1 | s t r a n a   

 

 

 

 

 

 

ANEKS 1

Istraživanje: “Poslovne performance preduzeća koje utiču na kompetitivnost”

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2 | s t r a n a   

30/12/2010 

 

 

 

DE FACTO CONSULTANCY  

POSLOVNE PERFORMANSE PREDUZEĆA KOJE UTIČU NA KOMPETITIVNOST 

 

3 | s t r a n a   

  

4 | s t r a n a   

Osnovni podaci o istraživanju 

Istraživanje  “Poslovne  performanse  preduzeća  koje  utiču  na  njegovu  kompetitivnost” 

sprovedeno  je  tokom  decembra  2010.  godine  i  januara  2011.  godine.  Intervjuisana  su 

preduzeća čiju listu je obezbijedila Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća Crne Gore.  

Preduzeća sa liste su pojedinačno kontaktirana sa molbom za sprovođenje intervjua, ali odziv 

iz  više  razloga  nije  bio  potpun.  Dok  se  ipak  najveći  broj  predstavnika  preduzeća  odazvao 

zahtjevu za sprovođenje  intervjua,  jedan dio preduzeća  je odbilo da primi anketara. Najčešće 

navođeni razlozi odbijanja bili su prezaposlenost i praznici. Određeni broj preduzeća koja su se 

nalazila na spisku više ne postoji ili njihovi kontakti nisu više validni.  

U konačnom  izvještaju su dati sumarni podaci za 52  intervjuisana preduzeća. U prvom dijelu 

izvještaja  sadržani  su  zaključci  kategorizovani  prema  cjelinama  istraživanja  sa  preporukama 

koja  se  odnose  na  sva  preduzeća,  dok  je  u  aneksu  dat  pregled  sažetaka  razgovora  sa 

pojedinačnim preduzećima.  

  

Metodologija Metod  istraživanja bio  je semi‐strukturirani  intervju koji  je za cilj  imao prikupljanje podataka 

od  targetiranih  preduzeća  kako  bi  se  ustanovio  nivo  kompetitivnog  potencijala  datog 

preduzeća.  Unutrašnje  performanse  koje  su  definisane  kao  elementi  operacionalizovanog 

koncepta kompetitivnosti u okviru ovog istraživanja su: 

 

Opšta situacija/strategija 

Pod opštom  situacijom/strategijom podrazumijevali  su  se odgovori na pitanja koja 

su  se  odnosila  na  procjenu  opštih  uslova  poslovanja  u  kojima  funkcioniše  data 

kompanija, procjenu razvoja i kretanja opštih uslova u narednoj godini, te postojanje 

pisanog  biznis  plana  kojim  se  definiše  djelovanje  i  funkcionisanje  preduzeća  u 

narednom  periodu.  Cilj  svih  ovih  pitanja  bio  je  da  se  utvrdi  nivo  spremnosti 

preduzeća da se nose sa novonastalim spoljnjim izazovima.  

 

Istraživanje, razvoj i dizajn 

Pod istraživanjima, razvojem i dizajnom podrazumijevala su se pitanja usmjerena na 

odnos  preduzeća  prema  inovacijama,  razumijevanje  i  prepoznavanje  potrebe 

ulaganja u  inovativne  tehnologije  izražena konceptualno  i u  sredstvima,  te pitanja 

koja  su  se  odnosila  na  procenat  prodaje  proizvoda  koji  su  plasirani  na  tržište  u 

posljednje  dvije  godine,  te  planove  koji  se  odnose  na  još  uvijek  neplasirane 

proizvode.  

 

Proizvodnja i operacije 

Pod proizvodnjom  i operacijama podrazumijevala su se pitanja koja su se odnosila 

planove  i  realizaciju  istih kada  je u pitanju proizvodnja, planove koji  se odnose na 

proširenja  i  investicije, postojanje  sistema kontrole kvaliteta proizvoda, ulaganja u 

novu opremu,  te postojanje međunarodno priznatih  sistema  akreditacije  kvaliteta 

kao što su ISO ili HACCIP. 

  

 

5 | s t r a n a   

Marketing, distribucija i prodaja 

Ova  dimenzija  je  sadržala  pitanja  koja  su  se  odnosila  na  donošenje  i  realizaciju 

marketinških planova, pitanja postojanja konkurencije, procjene sopstvene pozicije 

na  tržištu,  izraženo  nominalno  i  procentualno,  te  pitanja  koja  su  se  odnosila  na 

načine prikupljanja relevantnih informacija za poslovanje.  

 

Ljudski resursi 

Pitanja  iz oblasti  ljudski resursi odnosila su se sa  jedne strane na  ispitivanje odnosa 

rukovodećeg kadra u preduzeću prema  ljudskim  resursima  i ulaganjima u njih kao 

izvoru kompetitivnosti, a  sa druge  strane u  ispitivanje konkretnih poslovnih praksi 

kada  je u pitanju  razvoj  ljudskih  resursa u datom preduzeću. Posljednja pitanja  iz 

ovog seta odnosila su se na problem  izbjegavanja rada kroz neopravdana odsustva 

sa posla.  

