UTORAK, 11. DECEMBAR 2018. AlibunarBROJ1

Urednik: Branislav Bo`i} Novinari: Milo{ Miljkovi}, Ljiljana Bukvi}, Jelka Jovanovi}

Fotografije: www.deliblatskapescara.rs, www.alibunar.org.rs, Lektorka: Ana Ron~evi}

Izdava~: Dan Graf[tampa: [tamparija Borba

radicionalni lov na banat-sku lisicu u Deliblatskoj pe-{~ari odr`ava se petnaest

godina zaredom, a osnovni cilj nijeu`ivanje lovaca ve} odr`avanje pri-hvatljivog broja predatora na terito-riji op{tine Alibunar i drugih op{tinakoje zahvata „evropska Sahara“.

Svake godine tokom januara, upribli`no isto vreme, vi{e stotina lo-vaca u~estvuje u hajci na banatsku li-sicu. Hajka se kre}e u ritu izme|umesta Seleu{ i Lokve, gde je ova po-pulacija `ivotinja i najbrojnija. Lovise samo odmereno i planski, pa je ta-ko u skladu sa zakonskim normama

tokom poslednje hajke odstreljenosedam lisica.

Kao i svih prethodnih i petnaestegodine zaredom organizatori i do-ma}ini su bili lova~ko udru`enje„Srnda}“ i Turisti~ka organizacijaop{tine Alibunar. Punu podr{kuovom tradicionalnom de{avanju

pru`ila je i op{tina Alibunar. Ina~e,na op{tinskom lovi{tu najrasprostra-njeniji su fazani, ze~evi i srne}a di-vlja~, dok su na obodu Deliblatskepe{~are veoma rasprostranjeni lisicei {akali.

Pored kontrolisanog odr`avanja iregulacije brojnosti lisica, hajka je

prilika za dru`enje i razmenu isku-stava me|u sportskim lovcima kojihje iz godine u godinu sve vi{e, {toukazuje na potencijale za razvoj lov-nog turizma na teritoriji op{tine Ali-bunar. Nastavak na strani II

Brend lovnog turizma Vojvodine i Srbije

Lov na banatsku lisicu Petnaest godina zaredom vi{e stotina lovaca u~estvuje u hajci pod pokroviteljstvom Turisti~ke organizacije i Op{tine Alibunar

Uvek spremni u januaru: Ovogodi{nji po~etak lova na banatsku lisicu

Lova~ke ku}eLova~ke ku}e na raspolaganjulovcima u Deliblatskoj pe{~arisu: Fazanerija, Dubovac, [uma-rak, Marina, Flamunda i Dolina,kapaciteta 3-9 osoba. Sme{taju 1, 2, 3 i 4-krevetnim sobamatu{/WC, grejanje, dnevni bora-vak, kuhinja (lova~ki specijali-teti) i trpezarija. Ugostiteljskeusluge u svakom objektu za do10 osoba u zatvorenom pro-storu i do 30 osoba pod nad-stre{nicom.

o {to je jedina pe{~ara uEvropi dovoljan je razlog daDeliblatska pe{~ara privu~e

svakog posetioca, me|utim razlogaza to je jo{ mnogo - od bogatog bilj-nog i `ivotinjskog sveta koji se u{u-

{kao negde izme|u peska i drve}a,kanala Duvan - Tisa - Dunav i Duna-va do ti{ine koja se ne mo`e opisative} samo „~uti“, bolje re~i do`iveti.

Tek poslednjih nekoliko godinastanovnici ovog kraja krenuli su ak-

tivnije da svoju prirodno bogatu oko-linu pokazuju {iroj javnosti - zainte-resovanim gostima iz celog sveta.

Nastavak na strani III

T

T

Pod pokroviteljstvom Op{tine Alibunar odr`ava se „Fijakerijada“

REVIJA NAJLEP[IHKONJA I FIJAKERA UILAND@I Strana II

Kanal Duvan–Tisa–Dunav

POTENCIJAL KOJI SE NUDIZa Alibunar, koji nema prirodnih tokova vode, kanal DTD je izuzetan resurs za upotpunjavanje turisti~ke ponude Strana III

Deliblatska pe{~ara, jedina prava u Evropi

Ti{ina koja se ~ujeTek poslednjih godina stanovnici ovog kraja krenuli su aktivnije da svoju prirodno bogatu okolinu pokazuju {iroj javnosti – zainteresovanim gostima iz celog sveta

II I Alibunar

NapomenaProjekat „Turizam kao najve}ipotencijal Alibunara“ sufinansirase sredstvima Op{tine Alibunar.Stavovi izneti upodr`anommedijskomprojektu nu`no neizra`avaju stavoveorgana koji jedodelio sredstva.

