacionalističkim sentimentima, treba da bude dodatno podsticana i podržavana. Događaji koji zaslužuju medijsku pažnju ne treba da privuku sve medije – naime, potrebno je utvrditi grupu pozitivno nastrojenih novinara, naročito novinarki, i podstaći ih da kontinuirano promovišu pozitivne sadržaje u svojim medijskim kućama.

Pored toga, istraživanjem je obuhvaćena analiza rodnog aspekta izveštavanja srpskih novina o Albaniji. Rodna ravnoteža još uvek je prilično dalek cilj za srpske medije koji, s delimičnim izuzetkom „Danasa“, po pravilu tretiraju politiku kao dominantno muški domen, te stoga pišu uglavnom o muškarcima, intervjuišu ih i pitaju ih za mišljenje kao eksperte i informatore. Izuzetak predstavljaju uticajne političke figure EU kao što je Federika Mogerini, čije su izjave o Albaniji privukle značajnu medijsku pažnju i uglavnom su pozitivno ili negativno okarakterisane. Kad je reč o rodnom pristupu, srpski mediji i dalje su patrijarhalni budući da su muškarci obično glavni predmet vesti, da nastupaju kao lideri i generalno se traži njihovo mišljenje kao

eksperata i informatora u svim pitanjima u vezi s politikom, koja funkcioniše kao muški domen. Ipak, u slučajevima kad je ženska perspektiva prisutnija, veća je verovatnoća da će se naići na umereniji i iznijansiraniji pristup. To znači da uključivanje više novinarki, a pre svega urednica i glavnih i odgovornih urednica, ima za rezultat veću rodnu senzitivnost i pažnju. Međutim, kako bi se postigla prava rodna ravnoteža i jednakost u srpskim novinama, potrebno je uložiti više napora da bi se prekinula još uvek dominantna patrijarhalna i nacionalistička matrica.

Istraživanje očigledno ukazuje na prilično polarizovanu sliku srpskih medija, sa „Informerom“ koji zastupa krajnju desnicu i koji je ekstremno provladin medij, „Politikom“ i „Blicem“ koji su odani vladajućoj eliti, i „Danasom“ koji je gurnut na marginu kao izrazito opozicioni medij. Takva situacija je loša budući da srpski čitaoci zaslužuju balansiran i kritički protumačen sadržaj. Međutim, promena u tom smislu iziskuje političku volju za poboljšanje medijske situacije u Srbiji, koja izgleda ne postoji. U svakom slučaju, nalaze analiza stručnih novinarskih udruženja i nezavisnih tela, čak (ili naročito kada) zahtevaju plaćanje kazni zbog neodgovornog novinarstva, treba primeniti, a ne ignorisati.

Sve ukupno, navedeni rezultati implicitno ukazuju na fragilnost srpsko-albanskih političkih odnosa, gde je jedna zapaljiva izjava dovoljna da pokrene lavinu optužbi sa obe strane. Budući da ti odnosi u velikoj meri zavise od pitanja koja se ne tiču Albanije, kao što su Kosovo i bivša jugoslovenska Republika Makedonija, postoji jasna potreba za daljim uporednim analizama međusobnog medijskog izveštavanja dveju zemalja.

28


LiteraturaAlbanski institut za međunarodne studije, Joint Centre for Albanian–Serbian relations: a strategic project for the European future of both countries, http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/Report-from-presentation-Tirana.pdf.

Arsić, Branka, Žene, slike, izmišljaji, Beograd: Centar za ženske studije, 2000.

Bala, Andi, Ejdus, Filip & Megi Llubani, Albania and Serbia: Do perceptions equal reality?, Albanski institut za međunarodne studije i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Tirana i Beograd, 2013; http://www.bezbednost.org/upload/document/albania_and_serbia_-_perceptions_and_reality.pdf.

Bamburać, Jusić and Isanović, ur. Stereotyping: Representation of Women in Print Media in South East Europe, Sarajevo: Mediacentar, 2006.

Balkan Investigative Research Network, Media Ownership Monitor Srbija, http://serbia.mom-rsf.org/rs/.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom, 14. februar 2017, http://bezbednost.org/upload/document/stavovi_gradjana_o_bezbednosti_srbije_i_dijalogu_s.pdf.

Blagojević, Marina, Mapiranje mizoginije u Srbiji, Beograd: Centar za ženske studije, 2005.

Bogdanović, Nevena, Pronašli smo 362 lažne vesti na naslovnicama Informera za godinu dana, Udruženje novinara Srbije, http://www.uns.org.rs/sr/desk/media-news/55303/pronasli-smo-362-lazne-vesti-na-naslovnicama-informera-za-godinu-dana.html (pristupljeno: 21. 1. 2018).

Cela, Alba, Albania-Serbia relations in the eyes of the Albanian public 2015, Albanski institut za međunarodne studije: Tirana, 2015, http://www.aiis-albania.org/sites/default/files/Albania-Serbia%20relations%20in%20the%20eyes%20of%20the%20albanian%20public%202015.pdf.

Ebart novinski arhiv, http://www.arhiv.rs/novinska-arhiva/.

Evropski pokret u Srbiji, Zajednički centar za odnose Albanije i Srbije, 1. 9. 2016, http://www.emins.org/english/news/article/joint-centre-for-albania-serbia-relations.

Evropski pokret u Srbiji, Public Opinion in Serbia: Citizens’ Attitudes on Albania and Albanians and Perception of Relations Between Peoples and States, 2015, http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/Serbia-and-Albania-Relations-and-Perceptions_engl.pdf.

Informer u akciji proizvodnje sukoba: ove godine 12 ratova na naslovnoj, https://www.cenzolovka.rs/etika/informer-u-akciji-proizvodnje-sukoba-ove-godine-12-ratova-na-naslovnoj/ (pristupljeno: 21. 1. 2018).

Ljeshaj, Sashenka & Sulçebe, Dritan, Greece and the Albanian-Greek Relations in the Albanian Printed Media 2014, Albanski institut za međunarodne studije: Tirana, 2015, http://library.fes.de/pdf-files/bueros/albanien/11319.pdf.

Milivojević, Snježana, Žene i mediji: strategija isključivanja, u: Žene i mediji, Beograd: Centar za ženske studije, pp. 11–24.

Mulvey, Laura (1975), “Visual pleasure and Narrative Cinema”, Screen 16 (3): 6–18.

Partner Research Solutions, Indeks efikasnosti novina i časopisa, 13. 10. 2014, http://www.p-rs.rs/2014/10/mein-print-indeks-efikasnosti-dnevnih-novina/.

Pavlović, Aleksandar & Ćirić, Saša, “Opportunity On-Hold: Edi Rama’s Visit to Belgrade in the Light of the ’Drone Incident’“, Balkans in Europe Policy Blog, 21. 11. 2014, http://www.suedosteuropa.uni-graz.at/biepag/node/121.

Popović Miloš & Stojanović Gajić, Sonja, Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu s Prištinom, Beogradski centar za bezbednosnu politiku: Beograd, 14. 2. 2017, http://bezbednost.org/upload/document/stavovi_gradjana_o_bezbednosti_srbije_i_dijalogu_s.pdf.

Savet za borbu protiv korupcije, Presentation of Report on Ownership Structure and Control over Media in Serbia, 26. 2. 2015, http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/en-GB/reports/cid1028-2751/presentation-of-report-on-ownership-structure-and-control-over-media-in-serbia.

Vučić, Aleksandar, “Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu”, Blic, 24. 7. 2017, http://www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-autorski-tekst-predsednika-aleksandra-vucica-za-blic-zasto-nam-je/v7xgl6.

29

Prilog – tabela s naslovima svih članaka u kojima se pominju Albanija i povezani termini

NOVINE/ JANUAR

1

2

3 KOSOVO IZBACUJU IZ UEFA I FIFA

PEŠAČKO CARSTVO OD TRIDESET LETA

“VAŠARSKI MAĐIONIČAR” JELENE LENGOLD NA POLJSKOM

4

5 DŽIHADISTA KRVOLOK ISPIJA KAFE NA KIM

NA PROLEĆE POČINJE GRADNJA AUTOPUTA SURČIN-OBRENOVAC

SRPSKA MORA DA PROGLASI KONFEDERACIJU ILI NESTAJE!

ISIS KOLJAČ PLANIRA NAPADE NA SRPSKE CRKVE

6 ALBANCI ŠVERCOVALI 10 KILOGRAMA MARIHUANE

ZBOG POLITIKE HARADINAJ ĆE TEŠKO ODGOVARATI ZA ZLOČINE

BOG POLITIKE HARADINAJ ĆE TEŠKO ODGOVARATI ZA ZLOČINE

MAKEDONIJU NE OPTEREĆUJE ŠTO JOJ ALBANIJA NE PRIZNAJE IME

ALBANCI I PRAVOSLAVLJE

LENGOLD NA POLJSKOM, DŽELETOVIĆ NA JERMENSKOM

BEOGRADU MOŽE ŠTETITI SLUČAJ RAMUŠA HARADINAJA

1917 - GODINA SRPSKIH NEIZVESNOSTI

SRBIJA ĆE TRAŽITI IZRUČENJE HARADINAJA

KRALJICA NATALIJA DAROVALA ORMAN DVORSKOJ DAMI

SRBIJA ĆE TRAŽITI IZRUČENJE HARADINAJA

U SRBIJI SE GODIŠNJE PROIZVEDE MILIJARDU I PO LIMENKI

7

30


8 LETEĆI RAZNOSAČ PLJESKAVICA

POLARNA ZIMA U EVROPI

TAČIJEVO NAMIGIVANJE TRAMPU I PUTINU

OBNOVILA GRADAC, MILEŠEVU, SOPOĆANE...

9

10 GRUEVSKOM MANDAT ZA SASTAV VLADE MAKEDONIJE

ALBANCI HOĆE DA ZAUZMU NEKU OD SRPSKIH AMBASADA

TUŽILAŠTVO ČEŠLJA ČAK 500 POSTUPAKA ZBOG HARADINAJA

ALBANSKE STRANKE U MAKEDONIJI U OFANZIVI

MOŽE LI DRAČ ZAMENITI LUKU BAR

DAČIĆ: ALBANSKI POLITIČARI SPREMNI I NA TERORIZAM

ŠIPTARI ĆE NAPASTI SRPSKE AMBASADE!

11 ALBANCI SU POTPUNO IZJEDNAČENI S MAKEDONCIMA

DAČIĆ: INFORMACIJA STIGLA OD ZAPADNIH SLUŽBI

ZMIJA UZ DRVO

HARADINAJ - ZLOČINAC IZMEĐU OSLOBOĐENJA I IZRUČENJA

PEŠKE KROZ SVETU GORU (8)

DA LI ŽIZEL VILC GOVORI U IME NATO-A?

12 PACOLI DAJE MILIONE ZA SLOBODU HARADINAJA

SVETSKA BANKA POVEĆALA PROGNOZU RASTA SRBIJE NA 2,8 ODSTO

ŠOŠKIĆ I SERTIĆ U UPRAVI KINESKE BANKE

ISTOČNA EVROPA ZAVEJANA, ZIMA ODNELA 66 ŽIVOTA

GODIŠNJE SE U SRBIJI SKLOPI 2.000 DEČJIH BRAKOVA

13 PACOLI: SADA GA SKIDAMO S POTERNICE INTERPOLA

MOŽE LI ALBANAC DA BUDE MINISTAR POLICIJE MAKEDONIJE

SLUČAJ HARADINAJ IZ VIZURE TIRANE

BOŽIĆNA RADOST DECE U RAŠKOJ OBLASTI

EVROPSKO LICE ZLA

31


14 POROTA SELA GORI LEJLA KALAMUJIĆ U KROKODILOVOJ KUĆI ZA PISCE

OD FORIN AFERSA DO ŠPIGELA

DOKTOR NAUKA BEZ NOGE, S KARAĐORĐEVOM ZVEZDOM

MESEČNO DONOSILI I PRODAVALI PO DVA KILOGRAMA KOKAINA

15 20 KILOGRAMA MARIHUANE ZAPLENJENO

SEKLI GLAVE BEBAMA, SILOVALI, MUČILI, STRELJALI...