 

Finansiranje 

Pitanja  iz oblasti  finansiranja odnosila  su  se na planove  i probleme u  finansiranju 

djelatnosti preduzeća u narednom periodu, položaj po ovoj dimenziji u odnosu na 

konkurenciju,  pitanja  finansiranja  proširivanja  djelatnosti  preduzeća  i  buduća 

planiranja investiranja u razvoj, te pitanje potrebe za pozajmicama i kreditima. 

 

 

Istraživači su prilikom  intervjuisanja predstavnika preduzeća, koji su za ovu priliku morali biti 

na  visokim pozicijama odlučivanja  (najčešće  izvršni direktor  ili  vlasnik)  koristili  identičan  set 

osnovnih pitanja u okviru svake od ovih dimenzija. Na osnovu odgovora  ispitanika,  istraživači 

su  postavljali  dodatna  potpitanja  kako  bi  dobili  što  preciznije  informacije  o  dobijenim 

odgovorima.  Na  kraju  svake  potcjeline  intervjua  od  intervjuisanog  je  traženo  da  ocijeni 

trenutnu situaciju u preduzeću ocjenom od 1 (najlošija) do 5 (najbolja) u odnosu na argument 

koje je iznio u svom izlaganju. Rezultati ove samoevaluacije predstavljeni su u tabeli 2.  

 

Istraživači su dobili instrukcije da pored ocjene koju su sami sebi davali predstavnici preduzeća 

notiraju  i  sopstvenu  ocjenu. Na  ovaj  način  dobili  smo  još  jednu  tabelu  koja  je  rezultat  tzv. 

eksterne evaluacije. Vrijednost ove kontrolne eksterne evaluacije je višestruka: sa jedne strane 

time  su  nadomiještene  nedostajuće  ocjene  jer  u  nekim  slučajevima  predstavnici  preduzeća 

nisu  mogli  ili  nisu  htjeli  dati  numeričku  ocjenu  za  određenu  dimenziju.  Sa  druge  strane, 

primijećeno  je  da  ispitanici  veoma  često  daju  vrlo  nerealne  ocjene,  tj.  ocjene  koje  nisu 

zasnovane na  izloženim argumentima. S obzirom na  to da  je u  istraživanje bio uključen mali 

broj  istraživača  (6),  a  oni  su  u  određenim  slučajevima  (posebno  u  početku  istraživanja) 

intervjue  radili  u  parovima  omogućeno  je  uspostavljanje  određenih  opštih  kriterijuma  za 

evaluaciju,  koji  su međusobno  referentni. U  tabeli  3  date  su  ocjene  koje  su  na  ovaj  način 

formirane od strane istraživača, a koje su date u odnosu na sva obuhvaćena preduzeća i gdje 

su “najuspješnija” i “najmanje uspješna” preduzeća korišćena kao referentni okvir.  

 

Prilikom odabira preduzeća vodilo se računa o tome da se uključi što više različitih djelatnosti, 

kako bi se dobila što preciznija slika crnogorske privrede. Tako su intervjuisana preduzeća koja 

se bave prehrambenom, drvnom,  farmaceutskom  industrijom  i drugim oblicima proizvodnje 

kao što je proizvodnja proizvoda od metala ili kamena. Akcenat prilikom odabira preduzeća bio 

je  na  onim  preduzećima  koja  imaju  određenu  izvoznu  djelatnost  ili  je  barem  planiraju  u 

narednom periodu.  

 

Za istu namjenu vodilo se računa da se prikupe podaci o preduzećima koja se nalaze u sve tri 

crnogorske regije – na sjeveru, u centralnom dijelu i na jugu.  

  

 

6 | s t r a n a   

Intervjuisana su sljedeća preduzeća:  

 