GEOTERMALNI IZVORI: [ANSA I ZA ZDRAVSTVENI TURIZAM Op{tina Alibunar sme{tena je u centralnom delu ju`nobanatske ravnice inadle`na je za Deliblatsku pe{~aru, koja ima beskrajne mogu}nosti za razvi-janje raznih oblika turizma, od ekolo{kog do sportsko-rekreativnog i zdrav-stvenog, ~emu posebno pogoduje postojanje brojnih geotermalnih izvora.

Na sektoru Jano{ik – Jermenovci termomineralna voda dobija se iz gor-nje pontijskih peskova i pe{~ara sa dubine oko 700 do 800 m. Voda imatemperaturu 48°C, a bu{otina daje 300 litara u minuti. Ovo je najbogatijavoda jodom i najradioaktivnija voda za sada prona|ena na tlu Vojvodine.

Jo{ 1979. Zavod za urbanizam i komunalno-stambena pitanja iz NovogSada tokom 1979. godine izradio je Urbanisti~ki projekat Zdravstvenog ituristi~ko-rekreativnog centra u Jano{iku, koji bi trebalo da ima razli~itefunkcije (zdravstveno-le~ili{nu i rekreativnu, sportsko-rekreativnu, lovno-ribolovnu i manifestacionu).

Voda se mo`e koristiti za le~enje hroni~nih reumatskih oboljenja: i{ija-sa, astme, oboljenja krvnih sudova i – steriliteta.

Na Devoja~kom bunaru nalazi se izvor termalne vode sa temperaturomod 26° iz kog se snabdeva postoje}i otvoreni bazen. Edukativni centar „^ardak“, u SRP „De-

liblatska pe{~ara“, nalazi se u blizini selaDeliblato, udaljen je 60 km od Beograda.Kapacitet Centra ~ine: 3 prizemne ku}eukupne povr{ine 400 m2, u kojima senalaze: prijemna kancelarija, dve sale zasastanke kapaciteta 20 i 30 mesta, mokri~vor, kuhinja (jelovnik po porud`bini) ivinski podrum, a u potkrovlju 2 i 3-kre-vetne sobe (svaka sa t/wc, cg) ukupnogkapaciteta 18 le`ajeva. U dvori{tu povr{i-ne 40 ari se nalaze dve nadstre{nice ka-paciteta 100 osoba, botani~ka ba{ta samuzejskom postavkom oru|a je u osni-vanju. Centar u {umovitom predelu jeokru`en edukativnim stazama na koji-ma su odmori{ta i osmatra~nice.

Predstavlja odredi{te |a~kih i stu-dentskih ekskurzija, mesto radionica isastanaka istra`iva~a Pe{~are. U Centruje zaposlen upravnik, pomo}ne i stru~-ne poslove obavljaju osposobljeni rad-nici. Zaposleni govore srpski i engleski,lokalni rumunski i ma|arski, a anga`u-ju se prevodioci za nema~ki i italijanskijezik. Ovde se mogu dobiti informacijei potra iti pomo}, uzeti promotivni ma-terijal i kupiti autenti~ni suveniri.

Istoimeni [kolsko-rekreativni centar„^ardak“ okru`en borovom {umom,nalazi se na 65 km od Beograda, u SRP

„Deliblatska pe{~ara“. Pogodan je za de-cu {kolskog uzrasta i sportiste. Obuhva-ta centralnu zgradu, u kojoj je u~ionica imanja sportska sala, restoran (klasi~anjelovnik) kapaciteta do 400 osoba i se-dam paviljona od kojih su dva u turisti~-koj ponudi. Paviljoni „Nera“ i „Brzava“kapaciteta 130 le`aja namenjena su |a~-kom i sportsko-rekreativnom turizmu(12 4-krevetnih i 12 6-krevetnih soba udve eta`e sa eta`nim kupatilom i WC-om, kao i 6 1-krevetnih i 2 2-krevetnesobe sa sopstvenim kupatilom i WC).Na obe eta`e paviljona nalaze se sale zadnevni boravak sa TV. Oko objekata senalaze otvoreni sportski tereni za malifudbal, ko{arku, rukomet i odbojku, kaoi planinarske staze opremljene informa-tivnim tablama. Program boravka obu-hvata: pe{a~ke ture kroz {umu, upozna-vanje flore i faune, eko-radionice, sport-ski susreti, kulturno-zabavna de{avanja.U zimskom periodu dinski reljef pru`aidealne uslove za sankanje i igre na sne-gu. Posebno se obezbe|uju: lekar, rekre-ator, stru~ni pratilac i vodi~.

