Analiza IZIS - Maj 2014

8/11/2019 Analiza IZIS - Maj 2014

1/75

IntegrisaniZdravstveniInformacioni

SistemSituaciona analiza sa preporukama

Udruenje informatiara u zdravstvu Srbije Maj 2014


2/75

Rezime

Pouzdana i pravovremena informacija je temelj u donoenju odluka u celom zdravstvenomsistemu i od sutinskog znaaja za razvoj i sprovoenje politike zdravstvenog sistema, njegovepravne regulative, istraivanja u zdravstvu, za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu, ali i

zdravstvenog obrazovanja, dodatnih treninga i edukacije, za pruanje usluga kao i za samofinansiranja celokupnog zdravstvenog sistema. Informatizacija u zdravstvu je poela jo 80-tihgodina prolog veka, kada su pojedine zdravstvene ustanove (koje su imale direktore vizionare) kupile prve PC raunare, ali prva organizovanija informatizacija poinje tek 2003.kroz projekte Ministarstva zdravlja: Razvoj zdravstva Srbije, DILS , Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansiranje, IPA 2008 i EU IHIS.Nakon 11 godina, prirodno se nameu pitanja: Dokle se stiglo sa informatizacijom u zdravstvu isa razvojem IZIS Srbije? ta je do sada uraeno? ta je preostalo da se uradi? Koji su problemi ikoje su potrebe? ta je potrebno da se uradi da bi se informatizacija zdravstvenog sistemaubrzala i poela da daje rezultate koji su od koristi za pacijenta, ustanovu i dravu?Da bi se dobili odgovori na postavljena pitanja u periodu mart -maj 2014. godine je sprovedenasituaciona analiza , koja se sastojala od istraivanja i analize pravnih okvira. Uistraivanju jeuestvovalo 272 od 384 (70.8%) zdravstvenih ustanova koje su u planu mreeZU.

Cilj sprovedene analize Cilj analize je bio da, pored odgovora na postavljena pitanja, kroz preporuke ponudi i strunupodrku procesima bre i kvalitetnije informatizacije i razvoja IZIS Srbije, a sve sa krajnjimciljem podrke u unapreenju efikasnosti i kvalitetu leenja pacijenata, racionalnosti pruanjazdravstvenih usluga i ispunjavanja zaht eva iz poglavlja 10 i poglavlja 28 procesa pridruivanjasa EU.

Zakljuci sprovedene analize

pti zakljuak da se IZIS Srbije nalazi na stepenu razvoja koji zahteva znaajna unapreenja upogledu organizacije, kvalifikovanog kadra, infrastrukture, opreme, softvera i propisa.Sumiranjem kvantitativnih rezultata ispitivanja, iskustava, primedbi i predloga anketiranihustanova, kao i analizom pravnih okvira, izdvojen je niz smernica (preporuka) koje suzaokruene sledeim zakljukom : Razvoj, odravanje i korienje IZIS-a predstavlja kontinuirani proces koji zahteva pre svega promenu dosadanje prakse Ministarstva zdravlja da se informatizacijom bavi sporadino ipovremeno, samo kroz komisije i prilino izolovane projekte.Potrebno je da se unutar Min istarstva zdravlja formira sektor - Data Centar IZIS Srbije, vepredvien Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva (2013-2014), koji bi bio odgovoran direktno Ministru (proizilazi iz Preporuke 21 i Preporuke 28). DataCentar bi trebalo da bude sastavljen od tima informatiki strunih i stalno zaposlenih kadrova, a uloga bi mu bila ira nego to je definisano Akcionim planom: Deo sektora bi uestvovao u obezbeivanju svih potrebnih informacija namenjenih:Ministarstvu zdravlja, zdravstvenim i javno-zdravstvenim ustanovama, zdravstvenimradnicima, graanima, pacijentima, privredi, fondovima zdravstvenog osiguranja kao i ostalimnacionalnim zdravstvenim sistemima, drugim ministarstvima i ostalim dravnim institucijamakao i procesima koji proistiu iz obaveza u pogledu pridruivanja EU. Deo poslova, za kojimave postoji potreba, su u Preporuci 1 i Preporuci 2, a deo je dat Akcionim planom. Drugi deo sektora bi bio odgovoran za planiranje, praenje i kontrolu razvoja i unapreenjaIZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 16). Njegova bi uloga bila da uestvuje u poslovima: a) Koordinacije (planiranje, voenje, praenje i kontrolu realizacije) informatikih

projekata kojima bi se (iz donacija EU, kredita ili budeta) obezbedila sredstva za:1. Rekonstruisanje ili adaptiranje serverskih soba u zdravstvenim ustanovama tako da

one budu u skladu sa standardima i propisima (proizilazi iz Preporuke 4). 2. Izgradnju nedostajuih ili unapreenje postojeih raunarskih mrea, kao i nabavku

raunarsko-komunikacione opreme potrebne za bezbedan i siguran rad u svim


3/75

zdravstvenim ustanovama (proizilazi iz: Preporuke 5, Preporuke 6, Preporuke 8 iPreporuke 11).

3. Regulisanje pitanje licenci, odnosno legalizacije upotrebe komercijalnih softvera isprovela adekvatna obuka informatiara (proizilazi iz Preporuke 9 i Preporuka 11).

4. Uvoenje nedostajuih i unapreenje uvedenih informacionih sistema, kao i za

digitalizaciju ureaja i integraciju svih sistema unutar zdravstvenih ustanova (proizilaziiz Preporuke 12). 5. Sprovoenje svih mera u pogledu bezbednosti sistema, podataka, uz obezbeenja

uslova za odrivost funkcionisanja sistema (proizilazi iz Preporuke 3 i Preporuka 10). 6. Opremanje Data Centra IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 21). 7. Uspostavljanje irokopojasne informatiko-komunikacione mree zdravstvenih

ustanova i Data Centra IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 7 i Preporuke 21). 8. Edukaciju postojeeg informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 14). 9. Informatiku edukaciju za menadment zdravstvenih ustanova (proizilazi iz Preporuke

17). b) Izmene postojeih pravnih akata kojima bi se zakonski uredilo postojanje nadlenosti,

odgovornosti, ali i upotreba i staranje o informacionim sistemima, opremi, podacima idokumentima u digitalnoj formi sa kojima bi se usaglasio Zakon o zdravstvenojdokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (proizilazi iz Preporuke 26) Izrada nedostajuih pravnih akata koja bi definisala: 1. Zaduenost i odgovornost za obezbeivanje adekvatnih prostornih i tehniko-

tehnolokih uslova (proizilazi iz Preporuke 3). 2. Pitanje uvanja, bezbednosti i vlasnitva nad podacima, standardima pristupa,

korienja i obrade podataka (proizilazi iz Preporuke 10) 3. Uslovima i kvalifikaciji za rad na informatikim poslovima u zdravstvenim ustanovama

(proizilazi iz Preporuke 13) 4. Izvore potrebnih sredstava za zapoljavanje postojeeg i nedostajueg strunog

informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 15). 5. Izvore potrebnih sredstava za dalju informatizaciju svih nivoa u zdravstvenom sistemu,

kao i za redovno odravanje, unapreenje i zanavljanje uvedenih informacionih sistem(proizilazi iz Preporuke 18).

Predlaganje novih pravnih akata. Potrebno je izraditi: 1. Strategiju eZdravlje koja e biti u skladu sa preporukama WHO i EU (proizilazi iz

Preporuke 19). 2. Novi Akcioni planu za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva , jer je stari za

period 2013-2014. godine (proizilazi iz Preporuke 21). 3. Pravni dokument koji u potpunosti definie dunosti i odgovornosti u okviru

informatike podrke u svim delovima i segmentima u okviru Zakona o Javnomzdravlju, a posebno o inter-resornom prikupljanju, analitici, izvetavanju ipreduzimanju mera po pitanju zatite ivotne sredine.

Izmena i osavremenjavanje postojeih pravnih akata. Potrebna je izmeniti: 1. Pravilnik o bl ioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje

Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (proizilazi iz Preporuke 20). 2. Pravilnik o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih ustanova (proizilazi iz

Preporuke 23). 3. Prav ilnik o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim

ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube (proizilazi iz Preporuke 24). 4. Pravilnik o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih

saradnika (proizilazi iz Preporuke 22). 5. Uredbu o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama, uvedu

radna mesta informatiara u zdravstvu (proizilazi iz Preporuke 25). c) Pruanja Informatike podrke svim ostalim aktivnostima Ministarstva zdravlja i

uspostavljanje stalne saradnje sa Udruenjem informatiara u zdravstvu Srbije (proizilazi izPreporuke 27)


4/75


5/75

Sadraj Rezime .................................................................................................................................................... 1

Skraenice .............................................................................................................................................. 3

Sadraj ...................................................................................................................................................... i

Uvod ........................................................................................................................................................ 4

Integrisani zdravstveni informacioni sistem ................................................................................... 4

Informatizacija zdravstvenog sistema u Srbiji ................................................................................ 5

Cilj ........................................................................................................................................................... 7

Metodologija ........................................................................................................................................... 7

Kreiranje instrumenata za istraivanje- Ankete ............................................................................ 7

Prikupljanje, kontrola i analiza podataka ........................................................................................ 8

Preporuka 1 ................................................................................................................................. 8

Analiza pravnih okvira za razvoj IZIS Srbije .................................................................................... 8

Rezultati istraivanja ............................................................................................................................. 9

Reprezentativnost ispitivanog uzorka ............................................................................................. 9

Ukupan broj zdravstvenih ustanova? ........................................................................................... 9

Preporuka 2 ................................................................................................................................. 9

Zastupljenost ustanova prema: tipu ZU, nivou ZZ i okrugu ....................................................... 9

Osnovne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ......................................................... 12Funkcionalne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ............................................. 12

Kadrovske karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ................................................. 12

Stanje IT opreme i potrebe ispitivanih zdravstvenih ustanova ................................................... 13

Serverske sobe u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ........................................................ 13

Preporuka 3 ............................................................................................................................... 14

Preporuka 4 ............................................................................................................................... 14

Preporuka 5 ............................................................................................................................... 15Raunarske mree u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................................................. 15

Preporuka 6 ............................................................................................................................... 15

Preporuka 7 ............................................................................................................................... 15

Hardver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................................................................... 16

Preporuka 8 ............................................................................................................................... 18

Licence za komercijalni softver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ............................. 19

Preporuka 9 ............................................................................................................................... 19