Tabela 1 – Pregled intervjuisanih preduzeća po regionu i djelatnosti 

SJEVERNA REGIJA 

Preduzeće  Djelatnost  Grad 

Jela komerc  Drvna industrija Proizvodnja brvnara 

Rožaje 

D.O.O. Furo  Prehrambena industrija Proizvodnja ratluka 

Bijelo Polje 

Flores  Ostalo – proizvodnja esencijalnih ulja 

Mojkovac 

Ekomeduza  Prehrambena industrija  Bijelo Polje 

Elprom  Drvna industrija  Rožaje 

Bjelasica Rada  Prehrambena industrija Proizvodnja vode 

Bijelo Polje 

D.O.O. Smoki promet  Prehrambena industrija  Bijelo Polje 

CENTRALNA REGIJA 

Preduzeće  Djelatnost  Grad 

Pivara “Trebjesa”  Prehrambena industrija Proizvodnja piva 

Nikšić 

Crnagoracoop  Prehrambena industrija Proizvodnja kafe i konditorskih proizvoda 

Danilovgrad 

MI RAI  Drvna industrija Proizvodnja namještaja 

Nikšić 

Scan International  Drvna industrija Proizvodnja namještaja 

Podgorica 

Kronus  Ostalo – proizvodnja horizontalnih zamrzivača 

Cetinje 

Stratus  Ostalo – proizvodnja etiketa  Podgorica 

Interproduct  Prehrambena industrija Proizvodnja mesa 

Cetinje 

D.O.O.Sagar  Ostalo – proizvodnja i prerada čelika 

Podgorica 

Osvit  Prehrambena industrija Proizvodnja mesa 

Cetinje 

Flotalba  Ostalo – proizvodnja stakla  Podgorica 

D.O.O. Darma  Prehrambena industrija Proizvodnja sirćeta 

Podgorica 

Pirella  Prehrambena industrija Proizvodnja sokova 

Danilovgrad 

PACO MONTE Mediterano začini 

Prehrambena industrija Proizvodnja začina 

Podgorica 

Martex  Prehrambena industrija Proizvodnja mesa 

Cetinje  

Loris  Drvna industrija Proizvodnja namještaja 

Nikšić 

Duga  Drvna industrija Proizvodnja parketa 

Nikšić 

Bambis  Drvna industrija Industrija namještaja 

Podgorica 

Hemomont  Farmaceutska industrija  Podgorica 

Šišković company  Ostalo Prerada kamena 

Danilovgrad 

A.D. Plodovi  Prehrambena industrija Prerada voća 

Podgorica 

Was inpex  Ostalo  Podgorica 

7 | s t r a n a   

Proizvodnja pločastog materijala 

A.D. Pako  Ostalo – Grafičko proizvodno preduzeće 

Berane 

Aqva Monta  Prehrambena industrija – proizvodnja vode 

Kolašin 

Montinženjering  Proizvodnja i ugradnja sigurnosnih sistema, video nadzora    

Podgorica 

Eko Vladoš  Drvna industrija  Kolašin 

Kom eloksir  Ostalo – proizvodnja eloksirane bravarije 

Berane 

Polieks  Ostalo – proizvodnja eksploziva 

Berane 

Mljekara Nika  Prehrambena industrija – proizvodnja mlijeka i mliječnih proizvoda 

Nikšić 

Mljekara Srna  Prehrambena industrija – proizvodnja mlijeka i mliječnih proizvoda 

Nikšić 

Sveti Nikola  Ostalo – proizvodnja kartonaža 

Nikšić 

Mesopromet  Prehrambena industrija – proizvodnja mesa 

Bijelo Polje 

Eko hrana  Prehrambena industrija – proizvodnja organske hrane 

Nikšić 

Popović D.O.O  Ostalo – proizvodnja stočne hrane 

Nikšić 

Fabrika vode Lipovo D.O.O.  Prehrambena industrija – proizvodnja vode 

Kolašin 

Prava mjera  Drvna industrija Proizvodnja djelova za violine 

Nikšić 

JUŽNA REGIJA 

Preduzeće  Djelatnost  Grad 

Bonesa  Prehambena industrija Proizvodnja kečapa 

Bar 

Uljara Abazović  Prehrambena industrija Proizvodnja ulja 

Bar 

Vinarija Milović  Prehrambena industrija Proizvodnja vina 

Ulcinj 

D.O.O. Aragana Bar  Ostalo – proizvodnja proizvoda od kovanog gvožđa 

Bar 

In Spe  Prehrambena industrija Organska proizvodnja 

Bar 

MDS Company Uljara Metović 

Prhrambena industrija proizvodnja ulja 

Bar 

D.O.O. Olioprom  Prehrambena industrija Proizvodnja ulja 

Bar 

Solana „Bajo Sekulić“  Prehrambena industrija Proizvodnja soli 

Ulcinj 

Olivmont  Prehrambena industrija Proizvodnja ulja 

Bar 

Euroflex  Ostalo – izrada dušeka  Ulcinj 

 

8 | s t r a n a   

 

Matrice samoevaluacije i evaluacije Od svih intervjuisanih je traženo da u skali od 1 do 5 ocjene poziciju svog preduzeća trenutno 

na tržištu u Crnoj Gori. Pri tome 1 je predstavljala najnižu ocjenu, dok je 5 predstavljala najvišu 

ocjenu. U određenom broju  slučajeva predstavnici preduzeća  su odbili da daju kvantitativnu 

ocjenu,  dok  su  u  određenom  broju  njihove  ocjene  bile  očigledno  u  neskladu  sa  opisnim 

dijelom. Zato su u nastavku ponuđene dvije tabele. U tabeli 2 je data matrica samoevaluacije 

predstavnika  preduzeća  prema  šest  dimenzija  u  okviru  kojih  su  postavljana  pitanja.  U 

posljednoj koloni dat  je prosjek za konkretno preduzeće. Preduzeća su rangirana prema  tom 

prosjeku,  tako  da možemo  vidjeti  da  su  najvišu  prosječnu  ocjenu  sebi  dali  u  Fabrici  vode 

Lipovo, a najnižu u preduzeću Kom eloksir.  Iako  su preduzeća bila prilično nerealna  kada  je 

ocjenjivanje sopstvenih resursa u pitanju, određeni odnosi mogu se uočiti. Tako se lako može 

vidjeti  koja  je  najslabija  dimenzija  u  okviru  kog  preduzeća  prema  sopstvenoj  ocjeni,  a  koju 

preduzeća smatraju veoma dobrom.  

