1

Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo “Danilo Kiš” Subotica Park Ferenca Rajhla 12A, 24000 Subotica

U skladu sa Ugovorom potpisanim sa između Fondacije za omladinsku kuturu i stvaralaštvo DANILO KIŠ

Subotica, u svojstvu Ugovarača i Udruženja AKTIVNI REGION u svojstvu Izvršioca ugovora, potpisanog

pod referencom: HUSRB 1002 / 222 / 145 / 004, u Subotici 3. aprila 2012. godine, izvršoc predaje završni

rad:

ANALIZA KULTUROLOŠKOG ISTRAŽIVANJA

NA PROJEKTU „DOBRODOŠLI U SVET STARIH ZANATA

I RUKOTVORINA 2“

Novembar 2012

Subotica

OVA PUBLIKACIJA JE ODŠTAMPANA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EVROPSKE UNIJE. ZA SADRŽAJ OVE PUBLIKACIJE JE ODGOVORNA ISKLJUČIVO FONDACIJA DANILO KIŠ, I SADRŽAJ OVOG DOKUMENTA NE ODRAŽAVA ZVANIČNO MIŠLJENJE EVROPSKE UNIJE I/ILI DIREKTORATA.

2

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. OPŠTI DEO 4 2.1 Cilj i predmet istraživanja 4 2.2 Istraživački tim 5 2.3 Dizajn upitnika i metodologija 5 2.4 Način prikupljanja informacija i podataka 6

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 7 3.1 Ocena uzorka 7 3.2 Rezultati analize odgovora na pitanja 10

4. ZAKLJUČAK 22

3

1. UVOD

Istraživanje se može pojmiti kao sistematski, kritički, kontrolisani i ponovljivi proces sticanja

novih znanja, neophodnih (a ponekad i dovoljnih) za identifikovanje, određivanje i rešavanje naučnih

(teorijskih i empirijskih) problema.

Za potrebe projekta Welcome to Arts and Crafts 2 – WARC2, u okviru prekograničnog programa

Mađarska – Srbija kofinansiranog od strane Evropske Unije kroz Instrument za predpristupnu pomoć,

pod brojem međunarodnog ugovora: HUSRB 1002 / 222 / 145, Udruženje AKTIVNI REGION izvršilo je

kulturološko istraživanje koje je podrazumevalo prikupljanje upitnika kroz terensko istraživanje i

sprovođenje analize podataka dobijenih ovim ispitivanjem.

Istraživanje je realizovano putem anketiranja građana nastanjenih u gradovima Segedin i

Subotica i okolnim mestima ovih gradova, a za cilj je imalo da ispita stavove i mišljenja mladih po pitanju

njhovih kulturnih potreba i sadržaja. Glavni metod pri realizaciji istraživanja bila je anketa, dok ciljna

grupa istraživanja predstavlja ispitanike a to su mladi građani od 14. do 30. godina starosti.

Istraživanje je realizovano u dve faze terenskog rada, prva se vezuje za prikupljanje upitnika u oba grada,

dok se druga vezuje za terenski rad u mestima/naseljima u okolini grada. Tokom realizacije ove dve faze

prikupljeno je 1855 upitnika u Subotici. Identičan proces odvijao se i u Segedinu (Mađarska) gde je

partner MATRIX Fondacija angažovala svoje istraživače koji su prikupili 1900 upitnika. Svi upitnici

podvrgnuti su kontroli i analizi, dok je određeni broj upitnika u deskrpitivnom procesu odabran kao

stratifikovan uzorak.

Pre ovog istraživanja postoje kulturološka istraživanja koja su sporovođena u Subotici i okolini, a

vezuju se za lokalne kulturne politike i reformu istih, kao ono koje je realizovao Zavod za proučavanje

kulturnog razvitka Srbije. Ono je obuhvatalo ispitivanje predstavnika gradske uprave koji se bave

pitanjima kulture, kulturnih institucija, nekoliko kulturno umetničkih društava i manjinskih kulturnih

instucija.