ICKO JE KAO BEOGRADSKI VEZIR POD KNJAZOM MILOŠEM

16 RAMA: SRBI NA KOSOVO SAMO KAO TURISTI

17 JANJIĆ: MARKO ĐURIĆ JE U NIKOLIĆEVOM TIMU ZA KAMPANJU

NIKOLIĆEVA LAKA ARTILJERIJA

HVALA KOLINDI NA BESPLATNOJ REKLAMI

AMERIKANCI PRIZNALI: PODRŽALI SMO ŠIPTARE

18 PALATA PRAVDE BIĆE MUZEJ GRADA KRAGUJEVCA

EU ČEKA DA VIDI DA LI ĆE VUČIĆ PODRŽATI NIKOLIĆA

PREDSEDNICA HRVATSKE NE GOVORI ISTINU

KO NAPADNE SRBE, NAPAO JE I RUSE

19 NA VUKA POVIKA, A LISICE MESO JEDU

BREGU: HAPŠENJE HARADINAJA UPLAŠILO REGION MIŠČEVIĆ: HAPŠENJE ZLOČINACA JE POSTULAT VLADAVINE PRAVA

VUČIĆ: PROBLEME IZMEĐU BEOGRADA I PRIŠTINE REŠAVAĆEMO NA MIRAN NAČIN

KLAVIRSKI RESITAL

20 VUČIĆ: DA LI JE NA ALBANSKI DRON U BEOGRADU TREBALO POSLATI TENKOVE

PEŠKE KROZ SVETU GORU (17)

IBARSKI TENKOVI I VOZOVI

ZIMSKE PROMO CENE „ER SRBIJE“

32


21 SRAMOTA: ADVOKATI NEĆE VUKČEVIĆA JER NIJE „PATRIOTA“

AMERIČKI BARBAROGENIJE I NJEGOVA REVOLUCIJA

TRAMP NA SLOVENAČKOJ VEZI

O PROŠIRENJU SE PITAJU VELIKE ZEMLJE I KOMŠIJE

PROTIVNIKA VUČIĆEVOJ KANDIDATURI IMA I U SNS-U

22 ČETVRTA PO SNAZI BANKA U SVETU OD SADA I U SRBIJI

KINESKI BANKARSKI GIGANT STIGAO U SRBIJU

23 PUTIN PRIZNAJE KOSOVO U DOGOVORU SA TRAMPOM

PREKO POLA SVETA NA DVA TOČKA

VUČIĆ I NIKOLIĆ OČI U OČI S TAČIJEM I MUSTAFOM

DVA UGOVORA, DVE KANCELARIJE

TITO I SRBI

VELIKI RAČUNI ZA STRUJU SU GREŠKA, VRATIĆEMO PARE!

24 KOSOVO JE PION KOG ĆE PUTIN ŽRTVOVATI

MIGOVI, KOLINDA I ALEKSANDAR

25 VUČIĆ: DOGOVORENA SERIJA DIJALOGA, DA SE SPUSTI LOPTA”

26 TS: VISOK NIVO KORUPCIJE U SRBIJI

GRADONAČELNIK ZVEČANA: SRBIJA NAS NE NAORUŽAVA

“TREJNSPOTING 2” OTVARA FESTIVAL NOVOG BRITANSKOG FILMA U BEOGRADU

OD A DO B

27 ALBANSKA PROVOKACIJA RAZBESNELA GRKE

GORIVO SVAKE NEDELJE POSKUPLJUJE ZA OKO DINAR

SKADARLIJA NAJGOSTOLJUBIVIJE TURISTIČKO MESTO REGIONA

28 AVIJATIKA U PALANCI

BIRAČI SU ILI U MEDIJSKOJ BLOKADI ILI OGUGLALI

SRBI TRAŽE ZAŠTITU OMBUDSMANA

ODLIKOVAN NA PREDLOG NEPRIJATELJA.

ALBANIJA PRETI INVAZIJOM NA KOSOVO

33


29 MNOGO LJUDI SA KOSOVA NAVIJALO JE ZA PARTIZAN

GASOVOD S BUGARSKOM JEDINA ALTERNATIVA ZA SRBIJU

CINCARI - KRVOTOK BALKANA

GIGU: HAPŠENJE HARADINAJA NEMA POLITIČKU DIMENZIJU

DOJČE TELEKOM SVUDA OKO NAS

30 RUDARSKI JE OVO POSAO, ALI UŽIVAM!

MEKALISTER: BEOGRAD I PRIŠTINA DA SE MEĐUSOBNO NE OPTUŽUJU

SRBIJA IMA KLJUČNU ULOGU U ŠIREM REGIONU BALKANA

POBEDNIK U VELIKOM RATU

31 ALTERNATIVNI BULŠITIZAM

NOVINE/ FEBRUAR

1 MASOVNE GROBNICE BILE DRŽAVNI PROJEKAT

ŽIVOT U NEVREMENU III (17)

NEUBEDLJIVA ODBRANA TITOVOG LIKA I DELA

DO KADA ĆE PENZIJE BITI PRIVREMENO UMANJENE

2 KOSOVO NA LINIJI TIRANE, SKOPLJA I BEOGRADA

ZAPLENJENO 13 KILOGRAMA MARIHUANE

USTAV I OBLIK VLADAVINE

POVEĆANE AKCIZE NA GORIVO

ALBANCI PALI SA 13 KILA „TRAVE“

3 MOGUĆ PRIVREMENI PREKID PREGOVORA SA PRIŠTINOM

4 PEŠICE PREŠLI ALBANIJU U ČAST PREDAKA

POTPIRIVANJE “POŽARA” PRED KAMPANJU

ZABORAVLJENI POMORSKI VOJVODA

5 GODINE KOJE BISMO DA ZABORAVIMO

34


6 50 NAJMOĆNIJIH U MEDIJIMA

KAKO IZBALANSIRATI ROBNU RAZMENU SA MAKEDONIJOM

KRIMINAL, SIVA EKONOMIJA ODNOSE 13 ODSTO GODIŠNJIH PRIHODA PREDUZEĆA

SVAKA ESKALACIJA SRBIJI OTEŽAVA PUT KA EU

KOMŠIJE, GLEDAJTE SVOJA POSLA!

TAJNA BLAGA KRALJA PETRA II

SINANI: PROMENA GRANICA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA MOŽE IĆI NA ŠTETU ALBANACA

7 KOMPOZICIJE NASTALE DOK SAM ISTRAŽIVAO I SLAVIO ’MEU BRASIL’

U KORIST „VELIKE ALBANIJE”

8 TAKSIRAJU BEZ TX TABLICA I NIKO IH NE DIRA

DA LI TRAMP UOPŠTE ZNA GDE JE KOSOVO

KAKO KOMENTARIŠETE TO ŠTO JE HAŠIM TAČI POZVAO ALEKSANDRA VUČIĆA NA SKIJANJE NA BREZOVICU?

ZA SRBIJU VAŽNIJA LUKA KONSTANCA OD BARA

HARADINAJ KEŠOM KUPIO SLOBODU?!

9 CEFTA: EKONOMIJA DRUMOM, POLITIKA ŠUMOM

HAN U SKOPLJU DA PREKRATI MAKEDONSKE MUKE

NAŠ ŽIVOT IZ DEVEDESETIH

10 FIFA: SRBIJA TEK 51.

UBIJEN KRVOLOČNI VOĐA KOSOVSKIH DŽIHADISTA

ZLIKOVAC SIGURAN DA ĆE SE IZVUĆI

OTETA DRŽAVA

ODLUKA O IZRUČENJU HARADINAJA 2. MARTA

OPET NOVI TIM

PRIŠTINA KASNI U TRCI ZA UNESKO

STVARNO I MOGUĆE

EVROPO, JEBO TE HARADINAJ!

11 HARADINAJ I NJEGOVI LJUDI KASAPILI, KLALI, SILOVALI...

ALI AHMETI: PRVO DVOJEZIČNOST, PA VLADA

IZVUČENA TELA KINESKIH RUDARA U ALBANIJI

ŽELIMO DUELE PREDSEDNIČKIH KANDIDATA

SVI AMBASADORI SAD NA ZAPADNOM BALKANU OSTAJU DO ISTEKA MANDATA

12 A CIVILNA ZAŠTITA? HARADINAJ BI PONOVO MOGAO U HAG

KARPUŠIN: REZOLUCIJA 1244 NE PREDVIĐA VOJSKU KOSOVA

13 TURISTIČKI PROMET DONEO 900 MILIONA EVRA PRIHODA

NAJVEĆI DEMOGRAFSKI GUBICI CRNOGORACA, SRBA I BOŠNJAKA

PUTIN: NE DAM VOJSKU KOSOVA

35


14 FUDBAL I KOŠARKA ISPOD REMEK-DELA NAŠE UMETNOSTI

REČ- DVE O BEKSTVIMA VLADARA

15 DVE TREĆINE SRBA NIJE BILO NA KOSOVU

OSLOBAĐAJUĆA DRSKOST MARGINE

OD GOLGOTE DO VASKRSA SRBIJE

PAŠIĆ JE ODBIJAO „SALAMA” DOGOVORE

16

17 ŠAMAR SRBIJI: SAD ČESTITALE TAČIJU GODIŠNJICU NEZAVISNOSTI KOSOVA

RAMA: ZAJEDNIČKE AMBASADE S PRIŠTINOM

BALKANSKE NATO ZEMLJE OGREZLE U KRIMINAL VE TREĆINE SRBA NIJE BILO NA KOSOVUVE TREĆINE SRBA NIJE BILO NA KOSOVU

“BEOGRAD KOJI NESTAJE“ I POIGRAVANJE SA SVETLOM

ODABRALA JE PUT KOJIM SE REĐE IDE

PSI RATA IZ SIRIJE ŠVERCUJU NAORUŽANJE ZA TERORISTE U EU

ALBANCI I HRVATI NAS TUŽAKALI NATO

18 POKRET SOCIJALISTA: PRIŠTINI PRIKLADNIJE DA 17. MART PROGLASI DANOM NEZAVISNOSTI

POČETAK KRAJA ILI KRAJ POČETKA

ŽRTVE MAFIJE ZBOG ŽUTE KUĆE

DAMIR, MIMI I DUŠKO

KERN POHVALIO VUČIĆEVU IDEJU O CARINSKOJ UNIJI

DSS: OBELODANITI ŠTA PIŠE NA „PAPIRU”

19 STEPI SPONA SRBIJE I NEMAČKE

CARINSKA UNIJA ZA ZAPADNI BALKAN

VUČIĆEVA IDEJA O CARINSKOJ UNIJI PUT ZA NAPREDAK REGIONA

SKULPTURE KAO SVEDOCI PROŠLOSTI

20 BAKIR IZETBEGOVIĆ KAO DA RADI ZA DODIKA

KROZ MEĐUSOBNU RAZMENU OBAVI SE TRI ČETVRTINE SPOLJNE TRGOVINE

HRIŠĆANI NA METI ISLAMISTA

VAŠINGTONSKE PRAZNIČNE ČESTITKE

36


21 STEFANOVIĆ: KOSOVO TEŠKO DO PRIJEMA U UNESKO

VELIKA BITKA PROTIV ULASKA PRIŠTINE U UNESKO

KLINTONOVI ŠIPTARI

22 “KUMANOVSKI REZERVOAR“ JEFTINIJI I DO 45 DINARA PO LITRU

ĐORĐEVIĆ: NEMA NOVCA ZA VEĆE PLATE

ZBOG IZBORA, PROLAZE „VOZOVI”

BAŠ BIH VOLEO DA SVIRAMO PUTINU

23 MOGERINI POČETKOM MARTA U BEOGRADU

VUKOSAVLJEVIĆ ZA ČEŠĆE SUSRETE MINISTARA KULTURE

ATLETIKA DEBITUJE U „KOMBANK ARENI”

MOGERINI SLEDEĆE NEDELJE U BEOGRADU

PA NIJE VALJDA I TRAMP ŠIPTAR?!