Turisti~ke informacije se mogu do-biti i u [kolsko-rekreativnom centru„^ardak“, Informativnom centru „[u-{ara“ i info-punktovima „Devoja~kibunar“ i „Stara palanka“.

okviru obele`avanja seoskeslave, letnjeg Svetog Nikole,ove godine, {esti put po redu,

u Iland`i je organizovana manifestaci-ja „Fijakerijada“. Pod pokroviteljstvomOp{tine Alibunar, tamo{nja mesna za-jednica organizovala je petodnevniprogram, za me{tane i goste svih uzra-sta. U Domu kulture odr`an je koncertKUD-a „Sveti Nikola“ iz Iland`e, uzmnogobrojne de~ije, kulturno-umet-ni~ke ali i sportske sadr`aje.

Na tradicionalnoj „Fijakerijadi“, ureviji konji~kih zaprega, u~estvovalisu fijakeri iz Iland`e, Dobrice, Jar-kovca i Samo{a. Iland`a i dan-danasodr`ava tradiciju negovanja konja,iako je sve manji broj doma}instavakoji se bave uzgajanjem pomenutih`ivotinja.

– Istoriju moramo po{tovati, a tra-diciju odr`avati. Konji su plemenite idivne `ivotinje i u njihovim o~ima se

vidi dobrota – rekao je prilikom otva-ranja Fijakerijade predsednik Savetamesne zajednice Zlatko Grubanov idodao: – Odmalena sam kroz razgovorsa starijima slu{ao pri~e o zna~aju ko-nja na selu. Danas smo konje zamenili

ma{inama, ali to ne zna~i da ljudi sa se-la treba da prestanu da ih gaje, jer suoni, mo`da, i najverniji prijatelji ljudi.Fijakerijada ima za cilj jedan vid odr`a-vanja te neraskidive veze izme|u ljudii konja, pogotovo u Iland`i – mestu

gde je i Milo{ Crnjanski svoju inspira-ciju pronalazio u konjima.

Najzapa`enija grla na Fijakerijadiimali su me{tani Aleksandar Vojnov,osvaja~ brojnih nagrada na fijakerijada-ma {irom zemlje, Petar Gruji}, Jovana iJovan Stanisavljev, Dragan Nikoli},Vlada Popov, Nenad Stanin iz Samo{a iPetar Banja{ iz Dobrice, koji je ljubavprema konjima nasledio od svog dede.

Fijakerijadu je „za~inilo“ i tradicional-na takmi~enje u kuvanju ov~ijeg gula{a,pod nazivom „Iland`anska gula{ijada“.Kulinarski majstori sa prostora ju`nogBanata pripremali su vrlo redak i karak-teristi~an specijalitet, a titulu prvog ko-tli}a ove godine osvojila je ekipa „O~aj-ne doma}ice“ iz Seleu{a, dok su u po-bedni~kom gula{u u ivali svi prisutni.

Iland`a je mesto u Op{tini Alibunar,u ju`nobanatskom okrugu. Prema po-pisu iz 2011, Iland`a je imala 1.400 sta-novnika.

LOV NA BANATSKULISICU Nastavak sa I strane

Ova tradicionalna manifestacija po-red prakti~nog, ima i edukativni karak-ter, pa se u okviru nje organizuju istru~na predavanja o razvoju doma}eglovnog turizma, lovstva na rubu Deli-blatske pe{~are, kao i o bolesti besnila,kako kod lisica, tako i kod ostalih pre-datora na pomenutom podru~ju.

Zbog svega navedenog, a pre svegazbog mesta koje „Lov na banatsku lisi-cu“ zauzima u kalendaru turisti~kihmanifestacija, hajka predstavlja svoj-stven brend lovnog turizma u ovomdelu Vojvodine, pa i ~itave Srbije.

Lova~ko udru`enje „Srnda}“ iz Ali-bunara gazduje lovi{tem „Srednji Ba-nat“ ukupne povr{ine 53.436 hektara,od ~ega lovne povr{ine obuhvataju52.444 hektara. Stalno gajene vrste di-

vlja~i u lovi{tu „Srednji Banat“ su srna,divlja svinja, zec, fazan i poljska jarebica.

Od lovnih objekata, lovi{te ima 20stabilnih ~eka, 45 hranili{ta za srne, 35soli{ta, 25 pojili{ta, 73 hranili{ta za fa-zane i poljske jarebice i dva prihvatili-{ta za fazan~i}e ukupne povr{ine 2hektara.

Tako|e, udru`enje poseduje i pet lo-va~kih domova korisne povr{ine 438kvadrata, lova~ku ku}u, jedan hektarzemlje i 96 hektara vi{egodi{njih remi-za. Stru~nu slu`bu udru`enja ~ineupravnik lovi{ta i lovo~uvari, kojimapoma`e 30 lovo~uvara volontera.