Ovo istraživanje razlikuje se od prethodnih jer fokusira mlade od 14. do 30. godina, tačnije

njihove kulturne potrebe, mišljenja i stavove kao nepoznanicu na osnovu koje se mogu dobiti dobre

smernice za dalji rad institucija koje se bave kulturnom produkcijom usmerenom prema mladima.

Zadatak rada na ovom istraživanju jeste da se kroz prikupljanje i analizu do 2.000 upitnika saznajni

proces završi ocenom mišljenja i stavova mladih izraženih u anketama, a posebno su u fokusu mladi koji

su naseljeni van grada Subotice. Deo ovog procesa se odnosi i na definisanje sličnosti između stavova

mladih građana Segedina koji će poslužiti kao komparacija.

Opšti podaci o istraživanju, metodologija istraživačkog rada kao i rezultati predstavljeni su u

ovom pisanom radu, koji će se upotrebiti za namenu predstavljanja rezultata široj javnosti, i to u obliku

jasne publikacije.

4

2. OPŠTI DEO

Kulturološko istraživanje sprovodi se na projektu „Dobrodošli u svet starih zanata i rukotvorina

2“ koji je sufinansiran od strane Evropske unije kroz IPA program prekogranične saradnje Mađarska –

Srbija. U definisanju istraživanja učesvovali su projektni partneri – MATRIX Fondacija iz Segedina kao

vodeći partner, i Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš iz Subotice kao projektni

partner. Na osnovu ugovora br: HUSRB 1002 / 222 / 145 – 004, Udruženje Aktivni Region iz Subotice kao

pobednik pri proceduri javne nabavke odabrano je da realizuje radne zadatke vezane za ovo istraživanje.

2.1 Cilj i namena kulturološkog istraživanja

Cilj ovog kulturološkog istraživanja, kako je bilo definisano jeste prikupljanje informacija i

činjeničnih stanja o kulturi i kulturnoj ponudi u Subotici i njenim ruralnim sredinama, za rad dobijanja

mišljenja, stavova i precepcija mladih koji žive u mesnim zajednicama oko Subotice i Segedina. Građani

koji su subjekat istraživanja su mladi od 14 do 30 godina starosti.

Specifični ciljevi istraživanja – namena istraživanja definisani su u dokumentu Dizajn istraživanja:

a) Provera trenutnog stanja – koja se vezjue za pitanja: kakva je ponuda kulturnog programa i da li

postoji određeni vid kulturne produkcije u mesnim zajednicama oko gradova i samim gradovima.

b) Želja da se ispitaju stavovi i mišljenja mladih o tome kakav kulturni sadržaj u njihovom mestu bi

im popunio slobodno vreme i bio poželjan/prikladan?

c) Deo pitanja odnosi se na proveru stepena njihovog aktivizma. Pitanjima se proverava da li mladi

iz ruralnih mesta dolaze u Grad na kulturna dešavanja koja gradske kulturne institucije (muzej,

bioskopi, kulturne fondacije i dr.) nude tokom kalendarske godine. Ocenjuju se razne prepreke -

problem zbog novca, loše organizovanog prevoza, a pretpostavka je da mladih često nemaju

dovoljno kvalitetne informacije o tome šta se i kada odvija. Tu postoji mogućnost za projekte

koji za cilj imaju unapređenje informisanosti mladih.

d) Provera i ocena stepena prokativizma kod mladih ljudi koja se referiše pitanjima: da li su članovi

u nekom KUDu, tamubraškom bendu, da li su nekada sa vršnjacima organizovali neko dešavanje

u svojoj MZ i sl. Možemo proveriti buduće potencijalne saradnike i buduće lokalne ispostave

kulturnog centra koje mogu da fuinkcionišu i finansiraju se delimično zasebno.

e) Bitno je da saznati da li bi se mladi ljudi uopšte uključili i organizovali neka kulturna dešavanja u

svom mestu ukoliko za to dobiju određenu vrstu podrške (prostor, tehničku opremu, edukaciju -

znanje i veštine i slično).

