УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУУЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

ТЕМА: АНАЛИЗА БУКВАРА

Нови БукварАутори: Б.Матијевић, Љ.Вдовић, Р. Јанаћковић

Издавач: ЕДУКА

Методика наставе српског језика и књижевности

-семинарски рад -

Ментор: Студент:Проф. др Петар Пијановић Луција Лучић Рогановић број индекса II-1995/258

Београд, 2009. године

1

САДРЖАЈ:

1.Увод................................................................................................ 3

2.Како настаје Буквар ................................................................... 4

3. Методичка структура Едукиног Буквара................................. 8

3.1. Предбукварски део ................................................................ 8 3.2. Обрада штампаних и писаних слова ...................................11 3.3. Постбукварски део ................................................................15

4. Остваривање програмских садржаја коришћењем Едукиног Буквара ..........................................17 4.1. Припрема за читање и писање..............................................17 4.2. Почетно читање и писање......................................................18 4.3. Језик.........................................................................................19 4.4. Књижевност.............................................................................20 4.5. Тумачење текста.....................................................................20 4.6. Језичка култура.......................................................................21

5. Избор текстова у Буквару.........................................22

6. Језичке вежбе у Буквару ..........................................24

7. Илустрације у Буквару ..............................................26

Закључак.............................................................................................28

Литература..........................................................................................30

2

УВОД

Највећу радост за децу на почетку школовања, управо представља овај тренутак сусрета са Букваром и упознавањем његовог садржаја. Тада су ученици пресрећни јер знају да ће после тога поред читања знати и да пишу. Буквар је књига пуна илустрација и језичких игара која је деци веома знимљива и са којом се прво сусрећу у свом раду у учењу. Како настаје Буквар и како настаје његов садржај ћемо видети из овога рада. Уједно у овом раду вршиће се садржајна анлиза Буквара који је издат од издавачке куће:*Едука Најлепше слике из живота сви носимо и никада не заборављамо онда када треба да кренемо у школу. Школски живот је за нас нешто најлепше, и дуго дуго нам остаје у сећању.

Крећући у школу сваки првачић прво што очекује од учитеља јесте да га научи да чита и пише. Све то код ученика прати мотив жеље да се науче слова и изговор гласова, јер ће само тако дете почети да сазнаје свет око себе, а уједно и да своје сазнање до поласка у школу обогати. Ако добро размислимо о овој теми која обухвата анализу Буквара издавача Едука, знаћемо да је све то везано за један период а то је период првог разреда.Све је то лако рећи, али обрадити слово и уједно глас ни мало није лак посао ни за учитеља ни за децу.Схватити озбиљност рада у тим ситуацијама је најбитније и омогућити деци да знају како се чита и пише. Овај рад, са уџбеником какав је Буквар, је временски ограничен и везан је за период који обухвата рад ученика првог разреда у првом полугодишту. Касније се ради увежбавање читања и писања али са Читанком.

3

2.КАКО НАСТАЈЕ БУКВАР

Реч буквар је старословенског порекла и означава књигу за учење читања и писања.Историја наших буквара везана је за развој наше писмености и културе. Први методички поузданије конципирани буквари код нас потичу с краја прошлог века.Сваки наредни Буквар је претрпео промене и имао је битне карактеристике које и дан данас ми уносимо када стварамо Буквар за данашње генерације. Сасвим је нормално да промене у друштву захтевају промене у уџбеницима. Наиме, усавршавање дечјег знања захтева те промене. Oва врста уџбеника временом с усавршавала, добијала је карактеристике времена у ком је настала,али у основи чувајући своју методичку елементарност.

Данас различито гледамо на буквар.Једни сматрају да је то превазиђена књига, да припада историји а други истичу и историјску и садржајну вредност ове књиге.

Буквар је исконски укорењена реч и има сасвим целовито и прецизно значење и у савременим условима учења почетног читања и писања, те не видимо битнијег разлога за њено избацивање из употребе као превазиђене и методички непотребне речи. Неспоразуме око термина не би требало мешати са различитим схватањима концепција књига за почетно читање и писање.Свакако, буквар и даље остаје незбиолазна књига у настави почетног читања и писања, без обзира на методичке и методолошке иновације у овој наставној области. Ми не можмо променити начине рада уз Буквар као књигу.

Нови буквар је модерно конципирана књига.То је покушај да се направи уџбеник који ће задовољавати потребе различитих образовних средина и ученичких психофизичких и интелектуалних профила. Аутори су морали водити рачуна о идејно-васпитним, методичко-дидакричким, научностручним, језичким, психолошким, ликовно-естеским захтевима. Посебно се водило рачуна да Буквар буде извор радости седмогодишњака, тј. првака, да подстиче стваралачку личност детета.

Наиме, увек у свом раду стручњаци који се обраћају Букваром ученицима овог узраста воде рачуна о битним захтевимакоје смо овде навели.