Brojnost vrsta `ivotinjskog sveta jevelika i ogleda se u mno{tvo ptica i si-sara, {to omogu}ava razvoj lovnog tu-rizma. Od sitne divlja~i, prisutni su zeci fazan, ali i krupna divlja~, kao {to sujelen, srna i divlja svinja.

Lovi{ta pripadaju panonskom tipu,a u odnosu na ostale turisti~ke grane uop{tini Alibunar, lovni turizam je naj-razvijeniji.

Labudovo oknoZa{ti}eno prirodno dobro obuhva-ta i Labudovo okno, deo Dunava saritovima i adama, gde se na podru~-ju prirodnog rezervata gnezdemnoge retke vrste ptica. Tokom je-seni i zime velika jata divljih patakai gusaka nastanjuje ovaj kraj. Labu-dovo okno je deo lovi{ta u kojem seorganizuje lov na divlje patke i gu-ske i obuhvata povr{inu od 2.500hektara mo~varskih terena, re~nihostrva i Dunava.

Pod pokroviteljstvom Op{tine Alibunar odr`ava se „Fijakerijada“

REVIJA NAJLEP[IH KONJA I FIJAKERA U ILAND@IU Ulice postaju piste za fijakere

„^ARDAK“ ZA MLADE

UTORAK, 11. DECEMBAR 2018. I IIII

Nastavak sa I strane

Na samom jugu pe{~are, na suprot-noj strani od Alibunara, bli`e Kovinu,na ulazu u borovu i bagremovu {umunalazi se vikendica Martin house. Po-rodica Sne`ane Slijep~evi} je pre tri go-dine odlu~ila da bi bilo dobro izdavatije gostima. I od tada se bave time.

– Gosti koji nam dolaze su uglav-nom stranci. U po~etku su to naj~e{}ebili oni koji dolaze na jedan dan, dapreno}e kako bi dalje nastavili rutom„Euro Velo 6“ koja prolazi blizu nas.Od pro{le godine je malo druga~ije, jerdolazi se na vikend, porodice sa decomili prijatelji dolaze kako bi obi{li okoli-nu – isti~e Sne`ana Slijep~evi}.

Nalaze se na korak od {ume, kakoka`e, pa sve odi{e ti{inom, prirodomzbog koje oni koji svra}aju u ovaj krajnaj~e{}e i dolaze.

Kako je turizam po~eo da se polakorazvija nekolicina njih je odlu~ila da or-ganizuje i klaster, koji su nazvali, kakodruga~ije nego – „Deliblatska pe{~ara“.

– Tako smo odlu~ili da zajedni~kiradimo na promociji na{eg kraja, datu budu oni koji se bave ugostitelj-stvom, ali da obuhvata i rukotvorine,i da se osim prirodnog bogatstva pro-movi{u i neke druge stvari karakteri-

sti~ne za ovaj kraj – isti~e na{a sago-vornica.

Slijep~evi} ka`e da imaju podr{kuTuristi~ke organizacije Vojvodine ko-ja ih predstavlja na svim sajmovima nakojima u~estvuje.

Potencijali Deliblatske pe{~are suveliki, ali postoji dosta toga {to jo{ tre-ba srediti, pre svega unaprediti puteve,celu infrastrukturu i u~initi ovaj krajBanata vidljivijim i pristupa~nijim.

Naravno, nije svima to cilj. Na 80 ki-lometara od Beograda u Kajtasovuskriven od glavnog puta nalazi se Zele-ni dvor, dom Sne`ane i Save Stankovi}.U njihovu oazu zelenila punih 18 godi-na koliko tu `ive svra}ali su putnici izsvih krajeva sveta.

– Ovo je jedina prava pe{~ara u Evro-pi. Nema ~ega nema, endemskih biljnihvrsta, `ivotinja, puno vode, kanal DTDkoji se uliva u Dunav i duga istorija –pri~a u jednom dahu Sne`ana zbog ~egasu Zeleni dvor izabrali za ivot.

Deo te istorije se`e do Marije Tere-zije, koja je po{umljavanje ovog krajapo~ela iz higijenskih razloga kako jojpesak iz Panonske nizije ne bi zatrpa-vao Be~.

Stankovi}i se, kako ka`e Sne`ana, ustvari ne bave turizmom, iako je kroznjihovu ku}u pro{lo mnogo ljudi. Ze-

leni dvor je njihov `ivot, a ne posao.Punih 18 godina njihov dom je biootvoren za sve koji su `eleli da svrate ivide mesto „na kom vreme te~e dru-ga~ije“.