5

2.2 Istraživački tim

Tim anketara koji su na terenu realizovali ispitivanje činili su 3 osobe sa određenim iskustvom u

anketiranju i ispitivanju. Za tim su odabrani studenti sa pedagoškog, psihološkog ili ekonomskog

fakulteta koji imaju određeno teorijsko i praktično predznanje o istraživačkom radu i realizaciji

istraživanja na terenu, i u krajnjem mogu da razumeju cilj i svrhu istraživanja.

Odabrani anketari su u tri navrata usmeno i pismeno detaljno upućeni u potrebe ovog istraživanja, cilj

istraživanja, u pitanja i moguće probleme pri odgovaranju. Upitnik im je detaljno predstavljen uz

elaboraciju svakog pitanja ponaosob. Anketni tim upoznat je i sa tehničkim detaljima sledeće prirode:

radni periodi i faze u realizaciji terenskog rada,

radno vreme,

način obeležavanje anketnog mesta,

način obavljanja procesa anketiranja i

beleženje/evidentiranje procesa anketiranja kroz slikanje

Anketni tim na strani Srbije predvodio je gdin Boško Kovačević, diplomirani sociolog i profesor

sociologije na Univerzitetu Singidunum. Kovačević je koordinirao radom anektnog tima, bio zadužen da

izvrši analizu podataka dobijenih ispitivanjem. Koordinator tima je takođe predlagao način (metod)

prikupljanja upitnika, definisao metodologiju istraživanja, pripremio predloge upitnika i izvršio upute

članovima anketknog tima. Odgovorno lice ispred Udruženja „Aktivni region“ je bio Branislav Kolar,

predsednik.

2.3 Dizajn Upitnika i metodologija

Za potrebe istraživanja ovog tipa odabran je kombinovani metod intervjua i pisanog upitnika kao jedna od najzastuplјenijih alatki u masovnom prikuplјanju činjenica i mišlјenja. Ovaj metodološki postupak je izabran jer se njime mogu prikupiti precizni podaci o mišlјenjima i stavovima relativno velikog broja ispitanika, na strogo definisani način postavlјajući pitanja u obliku anketnog upitnika. Upitnike su popunjavali anketari a ne sami ispitanici radi minimiziranja grešaka i validnosti upitnika. Prvi deo Upitnika odnosi se na opšta demografska pitanja ispitanika, u kome se dobija predstava o polu,

godinama, profesiji i mestu stanovanja (boravišta) ispitanika. Dalji tok ispitivanja (kod pitanja u upitniku)

vezuje se za samo istraživanje o kulturnim potrebama kod mladih koja se vezuju za mesto iz kojeg

dolaze. Piitanja su diazjnirana tako da se dobiju odgovori, stanja, stavovi i mišljenja ispitanika o kuturnoj

situaciji i kulturnim potrebama u ciljanom području. Drugi deo pitanja odnosi se na posećenost

manifestacijama u gradovima, i ocenu razloga koji sprečavaju tu posećenost. Zadnji deo pitanja oslikava

mišljenja mladih po pitanju prostora koji se može upotrebiti u svrhu kulturne produkcije na lokalnom

nivou. Pitanja su dizajnirana tako da se izbegne sugestija kod ispitanika i redukuje davanje socijalno

poželjnih odgovora.

6

U Upitniku se koriste pitanja otvorenog i zatvorenog tipa. Takođe, koriste se direktna i indirektna pitanja. Kod pitanja zatvorenog tipa koriste se različiti formati i skale ocenjivanja - davanja ponuđenih odgovora putem obeležavanja određenog ponuđenog odgovora. U ovom tipu pitanja koristimo “da-ne” metodologiju i Likertovu skalu za ocenjivanje (rangiranje) i skalu važnosti/značajnosti nekog od ponuđenih odgovora. Uzorak je kod ovog istraživanja bio izuzetno velik stoga, istraživanje se odvijalo u dva grada, Subotici i Segedinu, te pošto se radi o relativno velikom broju anketiranih građana, statistička verovatnoća da su obuhvaćene sve relevantne društvene kategorije jeste visoka.

