Aleksandar Puskin - Kapetanova kci GLAVA PRVA GARDIJSKI NAREDNIK Kapetan u gardi on bi sutra bio. Nije potrebno u trupi nek se poui. Sjajno reeno nek se malo pomui A ko mu ono otac be e? Knja nin Otac moj, Andreja Petrovi Grinjov, slu io je u svojoj mladosti kod grofa Miniha i i zi ao iz vojske kao major prve klase 17.. godine. Otada je iveo u svome simbirskome selu, gde se i o enio devojkom Avdotjom VasiJjevnom erkom tamo njega siroma noga plemia . BUo nas je devetoro dece. Sva su moja braa i sestre poumirali jo dok su bili mal i. Ja sam bio zapisan kao narednik semjonovskoga puka milo u gardijskog majora, kne za na ega bliskog srodnika. Vodio sam se kao da sam na odsustvu dok ne zavr im nauke . U ono vreme mi se nismo obrazovali na dana nji nain. Od pete me godine predado e ko nju aru Saveljiu, koga su zbog trezvena pona anja unapredili za moga vaspitaa. Pod nje govim nadzorom ja sam se nauio u dvanaestoj godini ruskim slovima i mogao sam sas vim zrelo da sudim o osobinama lovakog hrta. U to doba otac mi najmi Francuza, me sje Boprea, koga je poruio iz Moskve zajedno sa godi njim trebovanjem vina i finog ulja. Njegov je dolazak jako ozlovoljio Saveljia. Hvala bogu, gunao je on za sebe dete je, ini mi se, i umiveno, i oe ljano i sito. emu se trae bez potrebe novci i uzima u najam musje kao da nema dovoljno na ih ljudi! Bopre je u svojoj otad bini bio berberin, a posle u Pruskoj vojnik, pa je zatim do a o u Rusiju pour etre outchitel, ne poimajui sasvim smisao ove rei. Bio je dobriina, ali vetropir i velik a propalica. Glavna mu je slabost bila strast prema lepom polu, te bi estn zbog s vojih udvaranja dobijao batine, od kojih bi stenjao po itave dane i noi. Sem toga, nije bio kako je sam kazivao ni neprijatelj a i, tj. govorei ruski voleo je da gucn e. Ali kako se u nas vino iznosilo jedino za ruak. i to samo po a ica, pri emu bi uite lja obino mimoilazili, moj ti se Bopre vrlo brzo navie na rusku rakiju pelenjau, pa ju je ak poeo ceniti vi e nego vina svoje otad bine, kao pie bez premca i mnogo korisn ije za eludac. Mi smo se odmah sprijateljili i mada se po ugovoru obavezao da me ui jrancuskom, nemakom i svima naukama, on je vi e voleo da se ubrzo naui od mene nat ucati ruski, a zatim smo obojica gledali svoja posla. iveli smo kao jedna du a. Zgo dnijeg mentora ne bih sebi mogao po eleti. Ali uskoro nas sudbina rastavi, evo zbog ega Debela, boginjava devojka, pralja Pala ka, i hroma govedarka Akuljka nekako se dog ovore te u isti mah padnu mojoj majci pred noge. Optu ivale su se zbog gre ke slabos ti i kroz pla se tu ile na musjea koji ih je neiskusne prevario. Majka nije volela da se s tim ali i potu ila se ocu. Njegovo je raspravljanje bilo kratko. Odmah je p ozvao onoga gada, Francuza. Javi e mu da mi musje dr i eas. Otac ue u moju sobu. U ta j as Bopre je spavao na postelji pravednikim snom. Ja sam bio zanet poslom. Valja znati da je za mene iz Moskve bila naruena zemljopisna karta. Visila je na zidu i nikad nije upotrebljavana, te me je odavno dovodila u isku enje irinom i jainom har tije. Odluio sam da nainim od nje zmaja i, koristei se Boprevim snom, latih se posl a. Otac ue ba kad sam hteo da ukararim rep od like na Rt dobre nade. Kad vide kako se ve bam u zemljopisu, otac me povue za uho, zatim priskoi Bopreu, probudi ga bez ikakva obzira i poe ga estoko grditi. Zbtinjen, Bopre poumi da ustane, ali nije mo gao nesreni Francuz bio je mrtav pijan. Za tolike nevolje bio je samo jedan lek. Otac ga epa za vrat i odi e s kreveta, izgura na vrata i jo istoga dana najuri iz kue, emu se Savelji neopisano radovao. Time se i zavr i moje obrazovanje. iveo sam kao deri te hvatajui golubove i preskaui jarca sa decom na ih slugu. Tako mi mi nu esnaesta godina. Tada mi se promeni sudbina. Jednom, ujesen, raajka je spravljala u gostinskoj sobi slatko od meda, a ja, obl izujui se, gledao penu kako vri. Otac je kraj prozora itao Dvorski kalendar, koji je svake godine primao. Ova je knjiga na njega uvek jako utucala, svakad ju je it ao s osobitim zanimanjem i ovo mu je itanje uvek silno raspaljivalo u. Majka je zna

la napamet sve njegove navike i obiaje, pa se svagda trudila da to dalje zaturi kn jigu, te mu Dvorski kalendar ne bi dolazio pred oi po itave mesece. Ali zato, kada bi ga sluajno na ao, ne bi ga satima pu tao iz ruku. Otac je, dakle, itao Dvorski kal endar, pokatkad slegao ramenima i ponavljao u po glasa Generallajtnant.. A kod mene u eti bio narednik.. Oba ruska ordena, kavaljer?... A nedavno smo?... Najzad otac zavitla kalendar na divan i utonu u misli, to nije slutilo na dobro. Odjednom on se okrete majci Avdotja Vasiljevna, koliko ono be e godina Petru i? Pa, eto, u ao je u sedamnaestu odgovori majka. Petru a se rodio ba one godine kada je tetici Nastasji Gerasimovnoj stradala noga i kad je... Dobro, prekide je otac vreme mu je za slu bu. Dosta je trao po sobama za slu avke i p eo se po golubarnicima. Misao o bliskam rastanku sa mnom tako je ganula majku da je ispustila ka iku u erpu , a suze joj poteko e niz obraze. Suprotno tome, moje je odu evljenje bilo toliko da ga je te ko opisati. Misao o slu bi spajala se u meni s mislima o slobodi i o nasla dama petrogradskog ivota. Zami ljao sam sebe kao gardijskog oficira, to je po mome s hvatanju bio vrhunac oveje sree. Otac nije voleo da menja svoje namere niti da odgaa njihovo izvr enje. Dan moga odl aska bio je odreen. Uoi toga dana otac izjavi da hoe po meni da po lje pismo mome buduem stare ini, pa zatra i pero i hartiju. Ne zaboravi, Andreja Petroviu, ree majka da i od moje strane pozdravi kneza B. Reci mu da se nadam da nee li iti Petru u svoje za tite. Gluposti! odgovori otac namr tiv i se. Za to ba da pi em knezu B Pa ti ree da e pisati Petru inom stare ini. Pa ta onda? Zar nije knez B. Petru in stare ina? Zar Petrtt a nije upisan u semjonovski puk? Upisan! ta se mene tie gde je upisan? Petru a ne ide u Petrograd. ta e nauiti slu ei u rogradu? Da erda novac i da lumpuje. Ne, neka slu i on malice u obinoi vojsci, nek se pomui. nek omiri e barut, neka bude voinik, a ne ilko . Upisan u gardu, nije nego! Gd e mu je paso ? Daj ga ovamo! Majka potra i moj paso , koji se uvao u kutiji zajeno sa ko uljicom u kojoj su me krstil i, i pru i ga ocu uzdrhtalom rukom. Otac ga pa ljivo proita, spusti preda se na sto i otpoe svoje pismo. Mene je muila radoznalost. Kuda me alju ako nee u Petrograd? Nisam skidao oiju s oeva pera koje se micalo veoma lagano. Najzad on zavr i pismo, zapeati ga u isti omot s paso em, skide naoari i prizvav i me, ree Evo ti pisma za Andreju Karlovia moga starog fcuga i prijatelja. Ii e u Orenburg da slu i pod njegovom komandom. I tako se sve moie sjajne nade pretvori e u prah i pepeo! Umesto veseloga petrogra dskog ivota ekala me je dosada u gluvom i zabaenom kraju. Slu ba o kojoj sam do maloas mislio sa tolikom rado u, pretovori se u te ku nevolju. Ali je uzaludno bilo protivi ti se! Iduega dana ujutru dotera e pred kuu putnika kola, smeti te u njih koveg, sanduu priborom za aj i zave ljaje sa zemikama i kolaima, poslednjim znacima domaih ne nosti. Roditelji me blagoslovi e. Otac mi ree Zbogom, Petre! Slu i verno korne se zaveri slu aj stare ine za njihovu milost ne otimaj se u slu bi se ne naturaj, ali je i ne izbegavaj i pamti poslovicu Cuvaj odelo dok je n ovo, a ast od malena. Majka mi je plaui prikriila da uvam zdravlje, a Saveljiu da pazi na dete. Navuko e mi k o uh od zeje ko e, a povrh njega lisiju bundu. Seo sam u kola sa Saveljiem i krenuo na put lijui gorke suze. Jo te iste noi stigao sam u Simbirsk, gde sam morao proboraviti dan i no da bismo p okupovali razne stvari, kako je bilo nareeno Saveljiu. Ja sam ostao u gostionici. Savelji je jo izjutra zareao po radnjama. Kad mi je dodijalo da gledam s prozora na blatnjavi sokak, stadoh da lutam po svima sobama. Kad sam u ao u sobu za bilijar, ugledarn jednoga gospodina visokog rasta, od trideset i pet godina otprilike, d ugih, crnih brkova, u domaoj haljini, sa biljarskim takom u ruci i lulom u zubima . Igrao je s markerom koji bi posle dobitka ispijao a icu rakije, a posle gubitka m orao da se provlai etvorono ke ispod bilijara. Poeo sam posmatrati igru. to je du e igra

trajala, to su etvorono ne etnje bile sve e e, dok marker najzad ne osta po bilijarom. ospodin izgovori nad njim nekoliko gromkih rei, kao posmrtno slovo, i predlo i mi d a odigramo jednu partiju. Odbio sam ne znajui da igram. To mu se, oevidno, uinilo ud no. Pogledao me kao da me sa aljeva, ali ipak zapoesmo razgovor. Saznao sam da mu j e ime Ivan Ivanovi Zurin, da je komandir ete husarskog puka, da se bavi u Simbirsk u zbog prijema regruta i da je na konaku u ovoj gostionici. Zurin me pozva da se zajedno s njim zalo im, po vojniki, to je bog dao. Rado pristanem. Sedosmo za sto. Zurin je mnogo pio, a nudio i mene govorei da se treba privikavati na slu bu priao m i je anegdote iz vojnikog ivota, od kojih sam se gotovo valjao od smeha, te ustado smo od stola kao najbolji prijatelji. Posle toga on se ponudi da me naui da igram bilijara. To je govorio je on preko potrebno za svakoga drugara u slu bi. Dospe , na primer, u ratu u neko mestance. Sta e da radi ? Nee , valjda, jednako da tue ivute. Hteo ne hteo de u krmu da igra bilijara, ali treba umeti igrati! Potpuno me je ubedio, te se s najveom marljivo u dadoh na uenje. Zurin me je glasno b odrio, divei se mom brzom uspehu, i posle nekoliko lekcija predlo i mi da igram u n ovce, u gro , ne radi dobitka nego tako, tek da ne igramo badava, to je, kako ree, v rlo lo obiaj. Pristao sam. i na to, a Zurin zapovedi da donesu puna i nagovori me d a srknem, govorei mi ponovo da mi se valja prdvikavati na slu bu, a kakva je to slu b a bez puna! Poslu ao sam ga. Meutim, i dalje smo igrali. to sam e e natezao iz svoje a sam postajao sve odva niji. Lopte su mi svaki as letele preko ograde ja sam se esti o, grdio markera, bog e ga znati kako je brojao s vremena na vreme poveavao sam ul og jednom rei, vladao sam se kao deri te koje se doepalo slobode. I tako je vreme pr o lo neopa eno. Zurin pogleda u asovnik, spusti tak i ree mi da sam izgubio sto rubalj a. To me je donekle bacilo u brigu. Novci su mi bili kod Saveljia. Poeo sam se izv injavati. Zurin me prekide Ta molim te, ne treba da se uznemirava . Mogu ja i priekati, nego da sad poemo kod A rinu ke! ta ete! Dan sam zavr io onako isto lakomisleno kako sam i poeo. Veerali smo kod Arinu ke . Zurin mi je jednako dolivao pie ponavljajui kako mi se valja navikavati na slu bu. Ustav i od stola, jedva sam se dr ao na nogama i Zurin me u pono odveze u gostionicu . Savelji nas doeka na ulazu. On glasno uzdahnu, opaziv i nesumnjive znakove moje revn osne slu be. Sta se to dogodi s tobom, gospodaru? ree on alostivo. Gde li si se to udesio? Ah, gospode! Ovakve bruke jo nisam video! uti, ro matora! odgovorih mu ja s mukom ti si se sigurno napio, idi da spava ... i s vuci me. Kad sam se sutradan probudio, bolela me je glava i mutno sam se seao jueera njih do gaaja. Moja razmi ljanja prekide Savelji, koji je u ao sa a om aja. Rano je, Petre Andrejevieu, rekao mi je odmahujui glavom rano si poeo bekrijati. N a koga si se to umetnuo? Ni otac, ni deda, koliko znam, nisu ti bili pijanice o majci ve i da ne govorim, otkako se rodila, osim kvasa ni ta drugo nije izvolela uz eti u usta. I ko je za sve to kriv? Onaj prokleti musje. Svaki as eto ti ga kod Antipovne Mad am, e vu pri votku. Pa eto i tebi sad e vu pri! Nema govora na dobro te je uputio pasji sin. Zar je. trebalo naimati nekrsta za vaspitaa, kao da gospodar nije imao svojih ljudi! Bi me stud. Okrenuo sam se i rekao mu Idi, Saveljiu, neu aja. Ali te ko se otarasiti Saveljia kad pone da pridikuje. Eto vidi , Petre Andrejiu, kako je to kad se bekrija. I u glavi te ko i nema se volje za jelo. ovek koji pije ne vredi ni prebijene pare... Nego da uzme rasola od kras tavaca s medom, a jo je bolje rasterati mamurluk s pola a ice pelenjae. Hoe li? U taj tren ue neki deak i predade mi pisamce od I. I. Zurina. Ja ga otvorih i proit ah ove redove Dragi Petre Andrejeviu, molim te po alji mi po ovome mome deku sto rubalja koje si s ino izgubio sa mnom u igri. Novac mi je potreban. Spreman za uslugu Ivan Zurin. ta sam znao da radim? Tobo sasvim ravnodu no obratim se Saveljiu koji je bio i novaca