Sne`ana i Sava u jednom trenutkubili su sasvim obi~ni Vr{~ani, koji su,kako pi{e na internet putokazu ka nji-ma, rasprodali sve u gradu, otkupilistaru skeled`ijsku ku}icu na oboduKajtasova i „ludo hrabro, zaljubljeno,plivaju}i protiv struje, prkose}i svojimnavikama i elementima prirode kojaovde zna da bude surova, uz pomo}nekoliko knjiga i vernih prijatelja, sazi-dali svoj zamak u pustari“.

– Sada `elimo da usporimo i daljekod nas mo`e da svrati svako ko je pri-jatelj, a za sve ove godine stekli smo ihmnogo. A nismo `eljni publiciteta,mnogi su bili i snimali nas, ~ak i Travelchannel – isti~e Sne`ana Stankovi}.

I dok se pojedinci tek zahuktavaju,[kolsko-rekreativni centar ardak de-cenijama privla~i goste, naj~e{}e onenajmla|eg uzrasta. Nedavno su reno-virana dva od sedam paviljona kolikoih ima, a osim toga ima i restoran i mu-zi~ke radionice, tako da naro~ito leti,kako ka`u stanovnici iz okolnih sela,ume da bude i te kako veselo.

Deliblatska pe{~ara, jedina prava u Evropi

Ti{ina koja se ~ujeIzleti{taIzleti{ta: Devoja~ki bunar sa devetlo`i{ta i ardak sa {est planinarskihstaza du`ine 45 km ukupno, tri do15 km pojedina~no. Rezervat jeozna~en brojnim edukativnim, in-formativnim i tablama za obele`a-vanje. Izgra|eno je pet osmatra~ni-ca od 20 m visine, vi{e vidikovaca i{est nadstre{nica.

Euro Velo 6 – od Atlantika doCrnog moraBiciklisti~ka ruta „Euro Velo 6“ jeme|unarodna biciklisti~ka staza ko-ja prolazi kroz nekoliko zemaljaEvrope, po~ev{i od Atlantskog oke-ana do Crnog mora. Jednim svojimdelom ova ruta prolazi i kroz sever-ni deo Srbije prate}i liniju Dunava.

Ruta kre}e od Francuske, preko[vajcarske, Nema~ke, nastavlja sekroz Austriju, Slova~ku, Ma|arsku iHrvatsku do Srbije, i dalje do Rumu-nije i Bugarske.

Ponikao na nekada{njoj mo~vari, Ali-bunar nema svoju reku, pa je, hteo-nehteo, okrenut potencijalu koji nudikanal Dunav–Tisa–Dunav i u poljo-privredi i u turizmu. Urbanisti~kimplanom je, ina~e, kod Jano{ika banje.

Pre ne{to vi{e od godinu dana uSrpskom narodnom pozori{tu u No-vom Sadu sve~anom akademijom „40godina u 40 minuta“ Javno vodopri-vredno preduze}e „Vode Vojvodine“obele`ilo je 40 godina od zavr{etka iz-gradnje hidrosistema Dunav – Tisa –Dunav, a dobar deo obele`avanja jubi-leja posve}en je upravo razvojnim mo-gu}nostima koje pru`a kanal DTV.

Onaj hidrosistem omogu}io je ko-na~no pretvaranje 1,7 miliona hek-tara zemlji{ta u obradivo poljopri-vredno tlo.

Koliko je to zna~ajno svedo~i i ~i-njenica da je pre 2,5 veka na prosto-ru dana{nje Vojvodine vladala mo-~vara ~ije je zauzdavanje otpo~elaAustrougarska imperija. Posle po{u-mljavanja poroznog tla, vode Vojvo-dine su sprovedene u kanal DTD ko-ji je projektovao in`enjer NikolaMirkov.

Kanal se gra|en dve decenije, od1957. do 1977. godine, a 939 kilome-tara kanalske mre`e povezuje 80 na-

selja i prakti~no polovinu stanovni-{tva Vojvodine.

Klju~na uloga kanala je ubacivanjevode u nove tokove, ~ime je obezbe-|eno obradivo tlo, a sistemom od-vodnjavanja i navodnjavanja ta sefunkcija dodatno osna`uje, pa su u to-ku projekti koji bi omogu}ili ve}u is-kori{}enost DTD. No, sa 26 ustava, 17prevodnica, 86 mostova i nizom dru-gi objekata koji ~ine mre`u DTDotvaraju se i drugi potencijali, turisti~-ki, pre svega.

Za Alibunar, koji nema prirodnihtokova vode, kanal je izuzetan resursza upotpunjavanje turisti~ke ponude.

