Alen Kar-Lak nacin da prestanete pušiti KNJIGA

8/12/2019 Alen Kar-Lak nacin da prestanete puiti KNJIGA

1/160


2/160

Ukoliko sledite moja uputstva,biete srean nepua do krajaivota.-Allen Carr

Objavljen prvi put 1983. godine,

preveden je do sada na vie od 20 jezika i

prodat u vie od 10 miliona primeraka

irom sveta.Uveravajui itaoca da mu za oslobaanje nee biti

potrebna volja, niti e dobiti na teini, da nema oseajaliavanja, niti e mu biti potrebni dodatni podsticaji u vidu

razliitih medikamenata, Kar postepeno razotkriva mnoge

mitove: kako puai uivaju u puenju, da je puenje stvar

slobodnog izbora, a oslobaa od dosade i stresa, da

pomae koncentraciju i oputanje. Ispituje prave razloge

zbog kojih ljudi poinju da pue i zato nastavljaju,

objanjava zbog ega pokuaji ostavljanja nikotinazasnovani na snazi volje uglavnom ne deluju i izlae svoj

pristup, otkrivajui kako se nositi sa simptomima

prestanka i iskuenjima. Zanimljivo je da itajui knjigu

Lak nain da prestanete da puite, najpopularniju od

svih izdanja ikada objavljenih u vezi sa ovom temom,

moete ak i puiti, a ipak postati srean nepua.

Sa posvetom za Nevenu Risovi od Svete :-)

DECEMBAR 2013


3/160

ALEN KAR

LAK NAIN DA PRESTANETE PUITI

Za mini finija od Svete


4/160

3


5/160

4

Jedinstven metod

Bez taktika zastraivanja

Neete se ugojiti

Oslobodiete se psiholoke potrebe za

puenjem dok puite

Prestanak puenja ne znai odricanje

Oseaete se odlino kao nepua


6/160

5


7/160

6

Njegova vetina je oslobaanje od

psiholoke zavisnosti

New York Times

Drugaiji pristup,

zapanjuju uspeh

The Sun

Obradovao me je oseaj

nove slobode

The Independent


8/160

7


9/160

8

SADRAJ

UVOD ................................................................................................ 12

NAJGORI NIKOTINSKI ZAVISNIK KOJEG DU UPOZNATI..................... 21

LAK METOD ....................................................................................... 24

ZATO JE TEKO PRESTATI? .............................................................. 28

KOBNA ZAMKA ................................................................................. 32

ZATO NASTAVLJAMO SA PUENJEM?............................................. 35

NIKOTINSKA ZAVISNOST ................................................................... 36

ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER ........................................ 45

NE, NARAVNO DA VAM NE TREBA. .................................................. 49

UBLAAVANJE TEGOBA.................................................................... 53

STRES ................................................................................................ 54

DOSADA ............................................................................................ 55

KONCENTRACIJA ............................................................................... 57

OPUTANJE ....................................................................................... 59

CIGARETA U KOMBINACIJI ................................................................ 61

TA OSTAVLJAM?.............................................................................. 63


10/160

9

TAKO JE DOBRO BITI SLOBODAN! .................................................... 67

UTEEDU X NOVCA SEMINO...................................................... 69

ZDRAVLJE .......................................................................................... 72

TO JE ONO TO PUAI STVARNO I RAE!....................................... 77

ENERGIJA .......................................................................................... 82

OPUTA ME I AJE MI SIGURNOST.................................................. 84

TE ZLOKOBNE CRNE SENKE ............................................................... 85

PRENOSTI PUAA......................................................................... 87

METOA PRESTANKA POMODU SNAGE VOLJE................................ 87

UVAJTE SE SMANJENJA BROJA CIGARETA...................................... 95

SAMO JEDNA CIGARETA ................................................................... 99

POVREMENI PUAI, TINEJERI, NEPUAI................................. 101

TO SE VED EAVA......................................................................... 108

POTAJNI PUA.............................................................................. 109

RUTVENA NAVIKA?..................................................................... 111

UVREMENJENOST ........................................................................... 113

A LI DE MI NEOSTAJATI CIGARETA?........................................... 118

A LI DU SE UGOJITI? ...................................................................... 121

IZBEGAVAJTE LANU STIMULACIJU................................................ 123


11/160

10

LAK NAIN...................................................................................... 125

PERIO POVLAENJA ...................................................................... 130

SAMO JEDAN DIM ........................................................................... 135

A LI DE MENI BITI TEE?............................................................... 136

GLAVNI RAZLOZI NEUSPEHA ........................................................... 138

ZAMENE .......................................................................................... 139

DA LI DA IZBEGAVAM SITUACIJE U KOJIMA MOGU DA PODLEGNEM

ISKUENJU?..................................................................................... 143

TRENUTAK OTKROVENJA ................................................................ 145

POSLEDNJA CIGARETA .................................................................... 148

POSLEDNJE UPOZORENJE ............................................................... 151

DVANAEST GODINA FIDBEKA ......................................................... 152

EK-LISTA ........................................................................................ 158


12/160

11


13/160

12

UVOD

IZLEIU SVET OD PUENJA , govorio sam svojojeni. Ona je mislila da sam poludeo. Razumljivo, uzimajui uobzirda me je vie puta gledala kako neuspeno pokuavam da ostavim

puenje. Najsveiji primer bio je prethodni estomeseni prekid.est meseci istilita pre nego to sam opet zapalio. Ne stidim se da

priznam da sam plakao ko malo dete. Plakao sam jer sam znao da

sam osudjen da budem pua doivotno. Toliko sam napora uloio uovaj pokuaj i propatio toliko muka da sam znao da vie neu moida prodjem istu torturu. Nisam nasilan ovek, ali ukoliko bi mi nekinepua, dovoljno glup da kae tako neto, popovao da svako moeda ostavi puenje trajno i odmah, ne bih odgovarao za svoje

postupke. Ipak, siguran sam da bi mi svaka porota koja bi bila

sastavljena iskljuivo od puaa, dala oslobadjajuu presudu.Moda i vi smatrate nemoguim da bilo koji pua moe

lako da se odvikne. Ako je tako, preklinjem vas da ovu knjigu ne

bacite u djubre. Molim vas, verujte. Uveravam vas da moete otkritida je lako ostaviti puenje.I tako, nakon samo dve godine poto samugasio cigaretu za koju sam znao da mi je poslednja, govorio sam

svojoj eni ne samo da sam ve nepua, ve i da u izleiti ostataksveta. Moram da priznam da me skepticizam drugih pomalo

nervirao, ali nije umanjio moje oduevljenje. Pretpostavljam da je

moje oduevljenje zbog toga to sam nepua, pomalo iskrivilopogled. Sada razumem zato su Dojs i moji prijatelji mislili da samzreo za ludaru.Kad pogledam unazad, izgleda kao da je ceo moj ivot

bio priprema za reavanje problema puenja. ak su i one silneomrznute godine uenja i praktikovanjaraunovodstva nezamenljiveu pogledu otkria misterije puake zamke. Kau da ne moe sveljude zavarati sve vreme, ali ja verujem da su duvanske kompanije

upravo u tome uspele. Takodje verujem da sam prvi koji zaista


14/160

13

razume puaku zamku. Ukoliko vam delujem arogantno, dozvoliteda dodam da se to nije desilo zahvaljujui meni, ve mojim ivotnimokolnostima.Taj velianstveni dan bio je 15. juli 1983. Nisam

pobegao iz Alkatraza, ali verujem da sam oseao isto olakanje ioduevljenje kao da jesam, tada kada sam ugasio poslednju cigaretu.Shvatio sam da sam otkrio ono to svaki pua trai: lak nain da

prestanem da puim. Nakon testiranja metoda na prijateljima irodjacima puaima, ostavio sam raunovodstvo i postao konsultant,

pomaui drugim puaima dase oslobode.Prvo izdanje knjige napisao sam 1985. Jedan od mojih

neuspeha, ovek opisan u 25. poglavlju, bio mi je inspiracija. Posetiome dvaput, i obojica smo bili oba puta ganuti do suza. Bio je toliko

uznemiren da nisam mogao da ga opustim dovoljno da upije ono togovorim. Nadao sam se da e u pogodno vreme to proitati ukolikozapiem, onoliko puta koliko bude eleo, i da e mu to pomoi dashvati poruku.Nisam sumnjao da LAK NAIN deluje uspeno nadruge puae kao to deluje na mene. Ipak, sa oprezom sam priao

razmatranju ideje da metod sastavim u vidu knjige. Izvrio samsopstveno istraivanje trita. Komentari nisu bili ohrabrujui:Kakomi knjiga moe pomoi da prestanem? Za to je potrebna snagavolje! Kako sa knjigom moe da se izbegne apstinencijska

patnja?Uz ove pesimistine komentare, i ja sam imao svoje sumnje.esto sam na klinici imao prilike da vidim klijente koji su pogrenoshvatali neto vano na ta sam ukazivao. Tada sam mogao daispravim situaciju. Ali, moe li knjiga to da uini? Seam se dobrokada sam uio za raunovodju one frustracije koja se iskusi kada seneki delovi ne razumeju, ili kada se sa neim nisam slagao, a knjiganije mogla da mi da odgovor. Takodje sam bio svestan injenice da uovo vreme TV-a i videa, mnogi ljudi nisu naviknuti na itanje.Udodatku ovim faktorima, imao sam sumnju koja je prevazilazila sve

ostale. Nisam bio pisac i bio sam vrlo svestan svojih ogranienja utom pogledu. Bio sam siguran da mogu sesti preko puta puaa i


15/160

14

uveriti ga koliko su drutveni doivljaji prijatniji, koliko e se boljeskoncentrisati i izai na kraj sa stresom kao nepua, i koliko sam

proces moe biti prijatan i lak. Ali, da li bih mogao da prenesem tu

lakou u knjigu? ak sam sumnjao imam li prava da stavim LAKNAIN u knjigu i treba li da angaujem pisca. Nisam nimalo biosiguran u uspeh. Sreom, bogovi su bili milostivi. Primio sam hiljade

pisama zahvalnosti, sa komplimentima kao to su:

Najbolja knjiga ikad napisana

Vi ste moj guru

Vi ste genije

Treba da budete premijer

Treba da Vas proglase za sveca

Nadam se da mi komplimenti nisu udarili u glavu. Potpuno sam

svestan da komplimenti nisu dati zbog mojih spisateljeskihsposobnosti, ve uprkos njima. Dati su jer bez obzira da li idete nakliniku ili itate knjigu LAK NAIN deluje.Ne samo da sada imamosvetsku mreu klinika, ve je i knjiga prevedena na preko 20 jezika itrenutno je hit broj jedan u Nemakoj.Posle otprilike godinu danavodjenja klinika za odvikavanje od puenja, mislio sam da samnauio sve to treba da znam o pomaganju puaima da prestanu.

Zaudjujue je to da i posle 14 godina od otkrivanja metoda, svakidan saznam neto novo.Ovo me je zabrinulo kada sam nakon 6godina od objavljivanja ponovo pregledao prvo izdanje. Plaio samse da e praktino svenapisano biti izmenjeno ili izbaeno. Strah je

bio bezrazloan. Osnovni principi LAKOG NAINA su vrsti kaoi onda kada sam otkrio metod. Lepa istina je: PRESTATI JE

LAKO!To je injenica. Moja jedina tekoa je da svakog puaauverim u tu injenicu. Sve kasnije saznanje koje sam akumulirao


16/160

15

tokom 14 godina mi je pomoglo da omoguim svakom puau davidi svetlo. Na klinici pokuavamo da dostignemo savrenstvo. Svakineuspeh duboko nas pogadja jer znamo da svaki pua moe lako da

prestane. Kada puai ne uspeju, imaju tendenciju da to smatrajusvojim neuspehom. Mi to smatramo naim neuspehom, jer nismouspeli da uverimo puaa kako je lako i prijatno osloboditi seduvana.Prvo izdanje posvetio sam puaima koje nisam uspeo daizleim. ta stopa neuspeha zasnovana je na povraaju novca kojigarantujemo na klinikama. Taj procenat je 5%. Znai, procenatuspenosti je 95%. Moete mi zameriti da, ukoliko iskreno verujem

da mogu da izleim svet, oekivani procenat uspenosti bi trebalo dabude 100%. Ne, nikad nisam oekivao postignue od 100%. Nekadaje najpopularniji nain nikotinske zavisnosti bio uzimanje duvanaumrkivanjem, dok taj nain nije postao anti-socijalan i zamro. Ipak,

jo uvek postoje udaci koji ga na taj nain uzimaju, i uvek e ih biti.Zaudo, Parlament je jedan od poslednjih bastiona ovakvog naina ,ali kad malo bolje razmislite, to i ne treba toliko da udi, uzimajui u

obzir da su, generalno gledano,politiari 100 godina iza svogvremena. Znai, uvek e biti nekoliko udaka koji e nastaviti dapue. Sigurno nisam oekivao da izleim svakog puaa lino.