Pre početka realizacije ankete kod građana, anketni listić je dat na proveru naručiocima posla, i

tek po odobrenju istog je anketa i sprovedena. Anketiranje je bilo anonimno.

2.4 Način realizacije i period prikupljanja podataka na terenu

Rad na terenu odvijao se u dve faze u kojima se fokusiraju ciljne grupe (glavna i sporedne) navedene u tenderskoj dokumentaciji. Realizacija na terenu predstavljena je u dokumentima: Plan realizacije istraživanja kulturnih potreba, Prvi interim izveštaj, Drugi interim izveštaj.

7

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Rezultati sprovedenog istraživanja predstavljeni su kroz a) ocena uzorka i b) rezultate odgovora na

pitanja.

A) Ocena uzorka

Distribucija polova - u ispitivanju je učesvovalo 782 učesnika muškog i 1703 ispitanika ženskog pola iz

Subotice, dok je u uzorku iz Segedina zastupljeno 1103 učesnika ženskog i 697 osoba muškog pola.

Grafikoni prezentuju odnos:

Godine starosti ispitanika klasifikovane su u deset kategorija, i prikazane su u sledećoj tabeli. Najveći

broj ispitanika iz Subotice, čak 50% njih je starosne dobi od 17. i 18 godina, a zatim slede 15. i 16.

godišnjaci koji obuzimaju 26% ukupnog broja ispitanih. U drugom uzorku situacija ide u korist osoba koje

imaju više od 30 godina (55%), dok od mlađih generacija preovlađuju osobe od 19 do 27 godina koje čine

30% ispitane populacije.

8

U sledećoj tabeli prikazan je nivo obrazovanja ispitanika uz prikazane kvaltitativne vrednosti i procente:

Sledilo je pitanje vezano za profesiju, pri čemu su dobijeni rezultati 1698 osoba je još uvek u sistemu

formalnog obrazovanja. Neznatan deo otpada na službenike u javnom sektoru (78), 11 osoba pripada

NVO sektoru, a 52 osoba deklarišu se kao nezaposleni.

9

Mesto stanovanja ispitanika bilo je zadnje pitanje, gde se od ukupno 3655 sagovornika 940 ispitanih

izjasnilo da živi u Subotici a neznatno manji broj od 915 stanuje van grada. Iz Segedina potiče 989 a van

grada živi 811 ispitanika. Procentualni rezultati se nalaze u tabeli ispod:

10

B) Rezultati analize odgovora na pitanja

Pitanje 1. – Koje vrste kulturnih događaja/manifestacija se tokom godine održavaju u Vašem mestu?

Kao tip odgovora preovlađuju muzičke radionice, nastupi muzičkih bendova, plesni nastupi i nastupi

KUD. Ostale manifestacije dele ostatak od 66% ukunih odgovora.

11

Pitanje 2. Da li posećujete kulturne događaje koji se organizuju u Vašem mestu? Većina anketiranih

subotičana odgovara potvrdno, čak 1376 od ukupno 1855.

Rezultati iz Segedina govore da svi ispitanici posećuju određene kulturne manifestacije, što prikazuje

sledeći grafikon:

Pitanje 3. Kako dolazite do informacija o kulturnim dešavanjima u vašem mestu? Poseban fokus vezan

je za stepen informisanosti i način prikupljanja informacija kod mladih pošto postoji pretpostavka da je

informisanost slaba i nedovoljna. Čak 1405 ispitanih informiše se preko prijatelja, dok je 1335 odabralo

je tip odgovora „putem plakata i postera“. Od ostalih načina informisanja mladi najviše koriste internet

kao sredstvo, posebno socijalne mreže (fejsbuk) gde je 670 anketiranih odabralo ove opcije, a prisutno je

i prikupljanje informacija putem lokalnih medija.

12

U uzorku iz Segedina preovlađuju takođe plakati I razmena informacija preko prijatelja te se može uočiti da se mladi informišu na veoma sličan način.