i rublja i poslova mojih staralac, te mu zapovedim da isplati deaku sto rubalja. Kako! Za to? upitao je zabezeknuti Savelji. Du an sam mu odgovorih to sam mogao hladnokrvnije. Du an! poe Savelji sve zaprepa eniji a kada si to, gospodaru, uspeo da se zau i kod njeg To nisu ista posla. Kako ti drago, gospodaru, ali ja novaca ne dam! Pomislio sam, ako u ovom odlunom trenutku ne nadvladam tvrdoglava starca, docnije u se te ko osloboditi njegova nadzora, pa pogledav i ga ponosito, rekoh Ja sam tvoj gospodar, a ti si moj sluga. Novci su moji. Prokockao sam ih, jer mi se tako prohtelo. A Gospoo, molim vas... tebi savetujem a ne mudruje , nego a ini to ti se zapoveda. Saveljia su moje rei toliko zaprepastile da je pljesnuo rukama i skamenio se od uda . Ei, ti. to si stao? povikao sam ljutito. Savelji zaplaka. Bau ka, Petre Andrejiu, ne mori me alo u. Sunce moje! Poslu aj mene, starca napi i tome r ojniku da si se na alio, da se u nas toliki novci ne legu. Sto rubalja! Ti, bo e mil ostivi! Reci da su ti roditelji strogo i prestrogo zabranili svaku igru, sem s o rasima... Dosta sa truanjem prekidoh ga o tro, daj ovamo novce, ili u te za vrat, pa napolje! Savelji me pogleda duboko o alo en i poe da donese novac. Bilo mi je ao jadnog starca, a li sam hteo da se dokopam slobode i da poka em kako yi e nisam dete. Novci su Zurinu bili predati. Savelji po uri da me izvede iz ove proklete gostionice. Izvestio me je da su konji spremni. Nemirne savesti i s nemim kajanjem krenuo sam iz Simbirs ka ne oprostiv i se od svoga uitelja nisam ni sanjao da u se ikada jo s njim sresti. GLAVA DRUGA VOA Zdravo da si. oi krajino, zemljice nezrcana! Da li sam ti ja sam zablurJeo il me dobar konjie sam doneo? Donela ie mene. junainu, srea moia, sree u iunaka, rujno vino krmarice mlade. Starinska pesma Moia putnika razmi ljania nisu bila mnopo prijatna. Moj gubitak prema tada njim cenam a nije bio mali. Morao sam priznati sam sebi da je moje pona anje u simbirskoi gos tionici bilo glupo, te sam se oseao krivac pred Saveljiem. Sve me je to muilo. Star ac je smrknut sedeo na boku okrenuv i se od mene, on je utao i samo bi se pokatkad oglasio ka ljem. Ja sam, na svaki nain. hteo da se s njim pomirim, a nisam znao kak o da ponem. Najzad mu rekoh Pa dobro, Saveljiu! Dosta je, pomirimo se, kriv sam. vidim i sam da sam kriv. Ja sam jue pravio gluposti, a tebe niza ta uvredio. Obeavam ti da u se od sada vladati p ametnije i da u te slu ati. Hajde, ne ljuti se. da se pomirimo. Eh, bau ka Petre Andrejiu, odgovori on i duboko uzdahnu. Ljutim se to ja na samoga s ebe ja sam kriv za sve. Za to sam te ostavio samoga u gostionici? ta e ! Palo mi, gre ni ku, na um da svratim do akonovice, da se vidim s kumom. Eto tako svrat o kumici, a zadr ao se kao u tamnici. Nesrea, pa to ti je! Kako u na oi gospodi? Sta e da ka u kad u u da im dete pije i kocka se? Da ute im jadnoga Saveljia, dadoh mu re da ubudue bez njegova pristanka neu potro iti ni iedne kopejke. On se postepeno umirio, mada bi jo uvek progunao pokatkad za sebe, odmahnuv i glavom Sto rabalja! Nije ala! Pribli avao sam se mestu gde sam bio upuen. Oko nas se pru ile sumorne pustare, ispre secane humkama i jarugama. Sve be e pokriveno snegom. Sunce je zalazilo. Kola su i l a po uskom putu ili, tanije, po prtini to je naini e seljake saonice. Odjednom koija po pogledati u stranu pa najzad, skinuv i kapu, okrete mi se i ree Gospodine, kako bi bilo da zapovedi da se vraamo? A za to to? Bie nevremena, vetar se pomalo di e, vidi kako nosi susne icu. Pa ta to mari? A vidi tamo ta je? Koija pokaza biem prema istoku. Ja ne vidim ni ta osim bele stepe i vedra neba. A onde, onde onaj oblaak? Opazio sam doista nakraj neba beo oblaak za koji sam isprva smatrao da je daleki bre uljak. Koija mi objasni da taj oblaak nagove tava vejavicu. Slu ao sam o tamo njim meavama i znao da su itave karavane zavejavale. Savelji se slo io

sa koija evim mi ljenjem i savetovao da se vraamo. Ali meni se inilo da vetar nije jak, nadao sam se da emo za vremena stii do stanice, te zapovedim da br e vozi. Koija poe da goni konje, ali je jednako pogledao na istok. Konji su kasali slo no. Ve tar je, meutim, svakog trenutka bio jai. Onaj oblaak pretvorio se u belu oblainu, ko ja se te ko uzdizala, rasla i postepeno zastrla nebo. Poe sitan sneg, pa ojednom nav ali e guste pahuljice. Vetar stade a fijue i nasta meava. U tren oka mrano nebo sastav i se sa sne nom puinom. Sve i eze. Vidi , gospodaru, povika koija nevolja meava! Izvirim iz kola svud mrak i vihor. Vetar je zavijao s takvom surovom izrazito u kao da ima du u sneg je zasipao mene i Saveljia konji su i li obinim korakom i uskoro sta do e. to ne tera dalje? upitam nestrpljivo koija a. Kako da teram? odgovori on silazei sa boka ne znamo i onako kuda smo zalutali put a nema, a magla svud naokolo. Poeh da ga grdim. Savelji se zauze za njega. E, ba je mudro to ga ne poslu asmo govorio je ljutito vratili bismo se na konak, nap ili aja, odmorili do jutra, meava bi se uti ala i mi bismo krenuli dalje. Ta kuda uri mo? Da je na svadbu, jo bih ra zumeo! Imao je pravo Savelji. Ali sad ta je, tu je. Sneg je prosto navirao. Oko kola se p oe dizati nanos. Konji su stojali opu tene glave i pokatkad podrhtavali. Koija je obi lazio oko konja i, ne znajui ta bi, name tao zapregu. Savelji je gunao, a ja se obazir ao na sve strane nadajui se da u videti bar neki trag od naselja ili puta, ali nis am raogao razabrati ni ta osim mranog kovitlanja meave... Odjednom opazkn kao da se ne to crni. Hej, koija u, viknuo sam pogledaj ta se ono tamo crni? Koija se zagleda. A bog e ga znati, gospodine, ree, sedajui na svoje mesto da su kola nisu, a nije ni drvo! ini mi se da se mie. Bie, bogami, ili vuk ili ovek. Zapovedio sam da vozi prema nepoznatom predmetu, koji se odmah stade kretati nam a u susret. Kroz dva minuta poravnasmo se s nekim ovekom. Ej, dobri ovee! viknu mu koija . Recider, da li zna gde je put? Pa ovde je put ja stojim na vrstini, na trveniku Odgovori putnik ali ta to vredi? uj, prijatelju, rei u ja zna li ti ovaj kraj? Bi li mogao da me sprovede do konaka? Znam ja ovaj kraj odgovori putnik nahodao sam se i navozao njime, vala, i uzdu i popreko. Ali vidi kakva je ovo salauka taman da te pomete s puta. Bolje je ostati ovde, pa priekati dok se meava ne uti a i nebo ne razvedri tada emo nai put po zvezda ma. Njegova me hladnokrvnost ohrabri. Bio sam ve odluio da se predam volji bo j.oj i da prenoim usred stepe, kad odjednom onaj putnik hitro skoi na bok i ree koija u Nego, hvala bogu, naselje nije daleko skreni desno, pa teraj! A to da teram na desno? zapita koija zlovoljno. Gde ti to vidi put? Jakako konji tui, a ni ular svoj, teraj konje, uzalud ne stoj. Uini mi se da koija ima pravo. Zbilja, rekoh ja po emu misli da naselje aije daleko? Pa po tome to vetar otuda bije odgovori putnik oseam da je zamirisaio na dim bie da je blizu selo. Zadivi e me njegova dosetljivost i izo trenost ula. Zapovedih koija u da vozi. Konji su jedva gazili po dubokom snegu. Kola su se jedva micala nailazila su na nanose il i zapadala u jame, prevaljujui se as na jednu, as na drugu stranu. Cinilo mi se kao da putujem laom koja plovi po burnome moru. Savelji je stenjao, udarajui se svaki a s o moje slabine. A ja spustio asuru, zamotao se u bundu, pa zadremao, uspavan p esmom salauke i laganim klackanjem kola. Prisni mi se san, koji nikada ne mogu zaboraviti i u kome jo i sad vidim ne to pror oansko kad s njim uporedim neobine dogaaje u mome ivotu. Citalac e mi oprostiti po sv oj prilici, on zna iz iskustva kako ovek lako podle e praznoverju ma koliko prezira o predrasude. Nalazio sam se u onom stanju oseanja i du e kad se stvarnost, uzmiui ispred ma tanja, s tapa s njim u nejasne slike prvog sna. inilo mi se da meava jo besni i da jo lutamo

po sne noj pustinji... Odjednom spazim kapiju i uem u gospodsko dvori te na eg imanja. U prvi mah sam se bojao da se otac ne naljuti to sam se i protiv svoje volje vrat io pod roditeljski krov, i da to ne smatra kao hotiminu neposlu nost. Uznemiren isk oim iz kola i vidim kako me majka doekuje na ulazu duboko ojaena. Ti e, veli mi ona otac je bolestan, na samrti, i eli da se s tobom oprosti. Obuzet strahom, po ao sam za njom u spavau sobu. Vidim, soba slabo osvetljena kraj postelje stoje ljudi s tu nim licima. Sasvim lagano pristupim postelji majka di e za vesu i govori Petru a je do ao, Andreja Petroviu vratio se saznav i da si se razboleo blagoslovi ga! Spustio sam se na kolena i upro oi na bolesnika. Ali ta je to?... Umesto svoga oca vidim da u postelji le i mu ik crne brade, veselo me gledajui. Ja se u nedoumici obr aam majci i velim joj ta ovo znai? Pa ovo nije tata. Za to da tra im blagoslov od ovoga seljaka? Ne mari, Petru a, odgovara mi majka ovo je tvoj kum celivaj mu ruku, a on e da te b lagoslovi. A ja kao ne pristajem. Tad seljak skae s postelje, dohvata sekiru iza lea i poinje vitlati njome na sve strane. Hou da be im... a ne mogu soba se napunila mrtvim tele sima spotiem se o tela i klizam po krvavim lokvama... Onaj stra ni seljak me Ijubaz no doziva i veli Ne pla i se, pristupi mome blagoslovu... Strava i nedoumica me obuzimaju... I u ta j as probudim se konji su stajali Savelji me dr ao za ruku govorei Izlazi, gospodaru, stigli smo! Gde smo stigli? pitao sam trljajui oi. Na konak. Bog nam pomo e, udarismo pravo na plot. Izlazi br e, gospodaru, da se ogre je . Izi ao sam iz kola. Meava je jo trajala, mada malo slabija. Bilo je tako mrano kao da su ti oi iskopali. Domain nas doeka na vratima, zaklanjajui fenjer skutom, i uvede me u sobu, teskobnu, ali prilino istu, koju je osvetljavala lu. O zidu je visila pu k a i visoka kozaka ubara. Domain, rodom jajiki kozak, jo sve i bodar seljak, mogao je imati oko ezdeset godina. Savelji unese za mnom sandue sa ajnim proborom i zaiska vatre da skuva aj, koji mi se nikada ne uini toliko potreban kao tada. Domain poe za poslom. Gde je voa? upitam Saveljia. Ovde sam, va e blagorodstvo, odgovori mi glas odozgo. Pogledah na zapeak i videh crnu bradu i dva sjajna oka. ta je, brate, prozebao si? Kako da ne prozebem u ovom. otrcanom ha ljetku! Bio je u mene ko uh za to kriti? ali sam ga sino zalo io u rakid inici 5inilo mi se da mraz nije ba tako jak. U tom trenutku domain ue sa uzavrelim samovarom ja ponudim na em voi a u aja, te seljak ie sa zapeka. Njegova mi se spolja nost uini vredna pa nje. Bio je to ovek etrdesetih go ina, srednjeg rasta, ko at i pleat. Njegovu crnu bradu behu pro arale sede, a ive, krup ne oi jednako su igrale. Izraz lica bio mu je dosta prijatan, ali lupe ki. Kosa mu je bila o i ana kru no imao je na sebi otrcan kaftan i tatarske alvare. Pru ih mu a u aja srknu 1 namr ti se. Va e blagorodstvo, budite tako dobri, zapovedite da mi donesu a u vina aj nije na e kozak o pie. Rado mu uinih po elji. Domain uze s police satljik i a u i pri av i mu, zagleda mu se u l ce Gle, ree on ti opet u na em kraju. Otkuda tebe srea nanese? Moj voa znaajno namignu i odgovori posloviki Po gradini skakutao, pa konoplju kljucao hitnu baba ljunak, ne pogodi kljunak. Ne go, kako va i? Na i, veli ? odgovori domain i nastavi nemu ti razgovor Poe zvono za bdenija, ali ne da popadija kad u goste popa ode, vrazi kolo u crkvi voe. uti, iko, rei e na to moj skitnica bude li ki ice, bie i gljivice, a bude 11 gljivica, nai e se korpica, nego sad tu on opet namignu sekiru za pojas, pa pripazi umski duh obilazi. Va e blagorodstvo! U va e zdravljeS