4

,,Требало је направити књигу универзалну по својој вредности и функцију, по својој употребљивости.Методичка поливалентност буквара значи да ту књигу наставник може поуздано користити на разним нивоима учења- то је књига за диференцирани облик рада, књига која концепцијски може да задовољи потребе градских и приградских и сеоских школа.,,1

Нови буквар својим иновацијама може да изазове одређене отпоре или неспоразуме.И увек ће се у свему томе наћи неко ко ће да критикује и неко ко ће да хвали. Наставници су већ дуги низ година навикнути на буквар који је био заснован на монографској обради слова, па садашњи буквар својом иноваторском концепцијом, захтева промену целокупног радног и стваралачког искуства. Самим тим све то изазива неспоразуме и потешкоће у раду тако да се неки наставници тешко сналазе и тиме сам овај Букварски период изазива разна незадовољства као и отпор. Но, то не сме бити препрека раду и не смемо као наставници заборавити , што смо на почетку навели да су дечје очи у нас упрте и да деца очекују да их научимо да читају и пишу. Они не треба да осете да ли смо ми за такав начин рада какав је буквар предвидео. ,,То значи другачији начин планирања и програмирања и методичке реализације тог плана и програма. Сигурно, за амбициозније наставнике та књига ће бити већи стваралачки изазов, јер овај буквар пружа могућност за шире и стваралачки је испољавање и наставника и ученика.,,2

Рад по новом буквару захтева много више стручности, много више методичког знања, стручне обавешности и ангажованости наставника. ,,Практичари примећују да је час групне обраде слова много динамичнији, богатији активностима и захтева ефикасности у раду.Наставник у раду по новом буквару мора, у савком случају, да се више ангажује: да добро проучи Буквар, посебно да открије његову методичку концпцију, његову структуру и практичну функционалност.,,3

1 В у к М и л а т о в и ћ , А н а с т а с и ј а И в к о в и ћ , , , М е т о д и ч к и п р и р у ч н и к у з Б у к в а р и Н а с т в н е л и с т о в е , , З У Н С , Б е о г р а д , 2 0 0 3 . г о д и н е .2 Вук Милатовић , Анастасија Ивковић , ,,Методички приручник уз Буквар и Наствне листове,, ЗУНС, Београд, 2003. године3

Вук Милатовић , Анастасија Ивковић , ,,Методички приручник уз Буквар и Наствне листове,, ЗУНС, Београд, 2003. године

5

Наставниково упознавање с Букваром пре почетка школске године представља основни задатак његовог припремања за школску годину.Уколико наставник студиозније анализира Буквар , утолико ће његове припреме тећи квалитетније и опсежније.Упознавајући Буквар, наставник на известан начин конципира програм свог методичког рада.Без јасне методичке концепције, без јасног програма обраде Буквара нема праве наставе почетног читања и писања.

Аколи наставник у свом начину рада жели због промена у Буквару нешто променити и ако се томе радује и деца ће у свему томе осетити радост и самим тим и напредак.

У процесу упознавања Буквара наставник, да би имао успеха у свом раду, мора да обрати пажњу на следеће:

1. дидактичко-методичку заснованост Буквара;2. психолошке захтеве;3. научно стручне и језичке захтеве;4. идејно-васпитне захтеве;5. методолошку концепцију;6. графичке захтеве;7. ликовне захтеве.

Све ово дакле захтева да се сви заједно у свему новоме боримо а самим тим и сазнајемо шта нас интересује. ,,Неопходно је да наставник детаљно проучи ове основе захтева а посебно методички систем Буквара,његове методичке предпоставке и методичко функционосање.Претпоставка је да наставник добро влада теоријом наставе почетног читања и писања.,,4

Потребно је да у току припрема за школску годину, односно за обраду Буквара, наставник своја знања и своје искуство освежи новим теоријским сазнањима.Он никада не сме да се ослони на оно што је научио или само на сопствена искуства, јер га то може одвести у заблуду, може сузити хоризонте његовог методичког деловања.Наставник првог разреда мора увек изнова да учи, да награђује претходно стечено знање и искуство.

4 Вук Милатовић , Анастасија Ивковић , ,,Методички приручник уз Буквар и Наствне листове,, ЗУНС, Београд, 2003. године

6

Редослед обраде слова доста је деликатно и сложено питање сваког буквара, питање које изазива недоумице и често непотребно полемички изоштрава одређене расправе и мишљења. Појава сваког новог буквара, по правилу, изазвала је ову врсту расправа, различитих мишљења и неслагања.Један теоретичар је релативност ове методичке категорије истакао речима:,, Постоје многа правила помоћу којих се утврђује редослед слова у буквару, али је једно најпостаније од свих-колико буквара толико и редоследа слова.,, То значи да ја ауторима препуштено да према својој вољи утврђују редослед слова у буквару.Напротив, ту постоје одређене законитости вредне поштовања, тј.методички поуздане. За добар избор редоследа слова, треба да знамо , узимају се следећи критеријуми:

фонетска структура гласова; графичка структура слова; фреквенција гласова и слова у језику; графичка сличност слова; читљивост слова; наречје; избор метода и поступака; избор писма.

Посматрајући теоријски приступ писању новог Буквара треба се навести да се теоретичари посматрајући ове захтеве морају тога и придржавати, о чему ћемо касније више писати кад будемо писали о редоследу обраде слова сва три Буквара.

Дакле теоријски приступ писања Буквара је веома значајан у настави јер Буквар је као уџбеник прва радост ђака првака и први уџбеник који је њима знан.