Pitanje 5. U kojoj meri ste zadovoljni organizacijom kulturnih događaja koje posećujete u Vašem

mestu? Oba grafikona predstavljaju odgovore na isto pitanje. Većina građana u Subotici karakteriše

organizaciju događaja sa „delimično zadovoljan/na“ (44,37%), dok mladi iz Segedina i okoline ocenjuju

da su „prilično zadovoljni“ (44,61%). Vrednosti su identične ali stepen zadovoljstva ide u korist

populacije iz Segedina.

13

Pitanje 6. Šta Vam najviše nedostaje kod manifestacija koje posećujete u Vašem mestu? Kod ovog

pitanja ponuđeno je šest opcija. Najviše ispitanih iz oba grada opredeljuje se za nedovoljno zanimljiv

program (718 u Subotici I 53% u Segedinu). Drugi bitan razlog za subotičane su loši tehnički uslove a

zatim cene ulaznica za većinu mladih koje su pirhvatljive. Mladi iz Segedina opredeljuju se za vreme

održavanja koje im nije pogodno. Grafikoni prezentuju rezultate:

14

Sledeća grupa pitanja, oo 7. do 14. imala za cilj da oceni stepen aktivizma kod mladih ispitanika. Želi se

saznati da li su mladi ispitanici članovi nekih od kulturnih organizacija, kulturnih društava i slično, koliko

je njihovo angažovanje učestalo, da li bi i u kom obliku podržali organizaciju kulturnih događaja koji su

im zanimljivi i koji im po svemu sudeći nedostaju.

Kod pitanja broj 7. Da li ste član neke od kuturnih organizacija? Učestao je negativan odgovor, i samo

neznatan procenat od 15% do 28,58% potroši deo slobodnog vremena angažujući se u kulturi. Grafikon

prikazuje uporedne rezlutate.

15

Ispitanici koji su odgovorili negativno na ovo pitanje kao najčešće razloge navode nedostatak slobodnog

vremena i nezainteresovanost za program koji im se nudi dok je takođe velik broj ostavio ovo pitanje

nepopunjeno.

Kod pitanja 8. i 9. anketirani su su odgovarali da im je najčešće angažovanje u okviru kulturno

umetničkih društava, posećuju moderan ples ili odlaze na različite radionice (slamarske, rukotvorine). U

svojim organizacijama provode dosta vremena, posećujući ih dva do tri puta nedeljno što se vidi iz

sledećeg grafikona.

16

U Segedinu mladi aktivni građani posećuju svoja udruženja najčešće na mesečnom nivou a to se vidi iz

sledećeg grafikona.

Pitanje 10. i 11. daje odgovore (vrednosti) o tome da li su mladi uzeli učešće u organizaciji kulturnih

manifestacija i koje su to manifestacije bile. Rezultati iz Segedina govore da 75% mladih nije učestovao u

organizaciji. U Subotici je situacija znatno bolja jer je 54% mladih uzelo učešće, a onaj deo koji je do sada

uzeo učešće najčešće se angažuje na Dužijanci (45%), kroz nastupe KUD ili na priredbama u školi.

17

Upoređivanjem odgovora na ova pitanja sa odgovorima dolazi se do zaključka, bez obzira na realitvno

slabu angažovanost mladih u organizacijama kulture (pitanje 7) ipak ne postoji direktna međuzavisnost

između onih koji su aktivni u bilo kom tipu kulturne organizacije i njihovog volonterskog angažovanja u

organizaciji događaja i manifestacija. Određen broj ispitanika odgovara da je, iako nije aktivan u

kulturnim organizacijama, ipak je uzeo učešće u organizaciji nekog kutlrunog događaja.