Rekav i ovo, on uze a u, prekrsti se i popi je na iskap. Posle toga mi se pokloni i v rati na zapeak. Nisam tada mogao ni ta da shvatim iz ovoga lupe kog razgovora, ali sam kasnije odgon etnuo da se ticao jajike vojske, u to vreme tek umirene posle pobune u godini 177 2. Savelji je slu ao s izrazom krajnjeg nezadovoljstva. On je sa sumnjom pogledao as domaina, as vou. Krma, ili kako je tamo zovu umjot nalazila se po strani, u stepi, daleko od svakog naselja, i jako je naliila na razbojniku jazbinu. Ali druge nije bilo. Nij e se moglo ni pomi ljati da se produ i putovanje. Saveljieva uznemirenost vrlo me je zabavljala. I tako ti se spremim za spavanje i legnem na klupu. Sevelji odlui da s e popne na pe, a domain le e na zemJju. Ubrzo je itava soba zahrkala, pa i ja zaspah kao zaklan. Probudiv i se sutra prilino pozno, video sam da se nepogoda uti ala. Sunc e je sijalo. Sne ni pokriva je prosto zaslepljivao, pru ajui se preko nepregledne step e. Konji su bili upregnuti. Isplatim domaina koji nam uini tako umerenu cenu da se ak ni Savelji snjim nije prepirao ni cenjkao pa svom obiaju, te mu sinone sumnje po tpuno i ezo e iz glave. Pozovem vou, zahvalim mu za uinjenu pomo i zapovedim Saveljiu da mu da polovak rublje za pie. Savelji se natmuri. Polovak za rakiju?! ree on. A za to? Zar zato to si ga izvoleo nakolima dovesti do k onaka? Kako ti drago, gospodaru, ali mi nemamo polovaka za bacanje. Bude li svako m davao za pie, uskoro e sam gladovati, Nisam mogao da se prepirem sa Saveljiem. Novci su, s mojim pristankom, bili potpu no u njegovim rukama. Ali mi be e muno to se ne mogu odu iti oveku koji me je izbavio, da ne ka em iz nevolje, a ono bar iz vrlo neugodna polo aja. Dobro, reknem ja mirno kad nee da mu da pola rublje, podaj mu bar togod od moje odee. Vidi kako je slabo obuen. Podaj mu moj zeji ko uh. Bog s tobom, bau ka Petre Andrejiu! rei e Savelji. ta e njemu tvoj zeji ko uh? Propi to nijedno, u prvoj prvarnici. More, stari, ne brigaj ti za to ree moj skitnica da li u ga propiti ili neu. Njegov o blagorodstvo dariva mi bundu sa svojih plea to je njegova gospodska volja, a ti kao sluga ima da slu a , a ne da se prepire . Zar se boga ne boji , razbojnie! odgovori mu Savelji Ijutitim glasom. Vidi da je dete jo nera Kapetanova ki 17 zumno, pa bi rad da ga opljaka ovako prostodu na. ta e tebi gospodska bundica? Nee moi da je navue na te tvoje proklete pleketine! Molim te da ne popuje reknem ja svome vaspitau smesta da si doneo ko uh ovamo! Gospode vladiko, jauknu moj Savelji. Zeji ko uh, takorei nov novcat! Pa da je bar kom e, nego pijanici golau! Ipak se zeji ko uh pojavi. Seljak odmah stade da ga odmerava prema sebi. Ko uh, iz ko ga sam bio i ja ve izrastao, zaista be e za njega malo tesan. Ipak se on nekako dov i i navue ga, rasporiv i mu avove. Savelji samo to nije zaurlao kad je uo kako konci pu caju. Skitnica je bio izvanredno zadovoljan mojim darom. Ispratio me je do kola, duboko se poklonio i rekao mi Zahvaljujem, va e blagorodstvo! Neka vam Gospod pla ti za va u dobrotu! Nikad neu zaboraviti va e milosti! On ode svojim putem, a ja sam krenuo dalje, ne obazirui se na Saveljievu zlovolju i uskoro sam smetnuo s uma jueranju meavu, svoga vou i zeji ko uh. Do av i u Orenburg, odem pravo generalu. Ugledam oveka visoka rasta, ali ve pogrbljena od starosti. Duga mu je kosa bila sasvim bela. Stari izbledeli mundir podseao je na vojsku iz doba carice Ane Joanove, a kad bi progovorio jako je zanosio na ne maki. Predao sam mu oevo pismo. Kad je video njegovo ime, on me brzo oslotri. Po e moj, ree nije tafno, ini mi se, Andreja Petrovi bio u tvoje godine, a sada ve ima takvog junaka! Ah, freme, freme! Raspeatio je pismo i poeo ga itati u po glasa, propraajui ga svojim primedbama Milostivi gospodaru Ivane Karloviu, nadam se da Va a preuzvi enost... ta e njemu ova se remonija? Pfuj, kako ga nije sramota! Narafno disciplina prva stvar, ali zar se tako pi e starom kamarat?... Va a preuzvi enost nije zaboravila... hm... i... kada... pokojni feldmar al Min... u ratu... takoe i... Karolinica. Ehe, bruder! Jo se sea za na e ludorije? A sad na stvar...

aljem vam svoga obe enjaka... hm... da ga prikle tite... ta je to prikle tite? To sigurn o ruska poslovic... Sta je to prikle tite ponovi on obraajui se meni. To znai odgovorih s najnevinijim izgledom lica postupati ljubazno, a ne suvi e stro go, davati vi e slobode, prikle titi. Hm, razumem... i ne dopu tati mu slobodu... ne, prikle titi svakako snai druga stvar. .. Pritom... njegov paso ... A gde je? A, evo... Prevesti iz semjonovskog... Topro , topro sve pute uinjeno... Dopusti da te bez obzira na in zagrli... stari drug i prijatelj najzad se setio... i tako dalje, i tako dalje... Dakle, bau ka, ree on proi tav i pismo i metnuv i na stranu moj paso sve e biti u redu ti e kao oficir prei u puk i da ne gubi vreme, jo sutra kreni u bjelogorsku tvravu, gde e biti pod komandom kapeta na Mironova, dobra i estita oveka. Tamo e biti u istinskoj slu bi i navii e se na disc inu. Sta e u Orenburgu? Besposlica je tetna za mlada oveka! A danas, molim, izvolite kod mene na ruak. Sa zla na gore! pomislio sam u sebi. Kakva mi je to vajda to sam takorei u majinoj utrobi ve bio gardijski narednik! ta sam time postigao? Da zaglavim u puku i u tvra vi iza bo jih lea, ak na mei kirgiskokajsakih stepa.. Ruao sam kod Andreje Karlovia, utroje, s njegovim starim autantom. Za njegovim stol om vladala je stroga nemaka tedljivost i ja mislim da je strah od suvi noga gosta ko ga bi pokatkad morao viati za svojom momakom trpezom bio donekle uzrok to sam tako brzo upuen u garnizon. Sutradan se oprostim sa generalom i krenem gde sam bio odr een. GLAVA TRECA TVRAVA U tvravi mi ti ivuckamo, hleb jeemo, vou pijuekamo, a kad nam se na u manin ljutl na ko ae u goste uputi, spremiemo gostu gibanicu iz topova karte u gublcu. Vojnika pesma Starinski ljul, bau ka. Fonvizin, Mamino dete Bjelogorska tvrava bila je daleko oko etrdeset vrsta od Orenburga. Put je vodio st rmom obalom Jajika. Reka se jo ne be e zamrzla i njeni olovni talasti setno su se c rneli izmeu jednolikih obala, pokrivenih belim snegom. Iza njih su se pru ale kirgi ske stepe. Utonuo sam u razmi ljanje koje je gotovo stalno bilo sumorno. Za mene j e garnizonski ivot bio malo privlaan. Trudio sam se da predstavim sebi kapetana Mi ronova, moga budueg stare inu i zami ljao sam ga kao stroga, naprasita starca koji os im svoje slu be niza ta drugo ne zna i koji je spreman da me za svaku sitnicu strpa u zatvor o hlebu i o vodi. Utom se poe smrkavati. Vozili smo se prilino brzo. Je li daleko tvrava? upitao sam svoga koija a. Blizu je odgovori on. Eno, ve se vidi. Gledao sam na sve strane oekujui da vidim ne ke goleme grudobrane, kule i bedeme, ali ni ta nisam video, osim selca, ograena palisa dima od balvana. Na jednoj strani stojala su tri ili etiri plasta sena, upola zav ejana snegom na drugoj, nakrivljena vodenica s leno opu tenim krilima od indre. A gde je tvrava? upitao sam zauen. Pa eto je odgovori koija pokazujui selo, i dok on bi u rei, mi uosmo u tvravu. Kod kapije sam spazio stari tuani top ulice su bile uske i krivudave kolibe niske i ponajvi e pokrivene slamom. Zapovedio sam da me advezu komandantu i kola se zaas zaustavi e pred drvenom kuicom, nainjenom na uzvi ici blizu crkve, isto tako drvene. Niko me nije doekao. U ao sam u hodnik i otvorio vrata od prve sobe. Jedan stari in valid, sedei na stolici, pri ivao je plavu zakrpu na rukav zelenog mundira. Naredim mu da me prijavi. Ui, bau ka, odgovori invalid na i su kod kue. U ao sam u istu sobicu, starinski name tenu. U kutu je bio orman s posuem na zidu je v isila oficirska diploroa pod staklom u ramu oko nje epurile su se jevtine sliice k oje su prikazivale osvajanje Kistrina i Oakova, izbor neveste i makov pogreb. Kraj prozora je sedela starica u toplom grudnjaku i s maramom na glavi. Ona je motal a konac, koji je dr ao, zategnut na rukama, neki orav stari u oficirskom mundiru. ta elite, bau ka? zapitala je ona i produ lla svoj posao. Odgovorio sam da dolazim na slu bu i da se javljam po du nosti gospodinu kapetanu go vorei o tome, obratim se onome oravom stariu, mislei da je on komandant, ali domaica p rekide moj unapred naueni govor. Ivan Kuzmi naje kod kue rei e ona, oti ao je u posetu ocu Serafimu, ali ni ta ne mari, b

au ka, ja sam njegova domaica. Molimo vas, budite kao kod svoje kue. Sedi, bau ka. Pozvala je devojku i zapovedila joj da pozove kozakog podoficira. Stari me je radoz nalo pogledao onim svojim jedinim okom. Ako smem upitati, ree on u kome ste puku slu ili? Zadovoljio sam njegovu radoznalost. A smem li pitati nastavi on zbog ega ste izvoleli prei iz garde u garnizon? Odgovorio sam da su tako htele stare ine. Po svoj prilici zbog postupaka koji ne dolikuju gardijskom oficiru? nastavljao j e neumorni ispitiva. Dosta si trtljao, rei e mu kapetanica vidi da je mladi sustao od puta nije mu do teb e... dede, ravnije dr i te ruke... A ti, bau ka, nastavi ona okrenuv i se meni ne sekir aj se to su te gurnuli kod nas, iza bo jih lea. Nisi ti ni prvi, ni poslednji. Strpi se, pa e se navii. vabrin, Aleksej Ivani, evo ve peta godina kako je preme ten kod nas zbog ubistva. Bog bi znao, kako je tako mogao da zgre i on je, zamisli molim te, i zi ao jednom u polje s nekim i porunikom, a behu poneli i sablje sa sobom, pa ti le po udri iedan na drugoga, te ti Aleksei Ivani zakla po runika i to jo pred dva sved oka! ta e ? Gre iti je najlak a maistorija. Utom doe podoficir, mlad i stasit kozak. Maksimiu! rei e mu kapetanica. Odvedi gospodina oficira negde na kvartir, gde je ist ije. Razumem, Vasilisa Jegorovna, odgovori podoficir. Kako bi bilo da smestim njegovo blagorodstvo kod Ivana Pole ajeva? Ne brbljai koje ta, Maksimiu, ree kapeta nica ko Pole ajeva je i onako teskobno, a i ku m mi je i sea se da smo mu stare ine. Odvedi gospodina oficdra kako vam ie kr teno im e i ime po ocu, bau ka? Petar Andreji. Odvedi Petra Andrejia kod Semiona Kuzova. Zlikovac, pustio mi konja u ba tu. Nego, Maksimiu, je li sve inae u redu? Sve je, hvala bogu, mirno odgovori kozak sem to se kaplar Prohorov dohvatio za ki ke u kupatilu s Ustiniom Negulinom zbog verice vrele vode... Ivane Ignjatiu! rei e na to kapetanica oravom stariu. Vidi ta je s Prohorovom i Ustini m, ko je prav, a ko kriv. Kazni oboje. E pa, hajde, Maksimiu, idi zbogom. Petre A ndrejiu, Maksimi e vas odvesti u va kvartir. Oprostim se. Narednik me odvede u kuicu koia je bila na visokoi obali reke, na sa mom kraiu tvrave. Polovinu kuice zadr a za sebe porodica Sprrnona Kuzova, a drugu ore di e meni. To ie bila prilino uredna sobica, razdeljena na dvoje pregraom. Savelji poe po njoj da posluje, a ja stao gledati kroz uzano prozore. Preda mnom se pru ila sumorna stepa. Postrance be e nekoliko kuica, a po ulici je lut alo nekoliko koko aka. Stojei na vratima s koritom, neka starica vabila je svinje k oje su joj odgovarale prijateljskim groktanjem. Eto, u takvom sam kraju bio osuen da provodim svoju mladost! Mene priti te neka tuga, te odem od prozora i legnem d a spavam bez veere, iako me je Savelji nudio. On je pogru en ponavljao Bo e milostivi! Nee ni ta da okusi! Sta e rei gospoa ako se dete razboli! Sledeeg jutra tek to sam poeo da se oblaim, otvori e se vrata i kod mene ue neki mlad, omalen oficir, crnpurast u licu i otmeno ru an, ali neobino ivahna izraza. Oprostite mi ree mi francuski to dooh bez ceremonije da se s vama upoznam. Sino sam doznao da ste do li i toliko sam bio eljan da najzad vidim jedno ljudsko lice da se nisam mogao uzdr ati. Vi ete to poimiti kad ovde budete pro iveli neko vreme. Dosetio sam se da je to onaj oficir koji je preme ten iz garde zbog dvoboja. Odmah smo se upoznali. vabrin be e vrlo promuuran ovek. Govorio je duhovito i zanimljivo. Vrlo veselo, on mi opisa komandantovu porodicu, svoje dru tvo i kraj u koji me je bacila sudbina. Smeiao sam se od sveg srca, kad ue ona.j invalid to je krpio mundi r u komandantovom predsoblju i pozva me u ime Vasilise Jegorovne kod njih na ruak . vabrin se ponudi da zajedno poemo. Blizu komandantove kue spazismo na ulici dvadesetak starih invalida s dugom kosom i trorogim kapama. Bili su svrstani u front. Pred njima je stajao komandant, krepak, visok starac u kapi i domaoj haljini od k ineske oje. Kad nas je spazio, on nam prie, ree mi nekoliko ljubaznlh reei i opet p oe da komanduje. Mi se zaustavismo da posmatramo uenje, ali on nas zamoli da idemo Vasilisi Jegorovnoj i ree da e odmah doi za nama.