Ono to sam mislio da e se desiti kada objasnim misterijepuake zamke i razotkrijem iluzije kao to su:

*Puai uivaju u puenju

*Puai biraju da pue

*Puenje razbija stres i dosadu

*Puenje pomae relaksaciji i koncentraciji

*Puenje je navika

*Potrebna je mo volje da se prestane


17/160

16

*Jednom pua, uvek pua

*Ukoliko govorite puaima da ih duvan ubija, to im pomae da ga

ostave

*Za mene, posebno nikotinske zamene, pomau puaima daprestanu,i posebno kada sam razotkrio poslednju iluziju da je tekoostaviti puenje i da ne morate prolaziti kroz prelazni periodmuenja, naivno sam verovao da e i ostatak sveta videti svetlost iusvojiti moj metod.Mislio sam da e mi najvei neprijatelj bitiduvanska industrija. Zaudo, najvei kamen spoticanja bile su upravo

institucije za koje sam verovao da e mi biti najvei saveznici: vlada,mediji, organizacije kao ASH, QUIT i zvanina medicina.Verovatnoste videli film Sestra Keni. Ukoliko niste, to je bio film o dejoj

paralizi ili poliu. ivo se seam da su mi te rei ulivale strah kao i rerak danas. Efekat polia nije samo bio paraliza ruku i nogu ve iizobliavanje udova. Zvanina medicina bi stavljala udove u gvodjekako bi spreila iskrivljenje. Rezultat je bila doivotna paraliza.

Sestra Keni je verovala da je gvode spreavalo oporavak i 1000puta dokazala da miii mogu da se povrate, i da dete moe daprohoda. Medjutima, sestra Keni nije bila doktor, bila je samo sestra.

Nije bilo vano to je sestra Keni nala reenje i to je dokazala da jereenje efikasno. Deca koje je sestra Keni leila zanla su da je ona

bila u pravu, to su znali i njihovi roditelji, ali je zvanina medicinaodbijala da usvoji njene metode, i ak je spreila u njihovom

sprovodjenju. Sestri Keni je trebalo 20 godina da medicinskaprofesija prihvati oigledno.Prvi put sam video film pre otkrivanjaLAKOG NAINA.Film je bio vrlo zanimljiv, i bez sumnje u njemu

je bilo neto istine. Ipak, bilo je jasno da je Holivud koristio velikukoliinu poetske slobode. Sestra Keni nije mogla nai neto tomedicina nije uspela. Sigurno nisu lekari specijalisti bili takvi

dinosaurusi kako su prikazani? Kako je mogue da im je trebalo 20

godina da prihvate injenice koje su im bile pred nosom?Kau da je


18/160

17

istina udnija od fikcije. Izvinjavam se to sam optuio stvaraoceSestre Keni za poetsku slobodu. ak i uovo doba modernekomunikacije, nakon 14 godina, uz sav pristup modernim

komunikacijama, nisam uspeo da rairim vest. O, dokazao sam svojegledite, jedini razlog to ovo itate je to vam je knjigu preporuioneki bivi pua. Upamtite, ja nemam masivnu finansijsku mo kaoBMA, ASH ili QUIT. Kao sestra Keni, ja sam jedan ovek. Kao iona, poznat sam samo zato to moj sistem funkcionie. Ve mesmatraju za gurua br. 1 u pomaganju puaima da ostave duvan. Kaosestra Keni, ja sam dokazao svoje. Ali, kakva korist ako ostatak sveta

usvaja procedure u direktnoj suprotnosti onom to bi trebalo da seradi?Poslednja reenica u ovoj knjizi ista je kao u originalnomrukopisu:Postoji vetar promene u drutvu. Grudva je poela da sekotrlja i ja se nadam da e ova knjiga pomoi da grudva postanelavina.Iz mojih primedbi koje sam izneo, moete zakljuiti da ne

potujem medicinsku profesiju. Nita nije dalje od istine. Jedan mojsin je doktor, i ne znam boljeg u profesiji. I zaista, dobijamo vie

preporuka za nau kliniku od lekara, nego iz bilo kog drugog izvora,i iznenadjujue, vie imamo klijenata medicinara, nego pripadnikabilo koje druge profesije.U ranim danima, lekari su me uglavnom

smatrali za neto izmedju arlatana i ludaka. U avgustu 1997., imaosam veliku ast da odrim predavanje na 10 svetskoj konferencijiDuvan ili zdravlje. Mislim da sam prvi ko nije iz sveta medicinedobio tu ast da odrim predavanje. Sam poziv je mera napretka kojisam napravio. Medjutim, mogao sam isto tako da odrim predavanjezidu. Kako nikotinske vake i flasteri nisu uspeli da ree problem,

puai su izgleda prihvatili da ne biva izleen od zavisnostiod jednedroge prepisivanjem iste droge. To je kao da kae heroinskomzavisniku: Nemoj da duva heroin, udisanje je opasno, ubrizgaj ga uvenu. (Nemojte ovo da probate sa nikotinom, usmrtie vas istogtrenutka).Poto medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu

puaima da ostave duvan, govore im ono to ve znaju: puenje je


19/160

18

nezdravo, prljavo i odvratno, antisocijalno i skupo. Pravi problem je

ukloniti razloge zbog kojih neko pui.Za vreme nacionalnih Danaborbe protiv puenja medicinski eksperti kau neto u stili: Ovo je

dan kad svaki pua pokuava da prestane sa puenjem! Svakipua zna da je to dan kad najvei broj njih pui dvaput vie i dvaputglasnije nego obino, jer puai ne vole da im se govori ta da rade,

pogotovo kad im to govore ljudi koji ih smatraju istim idiotima i nemogu da razumeju zato neko pui.Upravo stoga to ne razumeju

puae ili ne znaju kako da olakaju puaima da prestanu sapuenjem, njihov stav je: Probajte ovaj metod. Ako ne radi, probajte

drugi. Da li moete da zamislite kad bi postojalo 10 razliitih nainatretiranja slepog creva? Devet od njih je npr. izleilo 10% pacijenata,to znai da su ubili 9o%, a 10. nain je izleio 95%. Zamislite da tosaznanje o 10. metodu bude dostupno 14 godina, a da veinamedicinara i dalje preporuuje ostalih 9. Jedan od lekara je nakonferenciji istakao vrlo vanu injenicu koja mi do tada nije pala na

pamet. Rekao je da bi lekari mogli biti podvrgnuti zakonskom

gonjenju zbog nemara ukoliko ne bi savetovali pacijentima najboljinain da ostave puenje. Da ironija bude vea, on je bio veliki

pobornik terapije nikotinskim zamenama (nikotinske vake,flasteri...) Jako se trudim da ne budem zlopamtilo, ali se nadam da eonbiti prva rtva ove sugestije.Dok piem, vlada je upravo potroila2,5 miliona funti na ok kampanju na TV-u kako bi ubedila mlade dase ne upecaju. Mogli su isto tako da utroe pare u pokuaju da ihuvere da motori mogu da ubiju. Zar ne shvataju da mladi znaju da ih

jedna cigareta nee ubiti i da mladi ne oekujuda se upecaju? Vezaizmedju puenja i raka plua ustanovljena je pre 40 godina. Uprkostome mladi se danas pecaju vie nego ikad ranije. Njima ne trebaju

puaki horori na TV-u. Puai imaju obiaj da ionako izbegavajuove programe. Praktino, svaki mlad ovek ima priliku da gledaunitavanje koje duvan proizvodi u sopstvenoj porodici. Ja sam

posmatrao mog oca i sestru dok ih je duvan unitavao. To me nije


20/160

19

spreilo da upadnem u zamku.Pojavio sam se na nacionalnoj TV salekarkom iz Asha koja nikad u ivotu nije zapalila cigaru i nikad nijeizleila nijednog puaa,a kategoriki je tvrdila da e njena

kampanja spreiti mlade da se navuku na duvan. Da je vlada imalazdravog razuma,dala bi tih 2,5 miliona funti meni. Mogao bih da

finansiram kampanju koja bi garantovala kraj nikotinskoj zavisnosti

u roku od narednih nekoliko godina.Iskreno verujem da je grudva

postala veliine fudbalske lopte. Ali posle 14 godina to je ipak samokap u moru. Zahvalan sam hiljadama bivih puaa koji su posetilimoje klinike, itali moje knjige gledali moje kasete i preporuivali

LAK NAIN svojim prijateljima, rodjacima i svakome ko bi ihsluao, i molim se da tako nastave. Ipak, grudva nee postati lavinasve dok medicina i mediji ne prestanu da preporuuju metode kojeoteavaju i prihvate LAK NAIN ne samo kao jedan metod, VEKAO JEDINI METOD KOJI JE RAZUMNO KORISTITI!Ne

oekujem da mi u ovoj fazi verujete, ali dok zavrite knjigu,razumeete. ak i oni malobrojni koji nisu uspeli kau: Jo nisam

uspeo, ali je va metod najbolji od svih koje sam probao.Ukoliko pozavretku knjige oseate da mi dugujete zahvalnost, moete da miuzvratite. Ne samo tako to ete LAK NAIN preporuiti

prijateljima, ve i tako to ete kad god vidite TV program, ujeteradio emisiju ili proitate lanak koji propagira neki drugi metod,

pisati ovim medijima ili ih nazvati i pitati ih zato ne preporuujuLAK NAIN. Ovo e zapoeti lavinu, a ukoliko doivim da to ividim, umreu kao srean ovek.Ovo tree izdanje LAKOG

NAINA je tu da vam pokae kako je lako i ugodno ostaviti puenje.Da li vam se javlja beznadje i pomisao da ste prokleti? Zaboravite ih.

Postigao sam neke izuzetne stvari u ivotu, ali najvea od svih jeoslobadjanje od ropstva nikotinske zavisnosti. Oslobodio sam se pre

14 godina i jo uvek ne mogu da se nauivam radosti zbog slobode.Nema potrebe da se oseate depresivno, nita loe se ne dogadja,


21/160

20

naprotiv, na pragu ste da postignete ono to bi svaki pua rado dapostigne:

DA BUDE SLOBODAN!