Sigurnost e- podataka i e-dokumenata u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................. 20

i


6/75

Primedbe i predlozi ustanova koje se odnose na operativne sisteme, licencirane softvere isigurnost podataka ...................................................................................................................... 20

Preporuka 10............................................................................................................................ 22

Preporuka 11 ............................................................................................................................. 22

Informacioni sistemi u ispitivanim zdravstvenim ustanovama - softveri ............................... 23

Primedbe i problemi koji se odnose na sadanje stanje informacionih sistema .................... 29

Preporuka 12............................................................................................................................ 30

Informatiki kadar u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ...................................................... 31

Ko su informatiari u zdravstvenim ustanovama?.................................................................... 33

Preporuka 13............................................................................................................................ 34

Preporuka 14............................................................................................................................ 34

Mesto informatike u organizacionoj strukturi zdravstvene ustanove .................................... 34Koje su potrebe za dodatnim strunim IT kadrom i za koje poslove? ..................................... 35

Sugestije i predlozi za unapreenje rada ....................................................................................... 37

Unutar ustanove ................................................................................................................... 37

Preporuka 15............................................................................................................................ 38

Unutar IZIS Srbije................................................................................................................. 39

Preporuka 16............................................................................................................................ 42

Ostale potrebe da bi se obezbedila odrivost uvedenih informacionih sistema

........................ 43

Edukacija i motivacija menadmenta ustanova ........................................................................ 43

Preporuka 17............................................................................................................................ 43

IT budet ....................................................................................................................................... 43

Preporuka 18............................................................................................................................ 45

Evropske integracije i pravni okviri za razvoj IZIS Srbije ................................................................ 45

Pravni okviri za razvoj IZIS Srbije .................................................................................................. 45

Izmene i dopune nekih pravnih dokumenata koje mogu da doprinesu broj informatizaciji ....................................................................................................................................................... 46

Preporuka 19............................................................................................................................ 47

Preporuka 20............................................................................................................................ 47

Preporuka 21............................................................................................................................ 49

Preporuka 22............................................................................................................................ 49

Preporuka 23............................................................................................................................ 50

Preporuka 24............................................................................................................................ 50

Preporuka 25............................................................................................................................ 51Preporuka 26............................................................................................................................ 51

ii


7/75

Podrka informatike u reformi zdravstva iz ekspozea Predsednika Vlade .................................... 52

Preporuka 27............................................................................................................................ 53

Informatika u nekim Ministarstvima Republike Srbije .................................................................... 54

Ministarstvo pravde ................................................................................................................ 54

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave ..................................................... 54

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ............................................................... 55

Ministarstvo unu tranjih poslova Republike Srbije .............................................................. 55

Ministarstvo zdravlja ............................................................................................................... 55

Preporuka 28............................................................................................................................ 56

Diskusija ............................................................................................................................................... 57

Zakljuak............................................................................................................................................... 59

Prilog 1: Anketa ..................................................................................................................................... 62

Prilog 2: Spisak zdravstvenih ustanova ............................................................................................. 67

Prilog 3: Autori teksta i istraivaki tim ............................................................................................ 70

iii


8/75

Uvod

Integrisani zdravstveni informacioni sistem

Pouzdana i pravovremena informacija je temelj u donoenju odluka u celom zdravstvenomsistemu i od sutinskog znaaja za razvoj i sprovoenje politike zdravstvenog sistema, njegovepravne regulative, istraivanja u zdravstvu, za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu, ali izdravstvenog obrazovanje, dodatnih treninga i edukacije, za pruanje usluga kao i za samofinansiranje finansiranja celokupnog zdravstvenog sistema.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u dokumentu Toolkit on monitoring health systemsstrengthening: HEALTH INFORMATION SYSTEMS 1 objavljenom u junu 2008. godine definisalazdravstveni informacioni sistem kao:

The health information system provides the underpinnings for decision-making and has four key functions: data generation, compilation, analysis and synthesis, and communication and use. The

health information system collects data from the health sector and other relevant sectors, analysesthe data and ensures their overall quality, relevance and timeliness, and converts data intoinformation for health-related decision- making.

Dakle, zdravstveni informacioni sistem obezbeuje temelje za donoenje odluka i ima etirikljune funkcije: generisanje, sakupljanje, analizu i sintezu, kao i komunikaciju i korienje.Zdravstveni informacioni sistem prikuplja podatke iz zdravstvenog sektora i drugih relevantnihsektora, analizira podatke i obezbeuje njihov sveukupni kvalitet, relevantnost, pravovremenost i pretvara podatke u informacije potrebne za donoenje odluka.

U istom dokumentu se kae da pored toga to je od sutinskog znaaja za monitoring ievaluaciju, zdravstveni informacioni sistem takoe slui i za ire ciljeve kao to su: pruanje mogunost ranog upozoravanja, podrka pacijentima (korisnicima zdravstvenih usluga),pomaganje menaderima zdravstvenih ustanova (ZU), omoguavanje planiranje, podrku ipodsticanje istraivanja ukazujui na zdravstveno stanje i analizu trendova, podravanje globalnog izvetavanja i podrka u komunikaciji izmeu razliitih korisnika. Informacija je odmale vrednost ako nije dostupna u formatima koji zadovoljavaju potrebe vie korisnika-kreatora politike, planera, menadera, zdravstvenih usluga, zajednica, pojedinaca.

S obzirom da Integrisani zdravstveni informacioni sistemi (IZIS)ima ju vie korisnika i irokspektar namene njegova uloga se moe definisati i kao podrka u stvaranje informacija kojemogu da pomognu donosiocima odluka na svim nivoima zdravstvenog sistema da identifikujuprobleme i potrebe omoguavajui donoenje odluka zasnovanim na dokazima. Stoga se poWHO-u, podaci iz razliitih izvora se koriste za vie ciljeva koji su na razliitim nivoima sistemazdravstvene zatite:

podaci na nivou pacijenta i njegovih potreba za zdravstvenom zatitom i leenjem kaoosnova za kliniko odluivanje. Problemi mogu nastati kada usled loih ili slabokoordinisanih podsistema preoptereeni zdravstveni radnici moraju da unose punopodataka ili iste podatke u vie podsistema.

1 Dostupno na:http://www.who.int/healthinfo/statistics/toolkit_hss/EN_PDF_Toolkit_HSS_InformationSystems.pdf

4
http://www.who.int/healthinfo/statistics/toolkit_hss/EN_PDF_Toolkit_HSS_InformationSystems.pdfhttp://www.who.int/healthinfo/statistics/toolkit_hss/EN_PDF_Toolkit_HSS_InformationSystems.pdfhttp://www.who.int/healthinfo/statistics/toolkit_hss/EN_PDF_Toolkit_HSS_InformationSystems.pdf


9/75

podaci na nivou zdravstvene ustanove podaci iz izvetaja o poslovanju ustanove tj.upravljakih izvetaja (kao to su na primer evidencije o nabavkama lekova) kojiomoguavaju zdravstvenim menaderima da upravljaju resursima (pomau u praenju stanju zaliha i potreba i usmeravaju odluke o nabavkama).

podaci na populacionom nivou su od sutinskog znaaja za javno zdravlje (JZ), donoenjaodluka i generisanje informacija ne samo o onima koji koriste usluge, nego i o onima koji ihne koriste. Podaci iz zdravstvenih ustanova mogu da prue neposredne i stalne informacijerelevantne za donoenje odluka koje se tiu javnog zdravlja, ali samo ako se ispune odreeniuslovi. Podaci moraju biti visokog kvaliteta, moraju da se odnose se na sve ustanove (javne iprivatne) i da budu reprezentativni za stanovnitvo u celini. Istraivanja na nivoudomainstava su postali primarni izvor podataka u zemljama u razvoju gde su statistike nanivou ustanova ogranienog kvaliteta. Ali istraivanja na nivou domainstava su potrebnesvuda, jer su jedini dobar izvor informacija o pojedinanim verovanjima, ponaanja i praksekoje su kritine odrednice korienja zdravstvene zatite (ZZ) i zdravstvenog stanja.

Nadzor nad javnim zdravljem spaja informacije, nastale iz podataka ustanova i zajednice safokusom na definisanju problema i pruanju osnove za pravovremeno delovanje. Ovo jeposebno sluaj kad odgovori moraju biti hitni, kao u sluaju epidemije bolesti. Potreba zatanim izvetavanjima i odgovorima, kao i zahtev za efikasnom povezanou saodgovornima za kontrolu bolesti, nameu dodatne zahteve za Integrisani zdravstveniinformacioni sistemi, odno sno njegovom integracijom.

Informatizacija zdravstvenog sistema u Srbiji

Informatizacija u zdravstvu je poela jo 80-tih godina prolog veka kada su pojedineZU (koje suimale direktore vizionare) kupile prve PC raunare i zaposlile prve informatiare sa eljom daubrzaju, olakaju, unaprede procese rada u ustanovi. Tada su nastali prvi knjigovodstvenisistemi, kadrovski sistemi, sistemi za praenje potronje lekova, a neki su razvijali i sisteme zapodrku naunom radu.

Prva organizovanija informatizacija je bila krajem 90-tih godina prolog veka kada je dravatrebalo da nabavi veliki broj PC raunara za zdravstvene ustanove. Naalost, ona se nijerealizovala.

Posle 2000-te informatizacija u zdravstvu dolazi pod okrilje Ministarstva zdravlja i poinje da sesprovodi zahvaljujui njegovim projektima, ali i kroz samostalno angaovanje zdravstvenih

ustanova. Projekti koji su bili pod okriljem Ministarstva zdravlja su: Razvoj zdravstva Srbije (Health Project (Serbia))2 koji je koji je trajao 2003-2012. godine

i koji je finansiran iz kredita Svetske banke sa 23,480,000USD. Deo sredstava je bionamenjen i za informatizaciju 4 opte bolnice (u Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) iizradu Centralnog informacionog servisa (CIS)- portala za centralizovano prikupljanje ikorienje resursnih podataka i objavljivanje ifarnika koji se koriste u zdravstvenomsistemu Republike Srbije.

Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finan siranje (SERBIA HEALTH Additional Financing)3 koji je poeo 2009. godine i koji takoe finansiran iz kredita Svetske banke sa

2 Dostupno na: http://www.worldbank.org/projects/P077675/health -project -serbia?lang=en 3 Dostupno na: http://www.worldb ank.org/projects/P110593/serbia -health-additional-financing?lang=en

5
http://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=en


10/75

13,500,000USD. Ovaj Projekat je, kao nastavak prethodnog projekta, nastavio iinformatizaciju zdravstvenog sistema, te su pomou njega unapreivani informacionisistemi u prethodne 4 opte bolnice (Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) i dobijenibolniki informacioni sistemi (BIS) u jo 14 zdravstvenih ustanova: Klinika zaginekologiju i akuerstvo Klinikog centra Srbije, Klinika za hirurgiju Klinikog centraKragujevac, Kliniko-bolniki centar Dr Dragia Miovi Dedinje, Institut zazdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije dr Vukan upi, opte bolnice u SremskojMitrovici, Jagodini, Vrbasu, Leskovcu, Zajearu, Uicu, apcu, Poarevcu, Aleksincu iopta bolnica Stefan Visoki u Smederevskoj Palanci.4

Pruanje unapreenih usluga na lokalnom nivou (DILS Delivery of Improved LocalServices Project)5 koji je trajao 2008-2014. godine i koji je takoe finansiran iz kreditaSve tske banke sa 46,4 miliona USD. Pored Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokograzvoja i Ministarstvo rada i socijalne politike, u ovom Projektu je uestvovalo iMinistarstvo zdravlja za koje je predvieno da za realizaciju osnovnog cilja projekta

koristi 12,5 miliona USD. U sklopu ovog Projekta je planirano unapreenje informaciono

-komunikacionih tehnologija informatizacijom svih 158 domova zdravlja 6

IPA 2008 koji se finansirao iz Donacija Evropske unije (EU)7 u vrednost i od 7,5 milionaEUR i u njemu je planirano da se uvedu informacioni sistemi u 10 bolnica8, ali je dolo doprenamene sredstava te je samo nabavljena oprema za 19 bolnica9

EU IHIS koji je poeo 2012. godine i koji sefinansira iz Donacije EU u vrednosti od2,500,000EUR. Projektom je predvien razvoj elektronskog zdravstvenog dosijea iuvoenje BIS-a u 19 zdravstvenih ustanova: KBC Beanijska kosa, KBC Zemun, KBCZvezdara, Opta bolnica Panevo, Opta bolnica Sombor, Opta bolnica Pirot, Optabolnica uprija, Opta bolnica Bor, Opta bolnica aak, Opta bolnica Kruevac, Optabolnica Prokuplje, Opta bolnica Smederevo, Opta bolnica Subotica, Opta bolnicaKikinda, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut za ortopedsko-hirurkebolesti-Banjica,Univerzitetska deja klinika, Institut za reumatologiju-Beograd, Optabolnica Parain10

Nakon 11 godina, prirodno se nameu pitanja: Dokle se stiglo sa informatizacijom u zdravstvu isa razvojem Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Srbije (IZIS Srbije)? ta je do sadauraeno? ta je preostalo da se uradi? Koji su problemi i koje su potrebe? ta je potrebno da seuradi da bi se informatizacija zdravstvenog sistema ubrzala i poela da daje rezultate koji su odkoristi za pacijenta, ustanovu i dravu?

Da bi se dobili odgovori na postavljena pitanja u periodu mart -maj 2014. godine je sprovedenasituaciona analiza, koja se sastojala od istraivanja i analize pravnih okvira.

4 Dostupno na: http://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31 5 Dostupno na: http://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery -improved-local-services-project?lang=en 6 Dostupno na: http://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000 7 Dostupno na: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/medjunarodna_pomoc/eu_instrumenti/ipa_2008.pdf 8 Dostupno na:http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONA

TIONS/Donation&DonationId=2326 9 Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008 10 Dostupno na: http://www.eu-ihis.rs

6
http://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31http://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31http://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31http://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000http://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000http://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000http://www.seio.gov.rs/upload/documents/medjunarodna_pomoc/eu_instrumenti/ipa_2008.pdfhttp://www.seio.gov.rs/upload/documents/medjunarodna_pomoc/eu_instrumenti/ipa_2008.pdfhttp://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONATIONS/Donation&DonationId=2326http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONATIONS/Donation&DonationId=2326http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONATIONS/Donation&DonationId=2326http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008http://www.eu-ihis.rs/http://www.eu-ihis.rs/http://www.eu-ihis.rs/http://www.eu-ihis.rs/http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONATIONS/Donation&DonationId=2326http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONATIONS/Donation&DonationId=2326http://www.seio.gov.rs/upload/documents/medjunarodna_pomoc/eu_instrumenti/ipa_2008.pdfhttp://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000http://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-project?lang=enhttp://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31


11/75

CiljPoznato je da je najskuplji informacioni sistemi onaj koji je delimino uveden, jer su uloenasredstva nedovoljno iskoriena. Takoe, sistem je funkcionalan onoliko koliko je funkcionalnanajslabija karika u njemu. Poto je krajnji cilj informatizacije unapreenje efikasnosti i kvaliteta

leenja pacijenata, racionalnosti pruanja zdravstvenih usluga i ispunjavanja zahteva iz poglavlja10 i poglavlja 28 procesa pridruivanja sa EU, ovo istraivanje je imalo sledee ciljeve:

Da se snimanjem stanja na terenu dobiju podaci o funkcionalnosti do sada uraeneinformatizacije zdravstvenog sistema i da se analizom tih podataka utvrdi dokle se stiglo sarazvojem IZIS Srbije, koje su potrebe i kako se informatizacija moe ubrzati?

Da se na osnovu analize podataka izrade preporuke i prui struna podrka procesima brei kvalitetnije informatizacije u zdravstvu.

Da se kroz preporuke pomogne u oficijelnom implementiranju svetskih i evropskihstandarda koji usmeravaju informatiku u zdravstvenom sistemu i standarda koji definiusigurnost i zatitu podataka.

Metodologija

Da bi se uradila situaciona analiza sprovedeno je istraivanje i analizirani su postojei pravniokviri za razvoj IZIS Srbije. Istraivanje je sprovedeno u periodu mart -maj 2014. godine nadpopulacijom svihZU u Srbiji, sa eljom da se prue kvantitativni odgovori na postavljena pitanja.Raeno je po metodi deskriptivne opservacione studije (Cross sectional studije).

Kreiranje instrumenata za istraivanje - Ankete

Imajui u vidu da je cilj istraivanja analiza stanja i potreba u informatikoj (IT) infrastrukturi uzdravstvenim ustanovama, sa ciljem da se prikupe to taniji podaci, kreirana je nestandardnaAnketa, sainjena od pitanja koja su se odnosila na:

1. Osnovne informacije o ustanovi 2. Organizaciju i kadrovske resurse 3. Sadanje stanje IT opreme i potrebama za unapreenjem

Serverska soba

Raunarske mree

Hardvera Sistemskog softvera Aplikativnog softvera

4. Potrebe zbog odrivosti sistema

7


12/75

Prikupljanje, kontrola i analiza podataka

Pri postavci istraivanja bila je elja (a i potreba) da se obuhvate sve zdravstvene ustanove uSrbiji. Meutim, s obzirom da ne postoji jedinstvena mailing lista sa elektronskim adresamazdravstvenih ustanova, anketa je distribuirana samo onim ustanovama do ijih e-mail adresa je

moglo da se doe. Ovakvim pristupom se stvara lano-pozitivna slika o stanju informatizacije uzdravstvenim ustanovama u Srbiji, jer ustanove koje nisu obavetene su one koje ili nemaju e-mail adresu ili e-mail adresu nisu dostavi le Ministarstvu zdravlja jer jene koriste kao vrstukontakta.

Zdravstvene ustanove su elektronski popunjavanje i popunjene Ankete vraale putem e-maila.Sukcesivno, kako su pristizale popunjene Ankete, lanovi udruenja UIZS i njihove kolegesuunosili podatke u bazu podataka. lanovi UIZS-a su, u cilju utede u vremenu, podatke o svojimustanovama popunjavali direktno u bazu podataka.

Imajui u vidu dasu sve relevantne varijable imale i kontrolne varijable, to je nakon unosa svih

Anketa sprovedena logiko-tehnika kontrola unetih podataka u cilju eliminacije tipografskih ilogikih greaka. Nakon kontrole je uraena deskriptivna statistika analiza podataka koje jeprikazana u poglavlju Rezultati istraivanja. Po zavrenoj analizi podataka, sprovedeno jetumaenje rezultata i izradaPreporuka koje su proistekle iz istraivanja i koje se takoe nalaze upoglavlju Rezultati istraivanja. U Preporukama su definisane aktivnosti koje treba da sesprovedu kao i nosioce tih aktivnosti.

Preporuka 1Potrebno je sainiti jedinstvenu mailing listu svih zdravstvenih ustanova i slubenu

mailing listu svih zdravstvenih radnika u Srbiji. Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja Rok: 1-2 meseca

Analiza pravnih okvira za razvoj IZIS Srbije

U cilju upoznavanja s pravnim okvirima u kojima deluje informatika u zdravstvenom sistemukao i koji su uslovi za razvojIZIS Srbije, izvrena je analiza nekih pravnih akata koji su na snazisa posebnim osvrtom na poglavlje 10 i poglavlje 28 procesa pridru ivanja sa EU.

Preporuke koje su proistekle iz analize relevantnih pravnih okvira su zajedno sa Preporukama izistraivanja grupisane i saeto predstavljene u poglavlju Zakljuak.

8


13/75

Rezultati istraivanja

Reprezentativnost ispitivanog uzorka

Ukupan broj zdravstvenih ustanova? Jedno od vanih pitanja u svakom istraivanju (a samim tim i u ovom) je: Koliko je izabraniuzorak reprezentativan? Da bi se ustanovila reprezentativnost uzorka neophodan je ukupan brojzdravstvenih ustanova (ZU) u Srbiji. U potrazi za tim podatkom, na sajtovima naih institucija jenaeno vie razliitih podataka:

- Na sajtu Instituta za javno zdravlja Srbi Dr Miln vnvi Btut, u dokumentuIzvt bru zpslnih u ust nvm iz Pln mr zdrvstvnih ustnv u Rpublici Srbii-stanje na dan 31.12.2013.11 u Srbiji sa Kosovom i Metohijom ima 342 zdravstvene ustanove,a bez Kosova i Metohije 317 zdravstvenih ustanova.

- Na sajtu Republikog fonda za zdravstveno osiguranje

(RFZO) a su pronaena i dvapodatka 378 i 375 zdravst vene ustanove. 12

- Na sajtu Ministarstva zdravlja uUredbi o planu mree zdravstvenih ustanova 13je 330zdravstvenih ustanova, ali je Uredbom o iz menama Uredbe o planu mree zdrav stvenihustanova , koja je na snazi od 30.04.2012.14, promenjeno, tako da je vaei broj 384zdravstvene ustanove.