A ovde dodao je nemate ta da vidite. Vasilisa Jegorovna primi nas bez uvijanja i srdano, a prema meni se pona ala kao da smo se celog veka poznavali. Invalid i Pala ka postavljali su sto. ta se to danas moj Ivan Kuzmi dao na uenje? rei e komandantovica. Pala ka, pozovi gospo dina na ruak. A gde je to Ma a? Nato ue devojka od osamnaest godina, obla lica i rumena, svetloplave kose, glatko zae ljane za u i koje su joj prosto gorele. Na prvi pogled nije mi se naroito svidela . Gledao sam je s predubeenjem, jer mi je vabrin opisao Ma u, kapetanovu ker, kao sav r enu glupau. Marija Ivanovna sede u kraj i poe ne to iti. Meutim done e i. Kako joj mu dolazio, Vasilisa Jegorovna ponovo posla Pala ku po njega. Ka i gospodinu da gosti ekaju, i e se ohladiti, a uenje mu nee, hvala bogu, utei stii se izvie, Kapetan uskoro sti e u pratnji onoga oravog staria. ta je to s tobom, bau ka? rei e mu ena. Jelo je davno i predavno na stolu, a tebe ovek ikako da dozove. Treba da zna , Vasilisa Jegorovna, odgovori Ivan Kuzmi da sam bio zauzet slu benim po slom moje soldatie uio. Ta mani! na to e kapetanica. Samo se hvali da ui vojnike niti njima slu ba ide u glavu , niti se ti u njoj mnogo razume . Bolje a sedi kod kue, bogu da se moli , to bi pametn ije bilo. Dragi gosti, molim, izvolite za sto. Seli smo da ruamo. Vasilisa Jegorovna nije nijednog trenutka zautala i obasipala m e je pitanjima ko su mi roditelji, da li su ivi, gde su i kakvog su stanja. uv i da moj otac ima trista du a, rekla je Lepo. bogami! Ima ti na ovom svetu i bogatih ljudi! A u nas je, bau ka, svega jedno eljae, samo ova devojka Pala ka, ali, hvala bogu, ivimo ipak. Muka je samo s Ma om dev ojka na udaju, a kakva joj je sprema gust e alj, metlica za kupanje i marja bo e prost i! da ima sa im da ode u kupatilo. Bie dobro ako se nae valjan ovek inae e ostati used elica, veita udavaa. Pogledao sam Mariju Ivanovnu koja je sva pocrvenela ak su joj i suze kanule u tan jir. Bi mi je ao, te se po iruh da promenim razgovor. Cuo sarii rekoh prilino nespretno da se Ba kirci pripremaju da udare na na u tvravu. Od koga si to, bau ka, izvoleo uti? upita Ivan Kuzmi. Tako su mi priali u Orenburgu odgovorio sam. Gluposti! rei e komandant. Kod nas ve odavno to niko ni u usta ne uzima. Ba kirci su prepla eni, a i Kirgize smo nauili pameti. Ne boj se, na nas nee navaliti, a udare l i, takvu emo im zaati furu da e bar deset godina biti mirni. Zar vas nije strah nastavim, okrenuv i se kapetanici da ostanete u tvravi, izlo enoj takvim opasnostima? Privikla sam, bau ka, odgovori ona. Pre dvaeset godina, kad su nas premestili iz puk a ovamo, da bog sauva kako sam se bojala tih prokletih nekrsta! Dogaalo se kad vid im risje kape, ili ujem njihovo piskutanje, da mi, veruj mi, dete moje, prosto sr ce zamre! A sad sam se toliko svikla da se ni s mesta ne pomaknem kad dou da nam jave kako se zlikovci vulaju oko tvrave. Vasilisa Jegorovna je vrlo hrabra gospa primeti znaajno vabrin. Ivan Kuzmi mo e to po svedoiti. Bogme da zna , rei e Ivan Kuzmi junakog je soja ova moja baba! A Marija Ivanovna? upitao sam. Da li je i ona tako hrabra kao vi? Ma a hrabra? odgovori njena mati. Ne, Ma a je pla ljivica. Nikako ne mo e da uje pucanj i z pu ke odmah sva zatreperi. A kad je pre dve godine Ivanu Kuzmiu naspelo da na moj imendan puca iz na eg topa, moja ti se golubica od straha umalo ne preseli na ona j svet. Od onda vi e i ne pucamo iz toga prokletog topa. Digosmo se od stola. Kapetan i kapetanica odo e da prilegnu, a ja krenem kod vabrin a s kojim sam proveo celo vee. GLAVA CETVRTA DVOBOJ Izvoll, postavi se u pozituru, pa gledaj kako u ti probosti figuru. Knjainin Proe nekoliko nedelja i moj ivot u Bjelogorskoj tvravi posta ne samo sno ljiv nego ak i ugodan. U komandantovoj kui primali su me kao rod roeni. I mu i ena bili su vrlo es titi ljudi. Ivan Kuzmi, vojniko dete koje je postalo oficir, bio je ovek neobrazova n i prost, ali vrlo po ten i dobar. Njegova ena upravljala je njime, to se slagalo s

njegovom nebrigom. Vasilisa Jegorovna je i slu bene poslove smatrala kao da su nj eni domai i vladala je tvravom ba onako isto kao i svojom kuicom. Marija Ivanovna us koro presta da se tui od mene. Upoznali smo se. Video sam da je to devojka razumn a i oseajna. Postepeno sam postao odan ovoj dobroj porodici, pa ak i Ivanu Ignjatiu , onom oravom garnizonskom poruniku, o kome je vabrin izmislio kako je tobo u nedopu t enim odnosima s Vasilisom Jegorovnom, u emu nije bilo ni trunice istine, ali se vab rin zbog toga nije acao. Postao sam oficir. Slu ba mi nije bila naporna. U ovoj bog om uvanoj tvravi nije bilo ni smotre, ni uenja, ni stra arenja. Komandant je od svoje volje pokatkad uio vojnike, ali mu jo nije po lo za rukom da im utuvi koja je stran a desna, a koja leva. vabrin je imao nekoliko francuskih knjiga. Poeo sam itati, i meni se otvori volja za knji evnost. Obino bih jutrom itao, ve bao se u prevoenju, a po nekad i u sastavljanju stihova. Gotovo uvek ruavao sam kod komandanta, gde sam ob ino provodio ostatak dana tu bi uvee pokatkad navraao i otac Gerasim sa enom, Akulin om Pamfilovnom, najveom toroku om u celoj okolini. Sa A. I. vabrinom viao sam se, razume se, svaki dan, ali njegovi razgovori sve manje su mi bivali ugodni. Njegovo sta lno podsmevanje komandantovoj porodici nikako mi se nije svialo, a osobito zajedl jive primedbe 0 Mariji Ivanovnoj. Drugoga dru tva u tvravi ne be e, ali ja drugog nisam ni eleo. Protivno predskazivanju, Ba kirci se nisu bunili. Spokojstvo je vladalo oko na e tvra ve. Ali mir naru i jedna iznenadna svaa. Ve sam rekao da sam se bavio knji evno u. Moji poku aji, za ono vreme, bili su izvrsni, i Aleksandar Petrovi Sumarokov, nekoliko godina docnije, vrlo ih je pohvalio. Jed ared mi poe za rukom da napi em pesmicu kojom sam i sam bio zadovoljan. Poznato je da pisci pokatkad, kao da im tobo treba saveta, tra e dobronamerna slu aoca. Tako ti ja prepi em svoju pesmicu 1 odnesem je Svabrinu koji je jedini u itavoj tvravi bio u stanju da oceni pesniku tvorevinu. Po to sam nainio jedan mali uvod, izvadim iz d epa svoju sve icu i proitam mu ove stihove Od ljubavnih miisli be im da ne mislim na nju mlad, i, ah, Ma u izbegavam, jer sloboe ja sam rad! Al njene me oi plene, na njih mJslim no i dan, svu mi du u pomuti e, uze e mii mir i san . Ti to znade muke moje, sa ali se na moj jad, na roba se smluj svogai to za tobom gine mlad. Kako ti se ini? upitam vabrina oekujui pohvalu kao danak koji mi na svaki nain pripad a. Ali na moj veliki jed, Svabrin, obino pun obzira, glasno i jasno ree da mi pesm a ne valja. A zbog ega? upitao sam ga, krijui svoje nezadovoljstvo. Zbog toga odgovorio je on to mi ovi stihovi lie na pesme moga uitelja, Vasilija Kir ilia Tredjakovskog, i mnogo me podseaju na njegove ljubavne kupletie pa mi uze sves ku i poe nemilostivo razglabati stih po stih i re po re, podsmevajui mi se vrlo zaje dljivo. Nisam izdr ao, nego mu oteh iz ruku sve icu rekao sam da mu nikad vi e, dok je i v, neu pokazivati svoja dela. vabrin se podsmehnu i ovoj pretrrji. Videemo ree on da li e odr ati re stihotvorcima je potreban slu alac kao Ivanu Kuzmiu f a s rakijom pred ruak. Nego, koja ti je ta Ma a, to joj tako ne no ispoveda svoju stras t i Ijubavne jade? Da nije mo da Marija Ivanovna? Nije to tvoja briga odgovorih namr tiv i se ma koja to Ma a bila. Nije mi potrebna ni tvoja ocena, ni tvoje dosetke. Oho! Pa ti si neki slavoljubiv stihotvorae i edan ljubavnik! nastavi vabrin da me sve vi e razdra uje. Nego, poslu aj drugarski savet ako eli da uspe , savetujem ti da ne i i to pesmicama. Gospodine, ta to znai? Izvoli se izjasniti. Vrlo rado. To znai, ako eli da ti Marija Mironova dolazi u sumrak, umesto ne nih stih ova pokloni joj par minu a. U meni se uzmuti sva krv. A za to ti o njoj tako misli ? upitao sam, s mukotn savlaujui svoj bes. Pa zato odgovorio je 011 s paklenim osmehom to iz iskustva znam njenu narav i obia je. La e , huljo! uzviknuo sam sav besan la e najbestidnije.