22/160

21

NAJGORI NIKOTINSKI ZAVISNIK KOJEG UUPOZNATI

Moda bi trebalo da ponem opisivanjem svojihkompetencija za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam ni lekar ni

psihijatar; moje kvalifikacije mnogo vie odgovaraju. Proveo sam 33godine ivota kao potvrdjeni pua. Poslednjih godina puio sam 100na dan po loem danu, a nikad manje od 60. Tokom ivota napraviosam tuce pokuaja prekida. Jednom sam prestao 6 meseci, i jo uvek

sam se peo uz zid, jo uvek sam provodio vreme u blizini puaapokuavajui da malo udahnem duvanskog dima, jo uvek samputovao u odeljcima za puae u vozu. Sa veinom puaa, kad je ozdravlju re, pitanje je Prestau pre nego to se meni desi.Dostigao sam fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam stalnu

glavobolju sa pritiskom konstantnog kaljanja. Mogao sam da osetimstalno pulsiranje u veni koja ide vertikalno do centra ela, i iskreno

sam verovao da e se u mojoj glavi svakog asa odigrati eksplozija ida u dobiti izliv krvi u mozak. To me uznemiravalo, ali me nijezaustavilo.Dostigao sam fazu kada sam ak odustao od pokuaja

prekida. Nisam ak toliko ni uivao u puenju. Neko vreme u svomivotu veina puaa pati od iluzije da uivaju u ponekoj cigareti, ali

ja od te iluzije nikad nisam patio. Uvek sam mrzeo ukus i miris, ali

sam mislio da mi cigareta pomae da se opustim. To mi je davalo

snagu i pouzdanje, i uvek sam bio nesrean kad sam pokuavao daprestanem, jer nikad nisam bio u stanju da vizualizujem prijatan

ivot bez cigarete.Najzad me ena poslala kod hipnoterapeuta.Moram da priznam da sam bio potpuno skeptian, ne znajui tadanita o hipnozi imajui predstavu o nekoj egzotinoj figuri prodornog

pogleda koja mae klatnom. Imao sam sve uobiajene iluzije kojepuai imaju, osim jedne-znao sam da nisam osoba slabe volje. Imao

sam kontrolu nad svim aspektima ivota ali je cigareta kontrolisala


23/160

22

mene. Mislio sam da hipnoza ukljuuje nametanje volje, i mada senisam protivio (kao veina puaa, rado sam eleo da prestanem ),mislio sam da niko ne moe sa mnom da se ali da mi puenje ne

treba.Cela seansa bila je traenje vremena. Hipnoterapeut je pokuaoda me natera da podignem ruku i uradim razne druge stvari. Nitanije radilo kako treba. Nisam izgubio svesnost. Nisam pao u trans, ili

bar ja mislim da nisam, a ipak posle seanse ne samo da sam prestao

da puim, ve sam i uivao u procesu ak i u periodu povlaenjanikotina iz organizma. Sad, pre nego to odjurite do hipnoterapeuta,dopustite da neto razjasnim. Hipnoterapija je vid komunikacije. Ako

se pogrena poruka komunicira, neete prestati sa puenjem. Nesklonsam kritikovanju oveka koga sam konsultovao jer bih do sad biomrtav da ga nisam video. Ali to je bilo uprkos njemu, a ne zbog

njega. ak ne bih voleo da izgleda da sam protivnik hipnoterapije;naprotiv, koristim je kao deo mojih konsultacija. To je snaga

sugestije i velika mo koja se moe upotrebiti i u dobre i u loesvrhe. Nemojte nikad konsultovati hipnoterapeuta koga vam nije

preporuio neko koga potujete i kome verujete.Tokom tih odvratnihpuakih godina, mislio sam da mi ivot zavisi od cigarete, i bio samspreman i da umrem, samo da ne ostanem bez njih. Danas me ljudi

pitaju da li sam ikad patio.Odgovor je: Nikad, nikad, nikad-upravoobratno. Imao sam divan ivot. Da sam umro od puenja, ne bihmogao da se alim. Bio sam vrlo srean ovek, ali najdivnija stvarkoja mi se desila je ta da sam se oslobodio uasne none more,uasnog robovanja koje je inilo da moram da idem kroz ivotsistematski unitavajui sopstveno telo i plaajui basnoslovno za tu

privilegiju. Dozvolite da odmah razjasnim: nisam mistina figura. Neverujem u vile i arobnjake. Imam nauni um, i nisam mogao da

pojmim ono to mi je izgledalo kao sama magija. Poeo sam daitam o hipnozi i puenju. Nita to sam proitao nije objanjavaloudo koje se dogodilo. Zato je bilo tako smeno lako prestati, doksam ranije imao itave sedmice teke depresije?Dugo mi je trebalo


24/160

23

da rasvetlim, uglavnom zato to sam iao otpozadi ka poetku.Pokuavao sam da uvidim zato je bilo tako lako prestati, dok je

pravi problem objasniti zato je puaima teko da prestanu.Puai

govore o stranoj apstinencijalnoj patnji, ali kad sam pogledaounazad i pokuao da se setim tih bolova, nije ih bilo. Nije bilofizikog bola. Sve je bilo u umu.Moj sadanji posao je da pomognemljudima da utnu naviku. Vrlo sam uspean. Pomogao sam hiljadama

puaa da se izlee. Da odmah istaknem: ne postoji neto kao to jepotvrdjeni pua. Nikad nisam upoznao nekog toliko navuenog (ili ,bolje reeno, nekog da veruje da je toliko navuen), kao to sam ja

sam bio. Ne samo da svako moe da prestane da pui, ve moe danadje da je to lako. U osnovi nas strah podrava u puenju: strah danam ivot nikad nee biti tako prijatan bez cigarete i strah odoseanja lienosti. U stvari, nita nije dalje od istine. Ne samo da jeivot jednako prijatan, ve je i prijatniji u mnogim svarima, a odlinozdravlje, energija i novac su samo neke od prednosti. Svi puaimogu da otkriju da je prestati lako-ak i vi! Sve to treba da uradite

je da proitate ostatak knjige otvorenog uma. to vie moete darazumete, bie vam lake. ak iako nijednu re ne razumete, poduslovom da sledite uputstva, bie vam lako. Najvanije od svega,neete ii kroz ivot alei za cigaretom i oseati se uskraeno.Jedina misterija e vam biti zatovam je toliko vremena trebalo.Ovo

je upozorenje. Postoje samo 2 razloga zbog kojih ljudi ne uspeju sa

mojim metodom.Neuspeh da izvre instrukcije. Nekim ljudima seini da sam dosadan ili dogmatian u vezi nekih preporuka. Npr., reiu vam da ne pokuavate da smanjite cigarete ili da koristite zamenekao to su slatkii, vakae gume, itd., posebno ne zamene kojesadre nikotin). Razlog to sam toliko dogmatian je to poznajemcigarete. Ne poriem da postoje mnogi ljudi koji su uspeli da

prestanu pomou takvih lukavstava, ali su u tome uspeli uprkos, a nezahvaljujui njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojei naici, ali to nije najlaki nain da se to uradi. Sve to vam kaem ima


25/160

24

svrhu-da bi lako uspeli i osigurali uspeh.Neuspeh da se razume. Ne

uzimajte nita zdravo za gotovo. Ispitujte ne samo ono to vamkaem ve i vae poglede i ono emu vas je drutvo nauilo o

puenju. Npr., vi koji mislite da je to samo navika, upitajte se zatodruge navike, od kojih su neke veoma prijatne, su lake za

odvikavanje, dok ne moete da prekinete sa navikom koja ima gadanukus, kota bogtastvo i ubija nas.Vi koji mislite da uivate u cigareti,upitajte se zato druge stvari u ivotu, koje su mnogo prijatnije,moete da uzmete i ostavite. Zato morate da uzmete cigaretu i hvatavas panika kad ne moete?

LAK METOD

Cilj ove knjige je da vas stavi u okvir uma u kojem, umesto

kao u obinom prestajanjanju kada startujete sa oseanjem da sepenjete na Mont Everest i podnosite nekoliko narednih sedmicaudei za cigaretom i zavidei drugim puaima, poinjete saoseanjem poleta kao da ste izleeni od uasne bolesti.Od tada, todalje idete kroz ivot, gledaete cigarete i uditi se kako ste uopte i

puili. Na puae ete gledatisa aljenjem, a ne sa zaviu.Ukolikoniste nepua ili bivi pua, od sutinske je vanosti da puite svedok ne proitate celu knjigu. Ovo moe da vam izgledakontradiktorno.Kasnije u objasniti da cigarete nita ne ine za vas.Ustvari, jedna od mnogih aljivih zagonetki u vezi puenja je da kadazaista puimo cigaretu, gledamo je i udimo se zato to radimo.Samo onda kada smo lieni cigarete, ona postaje tako dragocena.Medjutim, prihvatimo injenicu, svidjalo se to vama ili ne, da viverujete da ste upecani. Kada verujete da ste se upecani, nikad ne

moete propisno da se opustite ili koncentriete bez cigarete. Zato ne


26/160

25

pokuavajte da prestanete sa puenjem pre nego to zavrite celuknjigu. Kako odmiete sa itanjem, vaa elja za puenjem e

postepeno biti smanjivana. Nemojte prestati napola peeni; to bi

moglo da bude fatalno. Setite se, sve to treba da radite je da pratiteuputstva.Pored poglavlja 28 Uvremenjenost, ova instrukcija danastavite sa puenjem dok ne zavrite knjigu me frustrirala vie nego

bilo koja druga. Kada sam prestao sa puenjem, mnogi od mojihprijatelja i rodjaka su prestali, samo zato to sam i ja. Mislili su Akoon moe, moe svako. Tokom vie godina, dajui povremeno malenagovetaje uspeo sam da uverim one koji jo nisu prestali u lepotu

slobode. Kada je knjiga prvi put odtampana dao sam kopijenajokorelijima koji su jo uvek dimili. To sam inio polazei od

pretpostavke, da ak i kad bi ovo bila najdosadnija knjiga ikadnapisana, ipak bi je proitali, ako ni zbog ega drugog, zato to ju jenapisao prijatelj. Bio sam iznenadjen i povredjen kada sam saznao

mesecima kasnije dase nisu trudili da zavre knjigu. ak sam otkrioda je moj najblii prijatelj originalni primerak koji sam mu poklonio

i potpisao, ne samo ignorisao, ve ga i dao drugome. Tada sam biopovredjen, ali sam prevideo odvratan strah koji robovanje duvanuuvrsti u puau. Strah koji moe da prevazidje prijateljstvo. Kodmene je umalo doveo do razvoda. Jednom prilikom moja majka je

pitala moju enu: Zato mu ne zapreti da e ga ostaviti ako neprestane da pui? , na ta je moja ena odgovorila: Zato to bi meostavio ako bih to rekla. Sramota me da priznam , ali verujem da je

bila u pravu, toliko je strah koji puenje stvara. Sada uvidjam damnogi puai ne zavre knjigu zato to oseaju da moraju da ostave

puenje kada dodju do kraja. Neki namerno itaju jedan po jedan red,kako bi odloili taj zao as. Uveren sam da su mnogim itaocimasada vezali ruke ljudi koji ih vole, kako bi proitali knjigu.Pogledajte ovako: ta imate da izgubite? Ako ne prestanete sa

puenjem na kraju ove knjige, neete biti nita gori nego to ste sada.NEMATE APSOLUTNO NITA DA IZGUBITE A TOLIKO


27/160

26

PUNO MOETE DOBITI! Ukoliko nekim sluajem niste puilinekoliko dana ili nedelja, ali niste sigurni da li ste pua, bivi puaili nepua, nemojte puiti dok itate. Ustvari, vi ste ve nepua.

Sve to sada treba da uradimo je da omoguimo vaem mozgu dasustigne telo. Do kraja knjige vi ete biti sreni nepua.U osnovi,moj metod je potpuno suprotan obinom metodu pokuaja da se

prestane. Normalan metod se sastoji u tome da izlistate znaajnenepovoljnosti puenja i kaete Ako bih samo mogao dovoljno dugo

bez cigarete, napokon bi elja za puenjem nestala. Tada moguponovo da uivam u ivotu, slobodan od robovanja duvanu. Ovo je

logian pristup, i hiljade puaa na prestaju svaki dan koristei raznevarijacije ovog naina. Medjutim, tako je vrlo teko uspeti iz sledeihrazloga:Prestati sa puenjem nije pravi problem. Svaki put kadugasite cigaretu, vi prestajete. Moete imati jake razloge prvog danada bi rekli Ne elim vie da puim-svi puai ih imaju, svakogdana svog ivota, a razlozi su moniji nego to moete zamisliti.Pravi problem je drugi dan, deseti dan, ili desetohiljaditi dan, kad u

trenutku slabosti uzmete jednu cigaretu, i poto je to deliminozavisnost od droge, ve elite drugu, i uskoro ponovo puite.Strahovi za zdravlje bi trebalo da nas zaustave. Na racionalni umgovori: Prestani to da radi. Ti si budala. Ustvari, ovi strahovioteavaju. Reci puau da ga to ubija, i prvo to e sledee uraditi jeda zapale cigaretu. Svi razlozi za prestankom oteavaju zbog ostaladva razloga. Prvo, stvaraju oseaj rtvovanja. Uvek verujemo da smo

prinudjeni da se odreknemo naeg malog prijatelja ili oslonca iliporoka ili zadovoljstva, kako god to pua vidi. Drugo, stvarajuslepilo. Mi ne puimo zbog razloga zbog kojih bi trebalo da

prestanemo. Pravo pitanje je Zato to elimo ili zato nam je topotrebno?Lak nain u osnovi je ovo: za poetak zaboraviti razlogezbog kojih bi voleli da prestanemo, suoiti se sa problemom i pitatise sledee:


28/160

27

ta cigare ine za mene?