„Marija Terezija je po{umljavanje ovog kraja po~ela iz higijenskih razloga kako joj pesak iz Panonske nizije ne bi zatrpavao Be~“

Pogled vredan pa`nje: Vikendica Martin ku}a

Kanal Duvan–Tisa–Dunav

POTENCIJAL KOJI SE NUDIMANIFESTACIJENa teritoriji op{tine Alibunar tokom godine odr`avaju se brojne turisti~ko-kulturne manifesta-cije, me|u kojima nesumnjivo prednja~i lov na banatsku lisicu.

No, samo poslednjih nekoliko sedmica odr`ani su brojne manifestacije. Tako je Udru`enjeodgajiva~a „Dobrica“ organizovalo je od 30. novembra do 02. decembra 2018. godine Izlo`busitnih `ivotinja u Dobrici, u saradnji sa Mesnom zajednicom Dobrica, Sportskim savezom Ali-bunar, op{tinom Alibunar i sponzorima.

U parohijskom domu u Jano{iku, povodom adventnog perioda koji prethodi Bo`i}u, tradi-cionalno je organizovana radionica na kojoj su u~enici veronauke adventne ven~i}e. Posled-njeg novembarskog dana u Seleu{u je obele`en Dan rumunske dr`avnosti, kojim je 1. decem-bra proslavljeno 100 godina od ujedinjenja Rumunije. Uo~i praznika u organizaciji ZajedniceRumuna, u saradnji sa Ministarstvom Rumunije za Rumune u dijaspori i Konzulatom Rumuni-je iz Vr{ca, u Centru za kulturu op{tine Alibunar odr`an je koncert rumunske narodne muzike.Ne{to ranije u renoviranom Domu kulture u Lokvama odr`an je Festival rumunske muzike i fol-klora pod nazivom „Spice de aur“.

U Domu kulture u Banatskom Karlovcu odr`an je tradicionalni „Jesenji pesni~ki maraton“,jedinstvena poetska manifestacija u na{em okru`enju, koja okuplja pesnike iz ~itave Srbije.

Ina~e, u turisti~kom naselju naselju Devoja~ki bunar, koje ima oko 1.200 vikend-ku}a, hotel-ske, konferencijske, sportske i wellness kapacitete, turisti~ku ponudu oboga}uju mnogobrojnemanifestacije koje se odr`avaju tokom cele godine, poput „Prvomajskog uranka“, „Sabora p~e-lara“, „Zlatne udice“, „Likovne kolonije“, ve} pomenute „Hajke“...

Sme{tajnikapacitetiNa teritoriji Op{tine Ali-bunar postoji Devoja~kibunar sa 1.200 vikendku}a, hotelskim, konfe-rencijskim, sportskim ivelnes kapacitetima. Rade i hoteli Plava da-ma, Stari lovac, Zlatnibor, pansion Goranskidom, a sve se vi{e uklju-~uju i doma}instva u po-nudi sme{taja.

IV UTORAK, 11. DECEMBAR 2018. II Alibunar

p{tina Alibunar se nalazi ucentralnom delu ravnice ju-`nog Banata, u sredi{tu

plodnih polja sa ritovima. Kroz op-{tinu prolazi me|unarodni put E-94,Beograd-Vr{ac-Temi{var. Osim {toje raskr{e puteva, za Alibunar se mo-`e re}i i da je raskr{}e vetrova, po{toje zahvaljuju}i Deliblatskoj pe{~aripod stalnom „stra`om“ vazdu{nihstrujanja. Zahvaljuju}i tom fenome-nu, ovde je izgra|en i atraktivni ve-tro-park.

Prema arheolo{kim izvorima, te-ritorija gde je danas Alibunar naselje-na je u neolitu, pa tokom bronzanogdoba i u vreme Rimljana. U spisimase mesto pominje prvi put u XVI ve-ku, kao naselje pod turskom vla{}upo imenu Alijina voda. Tu je postojaoAli-pa{in bunar, pa otuda i kasniji na-ziv naselja, koje se ranije zvalo Kr-sturnica. Posle povla~enja Turaka,Alibunar je srpsko naselje sa 32 ku}e(1717). Godine 1773. godine je u sa-stavu nema~kog grani~arskog puka.

Alibunar je danas tipi~na banat-ska varo{. Na teritoriji Op{tine je de-set naselja me|u kojima je Alibunarnajve}e naselje i administrativni cen-tar, a tu su jo{: Banatski Karlovac,Vladimirovac, Dobrica, Iland`a, Ja-no{ik, Lokve, Nikolinci, Novi Kozjaki Seleu{. Prema popisu stanovni{ta iz2011. ovde `ivi 20.151 stanovnik, ave}insko stanovni{tvo je srpsko saudelom (60,7 odsto), pa sledi ru-

munsko (24 odsto). Tu su jo{ Slova-ci i Romi, {to Alibunar ~ini multiet-ni~kom sredinom, sa specifi~nimspojem kulture i tradicije, {to otvarapotencijal za turizam kroz prezenta-ciju istorije, kulturnog stvarala{tva,nasle|a i obi~aja naroda koji tu ive.