vabrin se promeni u licu. A, ovo ti nee proi tek onako ree on epav i me za ruku. Vi morate da mi date zadovoljenj e. Izvoli, kad god htedne ! odgovorio sam ra dosno. Bio sam toga trenutka kadar da ga rastrgnem. Smesta sam se uputio Ivanu Ignjatiu i zatekao ga s iglom u rukama komandantovica mu be e naredila da nani e peurke radi su enja za zimu. Gle Petra Andrejia, ree ugledav i me dobro do li! Ba ta vas bog dovede? Kakvim poslom, a ko smem pitati? Objasnio sam mu s nekoliko rei da sam se sukobio s Aleksejem Ivaniem i da molim nj ega, Ivana Ignjatia, da mi bude svedok u dvoboju. Ivan Ignjati me pa ljivo saslu a, iz buljiv i na mene ono svoje jedno oko. Vi ste izvoleli rei ree mi on kako hoete da zakoljete Alekseja Ivania, pa elite da va m ja pri tome budem svedok? Je li tako, ako smem pitati? Sasvim tako. Zaboga, Petre Andrejiu, ta ste vi to naumili? Sporekali se s Aleksejem Ivaniem? Cudn a mi uda! Ru na re ne ostaje zapisana na elu. On je vas uvredio, a vi njega ispsujte on vas po gubici, a vi njega po u ima, dvared, trired pa se raziete, a mi emo vas ve pomiriti. Ta zar je, smem li pitati, red zaklati svoga bli njega? Jo eneene ako vi za koljete njega nek ide s milim bogom Aleksej Ivani, ni ja mu nisam veliki prijatel j. Ali ako on vas iskasapi? Kako bi to izgledalo? Ko e izvui tanji kraj, ako smem pitati? Mudrovanja razboritog porunika nisu me pokolebala. Ostao sam pri svojoj nameri. Kako vam drago ree Ivan Ignjati radite kako znate. Ali za to da ja tu budem svedok? Za ije babe zdravlje? Tuku se ljudi i jes mi udo, ako smem primetiti. Hvala bogu, i ao sam ja i na Sveanina i na Turina svega sam se nagledao. Poku ao sam da mu nekako objasnim ta treba da radi svedok u dvoboju, ali Ivan Ignja ti nikako nije mogao da me shvati. Kako hoete ree on mogu da se ume am u tu stvar samo tako to u otii Ivanu Kuzmiu da ga i vestim po slu benoj du nosti kako se u tvravi snuje zloin, protivan interesima dr ave, t e da bi gospodin komandant blagoizvoleo preduzeti nadle ni postupak... Upla io sam se i stao moliti Ivana Ignjatia da ni ta ne kazuje komanantu jedva sam ga ubedio tek kada mi je dao re, ostavim ga na miru. Vee sam proveo, po svom obiaju, kod komandanta. Trudio sam se da izgledam veseo i miran, da ne izazovem kakvu sumnju i da izbegnem dosadna ispitivanja, ali prizna jem da nisam bio onako hladnokrvan kako se hvale gotovo svi oni koji su bili u m om polo aju. Te veeri eznuo sam za ne no u i umilno u. Marija Ivanovna sviala mi se vi e bino. Pomisao da je tno da gledam poslednji put, budila je u meni dirljiva oseanja p rema njoj. I vabrin je takoe do ao. Odvojim se s njim u kraj i ispriam mu svoj razgov or s Ivanom Ignjatiem. Sta e nam svedoci? rekao mi je suvo. Svr iemo i bez njih. Ugovorismo da se tuemo iza plastova koji su se nalazili blizu tvrave i da se naemo tamo sutra u sedam asova izjutra. Razgovarali smo, naizgled, tako prijateljski da se Ivan Ignjati izbrblja od radosti. Odavno je tako trebalo! ree mi zadovoljno. Bolji je mr av mir nego debela parnica a ko nije astan, a ono je koristan. ta, ta, Ivane Ignjatiu? rei e komandantovica, koja je u kutku gatala u karte. Nisam d obro ula. Kad je opazio da mi nije pravo, Ivan Ignjati se setio svoga obeanja i zbunio, te n ije znao ta bi odgovorio. vabrin mu priskoi u pomo. Ivan Ignjati ree on odobrava to smo se izmirili. A s kim si se to, bau ka, svadio? Ta sporekali smo se prilino ozbiljno Petar Andreji i ja. Za to, bolan? Za triarije zbog neke pesmice, Vasilisa Jegorovna. Ba ste na li za ta da se svaate! Zbog pesmise... Pa kako se to dogodilo? Ta eto kako Petar Andreji je nedavno sastavio pesmu, pa je danas zapevao preda mn

om, a ja razvuem onu moju omiljenu Kapetansko edo krasno, ne etaj u pono kasno. te doe do sukoba. Petar Andreji se naljuti, ali je posle uvideo da svako ima prava da peva to mu je drago. Na tome se i svr ilo. Svabrinova drskost umalo me nije razbesnela, ali niko sem mene nije shvatio njeg ove grube dvosmislice bar im niko ne obrati pa nje. S pesmica razgovor pree na pesn ike, i komandant ree da su svi oni propalice i drevne pijanice, pa me je prijatel jski posavetovao da se proem stihotvorstva, kao posla koji niemu dobrom ne vodi i koji smeta u slu bi. Svabrinovo dru tvo bilo mi je nepodno ljivo. Ubrzo sam se oprostio s komandantom i s njegovom porodicom, oti ao kui, pregledao svoju sablju, oprobao joj vrh i legao da spavam po to sam zapovedio Saveljiu da me probudi pre sedam sati. Sutradan u ureeno vreme stajao sam ve iza plastova i ekao svog protivnika. Uskoro s e i on pojavi, Mo e ko banuti ree mi on nego da po urimo. Skinuli smo mundire, te ostasmo samo u ko uljama. Isukali smo sablje. U tom trenut ku iza plastova odjednom iskrsnu Ivan Ignjati s pet invalida. On nas pozva da pod emo kod komandanta. Poslu ali smo protiv volje vojnici nas opkoli e i mi se uputismo u tvravu za Ivanom Ignjatiem, koji nas je pobedonosno poveo, koraajui izvanredno do stojanstveno, Uosmo u komandantovu kuu. Ivan Ignjati otvori vrata i sveano objavi Doveo sam ih! Doekala nas je Vasilisa Jegorovna. Eh, bau ke moje! Na ta mu to lii? Kako? ta? U na oj tvravi da se desi ubistvo? Ivane Kuzm , odmah da ih uhapsi ! Petre Andrejiu! Alekseje Ivaniu! Dajte odmah svoje sablje, da jte ih, dajte! Pala ka, odnesi ove sablje u ostavu! Petre Andrejiu, ovome se od teb e nisam nadala! Kako te nije stid! Jo Alekseja Ivania razumem on je zbog ubistva i z garde isteran, on ni u Gospoda Boga ne veruje, ali ti, zar i ti u to srlja ? Ivan Kuzmi se potpuno slo io sa svojom suprugom i doao je Bogme, Vasilisa Jegorovna istinu govori. Dvoboji su zvanino zabranjeni po vojnira propisima. Meutim je Pala ka uzela od nas na e sablje i odnela ih u ostavu. Nisam se mogao uzdr at i da se ne nasmejem. vabrin je ostao ozbiljan. Ma koliko vas po tovao, ree on kapetanici hladnokrvno moram primetiti da se uzalud izvoljevate uznemiravati, podvrgavajui nas svome sudu. Ostavite to Ivanu Kuzmiu to je njegov posao! Ah, bau ka, na to e komandantovica pa zar mu i ena nisu jedna du a i jedno telo? Ivane K uzmiu? ta zazjava ? Odmah ih gurni svakoga u po jedan bud ak, o hlebu i vodi, da im te bube iziu iz glave pa nek ih otac Gerasim osudi na ispa tanje grehova, da pred bog om tn e opro tenje grehova, a pred ljudima ine pokajanje. Ivan Kuzmi riije znao ta da radi. Marija Ivanovna bila je neobino bleda. Bura se po stepeno uti ala komandantovica se umirila i naterala nas da se poljubimo. Pala ka na m vrati sablje. Izi li smo od koroandanta prividno izmireni. Ivan Ignjati nas je is praao. Sram da vas bude! reknem mu ljutito. Potkazujete nas komandantu, a ovamo ste mi dali re da neete to initi!? Tako mi boga na nebesima, nisam Ivanu Kuzmiu ni re rekao o tome odgovori on. Vasil isa Jegorovna sve je ispipkala od mene. Ona je sve i naredila bez komandantova z nanja. Nego, hvala bogu, to se sve ovako svr ilo! Posle tih rei on se vrati kui, a ja ostah sam sa Svabrinom. Na a se stvar ne mo e time svr iti rekao sam mu. Naravno, odgovori vabrin vi ete mi svojom krvlju platiti za va u drskost, ali e na na s, po svoj prilici, paziti. Moraemo nekoliko dana da se pretvaramo. Do vienja! I mi se rastadosmo, kao da ni ta nije bilo. Ja sam se vratio kod komandanta i seo, po svom obiaju, kraj Marije Ivanovne. Ivan Kuzmi nije bio kod kue, a Vasilisa Jegorovna be e zauzeta domaim poslovima. Razgovarali smo u po glasa. Marija Ivanovna mi je ne no prebacivala to s am sve uznemirio svojim sukobom sa Svabrinom. Prosto sam premrla rekla je kad su nam kazali da ste naumili da se tuete sabljama . Ba ste vi mu karci udni! Zbog jedne rei, koju biste zacelo zaboravili kroz nedelju

dana, vi ste spremni da se koljete i da rtvujete ne samo ivot nego i savest, pa i sreu onih koji... Ali verujem da vi niste prvi zapodeli svau. Svakako je kriv Alek sej Ivani? A zbog ega tako mislite, Marija Ivanovna? Pa tako... on uvek voli da se podsmeva! Ja ne trpim Alekseja Ivania. On mi je mno go odvratan, ali zaudo niza ta ne bih elela da se i ja njemu tako ne sviam. Toga bih se mnogo bojala. A ta vi mislite, Marija Ivanovna? Da li mu se sviate ili ne? Mariji Ivanovnoj zasta re u grlu i ona pocrvene, pa e rei Pa rekla bih... mislim da mu se sviam. Zbog ega vam se tako ini? Zato to me je prosio. Prosio? On vas prosio? A kada to? Pro le godine. Na mesecdva dana pre va eg dolaska. I vi niste pristali da poete za njega? Kao to izvolite videti. Aleksej Ivani je, na ravno, ovek pametan, iz dobre porodice , ima i imanja, ali kad pomi lim da bih morala pod vencern pred svima da se poljubim sa njim... ni za ta na svetu! Ni za kakvo blago! Rei Marije Ivanovne otvori e mi oi i razjasni e mi mnogo to ta. Sad sam shvatio zbog ega je vabrin nju stalno progonio klevetama. Po svoj prilici bio je primetio na u uzaja mnu naklonost, pa se trudio da nas razdvoji jedno od drugoga. Rei, koje su izazva le na u svau, uini e mi se jo gadnije kada sam, mesto prostakog i nepristojnog ruganja, video u njima namernu klevetu. Osetih jo jae elju da kaznim drskoga klevetnika te s am nestrpljivo ekao zgodnu priliku. 3 Kapetanova kei Nisam dugo ekao. Iduega dana, dok sam sedeo nad jednom elegijom i grizui pero oekiva o da mi naie nadahnue, vabrin kucnu u moje prozore. Ostavim pero, uzmem sablju i izie m pred njega. Za to da odgaamo? rekao mi je vabrin. Na nas ne paze. Da se spustimo do reke. Tamo n am niko nee smetati. Krenusmo utei. Si av i strmom stazicom, zastanemo kod same reke i isuemo sablje. vabrin je bio ve tiji od mene, ali ja sna niji i smeliji, a monsieur Bopre, kao stari vojni k, be e mi dao nekoliko asova maevanja, kojima sam se koristio. vabrin se nije nadao da u mu biti toliko opasan protivnik. Dugo nismo mogli da jedan drugome zadamo ni kakve rane, najzad, kad sam osetio da Svabrin malaksava, ponem ivo navaljivati na njega i sateram ga gotovo u samu reku. Odjenom ujem kako me neko glasno doziva po imenu. Okrenem se i spazdm Saveljia kako tri k meni stazom po obalskoj kosi... Ba u taj mah osetih jak ubod u grudi ispod desnog ramena i onesvestih se. GLAVA PETA LJUBAV Ti, momo, ti lepoto, ti se, mlada ne udavaj ok ne pita oca, majku, oca, majku i ro abinu, dok pameti np sakupi i pameti i mnaza. Narodna pesma Ako nae pobolje od mene zaboravit ti e mene, ako nae pogore od raene setie se ti ve mene. Isto sam se osvestio, neko vreme nisam mogao doi k sebi i nisara shvatao ta se sa mnom dogodilo. Le ao sam na postelji u nepoznatoj sobi i oseao se vrlo slab. Preda mnom je stajao Saveiji sa sveom u ruci.. Neko je vrio pa ljivo odmotavao zavoje kojima su mi bili utegnuti grudi i ramena. Postepeno se moje misli razbistri e. Opomenuo sa ra se svoga dvoboja i dosetio se da sam bio ranjen. U taj mah kripnu e vrata. ta je? Kako je? apatom e glas, od koga sam ustreptao. Uvek jednako, odgovori Savelji uzdi ui jednako bez svesti, evo ve peti dan. Hteo sam se obrnuti, ali nisam mogao. Gde sam? Ko je tu? rekao sam s velikom mukom. Marija Ivanovna prie mojoj postelji i na e se nada mnom. ta je, kako se oseate? rekla je. Hvala bogu odgovorio sam slabim glasom. Jeste li to vi, Marija Ivanovna? Ka ite mi ... ali nisam imao snage da nastavim, te zautah. Savelji je uzviknuo. Lice mu se o zarilo rado u.