24 SKANDAL: UGLJANIN SA TAČIJEM U PRIŠTINI

OVO JE KORAK KA VELIKOJ ALBANIJI

OD EU 80 MILIONA ZA REFORMU UPRAVE

PROTESTI I BOJKOT U ALBANIJI

VUKOSAVLJEVIĆ SE SUSREO SA PREDSTAVNICIMA SRBA U TIRANI

UZ DRUŠTVENE MREŽE LAKŠE DO PREKOGRANIČNOG BRAČNOG PARTNERA

MAKEDONIJA ĆE POSTATI ALBANIJA

25 OTKRIVEN TAČIJEV TIM ZA LIKVIDACIJE

UGLJANINOV PRST U OKO SRBIJI

PREDSEDNIKA ALBANIJE DOČEKAĆEMO 7. MARTA

TITULE BRANE BIBIĆ, ANIĆ I ŠPANOVIĆEVA

STARI RATNIK SIBIN O HAJDUKU VUKSANU

ZORAN ZAEV NAJAVLJUJE VLADU OKO 10. MARTA

“DELFINI“ SA ŠPANCIMA

26 NATO OPKOLJAVA PRAG RUSIJE

KOSOVO JE PRIORITET ZA EU

VITEŠKIH TURNIRA I DVOBOJA BILO JE I U SRBIJI

ŠPANOVIĆEVA STALA NA 6,96 M

27 MRAČNE TAJNE „SURČINACA“ I „ZEMUNACA“

SRBIJA ČETVRTA PO SIROMAŠTVU U EVROPI

VUČIĆ: NE DAMO NIKOME NEZAVISNOST SRBIJE

BEOGRAD NA METI JADRANSKE TROJKE

OSLOBOĐENJE I UJEDINJENJE

MAKEDONCI ZABILI NOŽ U LEĐA SRBIJI!

GEJ BRAKOVI U SRBIJI MOGUĆI OD 2020?!

37


28 KAKAV GENOCID, KAKVE BUDALAŠTINE

NATO HOĆE DA ZGAZI SRBIJU!

NOVINE/ MART

1 BOLJE BI BILO DA SE SREĆE I SA NIKOLIĆEM

ŠTA ZA SRBIJU ZNAČI STABILNOST

MOGERINIJEVA DOLAZI NA BALKAN DA AMORTIZUJE TENZIJE

KONCESIJE SU KOMPLIKOVANE I NEMAJU NUŽNO SREĆAN KRAJ

USTAŠKI POZDRAV U FUDBALSKOJ IGRICI

NATO HOĆE KRV!

2 MOGERINI: SARADNJA SA BALKANOM JE PRIORITET

POSETILAC

IVANOV NE DA MANDAT ZAEVU

MOGERINIJEVA: REFORME SE SPROVODE ZBOG LJUDI

IVANOV: NE MOGU ZAEVU DA DAM MANDAT ZA FORMIRANJE VLADE

IVANOV: NE DAM MANDAT ZAEVU!

3 50 NAJMOĆNIJIH STRANACA U SRBIJI

OVO JE DELO TAČIJA I RAME, CEO BALKAN UGROŽEN

DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE KLJUČNA STVAR

AHMETI: ALBANSKA DEKLARACIJA JE IZ SKOPLJA

MAJSTOR ZA ŠOKOVE

MIR I STABILNOST, STOP NACIONALIZMU!

ŠIPTARI MAKEDONIJI PRETE RATOM

HARADINAJ KUKA: SRBIJA OD MENE NAPRAVILA TAOCA

4 SAMO VARNICA JE DOVOLJNA DA SVE BUKNE

ALBANSKA TAJNA SLUŽBA KRIJE DOKAZE PROTIV TAČIJA I HARADINAJA

SPOLJNO MEŠANJE I POSLE SPOLJA NAMETNUTIH IZBORA

BALKANSKI FITILJI

NE DAMO MAKEDONIJU

VIHORNA VREMENA

TRAŽIH CELO VEČE BRATA I NE NAĐOH GA

TERORISTI OVK SPREMAJU KRVAVI SUKOB U MAKEDONIJI

5 BUJANOVAC SE SPREMA ZA POSETU PREDSEDNIKA ALBANIJE

JUGOSLAVIJA VEĆI PROBLEM OD BLISKOG ISTOKA

38


6 DA PROĐE TAJ UTORAK, PA DA MALO ODAHNEMO

MRTVA TAČKA U MAKEDONIJI

PLATFORMA STVORENA U ALBANIJI JE NEPRIHVATLJIVA

TUŽNA TURNEJA

VELIKI RAT I MEGALOMANSKE AMBICIJE

PREDSEDNIK ALBANIJE STIŽE TAČNO U PODNE

NIŠANI NA JUGU SRBIJE IPAK UZ DOZVOLU BEOGRADA

CELOVITOST MAKEDONIJE - IMPERATIV STABILNOSTI BALKANA

GRUEVSKI: NE PRIHVATAMO PLATFORMU STVORENU U DRUGOJ DRŽAVI

DESET GODINA CEFTA SPORAZUMA

PROJEKTOVANA SLIKA „VELIKE ALBANIJE”?

DOKAZANO: ZAEV JE ŠIPTAR

GRUEVSKI: ALBANCI BI DA BUDU VLAST, A MAKEDONCI OPOZICIJA

HOĆE DA PROMENE GRB, NOVAC, HIMNU I ZASTAVU

7 SDSM PRIHVATIO REZOLUCIJU O GENOCIDU NAD ALBANCIMA

SRBIJA ZA DVE GODINE U PRVIH 20 NA DUING BIZNIS LISTI

DVERI: OPASNE NAMERE

ARSIĆ: NIŠANI NE DOLAZI ILEGALNO U BUJANOVAC7

ZAEV PRIZNAO DA PRAVI ‘VELIKU ALBANIJU‘

8 VUČIĆ I TAČI U KLINČU ZBOG VOJSKE KOSOVA

NAČIĆ JELISAVETA ARHITEKTA 1878-1955.

NIŠANI NA JUGU SRBIJE BEZ NAPETOSTI I EUFORIJE

PLANOVI ZA RAZVOJ U FIOCI

AKO PROĐE PLATFORMA, KOMŠIJE ZOVEMO BJRM?

NIŠANI KAO FAKTOR (NE)MIRA NA JUGU SRBIJE

BALKANSKE ODLUKE I PODRŠKE

IVANOV APELUJE NA VELIKE SILE DA SPASU MAKEDONIJU

9 DUI: ZAEV SPREMAN DA PODRŽI TUŽBU PROTIV SRBIJE

MAKEDONIJA - OPSTANAK ILI NESTANAK

ZAEV PRISTAO DA TUŽI SRBIJU ZA GENOCID

BALKAN JE BURE BARUTA

10 ISTOK POGORŠAVA STVARI NA ZAPADNOM BALKANU

KOJI JE VAŠ SLEDEĆI POTEZ?

PUTIN USLOVIO ERDOGANA

ZAEV HOĆE SILOM DA NAPRAVI VLADU

39


11 OPOZICIJA ĆE UĆI U MEĐUSOBNI RAT POSLE IZBORA

DVA MILIONA EVRA LAŽNIH NOVČANICA

NEZDRAVI UTICAJI NA ZAPADNOM BALKANU

MUDROST UZDRŽAVANJA

JEFTINIJE GORIVO JOŠ DALEKO

I TURCI PROTIV ŠIPTARA U MAKEDONIJI

12 SEĆANJE NA DANICU MARKOVIĆ (8)

13 ZAŠTO JE IDEJA O BALKANSKOJ CARINSKOJ UNIJI NA DUGOM ŠTAPU

BIO JE FORUM, A NA FORUMU…

NEĆEMO OSUĐIVATI DRUGE NARODE

OD PRIZRENSKE LIGE DO TIRANSKOG SPORAZUMA

KOMPOZICIJA ARSENIJA JOVANOVIĆA NA DOJČLAND RADIJU

AKO ALBANCI SAD NE ODUSTANU, IZBIĆE RAT

14 SRBIJA SE OŠTRO PROTIVI STVARANJU VOJSKE KOSOVA

NI GRČKA NIJE OSUDILA ALBANSKU PLATFORMU

IVANOV: NISU OTKLONJENE PREPREKE ZA DAVANJE MANDATA ZAEVU

MAKEDONIJA KLJUČA

15 BEOGRAD NA 138. MESTU SUPERGRADOVA NA PLANETI

NOVI PROTESTI U MAKEDONIJI

SRPSKI PREMIJER BEZ STRAHA PUTUJE U SARAJEVO

RAMA: MAKEDONIJA JE ALBANSKA DRŽAVA

16 HAN I VUČIĆ DOGOVARAJU AUTOPUT NIŠ – PRIŠTINA

PUCALI NA VLASIJA, SRBI SLEDEĆE METE

MANJE PREPREKA ZA BIZNIS SA TIRANOM

SRBIJA 74. U SVETU PO VLADAVINI PRAVA

“ZAPADNOBALKANSKA ŠESTORKA“ UDRUŽUJE SNAGE

AMERIČKI SENATORI: ZAUSTAVITE DŽORDŽA SOROSA

DRŽAVNI RAZLOG U MAKEDONIJI

HAN: PODRŽAVAM VUČIĆEVU IDEJU O CARINSKOJ UNIJI

TRI LICA SAMOĆE

IZMIŠLJENI GENOCID

SRPSKI PRIVREDNICI U TIRANI

SRAMOTNO IVANOVA POREDILI S MILOŠEVIĆEM

17 JOHANES HAN: NE IGRAJTE SE VATROM

VUK JEREMIĆ: ODLASKOM ALEKSANDRA, ODLAZI I ANDREJ VUČIĆ

ZAPADNI BALKAN IMA EVROPSKU PERSPEKTIVU

ATENTATOR PRAVI STRANKU U PREŠEVU

ZORAN ZAEV JE VEĆI SRBOMRZAC OD TAČIJA

40


18 POPOVIĆ PROTIV AUTOPUTA

REM ZABRANIO SPOT „VUČIĆU, PEDERU“

MIHAILOVIĆ: JEREMIĆ NEOZBILJAN

ALEKSANDAR VUČIĆ O JABUKAMA, KOSOVU I DRUGIM TEMAMA

ALBANCI U MAKEDONIJI NIKADA NISU CRTALI NOVE DRŽAVNE GRANICE

MIR I REGIONALNA STABILNOST

PROFIT GASI BALKANSKO „BURE BARUTA”

PREKO SVETA DO SOLUNSKOG FRONTA

BRAĆA RUSI ŠALJU ZVEZDU U TOP 8

19 KO KAŽE DA ĆE BITI DRUGOG KRUGA

SUKOBI ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU

20 HRVATI JAČI OD NAS SAMO NA PAPIRU

DSS: VLADA RADI PO DIKTATU

POPOVIĆ: BIĆE SRPSKA ZASTAVA U PEĆIPIŠE: LIDIJA VALTNER

VELIKI PROBLEMI U VELIKOJ DRŽAVI

ISKRIVLJENI POGLEDI NA MAKEDONIJU

KLINTONOVI IZAZIVAJU RAT NA BALKANU

21 NORVEŠKA NAJSREĆNIJA, SRBIJA NA SREDINI

ZAŠTO JANKOVIĆ VREĐA NEMAČKU?

MEKALISTER: RUSIJA SE U SRBIJI MEŠA U SVE ŽIVO

ALEKSANDAR POPOVIĆ: LICEMERNA JE VLAST KOJA SRBE PREDAJE TAČIJU

NORVEŽANI NAJSREĆNIJI NA SVETU

I HAN PRIMETIO STRANO MEŠANJE

BLATO

BERLIN 2016.

BIZNISMENI PALI SA TONOM SKANKA

22 MLADI PRAVNICI POBEDILI U TIRANI

LJUDI, MRŽNJA I PROCENTNI POENI

NAŠI INTERESI U MAKEDONIJI: STABILNOST I SRBI

DA LI ĆE BITI OBELEŽENA GODIŠNJICA NATO AGRESIJE

POPOVIĆ: GRAĐANI MORAJU BITI SLOBODNI OD EU KOMESARA

VIŠE OD 100.000 LJUDI PROTIV ŠIPTARSKE VLADE

23 TERORISTI „OKA NARODA“ NIŠANE I ČELNIKE SRPSKIH OPŠTINA

SKOPLJE PROTESTIMA DOČEKALO I ISPRATILO JOHANESA HANA

MAKEDONCI IZBACILI JOHANESA HANA IZ ZEMLJE NEĆE DA IM EU KROJI SUDBINU

24 OBRADOVIĆ: PROTIV DIJALOGA U BRISELU

NASTAVAK ISTRAGE

41


25 PESNIK I GENOCID

RASPAD EU MOŽE IZAZVATI RAT NA BALKANU

TEŠKI BODOVI IZ TBILISIJA

SPINOVANJE ALBANSKIH POLITIČARA U MAKEDONIJI

AKO SE RASPADNE EU, IZBIĆE RAT NA BALKANU

26 PRIVREDA PREUZIMA GLAVNU ULOGU

“ZAPIS DUŠE” NA ALBANSKOM

SAN O „FILDŽAN-DRŽAVI” NA BALKANU

PREDSEDNIK S KIČMOM

27 VUČIĆ DANAS U MOSKVI, NAREDNIH DANA I NA KOSOVU?

ZORAN ZAEV: LAŽ JE DA ĆEMO TUŽITI SRBIJU ZA GENOCID

POTOMCI DŽINGIS- KANA U BEOGRADU

TAJNE APISOVOG FOTOGRAFA

PO(R)UKE IZ 1999.