Ipak i pored izuzetnih tzv. kompa-rativnih prednosti za razvoj – najvi-{e kroz intenzivnu poljoprivredu,uklju~uju}i proizvodnju organskehrane, te atraktivnu okolinu, Alibu-nar je kao i ostatak Banata suo~en sadramati~nom depopulacijom. Odla-zak posebno mladog i radno sposob-nog stanovni{tva mogu}e je zausta-

viti samo promi{ljenim i dugoro~-nim ulaganjima upravo u najpropul-zivnije grane, me|u kojima turizamprednja~i, po{to osom sopstvenograzvojka podsti~e i niz drugih oblasti.

Nesumnjivo, najve}i turisti~ki po-tencijal je destinacija romanti~nognaziva Devoja~ki bunar u Deliblat-skoj pe{~ari. Zapravo, sme{ten izme-|u plodnih njiva i alibunarske i ilan-d`anske mo~vare, Alibunar gazdujeturisti~ki najatraktivnijim delom De-liblatske pe{~are koja svojim bogat-stvom nudi mogu}nost razvoja raz-li~itih vrsta turizma, od ekolo{kog ilovnog, do sportsko-rekreativnog izdravstvenog, ~emu posebno pogo-duje postojanje brojnih geotermal-nih izvora.

Obilje ponuda prirode logi~nootvara perspektivu za razvoj izletni~-kog, {kolskog i seoskog turizma. Nateritoriji same op{tine najzastuplje-nija delatnost je poljoprivreda, {to jesamo po sebi dobar oslonac za in-tenzivniji razvoj drugih privrednihgrana, pre svega sektora turizma i tr-govine.

Ovakav polo`aj i blizina aerodro-ma (60km), Dunava (40km) i grad-skih centara daje mogu}nost razli~i-te ponude, kao {to su rekreativni, iz-letni~ki i wellness turizam na lokali-tetu Devoja~ki bunar, kao i lovni i ri-bolovni turizam na celokupnoj teri-toriji op{tine.

Osnovni turisti~ki potencijal op-{tine Alibunar je Deliblatska pe{~ara.Predstavlja izuzetan rezervat ali i ne-iskori{}eni potencijal za dalji razvojturizma u op{tini.

Teritorija kojom gazduje op{tinaAlibunar je vrlo bogata i geotermalnimvodama, pogodnim za kupanje, {to jepreduslov za razvoj zdravstvenog turi-zma. Prirodan dodatak ovih vrsta turi-zma je proizvodnja zdrave hrane, kojabi mogla biti i osnova za razvoj sport-sko-rekreativnog, {kolskog i specifi~-nog seoskog turizma.

Specijalni rezervat prirode

BOGATI SVET FLORE I FAUNE

O Op{tini Alibunar

RASKR[]E VETROVAPrema arheolo{kim izvorima, teritorija gde je danas Alibunarnaseljena je u neolitu, pa tokom bronzanog doba i u vreme Rimljana. U spisima se mesto pominje prvi put u XVI veku,kao naselje pod turskom vla{}u po imenu Alijina voda

O

Saobra}ajna mre`aMe|unarodnim putem E-94 i prugom me|unarodnog karaktera omogu}ena jedobra veza izme|u Srbije i susedne Rumunije, {to podrazumeva promet doma-}ih i stranih turista. Kao deo me|unarodnog puta Alibunar je povezan sa Beo-gradom (56 kilometara, Pan~evom (35km) i Vr{cem 33km. Kroz Alibunar prola-zi zna~ajna drumska saobra}ajnica Beograd-Pan~evo-Alibunar-Vr{ac-Temi{var,kao i `eleznica koja tako|e spaja Beograd i Temi{var. Od beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ udaljen je samo 60 kilometara, a odDunava 40. U neposrednoj blizini ili ne{to udaljeniji, ali dovoljno blizu su i va`nigradski centri bogate istorije i kulture, {to otvara mogu}nost kombinovanogodmora – mir Deliblatske pe{~are i jednodnevni izleti do fru{kogorskih mana-stira, rimskih iskopina, brojnih vinarija, umetni~kih centara...

FLORA

Specifi~nost Deliblatske pe{~areje njena {umsko-stepska vegetaci-ja, mozai~no raspore|ena na izra-`enom dinskom reljefu, koja je je-dinstvena u Panonskoj niziji. Odgotovo 1.000 biljnih vrsta koliko ihpostoji u ovom delu najkarakteri-sti~nije su biljke stepskih stani{ta,poput banatskog bo`ura, stepskogbo`ura, {erpeta, bademi}a, Pan~i-}ev pelen, rindera, smilje...