7

3. МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЕДУКИНОГ БУКВАРА

Настава почетног читања и писања заузима најзначајније место у настави српског језика у првом разреду. Буквар Едуке је обликован је као радни уџбеник, написан тако да га могу користити ученици са различитим предзнањем читања и писања, као и учитељи приликом појединачне и групне обраде слова. Овај буквар намењен је наставницима који одлуче да децу описмењују комбинацијом монографског и групног поступка. Пракса је показала да поменути поступак примењује већина наставника, упркос вредностима комплексне методе. Букваром су обухваћени сви наставни садржаји предвиђени наставним програмом српског језика у првом разреду. Осим наставе почетног читања и писања, реализују се и садржаји из језика, језичке културе, и књижевности. Посебно, овај буквар омогућава ефикасно тематско планирање јер у великој мери повезује садржаје осталих наставних области, нарочито света око нас. Саставни део буквара чине радни листови предвиђени за часове обраде, утврђивања и примену стечених знања.

Буквар је подељен у четири засебна дела: – предбукварски део – штампана слова – писана слова – постбукварски део

3.1. ПРЕДБУКВАРСКИ ДЕО

Предбукварски део коришћен је током месеца септембра и имао је намену да децу припреми за наставу почетног читања и писања. У овом делу буквара на двадесет две стране налази се деветнаест наслова,односно тема које обухватају различита поља дечијег интересовања, а погодних за говорне вежбе и развијање усменог изражавања ученика:

8

Упознајте моју кућу А ово је моја школа Волим да се играм Испричај ову причу (прича по сликама) Представљам вам мог друга Шта чујемо у природи Дођите на мој рођендан Како се понашамо за столом На селу У граду На улици На излету На реци Бринемо о здрављу На пијаци Стиже јесен У зоо-врту Гледамо и причамо (прича по сликама) Слово, реч, реченица

Све странице имају сличну структуру. У горњој половини налази се велика илустрација која се односи на задату тему. Илустрација је служила као мотивационо средство за рад са ученицима, да их активира, подстакне на размишљање и даљи разговор на дату тему. Може да буде и подстицај за састављање краћих реченица или прича, зависно од ученичких могућности. У горњој и доњој маргини, кроз уску и широку линију, задати су облици за прецртавање који служе за развијање моторике, пажње и спретности. Припремају ученике за почетно описмењавање и поступно се усложњавају. У доњој половини стране дати су задаци енигматског типа, прилагођени теми, као и узрасту и интересовањима ученика. Ученици их радо решавају. Њихов задатак је и да подстичу развој различитих мисаоних способности деце неопходних за рад у свим наставним областима. Захтеви у овом делу буквара су разноврсни, поступни и изискују различите врсте активности ученика. Предбукварски део садржи две стране са причама по сликама како би деца била визуелно подстакнута на вербално изражавање. Теме ових прича пажљиво су одабране и односе се на реалне ситуације у којима се деца овог узраста могу наћи.

9

Подстичу ученике на разговор и на могућности решавања одређених проблемских ситуација. Кроз цео почетни део буквара, дато је графичко приказивање слова, речи и реченице у циљу почетног усвајања ових појмова. У предбукварском делу није предвиђено да ученици пишу. Понуди им се да препишу наслов у свеске, уколико то желе. Такође, ученици који већ знају да пишу, могу то да чине у својим свескама радећи припремљене индивидуализоване и диференциране задатке. Настава српског језика за месец септембар у целости се одвијла према датим темама у овом делу буквара. Познато је да први месеци у школи првацима треба да прођу у прилагођавању и међусобном упознавању. Понуђени материјал може да одговори на поменуте захтеве. Осим тога, због своје мултидисциплинарности у захтевима и задацима, погодан је за тематско планирање, па је и то једна од могућности коју можемо искористити. Наравно, учитељ може бирати и само неке од ових тема којима ће својим ученицима, односно посебној групи првака са којом ради, на најбољи начин омогућити да спремно започну процес описмењавања. У овом делу, као и у целом буквару, децу треба стално подстицати да самостално покушају да прочитају ( уколико то умеју ) или одгонетну шта у задатку треба да ураде. Захтеви су обележени интересантним ознакама које су ученици врло брзо научили да тумаче.

Сваки захтев има одговарајућу сличицу па се ученици лакосналазе и знају шта треба да ураде. Тако су им ређе потребне инструкције и упутства за рад од стране учитеља.

Одговарањем на занимљиве и разноврсне захтеве ученици развијају графомоторику на забаван и креативан начин. Врло често да би урадили задатак ученици морају да врше и више мисаоне

10

активности: анализу, синтезу, закључивање - а при том се добро забављају.Захтеви су у највећој мери кратко и јасно формулисани и исказани су речима које би ученицима овог узраста требало да су познате. Садржаји дати у буквару, омогућавају диференциран приступ, индивидуализацију у настави и самосталност ученика. Наравно, улога учитеља је незаменљива, нарочито у раду са ученицима који ће тек научити да читају.

3.2. ОБРАДА ШТАМПАНИХ И ПИСАНИХ СЛОВА

Овај део буквара конципиран је тако да се штампана и писана слова обрађују посебно - прво сва штампана, па онда писана. Наставнику је остављена могућност да по сопственом избору комбинује обраду штампаних и писаних слова. Редослед обраде слова доста је деликатно и сложено питање сваког Буквара, питање које изазива недоумице и често непотребно полемички изоштрава одређене расправе и мишљења. Појава сваког новог Буквара, по правилу, изазвала је ову врсту расправа, различитих мишљења и неслагања.Један теоретичар је релативност ове методичке категорије истакао речима:,, Постоје многа правила помоћу којих се утврђује редослед слова у буквару, али је једно најпостаније од свих-колико буквара толико и редоследа слова.,, То значи да ја ауторима препуштено да према својој вољи утврђују редослед слова у буквару. Напротив, ту постоје одређене законитости вредне поштовања, тј.методички поуздане.