28 OTVARA SE ARHIV ALBANSKE TAJNE POLICIJE

ZAŠTO TREBA GLASATI ZA VUČIĆA

29 MARKS, ENGELS I TITO

PRILAGOĐAVANJE: SRBIJA I MODERNA OD STREPNJE DO SUMNJE (3)

SRBIJA - NEOTKRIVENI DRAGULJ BALKANA

NOVI PROTEST INICIJATIVE ZA ZAJEDNIČKU MAKEDONIJU

EVROPSKI POKRETI: PRETE NOVI SUKOBI NA BALKANU

ŠIPTARSKI ISLAMISTI KROJE VLADU U MAKEDONIJI

30 DANICA DRAŠKOVIĆ: SRBIJA OTVORENO SLUŽI RUSIJI

MIGRANTSKI TOKOVI I SRPSKE STRANPUTICE

PREKRAJANJE GRANICA ZAPALILO BI BALKANSKO BURE BARUTA

31 SRPSKA LISTA U SKUPŠTINSKIM KLUPAMA

PREDSEDNIK UEFE DANAS U POSETI FSS

REZOLUCIJA O GENOCIDU, KAO UVOD U MOGUĆE PODELE U MAKEDONIJI

BRISEL NEĆE SLOMITI ĐORĐA IVANOVA

PUTIN UZVRAĆA UDARAC

42


NOVINE/APRIL

1 MAKEDONIJI PRETI NOVI KUMANOVSKI SCENARIO

PUTIN UPOZORAVA: NATO KREĆE U LOV NA SRBIJU

2 SRBIJA NASTUPA PRVA NA EVROSONGU

EDI RAMA: BRIGA ZBOG SLABOSTI EU

3 PLAVI BALONI OBOJILI NEBO

ŠIPTARI SPREMAJU RAT U MAKEDONIJI

4 BERIŠA SE HVALI DA JE NAORUŽAVAO OVK

RAMA: U CRNOJ GORI SE OSEĆAM KAO KOD KUĆE

RAMA: U CRNOJ GORI KAO KOD KUĆE

RUGOVA, TAČI I BAKALI POSTALI LIKOVI U ROMANU

IVANOV: MAKEDONIJI NE TREBA UCENJENA VLADA

RAMA: U CRNOJ GORI SE OSEĆAM KAO U ALBANIJI

OSNOVNE ŽIVOTNE NAMIRNICE SKUPLJE 10 ODSTO

U CRNOJ GORI KAO KOD KUĆE

“BISER BOJANE“ OBARA REKORDE

5 BEOGRAD MEĐU NAJJEFTINIJIM GRADOVIMA NA ČITAVOJ PLANETI

ŠPIJUNSKI I OSTALI FOTO-APARATI

ALBANAC ŠVERCOVAO HAŠIŠ

SRBI ĆE USKORO VRATITI KOSOVO!

6 ALBANSKI HULIGAN UHAPŠEN, OPET ZBOG DRONA

7 EKONOMIJA SPAJA BALKAN

U SRBIJI 570.000 LJUDI RADI NA SIVO

SVETSKA BANKA: TRI DOBRE VESTI ZA SRBIJU

VUČIĆ PRIHVATIO POZIV SI ĐINPINGA DA POSETI KINU

PESNIK KOJI JE VOLEO ŠOPENHAUERA

8 PROMOCIJA KNJIGE “NAROD I NJEGOVE PESME” RIGELSA HALIMIJA

U VOJNIČKOM ROVU SLAVIO SVETOG ALIMPIJA

KAKO SAČUVATI IDEJE?

U JUNU JASNA SLIKA O ROMIMA U REGIONU

9 JEDNA ISKRA DOVOLJNA JE DA ZAPALI CEO BALKAN

JEDNO TRŽIŠTE ZA 20 MILIONA LJUDI

43


10 TURIZAM BEOGRADA I SRBIJE U MINSKU

EPS-U NUŽAN PRILIV NOVCA, A NE ČUVANJE SOCIJALNOG MIRA

KRČMA NA GLAVNOM DRUMU

11 ŽENU SU MI SILOVALI, MUČILI ME STRUJOM, A SRBE SU KLALI

ALBANSKA OPOZICIJA TRAŽI DA RAMA PODNESE OSTAVKU

MEKEJN: SRBIJA JE SILA POMIRENJA U REGIONU

IMAM MALU PENZIJU, ALI TO NIJE KRAJ SVETA

12 POČAST HEROJIMA

BRAĆA HARADINAJ GOSPODARI ŽIVOTA I SMRTI U METOHIJI

GOŠA - PRIMER KAKO DRŽAVA NE FUNKCIONIŠE

MANCO: EU IMA OBAVEZE PREMA ZAPADNOM BALKANU

MAKEDONSKA DRŽAVA NE MOŽE DA SE FEDERALIZUJE

AMERI SE SVETE RUSIMA PREKO CRNE GORE SRBIJA JE SLEDEĆA ‘NA UDARU’ NATO?!

13 GABRIJEL: JASNA POBEDA VUČIĆA NA IZBORIMA

14 SRBI ZVANIČNO MANJINA U ALBANIJI

KAKO KOMENTARIŠETE TO ŠTO JE ALBANIJA OMOGUĆILA SRBIMA STATUS NACIONALNE MANJINE?

POVRATAK ZELENE SALATE

ŠVERCOVALI ŽIVU NA KOSOVO I METOHIJU

15 ČADEŽ: DVOCIFREN RAST TRGOVINE SA ALBANIJOM

USKRS KADA JE KRUNISAN SRPSKI CAR

PRIZREN, GRAD SA TRIDESETAK SRBA

NA PRAZNIK PADALE BOMBE

MAKEDONIJA, NAŽALOST, MOŽE DA SE FEDERALIZUJE

16

17 TAČI GOSPODAR DROGE, ŠVERCA ORUŽJA I GORIVAPRVI PATRIJARH USTOLIČEN 16. APRILA 1346. GODINE

FINSKA NAJSIGURNIJA DRŽAVA NA SVETU

STAZA KROZ PRIRODU DUGA STOTINU KILOMETARA

18 EKREM LUKA, KRIJUMČAR ŽENA I SPONZOR TERORISTA

PRILAGOĐAVANJE: SRBIJA I MODERNA OD STREPNJE DO SUMNJE (17)

PLAVA KRV, OLIMPIJSKI ŠAMPIONI I OSTALI

PRADEDA BOLJI I HRABRIJI OD BETMENA I SUPERMENA

44


19 DAČIĆ: RAMINA VELIKA ALBANIJA PRETNJA ZA MIR

KELJMENDI KONTROLIŠE PUT DROGE DO EVROPE

GLASANJE U JUNU ILI NA JESEN

MMF: SRBIJU ČEKA RAST OD TRI ODSTO

TAŠMAJDANSKI PARK U POLUTAMI

“MILANOVIĆ INŽENJERING” GRADI VODOVODNE SISTEME U ALBANIJI

NOVA RAMINA PROVOKACIJA

NETRPELJIVI ZBOG VLASTI

RAMA HOĆE RAT!

20 LAŽNI GENERAL KRVAVIH RUKU

NE ZVECKAMO ORUŽJEM, ALI ĆEMO DA SE BRANIMO

POPOVIĆ: RAMA JE PERSONA NON GRATA

KAKO KOMENTARIŠETE RAMINU IZJAVU DA NE ISKLJUČUJE MOGUĆNOST UJEDINJENJA ALBANIJE I KOSOVA AKO PERSPEKTIVA ULASKA DRŽAVA REGIONA U EU NASTAVI DA BLEDI?

TAČI: AKO EU ZATVORI VRATA, ALBANCI U JEDNOJ DRŽAVI

ALBANIJA U PRVOM KRUGU BEZ PREDSEDNIKA, NIJE BILO KANDIDATA

45


21 ČAK 80% HEROINA STIŽE U EVROPU STIŽE PREKO KOSOVA

SKANDAL: MUSLIJU HOĆE DA PRIPOJI I JUG SRBIJE KOSOVU I ALBANIJI

DA PRETIM KAO RAMA, „VISIO“ BIH U BRISELU

DAČIĆ: ALBANCI DA ODMERAVAJU REČI

SRBI I ALBANCI ZAJEDNO KRIJUMČARILI DROGU

ALBANI: ADENAUER JE LICE DEMOKRATSKE NEMAČKE

VUČIĆ SA ZVANIČNIKOM BUNDESTAGA

VULIN: BRISEL MORA DA ZNA DA VELIKA ALBANIJA ZNAČI VELIKI RAT

MUSLIJU: BEZ NIŠA NEMA VELIKE ALBANIJE

VUČIĆ: PUSTE ŽELJE EDIJA RAME

DIJALOG U KRIZI JER NA STOLU NIJE ONO ČEMU SE PRIŠTINA NADALA

VELIKOALBANSKI PLAN - PRETNJA I ZA MAKEDONCE I SRBE

NOVI GAZDA „HEMOFARMA” NEĆE OTPUŠTATI RADNIKE

VUČIĆ: FINANSIJSKA INJEKCIJA ZA RAZVOJ ODBRAMBENE INDUSTRIJE

UHAPŠENO DEVET OSOBA, ZAPLENJENI DROGA I ORUŽJE

GRČKA PODRŽAVA BORBU SRBIJE ZA KULTURNO NASLEĐE

“ZELENI” DANI SLOVENAČKOSRPSKOG PRIJATELJSTVA

PALI S DROGOM VREDNOM 62 MILIONA

JONUZ MUSLIJU PRETI ‘VELIKA ALBANIJA’ DO NIŠA!

NATO HOĆE INVAZIJU NA SRBE

TUŽE OBAMU I SOROŠA ZBOG MAKEDONIJE

22 MUSLIJU MORA U ZATVOR ZBOG RUŠENJA DRŽAVE

ALBANCI U BEOGRADU

VULIN: POZIVI NA BALKANSKI RAT

TRST - SPONA SRBA I ITALIJANA U RATU I MIRU

TAŠTINA KLASNIH RAZLIKA

VULIN: MUSLIJU POZIVA NA RUŠENJE USTAVNOG PORETKA

LIČNA DOKUMENTA (1)

A MOJI VATROGASCI...

AMERIČKI AMBASADORI ZAUZDAVAJU ALBANCE

VELIKO PRESTROJAVANJE KULTURE

“VELIKA ALBANIJA’ ZNAČI RAT NA CELOM BALKANU

ALBANSKI POLITIČARI PRETE „VELIKOM ALBANIJOM“. EU I SAD ĆUTE. ZAŠTO?

46


23 SRPSKI ŠINDLER

NEOPREZNI RAMA I NEPAŽLJIVI MUSLIJU

POLITIČKIM MASKAMA LAKŠE DO CILJA

DVOSTRUKI ARŠINI BRISELA ZA BALKAN

VULIN: NE MEŠATI ŽRTVE I DŽELATE

ALBANSKI, NE EVROPSKI SAN

OD EVROPEJCA DO POLITIČKOG KABADAHIJE

24 DAČIĆ DANAS SA HANOM, TRAŽIĆE REAKCIJU NA OPASNE IZJAVE

VELIKA ALBANIJA, SULUDI PROJEKAT KOJI TRAJE VEK I PO

NEMA PODELE TERITORIJE NA JUGU

ALEKSANDAR VUČIĆ: SUPROTSTAVITI SE ZLU

FABRIKOVANE IZJAVE ZBOG PROTESTA

CRNA GORA I NATO

VELIKI PODVIZI „MALOGA” ČOVEKA

MILORAD DODIK

JANKOVIĆ U BRISELU TRAŽI PREMIJERA!?!

CIA: BALKANU PRETI RAT SVIH PROTIV SVIH

25 ZASTAVA VELIKE ALBANIJE U SKOPLJU

NIKOLIĆ IDE KOD DODIKA U POSLEDNJU POSETU

RAMUŠ HARADINAJ DOBIJA ALBANSKO DRŽAVLJANSTVO

HAN: UCENE MOGU DA SE OBIJU RAMI O GLAVU

HAN: MIRNI PROTESTI SU PRIHVATLJIVI

DAČIĆ: BALKAN TRAŽI ZAJEDNIČKE INTERESE, A NE POVRATAK U PROŠLOST

DVA SATA O POLITICI I BEZBEDNOSTI

HARADINAJ DOBIO DRŽAVLJANSTVO ALBANIJE

HAN: NEPRIHVATLJIVE SU IZJAVE KOJE PRIZIVAJU PROMENU GRANICA

BRISEL PRETI SANKCIJAMA ĐORĐU IVANOVU

OPASNE PORUKE „NAVIJAČA”

ZLOČINAC POSTAJE DRŽAVLJANIN ALBANIJE?