Pitanje 12. Da li bi podržali organizovanje određenih kulturnih događaja u Vašem mestu ? Većina

mladih beskompromisno podržava organizovanje bilo kog vida manifestacije, često navodeći razlog što

mala mesta u tim momentima ožive. Najučestaliji odgovori vezani za 14. pitanje su da bi se podržale

folklorne manifestacije, muzički nastupi bendova i kantautora, pozorišne predstave i projekcije filmova,

kao i sve priredbe koje bi mogle izazvati interesovanje većeg broja građana/meštana.

18

Od ukupnih ispitanih, 46% njih bi podržalo moralno organizovanje manifestacije, a 34% bi volonterski

učestvovalo u organizaciji. Rezultati kod pitanja 13. (ili 15. u upitniku iz Segedina) su procentualno

izraženi na grafu:

Drugi deo pitanja u upitniku vezuje se za odogovre na pitanja koja se ondose na manifestacije koje se

tokom godine organizuju u Subotici ili Segedinu. To su pitanja sa rednim brojem 15, 16, 17, 18 i takođe

se ocenjuje stepen posećenosti ovih manifestacija. Rezultati na neka od pitanja prezentovani su na

sledećim grafikonima:

19

Kroz sledeće pitanje (18 i 20) tražili smo od ispitanika da ocene/obeleže ponuđene opcije u tabeli. Ocenjuju se razlozi koji anketirane mlade ljude sprečavaju u poseti kulturnih događaja koji se organizuju u Subotici. Postojala je mogućnost da se više ponuđenih opcija obeleži, a vrednosti su sledeće:

20

21

Rezultati dobijeni analizom ovog pitanja posebno su zanimljivi. Potvrđuju pretpostavku da mladih nemaju dovoljno slobodnog vremena koje bi mogli iskoristiti za posećivanje kulturnih institucija. Bitan razlog za mlade u Segedinu je nedostatak novca a zatim sledi cena ulaznice. Drugi bitan razlog za subotičane jeste vezan za pravovremene informacije. Mladih ispitanici, posebno oni u ruralnim mestima nemaju dovoljno informacija, tako da je ovaj razlog obeležen kao „dovoljan“. Razlozi „nemam dovoljno novca“, problem lokalnog i sopstvenog prevoza, kao i cene ulaznica nisu okarakterisanim kao važni, jer se većina izjašnjava da su to skroz nevažni ili nevažni razlozi koji ne sprečavaju posetu.

Na 19. pitanje „Da li ste kao pojedinac ili sa vršnjacima učestvovali na otvorenim konkrusima koje Grad raspisujem o oblasti kulture?“ u Subotici samo 24% a u Segedinu 10,12% je pokušalo da konkuriše, a čak 68% i 89,88% od ukupnih iz oba grada je onih koji su odgovorili sa NE, ali pri tome kao razlog dodaju: „Nisam obaveštena o mogućnostima“, „Nisam informisan dovoljno“, „Nisam znao da mogu“, „Niko od kolega ne želi“, „Nisam bila upućena o konkursima“, „Nisam dovoljno informisana o tome“.

22

Zadnja grupa pitanja traži od ispitanika da izraze svoje mišljenje o prostoru koji bi se u njihovoj neposrednoj okolini mogao iskoristiti u kulturne svrhe. Rezultati su sledeći: Ova pitanja rezultiraju opštim stavom kod mladih, da je tačno „da“ nedostaju prostori koji se mogu iskoristiti za organizovanje kulturnih događaja. Sledeće, na pitanje koji prostor u Vašem mestu može da se iskoristi, mnogi daju slične rezultate, oko 65% ispitanih misli da se određeni prorstori u njihovim mesnim zajednicama mogu efikasno iskoristiti i to ne samo za kulturne nego i druge vrste dešavanja. Najčešće se kao prostori pominju: Dom vojske u Subotici, Sinagoga u Subotici, napuštena robna kuća „Beograd“ Subotica, prostorije u mesnim zajednicama oko gradova, fiskulturne i druge sale u osnovnim školama okolnih mesta i slični prostori. U slučaju Segedina i okoline evidentni su: Sportcparnok, TIK, Zsinagoga, Reak palata, IH ili za primer u mestu Doc: Kőzősseg háza, Konyvtar (knjiznica), skole u drugim mestima.