S obzirom da taan brojZU nije mogao da se ustanovi, u daljoj analizi je korien podatak koji jeu Uredbi o izmenama Uredbe o planu mree Zdravstvenih ustanova, iako u njoj nema privatnihzdravstvenih ustanova. Stoga se u istraivanju uzorak ograniava na samo deo populacijezdravstvenih ustanova i to onaj koji je definisan u planu mree ZU.

Preporuka 2 Osavremeniti i sadrajno obogatiti sajt Ministarstva zdravlja i uiniti ga centralnim, ili polaznim mestom informisanja o svim aspektima zdravlja stanovnitva, rada zdravstvenog sistema i medicinske nauke. Omoguiti svim kategorijama korisnika pristupodgovarajuim aurnim informacijama i servisima (npr. spisak svih zdravstvenih ustanova sa osnovnim podacima adresa, telefon, e-mail i sajt ustanove), uz uspostavljanjemehanizma stalnog unapreenja i razvoja novih servisa.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,Rok: 3-6 meseci

Zastupljenost u stanova prema: tipu ZU, nivou ZZ i okruguOd moguih cca. 384 zdravstvene ustanove ak 272 su uestvovale u istraivanju to ini 70.8%zdravstvenih ustanova iz plana mree. Grafikon 1 pokazuje zastupljenost ispitivanihzdravstvenih ustanova po okruzima. Ako se izuzmu zdravstvene ustanove sa Kosova i Metohije,

11 Dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=66 12 Dostupno na: http://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-main 13

Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz -admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdf 14 Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137

9
http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-mainhttp://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-mainhttp://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-mainhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdfhttp://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-mainhttp://www.batut.org.rs/index.php?content=66


14/75

svi ostali okruzi su zastupljeni od 33.3%-100%, a ak 23 od 30 okruga je zastupljeno sa preko50%. Najvie su zastupljeni Severnobaki, Rasinski i Borski sa 100%, ali ne zaostaju mnogo niPomoravski i Branievski u kojima je od 12 zdravstvenih ustanova ukljueno 11.

Grafikon 1: Zastupljenost zdravstvenih ustanova (ZU) u istraivanju:prema okrugu

Grafikon 2: Zastupljenost zdravstvenih ustanova (ZU) u istraivanju:prema tipu

10


15/75

Na Grafikonu 2 se moe videti zastupljenost zdravstvenih ustanova u istraivanju prema tipuzdravstvene ustanove. Izuzev vojnih ustanova i zdravstvenih centara, svi ostale tipovizdravstvenih ustanova su zastupljeni sa i preko 50%. Mala zastupljenost zdravstvenih centara,se moe objasniti injenicom da najvie Zdravstvenih centara ima na Kosovu i Metohiji. Klinike iInstitutu/zavodi za javno zdravlje (JZ) su najvie zastupljeni (86%), a ne zaostaju mnogo niopte bolnice (83%).

Zastupljenost prema nivouZZ se moe videti u Tabeli 1. Izuzev Vojnih ustanova, ostali nivoiZZsu zastupljeni od 68.7%-92.3% Najveu zastupljenost je bila kod tercijarnog nivoaZZ kod kojihje ak 24 od 26 ustanova uestvovalo u istraivanju.

Tabela 1: Zastupljenost zdravstvenih ustanovau istraivanju prema: nivou zdravstvene zatite

Nivo ZZBroj

ispitivanihBroj

ustanova u% u odnosuna nivo ZZ

Primarni nivo ZZ 156 227 68.7% Sekundarni nivo 64 89 71.9% Tercijarni nivo 24 26 92.3% ZZ na vie nivoa 28 38 73.7% Vojne ustanove 4 0.0% Ukupno 272 384 70.8%

11


16/75

Osnovne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova

Funkcionalne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanovaOd 272 ustanove koje su ukljuene ov im istraivanjem, 243 (89.3%) se i zjasnilo da se prostiruna ukupno je 1928 lokacija sa ukupno 2525 zgrada. ak 262 (96.3%)ustanova imaju ukupno1859 lokacija za inicijalni prijem pacijenata. Ukupan broj ambulanti je 4039 koje je iskazalo 230(84.6%) ustanova. S tacionar je zastupljen u 106 (39%) ustanov a u kojima se nalazi ukupno29,926 kreveta. Laboratorije ima 208 (76.5%)ustanova sa ukupno 1972 ureaja dok 174 (64%)ustanova se izjasnilo da ima radioloku dijagnostiku sa ukupno 702 ureaja od kojih je 254digitalizovano. Ukupno 34 (12.5%)ustanov a ima laboratorije za patohistologiju.

Kadrovske karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova Tabela 2: Kadrovske karakteristike u zavisnosti od tipa zdravstvene ustanove

Tip ZU BrojZU

Zdravstveniradnici isaradnici

(VSS)

Medicinskesestre/tehn

i (VS iSSS)

Informatiari

Administrat osoblje Ostali

Ukupno

Kliniki centar 2 1,155 2,913 11 429 1,157 5,665 Institut 12 1,204 3,093 46 606 851 5,800 Kliniko-bolnikicentar

3 792 2,155 9 233 624 3,813

Klinika 6 520 1,280 10 122 555 2,487 Opta bolnica 34 4,394 13,379 79 1,227 4,672 23,751 Specijalna bolnica 28 660 2,290 18 526 1,983 5,477

Zavod 15 671 1,128 20 287 321 2,427 Dom zdravlja 119 8,633 14,486 130 1,782 4,333 29,364 Institut/zavod zaJZ 24 874 1,163 54 392 622 3,105

Apoteka 24 1,268 1,324 33 399 408 3,432 Zdravstvenicentar

2 132 381 1 52 178 744

Ukupno 269 20,303 43,592 411 6,055 15,704 86,065

Tri zdravstvene ustanove nisu dale podatke o broju zaposlenih, dok u ostalih 269 ustanovaukupno radi 86,065 zaposlenih. Podaci sa sajta Instituta za javno zdravlja Srbi Dr Milnvnvi Btut, u dokumentuIzvt bru zpslnih u ustnvm iz Pln mr zdrvstvnih ustnv u Rpublici Srbii 15 govore da u Srbiji sa Kosovom i Metohijom 126,288zaposlenih. Dakle, ovim istraivanjem je obuhvaeno 68.1% zaposlenih u zdravstvenimustanovama iz plana mree. U Tabeli 2 se moe videti osnovne kadrovske karakteristikeispitivanihZU.

15 Dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=66

12
http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.batut.org.rs/index.php?content=66http://www.batut.org.rs/index.php?content=66


17/75

Stanje IT opreme i potrebe ispitivanih zdravstvenih ustanova

Serverske sobe u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

Od 272 ispitivane ustanove 160 (58.8%) se izjasnilo da da ima serversku sobu. Analiza jepokazala da elektro-provodni pod (antistatiki pod), kao jedan tehnikih preduslova koje postandardima mora da zadovolji serverska soba16 ima 43 ustanov e, ali da 4 ustanove nemaju usvim serverskim sobama. Preostalih 117 ust anova uopte nema elektro-provodni pod.Klimatizaciju ukljuujui i split sisteme ima 126 ustanova, 33 nemaju ak ni split sistem, a jednaustanova nije dala odgovor. Zatitu servera od prekida u napajanju strujom (UPS) nema 30ustanova.

Dakle, od 272ustanov e, 112 nema serversku sobu, a od preostalih 160 ak 136 ima potrebe zanjenim unapreenjem. Potrebno je istai da je 129ustanova tu potrebu iskazalo, a da 7ustanovaje nije, iako nema antistatiki pod, ili dovoljno prostora ili klimatizaciju. Preostale 24 ustanove suzadovoljile ovih nekoliko kriterijuma (koji svakako nisu svi kriterijumi propisani standardima)koje serverska soba treba da ima. (Slika 1)

Slika 1: Karakteristike serverskih soba u ustanovama

U primedbama koje se odnose na serverske sobe, anketiraneustanov e su navele da serverske

sobe treba izmestiti jer se nalaze u neadekvatnim prostorima kao to su: biblioteka, kraj hodnika, forokopirnica, prostorija koja se koristi i za skladitenje materijala, dokumenata alter i ordinacije, prostorija za intervencije opte medicine, telefonska centrali, kancelarija od 9m2 sa jo 5 zaposlenih, sala za sastanke,

16

Dostupno na:https://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_rooms

13
https://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_roomshttps://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_roomshttps://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_roomshttps://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_roomshttps://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_and_network_rooms


18/75

prostorija za odlaganje urina sa stolom za zamenu katetera kod pacijenata, kancelarija knjigovodstva, lekarska soba, arhiva raunovodst va, kancelarija za administrativne slubenike,

kancelarija za informatiare ... Pored obezbeivanja serverske sobe, njenog proirenja ili izmetanja, kompletne adaptacije ilirekonstrukcije u skladu sa standardima, neke anketirane ustanove su imale zahteve samo da imse obezbedi:

antistatiki pod klimatizacija rack ormani rack serveri ureaji za besprekidno napajanje strujom (UPS-evi) zvuna izolacija server sobe zatita od suneve svetlosti zatititi se od mogueg problema sa kanalizacionim cevima koje prolaze kroz server sobu bezbednija vrata protivpoarni i protivpoplavni sistem video nadzora i sigurnosne brave sisteme za automatsku kontrolu mikro-klime rezervni klima-ureaj agregat zamena baterija za UPS-eve koji su dobijeni u DILS projektu sputeni plafon Sistem za kontrolu pristupa server sobi

Neke anketirane zdravstvene ustanove su imale potrebe da se: Prilagode elekroinstalacija standardima za serverske sobe kako bi se omoguilo stabilno

napajanje Zamene starih drvenih prozora sa PVC prozorima radi boljeg izolovanog prostora

Preporuka 3 Potrebno je da sve zdravstvene ustanove koje nemaju serverske sobe opredele ili obezbedeadekvatan prostor koji e sluiti samo kao serverska soba i koji e zadovoljiti odgovarajue potrebe koje se tiu fiziko -tehnike bezbednosti.