За добар избор редоследа слова, треба да знамо, узимају се следећи критеријуми:

фонетска структура гласова; графичка структура слова; фреквенција гласова и слова у језику; графичка сличност слова; читљивост слова; наречје; избор метода и поступака; избор писма.

11

И у изради новог буквара од стране издавача Едука аутори су се придржали ових законитости. Свакако, веома је тешко успоставити идеалну синхронозацију ових мерила, јер често једно мерило искључује друго. Можда се више могао поштовати редослед слова по правилу од једноставније графичке структуре ка сложенијој, што би било добро, али такав начин избора редоследа угрозио деловања других такође важних законитости. С методичке тачке гледишта, питање редоследа обраде слова у приличној мери је хипотетичко.У новом буквару утврђен је следећи редослед слова:

Аа, Мм, Ии, Тт, Оо, Нн, Сс, Ее, Рр, Јј, Уу , Шш, Лл-Љљ, Зз-Вв, Гг-Пп, Кк-Дд, Бб-Њњ,Хх-Жж, Чч- Ћћ, Фф-Цц, Џџ-Ђђ.

Овај редослед слова представља тзв. комбинацију монографске и групне обраде слова. Аутори Буквара су сматрали да ће оваквим редоследом слова подјенако да напредују ученици различитих нивоа знања и брзине напредовања. Првих осам слова обрађује се монографским поступком, а остала слова обрађују се у пару. Ове странице другачије су дизајниране од оних у предбукварском и постбукварском делу. Странице намењене обради и утврђивању међусобно се такође разликују, што омогућава и деци и наставнику лакше сналажење. На страницама обраде слова, у левој и десној маргини дати су цртежи и одговарајуће речи са словима која се обрађују, а налазе се у различитим позицијама. Ученици имају задатак да та слова уоче, заокруже, а они који знају да читају могу и да их прочитају. (1) У горњој половини странице налази се илустрација за дато слово која децу треба да мотивише и подстакне на рад. (2) Испод слике су дате уске и широке линије у којима ученици пишу обрађена слова(3), а у доњем делу се налазе одговарајући текстови и задаци(4). Сви текстови су састављени искључиво од обрађених слова, а захтеви који их прате исказани су на кратак, једноставан и деци разумљив начин. Захтеви су означени истим знацима као у предбукварском делу што

12

ученицима треба да олакша сналажење и да допринесе њиховом поступном осамостаљивању у раду.

Странице намењене утврђивању слова имају у горњој маргини необојена слова дата у азбучном редоследу. Задатак за ученике је да обоје она слова која су до тада научили. На овај начин ученици боље меморишу слова, вежбају ситну моторику и постепено уче азбуку. На страницама утврђивања има много више задатака и разноврсних захтева који се поступно усложњавају. И ове странице пажљиво су илустроване како би додатно мотивисале и активирале децу.

13

2

1

3

4

Након обраде штампаних слова приступа се обради писаних. Ове странице су слично конципиране, али се захтеви незнатно разликују. Будући да је сада основни задатак научити ученике да правилно пишу писаним словима, пратећа апаратура је томе прилагођена. У левој и десној маргини дати су цртежи са исписаним називима (1), а касније само речи састављене од научених слова. Водило се рачуна да се исте речи и изрази не понављају како би ученици неосетно научили што више појмова и на тај начин богатили свој речник. На страницама посвећеним обради писаних слова посебно је лупом означено правилно повезивање слова код којих се јављају типичне грешке у писању.(2) Тако омогућујемо ученицима да самостално или уз помоћ родитеља уче правилно да пишу и контролишу написано.

14

1

2

3

Уз писана слова дати су сасвим нови текстови, тако да наставник може користити и текстове дате уз штампана слова за увежбавање писања писаним словима. На страницама обраде и утврђивања исцртане су уске и широке линије у којима ученици пишу(3). Све што је предвиђено за писање у буквару је јасно наведено, али наставник има слободу да дати обим смањи или повећа, зависно од потреба групе ученика или појединаца са којима ради у оквиру одељења. Овај део буквара даје наставнику велике могућности комбиновања, диференцирања и индивидуализације задатака. Сви захтеви дати у буквару могу се проширивати. Нпр., све што је предвиђено за читање може се и преписивати и обрнуто. Дате речи могу се читати, објашњавати, мењати. Могу се од датих речи градити нове, од именица са могу правити глаголи и обрнуто, могу се тражити одговарајући синоними, придеви који одговарају датим речима и сл. Од датих речи могу се састављати краће и дуже реченице, па и кратке приче. Све наведено ученици, зависно од способности и расположења, могу радити усмено или писмено. Све илустрације у тексту, које су динамичне и прилагођене узрасту ученика и задацима на које се односе, такође могу да послуже као повод за разне врсте вежбања - описивање, састављање краћих и дужих реченица, састављање краћих прича... Текстови предвиђени за увежбавање читања могу се успешно драматизовати. Може се на основу текста направити стрип, написати строфа песме, питалица или загонетка, нацртати цртеж и сл.

3.3. ПОСТБУКВАРСКИ ДЕО

Постбукварски део намењен је даљем усавршавању технике читања и писања, али и формирању првих књижевно - теоријских појмова и развијању способности разумевања текста. Одабрани су, поред програмом задатих текстова, књижевни текстови реномираних, али и мање познатих аутора, који су тематски везани за узраст ученика, инспиративни су за разговор, а уз неке од њих су дати разноврсни задаци и захтеви.