EU ZBOG ŠIPTARA UVODI SANKCIJE MAKEDONIJI

IZJAVA DANA

PROVOKACIJA ZASTAVA „VELIKE ALBANIJE“ NA UTAKMICI

26 STRANE SLUŽBE UMEŠALE PRSTE U VELIKU ALBANIJU

UBICA VOĐE „DELIJA“ DIGNUT U VAZDUH

SUTRA DAN ODLUKE: DA LI ĆE POBEDITI PRAVDA ILI POLITIKA

DVA LICA ALBANACA

LJUTNJA ZBOG VOJSKE I VIZNE LIBERALIZACIJE

RADIKALI TRAŽE SEDNICU O PRETNJI VELIKOM ALBANIJOM

RETORIKOM SE BALKANSKI PROBLEMI NE REŠAVAJU, SAMO SE ODLAŽU

DRŽAVLJANSTVO ALBANIJE NE MOŽE DA UTIČE NA ODLUKU O IZRUČENJU HARADINAJA

BAUK AUTOKRATIZMA

ŽIVKOVIĆ ZAHTEVA DA 48 DEMONSTRANATA UĐE U ZGRADU SKUPŠTINE

VUČIĆ: STRANE SLUŽBE UPRAVLJAJU ALBANCIMA

TAČI NAPAO EU I JOHANESA HANA

ERDOGAN SPREMA RAMU I TAČIJA ZA RAT NA BALKANU

VUČIĆ: INOSTRANE SLUŽBE GURAJU ‘VELIKU ALBANIJU’

47


27 NOVA PROVOKACIJA MUSLIJUA: MOJ PREDSEDNIK JE EDI RAMA

“SMRT ŠIPTARIMA“ NA IZLOZIMA PEKARA U ALEKSINCU I ŽITKOVCU

ZA IZRUČENJE NEVAŽNO ŠTO JE HARADINAJ DRŽAVLJANIN ALBANIJE

MUSLIU: NARAVNO DA JE RAMA MOJ PREDSEDNIK

VELIKA ALBANIJA I PROTESTI PROTIV DIKTATURE

TAČI: U SRBIJI NA DELU MILOŠEVIĆEVA PROPAGANDA LJUTNJA ZBOG VOJSKE I VIZNE LIBERALIZACIJE

VUČIĆ I NIKOLIĆ SA PREDSEDNIKOM ŠVEDSKOG PARLAMENTA

SKOT: RAMINA IZJAVA MOŽE IZAZVATI POLITIČKU LAVINU

GRČKI MEDIJI: RAMA KAO SULTAN ERDOGAN

ALBANSKA OPOZICIJA TRAŽI PREMIJEROVU “GLAVU”

SPRSKI PREMIJER JE PRAVI DRŽAVNIK

SAD I BRITANIJA KORISTE TURKE I ALBANCE ZA RAT

PACOLI PRIPREMIO 250 MILIONA EVRA DA KUPI JUG SRBIJE

28 POLITIKA PRE PRAVDE: KOLJAČ NA SLOBODI

NOSIO PANCIR ZBOG „ŠKALJARACA“

BLIC HIT

PONIŽENI I UVREĐENI

PRAVOSUĐE IGNORIŠE UBISTVA U DOLINI REKA

OSLOBAĐANJE HARADINAJA POLITIČKI MOTIVISANO

RADIKALNI ALBANAC

U OBRAČUNU POVREĐEN ZORAN ZAEV

ISTORIJA SRPSKO- BRITANSKOG (NE)RAZUMEVANJA

TRILER ZVANI HARADINAJ

MIRIS JORGOVANA U DOLINI KRALJEVA

NEMA PRAVDE ZA ŽRTVE RAMUŠA HARADINAJA

BEZ IZRUČENJA

BATAKOVIĆ: VREME JE ZA NOVU OSOVINU SRBIJE, GRČKE I BUGARSKE

VUČIĆ: PRAVDA I ISTINA ĆE POBEDITI KAD-TAD...

HARADINAJ SLOBODAN EU ŠTITI KOLJAČA SRPSKE DECE!

KLAN HARADINAJ NUDI MILIONE ZA VUČIĆEVU GLAVU

EDI RAMA

POČINJE RAT U MAKEDONIJI?!

48


29 BALKANSKA ISKRA

GLAVNI AKTERI POLITIČKE SCENE MAKEDONIJE

TUŠEVLJAKOVIĆU EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

TALAC

ANDREA LORENCO KAPUSELA: KAKO JE PROPALA NAJSKUPLJA ZAPADNA MISIJA

DEZERTER I MARATONAC

LEVIČARSKA POTEMKINOVA SELA

POLITIČKI LIDERI BOJKOTOVALI IVANOVA

META: KONFLIKT U SOBRANJU POLITIČKI

VUČIĆ: SRBIJA STABILNA I MIRNA

VREME PACOVA NA BALKANU

CRNOGORSKO „DA” NATO-U

NAROD NEMA NAMERU DA PREDA VLAST NATO KOALICIJI

NEJEDINSTVO VLASTI I OPOZICIJE POSLE PUŠTANJA HARADINAJA

BRISEL TREBA DA PRESTANE SA LICEMERSTVOM PREMA SRBIJI

ZAPAD NA SILU DAJE MAKEDONIJU ŠIPTARIMA

MAKEDONSKA KIČMA

HAOS U HRVATSKOJ MINISTAR POLICIJE TRAŽI BUNU

TERORISTI OVK SPREMAJU SE ZA RAT U MAKEDONIJIMAKEDONSKI SCENARIO PRETI I NAMA U SRBIJI!

ACA AUTOBUS, CENTARFOR, DISIDENT, PLEJBOJ I RUDAR

30 SRBI U MAKEDONIJI BIĆE UGROŽENI AKO SE POPUSTI ALBANCIMA

HARADINAJEVI SRBI

NEMA POMILOVANJA ZA UBICE DECE

GLAVNI AKTERI POLITIČKE SCENE MAKEDONIJE

POLITIČKA ODLUKA KOJA SE NARUGALA PRAVDI

U MAKEDONIJI MIRNO I NEIZVESNO

POSTDIPLOMCI NA DUNAVSKOJ ŠKOLI

SRBIJA PREPOZNAJE ZLO

DOGAĐANJE APRILA

49


NOVINE / MAJ

1

2

3 MAKEDONIJA NA PREKRETNICI

DŽAFERI: PRIHVATITE REALNOST

DŽAFERI BEZ KLJUČEVA KABINETA PREDSEDNIKA SOBRANJA

„VELIKA ALBANIJA” - ČAS ANATOMIJE

NEMOĆ EVROPSKIH EMISARA

OD MAKEDONIJE PRAVE ŠIPTARIJU

SAD PREKO MAKEDONIJE PRAVE ‘VELIKU ALBANIJU’!

PALI SA 825 KILA ‘TRAVE’

4 OPERACIJA SKOPLJE KAO PRIPREMA ZA BEOGRAD

PROVOKACIJA: ZAEV BEZ POVODA NAPAO VLAST U BEOGRADU

ALBANSKA ZASTAVA U SOBRANJU DIGLA BURU

KOPA: NACIONALIZAM NIJE NAPUSTIO REGION

SRBIJA PROTIV SVOJIH GRAĐANA

KORAĆ: VULIN DA NE IZAZIVA TIH POLA MILIONA GRAĐANA

KORAĆ: VULIN DA NE IZAZIVA TIH POLA MILIONA GRAĐANA

IVICA DAČIĆ: BEZ ZVANIČNE REAKCIJE

UDARI NA BEOGRAD IZ PRIŠTINE I SKOPLJA

MAKEDONIJU TREBA SHVATITI KAO OPOMENU

MAKEDONIJA I SUDBINA BALKANA

„VELIKA ALBANIJA” RASTURA I EU

DŽAFERI U KABINET DONEO ALBANSKE ZASTAVICE

BALKANU PRETI RAT SRBIJI POD HITNO POSLATI S-300, AVIONE, TENKOVE

ZLO HARADINAJ ZOVE NA NOVO KLANJE, A EU ĆUTI!?

ZAEV NAPAO VUČIĆA, TVRDI DA SU ZA SVE KRIVI SRPSKI NACIONALISTI7

DŽAFERI UNEO ALBANSKE ZASTAVE U PARLAMENT

ŠIPTARI PRETE ZAEVU DALI SMO TI PARE ZA „VELIKU ALBANIJU“, SAD JE I NAPRAVI!

5 OVAJ TEKST JE FIKCIONALAN

LEVIJATAN

STANKOVIĆ I MUSLIJU O SITUACIJI NA JUTU SRBIJE

„VELIKA ALBANIJA”

OPASNE IZJAVE ALBANSKIH LIDERA O UJEDINJENJU

NEPRAVDE FEMINISTIČKOG PRAVOSUĐA

DŽAFERI BRANI ALBANSKE ZASTAVICE, ZAEV OBEĆAVA UNITARNU MAKEDONIJU

U SRBIJI UMEREN RIZIK POSLOVANJA

SRBIJA I HRVATSKA DA PODELE BOSNU

PONELE GA EMOCIJE, PA UNEO ALBANSKE ZASTAVE U SOBRANJE

50


6 ČERUPANJE SRBIJE

PRETE VELIKOM ALBANIJOM ZBOG IZBORA

„POD MAČ, BATO“, PA SKOK KROZ PROZOR

„POMOĆ PRIJATELJA“

POSTJUGOSLOVENSKI SCENARIO

ŠUTANOVAC: SRBIJA NE TREBA DA POTPISUJE NIKAKAV SPORAZUM

JOKSIMOVIĆ: DOKUMENT BEZ ZAHTEVA

ŠTA SE DEŠAVA U TROUGLU VUČIĆ, EVROPA, RUSIJA

PRETI LI DOMINO EFEKAT

PISMO HRABROG RATNIKA

ZAEV RAZGOVARAO SA GRČKIM ŠEFOM DIPLOMATIJE

ŽELEZNJAK: CENTAR U NIŠU DA DOBIJE DIPLOMATSKI STATUS

SRBIJA: EU DA ZAUZDA ŠIPTARE

TAČI ŠALJE OLBRAJTOVU I AHTISARIJA U BRISEL?!

SAD I EU GURAJU MAKEDONIJU U RAT

AKO ALBANCI KRENU NA SEVER KOSOVA SRBIJA ULAZI U RAT! A RUSI ĆE POSLATI ORUŽJE I SPECIJALCE

7 SINOVI MUSLIJUA NAPALI VLASNIKA TV “SPEKTRI”

ZAEV PONOVO TRAŽI MANDAT, PREDSEDNIK NE POPUŠTA

STANKOVIĆ: NA JUGU SRBIJE STABILNO

ONA I ON

8 SRBIJA NAJBOGATIJA ZLATOM NA BALKANU

ATINA UPOZORAVA NA OPASNOST IDEJE VELIKE ALBANIJE

DRECUN: TAČI TESTIRA TEREN ZA RAZMENU TERITORIJA

OLOŠ ACA RODIĆ ZA RAČUN ALBANACA NAPADA SRBIJU

ŠIPTARI VEĆ PRIPOJILI SEBI MAKEDONIJU

9 TIJANA BLISTALA NA CRVENOM TEPIHU

POKRET HISTERIČNIH SELEBRITIJA

„SISTEMI“ GRUEVSKOG I VUČIĆA NISU VEČNI

DAN POBEDE ZA POBEDNIKE I PORAŽENE

VUČIĆ: IMAĆEMO I MI POMOĆ LJUDI IZ SVETA U DIJALOGU S PRIŠTINOM

„VAZDUPLOHOVI” PONOVO LETE

NIKOLIĆ: SRBIJA PRIVRŽENA DIJALOGU

MASAKRIRANJE ISTINE (1)

DŽAFERI UKLONIO ZASTAVE ALBANIJE IZ SVOG KABINETA

OBELEŽAVANJE DANA POBEDE

VOKER IMA PLAN ZA “VELIKU ALBANIJU”

PACOLI PRIZIVA RAT NA KOSOVU

51


10 BIVŠI ŠEF OEBS SANJA VELIKU ALBANIJU

„AKO RUSIJA BUDE POŠTOVALA PRAVILA EU - NEĆE BITI PROBLEMA“

SUBJEKTIVNI OSEĆAJ

VUČIĆ: RAČAK JE BIO FABRIKOVAN

AKADEMIJA POVODOM DANA POBEDE

PRIŠTINA ZABRANILA ĐURIĆU DA OBELEŽI DAN POBEDE U MITROVICI

ŠIPTARSKI LOBISTA VOKER: HOĆU ‘VELIKU ALBANIJU’!