Nosilac aktivnosti: Zdravstvene ustanove,Rok: 2-4 meseca

Preporuka 4 Potrebno je obezbediti sredstva i izvriti rekonstrukciju ili adaptaciju serversk ih soba u zdravstvenim ustanovama tako da one budu u skladu sa standardima i propisima koji seodnose na projektovanje serversk ih soba . Potrebno je takoe koordinirati rekonstrukciju iadaptaciju.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove Rok: 6-9 meseci

14


19/75

Preporuka 5 Potrebno je obezbediti sredstva za n edostajue UPS -eve, rack ormane i ostale ureaje potrebne za bezbedan i siguran rad servera u zdravstvenim ustanovama. Potrebno jekoordinirati nabavku i distribuciju nedostajuih ureaja.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove,Rok: 6-9 meseci

Serverska soba predstavlja centralnu komponentu bez ijeg je postojanja na ovom stepenurazvoja teko zamisliti jedan ozbiljan informacioni sistem zdravstvene ustanove. Rezultatprimene navedenih preporuka 3, 4 i 5 bie potpuna pokrivenost zdravstvenih ustanovaserverskim sobama koje ispunjavanju zahteve standarda i propisa u oblasti projektovanjaserverskih soba.

Raunarske mree u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ak 263 (96.7%)ustanov a se izjasnilo da ima LAN mreu, ali se meu njima 97 (36.9%) izjasniloda je njihova LAN mrea nepovezana. Informatizacija celog drutva je nametala razvoj mrea, anedostatak sredstava je uinio da su one u prilinoj meri razvijane neplanski, stihijski i bezstratekog pristupa i kao rezultat toga je da 189 (69.5%) ustanova ima potrebu zaunapreenjem postojee raunarske mree, a da 98 (36%) ima potrebu za novom mreom.Ukupno 185 (68%) ustanova ima potrebu za 9748 novih pristupnih taaka.

Ohrabrujui je podatak da 262 (96.3%)ustanov a ima vezu sa internetom. Beini (Wireless)pristup ima 152 (55.9%) ustanov a, ali je 170 (62.5%) iskazalo potrebu za nove (1626) Wi-Fipristupne take.

Informatizacija drutva i sve ira primena mobilnih ureaja i internet servisa namee potrebu dase i pacijentima obezbedi pristup internetu, te je za ovu namenu 187 (68.8%) ustanov a jeiskazalo potrebu za dodatnih 2019 Wi-Fi pristupnih taaka.

Preporuka 6 Potrebno je obezbediti sredstva i u skladu sa potrebama zdravstvenih ustanova izvriti projektovanje i implementaciju novih, nedostajuih LAN mrea, kao i rekonstrukciju iunapreenje postojeih. Takoe je potrebno obezbediti koordinaciju ovih aktivnosti.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove,Rok: 12 meseci

Preporuka 7 Potrebno je obezbediti da sve zdravstvene ustanove imaju irokopojasni internetodgovarajueg kapaciteta i Wireless sa dovoljnim brojem pristupnih taaka kojima e seomoguiti ne samo rad zaposlenih, nego i pristup pacijenata internetu.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za telekomunikacije,Rok: 12 meseci

15


20/75

Hardver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama U Tabeli 3 prikazano je trenutno stanje i potrebe zdravstvenih ustanova za raunarskomopremom. Za svaku od navedenih vrsta opreme ustanove su iskazale nedostatak od preko 75%.Spora informatizacija zdravstvenih ustanova je doprinela da raunarska oprema zastari pre

nego to je dobila svoju punu ulogu. Pravno nedefinisana nadlenost je uinila da je odravanje izanavljanje raunarske opreme dobra volja uprave zdravstvene ustanove, te je oko polapostojeih radnih stanica (raunara) i tampaa starije od 5 godina i za njima ima potrebu preko85% ustanova. Neke ustanove koje su u projektima Ministarstva smatraju da je to nadlenostMinistarstva, druge smatr aju da je to nadlenost RFZO-a jer, po njihovom miljenju, uvedeniinformacioni sistemi najvie koriste RFZO-u . Stanje u ustanov ama koje nisu u projektimaMinistarstva je jo gore, jer one zanavljaju raunare tek kada na tritu vie nema delova zapopravku starih.

Virtualizaciju servera koristi samo 36 (13.2%) ispitivanih zdravstvenih ustanova, to ukazuje danije dovoljno ulagano ni u opremu, ni u edukaciju informatikog kadra.

Tabela 3: Stanje i potrebe za hardverom u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

Vrsta ureaja

Trenutno stanje Potrebe

Ukupno Od toga> 5 god Ukupnepotrebe

Nedostaje Ukupnonedostaje* Broj

(%) ZU Broj

ureaja %

ureaja Broj

ureaja %

ureaja

Serveri - fiziki 1,150 543 1,590 177(65.1%) 440 27.67% 983 61.82%

Radne stanice 30,363 14,636 39,050 235(86.4%) 8,687 22.25% 23,323 59.73%

tampai 14,616 7,097 20,789 233(85.7%) 6,173 29.69% 13,270 63.83%

Matrini tampai 2,365 1,792 3,065 123(45.2%) 700 22.84% 2,492 81.31%

Bar kod tampai 192 49 766 111(40.8%) 574 74.93% 623 81.33%

Bar kod itai 4,106 1,338 6,598 165(60.7%) 2,492 37.77% 3,830 58.05%

itai kartica 4,562 556 8,808 150(55.1%) 4,246 48.21% 4,802 54.52%

Skeneri 631 283 1,704 203(74.6%) 1,073 62.97% 1,356 79.58%

Monitori visokerezolucije** 1,422 463 2,609

127(46.7%) 1,187 45.50% 1,650 63.24%

*Ukupno nedostaje je zbir broja ureaja koji nedostaju i broja ureaja koji su stariji od 5 godina**Monitori visoke rezolucije koji slue za oitavanje digitalnih slika

Stanje servera, raunara i tampaa koje je prikazano na Slici 2, govori da u apsolutnim

brojevima, serveri najvie nedostaju domovima zdravlja i apotekama, dok domovi zdravlja iopte bolnice imaju najveu potrebu za radnim stanicama i tampaima. Posmatrajui u odnosu

16


21/75

na postojee stanje opreme, serveri najvie nedostaju specijalnim bolnicama, klinikama iinstitutima/zavodima za JZ, radne stanice nedostaju: klinikim centrima i kliniko-bolnikicentrima, dok su potrebe za tampaima najvie iskazale kliniko-bolniki centri i klinike.

Pored navedene, standardne opreme, ustanove su izrazile potrebu i za nekom specifinom koja

je (izraena u komadima) takoe prikazana na Slici 2. Primedbe koje su ispitivane zdravstvene ustanove iskazale, a koje se odnose na hardver najeegovore o:

zastareloj opremi (u jednoj ustanovi ak 95% raunara je starije od 8 godina) potrebnoj rekonstrukciji, osavremenjavanje (ima ustanova gde su delovi mree stariji

od 18 god), unapreenje mrene infrastrukture ili postavljanje mree (postoji ustanovau kojoj samo 15% ima LAN mreu)

nedostatku mrene opreme (svievi, kablovi, ruteri...) potrebnoj obuci za programiranje i odravanje Cisco mrene opreme

potrebnoj je mrenoj infrastrukturu koja e povezati udaljene delove ustanove koji su ururalnim delovima Srbije dobijenim tampaima iz DILS-a koji ne mogu da tampaju recepte dobijenoj oprema iz DILS-a koja je instalirana ali niko nije obuen da je koristi potrebnim skenerima za digitalizaciju papirne dokumentacije tampaima koji koriste skupe tonere potrebi za IT budetom

17


22/75

Slika 2: Stanje servera, radnih stanca i tampaa u ustanov ama (po tipu ustanove) kao i nedostajua specifina oprema

Nedostajua specifina oprema:(izraeno u komadima)

Cisko ruter .................................................7 DSLR foto aparat ....................................1 Eksterni HDD ...........................................3 Mobilna kamera.....................................3 Stabilna kamera sa mikrofonom .....5 Kolor tampa.........................................5 Kvalifikovani elektronski potpis .320 L2, L3 Switch 24-48port Gbit ............3 Laptop raunar ........................................79 Laserski tampa A3 duplex ..............2 Medical laptop .........................................37 Monitor .......................................................87 Mreni tampa ......................................3 Multi funkcionalni tampa ............ ...6 NAS Storage ..............................................2 PACS SERVER ...........................................2 platno za projektor ................................1 Projektor sa platnom ............................10 Rack orman ...............................................1 Rack server ...............................................2 Rack UPS ....................................................1 Roboti za narezivanje CD ............. .......2 Ruter ............................................................2 Storage ........................................................3 Switch ..........................................................2 Tablet (za ordiniranje terapije) .......15 Telekomunikacioni ormarii .............10 UPS................................................................67 USB Server HDD ......................................2 Netbook raunar .....................................7

Preporuka 8 Potrebno je obezbediti sredstva za nedostajuu raunarsku opremu u zdravstvenimustanovama i koordinirati njenu nabavku i distribuciju .

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,Rok: 12 meseci

18


23/75


24/75

Sigurnost e -podataka i e -dokumenata u ispitivanim zdravstvenimustanovama U Tabeli 5 se moe videti naini kako se obezbeuje sigurnost e-podataka i e-dokumenata ikolika je potreba za njenim unapreenjem. Samo 190 (69.9%) ispitivanih zdravstvenih ustanova

ima antivirusni zatitu, a samo 87 (32%) ima Firewall zatiti. Ispitivanim zdravstvenimustanovama nedostaje 17,443 licenci za antiviru sne programe. Pored toga 238 (87.5%) imapotrebu za video-nadzorom.

Tabela 5: Nain obezbeivanja sigurnosti e-podataka i e-dokumenatai potrebe za njihovim unapreenjem

Vrsta zatite Broj ZU u kojimapostoji zatita Broj ZU kojima trebaunapreenje zatite

Broj % Broj %

Antivirusni 190 69.9% 140

ukupno 17,443licenci

51.5%

Firewall zatita 87 32.0% 36 13.2% BackUp e-podataka i e-dokumenata 63 23.2% 91 33.5%

Automatski BackUp servera 99 36.4% 129 47.4% Automatski BackUp radnih stanica 17 6.3% 96 35.3% Automatski BackUp na lokacijuudaljenih servera 23 8.5% 81 29.8%

Primedbe i predlozi ustanova koje se odnose na operativne sisteme,licencirane softvere i sigurnost podataka

Primedbe i predloge, koje se odnose na operativne sisteme, licencirane softvere i sigurnostpodataka dalo je 141ustanov a i uglavnom govore o tome da nemaju nijedan licenciran softver ida se uglavnom snalaze. Najbolje primere snalaenja dale su ustanove:

Zbog loe materijalne situacije ustanove,sav softver koji se koristi je piratskog porekla . Nanajkritinijim mestima se koristi besplatan antivirusni softver koji ne zadovoljava osnovebezbednosti raunara

Zbog finansijskih (ne)mogunosti, trenutno ne koristimo licencirani softver. Serveri koji sekoriste za elektronski zdravstveni karton rade pod Linux -om, a finansijsko-knjigovodstveni program radi na nelicenciranom Windows 2003 Serveru. to se radnih stanica tie, u planu

je kompletan prelazak na besplatna reenja kao to su Ubuntu OS, OpenOffice i sl. Slino je isa antivirus zatitom koriste se besplatna reenja. Serverske baze podataka se backup-uju, ali ne i sve radne stanice.