Da li zaista uivam u puenju?

Da li mi zaista treba da idem kroz ivot plaajui basnoslovne svotesamo da bih trpao ove stvari u sopstvena usta i guio se?

Predivna istina je da cigarete ne ine nita za vas. Dozvoliteda potpuno razjasnim, ne mislim da nedostaci preteu nad

prednostima; svi puai to znaju celoga ivota. Mislim na nedostatakbilo koje prednosti. Ukoliko je ikakva postojala, onda je to drutveni

plus; ali sada i sami puai to smatraju antisocijalnom navikom.Veina puaa racionalizuje razloge zbog kojih pui, ali su svirazlozi lai i iluzije. Prva stvar koju emo da uradimo je da uklonimoove lai i iluzije. Ustvari, shvatiete da nemate od ega daodustanete. Ne samo da nita ne ostavljate, ve postoje fantastine,

pozitivne dobiti od toga to ste nepua, a zdravlje i novac su samoneke od njih.Jednom kada se ukloni jedna od iluzija je da ivot

nikad nee biti tako prijatan bez cigarete, jednom kada shvatite da nesamo da je ivot prijatan bez cigarete, ve i da je prijatniji, jednomkada se oseanje lienosti odbaci i izbrie, tada moemo da sevratimo i razmortimo ponovo zdravlje i novac, kao i tuce drugih

razloga da prestanemo da puimo. Ovi uvidi e vam postati pozitivnadodatna pomo da postignete ono to zaista elite-da uivate ceoivot slobodni od robovanja duvanu.


29/160

28

ZATO JE TEKO PRESTATI?

Kao to sam ve objasnio, zainteresovao sam se za ovuproblematiku zbog sopstvene zavisnosti. Kad sam napokon prestao,

bilo je kao magija. Ranije kada sam pokuavao, to su bili 3 nedeljeteke depresije. Bilo je retkih dana kada sam bio veseo, ali vesledeeg dana bih se vratio depresiji. Bilo je kao da sebi krite put uzklizavu strminu, blizu ste vrhu, vidite sunce, a onda se odjednom

ponovo klizite na dno. Najzad upalite cigaretu, ukus joj je odvratan, a

vi pokuavate da shvatite zato to morate da radite.Jedno od pitanjakoje postavljam puaima pre konsultacija je elite li da prestaneteda puite? Na neki nain, ovo je glupo pitanje. Svi puai(ukljuujui i lanove FOREST organizacije) bi voleli da prestanuda pue. Ukoliko veini puaa postavite sledee pitanje: Kad bi

ponovo mogao da se vrati u vreme kad si se upecao, sa znanjemkoje ima sad, da li bi uzeo cigaretu?, NI SLUAJNO je

odgovor. Recite veini potvrdjenih puaa-onima koji ne misle da tokodi njihovom zdravlju, koji nisu zabrinuti zbog socijalne stigme ikoji sebi mogu da priute cigarete (nema ih mnogo danas) Da liohrabrujete svoju decu da pue, odgovor je NIPOTO. Svi puaioseaju da neko zlo ima vlast nad njima. U poetnim danima to jeobino problem definisan kao Prestau da puim, ne danas, negosutra. Vremenom stiemo do faze kad mislimo da ili nemamo snagu

volje ili da postoji neto svojstveno cigaretama to moramo daimamo kako bi uivali u ivotu. Kao to sam prethodno rekao, nije

problem objasniti zato je lako prestati; ve je problem objasnitizato je teko odvii se od puenja. Ustvari, najvei je problemobjasniti zato neko s tim uopte i poinje ili, zato je u jednomtrenutku preko 60% populacije puilo. Cela stvar u vezi puenja jeizuzetna enigma. Jedini razlog zbog kojeg poinjemo je taj da hiljade

ljudi to ve radi. Ipak, svako od njih eli da nije ni poinjao, govorei


30/160

29

nam da je to troenje novca i vremena.Mi ba ne moemo dapoverujemo da oni ne uivaju u tome. Povezujemo puenje saodrastanjem i naporno se trudimo da se i sami upecamo. Onda

provodimo ostatak ivota govorei svojoj deci da to ne rade ipokuavajui da se odvinemo. Takodje provedemo ostatak ivotabacajui ogromne pare. Prosean pua koji popui 20 cigareta nadan potroi 50.000 funti u ivotu na cigarete. ta radimo sa timnovcem? (Ne bi bilo toliko loe da ih bacimo u kanalizaciju).Koristimo ih da sistematski zagadjujemo sopstvena pluakancerogenim katranom, progresivno da zakravamo i trujemo svoje

krvne sudove. Svakog dana postepeno izgladjujemo svaki mii iorgan liavajui ih kiseonika, tako da svaki dan postajemo sve

bezvoljniji. Osudjujemo sebe na ivot prljavtine, zadaha, obojenihzuba, izgorele odee, prljavih pepeljara i smrada ustajalog duvana.To je doivotno robovanje. Polovinu svog ivota provodimo uinstitucijama u kojima je drutvo zabranilo puenje (crkve, bolnice,kole, podzemne eleznice, pozorita itd.) ili sa oseanjem

uskraenosti ukoliko pokuamo da prestanemo. Ostatak svog ivotaprovodimo u situacijama u kojima nam je dozvoljeno da puimo, alibismo poeleli da nije. Koji je to hobi koji kad upranjavate, elite daga ne upranjavate, a kad ne upranjavate, udite za tim? To je ivotu kojem vas polovina drutva tretira kao gubavca, ili jo gore, ivot

pametnog i u svakom drugom pogledu racionalnog ljudskog bia,pun samoprezira. Pua prezire sebe , svakog dravnog Dana borbeprotiv puenja, svakog dana kad nehotice proita vladina upozorenjao zdravlju ili kad je kampanja borbe protiv raka ili zadaha, svakog

dana kad je jedini pua u drutvu nepuaa. Morajui da ide krozivot sa ovim crnim senkama koje dopiru iz pozadine, ta dobija dotoga? APSOLUTNO NITA! Zadovoljstvo? Uivanje? Relaksaciju?Oslonac? Pomo? Sve same iluzije, osim ako ne smatratezadovoljstvom skidanje tesnih cipela nakon dueg noenja. Kao tosam kazao, pravi problem je pokuati objasniti ne samo zato je


31/160

30

puaima teko da prestanu da pue, ve i zato to bilo ko radi.Verovatno kaete: Sve je to lepo. Sve to znam, ali kad si jednomupecan na ove stvari, jako je teko zaustaviti se. Ali zato je teko,

i zato to moramo da radimo? Puai trae odgovor na ova pitanjaceloga ivota. Neki kau da je to zato to su simptomi povlaenjanikotina jaki. Ustvari, pravi simptomi povlaenja su tako blagi (vieu pogl. 6), da veina puaa ivi i umre bez uvidjanja da su zavisniod droge.Neki kau da su cigarete vrlo prijatne. Nisu. To su prljavi,odvratni predmeti. Pitajte bilo kog puaa koji misli da pui samozato to uiva u cigareti, da li bi prestao da puiukoliko ne bi bilo

vie cigareta koje on voli, ve samo vrste koju ne voli? Puai biradije puili stari konopac nego da uopte ne pue. Uivanje nemanita s tim. Ja uivam u jastogu ali nikad nisam doao u fazu damoram da imam 20 jastoga da mi vise oko vrata. U svim drugim

stvarima u ivotu u kojima uivamo ne oseamo se uskraeno doksedimo i tog momenta ne uivamo u njima. Neki trae psiholokeuzroke, Frojdovski sindrom, dete na majinim grudima. U

stvarnosti je obrnuto. Uobiajeni razlog zbog koga puimo je dapokaemo da smo odrasli i zreli. Kad bismo javno morali da javnosisamo palac, umrli bismo od stida.Neki misle da je obrnuto, da je

re o mao efektu disanja dima ili vatre kroz nozdrve. Ponovoargument nema dokaza. Cigareta koja gori u uhu bi izgledala

smeno. Koliko je tek smenije udisati otrove okidae kancera usopstvena plua. Neki kau To je zato to nemam ta da radim sarukama Dobro, ali zato zapaliti? To je oralna satisfakcija Dobro,ali zato zapaliti?To je oseanje koje imam kad dim ide u moja

plua Odvratno oseanje-zove se guenje.Mnogi smatraju dapuenje oslobadja od dosade. Ovo je takodje la. Dosada je stanjeuma. Ne postoji nita zanimljivo u vezi cigarete. Tokom 33 godine,moj razlog je bio da me cigareta oputa, da mi daje samopouzdanje ihrabrost. Takodje sam znao da me ubija i da me kota bogatstvo.Zato nisam otiao kod lekara i pitao ga za alternativu koja e da me


32/160

31

opusti i da mi hrabrost i samopouzdanje? Nisam otiao jer sam znaoda e da mi da alternativu. Ovo nisu bili moji razlozi, ve izgovori.

Neki kau da to rade jer to rade i njihovi prijatelji. Zar ste

stvarno toliko glupi? Ako je tako, molite se da vai prijatelji nepoinju sebi da odsecaju glave kako bi izleili glavobolju!Veinapuaa koja razmilja o puenju najzad dolazi do zakljuka da je reo navici. Ovo nije zaista objanjenje ali, poto smo odbacili svauobiajena racionalna objanjenja, izgleda da je ovo jedini preostaliizgovor. Naalost, ovo objanjenje je podjednako nelogino. Svakogdana naeg ivota menjamo navike, a neke od njih su vrlo prijatne.

Mozgovi su nam isprani da poverujemo da je puenje navika i da senavika teko oslobadjamo. Da li je teko osloboditi se navike? U V.Britaniji imamo obiaj da vozimo levom stranom puta Ipak, kadvozimo po Evropi ili Americi, odmah prekidamo sa navikom bez

ikakvih tekoa. Jasno je da je la da je navike teko osloboditi se.injenica je da stvaramo i prekidamo navike svakog dana.Zato ondateko prekidamo naviku koja ima odvratan ukus, ubija nas, kota nas

puno, prljava je i gdana, i voleli bismo da je prekinemo, a sve totreba da uradimo je da prestanemo to da radimo? Odgovor je dapuenje nije navika: TO JE NIKOTINSKA ZAVISNOST! Zatoizgleda tako teko odustati. Moda vam se ini da ovo objanjavazato je teko odustati. Ovo objanjava zato puai nalaze da jeteko odustati. To je zato to ne razumeju zavisnost od droge.Glavni razlog je to su puai ubedjeni da imaju neko izvornozadovoljstvo i /ili oslonac od puenja i da ine istinsku rtvu ukolikoostave puenje. Lepa istina je da kad jednom shvatite nikotinskuzavisnost i prave razloge zbog kojih puite, prestaete to da radite-

jednostavno tako-i u roku od 3 sedmice jedina misterija e vam bitizato ste smatrali neophodnim da puite toliko dugo, i zato nemoete da uverite druge puae KOLIKO JE LEPO BITI

NEPUA.


33/160

32

KOBNA ZAMKA

Puenje je najmranija, najsuptilnija zamka koji su priroda iovek zajedno izumeli. ta nas uopte uvodi u ovu klopku? Hiljadeodraslih koji to ve rade. Oni nas ak i upozoravaju da je to prljava,gadna navika koja e nas na kraju unititi i kotati bogatstvo, ali nemoemo da poverujemo da oni ne uivaju u tome. Jedan od mnogih

patetinih aspekata puenja je trud koji uloimo kako bismo senavukli.To je jedina klopka koja nema mamac, koja nema parencesira. Nije fantastian ukus cigarete ono to nas zatvara u klopci;upravo je njihov odvratan ukus taj zatvara. Ukoliko bi prva cigaretaimala divan ukus, to bi nas upozorilo, i mi bismo, kao inteligentna

ljudska bia razumeli zato polovina odrasle populacije plaaogromne svote za sopstveno trovanje. Ali, upravo zato to cigaretaima gadan ukus, na mladi um je uveren da nikad neemo da seupecamo, i mislimo da moemo da prestanemo kad god poelimo,

upravo zato to ne uivamo.To je jedina droga na svetu koja vas spreava da ostvarite

cilj. Deaci obino poinju kako bi izgledali jaki-to je HemfriBogart/Klint Istvud imid. Poslednja stvar na svetu koju moete daiskusite sa prvom cigaretom je snaga. Oseate vrtoglavicu, a zatimmuninu. Sve to elite da uradite je da se izvuete iz drutva ostalihdeaka i bacite tu prljavu stvar.