15

Заступљени су поетски и прозни текстови, као и одговарајућа дела народне књижевности. Оријентационим планом за обраду је предвиђено неколико текстова из постбукварског дела, али наставник и ту може да одступи од датог распореда, односно те текстове може користити на начин који најбоље одговара групи ученика са којом ради.

У целини гледано, текст буквара је прилагођен узрасту, искуству и интересовањима ученика првог разреда. Величина слова којом су текстови и захтеви штампани одговара намени почетног описмењавања. Задаци и захтеви који их прате пажљиво су одабрани, релевантни за градиво које се обрађује и поступно се усложњавају. Осмишљени су тако да подстичу различите облике активирања ученика, стицање вештина и развој различитих способности . Задаци у буквару омогућавају индивидуализацију, диференцирани рад, рад у пару и групи.

16

4. ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈАКОРИШЋЕЊЕМ ЕДУКИНОГ БУКВАРА

На успешност реализације програмских садржаја у настави српског језика у првом разреду основне школе утичу многи фактори: стручност, методичност и креативност наставника, припремљеност, предзнање и мотивисаност ученика и свакако квалитет коришћених уџбеника. Када је реч о описмењавању, онда свакако мислим на методичке, структурне и практичне карактеристике буквара. Пре него што се крене у рад са букваром веома је важно утврдити претходна знања ученика (познавање слова, ниво читања). Теме предвиђене за овај период и предложени начини реализације омогућавају да се испитају различите способности ученика и њихова претходна знања потребна за ефикасно праћење наставе почетног читања и писања. Ова испитивања помажу наставнику да успешније планира наставу и да одабере облике, методе и технике рада које ће дати најбоље резултате у раду са конкретном групом ученика. Упознајући на овај начин своје одељење, наставник је у могућности да на најбољи начин индивидуализује наставу, диференцира задатке и предвиди евентуалне тешкоће у раду са ученицима, као и да осмисли могућа решења тих проблема.

4.1.Припрема за читање и писање

У буквару, почев од предбукварског дела, постоји велики број разноврсних задатака којима се ученици на одговарајући начин припремају за читање и писање. Цео буквар, а нарочито његов први део, обилује подстицајним и функционалним илустрацијама. Оне, осим што утичу мотивационо, омогућавају да се изводе вежбе у посматрању, опажању и слушању.

17

Већ од предбукварског дела, али и кроз делове намењене учењу штампаних и писаних слова, поступно, континуирано и систематично се јављају разноврсни задаци којима се подстиче развијање говорне културе и културе практичног комуницирања. Посебно су у буквару осмишљене теме и дати одговарајући текстови које се односе на правилно понашање и комуницирање у одређеним ситуацијама ( понашање за столом, телефонски разговор, понашање према старијим особама и вршњацима, понашање у саобраћају и сл. ). Од првих часова, поступно и доследно, приступа се усвајању и развијању појмова реченице, речи и гласа. У предбукварском делу, ови појмови представљају се сликовно и графички, док се касније уочавају и усвајају кроз дате текстуалне садржаје и одговарајуће задатке. Предбукварски део осмишљен је и дизајниран тако да пружа могућност за извођење различитих моторичких вежби (цртање, бојење, доцртавање, писање различитих црта и линија). Део буквара предвиђен за обраду штампаних и писаних слова обилује мноштвом аналитичко – синтетичких, лексичких и синтаксичких вежбања и вежби артикулације гласова. Пракса је показала да ученици са задовољством и веома мотивисани приступају раду у овом делу буквара и са лакоћом савладавају прве захтеве који се стављају пред њих.

4.2. Почетно читање и писање

Буквар садржи велики број наменских и књижевних текстова који омогућавају упоредно учење читања и писања. Текстови предвиђени за обраду и утврђивање састављени су искључиво од већ научених слова. Садржај страница заснован је на принципу поступности- дате су прво краће и дуже речи, затим краће и дуже реченице или текстови. Исти принцип поштован је и у формулацији захтева и задатака, који се кроз буквар усложњавају.

18

Буквар даје могућност да се код ученика развија графички правилно и естетски пожељно писање. И код штампаних и код писаних слова јасно је стрелицама и бројевима приказан поступак писања слова. У неколико случајева редослед писања елемената грфичке структуре слова доводи се у питање:

штампана слова: Ш ш , Љ љ , Б б, Ж ж и Џ џ

писана слова: Л л , Љ љ , Њ њ и Ф ф

Боља решења, са природнијим редоследом писања елемената слова понуђени су у Буквару Креативног центра и Завода за издавање уџбеника. На страницама намењеним за обраду писаних слова, дате су уске и широке линије за све задатке у којима је предвиђено писање. Такође, јасно су означене специфичне везе појединих комбинација писаних слова ( повећане су лупом ), у маргинама су правилно написане речи засићене новим словима, а као једна од вежби код првих писаних слова дати су примери веза које могу да се јаве као проблем у писању ( ам, ор, ал и сл. ) . Буквар пружа велики број могућности индивидуализације наставе како би она одговарала ученицима различитог нивоа способности и предзнања. Усавршавање читања и писања може се реализовати кроз текстове и пратеће задатке дате у постбукварском делу.