Tabela 2 – Matrica samoevaluacije preduzeća  

 Preduzeće 

 I 

 II 

 III 

 IV 

 V 

 VI 

 Prosjek 

Fabrika vode Lipovo D.O.O. 5.0  5.0 5.0 5.0 5.0 5.0 5.0

Pivara “Trebjesa”  5.0  4.0 5.0 5.0 5.0 5.0 4.8

Mesopromet  4.0  5.0 5.0 5.0 5.0 5.0 4.8

Crnagoracoop  4.0  5.0 5.0 5.0 4.0 5.0 4.7

MI Rai  3.5  4.0 5.0 5.0 5.0 4.0 4.4

Šišković company  5.0  4.0 4.0 5.0 5.0 3.0 4.3

Scan International  4.0  5.0 5.0 4.0 4.0 4.0 4.3

Popović D.O.O.  4.0  4.0 4.0 4.0 5.0 4.0 4.2

A.D. Plodovi  4.0  3.0 4.0 4.0 5.0 4.0 4.0

Bonesa  5.0  2.0 4.0 3.0 5.0 5.0 4.0

Mljekara Srna  4.0  4.0 5.0 4.0 4.0 3.0 4.0

Hemomont  3.0  3.0 4.5 4.5 4.0 4.0 3.8

Uljara Abazović  3.0  3.0 5.0 4.0 5.0 3.0 3.8

Kronus  3.0  4.0 5.0 3.0 5.0 3.0 3.8

Eko Vladoš  4.0  3.0 3.0 4.0 4.0 5.0 3.8

Montinžinjering  4.0  3.0 4.0 3.0 5.0 3.0 3.7

Stratus  4.0  4.0 4.0 4.0 4.0 2.0 3.7

Interproduct  3.0  4.0 4.0 3.0 4.0 4.0 3.7

Jela Komerc  3.0  3.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.7

Vinarija Milović  4.0  5.0 5.0 1.0 4.0 3.0 3.7

D.O.O. Sagar  4.0  4.0 4.0 3.0 3.0 4.0 3.7

Osvit  3.0  3.0 5.0 4.0 4.0 3.0 3.7

D.O.O. Furo‐s  3.0  3.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.7

D.O.O. In Spe  3.5  4.0 4.0 4.0 4.0 2.0 3.6

D.O.O. Aragana  3.0  4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.5

Flotalba  3.0  3.0 4.0 3.0 5.0 3.0 3.5

D.O.O. Darma  3.0  3.0 5.0 3.0 4.0 3.0 3.5

D.O.O. Flores  3.0  4.0 5.0 3.0 3.0 3.0 3.5

D.O.O. Smoki promet  3.0  4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.5

MDS Company Uljara Metović  3.0  3.0 4.0 4.0 3.5 3.0 3.4

Olivmont  3.0  4.0 4.0 4.0 2.5 3.0 3.4

Eko meduza  3.0  4.0 ‐ 3.0 4.0 3.0 3.4

Duga  2.0  3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.4

Eko hrana  3.0  3.0 4.0 3.0 4.0 3.0 3.3

Pirela  3.0  4.0 3.0 3.0 4.0 3.0 3.3

PACO MONTE, Mediterano začin  3.0  4.0 4.0 3.0 4.0 2.0 3.3

Biznis inkubator  3.5  2.5 4.0 3.5 4.0 2.5 3.3

Martex  3.5  2.0 4.0 3.0 3.0 4.0 3.3

Sveti Nikola  4.0  2.0 3.0 2.0 4.0 4.0 3.2

Mljekara Nika  3.0  4.0 3.0 3.0 4.0 2.0 3.2

9 | s t r a n a   

Was Impex  3.0  4.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0

Bambis  1.0  3.0 4.0 4.0 5.0 1.0 3.0

D.O.O. Olioprom  2.0  4.0 4.0 3.0 3.5 1.0 2.9

Prava mjera  3.0  3.0 3.0 3.0 2.0 3.0 2.8

Euroflex  2.0  5.0 5.0 1.0 3.0 1.0 2.8

Elprom  2.0  3.0 3.0 3.0 2.0 2.5 2.6

Loris  2.0  3.0 2.0 1.0 5.0 1.0 2.3

Solana Bajo Sekulić  1.0  3.0 4.0 2.0 3.0 1.0 2.3

Bjelasica Rada  2.0  2.0 3.0 1.5 1.0 2.0 1.9

A.D. Pako  1.0  2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7

Polieks  1.0  1.0 2.0 2.0 2.0 2.0 1.7

Kom eloksir  1.0  2.0 2.0 2.0 1.0 1.0 1.5

Prosječna ocjena  3.1  3.5 3.9 3.3 3.8 3.0 3.4

 