Kod enske populacije, cilj je postati prefinjena moderna

mlada dama. Svi smo ih gledali kako duvaju male dimove,

izgledajui apsolutno smeno. Dok deaci naue da izgledaju jako, adevojice prefinjeno, ve je dolo vreme kada ele da nikad nisu ni

poinjali. Pitam se da li su ene uopte ikad izgledale prefinjeno dokpue, ili je ovo samo plod mate nastao reklamiranjem cigareta.Zatim ostatak ivota provodimo pokuavajui da objasnimo decizato to radimo, govorei naoj deci da se ne daju uloviti, i

povremeno, pokuavajui da sami pobegnemo iz klopke.Zamka je


34/160

33

tako dizajnirana da pokuavamo da pobegnemo iz nje samo ondakada imamo stresnu ivotnu situaciju, bilo da je u pitanju zdravlje,nedostatak novca, ili jednostavno oseanje da smo kao leprozni.im

prestanemo, imamo vie stresa (zastraujua muka nedostatkanikotina) a stvar na koju se oslanjamo kako bismo se oslobodili

stresa (na stari oslonac, cigareta) sada nije tu.Posle viednevnetorture odluujemo da smo izabrali pogreno vreme. Moramosaekati period bez stresa, i im to vreme naidje, razlog za prestanaknestaje. Naravno, taj period nikad nee doi jer, presvega oekujemoda e nam ivot biti sve stresniji. Kada napustimo zatitu roditeljskog

doma, prirodan proces je zasnivanje sopstvenog doma, otplatehipoteka, deca, odgovorniji poslovi, itd., itd. Ovo je takodje iluzija.

Istina je da je najstresniji period u ivotu bilo kog bia detinjstvo iadolescencija. Imamo tendenciju da meamo odgovornost sastresom. ivot puaa automatski postaje stresniji jer duvan neoputa niti oslobadja od stresa, kao to drutvo eli da vas ubedi.Upravo obrnuto: ini vas nervoznijim i podlonijim stresu.ak i oni

puai koji su utnuli naviku (veina to uini, jednom ili vie puta uivotu) mogu da vode savreno srean ivot i da se opet upecaju.Uopte, puenje je kao lutanje po ogromnom lavirintu. im udjemo ulavirint, nai umovi postaju zbrkani i zamagljeni, i ostatak ivota

provodima u pokuajima da pobegnemo. Mnogi od nas na kraju to iurade, samo da bi se kasnije ponovo uhvatili u zamku. Proveo sam

33 godine pokuavajui da pobegnem iz lavirinta. Kao veinapuaa, nisam mogao da razumem. Medjutim, kombinacijomneobinih okolnosti, od kojih nijedna nije mojom zaslugom, eleosam da saznam zato je ranije bilo tako oajniki teko prestati, anajzad, kada sam uspeo, ne samo da je bilo lako ve i prijatno.Kakomi je odvikavanje od puenja hobi, a kasnije i profesija, uspeo samda razreim mnoge zagonetke povezane sa puenjem. To je sloena ifascinantna slagalica, a ako znate reenje, lako je! Ja imam nain dalako prestanete sa puenjem. Vodiu vas kroz lavirint i osigurauvas


35/160

34

da nikad u njega ne zalutate ponovo. Sve to treba da uradite je dasledite uputstva. Ako pogreno skrenete, ostatak instrukcija bie

besmislen.

Dozvolite da naglasim da svako moe lako da prestane dapui, ali je potrebno da utvrdimo neke injenice. Ne, ne mislim nastrane injenice. Znam da ste ih ve svesni. Ve postoji dovoljnoinformacija o loim posledicama puenja. Da je to moglo da vaszaustavi, ve biste prestali. Mislim, zato je teko prestati? Da bismoto saznali potrebno je da znamo pravi razlog zato jo uvek puimo.


36/160

35

ZATO NASTAVLJAMO SA PUENJEM?

Svi poinjemo da puimo iz glupih razloga, obino zbogdrutvenog pritiska ili drutvenih dogadjanja, ali, jednom kadosetimo da smo navueni, zato nastavljamo sa tim?Nijedan

prosean pua to ne zna. Kad bi puai znali pravi razlog, prestali bito da rade. Pitao sam ovo pitanje hiljade puaa tokom mojihkonsultacija. Pravi odgovor je isti kod svih, samo su varijacije

odgovora beskonane. Ovaj deo konsultacija mi je naroito zabavana istovremeno i posebno patetian.Svi puai znaju da su ispalinaivni. Znaju da nisu imali potrebu za puenjem dok se nisu upecali.Veina se sea da je prva cigareta imala odvratan ukus i da su moralidobro da se potrude kako bi se upecali. Ono to ih najvie iritira je toto oseaju da nepuai nita ne proputaju i da im se smeju.

Ipak, puai su inteligentni, racionalni ljudi. Oni znaju dapreuzimaju ogromni zdravstveni rizik i da troe bogatstvo na cigarete

u ivotu. Stoga je neophodno da imaju racionalne razloge kako biopravdali svoju naviku.Pravi razlog zbog koga puai nastavljaju sa

puenjem je suptilna kombinacija dva faktora koja u obraditi usledea dva poglavlja. To su:

NIKOTINSKA ZAVI SNOST

ISPIRANJE MOZGA


37/160

36

NIKOTINSKA ZAVISNOST

Nikotin, bezbojni, masni sastojak, je droga sadrana uduvanu od koje puai postaju zavisni. To je droga sa najbrimadiktivnim dejstvom poznatim ljudskoj vrsti, i ponekad je dovoljna

jedna cigareta da se upecate.Svaki dim cigarete preko plua domozga snabdeva vas malom dozom nikotina koja deluje bre negodoza heroina koju narkoman ubrizga u venu. Ukoliko uvuete dim 20

puta, dobijate 20 doza droge od samo jedne cigarete. Nikotin je

droga brzog dejstva, i nivo u krvi mu opada brzo, otprilike oko 30 do

45 minuta od gaenja cigarete. Ovo objanjava zato veina puaaproseno popui 20 cigareta dnevno.im pua ugasi cigaretu,nikotin ubrzano naputa telo i pua poinje da osea tegobe zbogovog povlaenja. Moram da ovde oborim uobiajenu iluziju koju

puai imaju u vezi ovih tegoba. Puai misle da su te tegobe uasnatrauma koju podnose kada pokuaju ili se teraju da prestanu sa

puenjem. Ovo su ustvari uglavnom mentalne tegobe; pua se osealienim svog zadovoljstva ili oslonca. Ovo u vie objasnitikasnije.Uistinu, prave tegobe od povlaenja nikotina su tako suptilneda je veina puaa ivela i umrla a da nije bila svesna da zavisi oddroge. Kad koristimo izraz nikotinski zavisnik mi mislimo da smosamo navikli na duvan. Veina puaa se uasava droga, a ipak suupravo to-zavisnici od droga. Sreom, to je droga koju je lako

utnuti, ali prvo morate prihvatiti injenicu da ste zavisnik.Ne postojifiziki bol kad se nikotin povlai. To je uglavnom prazno oseanjenemira, oseanje da neto nedostaje, zbog ega veina puaa mislida to ima neke veze sa tim da se radi netorukama. Ukoliko se odui,

pua postaje nervozan, nesiguran, uzrujan.To je kao glad-zaotrovom NIKOTINOM.Za oko 7 sekundi od paljenja cigarete

organizam se snabdeva sveim nikotinom i udnja prestaje, dovodei

do oseanja oputenosti i sigurnosti koje cigareta daje puau. U


38/160

37

poetnikim danima tegobe zbog povlaenja nikotina i njihovoumirivanje su tako slabi da ne znamo ak ni da postoje. Kad

ponemo redovno da puimo mislimo da je to ili zbog toga to

uivamo, ili zato to je navika. Istina je da smo ve ulovljeni; mito ne shvatamo, ali malo nikotinsko udovite je ve u naemstomaku i malo-malo trai da ga ponovo nahranimo.Svi puai

poinju da pue iz glupih razloga. Niko ne mora. Jedini razlog zbogkoga bilo ko nastavlja sa tim, bilo da je re o tekom ili povremenom

puau, je da nahrani tog malog monstruma.Cela stvar oko puenja jeserija zagonetki. Svi puai znaju da su naivine i da ih je neko zlo

ulovilo. Ipak, mislim da je najvea patetika u tome to uivanje kojepua ima od cigarete ustvari zadovoljstvo od pokuaja povratka naono stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre

nego to se uopte upecao. Znate ono oseanje kada susedov alarmzvoni ceo dan, ili kad se desi neka druga manja, uporna smetnja.

Tada buka iznenada prestane-to predivno oseanje mira se oseti. Tonije pravi mir, ve prestanak smetnje. Pre nego to ponemo

nikotinski lanac, naa tela su kompletna. Zatim nateramo nikotin usvoje telo, i kad ugasimo cigaretu a nikotin pone da odlazi,poinjemo da patimo zbog njegovog povlaenja-nije to fiziki bol,ve oseanje praznine. Nismo ni svesni da postoji, to je kao daslavina kaplje u naem telu. Nai racionalni umovi to ne razumeju.

Ne treba im to. Sve to znamo je da elimo cigaretu, i da kad jeupalimo sva udnja nestaje, i za trenutak smo zadovoljni i sigurnikao to smo bili pre nego to smo postali zavisni. Ipak, zadovoljstvo

je privremeno jer, kako biste ublaili glad, morate da stavite jonikotina u svoje telo. im ugasite tu cigaretu, glad ponovo poinje, ilanac se nastavlja. To je doivotni lanac-UKOLIKO GA NEPREKINETE. Zadovoljstvo od puenja je isto ono koje dobijate kad

biste nosili tesne cipele samo u cilju da iskusite zadovoljstvo kada ih

skinete. Postoje 3 glavna razloga zbog kojih puai ne vide stvari naovaj nain:Od rodjenja smo izloeni masovnom ispiranju mozga, gde


39/160

38

nam govore da puai dobijaju ogromno zdovoljstvo i/ili oslonac odpuenja. Zato im ne bismo verovali? Zato bi inae troili novac ipreuzimali toliki rizik?Kako ne postoje fizike tegobe zbog

povlaenja nikotina, ve je to vie neko prazno, nesigurno oseanje,nerazdvojivo od gladi ili normalnog stresa, i poto upravo tad imamotendenciju da zapalimo, i samo ovo oseanje imamo obiaj dasmatramo normalnim.Ipak, glavni razlog zbog koga puai neuspevaju da vide puenje u pravom svetlu, je to proces ide otpozadi.Kad ne puite, vi patite od tog nejasnog oseanja, ali kako je procesupadanja u zamku vrlo suptilan i postepen u poetnim danima, mi to

oseanje smatramo normalnim, i ne krivimo prethodnu cigaretu.Onog trenutka kad zapalite, dobijate istog trenutka polet i uistinu se

oseate manje nervozno ili smirenije, a zasluge za to pripisujetecigareti. Ovaj obrnuti proces je upravo ono to nam oteava da se

bilo koje droge oslobodimo. Zamislite stanje panike heroinskog

zavisnika koji nema heroin. Sad zamislite to potpuno zadovoljstvo

kad zavisnik napokon moe da ubode iglu u svoju venu. Moete li

zaista da zamislite nekog ko dobija zadovoljstvo od toga da se ubada,ili vas sama pomisao ispunjava uasom? Ne-heroinski zavisnici ne

pate od te panike. Heroin ne oslobadja od tog oseanja. Naprotiv, onga uzrokuje. Nepuai ne pate od potrebe za cigaretom i ne po injuda panie kad im zalihe istiu. Nepuai ne mogu da razumeju kako

puai uopte mogu da nadju zadovoljstvo u trpanju tih prljavihstvari u svoja usta, njihovom paljenju i udisanju prljavtine. I znateta jo?Ni sami puai to ne razumeju.Govorimo kako puenjeoputa ili prua zadovoljstvo. Ali, moete li biti zadovoljeni ukoliko

prethodno niste bili nezadovoljni? Zato nepuai ne pate od istognezadovoljstva i zato su posle obroka nepuai potpuno relaksirani,dok su puai napeti dok ne zadovolje tog malog nikotinskogmonstruma?Oprostite ukoliko se zadravam na ovom predmetu.Glavni razlog zato puai nalaze da je teko prestati je taj to verujuda ostavljaju istinsko zadovoljstvo ili oslonac. Apsolutno je