4.3.Језик

Сви граматички и правописни садржаји предвиђени програмом за први разред у одређеној мери јављају се у буквару. Кроз наменске текстове и задатке, поступно и у одговарајућем обиму, ученици се упознају са свим битним елементима ( глас, слово, реч, реченица, врсте реченица, употреба великог слова и знакова интерпункције ).

19

4.4.Књижевност

Буквар нуди мноштво књижевних текстова који обимом и тематиком одговарају узасту ученика. Заступљене су различите врсте текстова – дела народне и ауторске књижевности, прозни, поетски и драмски текстови. У садржај су увршћени програмом обавезни текстови за буквар. Присутни су и краћи текстови писани научно – популарним стилом ( текстови о меду, чају, фокама ) као и текстови из старог буквара. Тиме је ученицима омогућено да упознају и разликују разне врсте писаних текстова. Велики и одговарајући избор текстова омогућава увежбавање и развијање правилног и течног читања, разумевања прочитаног, овладавање интонацијом, дијалошког и читања по улогама, гласног и читања у себи.

4.5.Тумачење текста

Текстови и задаци који их прате погодни су за увођење ученика у основне појмове о књижевности. Обухваћени су сви захтеви предвиђени програмом – уочавање наслова, садржаја, временских и просторних одредница, главних ликова и њихових поступака, особина и осећања. Од ученика се тражи да одговоре на питања о прочитаном садржају ( усмено, писмено, решавањем тестова и квизова, допуњавањем или заокруживањем понуђених одговора и сл. ), као и да уоче карактеристичне речи и реченице у тексту. Кроз задатке у буквару ученици упознају основне књижевно – теоријске појмове: песма, прича, строфа, рима, пословица, загонетка, брзалица, драмски текст и сл.

20

4.6. Језичка култура

Текстовима и захтевима у буквару обухваћени су сви предвиђени облици усменог и писменог изражавања – препричавање, причање о догађајима и доживљајима, причање на основу датих речи, причање према низу слика, довршавање и проширивање текстова, одређивање редоследа радње или догађаја ( ово се протеже кроз цео буквар поступно се усложњавајући – редослед настајања цртежа, редослед догађаја у причи по сликама или у тексту ), описивање бића, предмета и појава. Буквар садржи велики број разноврсних ортоепских и ортографских, лексичких и синтаксичких вежби, као и укрштеница, ребуса и осталих језичких игара. Један од битних задатака овако конципираног буквара је да се ученици упознају са већим бројем појмова који одговарају овом узрасту. Илустрације и текстови пажљиво су бирани и дати појмови ретко се понављају. За оне појмове који су ученицима овог узраста вероватно непознати, у буквару су дата објашњења. У садржај буквара уврштени су конвенционални језички стандарди у усменом и писаном комуницирању – поздрављање, писмо, честитка, телефонски разговор.

21

5.ИЗБОР ТЕКСТОВА У БУКВАРУ

У периоду наставе почетног читања и писања неопходно је организовати сталне вежбе читања.,,Читање се вежба читањем- а писање писањем.,,5.Потребно је организовати системаске вежбе читања тако да оне буду до свакодневних наставних активности.Из потребе да се вежбама читања посвети више пажње, а у оба Буквара је дат велики избор текстова. Текстови у Букварима су одабрани према одређеним мерилима:

једноставности, наративности, примерности узрасту, уметничкој вредности, животности, методичкој функционалности...

Тешко је било пронаћи текстове, а и у сваком случају све текстове тако тешко за било коју књигу пронаћи да одговара свим захтевима који задовољавају све ове критеријуме, а посебно је било тешко прећи на читање уметничких текстова с обзиром на њихову слојевиту структуру и вишезначност. Требало би да буде основно правило да ученици изграђују читалачку технику и стил на најбољим уметничким остварењима, али то је у настави почетног читања и писања веома тешко. Међутим, што се тиче тежине текстова, односно њихове примерености, водило се рачуна о диференцији ученика по нивоима њиховог знања и брзине напредовање у читању. Текстови у Буквару су у том погледу диференцирани – постоје текстови који су лакши (то је већи број текстова) и текстови који су нешто тежи, сложенији. Једини су намењени, што је могло бити и за очекивати, ученицима који нормално напредују у учењу читања, или можда донекле заостају, а други, сложенији текстови, намењени су ученицима који изразито напредују у савлађивању технике читања или су већ у школу дошли са тиме да знају читати и писати.

5 Вук Милатовић , Анастасија Ивковић , ,,Методички приручник уз Буквар и Наствне листове,, ЗУНС, Београд, 2003. године