Iz tabele vidite da u naoj ustanovi ne postoji ni JEDAN LICENCIRAN OS kao ni ZATITA asvakodnevno snalaenje I razna gimnastika oko uvanja podataka I odbrana od virusa je pitanje do kada to tako moe da funkcionie

Kao to je navedeno u prethodnoj tabeli celokupan softver u naoj Klinici nije licencirantako da je to neophodno uraditi da bi imali mogunost redovnog auriranja novih verzija inadogradnji. Zatitni softver tj. antivirus program koji je rasprostranjen na svim radnim

stanicama i serverima je NOD 32 v4.2 ali nije licenciran.

20


25/75

ak ni ustanove koje su bile u projektima ministarstva nemaju reena ova pitanja. Primer:

Projektom DILS kojim je izvrena informatizacija Doma zdravlja dobijene su radne stanicena kojima je instaliran Linux operativni sistem. Od velikog znaaja bi bilo kada bi se za tih39 radnih stanica obezbedila licence za Windows operativni sistem.

A sa druge strane imamo: ...Pritom sva dokumentacija koja stie iz Ministarstva, Fonda, Zavodaje u Office paketu

(uz Open office retko moe da se popuni bilo koji zahtevani obrazac). Sigurnost podataka jevie fiziki dovedena u pitanje, jer esto nestaje struja (dobijen je projekat i za UPS zacentral DZ, ali su sredstva prenamenjena za 6 malih UPS), pregreva se kotao, stare suinstalacije i sl....

....esto se od strane RFZO-a alju zahtevi da se popune Excel tabele koje koriste makroekoji su jedino itljivi MS Office Excel -u...

....to bi umnogome olakalo rad medicinskih i nemedicinskih slubiu sferi izvetavanja ikomunikacije sa portalima RFZO, Poreske uprave, Javnih nabavki , ZZJZ itd.

A postoje i predlozi reenja: Potrebna nam je strategija I smernice/preporuke u vezi sa eljenim nivoom sigurnosti

podataka. Kao priprema za novi zakon o medicinskim evidencijama, smatram da jeneophodno da se propie ta je razumna I minimalna mera u pogledu obezbeenjasigurnosti podataka. Ja kao rukovodilac IT sektora elim da znam ta je sve potrebno da preduzmemo u cilju ostvarivanja sigurnosti p odataka tako da I u sluaju gubitka podatakaI pored uredno preduzetih mera budem siguran da neu biti pozvan na odgovornost.

Postoji stalna dilema prilikom izbora serverskog i desktop OS Windows ili neka varijantaLinux -a. Izbor zavisi od korisnikih potreba i znanja, znanja i iskustva sistemadministratora, i raspoloivih sredstava. Poeljno je predvideti sve dobre i loe strane i potencijalne trokove i ustanoviti preporuke na osnovu kojih e ustanove planirati nabavkui neophodnu edukaciju sistem administratora i korisnika.

Primena tehnologija zatite i bezbednosti podataka uglavnom zavisi od znanja i iskustvasistem administratora, pa je neophodno obezbediti uslove za zapoljavanje i/ili strunousavravanje sistem administratora. Takoe je poeljno i u ovoj oblasti ustanoviti odreenestandarde i preporuke.

a) Klinika ve dui niz godina plaa antivirusne licence iz sopstvenih sredstava, pa bi bilodobro kada bi ovi neophodni trokovi bili pokriveni iz drugih izvora.

b) Svojevremeno je na inicijativu sa nae strane na klinici bio odran sastanak sadirektorom Microsoft Srbija, o problemu korienja nelicenciranog softvera. Porukatadanjeg direktora Microsoft -a je bila da on razume da klinka ne moe finansirati softveriz sopstvenih sredstava i da to od nas ni ne oekuju, ve da oekuje da ustanove izvre pritisak na ministarstvo da se ovaj problem rei na dravnom nivou.

21


26/75

Preporuka 10Potrebno je definisati pravni akt koji bi se, oslanjajui se na standarde (napr. ISO 27001),bavio pitanjima uvanja, bezbednosti i vlasnitva nad podacima , kao i standardima pristupa sa definisanim: pravima pristupa podacima, pravima korienja podataka (kakoindividualnih tako i sumarnih tj. agregiranih) i standardima obrade podataka i koji bi dao smernice zdravstvenim ustanovama za izrade svojih procedura. Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,Ministarstvo za telekomunikacije,Rok: 6-9 meseci

Preporuka 11 Potrebno je da se obezbede nedostajue licence za softver kao i za hardver potreban zaobezbeivanja sigurnosti podataka u skladu sa pravnim aktom iz prethodne Preporuke u svim zdravstvenim ustanovama. Pored toga je potrebno koordinirati nabavku, distribuciju

i obezbediti adekvatnu obuku informatiara. Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, IT kompanije,Rok: 12 meseci

22


27/75


28/75

Grafikon 3: Stepen uvedenosti BIS/ZIS po tipu zdravstvene ustanove

2. Laboratorijski informacioni sistem (LIS)

LIS je uveden u 91ustanov i, to je 36.7% od svih ispitivanih zdravstvenih ustanova (bezapoteka), odnosno 26.5% od ukupnog brojaZU koje su u planu mree (Tabela 7). Najmanji brojLIS je u zdravstvenim centrima (0%) ispecijalnim bolnicama (5.1%), dok je najvei broj ukliniko-bolnikim centrima (60.0%).

Tabela 7: Broj zdravstvenih ustanova (bezapoteka) sa uvedenim LIS-om , % u odnosu na brojispitivanih zdravstvenih ustanova i % u odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova iz plana

mree

Tip ZU Ukupan broj ZU Uvedenost u odnosu

na broj ZU izplanamree (%)

Uvedenost uodnosu na broj

Ispitivanih ZU (%) U Planumree

Uistraivanju

ImaLIS

Kliniki centar 4 2 1 25.0% 50.0% Institut 17 13 6 35.3% 46.2% Kliniko-bolnikicentar

5 3 3 60.0% 100.0%

Klinika 7 6 3 42.9% 50.0% Opta bolnica 41 34 22 53.7% 64.7% Specijalna bolnica 39 28 2 5.1% 7.1% Zavod 26 15 4 15.4% 26.7% Dom zdravlja 168 121 45 26.8% 37.2% Institut/zavod za JZ 28 24 5 17.9% 20.8% Vojna zdrav. ustanova 4 Zdravstveni centar 5 2 0 0.0% 0.0% Ukupno 344 248 91 26.5% 36.7%

24


29/75

Potrebu za unapreenjem uvedenog LIS-a je izrazilo 59/91 (64.8%)ustanov a. Kao to se moevideti iz Grafikona 4, svega 47 (52%)ustanov a ima potpuno uveden LIS.

Grafikon 4: Stepen uvedenosti LIS po tipu zdravstvene ustanove

Na Slici 3 se moe videti da 80 ustanova ima uvedene BIS/ZIS i LIS sisteme to je preduslov zabilo kakvu integracijuunutar ustanova, a samim tim i unutar IZIS-a.

Slika 3: Broj ustanova sauvedenim BIS/ZIS- om i LIS-om

ak 85/91 (93.4%) ustanove je izrazilo potrebu za integracijom tih sistema. Od 80 ustanova kojeimaju oba sistema, kod 36 ustanova nisu integrisani, a trebalo bi da budu, dok se 48 ustanovaizjasnilo da su im sistemi integrisani bar delom. Sisteme istih proizvoaa ima 24ustanove.

25


30/75

3. Poslovni informacioni sistem (ERP)

ERP je uveden u 115 (46.4%) ispitivanih zdravstvenih ustanova (bezapoteka). Gledajui uodnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova koje su u planu mree taj procenat je 33.4%(Tabela 8). Najvie ERP-ova je uvedeno na klinikama (71.4%), a najmanje u zdravstvenimcentima ( 20.0%).

Kao to se moe videti iz Grafikona 5, 77 (67%)ustanov a ima potpuno uveden ERP. Potrebu zaunapreenjem uvedenog ERP-a je izrazilo 72/115 (62.6%) ustanova.

Slika 3 pokazuje da samo 96 ustanova (to je 38.7% ako posmatramo uzorak bez apoteka) imaBIS/ZIS i ERP sisteme. Na istoj slici se moe videti da samo 51 ustanova (to je 20.6% akoposmatramo uzorak bez apoteka) ima sva tri sistema neophodna za uspeno praenje poslovnihprocesa u ustanovi.

Tabela 8: Broj zdravstvenih ustanova (bezapoteka) sa uvedenim ERP-om , % u odnosu na broj

ispitivanih zdravstvenih ustanova i % u odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova iz planamree

Tip ZU

Ukupan broj ZU Uvedenost uodnosu nabroj ZU iz

plana mree(%)

Uvedenost uodnosu na

brojIspitivanih

ZU (%)

U Planumree

Uistraivanju

ImaERP

Kliniki centar 4 2 2 50.0% 100.0%

Institut 17 13 7 41.2% 53.8%

Kliniko-bolniki

centar5 3 2 40.0% 66.7%

Klinika 7 6 5 71.4% 83.3%

Opta bolnica 41 34 15 36.6% 44.1%

Specijalna bolnica 39 28 10 25.6% 35.7%

Zavod 26 15 6 23.1% 40.0%

Dom zdravlja 168 121 59 35.1% 48.8%

Institut/zavod za JZ 28 24 8 28.6% 33.3%

Vojna zdrav. ustanova 4

Zdravstveni centar 5 2 1 20.0% 50.0%

Ukupno 344 248 115 33.4% 46.4%

Od 96 ustanova koje imaju BIS/ZIS i ERP sisteme, kod samo 18/115 (15.6%) ustanova su tisistemi i integrisani, a meu njima je ak 15 ZU koje imaju sisteme istih proizvoaa. Od 51ustanove koje imaju sva tri sistema (BIS/ZIS, LIS i ERP) samo 6 ZU imaju integrisane sisteme.Meu njima su 4 ZU ija su sva tri sistema od istog proizvoaa.