Dakle, ukoliko ostavimo po strani za trenutak činjenicu da su ocjene koje su ispitanici sami sebi 

dali  očigledno  znatno  bolje  nego  što  je  to  realna  situacija,  neki  odnosi među  dimenzijama 

mogu  se  uočiti.  Tako,  možemo  vidjeti  da  su  ispitanici  najlošije  ocijenili  šestu  dimenziju 

finansiranje  i  prvu  dimenziju  opšta  situacija/strategija,  dok  su  najbolje  ocijenili  dimenziju 

proizvodnja i ljudski resursi, tj. rangiranje bi bilo sljedeće: 

 

1. Proizvodnja i operacije 

2. Ljudski resursi 

3. Istraživanje, razvoj i dizajn 

4. Marketing, distribucija i prodaja 

5. Opšta situacija/strategija 

6. Finansiranje 

Iz  pregleda  rangiranih  dimenzija možemo  uočiti  da  su  ispitanici  u  prosjeku  lošije  ocjenjivali 

dimenzije  koje  zavise  od  objektivnih  ili  spoljnih  okolnosti  kao  što  su  opšta  situacija  i  uslovi 

finansiranja,  dok  su  za  dimenzije  koje  su  u  njihovoj  „nadležnosti“  davali  više  ocjene. Ovdje 

treba  imati u vidu to da su  ispitanici pitanja  iz oblasti opšta situacija  i strategija  interpretirali 

više u smislu ocjene spoljnih faktora nego ocjene sopstvene sposobnosti da se sa novonastalim 

okolnostima u privredi izbore.  

Posebno  je  zanimljiva  dimenzija  istraživanja,  razvoj  i  dizajn  gdje  se  iz  konkretnih  odgovora 

ispitanika može vidjeti da preduzeća u Crnoj Gori relativno malo ulažu u ovu dimenziju, ali koja 

se  prema  njihovom  rangiranju  našla  na  relativno  visokom  trećem mjestu.  Bližom  analizom 

njihovih  odgovora  može  se  utvrditi  da  većina  ispitanika  ne  smatra  inovacije  izvorom 

kompetitivne prednosti te da se ovom segmentu poslovanje pridaje mala  ili nikakva pažnja. S 

obzirom na to da opstanak preduzeća nije najdirektnije vezan za ovu dimenziju (bar u nekom 

kraćem  periodu),  većina  ispitanika  odgađa  bavljenje  ovom  tematikom  za  neko  „povoljnije“ 

vrijeme.  

Slična  situacija  se  odnosi  i  na  ljudske  resurse. Naime,  većina  ispitanika  nema  organizovane 

planove  za  usavršavanje  kadrova  niti  prepoznaje  na  pravi  način  ljudske  resurse  kao  izvor 

kompetitivnosti,  ali  je  većina  njih  sebi  po  ovoj  dimenziji  dala  najviše  ocjene.  Opet, 

pretpostavka je da je odnos prema ovoj dimenziji „lagodniji“. 

10 | s t r a n a   

U  tabeli  3  predstavljeni  su  rezultati  eksterne  evaluacije  voditelja  intervjua.  Naime,  pored 

ocjena  koje  su  predstavnici  preduzeća  davali  sami  sebi,  voditelji  intervjua  su  po  završetku 

intervjua  u  zapisnik  dodavali  kao  kontrolni  mehanizam  sopstvene  ocjene.  Ove  ocjene  se 

ponekad slažu sa ocjenama koje su dali predstavnici preduzeća, ali ne u svim slučajevima.  

Na vrhu  liste se nalaze dva velika preduzeća – Pivara „Trebjesa“  i Crnagoracoop koja su kao 

velika i zaista veoma uspješna preduzeća praktično poslužila kao reper za rangiranje.  

Tabela 3 ‐ Matrica evaluacije anketara 

Preduzeće  I  II  III  IV  V  VI  Prosjek Pivara “Trebjesa”  5.0  4.0 4.0 5.0 5.0 5.0 4.7