VUČIĆ: BORIĆEMO SE!

11 RADITI NA MEĐUZAVISNOSTI

VOKER TRGOVAC SMRĆU

INFORMER NAJAVIO 12 RATOVA

DIJALOG ĆE BITI ODLOŽEN I OTEŽAN

SRBIJA O VOKERU 16. MAJA U SAVETU BEZBEDNOSTI UN

KONGRESNA DELEGACIJA NA BALKANU PROVERAVA OBAMINU POLITIKU

I SRBI GLASALI ZA PAD MUSTAFINE VLADE

LJUBIŠA DIKOVIĆ NA KONFERENCIJI NAČELNIKA GENERALŠTABOVA BALKANA

BLOKIRANA VUČIĆEVA IZJAVA O VOKERU

KLAĆEMO SRPSKU DECU!

SRBIJA SE ŽALI UN ZBOG PRETNJI VILIJAMA VOKERA

TRAMPE, IPAK JESI SRBIN!

12 SAD JE ZA POSTOJEĆE GRANICE NA BALKANU

ALBANSKI PREDSEDNIK NA KOSOVU

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: DO KRAJA JUNA OČEKUJEMO OTVARANJE JOŠ DVA POGLAVLJA

ŠANSA ZA UDRUŽIVANJE SNAGA U REGIONU

VUČIĆ: SPREMNI ZA DUBLJU EKONOMSKU INTEGRACIJU REGIONA

ODRŽIMO REKOM ZA BOLJU BUDUĆNOST

VULINOVA DEMONSTRACIJA

BRISEL GUBI AUTORITET U PRIŠTINI

OKAMENJENI U KOSOVSKOJ ZABLUDI


VUČIĆ: TEK ĆE BITI REČI O VILIJAMU VOKERU

ŠEST ZVEZDICA NA ZASTAVI KOSOVA - REGIONI „VELIKE ALBANIJE”

HOĆE HARADINAJA ZA PREMIJERA, HOĆE RAT

DŽAFERI DAJE PENZIJE TERORISTIMA OVK

13 MRZE SRBE ZATO ŠTO MNOGO VOLE PARE

NOVA VLAST

TRENUTNO BEZ POSLA

PADA CENA GORIVA

KAKO JE TAJO GAZIO PREKO ALBANIJE

ZAŠTO JE DEDA ZAPLAKAO

HARADINAJ PRETI OTIMANJEM TREĆINE TERITORIJE SRBIJE


MAKEDONIJU VEĆ PRETVORILI U ŠIPTARIJU

HARADINAJ PRETI: SRBI, UZEĆEMO VAM I NIŠ!

SVAKI DRUGI SRBIN DEBEO!

52


14 ALBANCE SMO POGREŠNO PROCENILI I POTCENILI


SARA NA UVAC DOLETELA PO MLADOŽENJU

PADAJU MASKE

ALBANSKA OPOZICIJA TRAŽI POŠTENE IZBORE

AGENT CIA KOJI JE ISFABRIKOVAO „RAČAK”

HARADINAJEV BRANILAC

NEPOTREBNA JE BILO KAKVA PODELA U SRPSKOM KORPUSU

15 ALBANCI NAM NEĆE UZETI NI MILIMETAR TERITORIJE

PLAVA KITA SUDAR VOKERA SA ZVANIČNOM POLITKOM AMERIKE I RUSIJE

MUSLIJU PRETI SRBIJI I TRAŽI KEŠ IZ BUDŽETA

16 HARADINAJ PONIŽAVA EU PATRIOTSKA FARBANJA

SAGLASNOST VUČIĆA SA PUTINOM

KOCIJANČIĆ: ŠTETNO POLITIČKO UPLITANJE U SUSEDNE DRŽAVE

DVA SRBINA I SRBENDA

PRIPADNICI VS NA VOJNOJ VEŽBI U ALBANIJI

NEĆE BITI NIKAKVE „VELIKE” ALBANIJE

OKAMENJENI U KRAJU ISTORIJE

BRISELSKI SPORAZUMI I „MAKEDONSKI SCENARIO”

MUSLIJU NAŠIM PARAMA PLAĆA ‘VELIKU ALBANIJU’

PUTIN: SRBIJI JE MESTO U EVROAZIJSKOJ UNIJI!

HARADINAJ MOLI: AMERI, POMOZITE NAM PROTIV SRBA!

17 MMF: SRBIJA ĆE U 2018. IMATI RAST PRIVREDE 3,5 ODSTO

FRANCUSKI RIK

MENADŽMENT NEZADOVOLJSTVA

A OD KUMA - ALMODOVAR

JONUZU MUSLIJUU MALO 13 MILIONA DINARA OD SRBIJE

ZAŠTO SE ĆUTI NA PRETNJE SRBIJI?!

TAČI BI DA PIŠE NOVU ISTORIJU!?

HARADINAJ SLAVI NA KOŠARAMA!?

18 RUSI: VELIKA ALBANIJA U ZAVRŠNOJ FAZI

PEHAR SAJMA NISU

HAJDE DA VIDIMO KO LAŽE

DAČIĆ ILI IZNENAĐENJE - NEKO KO NIJE U VLADI

ZAEV DOBIO MANDAT ZA SASTAVLJANJE MAKEDONSKE VLADE

SPAHIJU: RAMA ŠMRČE KOKAIN!

19 BUJANOVAC, PODELJENI GRAD

MAKEDONSKI RASPLET

DAČIĆ: KORISTAN SUSRET U BRISELU

UVOZIMO KROMPIR IZ ALBANIJE I EGIPTA, A BACAMO IVANJIČKI

HOJT JI: PUTIN NAGOVARA DODIKA DA OTCEPI RS

53


20 VUČIĆ: IDEJA VELIKE ALBANIJE VEOMA JE OPASNA PO REGION

BENZIN JEFTINIJI ZA DVA DINARA PO LITRU

BRANKO RUŽIĆ: NE POSTOJI DOGOVOR - VUČIĆ PREDSEDNIK, DAČIĆ PREMIJER

PRAVO NA REPLIKU

POČAST HEROJU SA KOŠARA

VJAČESLAV VOLODIN 5. JUNA U SRBIJI

KOSOVSKA (NE)ISPISANA ISTORIJA

DAČIĆ: SVEDOCI SMO GOVORA I ZLOČINA IZ MRŽNJE

BRINU IZJAVE O ‘VELIKOJ ALBANIJI’

21 SRBIJA NAJJAČA, AL’ SE NATO PITA

ŽENA S HILJADU ZADUŽENJA

U PROTEKLIH PET DANA GORIVO POJEFTINILO ZA 3,5 DINARA

ZAHVALNI SMO RUSIJI, ŽELIMO DOBRE ODNOSE I S AMERIKOM

MIROĐIJA U TRI BALKANSKE ČORBE

22 IZ VELIKOG TRNOVCA DROGA SE KRIJUMČARI U EVROPU

MISLI MAKROREGIONALNO, DELUJ LOKALNO

BETON ZABETONIRAO VELIKU ALBANIJU

23ZVEZDA: IZBEĆI RENDŽERS, ZAOBIĆI DINAMO U LE

PARTIZANOV PRVI RIVAL VARDAR, ŽALGIRIS, DAČIJA...

EKIPA I STRUKA KOVAČI SVOJE SREĆE

ILIR DEDA: VELIKOM ALBANIJOM OPSEDNUTO VOĐSTVO SRBIJE

SKOT LUKAVO IZJEDNAČAVA „VELIKU ALBANIJU” SA „VELIKOM SRBIJOM”

PRVI FORUM O KULTURNOM NASLEĐU KINE I ZEMALJA ISTOČNE I CENTRALNE EVROPE

TEST ZA „CRNO-BELE” SU KVALIFIKACIJE ZA LŠ

KFOR POMAGAO OVK DA VADE ORGANE SRBIMA!

ROGOZIN: RUSIJA ĆE ČUVATI GRANICE SRBIJE

24 MOGERINI: ZAUSTAVITE TENZIJE POD HITNO

TRAMPOV SPECIJALAC ZA BALKAN

EVROPA BI MOGLA DA ZALUPI VRATA ZAPADNOM BALKANU

STIŽU NEIZBEŽNE RATE I TEŠKO RAZDUŽIVANJE SA „DAJNERSOM”

POSLANICI PITALI O NATO-U, ODKB-U, GAŠIĆU I VOKERU

54


25 EDI RAMA SE BAŠ OPUSTIO U BRISELU

PREDSTAVLJENA „DISHARMONIJA“

MOGERINI: ZAPADNI BALKAN JE KLJUČAN ZA UNIJU

TRAMPOV SPECIJALAC ZA BALKAN

SAD INTERESUJE ODNOS SRBIJE PREMA RUSIJI, EU I KOSOVU

SRPSKA DECA U VELIKOM RATU (2)

VRATA EU OTVORENA ZA ZAPADNI BALKAN

AHMETI: PLATFORMA IZ TIRANE SAMO DELIMIČNO U VLADINOM PROGRAMU

26 RAMIN ŠOU U BRISELUBRISELSKA VEČERA

UBICE IZ KAFIĆA „PANDA“ OSTALE NEKAŽNJENE

CRNA GORA SLEDEĆI DOMAĆIN SAMITA

RUSKI GAS „TURSKIM TOKOM” DO SRBIJE

PROBLEMATIČAN REGION OD KLJUČNOG ZNAČAJA

SRBIJA OŠTRO REAGUJE NA IZVEŠTAJ NATO-A

ODBRANA NIŠA


ALBANAC NE DA SERGEJA SRBIJI!

RUSIJA ĆE OSVOJITI I RS I SEVER KOSOVA

27 SNS JE ODLUČUJUĆA ZA STABILNOST U SRBIJI


POLA VEKA POSLE: REVOLUCIONARNA 1967. GODINA

28 TVORCU NAŠE PROPASTI OD 1. JUNA NASILJE U PORODICI NEĆE MOĆI DA SE SAKRIJE

SREDNJOŠKOLAC ČUVA TRADICIJU SRPSKOG I MAKEDONSKOG NARODA

OTVORENA IZLOŽBA „SRBIJA- RAT I PLAKAT”

29 VOKERU SAM IZNEO NAŠ PLAN I ZAHTEVE BEOGRADU

30 DAN SENDVIČA NAJVAŽNIJA SRPSKA KNJIGA

U BEOGRADU SKUP 142 KOMPANIJE

55


31 HARADINAJ: SRBIJA JE NAŠ NAJVEĆI NEPRIJATELJ

U EVROPI NEMA VIŠE PET LAKIH KOMADA

NASLEDNIKU OSTAVLJAM PUNU KASU

POBOLJŠAN REJTING SRBIJE

NE UVOZIMO ŽIVINSKO MESO IZ BRAZILA

GORIVO I DALJE POJEFTINJUJE

ČOTRIĆ NA ALBANSKOM

MAKEDONSKA AMBASADORKA POZVANA HITNO NA OBJAŠNJENJE U MSP


PAMTIĆE ME KAO ŠREDERA

RAMUŠ HARADINAJ

NOVINE/ JUNI

1 GRADIĆU SRBIJU SPRAT PO SPRAT

RUŽIČASTI MAJ

DEŽURNI KRIVCI

DAĆU SVE ZA SRBIJU

2 PROSTOR ZA SVEDOČENJA ŽRTAVA RATNIH ZLOČINA

GLOBALIZACIJA JE KAO SLOMLJENO OGLEDALO


SRBIJA OSPORILA NATO IZVEŠTAJ O REGIONU

DELIO TIKVICE DA IH HE BI POKLONIO TRGOVCU

3 POLICIJA DA SPREČI NEMIRE

SRPSKA AFRIKIJADA U DOMU VS


4 POTOMCI SRPSKIH DEČAKA IZ ŠKOTSKE ODRŽALI SEĆANJE

VUČIĆ I IVANOV OŠTRO SA ALBANSKIM PREDSTAVNICIMA

KOSOVO U UN BIĆE SIGNAL ZA UJEDINJENJE SVIH ALBANACA

VUČIĆ I DAČIĆ NA SAMITU LIDERA JUGOISTOČNE EVROPE

5 BIRATE ZLOČINCA ZA PREMIJERA, HOĆETE VELIKU ALBANIJU

SVE VIŠE MLADIH BEŽI IZ BIH SRBIJA DOBILA AMBASADORE ZAŠTIĆENIH PODRUČJA PRIRODE

56


6 KAKO SMO DOZVOLILI DA HEROJI POSTANU SENKE

MALIĆI: DIZANJE PRAŠINE PRED NOVU FAZU DIJALOGA

DAČIĆ: SVI OSUDILI PONAŠANJE TAČIJA NA SAMITU „BRDOBRIONI”

RAMA I ZAEV DOGOVORILI UDAR NA SRBIJU!