23

4. ZAKLJUČAK

Iz rezultata dobijenih ovom analizom možemo doći do nekoliko zaključaka:

Posećenost mladih manifestacijama koje se održavaju u njihovom mestu ili obližnjem

gradu je zadovoljavajuća. Većina ispitanika, 74% posećuje manifestacije kulturnog

karaktera.

Učestale su posete velikim kulturnim manifestacijama kao što su Dužijanca, Trenčtaun

muzički festival, Međunarodni filmski festival Palić, proslava Dana Grada.

Mladi se najčešće informišu preko prijatelja i putem promotivnih plakata, ali često

naglašavaju da nemaju dovoljno informacija o kulturnim dešavanjima i konkursima.

Glavni problemi, barijere koje sprečavaju posete su: nedovoljno zanimljiv program i

nedostatak slobodnog vremena kod mladih.

Angažovanost mladića i devojaka u kulturnim institucijama i organizacijama nije na

zavidnom nivou, iznosi oko 29% od ukupnog broja ispitanih. Većina angažovanih provodi

vreme u kulturno umetničkim društvima ili na slamarskim radionicama.

Kada je reč o podršci u organizaciji kulturnih manifestacija, većina ispitanih obeležava

pružanje moralne podrške ili kroz volonterski rad želi da se angažuje. Dosadašnje učešće

u organizaciji ovakvih događaja je solidno, čak i kod mladih osoba koje nisu angažovane

u nekim od kulturnih institucija ili udruženja.

Na osnovu obrazloženih zaključaka a po zadacima definisanim u opisu posla, udruženje

Aktivni region predlaže set preporuka i mera koherentnih rezultatima istraživanja:

1. U cilju povećanja posećenosti potrebno je povećanje informisanosti. Lokalni kulturni

akteri iz Subotice i Segedina savetuju se da porade na aktivnijoj promociji svojih

24

programa i iskoriste prednosti današnjeg direktnog marketinga, uzimajući u obzir

karakteristike ciljne grupe i medije koje oni koriste.

Mera 1.1: upotreba određenih vidova direktnog marketinga (promotivni letak, e-

marketing, upotreba aplikacija na socijalnim mrežama) u svhu aktivne promocije

kulturnih sadržaja usmerene prema korisnicima na lokalnom nivou.

2. Nadalje, u cilju povećanja posećenosti ali i angažovanosti mladih potrebno je

povremeno revidirati kulturne programe. U tom kontekstu preporučuje se kreiranje

kulturnog programa koji može da zainteresuje veću ciljnu skupinu takođe sa

podciljem da se ne gubi na kvalitetu programa.

Mera 2.1: kreiranje kulturnih i stvaralačkih radionica u kojima više mladih ljudi može

doći do izražaja uz povećanje dostupnosti ovih sadržaja.

Mera 2.2: direktnije uključivanje mladih u kreiranje programa i to na način pri kome

mladi sugrađani predlažu svoje ideje koje se mogu realizovati na mesečnom nivou,

ukoliko je to moguće.

3. Angažovanost mladih u ruralnim sredinama najveća je u kulturno umetničkim

društvima. Predlaže se mera kroz koju je moguće povećati stepen angažmana mladih

u drugim vidovima kulture, i definiše se kao prioritet jer mladi ljudi u ruralnim

sredinama imaju ograničene kulturne mogućnosti.

Mera 3.1: razvoj kulturnih projekata i kulturnih programa koji mogu da se održavaju

u ruralnim mestima a koji podstiču „poziv na akciju“ mladog korisnika.

4. Naposletku, stepen proaktivizma mladih u ruralnim sredinama je na solidnom nivou,

što predstavlja potencijal koji se veoma efikasno može upotrebiti. Predlažu se mere

koje za rezultat imaju povećanje nivoa voloterskog rada u kulturi.

Mera 4.1: promocija pojma i značaja volonterizma u pogledu dobrobiti za pojedinca i

društvenu zajednicu.