40/160

39

neophodno da shvatite da ni od ega ne odustajete.Najbolji nain dase razume suptilnost nikotinske klopke je da napravimo poredjenje sa

hranjenjem. Ukoliko imamo naviku da redovno jedemo u isto vreme,

nismo ni svesni gladi izmedju obroka. Samo ukoliko obrok kasni,svesni smo gladi, a ak i tadane postoji fiziki bol, ve samo prazno,nedefinisano oseanje koje znamo kao trebalo bi da jedem. Sam

proces zadovoljenja gladi je prijatna razonoda.Puenje deluje gotovoidentino. Prazno, nedefinisano oseanje koje znamo kao elim ilitreba mi cigareta je kao glad za hranom, ali zadovoljenje jedne gladinee zadovoljiti drugu. Kao i kod gladi, ne postoji fiziki bol a samo

oseanje je tako neprimetno da ga ak izmedju cigareta nismo nisvesni. Postajemo svesni nezadovoljstva samo ukoliko elimo dazapalimo, a to nam nije dozvoljeno. Ali kad zapalimo, oseamo sezadovoljno.Ova slinost sa jedenjem pomae obmanjivanju puaada poveruju kako dobijaju istinsko zadovoljstvo. Neki puaismtaraju da je nemogue priznati da ne postoji zadovoljstvo ilioslonac nikakav u cigareti. Neki kau: Kako moete rei da nije

oslonac? Kad zapalim oseam se manje nervozno nego ranije.Madauzimanje jela i puenje deluju slino, u sutini su potpunesuprotnosti:Jedete da preivite i produite ivot, dok vam ga puenjeskrauje. Hrana izvorno ima dobar ukus a jedenje je prijatnaaktivnost u kojoj moemo da uivamo u ivotu, dok puenjeukljuuje udisanje gadnog i otrovnog dima u plua.Jedenjem nestvaramo glad ve je se oslobadjamo, dok prva cigareta zapoinjeglad za nikotinom i svaka sledea nas toga ne oslobadja, veosigurava da od ove gladi patimo do kraja ivota. Ovo je pogodantrenutak da razotkrijemo jo jedan uobiajeni mit o puenju-a to je da

je puenje navika. Da li je uzimanje jela navika? Ukoliko takomislite, pokuajte potpuno da je prekinete. Ne, da bismo opisalihranjenje kao naviku, morali bi i disanje da opiemo kao naviku. I

jedno i drugo su od sutinske vanosti za opstanak. Istina je darazliiti ljudi imaju razne navike u zadovoljavanju svoje gladi. Ali


41/160

40

samo jedenje nije navika. Nije ni puenje. Jedini razlog zbog kojegpua pali cigaretu je okonanje tog nedefinisanog, praznogoseanja, koje je stvorila prethodna cigareta. Istina je da razni puai

imaju razliite navike u pogledu vremena za koje zadovoljavaju gladza nikotinom, ali samo puenje nije navika.Drutvo esto govori o

puenju kao o navici, i zbog pogodnosti, i ja puenje u ovoj knjiziesto nazivam navikom. Medjutim, budite stalno svesni da puenjenije navika, ve nita ni manje ni vie nego ZAVISNOST ODDROGE!Kad poinjemo da puimo moramo da se nateramo daizadjemo na kraj s tim. Pre nego to se osvestimo, ne samo da

redovno kupujemo cigare, nego i moramo da ih imamo.Ukoliko ihnema, javlja se panika, i kako idemo kroz ivot imamo tendenciju da

puimo sve vie i vie. Ovo se deava stoga to kao i kod svakedroge telo postaje imuno na efekte nikotina, i na unos poinje da se

poveava. Posle prilino kratkog perioda od puenja cigareta uspevada umiri tegobe povlaenja nikotina koje sama stvara, tako da seoseate bolje im zapalite ali ste u stvari nervozniji i manje oputeni

nego kad ste bili nepua, ak i u momentu kad puite cigaretu. Celapraksa je smenija nego da idete kroz ivot u tesnim cipelama jerpoveana koliina neudobnosti ostaje ak i kad se cipeleizuju.Pozicija je jo i gora, jer im se cigareta ugasi, nikotin ubrzanonaputa telo to objanjava zato u stresnim situacijama puai pale

jednu za drugom.

Kao to rekoh, navika ne postoji. Pravi razlog zbog kojegsvaki pua nastavlja sa puenjem je mali monstrum u stomaku.Malo-malo, pa trai da se nahrani. Sam pua e odluiti kad e to

biti, i postoji tendencija da se to ini u 4 situacije ili u njihovimkombinacijama.

To su:

DOSADA/ KONCENTRACIJA-dve potpune suprotnosti!

STRES/ RELAKSACIJA-dve potpune suprotnosti!


42/160

41

Koja to magina droga moe da odjednom obrne efekat kojije imala pre samo 20 minuta? Ako mislite o ovome, koje uopte josituacije postoje u ivotu, osim spavanja? Istina je da puenje ne

oslobadja od dosade ili stresa, niti da pomae koncentraciji ioputanju. Sve je samo iluzija.Osim to je droga, nikotin je i moanotrov koji se koristi insekticidima. Nikotin sadran u jednoj cigareti

bi vas ubio ukoliko bi ga ubrizgali u venu. Ustvari, duvan sadrimnoge otrove, ukljuujui ugljen-monoksid, a biljka duvana je odiste vrste kao i smrtonosno velebilje.U sluaju da imate viziju da se

prebacite na cigare ili lulu, elim da jasno stavim do znanja da se

sadraj ove knjige odnosi na sav duvan i supstance koje sadrenikotin, ukljuujui vake, flastere, sprejeve i isparivae.Ljudsko telo

je najprefinjenije na planeti. Nema vrste, ak ni najnie amebe ilicrva, koja bi mogla da opstane bez razlikovanja hrane od

otrova.Putem prirodne selekcije hiljadama godina, nai umovi i telasu razvili tehnike za razlikovanje hrane od otrova kao i sigurne

metode odbacivanja otrova.Sva ljudska bia imaju averziju na miris i

ukus duvana dok se ne upecaju. Ukoliko dunete dim duvana u licebilo koje ivotinje ili deteta pre nego to je upecano, kaljae ipljuvae.Kad zapalimo prvu cigaretu dobijamo napad kalja, ili,ukoliko smo prvi put popuili previe, javlja se vrtoglavica imunina. To nam je nae telo govorilo: HRANI ME OTROVOM.PRESTANI! Ovo je faza koja najee odlui da li postajemo

puai ili ne. Nije tano da fiziki slabi i mentalno slabe volje ljudipostaju puai. Oni koji imaju sree prvu cigaretu smatrajuodbojnom; fiziki njihova plua ne mogu da se izbore s njom, i onisu doivotno izleeni. Ili, alternativno, nisu mentalno spremni zastrog proces uenja udisanja dima bez kaljanja. Za mene ovo jenajtraginiji deo celog posla. Koliko smo vredno radili da bismo seupecali, i stoga je tako teko zaustaviti tinejdere. Kako jo uvek ueda pue, i jo uvek nalaze da je cigareta loeg ukusa, veruju da moguda prestanu kad god to poele. Zato ne ue od nas? Ali, zato ni mi


43/160

42

nismo nauili od naih roditelja?Mnogi puai veruju da uivaju uukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Dok uimo da puimo mi ustvariuimo naa tela da postanu imuna na lo ukus i miris kako bismo

dobili svoju dozu, kao to heroinski zavisnici veruju da uivaju utome da se ubadaju iglom. Tegobe zbog povlaenja heroina iz tela suteke, i ono u emu oni zaista uivaju je ritual ublaavanja tihtegoba.Pua ui sebe da iskljui reakciju uma na lo miris i ukus,kako bi dobio svoj fiks. Pitajte puaa koji veruje da pui samozato to uiva u ukusu i mirisu duvana: Ako ne moe da dobijesvoju vrstu cigara, ve samo vrstu za koju smatra da ima lo ukus,

da li prestaje da pui? Ni sluajno. Pua e puiti staro ue radijenego da apstinira, i nema veze da li se prebacuje na uvijanje cigara,

mentol cigarete, cigare ili lulu; na poetku imaju sve odvratan ukus,ali ukoliko ste uporni nauite da vam se svidjaju. Puai e ak

pokuati da pue prilikom prehlada, upale grla, gripa, bronhitisa iemfizema.Uivanje nema veze s tim. Kad bi imalo, niko ne bi puiovie od jedne cigarete. Postoje ak i hiljade bivih puaa koji su se

upecali na odvartne nikotinske vake koje lekari prepisuju, a mnogiod njih jo uvek pue. Tokom mojih konsultacija neki puaismatraju alarmantnim injenicu da su zavisnici od droge i misle da to

jo vie oteava prestajanje. Ustvari, to su dobre vesti iz dvarazloga:Razlog zbog kojeg nastavljamo sa puenjem je taj to, iakosmo svesni da nedostaci prevau nad prednostima ,i dalje verujemoda u cigareti ima neto u emu uivamo ili da je to neka vrstaoslonca. Oseamo da e po prestanku puenja ostati praznina, i daneke situacije u ivotu vie nikad nee biti iste. To je iluzija.injenica je da nam cigareta ne daje nita; ona samo uzima, a zatimoduzeto u manjoj meri nadoknadi kako bi kreirala iluziju. Ovo udetaljnije objasniti u sledeem poglavlju. Mada je najmonija drogana svetu zbog brzine kojom stvara zavisnost, nikad niste ozbiljno

ulovljeni. Poto je ovo droga brzog dejstva potrebno je svega 3sedmice kako bi 99% nikotina napustilo vae telo, a prave tegobe


44/160

43

povlaenja su tako blage da mnogi puai ive i umru a da ne shvateda su ih imali.Pitaete s punim pravom zato je onda puaima takoteko da prestanu da pue, pa prolaze kroz viemesenu torturu i

provode ostatak ivota povremeno prieljkujui cigaretu. Odgovorlei u drugom razlogu puenja-ispiranju mozga. Sa hemijskomzavisnou je lako izboriti se. Veina puaa provede celu no bezcigarete. Tegobe zbog povlaenja nikotina ih ak ni ne probude.Veina puaa e napustiti spavau sobu pre nego to zapali prvucigaretu; neki e prvo dorukovati; mnogi e ekati da dodju na

posao. Oni mogu da podnesu 10 sati tegoba zbog povlaenja

nikotina, i to ih ne uznemirava, ali ukoliko bi u toku dana ostali 10sati bez cigarete, upali bi kosu.Mnogi puai e se uzdrati od

puenja u novim kolima koje su kupili. Mnogi e posetiti pozorita,supermarkete, crkve itd., i nee biti uznemireni time to ne mogu da

pue. ak i u podzemnoj eleznici nikad nije bilo nereda zbogtoga.Puai su gotovo zahvalni nekom ili neem to ih primora da ne

pue. Danas e se mnogi puai automatski uzdrati od puenja u

kui ili u drutvu gde veinu ine nepuai, i pri tom imati vrlo malonelagodnosti zbog toga. Ustvari, veina puaa ima duge periodekada apstinira bez napora. ak sam i ja bio u stanju lepo da seopustim celo vee bezcigarete. U kasnijim puakim godinama samse ak i radovao veerima kad sam mogao da prestanem sa samo -uguivanjem(kakva besmislena navika).Hemijska zavisnost je onos im lako izlazite na kraj, ak i kad ste jo uvek zavisni, i hiljade

puaa ostaju povremeni puai celog ivota. Oni su isto tako zavisnikao i teki pua. Postoje ak i teki puai koji su utnuli navikuali povremeno zapale cigaretu, i tako ostaju zavisni.Kao to rekoh,nikotinska zavisnost nije glavni problem. Ona deluje samo kao

katalizator da prikrije od naeg uma pravi problem: ispiranjemozga.Za utehu je tekim puaima koji celog ivota pue, dasaznaju da im je lako da prestanu kao i povremenim puaima. Naudan nain, ak im je i lake. to dalje idete sa navikom, vie vas