22

Наставник би морао добро да проучи све текстове у буквару и да их дифернцира према интелектуалном саставу ученика, тј. да зна које текстове може да намени слабијима а које бољим ученицима.Наиме сваки учитељ упозна како му ученици читају и пишу и самим тим зна који текстови су за ког ученика према његовим способностима. За време вежбања на часу добро је да ученици који спорије напредују у читају лакше текстове, а који су изразитији у читању да читају сложеније или теже текстове. Свако ће бити неспоразума ако наставник ради фронтално један исти текст с ученицима различитих интелектуалних нивоа.У том случају ученици који спорије напредују не могу да прате боље или изразитије ученике у читању, па се онд олако доноси закључак да је буквар тежак јер ученик не може да чита одређене текстове.За ученике који спорије напредују у читању постоје лакши текстови који су краћи и једноставнији, тј. текстови за тзв. Диференцирано читање, читње прилагођено читалачким способностима ученика. Дакле, приликом избора текстова водило се рачуна о диференцираном читању. Неки практичари мисле да је буквар претрпан текстовима, што се односи на сваки буквар па и на овај. Није дакле, реч о претрпаности буквара текстовима, него о организацији сваке стране, о потреби наставника да организују вежбе читања на различитим текстовима или да има могућност да бира текстове, према одређеним условима рада. Дакле, много је боље што буквар нуди већи избор ткстова него да је тај избор сведен на минимум и да тиме приморава наставника да трага за додатним текстовима у настави почетног читања.Наставник ће сам одабрати шта одговара његовим ученицима и самим тим му је боље када му је понуђен већи број текстова који су и лакши и тежи. Текстови дати на почетку букварског дела тешко да су могли бити бољи јер је мали број слова од којих могу бити конституисани.То су, углавном речи комбиноване са сликом или пак, реченице допуњене сликом.Комбинације одређених речи и ситуационих слика, односно цртежа или илустрација у почетку су веома функционалне и не би их требало избегавати.

23

Цртеж помаже ученику да у својој свести створи неку целину онога што чита. Истраживања су показали да дете тог узраста осећа ритам и то осећање,свакако, битно за читање и говорну комуникацију,требало би развијати.Што се више иде ка крају буквара текстови постају озбиљнији, садржајни и добијају више у уметничкој вредности.

6. ЈЕЗИЧКЕ ВЕЖБЕ У БУКВАРУ

Деца долазе у школу с већим или мањим фондом речи, с мање или више изграђеном реченицом, па је неопходно радити на обогаћивању њиховог језика.То играђивање мора бити систематичко и интезивно, и што је најважније, методички осмишљено.Интезивнијим богаћењем речника и неговањем језичке културе дете се социјализује, брже се квалитетније укључује у шири систем комуницирања. Посебно се у буквару инсистира на лексичким вежбама с обзиром на чињеницу да на овом узрасту морамо радити на тзв. нумеричком богаћењу речника код ученика. Лексичке вежбе су организоване у току обраде појединих слова. Оне су дате у облику одређених језичких игара, као што су ребуси, укрштене речи, речи грађене суфиксацијом и перфиксацијом, састављање речи о датих слова и тако даље. Језик на овом нивоу учења не би требало претварати у тзв. граматизовање, јер би дефиниције уопште требало избегавати, а пружати им што више језичког материјала да могу сами да истражују, да кроз игру откривају одређене језичке законитости. Ове лексичке вежбе требало би доводити у функцију стилске употребе појединих речи, односно видети кроз разноврсне примере како те речи функционишу у реченици.Овај буквар садржи језичке вежбе и игре што подстиче децу на рад и размишљање.

а) Састављање речи од датих слова

б) Укрштене речи и допуњаљлке

в) Ребуси

г) Суфиксација и перфисакција Едукин буквар заиста обилује свим врстама језичких игара.

24

а) Састављање речи од датих слова

Ученици се срећу са овом вежбом у току обраде слова, и то са задатком да се од датих слова саставе речи. Ево примера :

Сврха тих вежбања је да се ученик поигра, да му вежба буде занимљива али и да помоћу тих слова-комбиновањем, направи одређене речи, речикоје имају значење. У језичким вежбама овог типа, где се од датих слова праве речи, ученици понекад слажу одређена слова механички и тако сложена слова ништа не значе, па их при томе морамо упућивати и на значење речи коју састављају.

б) Укрштене речи и допуњалке

У првом разреду и то на самом почетку првог разреда, јер се ученици како смо навели полазећи у школу прво сусрећу са Букваром, дакако да се почиње од наједноставнијих облика укрштених речи и допуњалки.Прво ученици имају задатак да само допишу слово у започетој речи. Са овладавањем технике читања и писања укрштенице и допуњалке постају сложеније.

в) Ребуси Буквар обилује разним ребусима, јер ученици овог узраста

воле да решавају ребусе, и то им је посебно занимљиво.На овом узрасту ученици с великим интересовањем решавају ребусе што значи да ребуси као облик језичких игара, односно вежбања изазивају њихову радозналост, подстичу њихову маштовитост, логичко расуђивање, смисао за асоцијацију и решавају одређене проблеме.

25

Ребуси имају своју логичку структуру и ученици најпре треба да упознају технику решавања ребуса. Постоје разне врсте ребуса и свака од њих захтева друкчији приступ у решавању. Зато треба почети са решавањем најједноставнијих ребуса, па и упознати ученике с тењхником њиховог стварања и решавања.

У Буквару Едуке су углавном заступљена два ребуса: словни и словно-сликовни ребуси.Они се посебно могу решавати у етапи часа-самостални и стваралачки рад ученика.Када приметимо да ученици олако решавају одређене типове, ребуса треба им пронаћи ван Буквара нешто теже облике.

г) Суфиксација и префиксација

Суфиксација је творба речи помоћу суфикса, наставка за творбу или грађење речи. На тај начин се добијају нове, изведене речи од других именских речи.Наравно, овакве вежбе значајно утичу на богаћење речника ученика.

ц) загонетке

Згонетке наводе ученике на размишљање и развијају код њих такмичарски дух. Деци буду јако занимљиве и подстичу код њих размишљање,што је јако битно на овом узрасту.

7.ИЛУСТРАЦИЈЕ У БУКВАРУ

Сваки ученик првог разреда воли да разгледа слике, како ми то знамо обично да кажемо.Овај Буквар низ лепих илустрација које их поред текстова уздижу на висок ниво вредности.