Crnagoracoop  3.0  4.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.8

Mljekara Srna  2.0  4.0 4.0 4.0 5.0 3.0 3.7

D.O.O. Sagar  4.0  4.0 3.0 3.0 4.0 4.0 3.7

Fabrika vode Lipovo D.O.O. 3.0  4.0 4.0 4.0 3.0 4.0 3.7

Pirela  3.0  3.0 4.0 4.0 4.0 3.0 3.5

Mesopromet  2.0  3.0 4.0 3.0 4.0 4.0 3.3

Bonesa  4.0  3.0 3.0 3.0 4.0 3.0 3.3

MI Rai  3.0  3.0 3.0 3.0 5.0 3.0 3.3

Kronus  4.0  4.0 4.0 3.0 3.0 2.0 3.3

Olivmont  4.0  4.0 3.0 4.0 3.0 2.0 3.3

Hemomont  2.0  3.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.2

Popović D.O.O.  3.0  2.0 4.0 3.0 4.0 3.0 3.2

Mljekara Nika  2.0  4.0 3.0 4.0 4.0 2.0 3.2

D.O.O. In Spe  3.0  3.0 3.0 4.0 4.0 2.0 3.2

Eko meduza  3.0  4.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.2

Stratus  4.0  3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0

Interproduct  3.0  3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0

Vinarija Milović  4.0  3.0 3.0 2.0 3.0 3.0 3.0

D.O.O. Olioprom  2.0  4.0 3.0 4.0 3.0 2.0 3.0

D.O.O. Aragana  4.0  3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0

Jela Komerc  3.0  3.0 3.0 3.0 2.0 4.0 3.0

Martex  3.0  3.0 4.0 3.0 3.0 2.0 3.0

D.O.O. Darma  3.0  3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0

Biznis inkubator  3.0  2.0 3.0 3.0 4.0 2.0 2.8

D.O.O. Flores  3.0  4.0 3.0 3.0 2.0 2.0 2.8

Prava mjera  3.0  3.0 3.0 3.0 2.0 3.0 2.8

A.D. Plodovi  3.0  2.0 2.0 2.0 4.0 3.0 2.7

Šišković company  3.0  3.0 2.0 2.0 4.0 2.0 2.7

Eko Vladoš  2.0  2.0 1.0 3.0 3.0 4.0 2.5

Euroflex  2.0  4.0 3.0 2.0 3.0 1.0 2.5

Eko hrana  2.0  2.0 3.0 3.0 2.0 2.0 2.3

Was Impex  3.0  3.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.3

Uljara Abazović  2.0  3.0 2.0 3.0 3.0 1.0 2.3

Sveti Nikola  2.0  2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.2

Scan International  2.0  3.0 1.0 2.0 2.0 3.0 2.2

Flotalba  2.0  2.0 2.0 3.0 2.0 2.0 2.2

Osvit  2.0  2.0 3.0 2.0 2.0 2.0 2.2

Elprom  2.0  3.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.2

MDS Company Uljara Metović  2.0  2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.2

Montinžinjering  2.0  3.0 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0

D.O.O. Smoki promet  2.0  2.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0

Solana Bajo Sekulić  1.0  2.0 3.0 2.0 3.0 1.0 2.0

Duga  1.0  2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.0

Kom Eloksir  2.0  2.0 2.0 2.0 1.0 ‐ 1.8

PACO MONTE, Mediterano začin  1.0  2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7

D.O.O Furo‐s  1.0  2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7

Poliex  1.0  1.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.5

A.D. Pako  1.0  2.0 1.0 2.0 2.0 1.0 1.5

Bambis  1.0  1.0 1.0 2.0 2.0 1.0 1.3

Bjelasica Rada  1.0  1.0 2.0 1.0 1.0 1.0 1.2

Loris  1.0  1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

11 | s t r a n a   

Prosječna ocjena  2.5  2.8 2.7 2.8 2.9 2.3 2.6

 

Srednja ocjena eksterne evaluacije je niža od srednje ocjene samo evaluacije, 2.6 u odnosu na 

3.4,  takođe  rangiranje  preduzeća  prema  njihovoj  srednoj  ocjeni  se  razlikuje.  Poredak  po 

dimenzijama je nešto drugačiji s obzirom na to da su proizvodnja i operacije sišle na 3. mjesto. 

S obzirom na to da  je metodologija bila bazirana na  ispitivanju predstavnika preduzeća  i nije 

uključivala  neke  dodatne  “objektivnije”  kriterijume  evaluacije  preduzeća,  ovaj  poredak  u 

velikoj  mjeri  odgovara  poretku  koji  proističke  iz  samoevaluacije  preduzeća,  tj.  iako  su 

predstavnici preduzeća veoma optimistično ocjenjivali svoje preduzeće, te su referentne tačke 

relativno  visoko,  odnos među  dimenzijama  odražava  ono  što  su  ispitanici  prijavili  u  svojim 

odgovorima.  

1. Istraživanje, razvoj i dizajn 

2. Ljudski resursi 

3. Proizvodnja i operacije 

4. Marketing, distribucija i prodaja 

5. Opšta situacija/strategija 

6. Finansiranje 

 

Opšta situacija/strategija Srednja ocjena: 3.1/2.5 

Ne postoji jedistvena ocjena među predstavnicima preduzeća kada je u pitanju opšta situacija i 

klima  za poslovanje u Crnoj Gori u prethodnoj  godini. Na pitanje  kako biste ocijenili uslove 

poslovanja u  kojima  funkcioniše  vaša  kompanija danas, a  kakva  kretanja očekujete naredne 

godine, jedan dio intervjuisanih predstavnika je dao optimističan ili poluoptimističan odgovor, 

posebno kada su kretanja na tržištu za narednu godinu u pitanju, dok drugi iskazuje strah da će 

naredne  godine  posljedice  krize  još  jače  uzdrmati 

crnogorsku privredu. Neka od preduzeća su iskazala strah 

da  će  u  narednoj  godini  doći  do  stečaja  i  potpunog 

prestanka proizvodnje.  