45/160

44

vue na dno, i vea je dobit od prestanka.Za utehu bi moglo da bude ito da su neke glasine netane (npr. Potrebno je 7 godina da otrovnapusti telo ili Svaka cigareta koju popuite uzima vam 5 minuta

ivota)Nemojte misliti da su loi efekti puenjaprenaglaeni. Akonita drugo, tuno su potcenjeni, ali istina je da je pravilo o 5minuta oigledno procena i primenljivo jedino ako zakaite neku odsmrtonosnih bolesti ili se trujete dok se ne ukoite.Ustvari, otrovnikad ne napusti potpuno va organizam. Ukoliko ima puaa uokolini, on je u atmosferi, i ak i nepuai ga imaju u malom

procentu. Medjutim, naa tela su fantastine maine sa neverovatnom

sposobnou oporavka, pod uslovom da niste inicirali nekuneizleivu bolest. Ako bi sad prestali, vae telo bi se oporavilo u rokuod nekoliko nedelja, gotovo kao da nikad niste ni bili pua. Kao tosam ve rekao, nikad nije kasno da se prestane. Pomogao sammnogim puaima da se izlee u pedesetim i ezdesetim godinama, a

bilo je i nekoliko sedamdesetogodinjaka i osamdesetogodinjaka.ena stara 91 godinu posetila je moju kliniku sa 66-ogodinjim

sinom. Kad sam je pitao zato je odluila da prestane da pui,odgovorila je : Da bih njemu dala primer. Kontaktirala me nakon 6meseci da mi kae da se ponovo osea kao devojka. to vas daljevue na dno, vee je i olakanje. Kad sam konano prestao, odmahsam preao sa sto dnevno na NULA i nisam imao tegoba. Ustvari,

bilo je zaista prijatno, ak i tokom perioda povlaenja nikotina.

Al i moramo ukloniti ispiranje mozga! ! ! !


46/160

45

ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER

Kako ili zato poinjemo da puimo? Da bismo ovo razumelipotpuno, potrebno je da preispitamo mone efekte podsvesti, ilikako ja to zovem uspavanog partnera.Svi teimo miljenju da smointeligentna, dominatna ljudska bia koja odredjuju sopstveni ivotni

put. Ustvari, 99% naeg delovanja je zamagljeno. Mi smo produktdrutva koje nas odgaja-vrsta odee koju nosimo, kue u kojimaivimo, nai osnovni ivotni obrasci, ak i one stvari u kojima teimoda se razdvajamo, npr. laburistika ili konzervativna stranka. Nijesluajnost da simpatizeri laburista dolaze iz radnike klase a da onikoji podravaju konzervativnu stranku dolaze iz srednje i vie klase.Podsvest ima izuzetno moan uticaj u naem ivotu, i ponekad moeda utie na zabludu miliona stanovnika. Pre nego to je Kolumbooplovio svet veina ljudi je znala da je Zemlja ravna. Danas znamoda je okrugla. Ako bih napisao tuce knjiga pokuavajui da vas

ubedim da je ravna, ne bih u tome uspeo, a ipak, koliko nas je bilo u

svemiru i videlo da je okrugla? ak i ako ste plovili ili leteli okosveta, kako znate da niste ili u krug po ravnoj povrini?(*Ja stvarnone verujem da je okrugla. U svakom sluaju, ja sam na gornjoj

polovini-prim. prev.)Oglaivai jako dobro znaju snagu uticajaporuke na podsvest, otuda su puai pogodjeni svuda velikimposterima gde god da se voze, a reklame su u svakom magazinu.

Mislite da je to bacanje para? Reklame vas ne ubedjuju da kupitecigarete? Greite! Probajte daizvedete eksperiment. Sledei put kadodete u kafanu ili restoran po hladnom danu a va drug vas pita taete da pijete, umesto da kaete brendi (ili bilo ta drugo) ulepajteizjavu: Zna u emu bih stvarno uivao danas? U onomfantastinom toplom peckanju brendija.Otkriete da e vam se

pridruiti i ljudi koji inae ne vole brendi.Od najranijeg detinjstva

naa podsvest je bombardovana dnevno informacijama o tome da


47/160

46

cigarete oputaju, da daju sigurnost i hrabrost i da je najvrednija stvarna svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate film ili

crtani u kome ljudi treba da budu pogubljeni, koja im je poslednja

elja? Tako je, cigareta. Uticaj ovih filmova ne registruje se u naemsvesnom umu, ali uspavani partner ima vremena da to upije. Poruka

ustvari govori: Najvrednija stvar na svetu, moja poslednja misao iakcija, bie puenje cigarete. U svakom ratnom filmu ranjeniku sedaje cigareta. Mislite da su se stvari od nedavno promenile? Ne, naadeca i dalje su bombardovana gomilom reklama. Reklamiranje

cigareta navodno je zabranjeno na televiziji, a ipak gledaoci mogu u

udarnim terminima da vide svetski poznate golf igrae ili strelcekako neprestano duvaju dim. Programe obino sponzorie nekiduvanski gigant, i ovo je najkobniji trend u dananjem reklamiranju:veza izmedju sportskih dogadjaja i det seta. Gran-pri trkaka kolasu modelirana i ak i nazvana po vrstama cigareta-ili je obrnutsluaj? Danas na televiziji se par posle seksa obavezno prikazujekako deli cigaretu. Implikacije su oigledne. Moje divljenje ide

oglaivaima male cigare, ne zbog njihovih motiva, ve zagenijalnost njihove kampanje, u kojoj se ovek suoava sa smru ilipropau-njegov balon gori i on samo to nije pao, ili prikolicanjegovog mopeda samo to nije uletela u reku, ili Kolumbo i njegov

brod se spremaju da stignu do ivice sveta...Ni re nije izgovorena.Svira tiha muzika. On pali cigaru; na njegovom licu je savreno

blaenstvo. Svesni um moda ni ne promeuje da pua gledareklamu, ali uspavani partner strpljivo vari oiglednu

poruku.Istina, postoji i publicitet u suprotnom pravcu-zaplaivanjerakom, amputirane noge, kampanje protiv zadaha-ali one ne

spreavaju ljude da pue. Logino bi trebalo, ali injenica je da nijetako. One ak ne spreavaju mlade da ponu. Sve godine koje sam

proveo kao pua, iskreno sam verovao da nikad ne bih postao puada sam na vreme znao za povezanost puenja i raka plua. Istina jeda to nita ne menja. Klopka je ista danas kao i onda kad je u nju


48/160

47

upao Ser Volter Rajli. Sve anti-puake kampanje samo obogaujuoptu konfuziju. ak i sami proizvodi, ti ljupki svetlucavi paketiikoji vas mame da im probate sadraj, sa strane imaju smrtonosno

upozorenje. Koji pua to ikad ita, a kamoli se suoi sa njegovimpravim znaenjem.Verujem da vodee duvanske kompanije akkoriste vladino zdravstveno upozorenje za prodaju svog proizvoda.

Zdravstveno upozorenje je sada tako veliko da pua ne moe da gaizbegne, ma kako se trudio. Strah koji se tad javlja kod puaaodmah budi asocijacije na sjajni zlatni paketi.Ironino, najmonijasnaga u ispiranju mozga je sam pua. Nije tano da su puai osobe

slabe volje ili fiziki slabe. Treba da budete fiziki jaki kako bistemogli da se nosite sa otrovom. Ovo je jedan od razlog zbog koga

puai odbijaju da prihvate statistiku koja dokazuje da puenje sakativae zdravlje. Svi znaju za nekog svog ujka Peru koji je puio 40 nadan, nikad nije bio bolestan, i doiveo osamdesetu. Odbijaju darazmotre stotine drugih puaa koji su otili u najboljim godinama iliinjenicu da bi ujka Pera jo bio medju ivima da nije puio.Ako

uradite malo istraivanje medju prijateljima i kolegama, otkriete daveinu puaa ine ljudi jake volje. Oni su obino samozaposleni,poslovni izvrioci, ili u nekoj specijalizovanoj porfesiji, ako to sulekari, policajci, uitelji, sestre, sekretari, domaice sa decom, itd.-drugim reima, svi koji vode stresnu egzistenciju. Glavna iluzija

puaa je da puenje oslobadja od stresa i asocira se sa dominantnimtipovima, onima koji preuzimaju odgovornost i stres, a naravno to je

tip kojem se divimo i koji elimo da kopiramo. Druga grupa ljudikoji se upecaju su oni koji rade na dosadnim poslovima, jer drugi

glavni razlog za puenje je dosada. Medjutim, ideja da puenjeoslobadja od dosade je takodje iluzija. Gotovo je neverovatno dokle

dosee ispiranje mozga. Kao drutvo, sledimo se pri pominjanjuduvanja lepka, heroinskoj zavisnosti, itd. Uistinu, broj smrtnih

luajeva od duvanja lepka ne dostie 10 godinje, a od heroina ih imamanje od 100 godinje u ovoj zemlji. Postoji druga droga, nikotin, na


49/160

48

koju se upeca preko 60% nas u nekom periodu ivota a veinaprovede ostatak ivota plaajui je basnoslovno. Veina utedjevineide na cigarete a stotine hiljada ljudi svake godine uniti sebi ivot

jer se upecalo. To je ubica broj jedan u drutvu, raunajui isaobraajne nesree, poare itd.Zato duvanje lepka i heroinskuzavisnost smatramo takvim zlom, dok drogu na koju potroimo veideo svog novca i koja nas zaista ubija smo do pre neku godinu

smatrali prihvatljivom drutvenom navikom? Proteklih godina tek jepoela da se razmatra kao pomalo nedrutvena navika koja moe daoteti nae zdravlje, ali je legalna i dostupna u svetlucavim

paketiima u svakom kiosku, kafani, klubu, gari i restoranu. Najveiinteres u tome ima naa vlada. Ona dobije 8.000.000.000 funtigodinje od puaa, a duvanske kompanije potroe preko 100 000000 funti godinje samo na reklamu.Morate poeti da graditeotpornost na ispiranje mozga, kao kad kupujete polovna kola od

profesionalnog prodavca. Klimaete ljubazno glavom ali neetepoverovati ni re onoga to vam kae. Sagledajte ispod povrine

sjajnih paketia prljavtinu i otrov. Ne dajte se zavarati kristalnimpepeljarama ili zlatnim upaljaima ili milionima ljudi koji suprevareni. Ponite da se pitate:

Zato ovo radim?

Da li mi ovo zaista treba?


50/160

49

NE, NARAVNO DA VAM NE TREBA.

Ispiranje mozga je aspekt koji mi je najtee da objasnim.Zato inae racionalna, inteligentna ljudska bia postanu potpuniimbecili kad je njihova sopstvena zavisnost u pitanju? Boli me da

priznam da sam bio najvei idiot od svih kojima sam pomagao da seodviknu.Ne samo da sam puio 100 na dan, ve je moj otac bio teak

pua. On je bio jak ovek, uniten u najboljim godinama zbogpuenja. Seam se da sam ga posmatrao dok sam bio deak; kaljaobi i pljuvao celo jutro. Video sam da nije uivao i bilo mi jeoigledno da ga je zaposednut nekim zlom. Seam se da sam govoriosvojoj majci: Ne daj mi da ikad budem pua. Sa 15 godina biosam fitnes fanatik. Sport je bio moj ivot i bio sam pun hrabrosti i

pouzdanja. Da mi je bilo ko u tim danima rekao da u puiti 100cigareta dnevno, kladio bih se u svoju doivotnu zaradu da se to needesiti. Sa 40 gotina bio zam fiziki i mentalno nikotinski narkoman.