26


31/75

Grafikon 5: Stepen uvedenosti ERP-a po tipu zdravstvene ustanove

Slika 3: Broj ustanova sa uvedenim sistemima

4. Radioloki informacioni sistem i

Od 174 zdravstvene ustanove (to je 70.2% na uzorku bezapoteka), koji su se izjasnile da imajuradioloku dijagnostiku sa ukupno 254 digitalizovanih ureaja, samo 28 (16.1%) imaju uvedenPACS a samo 21 (12.1%) RDIS. PACS je potpuno je uveden u 16 (57.1%), delimino u 9 (32.1%),a neuveden u 3 (10.7%)ustanova. Integrisan je sa BIS/ZIS-om u samo 5ustanov a. Unapreenjeje potrebno kod 9 ustanova. RDIS je potpuno je uveden u 13 (61.9%), delimino u 6 (28.6%), anije uveden u 2 (9.5%)ustanov a. Integrisan je sa BIS/ZIS-om u samo 4ustanov e. Unapreenje jepotrebno kod 9 ustanova.

Od 6 ustanova koje imaju integrisane BIS/ZIS, LIS i ERP sisteme samo 3ZU imaju integrisan iradiodijagnostiki sistem.

27


32/75


33/75

Primedbe i problemi koji se odnose na sadanje stanje informacion ihsistema

Primedbe koje se odnose na sadanje stanje informacionog sistema je dalo 165 zdravstvenihustanova i mogu se grupisati u sledee kategorije:

a) Nedostaje neki od sistema: BIS/ZIS, LIS ERP, PACS ili DMS. Najbolji primer su daleustanove:

Jedina primedba je da on ne postoji kod nas. U sutini ne postoji informacioni sistem u ustanovi osim administrativnog, to ne ini

informatizaciju. Ustanova mora da raspolae hardverskom opremom, softverima, preteomopremom i kadrovima koji e omoguiti savremene tokove rada u svim oblastima radaustanove, to trenutno nije sluaj.

Zbog nedostatka finansijskih sredstava nikada nije do kraja implementiran IS, koriste se zastareli i neadekvatni programi.

PACS i RDIS ne postoje a potrebni su

b) Postojei sistemi su zastareli i potrebno je ulaganje u osavremenjavanje, to se moevideti kroz primedbe:

Obzirom da je na IS proizveden pre 7 godina, potrebno je uloiti dodatna sredstvakako bi se optimizovao i prilagodio izmenama sistema RFZO

Poslovni IS (Finansijsko-raunovodstveni sektor poslovanja) je nabavljen pre 15 godinai uraen je u Clipperu, pod DOSoperativnim sistemom, tako da na novim raunarima pod Win7 i Win8 ne funkcionie.

c) Postojei sistemi su zastareli i potrebno je zameniti ih novim, to se moe videti krozprimedbe:

Zastareo, mali broj zdravstvenih radnika ga koristi I ne pokriva sve funkcije I slube.

Potrebno je nabaviti novi poslovni IS koji e biti kompatibilan sa zahtevima subjekata uokruenju i novim sistemskim softverom.

d) Nezavreno uvoenje informacionog sistema zbog nedostatka raunara, raunarskeopreme, licenci i adekvatne raunarske mree i serverske sobe. Na primer:

Osim licenciranog softvera potrebno je pojaanje serverske snage, pojaanje mreneinfrastrukture i pojaanje snage radnih stanica (koriste se i starije od 10 g.) uz povezivanje svih lekarskih ordinacija koje nemaju ni mreu ni radne stanice. Postojeaoprema ne podrava informacione sisteme

Neophodni su profesionalni serveri- sada tu ulogu obavljaju improvizovani ,neadekvatni raunari.

Potrebna serverska soba koja ispunjava osnovne uslove u pogledu dimenzija iadekvatne opreme poboljanje lan mree na 3 lokacije i pristup internetu na svimlokacijama

e) Nepovezanost informacionih sistema se najbolje vidi kroz sledee primedbe: Koriste se softveri vie razliitih proizvoaa koji meusobno nisu usaglaeni i samim

tim je nemogua njihova integracija u jedinstveni efikasni IS. Poseban problem predstavljaju stari programi za finansije i apoteku.

Mnogi proizvoai nemaju ili ne daju protokole za povezivanje na postojei IS ili za istitrae astronomske novane nadoknade.

29


34/75

f) Nepovezanost informacionih sistema izmeu ustanova se moe videti i krozprimedbe:

S obzirom da u naem DZ nema radioloka I Laboratorijska sluba potrebno nam je da prilikom Povezivanja sa Optom bolnicom Valjevo I izabrani Lekari mogu da itajunjihove digitalne snimke sa Radiologije, magneta,kao I rez . laboratorije.

Nadamo se da bi uz vau pomo mogli da poveemo nae raunare sa IS drugih zdravstvenih ustanova u Beogradu i Srbiji radi razmene podataka, lab.nalaza iradiolokih snimaka,...

Potrebno je definisati standardan model IS- a instituta i zavoda za javno zdravlje.Posebno je vano obezbediti integraciju sa EZK/BIS drugih zdravstvenih ustanova, zbogelektronske razmene uputa i laboratorijskih rezultata, kao i statistikih izvetaja.

g) Problemi u komunikaciji sa dravnim institucijama kao na primer: Zbog nedostatka integrisanog sistema sa fondom, kasne podaci, pa je izmeu ostalog,

problematika auriranja zdravstvenog osiguranja pacijenata svakodnevica. Najvei problem predstavlja veliki broj softvera koji su nametnuti od strane RFZO-a, jer

nisu usklaeni (isti podaci se unose na vie mesta), podrka je loa, nije mogua

integracije sa lokalnim softverima dvostruki posao, slanje podataka na vii nivo i elektronski, i pisano i skenirano?

h) Nereena pitanja odrivost se ilustruju kroz primedbe: Ugovor o odravanju ne postoji. Ugovor o odravanju RDIS -a se povremeno potpisuje i zavisi od godine do godine Odravanje ZIS -a je bilo od strane RFZO a do kraja 2013. godine. Sada nemamo tehniku

podrku. U prvih 6 meseci su besplatno povezani svi ureaji, ali pitanje da li eklinika imati

novca da to stanje zadri kada uskoro bude u obavezi da plati licence. Dakle, potreban jenovac za licence!

i) Nedostatak informatiara i loa pozicija informatikih odeljenja (tamo gde ih ima) semoe videti iz primedbi:

Neophodnost informatiara koji bi u kontinuitetu pomagao u korienju programa Ireavanju problema u korienju IS

Sluba informatiko raunarskih poslova D.Z. je od uvoenja (2006. God.) do skoro bilasamostalna kao to i treba biti i vrlo dobro organizovana. Poslednjom promenomsistematizacije (kraj 2013.) planirano je da pripadne slubi socijalne medicine to predstavlja veliki korak unazad u odnosu na dugi niz godina koji je sluba bilasamostalna i odlino funkcionisala i sama postavila i odrava celokupan informacioni sistem...

...Informatiku slubu treba potpuno razdvojiti kao poseban odsek/slubu odnosno O.J.

odgovornu direktno direktoru ustanove kao to je i do sada bilo. Molimo za podrku poovom pitanju edukacijom menadmenta ustanove.

j) Zastarela oprema (neka je iz 90 -tih godina) koja nije digitalizovana k) Unapreenje uvedenih informacionih sistema

Preporuka 12U cilju zavretka informatizacije zdravstvenih ustanova neophodno je obezbediti sredstva potrebna za uvoenje nedostajuih informacionih sistema, unapreenje uvedenihinformacionih sistema , digitalizaciju ureaja i integraciju svih sistema unutar zdravstvenih ustanova. Sve ovo je potrebno koordinirati i pratiti realizaciju.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,Rok: 1-2 godine

30


35/75

Inform atiki kadar u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

Kao to se moe videti u Tabeli 9, u ispitivanim zdravstvenim ustanovama je zaposlenosvega411 informatiara. Broj informatiara, u odnosu na ostale zaposlene, je manje od 0.5% i najednog informatiara proseno ima 208.4 ostalih zaposlenih. U apsolutnom broju najvieinformatiara (130) ima u 121 Dom zdravlja, ali gledano u odnosu na ostali broj zaposlenih,najvie informatiara ima u Institutima/zavodima za JZ (1.74%) gde na jednog informatiaraproseno ima 56.5 zaposlenih.

Poraavajui podaci opisuju stanje u zdravstvenim centrima gde ima 0.13%informatiara i gde na jednog informatiara ima sa 743 zaposlenih. Slina situacija je i uk linikim centima gde ima 0.19% informatiara i 514 zaposlena po jednominformatiaru.

Tabela 9: Informatiari u odnosu na ostale zaposlene u zdravstvenoj ustanovi

Tip ZU Broj ZU Brojzaposlenih IT kadar % IT

kadra

Broj zaposlenih pojednom

informatiaru Kliniki centar 2 5,665 11 0.19% 514.0 Institut 13 5,800 46 0.79% 125.1 Kliniko-bolniki centar 3 3,813 9 0.24% 422.7 Klinika 6 2,487 10 0.40% 247.7 Opta bolnica 34 23,751 79 0.33% 299.6 Specijalna bolnica 28 5,477 18 0.33% 303.3

Zavod 15 2,427 20 0.82% 120.4 Dom zdravlja 121 29,364 130 0.44% 224.9 Institut/zavod za JZ 24 3,105 54 1.74% 56.5 Apoteka 24 3,432 33 0.96% 103.0 Zdravstveni centar 2 744 1 0.13% 743.0 Ukupno 272 86,065 411 0.48% 208.4

Nedostatak informatikog kadra se moe videti u Grafikon 6.ak 75 (27.6%) ustanov a nemanijednog informatiara, a 173 (63.3%) ustanove ima 0 -1 informatiara . Imajui u vidu damnoge (ako ne i sve) zdravstvene ustanove rade u bar dve smene postavlja se pitanje: kako teustanove obezbeuju stabilan, bezbedan i pouzdan rad informacionog sistema u drugoj smeni?Svega 3 (1.2%)ustanov a imaju preko 7 informatiara.