Илустрације су веома важан елемент сваког буквара . Оне на одређен начин подстичу машту ученика, помажу му да боље схвати текстове и све оно што је дато у буквару.Илустрације раде обично академски сликари као што је илустрације Заводовог буквара радио академски сликар Ивица Стевановић.Настојао је да илустрације буду провокативне, да код ученика изазивају жељу за маштом.

26

Аутори овог буквара не теже ка реалистичком приказивању слика. Што се тиче оба буквара илустрације су у њима надграђене уметниковом маштом, делују креативније.,,И аутори овог буквара такође нису заступници реалистичке илустрације, илустрације на којој је тачно насликано о чему се говори у неком тексту или какво је нешто у стварности.Таква реалистичка илустрација својом статичношћу и претераном истинитошћу не подстиче визуелну радозналост ученика,,.6

Њихова креативност, односно имагинарност потврђује чињеницу да нијемогуће утврдити опште, јединствене норме илустровања, већ то углавномзависи од начина уметниковог посредовања између текста иученика, односно примаоца одређеног визуелног матерјала.

Ако се запитамо које суто функције илустрација у буквару можемо их навести више и то:

треба да оствари добру међузависност текста и слике ; да буде мисаони ослонац ученика; да омогући ученику да види оно што не може да види у

свакидашњем животу; да има педагошку и психолошку вредност; да пружи информације да буде мотивациона и подстицајна; да има високу естетску вредност; да има јасне контуре, разумљиве фигуре итд.Из свега овога можемо рећи да су илустрције овог Буквара

веома садржајне и веома конкретно дате ученицима да се баце на размишљање. Не спутавају креативност ученика, напротив побуђују њихову машту да се дете пита, како смо већ дали пример за штампана слова. Када деца науче да пишу у анализи илустрација, то можемо искористити, или на крају учења слова спровести анкету да би смо од ученика директно сазнали о њиховом мишљењу о буквару као уџбенику.

ЗАКЉУЧАК

6 Вук Милатовић , Анастасија Ивковић , ,,Методички приручник уз Буквар и Наствне листове,, ЗУНС, Београд, 2003. године

27

Из свега до сада реченог можемо закључити да када треба почети са учењем писања и читања неизоставно нам је потребан буквар. Данас су нам доступни буквари неколико издавача, али циљ свих њих као уџбеника је да ученици науче читање и писање.

Искуство у раду са Едукиним Букваром показало је да је својим садржајима потпуно одговорио својој основној намени - почетном описмењавању ученика. Богатство разноврсних садржаја омогућило је стицање и проширивање знања и из других наставних области као и стицање и развијање способности и вештина неопходних за даље напредовање ученика. Избор тема, текстова и пратеће дидактичко - методичке апаратуре прилагођен је узрасту ученика и на тај начин додатно олакшава процес описмењавања. Букваром је обухваћено упоредно учење читања и писања, развијање језичке културе, односно усменог и писменог изражавања и усвајање основних елемената правописа, граматике и књижевности. Сви садржаји у буквару су дати кроз наставне јединице предвиђене датим оријентационим планом. Након припремног периода, реализованог кроз предбукварски део, и испитивања познавања штампаних слова и технике читања, приступа се обради слова. Приликом избора редоследа слова поштовани су уобичајени критеријуми, уз незнатне измене које су омогућиле настанак свежијих пратећих текстова. Осмишљени текстови обухватају различите теме које се обрађују кроз разговор, усмено и писмено одговарање на питања и описивање, састављање реченица и краћих састава. Поред пристојног опхођења и понашања у различитим ситуацијама пажња је посвећена и породици, очувању здравља и животне средине, животињама и бризи о њима, другарству, спорту, занимањима људи, осећањима, сновима, жељама и маштањима. Буквар садржи и велики број ребуса, укрштеница, допуњалки, загонетки и осталих језичких игара које провоцирају дечију радозналост, омогућавају увежбавање читања и писања путем аналитичко - синтетичких вежбања кроз игру. Помоћу игара ученици развијају перцепцију, мишљење, способност изражавања, машту, креативност. На тај начин буквар остварује своју основну намену - описмењавање деце у ужем и ширем смислу. Не само да ће ученици научити да читају и пишу, већ ће

28

бити елементарно оспособљени за следеће, сложеније и захтевније задатке који их у наредном периоду очекују. Буквар је одувек био и биће најзанимљивија књига за децу јер се прво са њом срећу у школовању , она им пружа прве могућности да нешто сазнају, она их повезује са једним новим светом и пружа нове могућности сазнања. На учитељима је одговорност да за своје ученике одаберу најбоље.

ЛИТЕРАТУРА

29

1.Вук Милатовић, Анастасија Ивковић, Методички приручник уз Буквар и Наствне листове, ЗУНС, Београд, 2003. године

2.Група аутора, Приручник за учитеље за наставу српског језика и књижевности у првом разреду основне школе, Креативни центар, Београд, 2005. године

3. Вук Милатовић , Анастасија Ивковић, Буквар за први разред основне школе, ЗУНС, Београд, 2005. године

4.Група аутора, Буквар за први разред основне школе, Креативни центар, Београд,2005. године

5.Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, ЗУНС, Београд, 1992.године

6. Ђорђе Лекић, Методика разредне наставе, Нова просвета, Београд, 1993.година

30