Osvestio se! Osvestio! ponavljao je on. Slava tebi, Gospode! O, bau ka Petre Andrej iu! Ala si me upla io! Nije ala! Peti dan! Marija Ivanovna ga prekide u rei. Ne govori s njim mnogo, Saveljiu! rekla je. On je jo slab. Izi la je i sasvim lagano pritvorila vrata. Moje se misli uzburka e. Bio sam, dakle, u komandantovoj kui. Marija Ivanovna me je pohaala. Hteo sam da o poneemu upitam Saveljia, ali starac odmahnu glavom i zapu i u L Neraspolo en zatvorim. oi i ubrzo utonem u san. Kad sam se probudio, zovnem Saveljia ali jnesto njega spazim nad sobom Mariju Iva novnu, pozdravila me je svojim aneoskim glasom. Ne mogu opisati slatko oseanje koj e me obuze u tom trenutku. Dohvatio sam njenu ruku i pripio se uz nju oblivajui j e suzama punim milja. Ma a je nije otimala... i odjednom njena usta tako e se moga o braza, i ja osetih vreo i sve poljubac. Oganj me svega pro e. Draga, dobra Marija Ivanovna, rekoh joj budi moja ena, usrei me! Ona doe k sebi. Umirite se, tako vam boga rekla je ona i otrgla od mene svoju ruku. Vi ste jo u o pasnosti mo e rana da se otvori. Priuvajte se, bar radi mene! Kad je to rekla, izi la je, a ja sam ostao opijen zanosom. Srea me podi e iz mrtvih. Bie moja! Voli me! Ova misao obuze itavo moje bie. Otada mi je svakoga trenutka bivalo sve bolje. Po to u tvravi nije bilo drugoga lek ara, leio me je pukovski berberin koji, hvala bogu, nije mnogo mudrovao. Mladost i sna an sastav brzo me oporavi e. Negovala me je itava komandantova porodica. Marija Ivanovna nije se od mene odmicala. Razume se da sam prvom pogodnom prilikom nas tavio prekinutu izjavu Marija Ivanovna me je sada slu ala strpljivije. Bez ikakvog prenemaganja priznala mi je da i ona mene voli i rekla mi da e se i njeni rodite lji isto tako radovati njenoj srei. Ali dobro razmisli dodala je da se tvoja rodbina ne usprotivi? Ja se zamislih. U majinu ne nost nisam sumnjao, ali znajui oevu narav i njegove misli , oseao sam da ga moja Ijubav nee ba ganuti i da e na nju gledati kao na ludovanje m lada oveka. Ja sam to iskreno poverio Mariji Ivanovnoj, ali sam ipak odluio da pi em ocu to je mogue reitije i da ga molim za roditeljski blagoslov. Pokazao sam pismo Marlji Ivanovnoj, kojoj se ono uini tako ubedljivo i ganutljivo da nije sumnjala o njegovom uspehu, te se predade oseanjima svoga ne noga srca sa svom poverljivo u mla dosti i Ijubavi. Sa vabrinom sam se pomirio im sam ozdravio. Korei me zbog dvoboja, Ivan Kuzmi mi ree Eh, Petre Andrejiu! Trebalo bi i tebe da strpam u zatvor, ali si i onako ve ka njen. A Aleksej Ivani sad sedi pod stra om kod mene u magazi za ito, a sabIja mu je pod k ljuem kod Vasilise Jegorovne. Neka se malo razmisli i nakaje! Bio sam isuvi e srean da bih gajio u srcu neprijateljska oseanja. Stao sam moliti za vabrina i dobri komandant uz pristanak svoje supruge odlui da ga oslobodi. vabrin doe k meni izjavio je da mnogo ali zbog onoga to se meu nama dogodilo priznao je da je on svemu kriv i zamolio me da zaboravim to se dogodilo. Kako po prirodi svojoj nisam zlopamtilo, ja mu Iskreno oprostim i na u svau i ranu koju mi je zadao. Njeg ova kleveta inila mi se da je samo jed zbog povreena samoljublja i neusli ane Ijubav i pa sam velikodu no opra tao svome nesrenom suparniku. Uskoro sam ozdravio, te sam se mogao preseliti u svoj stan. Nestrpljivo sam oekiv ao odgovor na poslano pismo, ali nisam smeo da se nadam i trudio sam se da potis nem tu ne slutnje. S Vasilisom Jegorovnom i s njenim mu em jo nisam razgovarao, ali i h moj predlog svakako ne bi iznenadio. Ni ja, ni Marija Ivanovna nismo se trudil i da od njih skrivamo svoja oseanja, i bili smo ve unapred uvereni da e pristati. Najzad jedno jutro Savelji ue k meni s pismom u rukama. Zgrabio sam ga drhtei. Adre sa je bila napisana oevom rukom. To me je pripremilo za ne to va no, po to mi je pisma obino pisala majica, a on obino pri kraju odao samo nekoliko redaka. Dugo nisam otpeai vao omot, proeitavajui sveani natpis Sinu mome, Petru Andrejeviu Grinjovu, u guberniju orenbur ku, u tvravu bjelogorsku. Trudio sam se da po potezima ruke pogodim du evno r aspolo enje u kome je pismo pisano najposle odluim se da ga raspeatim i jo iz prvih r edova shvatim da je sve oti lo dovraga. Pismo je gla sift Sine moj Petre! Pismo tvoje u kome moli od nas na roditeljski blagoslov i pristana

k da se o eni Marijom Ivanovnom, kerju Mironova, primili smo petnaestog ovoga meseca , i ja ne samo da ne nameravam da ti dam moga blagoslova i pristanka nego se spr emam da doem do tebe da te uzgred pouim za tvoje budala tine, kao deri te, bez obzira na tvoj oficirski in, po to si dokazao da si jo nedostojan da nosi sablju. Ona ti je poverena da brani otad binu, a ne za duele s istim takvim dripcima kao i sam tosi. O dmahu pisati AndrejuKarloviu i moliu ga da te premesti iz Bjelogorske tvrave negde p odalje gde e budala tine iz tebe izvetriti. Majka tvoja, kad je saznala o tvome dvo boju i o tome da si ranjen, od muke je pala u krevet i sada le i. ta li e biti od te be? Molim boga da se popravi , mada se ne smem nadati tolikoj njegovoj milosti. Otac tvoj A. G. Kad sam proitao ovo pismo, u meni se uzbudi e razliita oseanja. Opori izrazi, koje ot ac nije tedeo, duboko me uvredi e. Nipoda tavanje, s kojim je govorio 0 Mariji Ivanovnoj, inilo mi se ne samo nepristojno nego 1 nepravedno. U asavala me je misao o mom preme taju iz Bjelogorske tvrave, ali od sv ega najvi e me je rastu ila vest da mi je mati bolesna. Ljutio sam se na Saveljia, je r sam mislio da je on mojim roditeljima javio o mome dvoboju. Setajui uzdu i popre ko po mojoj teskobnoj sobi, ja se zaustavih pred njim i rekoh mu, gledajui ga str a no Tebi oevidno nije dosta to sam, zahvaljujui tebi, ranjen i itav mesec dana bio na ru bu groba, nego hoe da i majku moju umori ! Saveljia kao da munja o inu. 38 Ako boga zna , gospodine, ree i samo to ne zarida ta to izvoljeva govoriti? Zar ja kri v to si ranjen! Bog je svedok da sam potrao da te svojim grudima zaklonim od sablj e Alekseja Ivanovia! Prokleta starost ne dade ml. Ta ta sam ja to uinio majici tvojo j? ta si uinio? odgovorih. Ko je tebe molio da pi e dostave o meni? Da mi te nisu postav ili za pijuna? Ja pisao dostave o tebi? odgovori Savelji u suzama. Gospode, care nebesni! Evo. i zvolider proitati ta mi pi e gospodar, pa e videti kako sam te dostavljao. I tu on izvadi iz d epa pismo, te ja proitah ovo Sram da te bude, pseto matoro, to m i nisi, i pored mojih strogih zapovesti, ni ta javio o sinu mome Petru Andrejeviu, nego tui ljudi moraju da me obave tavaju o njegovim Iudorijama. Tako li ti izvr uje sv oju du nost i gospodarevu volju? Ja u tebe, pseto matoro, poslati da svinje pase zat o to si utajio istiiiu i to popu ta mladiu. Po prijemu ovoga pisma nareujem ti da mi od mah odgovori kako je sada njegovo zdravlje 0 kome mi pi u da se popravilo u koje je mesto upravo ranjen i da li su ga dobro z aleili. Bilo je jasno da je Savelji preda mnom prav i da sam ga uzalud uvredio prekorom i sumnjienjem. Zamolio sam ga da mi oprosti, ali je starac bio neute an. Eto, ta sam do iveo, pod moje stare dane ponavljao je on eto, kakvu sam milost zara dio od svoje gospode! I pseto matoro, i svinjar, pa akja kriv 1 to si ranien? Ne, bau ka, Petre Andrejiu! Nisam ja, nego je prokleti musje svemu kr iv on te je nauio da se bode gvozdenim ra njevima i da treska nogama o zemIju, kao da e se bockanjem i treskanjem sauvati od zla oveka. E, jes nam trebalo najimati miisj ea, rasipati uludo novce! Ali ko li se to potrudio da izvesti moga oca o mome vladanju? General? Ta on se, rekao bih, nije mnogo o meni brinuo, a Ivan Kyzmi nije smatrao da je potrebno iz ve tavati generala o mome dvoboju. Gubio sam se u domi ljanju, Sumnje se moje ustavi e na Svabrinu. Je dino je on imao koristi o dostave, jer bi me posle nje mogli premestiti iz tvrave i tako prekinuti moje veze s komandanovom porodicom. Po ao sam da sve to ka em Marij i Ivanovnoj. Ona me je doekala na ulasku. Sta se to s vama dogodilo? rekla je im me je videla. Ala ste bledi! Sve je svr eno! odgovorio sam i dao joj oevo pismo. Sad doe red na nju da prebledi. Kad je proitala pismo, vratila mi ga je uzdrhtalom rukom i rekla po tresnim glasom Vidi se da mi nije sueno... Va a me rodbina ne prima u svoju porodicu. Neka u svemu bude volja bo ja. Bog najbolje zna ta nam treba. ta da radimo, Petre Andrejiu! Budit

e bar vi sreni... Neemo tako! poviem ja i zgrabim je za ruku. Ti mene voli ja sam spreman na sve. Haj demo da padnemo pred noge tvojim roditeljima oni su ljudi prostodu ni, a ne gordel jivci surova srca... Oni e nas blagosloviti i mi emo se venati... a posle, docnije, ja sam uveren, izmoliemo se i u moga oca majica e biti uz nas ona e mi oprostiti... Ne, Petre Andrejiu, odgovori Ma a neu poi za tetoe bez blagoslova tvojih roditelja. B ez njihova blagoslova nema za te sree. Pokorimo se volji bo joj. Nae li suenicu, zavol i li drugu, neka bog bude s tobom, Petre Andrejiu, a ja u za vas oboje... Tu se ona zaplaka i ode od mene hteo sam poi za njom u sobu, ali sam osetio da ni sam. u stanju da vladam sobom, te se vratim kui. Sedeo sam utonuo u duboke misli, kad me Savelji odjednom prekide. Evo, gospodine, ree, dajui mi ispisan list hartije pogledaj da li sarn ja potkaziv a svoga gospodara i da li gledam da zavadim oca sa sinom. Uzeo sam iz njegovih ruku hartiju bio je to Sa veljiev odgovor na primljeno pismo . Evo ga od rei do rei Gospodaru Andreja Petroviu, oe na milostivi! Primio sam milostivo pismo va e, u kom se izvoli gneviti na mene, slugu svoga, i ve li da me sram bude to ne vr im gospodarske zapovesti ali ja nisam matoro pseto, nego verni va sluga, ko ji slu am gospodareve naredbe i usrdno vas svagda slu ih i do iveh sede vlasi. A o ran i Petra Andrejia ni ta vam nisam pisao da vas uzalud i bez potrebe ne prepla im, no uj em, gospoa, majka na a Avdotja Vasiljevna i bez toga se od straha razbolela, koje z a njeno zdravlje moliu boga. A Petar Andreji bio je ranjen ispod desnoga ramena, u grudi pod samu la icu, dva palca duboko, i le ao je u komanantovoj kui, gde smo ga do neli s obale leio ga je, pak, ovda nji berberin Stjepan Paramonov, i sad je Petar A ndreji, hvala bogu, zdrav, te o njemu osim dobroga nemam ta pisati. Stare ine, kako u jem, zadovoljni su njime, a Vasilisa Jegorovna smatra ga kao da joj je roeni sin. Sto se pak s njim dogodilo takvo prikljuenije, zato ne treba mladia koreti u konj a su etiri noge, pa se ipak spotakne. A to izvoljevate pisati da ete me poslati da svinje pasem, to je va a boljarska volja. A sada vam se klanjam ropski. Verni va km et Arhip Saveljev. Nisam mogao da se nekoliko puta ne nasme im, itajui ovo soinenije dobroga starca. Da odgovorim ocu nisam bio u stanju, a da se majka umiri inilo mi se da je dovoljno Saveljievo pismo. Od ovoga trenutka moj se polo aj izmeni. Marija Ivanovna gotovo nije ni govorila s a mnom i na sve se naine trudila da me izbegne. Komandantova kua mi se vi e nije mil ila. Ja se postepeno navikoh da sedim sam kod svoje kue. Vasilisa Jegorovna se up oetku ljutila zbog toga na mene, ali videi da sam uporan, ostavi me na miru. S Iva nom Kuzmiem viao sam se samo kad je to bilo potrebno zbog slu be. Sa Svabrinom sam s e sastajao retko i nerado, tim pre to sam primeivao da mi je i dalje pritajeni nep rijatelj i to je potvrivalo moje sumnje. ivot mi posta nesno ljiv. Zapao sam u sumor nu zami ljenost koja se pojaavala usamljeno u i besposlicom. Moja ljubav razbukta se u samoi te mi je bilo sve te e. Izgubio sam volju za i tanie i knii evnost. Duh mi klonu. Bojao sam se da u U 3sl s uma ili se predati neva ljalom ivotu Ah ne ofiekivani dogaaji koji su bili od znaajna uticaja na SSaTmoJ ivo t, ojenom mi silno i blagotvorno potreso e du u. irn GLAVA ESTA PUGACOVLJEVA BUNA Cujte i poujte vi, momci mlaani, to emo vam starci sedi kazivati. Pesma Pre nego to ponem opisivati neobine dogaaje kojima sam bio svedok, moram rei nekoliko rei o prilikama u kojima je bila orenbur ka gubernija krajem godine 1773. Ovu prostranu i bogatu guberniju naseljavali su mnogi poludlvlji narodi koji tek nedavno behu priznali vlast ruskih careva. Nenavikli na zakone i graanski ivot, a lakomisleni i estoki, oni su se esto bunili i primoravali vladu da ih neprestano nadzirava kako bi ih zadr ala u pokornosti. Po mestima, za koje se smatralo da su pogodna, sagraene su tvrave i naseljene ponajvi e kozacima, davnim goapodarima jajiki h obala. Ali jajiki kozaci, iako du ni da uvaju mir i bezbednost u ovom kraju, od ne