ŠEF CIA: NAPRAVITI I ‘VELIKU ALBANIJU’ I PRAVOSLAVNU UNIJU

7 ZRINJSKI I VARDAR SU MINE

ŽIVE OD KAMENA, A ŽELJNI ASFALTA

„BERLIN PLUS” NIJE ZAMENA ZA ČLANSTVO U EU

8 PRIJATELJSKI PRIČAM SA TIRANOM I PRIŠTINOM

EVROPSKA UNIJA DAJE SRBIJI PARE DA RUSIJA NE BI OJAČALA UTICAJ

ĐUKANOVIĆ: EVROPSKA PERSPEKTIVA PROTIV VELIKE ALBANIJE

ZLATO SRBIJE

KREĆE DŽIHAD NA BALKANU

9 SRBIJA OD 1997. DO 2017. - DVE DECENIJE TRAGANJA ZA BOLJIM ŽIVOTOM

NEMAČKA NEDVOSMISLENO ODBIJA IDEJE O PROMENI GRANICA NA BALKANU

HVALA RUSIJI!

„AVAZ”: EU DAJE JOŠ DVE MILIJARDE ZA BALKAN

U OKOLNIM ZEMLJAMA IMA 1,9 MILIONA SRBA

10 PIREUS BANKA ODLAZI SA BALKANA

SALVETE SU OPET U MODI

PREMIJERKA KOJA SE NE PREDAJE

JELI OVAS IZ KONJSKE BALEGE

11 SRBI U AFRICI DAČIĆ: EU JE OPIJUM ZA ZAPADNI BALKAN

IZBORI U TAMNOM VILAJETU

12 DŽIHADISTI SA BALKANA TEMPIRANA BOMBA

GRCI HOĆE DA PRODAJU VOJVOĐANSKU BANKU

SA 18,8 TONA ZLATA SRBIJA LIDER NA BALKANU

BEOGRAD U CRVENOM - VELŠANI UŽIVALI U SUNCU I PIVU ISLAND POBEDIO HRVATSKU

U BUJANOVCU ŽIVI MANJE OD 12.000 ALBANACA

13DANAS PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA „TUCOVIĆ I DRUGI“ U PANČEVU

VERUJEM DA JE MILOŠEVIĆ IMAO DOGOVOR DA SE ODREKNE KRAJINE

DEMOKRATIJA KAO SREDSTVO KONTROLE

57


14 KURTI PREMIJER PRE HARADINAJA

DOGOVORENO MORA DA SE SPROVODI

ŠTA JE STVARNI SRPSKI IZVOZ

NATO MIRI ATINU I SKOPLJE

HVALA JAKŠIĆU!

15 TRIDESET OSAM HRANITELJSKIH PORODICA SPREMNO DA PRIMI DECU MIGRANTE

VUČIĆ: TIBOR CERNA JE JEDAN OD 108 VELIČANSTVENIH

TIBOR JE UMRO ZA SRBIJU I SVE NAS!

16 PRVI HELIKOPTERI STIŽU POČETKOM 2019. GODINE

NAŠ, COCA-COLA ALJOŠA HOJT JI: SAD BRINU ZBOG RUSKOG CENTRA U NIŠU

MAKEDONSKI PRIMER

17 SRBI IMAJU NAJJEFTINIJU STRUJU, A MAKEDONCI HRANU

SARADNJA VODI REGION NAPRED

OČEKUJE SE BLAGI RAST KAMATA

KAD MRAK LEGNE NA ZEMLJU

TADIJA SONDERMAJER, TVORAC „AEROPUTA”

TEATAR APSURDA

LAŽNI CRNOGORSKI PRINC NAMAGARČIO EVROPSKI DŽET-SET

18 ŠERIF GRADI ZVEZDIN TIM ZA LIGU EVROPE

ILJIR META: EDI RAMA U LOŠIM ODNOSIMA SA SVIM SUSEDIMA

BOMBARDOVANJE SRBIJE SLIČNO JE NAPADU NA NAGASAKI

NA „LINIJE VATRE” IZMEĐU SAD I RUSIJE

ALBANSKI SAN

19 MORO: EVROINTEGRACIJE SRBIJE NE IDU SPORO

DANAS U NIONU ŽREB ZA FUDBALSKE EVROKUPOVE

MNOGI SU KRIVI ZA AGRESIJU NA SRBIJU

ZAEV OKRUŽEN MAFIJAŠIMA

20 ANGELINA AJHORST: REGION JE POTREBAN EVROPSKOJ UNIJI

STUDENTI UB LISTOM PROTIV ULASKA SRBIJE U NATO

21 GORAN JEŠIĆ: NISMO U REDU ZA ČESTITANJE

ERDOGAN: IDEJA „VELIKE ALBANIJE” NEPRIHVATLJIVA ZA TURSKU

DONALD TRAMP PROTIV TZV. ‘VELIKE ALBANIJE’!?

58


22 ŠESTORICA SA BALKANA RATUJU ZA EL ASADA

KARPENTER: AKO NA BALKANU IZBIJE KONFLIKT, SAD NE SMEJU DA SE MEŠAJU

23 SRBIJA I UNIJA

PRONAŠAO SAM ZAJEDNIČKI JEZIK SA KONJEM

BERLIN ŽELI DA OŽIVI „EVROPSKU PERSPEKTIVU“ BALKANA

DABOVIĆ: KOKAIN NIJE MOJ

GRUPNI PORTRET BEZIMENIH HEROINA

UVREDE I OPTUŽBE NA SEDNICI SO BUJANOVAC

DAČIĆ: SRBIJA SPREMNA DA SE POVEZUJE

24 HARADINAJ ŽELI DA ZAPALI BALKAN

UDARNA DESNICA DRŽAVE

PISMO EMANUELA MAKRONA

DIJASPORA U ĆORSOKAKU

25 ALBANIJA: KONTROLA ILI REFORMISANJE SISTEMA

ERDOGAN UPOZORAVA TIRANU

26 PARTIJA EDIJA RAME POBEDNIK IZBORA

PRIORITET JE DIJALOG SA SRBIMA NA KOSOVU

PUTINOV KGB DRUG JE RUSKI ČOVEK ZA BALKAN

STRANKA RAME FAVORIT

INAUGRUVANCIJA

SOCIJALISTIČKA PARTIJA POBEDNIK IZBORA U ALBANIJI

(NE)ZABORAVLJENI VELJKO PETROVIĆ

SRBINA KOJI JE POGINUO U SIRIJI SAHRANJUJU U MOSKVI

27 PET ZADATAKA ZA EDIJA RAMU

RODIĆ SAD RADI I ZA ŠIPTARE!?

28 SAD: SRBIJA ULOŽILA NAPORE PROTIV TRAFIKINGA, ALI NEDOVOLJNE

OD BALKANSKE UNIJE SVI ĆE PROFITIRATI

AUTORITET NOVE SRPSKE POLITIKE

GRČKA PROTESTUJE ZBOG VELIKOALBANSKOG SPOMENIKA U TIRANI

ALBANIJA: RAMINI SOCIJALISTI OSVOJILI 48 ODSTO GLASOVA

59


29 TANJA FAJON: „NAORUŽATI“ SE NAJBOLJIM KADROVIMA

SRBI ČEKAJU KONAČNE REZULTATE

PRVE OPTUŽNICE PROTIV OVK MOŽDA VEĆ IDUĆE SEDMICE

BEZ VIZA PUTUJEMO U ČAK 111 ZEMALJA

30 OTKRIVAJU TAJNE CARIČINOG GRADA

U MAKEDONIJI DIZEL JEFTINIJI SKORO 55 DINARA NEGO KOD NAS

NOVINE / JULI

1 KANAĐANI OTVARAJU RUDNIK U SRBIJI

PRVE OPTUŽNICE NAKON FORMIRANJA VLADE KOSOVA

BOŠKOVIĆ: CRNOGORSKO ČLANSTVO U NATO-U JE OD NAJBOLJEG INTERESA ZA RUSIJU

2 HOD IZMEĐU ZAPADA I ISTOKA

3 VUČIĆ I TAČI U BRISELU

4 „RUSKA VOJSKA UBILA KASAPINA SA KOSOVA“

RUSI UBILI ŠIPTARA, KOLJAČA ISIS

5 ALBANCI SPROVODE PLAN, SRBI MORAJU DA SE UKLJUČE

BALKANSKA RUTA

6 REGION NEĆE DOSTIĆI EU NI ZA 30 GODINA

BALKAN JE KOCKARSKI STO SA MALIM ULOGOM

STEFANOVIĆ: PRIJAVILI SMO SVE, NISAM ČUO ZA TE FIRME

UGLJANIN PRAVI „NAUČNI SKUP O SJENIČKOJ DEKLARACIJI

7 NAŠA EVRO-PODOBNA DIKTATURA

TIHONOV: TRAMP BI HAOS NA BALKANU!

8 VREME JE ZA SUŠTINSKE POLITIČKE ISKORAKE

STEVAN O STRAHOTAMA NA PLATOU KAJMAKČALANA

EULEKS TRAŽI HAPŠENJE KRIVACA ZA MARTOVSKI POGROM

IZJAVA DANA

9

60


10 KRVAVA ISTORIJA SRBA I ALBANACA

DIMITRIJE KONJOVIĆ, TVORAC IKARUSA

KO NAS KRADE

BLAGO SREBRNE PLANINE

11 EVROPA GUBI ZAPADNI BALKAN

GLAVNA TEMA - TURSKI TOK

KOLAŠINAC SE VRAĆA TAKMIČENJIMA U NOVOM PAZARU

NAFTA POSKUPELA, GORIVO JOŠ JEFTINIJE

VUČIĆ: ERDOGAN U SRBIJU DOVODI 150 BIZNISMENA

12 BRNABIĆ I DAČIĆ DANAS U TRSTU

MORVAI: BERLINSKI PROCES JE SADA NAJVAŽNIJI FORMAT EU ZA REGION

PRINOS MANJI, ROD KVALITETNIJI

RAMA: GASOVOD TAP IĆI ĆE PREKO KOSOVA

SRBIJA, ZEMLJA SA UMERENIM RIZIKOM POSLOVANJA

SRBIJA STABILNA ZA INVESTICIJE

13USPEŠAN PRVI INOSTRANI NASTUP ANE BRNABIĆ

NOVA INICIJATIVA ZA BALKAN

PODRŠKA JEDINSTVENOM EKONOMSKOM PROSTORU

14 FUDBALSKI MENADŽER KOJI ĆE ZAKOMPLIKOVATI SITUACIJU

BALKANSKA PRESTONICA ATLETIKE

SVAKU TREĆU MEDICINSKU USLUGU SAMI PLAĆAMO

DVOSTRUKI STANDARDI A. LOJPURA

15 ALBANCI JOŠ NISU SVESNI DA IMAJU DRŽAVU

DEBATA O ODSUSTVU DEBATE

PRIVIDAN UTISAK O BROJNOSTI ALBANACA

POSETIOCI DOKUMENTE U “BOROSANAMA”