Kada  govorimo  o  preprekama  za  razvoj  proizvodnje  koje  su  ispitanici  pomenuli,  a  koje  su 

obilježile prethodnu godinu, možemo izdvojiti tri osnovne kategorija ovakvih prepreka: 

Posljedice stanja u privredi usljed ekonomske krize. 

Posljedice  krize  su  pomenute  u  više  oblika,  međutim,  najčešće  pominjani  problem  je 

nesposobnost  klijenata  da  plate  za  preuzetu  robu,  te  zahtjevi  dobavljača  da  za  avansnim 

plaćanjem  repromaterijala.  U  ovakvoj  situaciji  brojna  preduzeća  se  nalaze  u  veoma  teškoj 

poziciji,  pa  su  neka  od  njih  pomenula  ogromna 

dugovanja koja su prema njima  imali trgovački  lanci koji 

su  otišli  pod  stečaj,  a  koja  su  tek  intervencijom 

Ministarstva  finansija  uspjela  da  se  naplate  kroz 

“Jakojeteškogovoritiotome,jersvezavisioddrugih.“direktorjednogpreduzećazapreradumesa

NamaloprodajnommjestuuHercegNovom,zanekolikomjeseciu2010.godinijezabilježenpadprodajeza55%,

rekaojeizvršnidirektorjednefirmesajuga

12 | s t r a n a   

reprogram vraćanja dugova.  

Ovaj problem  sa naplatom potraživanja pomenuo  je veliki broj predstavnik preduzeća. Tako 

predstavnik jedne od najvećih firmi sa prehrambenom djelatnosti u Crnoj Gori ističe kako nije 

sigurno kako  će ova  firma uopšte  funkcionisati u narednoj godini. Za njih najveći problem  je 

naplata  potraživanja  koja  je  gotovo  nemoguća.  Sa  druge  strane  nemoguće  je  dobavljačima 

plaćati sa zadrškom što sve proizvodi problem sa obrtnim sredstvima. Slične probleme  ima  i 

jedna  kompanija  koja  se  bavi  preradom  drveta. U  prošloj  godini  su,  naime  zbog  problema 

naplate  potraživanja  došli  u  nemogućnost  da  ispunjavaju  svoje  obaveze  prema  bankama  i 

dobavljačima, što je značajno uzdrmalo firmu koja se tek ove godine počela oporavljati.  

Kada  je  u  pitanju  izvoz,  u  velikom  broju  kompanija  imaju  primjedbi  na  uslove  za  izvoz 

proizvoda.  Smatraju  da  bi  se  svi  problem  mogli  riješiti  kada  bi  se  institucije  malo  više 

zainteresovale za ovaj problem.  

Nedostatak  stimulativne  državne  politike  i  prakse  kada  su  preduzeća  koja 

proizvode u pitanju. 

Generalno,  veliki  broj  preduzeća  je  naveo  kako  osjeća  nedostatak  opšte  državne  strategije 

kada  je  u  pitanju  unapređenje  rasta  malih  i  srednjih  preduzeća  koja  bi  se  ogledala  u 

instrumentima  i mehanizmima kao  što  su  zaštita domaćih proizvođača,  smanjenje PDV‐a na 

domaće proizvode ili slično. 

Određena  preduzeća  kao  razlog  za  nepovoljne  uslove 

poslovanja  ističu  previsoke  i  nestimulativne  državne 

takse. U  jednoj  firmi kao posebno otežavajuću okolnost 

navode podizanje poreza i doprinosa na zaposlene. 

Preduzeća  koja  zavise od državnih  koncesija  kao prepreku navode procedure dobijanja ovih 

koncesija. Naime, u određenim  situacijama  se državne  koncesije dodjeljuju  samo na godinu 

dana  što  onemogućava  bilo  kakvo  planiranje.  U  periodu  čekanja  na  dobijanje  koncesije 

preduzeća bilježe samo gubitke, što opterećuje završni bilans.  

Državni planovi koji  još uvijek nisu realizovani, kao što 

je  izgradnja  putne  infrastrukture  u  određenim 

oblastima bi značajno olakšala distribuciju  i poboljšala 

umreženost sa drugim tržištima.  

Preduzeća koja se bave izvozom imaju primjedbe na državnu politiku u ovom pogledu. Naime, 

ne postoji  zaštita od nelojalne  konkurencije  i uvoz  i  izvoz  se ne odvijaju pod  ravnopravnim 

uslovima. Tako se, prema  riječima predstavnika preduzeća koja  izvoze, npr. za svaki  izvezeni 

artikal obavezno plaćaju pregledi koji uključuju i dodatne troškove, dok ta obaveza ne postoji 

za zemlje u okruženju koje uvoze u Crnu Goru.  