koga vremena bili su i sami nemirni i opasni podanici vlade. Godine 1772. buknul a je pobuna u njihovom glavnom gradu. Behu je izazvale stroge mere generalmajora Traubenberga koji je hteo da nagna vojsku na potrebnu poslu nost. Zbog toga su Tr aubenberga kozaci divljaki ubili, posle ega su svojevoljno promenili upravu, ali j e vlast umirila najzad bunu karteima i surovim kaznama. Ovo se dogodilo kratko vreme pre moga dolaska u Bjelogorsku tvravu. Sve je ve bilo mirno ili je izgledalo tako vlast je vrlo lako poverovala u tobo nje pokajanje lu kavih buntovnika u kojima je potajno kljuala mr nja oni su ekali pogodnu priliku da obnove nerede. Nego da se vratim svojoj prii. Jedne veeri bilo je to poetkom oktobra 1773. godine sedei sam kod kue, slu ao sam zavi janje jesenjega vetra i gledao kroz prozor oblake, kako plove pored meseca. Utom doo e da me zovu komandantu. Odmah sam oti ao. Kod komandanta sam na ao vabrina, Ivana Ignjatia i kozakoga narednika. U sobi nije bilo ni Vasilise Jegorovne, ni Marije I vanovne. Komandant se pozdravi sa mnom zabrinuta lica. Zakljuao je vrata i rekao nam da sednemo, osim kozakom podoficiru koji je stajao kraj vrata. Zatim je koman dant izvadio iz d epa hartiju i rekao nam Gospodo oficiri, va na novost! ujte ta pi e general. Posle toga natae naoari i proita ovo Gospodinu komandantu Bjelogorske tvrave kapetan u Mironovu. Strogo poverljivo. Ovim vas obave tavam da je, pobegav i iz zatvora, donski kozak i raskolnik Jemeljan Pugaov izvr io neoprostivu drskost uzev i ime pokojnoga imperatora Petra III i sakupi v i razbojniku dru inu izazvao pobunu po jajikim naseljima, te je ve osvojio i razorio nekoliko tvrava, poiniv i svuda razbojni tva i ubistva. Zbog toga, im ovo primite, vi et e, gospodine kapetane, odmah preduzeti potrebne mere da odbijete pomenutoga zloin ca i samozvanca, a po mogunosti i da ga potpuno uni tite ako krene na tvravu, povere nu va em staranju. Preduzeti potrebne mere! ree komandant skidajui naoari i savijajui hartiju. Pa jest, lako je to rei. Zlikovac ti je oevidno jak, a mi imamo svega sto trideset ljudi, ne raunajui kozake, u koje se slabo mo emo pouzdati, ne zameri mi Maksimiu. Narednik se osmehnu. Ipak, nemamo kud, gospodo oficiri! Budite savesni u slu bi, postavite stra e i none izvidnice, a desi li se da napadnu, zatvorite kapiju pa izvedite vojn ike. Ti, Maksimiu, dobro pazi na svoje kozake. Top da se pregleda i kako valja i ist i. A naroito pazite da sve ovo zadr ite u tajnosti, te da u tvravi niko o ovome ne b i mogao da sazna pre vremena. Posle ove zapovesti Ivan Kuzmi nas pusti da idemo. Ja sam izi ao zajedno sa vabrinom razmi ljali smo o onorne to smo uli. ta misli , kako e se ovo svr iti? upitao sam ga. Bog bi ga znao, odgovori on videemo. Zasad ne vidim jo ni ta ozbiljno. Ako li... Tu se on zamisli i poe rasejano zvi dati neku francusku ariju. Iako smo bili oprezni, po ltavoj tvravi se raznese glas da se pojavio Pugaov. Ma ko liko cenio svoju suprugu, Ivan Kuzmi niza ta na svetu ne bi joj otkrio tajnu, koja mu je poverena u slu benoj du nosti. Kad je dobio pismo od generala, on prilino ve to u kloni Vasilisu Jegorovnu kazav i joj kako je otac Gerasim dobio iz Orenburga neke naroite novosti koje uva u velikoj tajnosti. Vasilisa Jegorovna odmah je za elela da pohodi popadiju po savetu Ivana Kuzmia povela je sa sobom i Ma u da joj samoj ne b i bilo dosadno. Po to je sad bio potpuno gospodar, Ivan Kuzmi odmah posla po nas, Pala ku zakljua u os tavu da ne bi prislu kivala. Kad se Vasilisa Jegorovna vratila kui, a ni ta nije ispipkala od popadije, ona dozn ade da je za njenoga odsustva kod Ivana Kuzmia bilo vee i da je Pala ka bila pod klj uem. Dosetila se da ju je mu zavarao i stade ga ispitivati. Ali se Ivan Kuzmi pripr emio za napad. Nije se nimalo zbunio i hrabro je govorio radoznaloj saputnici sv oga ivota. Zna , majice, na im enama naspelo da pei lo e slamom, a kako od toga mo e nastati nesrea, rogo sam naredio da ene pei slamom ne lo e, nego nek to ine pruem i suvarcima. Pa za to ti je zato bilo potrebno da zatvara Pala ku? upita komandantovica. Zbog ega j e sirotica presedela u ostavi sve dok se mi nismo vratile? Ivan Kuzmi se nije nadao takvome pitanju, te se zapetljao i promrmljao ne to bez gl

ave i repa. Vasilisa Jegorovna vide da joj se mu pretvara, ali znajui da ni ta od nj ega nee iskamiti, presta da ga ispituje i povede re o soljenim krastavcima koje je Akulina Pam filovna spremala na sasvim osobit nain. Vasilisa Jegorovna nije mogla usnuti itavu no i nikako se nije mogla dosetiti ta se to zbiva u mu evljevoj glavi, a to ona ne s me znati. Iduega dana, kad se vraala sa slu be bo je, ona vide Ivana Ignjatia kako izvlai iz topa krpice, kamenie, iverje i svakojake trice i kuine to su ih deca u njega natrpala. ta li znae ove vojnike pripreme? pomisli komandantovica. Da ne oekuju napade Kirgiza ? Ali zar bi Ivan Kuzmi tajio od mene takve koje tarije? Pozvala je Ivana Ignjatia sa vrstom namerom da od njega ispipka tajnu koja je muila njenu ensku radoznalost. Vasilisa Jegorovna porazgovara malo o domainstvu, kao to sudija poinje istragu spor ednim pitanjima, da bi najpre uspavao opreznost onoga koga ispituje. Zatim je pou tala nekoiiko trenutaka, duboko uzdahnula i rekla odmahujui glavom Gospode bo e moj! Svakojake vesti! ta li e iz toga proizii? Eh, majice! odgovori Ivan Ignjati. Bog je milostiv vojnika imamo dosta, d ebane mnog o, a top sam oistio. Ta daemo otpor Pugaovu. Dae Gospod da nas krmak ne pro dere! A kakav je ovek taj Pugaov? zapitala je komandantovica. Vide Ivan Ignjati da se izbrbljao, pa se ugrize za jezik. Ali je ve bilo kasno. Va silisa Jegorovna natera ga da joj sve prizna i dade mu re da o tome nee nikom priat i. Vasilisa Jegorovna odr a svoje obeanje i nikom ne ree ni rei, osim popadiji i to samo zbog toga to se njena krava jo napasala u stepi te bi je razbojnici mogli uhvatit i. Uskoro su svi poeli govoriti o Pugaovu. Prialo se sva ta. Komandant posla kozakoga nar ednika s nalogom da se o svemu dobro raspita po susednim naseljima i tvravama. Po doficir se vratio posle dva dana i doneo izve taj da je u stepi na ezdeset vrsta od tvrave video mnoge vatre i uo od Ba kiraca da ide grdna sila. Ali nije mogao rei ni ta odreeno zato to se bojao da ide dalje. Meu kozacima u tvravi poe se opa ati neobino uzbuenje po svima ulicama skupljali su se u gomile, tiho razgovarali meu sobom i razilazili se kad bi ugledali koga od konj anika ili pe aka iz garnizona. Posla e im uhode. Julaj, pokr teni Kalmik, donese koman dantu va nu dostavu. Po Julajevim reima, narednikov izve taj bio je la an kad se vratio , lukavi kozak je kazao svojim drugovima da je bio kod buntovnika, da je video s amoga njihovoga vou koji mu je dopustio da mu poljubi ruku i da je dugo s njim ra zgovarao. Komandant je odmah zatvorio podoficira, a Julaja postavio na njegovo m esto. Ovu novinu kozaci primi e s oevidnim nezadovoljstvom. Oni su se na sav glas b unili i Ivan Ignjati, izvr ilac komandantovih nareenja, uo je roenim u ima kako su govor ili Dobie ti ve svoje, garnizonski pacove! Komandant be e naumio da jo toga dana ispit a svoga zatvorenika, ali podoficir pobe e iz zatvora pomogli su mu, po svoj prilic i, njegovi jednomi ljenici. Jedna nova okolnost jo vi e je uznemirila komandanta. Uhvati e nekoga Ba krca sa buntov nim lecima. Zbog ovoga sluaja komandant naumi da ponovo sakupi svoje oficire, te je za eleo opet da ukloni Vasilisu Jegorovnu zgodnim izgovorom. Ali kako je Ivan K uzmi bio su ta prostodu nost i iskrenost, to ne nae drugoga naina nego opet onaj isti k ojim se ve poslu io. Zna , Vasilisa Jegorovna, ree joj on iska ljujui se atac Serafim, vele, dobio je iz va ro i... Sto la e , Ivane Kuzmiu? prekide ga komandantovica. Ti to, znam ja, hoe da sazove savet, da se bez mene dogovarate o Jemeljanu Pugaovu. Ne prevari ti mene! Ivan Kuzmi iskolai oi. O, majice, ree on kad ve zna , e pa lepo, ostani mi emo se porazgovarati i pred tobom. Tako, tako, bau ka moj, odgovori ona ne prilii tebi da la e nego aljider po oficire. Opet smo se sastali. Ivan Kuzmi nam pred enom proita Pugaovljev proglas koji je pisa o neki polupi smen kozak. Razbojnik je objavljivao svoju nameru da e odmah napasti na u tvravu poz ivao je kozake i vojnike u svoju dru inu, a komandire je opominjao da se ne odupir u, pretei im smrtnom kaznom u protivnom sluaju. Proglas je bio napisan grubim, ali jakim izrazima i morao je izazivati opasan utisak u glavama priprostih ljudi.

Hulja jedna! uzviknu komandantovica. ta se usuuje da nam predla e! Da mu iziemo u sus ret i pred njegove noge da polo imo zastave! Vidi ti pasjega sina! Pa zar ne zna o n da smo mi ve etrdeset godina u slu bi i da smo se, bogu hvala, ve svega nagledali? Zar je ikad bilo takvih komandira koji bi poslu ali raz bojnika? Ne bi trebalo da ih ima odgovori Ivan Kuzmi. A uje se da je zlikovac ve zavladao mn ogim tvravama. Oevidno, on je zaista mnogo jak primeti vabrin. Evo, odmah emo saznati njegovu pravu jainu ree komandant. Vasilisa Jegorovna, daj m i klju od ambara. Ivane Ignjatiu, dovedi onoga Ba kirca, a Julaju naredi da donese o vamo kamd iju. Cekaj, Ivane Kuzmiu, ree komandantovica i ustade sa svoga mesta. Treba odvesti Ma u nekud iz kue ako uje jauk, upla ie se. Pa i ja ti, pravo da ka em, nisam ljubitelj takv ih ispitivanja. Ostajte u zdravlju! U staro doba muenje je toliko bilo ukorenjeno u sudskim obiajima da je blagotvorni ukaz, koji ga je ukinuo, dugo ostao bez ikakva dejstva. Mislilo se da je prizna nje samoga krivca preko potrebno da bi se potpuno utvrdila njegova krivica misao ne samo bezrazlo na nego i savr eno protivna zdravom pravnom shvatanju, jer ako se odricanje optu enoga ne prima kao dokaz njegove nevinosti, jo manje mo e njegovo priz nanje da bude dokaz njegove krivice. ak i danas mi se de ava da slu am stare sudije k ako ale za ukidanjem ovog varvarskog obiaja. A u na e vreme niko nije sumnjao da je muenje preko potrebno ni sudije, ni okrivljeni. Zato komandantova zapovest nije n i zaudila ni uzbu dila nikoga meu nama. Ivan Ignjati ode po Ba kirca, koji je sedeo u ambaru kod koman dantovice, pod kljuem, i posle nekoliko trenutaka ovoga nesrenika dovedo e u predsob lje. Komandant zapovedi da ga izvedu pred njega. Ba kirac je s mukom prekoraio prag bio je u drvenim kladama i snimiv i visoku ubaru sa glave, zaustavio se kod vrata. Pogleam ga i stresem se. Nikad neu zaboraviti toga oveka. Reklo bi se da mu je preko sedamdeset godina. Nije imao ni nosa ni u iju. G lava mu je bila obrijana, a mesto brade tralo je nekoliko sedih vlasi bio je omale n, suv i pogrbljen, ali mu je u uskim oima jo plamteo oganj. Gle! ree komandant kad je po njegovim stra nim belezima video da je to jedan od bun tovnika ka njenih godine 1741. A pa ti si, stari vue, kako se vidi, ve bio jedared u na oj kljusi. Nije ti, znai, prvi put to se buni kad ti je tikva tako glatko ostruga na. Priider bli e govori, ko te je poslao? Stari Ba kirac je utao i gledao u komandanta kao ovek koji ga uop te ne shvata. to euti , more? nastavi Ivan Kuzmi. Zar ne zna ruski, zevzee? Julaju, dede, upitaj ga na va em jeziku ko ga je poslao u na u tvravu? Julaj ponovi tatarski pitanje Ivana Kuzmia. Ali je Ba kirac i njega gledao s onim i stim izrazom i nije odgovarao nijedne rei. Jak i, ree komandant progovorie ti meni. Momci! Svucite s njega tu Iuda5ku arenu anter iju, pa mu pro arajte lea. Ali, pazi Julaju dobro ga odaderi! Dva invalida poe e da svlae Ba kirca. Na nesrenikovom licu izbi nemir. On poe zverati na sve strane kao zverka kad je deca uhvate. A kad ga je jedan invalid zgrabio za ruke i, staviv i ih sebi oko vrata, podigao starca na svoja lea, a Julaj uzeo kamd ij u i zamahnuo, Ba kirac je tada zastenjao slabim glasom, punim preklinjanja i ma ui gl avom. otvorio usta u kojima se mesto jezika koprcao kratki patrljak. Tatarska uzreiea E, pa lepo... 4 Kapetanova ki 49 Kad se setim da se to dogodilo za moga ivota, a da sam sada do iveo blagu vladavinu cara Aleksandra, moram da se divim brzim uspesima prosveivanja i irenja ovekoljubi vih naela. Mladi ovee! Ako ti moji zapisi dou do ruku, seti se da su najbolje i najs talnije one izmene koje potiu od pobolj anja obiaja, bez ikakvih nasilnih potresa. Svi se zaprepasti e. Komandant ree E, od njega ni ta neemo doznati, Julaju, odvedi Ba kirca u ambar. A mi emo, gospodo, d a se jo o kojeemu porazgovaramo. Stadosmo raspravljati o na em polo aju kad odjednom u sobu ue Vasilisa Jegorovna, sva zadihana i vanredno uzbuena. ta se to s tobom dogodilo? zapita komandant