AMERIKANCI NAM PRETE PUČEM

PARTIZAN PROTIV GRČKE ZVEZDE

16 KUPUJU POVRĆE I NA KOMAD

SRBIJA MEĐU SAMITIMA

17 PAROVIĆ: PRIPREMAMO SE ZA IZBORE U BEOGRADU I ARANĐELOVCU

DA RATOVI REČIMA NE IZRASTU U NOVE ORUŽANE SUKOBE

18 STRUČNOST ISPRED POLITIKE, SLUČAJ „FIJATA”

BALKANSKI POPISI

61


19 IZA BORBE ZA BALKAN CUCI GAS

MLADI IZ CELE EVROPE O TOLERANCIJI

SRBIJA JE FAKTOR NESTABILNOSTI JER IMA INTERESE I IZVAN SVOJIH GRANICA

PENS: SAD PODRŽAVAJU SRBIJU NA PUTU KA EU

20 EKOLOŠKE KUĆE OD SLAME

RATNI CILJ POSTIGNUT ZA KONFERENCIJSKIM STOLOM

SMANJUJE SE KORPUS SRPSKOG NARODA U OKRUŽENJU

REGIONU JE POTREBAN MARŠALOV PLAN

21 ALBANAC PALIO KOD PODGORICE, NA LUŠTICI ZAPALJENE GUME

ČETIRI FILOZOFA NOVE ATLANTIDE

AMELA I HARVI

KAPLANOVI DUHOVI GRCI OBJASNILI HASIJU DA JE KOSOVO SRBIJA

22 ZA BOLJU SADAŠNJOST I BUDUĆNOST

IZNENADILO BI ME DA KOSOVO BUDE USLOV ZA EVROPSKU UNIJU

POTOMCI RUSKIH IZBEGLICA NEGUJU SECANJE NA PATRIJARHA VARNAVU

APISOV KRAJ

HANIBAL ANTE SRPSKA

JONUZ MUSLIJU KAŽE DA SU ALBANCI U SRBIJI UGROŽENI

23 SRPSKI STUDENTI KRECU NA KRSTARENJE KROZ EU

24 KVALITET I SNAGA BRENDA

VELEMAJSTORI ZA GRADNJU

ZAPADNI BALKAN IZMEDJU CETIRI VELIKE SILE

NIKO NE ZNA ŠTA TRAMP HOĆE NA BALKANU I U SRBIJI

BOSNA I HERCEGOVINA ZEMLJA SA NAJZAGADJENIJEM VAZDUHOM U EVROPI

ŠIPTARI RUŠE ZAEVA ZBOG KOSOVA!

25 KOVACEVIC: MORAMO DA PRODJEMO CRNO-BELE

PENS DOLAZI U POSETU CRNOJ GORI

VECINA U BIH PODRZAVA EVROPSKI KURS ZEMLJE

PODRSKA ISLAMSKOJ DRZAVI UKIDA ALBANSKU NACIJU?!

62


26 SAMO POLOVINA SRBA KORISTI INTERNET

KOSOVO

KO SU LUDVIG I HANA HIRSFELD

RAMA: BUDUĆNOST I DOBROBIT NARODA

IZMEDJU MITA I STVARNOSTI

VLAST TREBA DA PRIPADA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

DIPLOMATSKI STATUS SRHC U NISU VAZAN ZBOG FINANSIJA

SRBI DRUGI U REGIONU PO BROJU MOBILNIH

27 SANKCIJE RUSIJI RAZBESNELE EU

GLASNO RECI ISTINU O KOSOVU

MALE SANSE KOSOVA ZA CLANSTVO U UNESKU

MUSLIJU DOBIO 40 DANA ROBIJE

TRAMP ODJAVIO SIPTARE!

28 HRVATI ZRTVE SUKOBA RUSIJE I SAD

DIJALOG, JER MI DECE ZA RAT NEMAMO

ČLANSTVO KOSOVA U INTERPOLU DOBRO ZA SRBIJU

NIJE SVE U BROJKAMA, NESTO JE I U VUCICU

EVROPSKA KOMISIJA O SRBIJI: BUDZET DOBRO, RAST USPOREN

POBOLJSANA KREDITNA KLIMA U SRBIJI

MUSILIJU: NEK ME HAPSE, NE BEŽIM

29 POBOLJSAN KREDITNI REJTING

REFERENDUM

ALBANSKI PAZL

BALKANSKA TURNEJA

SEKSPIROVSKA PRICA O KRALJU ROSINJE

AMERI BEZE SA KOSOVA!

30 MLADIĆ KOJI JE UPRAVLJAO DRONOM NA UTAKMICI BIĆE IZRUČEN SRBIJI

MORINA “NA ČEKANJU”

UPOZNAJU EVROPU S VRECOM NA LEDJIMA

DIJALOG O DIJALOGU

31 DIJALOG O KOSOVU JE NAS ISPIT ZRELOSTI

ZAEV U SARAJEVU TEST ZA SRBIJU

PESNIK ZLOSRECNE SUDBINE

AFERA DRON.HRVATI IZRUČUJU OPASNOG ZLOČINCA. SPAJDER-ŠIPTAR USKORO U SRBIJI. ALBANCI NAM PRETE RATOM!

BIVSI KAPITEN CRVENE ZVEZDE PROLUPAO

63


NOVINE / AVGUST

1 MORINA TRAŽI AZIL U HRVATSKOJ

IZ EVROPE NAJVIŠE PRIPADNIKA ID IZ BIH, KOSOVA I ALBANIJE

INICIJATIVE OD TRSTA DO PODGORICE

MORINA TRAŽI AZIL DA NE BI BIO IZRUČEN SRBIJI

ISMAIL MORINA OD HRVATSKE TRAŽI AZIL

2 „SLUČAJ DRON SRBIJA TRAŽI OD HRVATSKE ISPORUČENJE ISMAILA MORINAJA, A ON AZIL U HRVATSKOJ; ŠTA BI BILO DA JE NA DRONU BILA MAPA VELIKE SRBIJE“

MERA SAMOODBRANE

AMERIČKI POTPREDSEDNIK U NAJMLAĐOJ ČLANICI NATO

PLAĆA LI MAKEDONIJA CENU ULASKA U NATO PREKO LEĐA SRBIJE?

3 MODNI KRIK EDIJA RAME „ŠKELJZEN: BRANIO BIH PRAVO NA ISTICANJE ZASTAVE“

PENS – RUSIJA HOĆE NA SILU DA CRTA GRANICE NA ZAPADNOM BALKANU

4 SRBIJA U JADRANSKOM ZAGRLJAJU

KROZ UNUTRAŠNJI DIJALOG DO KONCENZUSA O KIM

HIT ALBANSKI PREMIJER PRAVI SKANDALE. RAMA PATIKAMA ŠOKIRAO I PENSA

5

6

7 „POLA JUGOSLAVIJE“ U BORBI ZA EVROPU

8 SRPSKO-ALBANSKI NARKO-KLAN ŠVERCOVAO DROGU U EVROPU

9 OVO SU PUTEVI MARIHUANA

POREKLO ALBANKE

SVEDOK GOLGOTE SRPSKOG NARODA

10 SPUTNJIK: DAUT HARADINAJ NA PRVOJ OPTUŽNICI SUDA ZA ZLOČINE OVK

64


11 UBICA, TERORISTA I DLIER DROGE

„KAKO KOMENTARIŠETE IZJAVU VUČIĆA DA SRBI I ALBANCI TREBA DA SARAĐUJU ZATO ŠTO ĆE ALBANACA U BUDUĆNOSTI BITI VIŠE, A SRBA SVE MANJE?“

KAPLANOV NAKNADNI GLAS ZA BOMBARDOVANJE SRBA

AFERA DRON. ALBANCI MOLE: NE DAJTE MORINU SRBIJI

12 POSTOJE DOKAZI ZA ZLOČINE 160 ČLANOVA OVK

UKINUTA ODLUKA O IZRUČENJU MORINE

VLADA MAKEDONIJE UKINULA UREDBU O JEZIKU

ČLANSTVO U EU, PA O TRAJNOM REŠENJU

ŠIPTARISANJE. HRVATSKA NAM NE DA MORINU

13 DIJASPORA GLEDA U MATICU

14 RAZUMNO O KOSOVU

15 OSEĆAM VUČIĆEVU ODLUČNOST DA REŠI KOSOVSKI PROBLEM

16 SRBI SA JUGA POČELI DA LETUJU I U ALBANIJI

17

18

19 MORINI AZIL ILI GA IZRUČUJU

HRVATSKA ĆE MORINU IPAK IZRUČITI SRBIJI?!

EDI RAMA PODRŽAVA KRIMINALCA

20

21

22

23 PACOLI GURA RAMUŠA HARADINAJA DA BI BIO ŠEF DIPLOMATIJE

24 SRBIJA NAJVEĆI IZVOZNIK NA ZAPADNOM BALKANU

25

26

27 EDI RAMA DOČEKAO PREMIJERE IZ REGIONA U BELIM PATIKAMA

BRNABIĆEVA: MAKEDONIJA NEUTRALNA OKO PRIJEMA KOSOVA U UNESKO

65


28 REGION U ŠKOLI ZA ULAZAK U EU

29 RAMA PREDSTAVIO NOVU VLADU

30 MORINA MOŽE DA BUDE IZRUČEN SRBIJI

31

NOVINE / SEPTEMBAR

1 “ZAPIS DUŠE” PREDSTAVLJEN U SKADRU

2 VUČIC: SLUČAJ MITROVIĆ TREBALO DA POKAŽE KO ODLUČUJE NA KOSOVU

APEL PROTIV NASILNE ALBANIZACIJE NA JUGU KOSOVA

3 OŽILJCI NA DUŠI HEROJA SA KOŠARA

ZASTAVA VELIKE ALBANIJE, POTOP I PREKID U ZABGREBU

ALBANCI I SRBI

I ALBANCIMA I SRBIMA JE POTREBNA KATARZA

ZBIRKA PRIPOVEDAKA ISMAILA KADAREA

4

5

6 SPUTNJIK: PRIMENJUJE SE TIRANSKA PLATFORMA

SAD POKLONILE ALBANIJI ŠEST “HAMVIJA

STOILKOVIĆ: VLADA ZAEVA POČELA PRIMENU TIRANSKE PLATFORME O ALBANSKOM JEZIKU

HRVATI NAM IPAK IZRUČUJU MORINU?

7 TRAMPOV SPECIJALAC PRITISKA SRBIJU DA SE OTRGNE OD RUSIJE

DNK I SVEDOCI TERETE MORINU

KUBUROVIĆ:AKO GA IZRUČE, MORINA ĆE IMATI FER SUĐENJE

NELA KUBUROVIĆ: MORINA ĆE IMATI PRAVIČNO SUĐENJE

OČAJAN SPAJDER-ŠIPTAR PISAO ALBANSKOM PREMIJERU; ADVOKATI: MORINA DŽABE TRAŽI POMOĆ OD ALBANACA

8

9 MORINA PISAO RAMI

66


10 HARADINAJEVI NAPREDNJACI

ALBANCI I SRBI 2

TAVORENJE I TALJIGANJE

11 GUBITNIK BAŠTINA SRPSKIH RATNIKA: OD MATHAUZENA DO KAJMAKČALANA

12 MOGUĆ SASTANAK BEOGRAD-PRIŠTINA-TIRANA

13 PRVI PUT OD 1999 VLAST U PRIŠTINI ZAVISI OD SRBA

RAKIĆ GARANTUJE BRZO FORMIRANJE ZSO

14 SUD: MUSLIJU NEĆE DOBITI 16 MILIONA

15 ČUVANJEM IMOVINE SRBIJE ČUVA SE I SRPSKI NAROD NA KIM

16 SUVERENITET I SARADNJA BALKANSKIH NARODA

17

18 RAMA: SRBIJA NEDOSTAJE NA NATO MAPI

ALBANSKA RIVIJERA UMESTO KUĆA GRČKE MANJINE

19 ALBANSKA GOLGOTA I ALBANSKA RIVIJERA

20 INTERVJU: ISTORIČARI PIŠU ZA ONE KOJI HOĆE DA ZNAJU

21

22 VUČIĆ: SRBIJA SE VRAĆA U SVET

23

24 POVRATAK JE I KADA MLADI NE ODLAZE S KOSOVA

25 TUŽILAŠTVO U BG-U ZAVRŠILO ISTRAGU: SRBI I ALBANCI DILOVALI DROGU

26 RAMA LOBIRAO ZA KOSOVO U UN

67


27

28 SRPSKA LISTA PREPREKA TAČIJEVOJ VOJSCI

RAMI I HARADINAJU NEOBJAŠNJIVA BLOKADA KOSOVA U UNESKU

29

30 VOLITE OTADŽBINU KAO ŠTO ALBANCI VOLE AMERIKU

Documents

Albanija u srpskim medijima - emins.org · „Velikom Albanijom“ i albansko pitanje u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji privukli su značajnu medijsku pažnju u Srbiji