31


36/75

Grafikon 6: Broj informatiara u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

Kao to se moe videti iz Grafikona 7, 56 (20.6%)ustanov a ima 2 informatiara, 21 (7.7%) ima 3informatiara, a svega 22 (8.1%)ustanov a ima vie od 3 informatiara. Na istom Grafikonu jeprikazano i koliko informatiara ima u proseku po ustanovi. Najvie ih ima u klinikim centrima(5.5), a potom u institutima (3.54) i kliniko-bolnikimcentrima (3.00). Analiza je pokazala da

nijedna od klinika, specijalnih bolnica, zavoda i zdravstvenih centara nemaju vie od 3informatiara.

Grafikon 7: Broj informatiara u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

32


37/75

Ko su informatiari u zdravstvenim ustanovama? Osim generalnog zakljuka da jeinformatia ra premalo , pravu sliku o tome koliko realno imakvalifikovanog IKT kadra koji moe da ponese informatiki razvoj, moemo videti na osnovustepena strune spreme (Grafikon 8.) i obrazovnih profila informatiara.

Grafikon 8: Struna sprema informatiara koji su zaposleni u ispitivanim ustanovama

Informatiari u ustanov ama su uglavnom zavrili ETF/TF/EF, PMF, FON, Fakultet zaIT/raunarski fakultet, ekonomski fakultet, privatni fakultet (Singidunum, Alfa, UNION),visokeposlovne/tehnike/IKT kole.Meu njima ima i onih koji nisu zavrili odgovarajue fakultete.Nepostojanje pravne regulative je dovelo do toga da informatiari mogu biti i oni koji su zavrili:

Defektoloki fakultet Industrijski menadment Vojnu Akademiju Mainski fakultet/motori i motorna vozila Saobraajni fakultet Fiziki fakultet Tehnoloko-metalurki fakultet

Ve sa informatiarima sa srednjom strunom spremom, kojih ima 96 (23.4%), slika je maloarenija. Oni su zavrilielektrotehniku kolu,gimnaziju (matematiki, programerski ili prirodnismer), ekonomsku kolu, ali ima i informatiara koji su zavrili:

Srednju farmaceutsku Srednju mainsku/mainski tehniar Tehnoloku / biotehnolog Za laboratorijskog tehniara Srednju zdravstvenu Za laboratorijskog tehniara za fiziku Srednju medicinsku kola Za elektriara Usmereno obrazovanje-Tehniar za mehaniku fluida Elektro-saobraajnu tehniku kolu Tehniku kolu za mainstvo i saobraaj Hemijsko tehnoloku

33


38/75

Pedagoku akademiju Usmereno obrazovanje-inokorespodent prevodilako, arhivske muzejske struke/

novinar saradnik

Preporuka 13Potrebno je da se, u saradnji sa Udruenjem informatiara u zdravstvu, pravnim aktimadefinie ko treba i sme da se bavi informatikim poslovima u zdravstvenim ustanovama (u zavisnosti od vrste posla) i da se uvede licenciranje informatiara koje izmeu ostalog podrazumeva i definisanje ko daje licence i po kojim kriterijumima i ko uskrauje licence i po koji kriterijumima. Zdravstvenim ustanovama treba dati smernice za izrade sistematizacije informatikih radnih mesta.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, UIZS,Rok: 6-12 meseci

Preporuka 14Potrebno je obezbediti sredstva i organizovati edukaciju postojeeg informatikog kadrakoje nema informatiko obrazovanje (kroz dokolovanje u adekvatnim informatikim kolskim ustanovama), kao i za unapreenje znanja postojeeg informatikog kadra kojeima informatiko predznanje kroz kurseve, seminar e i ostale vidove edukacije.

Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, UIZS,Rok: 1-2 godine

Mesto informatike u organizacionoj strukturi zdravstvene ustanove

Ne Slici 4 se moe videti da svega 101 (37.1%) ispitivanih zdravstvenih ustanova imaorganizacionu jedincu koja se bavi informatikom. Od navedenih 101 ustanova, svega 22 imajusamostalnu informatiku organizacionu jedinicu (odgovornudirektoru ustanove) to je 8.1% odanketiranih zdravstvenih ustanova. Kod ostalihustanova informatika pripada:

Raunovodstvu/ a dministrativno finansijskoj slubi/slubi za pravno ekonomske i drugeposlove/ odeljenju fakturisanja

Slubi za opte pravne i tehnike poslove/Odeljenju optih poslova Odsek za odravanje/Tehnikoj slubi Odeljenje za tehniko odravanje objekata, opreme, grejanja i informatiku Centru za unapreenje zdravlja Specijalistikoj slubi Raunovodstvu i apoteci Slubi socijalne medicine Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje, organizaciju zdravstvene zatite,

informatiku i statistiku u zdravstvu/Slubi za organizaciju, planiranje i medicinskuinformatiku

Slubi za zdravstvenu zatitu odraslog stanovnitva Sluba za obezbeenje kvaliteta i IS Odseku upisa bolesnika

Finansijskoj slubi Ekonomsko finansijska sluba

34


39/75

Centar za promociju zdravlja, planiranje i organizacijuZZ, informatiku i biostatistiku Sluba za specijalistiko-konsultativne preglede Centru za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zatite, informatiku i biostatistiku u

zdravstvu -> Odeljenje za informatiku i biostatistiku u zdravstvu-> Odsek za informatiku uzdravstvu

Slika 4: Mesto informatike uustanovama

Razlog zbog koga informatika organizaciona jedinica pripada irokom spektru organizacionihjedinica se nalazi u arhainom Pravilniku o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih ustanova18 koji je donet 2006. godine. S druge strane, ta raznorodnost upravo igovori da postoji potreba da informatika organizaciona jedinica bude samostalna. Mestoinformatike organizacione jedinice je najee odreeno ulogom koju informatika ima u tojzdravstvenoj ustanovi i objanjava koji deo procesa rada zdravstvene ustanove jeinformatizovan (napr. ona pripada finansijskoj slubi u ustanovama gde je samo fakturisanjeinformatizovan o). Imajui u vidu da je potreba da se celaustanov a informatizuje i to se prirodnonamee potreba da ona bude samostalna.

Koje su potrebe za dodatnim strunim IT kadrom i za koje poslove? Od pomenutih 411 informatiara, 41 (10%) radi na odreeno vreme u ukupno 36 (13.2%)ustanova (Grafikon 9). Ovaj podatak pridruen sa podatkom da oko pola postojeih radnihstanica (raunara) i tampaa je starije od 5 godina i da za njima ima potrebu preko 85%ustanova (Tabela 3) govori da suustanov e prinuene, u cilju obezbeivanja redovnog procesarada, da odvajaju sopstvena sredstva za plate informatiara. Imajui u vidu da se najavljujestavljanje sopstvenih sredstava pod ingerenciju RFZO-a, to praktino znai ukidanje, ovih 36(ako ne i vie)ustanov a e imati ugroen proces rada, a sve ustanove e sigurno imati ugroendalji informatiki razvoj.

18 Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz -admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20Ustanova.pdf

35
http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20ZU.pdf


40/75

Vei broj ustanova - 195 (71.7%) je izrazilo potrebu za dodatnim strunim informatikimkadrom i reavanjem njihovog statusa. Iako spadamo u zemlju koja ima jake informatikeresurse (priznate i svetu), ispitivanim zdravstvenim ustanovama nedostaje ukupno 310 strunihinformatiara to je 75.4% od svih 411 zaposlenih informatiara.

Grafikon 9: Informatiki kadar uustanovama

Nekeustanov e su izrazile potrebe za strunim informatiarima sa VSS sa bilo kog fakulteta, ali sumnoge iskazale elju da dobiju informatiara sa svrenim fakultetima: ETF/TF/EF, PMF, FON,Fakultet informatike (Tabela 10).

Tabela 10: Broj i struna sprema nedostajuih informatiara Struna sprema

nedostajuihinformatiara

Brojinformatiara %

VSS 153 49.4%

VS 47 15.2% SSS 71 22.9% VSS ili VS 25 8.1%

VSS, VS ili SSS 10 3.2% VS ili SSS 4 1.3%

Ukupno 310 100.0%

Poslovi nedostajuih informatiara su:

1. Odravanje postojeih sistema kroz odravanje raunarske opreme, raunarske mrea i

softvera2. Administracija uvedenih sistema kroz administriranje raunarske mree, softvera i baza

podataka, kao i praenje ispravnostirada celokupnog informacionog sistema

3. Zatita podataka (Network & Security tehnician)

4. Podrka korisnicima sistema u svakom radu kroz IT help desk

5. Elektronska obrada podataka koja podrazumeva: statistiku, biostatistiku i analitiku, analizui evaluaciju podataka iz informacionih sistema, upravljanje dokumentacijom-datamanagement, izradu standardnih i specifinih- ad hoc izvetaja za potrebe ustanove

6. Tehnika podrka u izradi prezentacija i publikacija ustanove koju ine: izrada, odravanjei administriranje WEB prezentacija, izrada multimedijalnih prezentacija, tehnika podrka-

36


41/75


42/75

raunaru) i obezbediti takvim osobama adekvatan status (zaposlenje na neodreenovreme; nivo finansijske nadoknade)

......Neophodno je da ustanova ima IT menadera koji je deo najvieg menadmenta, razumei usaglaava IT razvoj sa misijom ustanove.

Umanjenje koeficijenta za nemedicinsko osoblje ne bi trebalo da se odnosi nainformatiare jer mi nismo administrativni radnici ve 7/24/365 On Line podrka a opsegdelatnosti je znaajno iri od uobiajenog za informatiare

Ministarstvo zdravlja bi trebalo da normativima odredi minimalan broj informatiara u jednoj ustanovi . DZuopte nema informatiara ve godinama!!

Odvojiti IT kao poseban Centar, osloboditi informatiare od nepotrebnog posla Takoe umnogome bi pomogla reorganizacija slube i definisanje informatikog sektora

kao posebnu celinu kako bi takva jedna sluba mogla da isprati sve zadatke koji se iz danau dan u zdravstvu sve vie proiruju .

Deo sugestija se odnosio na potrebu za stalnom edukacijom informatiara, ali se mnogo vei brojsugestija odnosio na edukaci ju korisnika iz oblasti osnovnog korienja raunara tj. nakompjutersko opismenjavanje19 koja projektima Ministarstva zdravlja nije

Documents

Analiza IZIS - Maj 2014