Jedini samonikli ~etinar je kleka,dok u {umama dominiraju virgilij-ski hrast, lu`njak i bela lipa. Vi{e odpolovine povr{ine Deliblatske pe-{~are danas ~ine sa|ene {ume ba-grema, crnog i belog bora.

Najzna~ajniji lokaliteti centralnePe{~are su Ro{ijana i Crni vrh, kojisu jo{ od 1912. za{ti}eni kao prirod-ni spomenici.

Najzna~ajnije biljne vrste su za{ti-}ene prirodne retkosti – kockavica,ov~ije runo, kao i sve vrste orhideja.

U sredi{tu nekada{njih pa{njakaDeliblatske pe{~are, izme|u Devo-ja~kog bunara i Ro{ijane, nalazi se

lokalitet Korn. Stepsku vegetacijuovoga podru~ja, koja je nastala iodr`ava se ispa{om i kosidbom,predstavlja zajednica vijuka.

Lokaliteti Deliblatske pe{~are ublizini Dunava Advokatske livade iStevanova ravnica, kao i pli}aci \u-rica, Labudovo okno i Dubova~ki riti ade ibuklija i @ilova, predstavlja-ju ostatke o~uvanih zajednica stepa,{uma vrba i topola, mo~vara i voda

ju`ne Panonije. Ovde se mogu na}iprirodne retkosti poput belog i `u-tog lokvanja i vodenog ora{ka.

FAUNA@ivotinjski svet Deliblatske pe-

{~are odlikuju pe{~arski insekti i vr-ste stepskih stani{ta: orao krsta{,stepski soko, tekunica, slepo ku~e istepski sko~imi{. U {umskim stani-{tima zna~ajno je stalno prisustvovukova, jelena, srna i divljih svinja,dok vodeni ekosistemi obale i adaDunava predstavljaju gnezdili{taptica mo~varica i privremena obi-tavali{ta ptica selica, dok je povr{i-na nezale|enog Dunava masovnozimovali{te divljih pataka i gusaka.

U me|unarodnim okvirima Re-zervat predstavlja centar biodiverzi-teta: jedno od najzna~ajnijih stani-{ta ptica i biljaka u Evropi. Stepskezajednice su stani{ta brojnih gloda-ra: jedine vrste stepskog sko~imi{au Srbiji, i tekunice koja predstavljaosnovnu hranu grabljivica, me|ukojima se isti~u najre|a ptica Rezer-vata – orao krsta{ i stepski soko.

Deliblatska pe{~ara je dom i veomaretkim vrstama slepih mi{eva – tro-bojni {i{mi{, resasti {i{mi{ i sme|i du-gou{an. Deliblatska pe{~ara je i jedinopreostalo stani{te vuka u Panonskojniziji. Pe{~ara je i reproduktivni centarza slepo ku~e – vrstu glodara koji senalazi na Crvenoj listi ugro`enih vrstasveta. U ovom podru~ju se gnezde ime|unarodno zna~ajne ptice seliceosi~ar, lastavi~ar, p~elarica.

Analiza pre izgradnje vetro-parkaKoliko je ~itavo podru~je atraktivno pokazale su i analize u Studiji procene uticaja na`ivotnu i dru{tvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru, ura|ene pre pet godi-na. U me|uvremenu vetro-park je sagra|en i otvoren i danas je to jo{ jedna atrakcijaAlibunara, ~iji potencijal nije samo u „zelenoj energiji“, ve} i u turizmu. Tim pre {to jevetro-park projektovan tako da ne poremeti ekolo{ku ravnote`u, po~ev od izbora lo-kacije do svih preduzetih mera da se biljne i ivotinjske vrste koje obitavaju na lokaci-ji i oko nje sa~uvaju.

Osim 151 primerka ptica zabele`enih u {irem podru~ju uticaja zone vetro-parka iendemskih vrsta insekata, skeniran je i impresivan svet vodozemaca i gmizavaca, aprednja~e evropski gu{ter (Lacerta viridis), smuk (Coluber caspius), kratkonogi gu{ter(Ablepharus kitaibelii), livadski gu{ter (Darevskia praticola), stepski gu{ter (Podarcistauricus), smuk (Zamenis longissimus), zelena krasta~a (Pseudepidalea viridis).

U ju`nom Banatu, na potezu od jugoistoka ka severozapadu u du`ini od 60 i {irini od 25 kilometara prostire se plato na kom se nalazinajve}a evropska kontinentalna pe{~ara – zna~ajandeo tog prostora zauzima Specijalni rezervat prirode „Deliblatska pe{~ara“