Stigao sam do faze kad nisam vie veinu svakodnevnih fizikih nimentalnih okolnosti mogao da obavim, a da ne zapalim. Kod veine

puaa stresna situacija je glavni okida, kao to je odgovaranje natelefonski poziv ili druenje. Ja nisam mogao da promenim ni TV

program ili sijalicu a da ne zapalim. Znao sam da me ubija. Nisam

mogao vie da se zavaravam.Ali zato nisam mogao tad da vidim tami je to radilo na mentalnom planu, sad mi nije jasno. Istina mi je

bila pred nosom. udna stvar je da veina puaa u nekom periodupati od iluzije da uiva u cigareti. Ja nikad nisam imao ovu zabludu.Puio sam jer sam mislio da mi pomae da se skoncentriem iopustim. Sad sam nepua, i gotovo da ne mogu da verujem da su seti dani odista i odigrali. To je kao budjenje iz komara, i to govori oveliini problema. Nikotin je droga, i vaa ula su drogirana-uloukusa i mirisa. Najgori aspekt nije teta po vae zdravlje ili va dep,

ve zabluda uma. Traite bilo koji zadovoljavajui razlog da


51/160

50

nastavite da puite. Seam se da sam u jednoj fazi se prebacio nalulu, posle neuspenog pokuaja da utnem cigarete, u uverenju da jelula manje kodljiva i da u smanjiti unos nikotina. Neke vrste

duvana za lule su apsolutno odvratne. Aroma moe biti prijatna, aliza poetak, odvratna za puenje. Seam se da mi je oko 3 meseca

jezik bio bolan kao ir. Lepljiva braon masa skuplja se na dnu lule.Povremeno nesmotreno okrenete lulu i pre nego to vidite ta steuradili, usta su vam puna prljave materije.Ovo obino rezultira

povraanjem istog momenta, bez obzira u kakvom stedrutvu.Trebalo mi je 3 meseca da nauim da izadjem na kraj s

lulom, ali ono to ne razumem je zato tokom ta 3 meseca nisam seoda razmislim zato se podvrgavam ovoj torturi. Naravno, kad s

jednom naue na lulu, niko ne izgleda zadovoljniji od ovih puaa.Veina je ubedjena da pui jer uiva u luli. Ali zato su morali da setoliko trude da je zavole kad su bili savreno sreni bez nje?Odgovor

je da kad ste jednom postali nikotinski zavisnik, ispiranje mozga je

poveano. Va podsvesni um zna da malog monstruma treba

nahraniti, i svaka druga ideja je blokirana. Kao to sam ve istakao,strah nas nagoni da nastavimo da puimo, strah od onog nejasnogoseanja koje imate kad prestanete da snabdevate organizamnikotinom. To to ga niste svesni,ne znai da ono nije tu. Ne morateda ga razumete nita vie nego to je maki potrebno da razume gdesu tople cevi. Ona samo zna da dobije oseaj toplote kad sedi nanekim mestima. Ispiranje mozga je glavna tekoa u ostavljanju

puenja. Ispiranje mozga naim odgajanjem u drutvu, pojaanoispiranjem mozga nae sopstvene zavisnosti, i najmonije od svih,ispiranje mozga od strane naih prijatelja, rodjaka i kolega.Da li ste

primetili da smo do sad esto govorili o odustajanju od puenja.Ovaj izraz sam koristio na poetku prethodnog odeljka. Ovo jeklasian primer ispiranja mozga. Sam izraz implicira istinsku rtvu.Prelepa istina je da ni od ega ne odustajete. Naprotiv, oslobodietese od strane bolesti i postii izuzetne pozitivne dobiti. Sad emo


52/160

51

poeti sa uklanjanjem posledica ispiranja mozga. Od sad vieneemo govoriti o odustajanju, ve o prestajanju, ili o onom to jezapravo, o: BEKSTVU!Jedina stvar koja nas ubedi da ponemo da

puimo je injenica da drugi ljudi to rade. Oseamo da netoproputamo. Vredno radimo na tome da se ulovimo, a ipak niko neotkrije ta mu je to ranije nedostajalo. Ali svaki put kad vidimodrugog puaa on nas razuveri da mora biti neeg u tome, inae on tone bi radio. ak iako je utnuo naviku, bivi pua osea da se neegodrie kad pua zapali na urci ili prilikom nekog drugogdrutvenog dogadjaja. On se osea sigurno. Mogao bi samo jednu da

zapali. I pre nego to je isvestan svega, opet se upecao.Ovo ispiranjemozga je vrlo mono i potrebno je da budete svesni njegovihefekata. Mnogi stariji puai e se setiti detektivske serije Pol Templkoja je bila vrlo popularna na radiu posle rata. Jedna od epizoda se

bavila zavisnou od marihuane, popularno poznate kao trava. Zliljudi su puaima koji nisu bili ni svesni ta se deava, prodavalicigarete koje su sadravale travu. Nije bilo tetnih posledica. Ljudi su

samo postali zavisni i morali su da nastave sa kupovinom cigareta.(Tokom mojih konsultacija bukvalno stotine puaa su izvestile da su

probali travu. Niko nije kazao da se upecao na nju. ) Imao sam oko 7

godina kad sam sluao program. To je bilo moje prvo saznanje onarkomaniji. Sam koncept zavisnosti, biti primoran da nastavlja dauzima drogu, ispunjavao me uasom, i ak do danas, uprkosinjenici da sam prilino uveren da se ne moe postati zavisan odtrave, ne bih se usudio da uzmem dim marihuane. Kakva ironija da

sam zavrio kao narkoman navuen na drogu br. 1 u svetu. Da mesamo Pol Templ upozorio na cigarete. Kakva ironija takodje lei uinjenici da preko 40 godina kasnije oveanstvo troi hiljade funtina istraivanja o raku dok milioni se troe da ubede zdrave tinejdereda postanu upecani na taj otrovni korovduvan, pri emu naa vladau svemu nalazi najvei interes.


53/160

52

Na putu smo da uklonimo ispiranje mozga. Nije nepua tajkoji je uskraen, ve jadni pua koji provodi ivot gubei:

ZDRAVLJE

ENERGIJU

BOGATSTVO

SPOKOJ

SIGURNOST

HRABROST

SAMOPOTOVANJE

SREU

SLOBODU

A ta dobija od ovih znaajnihrtava?

APSOLUTNO NITA-osim iluzije pokuaja da se vrati u stanjemira, spokoja i sigurnosti koje nepua uiva sve vreme.


54/160

53

UBLAAVANJE TEGOBA

Kao to sam ranije objasnio, puai misle da pue zboguitka, relaksacije ili neke vrste podrke. Ustvari, to je iluzija. Pravirazlog je ublaavanje tegoba zbog povlaenja nikotina.U ranimdanima koristimo cigarete kao drutveni oslonac. Moemo da ihuzmemo ili ostavimo. Medjutim, suptilan lanac je poeo. Na

podsvesni um nauio je da cigareta uzeta u odredjeno vreme prija.to se vie navlaimo na drogu, vea je potreba da se oslobodimotegoba zbog povlaenja nikotina i cigareta vas vue dublje na dno,dok smo sve vie zavarani da je u stvari suprotno. Svakog dana neoseate se nita drugaije nego prethodnog dana. Veina puaa akni ne uvidja da je upecana dok ne pokua da prestane, a ak i tadveina nee priznati istinu. Nekolicina jakih samo dri glavu u peskuceloga ivota, pokuavajui da uveri sebe i druge da uivaju u tome.Ovakav razgovor sam vodio sa stotinama tinejdera:

Ja: Shvata da je nikotin droga i da je jedini razlog zbog kojeg i daljepui taj to ne moe da prestane.

On: Gluposti! Ja uivam u tome. Da ne uivam, prestao bih.

Ja: Samo prestani jednu sedmicu da mi dokae da moe ako eli.

On: Nema potrebe. Ja uivam u tome. Kad bih eleo da prestanem,prestao bih.

Ja: Samo prestani 7 dana da dokae sebi da se nisi navukao.

On: emu to? Ja uivam u tome.

Kao to sam ve istakao, puai nastoje da umanje tegobe od

povlaenja nikotina u trenucima stresa, dosade, koncentracije,


55/160

54

relaksacije ili kombinacije ovoga. Ova taka je vie objanjena usledeih nekoliko poglavlja.

STRES

Ne mislim pod ovim pojmom samo na velike tragedije, ve ina manje stresove, druenje, telefonski poziv, strepnje domaice u

vezi bune dece itd. Da uzmemo telefonski razgovor za primer. Zaveinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo za poslovne ljude.Veina poziva nije od zadovoljnih muterija ili od vaeg efa kojivam estita. Obino postoji neka guva-neto ide naopako ili nekoneto zahteva. U ovo vreme pua pali cigaretu, ukoliko to ve nijeuinio. On ne zna zato to radi, ali zna da iz nekog razloga to izgleda

pomae.ta se zaista desilo? Iako toga nije bio svestan, ve je patio

od smanjenja nivoa nikotina, odnosno tegoba povlaenja. Deliminosmanjujui ove tegobe , totalni stres je redukovan, i pua dobijapodrku. U ovom trenutku ta podrka nije iluzija. Pua e se oseatibolje nego pre paljenja cigarete. Medjutim, ak i kad pui, pua jenapetiji nego da je nepua jer to vie se navikavate na drogu, onavas vie obara a manje oporavlja kad puite.Obeao sam da nee bitiok-terapije. U primeru koji u sad dati, ne pokuavam da vasokiram, ve samo istiem da cigarete ne oputaju nerve, ve da ihunitavaju.Probajte da zamislite da ste doli do faze kad vam lekarkae da e morati da vam odsee noge ukoliko ne prestanete da

puite. Samo za trenutak zastanite i pokuajte da zamislite svoj ivotbez nogu. Pokuajte da zamislite stanje uma ovek koji takoupozoren nastavlja da pui, a zatim gubi obe noge.Ovakve prie samsluao i otpisivao ih kao blesave. Ustvari, ak sam prieljkivao da milekar kae ovako neto; tada bih prestao. A ipak sam svakog dana


56/160

55

oekivao da dobijem izliv krvi u mozak i izgubim ne samo noge, vei ivot. Nisam mislio da sam blesav, ve da sam samo teak pua.Ove prie nisu blesave. To je ono to vam ova gadna droga ini.

Kako idete kroz ivot sistematski vam uzima nerve i hrabrost. tovam vie uzima hrabrosti, to ste vie u iluziji da vam cigarete inesuprotno. Svi smo uli za paniku koja obuhvati puae kad kasnonou u strahu jure traei cigarete. Nepuai ne pate od toga.Cigarete uzrokuju ovo oseanje. Istovremeno, kako idete kroz ivotcigareta ne samo da unitava vae nerve, ve kao moan otrov, i vaefiziko zdravlje. U vreme kad pua dostigne fazu u kojoj ga cigareta

ubija, on veruje da mu ona daje hrabrost i da ne moe da se suoi saivotom bez nje.Raistite u svojoj glavi da cigareta ne oputa vaenerve; ona ih lagano ali sigurno unitava. Jedna od velikih dobitioslobadjanja od ove navike je povratak sopstvenoj sigurnosti i

samopouzdanju.

DOSADA

Ukoliko u ovom trenutku puite, verovatno ste na to vezaboravili dok vas nisam podsetio.Jo jedna la u vezi puenja je dacigarete ublaavaju dosadu. Dosada je stanje uma. Kad puitecigaretu, va um ne govoriPuim cigaretu, puim cigaretu, Jedini

put kad se to desi je kad ste lieni due vreme, ili pokuavate dasmanjite, ili tokom prvih nekoliko cigareta posle neuspenog

pokuaja prestanka. Istina je sledea: kada ste zavisni od nikotina ane puite, neto vam nedostaje. Ako ima neto to vam okupiramozak, a da nije stresno, moete provesti dug period neuznemirenizbog odustva droge. Meutim, kad vam je dosadno, nema nieg davam skrene panju sa droge, te morate da nahranite mostruma. Kad


57/160

56

udovoljavate sebi (odnosno ne pokuavate da prestanete ili smanjitepuenje), ak i samo paljenje cigarete postaje nesvesan proces. ak ipuai lule i oni koji uvijaju cigaru mogu ritual da izvedu automatski.

Ako ijedan pua pokua da se seti cigareta koje je popuio u tokudana, moe da se seti samo malog broja njih, npr. prve

Documents

Alen Kar-Lak nacin da prestanete pušiti KNJIGA