sav u udu. Nevolja, bau ke moje! odgovori Vasilisa Jegorovna. Jutros je zauzeta Ni ejezerska tvra va. Sluga oca Gerasima vratio se maloas odande. Gledao je kako su je zauzimali. K omandant i svi oficiri su obe eni. Vojnici su svi zarobljeni. Dok se obrne , zlikovc i mogu biti i ovde! Ova neoekivana vest jako me je potresla. Komandant Ni ejezerske tvrave, miran i skro man mlad ovek, bio mi je poznanik pre dva meseca, kad je dolazio iz Orenburga sa svojom mladom enom, be e odseo kod Ivana Kuzmia. Ni ejezerska tvrava nalazila se dvades et i pet vrsta daleko od na e tvrave. Svakoga asa mogli smo i mi oekivati Pugaovljev n apad. Sudbina Marije Ivanovne ivo mi izie pred oi, te mi srce prosto obamre. Slu ajte, Ivane Kuzmiu! rekao sam komandantu. Na a je du nost da branimo tvravu do posle dnjega daha o tome ne treba ni raspravljati. Ali valja misliti o bezbednosti ena. Po ljite ih u Orenburg ako je put jo slobodan, ili u koju dalju, sigurniju tvravu, gde zlikovci ne bi mogli dopreti. Ivan Kuzmi se okrete eni i ree joj Zna , majice, vaistinu dobro bi bilo da vas negde podalje uputimo dok ne svr imo s bu ntovnicima. Taman posla! na to e komandantovica. Zar ima gdegod tvrave u koju tanad ne bi dopr la? Po emu Bjelogorska tvrava nije sigurna? Hvala bogu, dvadeset i dve godine u njoj ivimo. Videli smo i Ba kirce i Kirgize odbraniemo se valjda i od Pugaova! Pa lepo, majice, odgovori ivan Kuzmi, od volje ti da ostane kad se uzda u na u tvravu. Ali ta da radimo s Ma om? Dobro e biti ako izdr imo opsadu ili saekamo pomo, ali ako zli kovci zauzmu tvravu? E, onda... Na to se Vasilisa Jegorovna splete i zauta vanredno uzbuena. Ne, Vasilisa Jegorovna, nastavi komandant, primetiv i da su njegove rei delovale, m o da prvi put u njegovom ivotu. Ma a ovde ne mo e ostati. Poslaemo je u Orenburg njenoj kumi tamo ima dosta i vojske i topova, a i bedemi su od kamena. Pa i tebi bih sa vetovao da s njom poe stara si, dodu e, ali bi ve videla ta bi s tobom bilo ako tvravu zauzmu na juri . Dobro, rei e komandantovica. Neka tako bude, poslaemo Ma u. A mene nemoj ni u snu mol iti, ja odiaziti neu. Ra ta bih se pod starost rastavljala od tebe i tra ila sama za sebe grob u tuem kraju. Zajedno smo iveli, zajedno emo umreti. I ta ti vredi ree komandant. A sad da ne oklevamo. Hajde, opremaj Ma u na put. Sutr a, im svane, ispratiemo je, a daemo joj i pratioce, mada u nas nema ljudi na pretek . Nego, gde je Ma a? Kod Akuline Pamfilovne odgovori komandantovica. Pozlilo joj im je ula da je zauzet a Ni ejezerska tvrava bojim se da se ne razboli. Bo e milostivi, ta sve ne do ivesmo! Vasilisa Jegorovna ode da pripremi ker za put. Razgovor se kod komandanta produ i, ali ja se vi e nisam me ao i ni ta nisam slu ao. Marija Ivanovna pojavi se na veeri bleda i uplakana. Veerali smo utei i digli se od stoJa br e nego inae, pa oprostiv i se od ce le porodice, raziosmo se svaki svojoj kui. Ali ja namerno zaboravim sablju i vrati m se po nju predoseao sam da u zatei Mariju Ivanovnu samu. I doista, ona rae presre te na vratima i predade mi sablju. 4. 51 Zbogom, Petre Andrejiu! rekla mi je sva u suzama. Mene alju u Orenburg. Nek vam bo g da ivota i sree, mo da e bog dati da se opet vidimo, a ne bude li tako... Na to ona zajeca. Ja je zagrlim. Zbogom, anele moj, reknern joj zbogom, mila moja, eljo moja! Ma ta se sa mnom dogod ilo, veruj mi da e poslednja moja pomisao i poslednja moja molitva biti o tebi. Ma a je jecala privinuv i se mojim grudima. Ja je vatreno poljubim i brzo iziem iz so be. GLAVA SEDMA NAPAD NA TVRAVU Glavo moja, ej glavice, dosta si me ti slu ila, slu ila me, ej glavice, tries i tri ieta ravno, ali nisi doslu ila ni koristi ni radosti, ni re dobru ne doeka, niti ina visokoga ve si sebi zaradila dva balvana povisoka i preko nih gredu jaku, svilen gajtan oko vrata. Narodna pesma Tu no nisam spavao niti se svlaio. Bio sam naumio da u zoru odem na gradsku kapiju

, kuda je Marija Ivanovna morala proi, i da se onde s njom poslednji put pozdravi m. Oseaosam veliku promenu u sebi nemir du e moje bio mi je mnogo manje te ak nego on aj jad u kome sam se do skora gu io. Tuga od rastanka u meni se slivala s nejasnom , ali slatkom nadom, sa nestrpljivo oekivanom opasno u i s oseanjem plemenita astoljub lja. No je pro la neosetno. Hteo sam ve da poem od kue kada se vrata otvori e i preda mn om se pojavi kaplar koji mi ree da su na i kozaci noas oti li iz tvrave i nasilu odveli sa sobom Julaja, a da se oko tvrave vrzmaju neki nepoznati ljudi. Prestravio sam se od pomisli da Marija Ivanovna nee stii da izie brzo dam kaplaru neke naredbe i odmah po urim komandantu. Ve je svitalo. Jurio sam ulicom kad uh da me zovu. Zaustavim se. Kuda ste po li? ree mi Ivan Ignjati kad me susti e. Ivan Kuzimi je na bedemu i alje me p o vas. Pugaov je do ao. Oe li Marija Ivanovna? upitao sam sa strep njom u srcu. Nije dospela odgovorio je Ivan Ignjati, put za Orenburg je preseen, a tvrava opkolj ena. Nije dobro, Petre Andrejiu! Poosmo na bedem uzvi enje koje je nainila priroda, pojaano ogradom od kolja. Tamo su se ve skupljali svi stanovnici tvrave. Posada je stojala pod oru jem. Top su bili pr evukli uoi toga dana. Komandant je hodao ispred svoje malobrojne vojske. Bliska o pasnost ispunila je du u staroga vojnika neobinom hrabro u. Po stepi, nedaleko od tvrav e, krstarilo je na konjima dvadesetak ljudi. Bili su, po svoj prilici, kazaci, a li je meu njima bilo i Ba kiraca koje je ovek lako mogao poznati po njihovim kapama od risovine i tulcima za strele. Komandant je obi ao svoje trupe govore i vojnicima Hajde, deco, branimo danas na u majicu caricu i poka imo celom svetu da smo junaci, z akletvi verni! Vojnici glasno povika e da su spremni. vabrin je stajao kraj mene i neprekidno posm atrao neprijatelja. Ljudi koji su jahali po stepi, kad opazi e pokret u tvravi, sab ra e se u gomilu i stado e da se meu sobom dogovaraju. Komandant zapovedi Ivanu Ignja tiu da uperi top na njihovu gomilu i sam primae fitilj. Kugla zazvi da i prolete izn ad njih, ali im ne nanese nikakve tete. Konjanici se ra trka e i zaas izgubi e ispred na i h oiju. Stepa opuste. Utom se pojavi na bedemu Vasilisa Jegorovna, a s njom i Ma a koja nije htela da se od nje odvaja. Kako je? ree komandantovica. Kako napreduje boj? Gde je neprijatelj? Nije daleko odgovori Ivan Kuzmi. Dae bog, sve e biti dobro. Kako je, Ma a, boji li se? Ne, tatice, na to e Ma a kod kue, samoj, rodbina ne usprotivi? Pri tom me je pogledala i usiljeno se osmehnula. nehotice sam stegao balak od sab lje, jer sam se setio da sam je sino primio iz njenih ruku, u znak da u njome titit i svoju dragu. Srce mi je usplamtelo. Zami ljao sam da sam njen vitez. Goreo sam o d elje da poka em kako sam dostojan njena poverenja, te sam nestrpljivo ekao odluni as. Utom se iza visa, koji je bio na pola vrste od tvrave, pojavi e novi buljuci konjan ika i stepu uskoro preplavi mnogo ljudi, naoru anih kopljima i strelama. Meu njima je na belom konju jahao ovek u crvenom kaftanu, sa golom sabljom u ruci bio je to Pugaov glavom. Kad se zaustavio, okru i e ga i, oevidno po njegovoj zapovesti etvorica se izdvoji e i u trku dojaha e pod samu tvravu. Prepoznali smo u njima na e izdajice. Jedan je od njih dr ao iznad glave hartije, a drugi na koplje pobodenu Julajevu gl avu koju je stresao s koplja i prebacio k nama preko ograde. Glava nesrenoga Kalm ika pade komandantu pred noge. Izdajnici su vikali. Ne pucajte, nego izlazite napolje pred cara. Car je ovde! A, dau ja vama! povikao je Ivan Kuzmi. Momci! Pali! Na i vojnici opali e. Onaj kozak, koji je dr ao pismo, zaljulja se i pade s konja, ost ali odjuri e natrag. Pogledao sam Mariju Ivanovnu. Toliko se upla ila kad je videla Julajevu krvavu glavu, a pri tom je jo bila i zaglu ena pucnjavom, da je izgledalo kao da se izbezumila. Komandant pozva kaplara i zapovedi mu da uzme hartiju iz r uku poginulog kozaka. Kaplar izie napolje i vrati se, vodei za uzdu njegova konja. Predao je komandantu pismo. Ivan Kuzmi ga je proitao u sebi i zatim ga pocepao na sitne komade. Meutim, buntovnici su se, po svemu sudei, spremali za napad. Uskoro su tanad poela

da zvi de oko na ih u iju, a i nekoliko strela zabode se oko nas u zemlju i u ogradu. Vasilisa Jegorovna! rei e komandant. Ovde ene nemaju posla vodi Ma u, vidi da je devoj ka ni iva ni mrtva. Vasilisa Jegorovna, koja se bila primirila od metaka, pogleda na stepu, na kojoj se moglo opaziti veliko kome anje, pa se zatim okrete mu u i ree mu Ivane Kuzmiu, i ivot i smrt u bo joj su ruci blagoslovi Ma u. Ma a, prii ocu! Sva bleda i uzdrhtala, Ma a je pri la Ivanu Kuzmiu, pala na kolena pred njim i priklo nila mu se do zemlje. Stari komandant prekrsti je triput, zatim je podi e, poljubi je i ree joj uzbuenim glasom Idi, Ma a, i budi srena. Moli se bogu. On te nee ostaviti. Ako se nae dobar ovek, neka vam bog da ljubavi i sloge. ivite kao to smo iveli ja i Vasilisa Jegorovna. A sad zbogom, Ma a! Vasilisa Jegorovna, vodi je to pre. Ma a mu se obisnu o vrat i zajeca. Daj da se i mi poljubimo ree komandantovica i zaplaka se. Zbogom, moj Ivane Kuzmiu . Oprosti mi ako sam te im uvredila. Zbogom, majice, zbogom! ree komandant i zagrli svoju staricu. De, dosta! Hajdete k ui, pa ako dospe , obuci Ma i sarafan. Komandantovica ode sa erkom. Ja sam gledao za Marijom Ivanovnom ona se osvrte i k limnu mi glavom. A Ivan Kuzmi se okrete k nama i svu pa nju obrati neprijatelju. Po bunjenici se behu sakupili oko svoga voe i odjednom stado e da silaze s konja. E, sad se hrabro dr ite ree komandant sad e da navale. U taj mah razle e se stra na dreka i alakanje buntovnici su trkom jurili ka tvravi. N a top bio je nabijen karteom. Komandant ih pusti da se sasvim pribli e, pa odjednom opet opali. Karte udari ba posred gomile.v Pobunjenici