Određeni broj preduzeća izražava zabrinutost da će sve 

više  stranih  trgovačkih  lanaca  kao  što  su  Delta  ili 

Merkator  prednost  davati  prodaji  proizvoda  iz  svoje 

zemlje, a ne crnogorskih, te da država nema definisanu 

politiku zaštite domaćeg proizvođača.  

Veliki problem za određeni dio kompanija su “divlji proizvođači”, tj. proizvođači  čiji proizvodi 

nisu deklarisani i koji samim tim predstavljaju nelojalnu 

konkurenciju.  Naime,  to  su  oni  proizvođači  koji  ne 

registruju svoju djelatnost, ne plaćaju dadžbine  i na taj 

...Jošuvijekseposlujeusivojzoni,tj.safirmamaipojedincimakojinisuregistrovanizakonkretnudjelatnost,nepostojidovoljanbrojspecijalizovanihfirmi,atekojejesu

čestonemajukvalitetkojiovafirmazahtijeva,rekaojeglavniinžinjerpreduzećazapreradudrveta

,,Jer,čimpočnezimanatržištusepojavljujunoviproizvođačičijemesonijedeklarisano,ačijesucijene

neuporedivoniženegonaše.SobziromnatodajeplatežnamoćuCrnojGoritakvakakvajeste,ondaseimožeočekivati

daćekupacprijebirationujeftiniji,amanjekvalitetnurobu.“direktorpreduzećazapreradumesa

,,Trenutnoseništanemožeuštedjeti,alikadatiuspiješredovnodaisplaćuješsvesvojeobavezeipremabankama,

premadržavi,premasvojimkupcima,dapropratišsvesvjetsketrendoveidaihzatimuvedešusvojuproizvodnju,ondamorašbitizadovoljan.Mnogojeonihkojisukreditno

zaduženiikojiuslijednemogućnostivraćanjakreditapostajulikvidni“.Direktorvinarije

CrnaGorajeuvezlaflaširanuvoduuvrijednostiod40milionaeura,štonamapredstavljanelojalnukonkurenciju,rekaojeizvršnidirektorjednogpreduzećazapreraduvode

13 | s t r a n a   

način  imaju  bolju  poziciju  na  tržištu  jer  su  u  situaciji  da  formiraju  nižu  cijenu.  Država  je  u 

prethodnom periodu preduzela određene aktivnosti ka otkrivanju i suzbijanju neregistrovanog 

poslovanja, ali proizvođači i dalje prijavljuju ovu pojavu kao problem.  

No,  nemaju  sve  kompanije  primjedbe  u  na  poslovanje  u  prethodnom  periodu.  Tako,  na 

primjer,jedno preduzeće prijavljuje veoma pozitivno  iskustvo sa Agencijom za mala  i srednja 

preduzeća,  Investicionim  fondom  koji  je  zaživio  već  6 mjeseci  i  koji  im  je  izašao  u  susret 

prilikom davanja određenih subvencija. Velika su očekivanja od Razvojne banke koja bi trebalo 

da  zaživi  u  narednoj  godini.  Sa  druge  strane,  u  nekim  preduzećima  smatraju  da  bi  podrška 

Fonda za razvoj i Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća mogla biti veća.  

U jednoj vinariji kao pozitivno iskustvo ističu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede koje im 

je u skladu sa zakonima  izašlo u susret kada su u pitanju određene subvencije na koje  imaju 

pravo  oni  koji  prikažu  kompletnu  dokumentaciju  kada  je  u  pitanju  zakonito  poslovanje, 

plaćanje poreza, dadžbina na uvoz i sl.  

Loši investicioni uslovi, te nestimulativan bankarski sistem 

Najveći  broj  predstavnika  preduzeća  izrazilo  je  veliku  zabrinutost  zbog  nestimulativnog 

bankarskog sistema sa razvoj proizvodnje i preduzetništva. Veoma često se navode banke koje 

imaju izuzetno visoke kamate za podizanje kredita i država koja ne pokazuje dovoljno interesa 

za  razvoj preduzetništva.  Tako, na primjer, direktor  jednog preduzeća  za proizvodnju hrane 

navodi  da  su  banke  u  prethodnoj  godini  bile  prepreka  razvoju  jer  su  ulagale  isključivo  u 

visokoprofitna  preduzeća,  kakva  su  građevinska  preduzeća,  a  da  nisu  imale  sluha  za 

proizvodnju. Slično navode i iz još nekoliko preduzeća koja se bave drugim djelatnostima.  

Većina  preduzeća  je  opterećena  kreditno  i  teški  uslovi  otplate  sada  sprečavaju  njihov  dalji 

razvoj. Upravo, od onih preduzeća koja smatraju da im je prethodna godina bila izuzetno loša, 

uglavnom svi izdvajaju kreditna zaduženja. Npr. jedno preduzeće koje je podiglo kredite tokom 

2008. godine usljed krize nije moglo da  ih otplati tokom 2010. godine tako da  je sada u toku 

likvidacija firme. Drugo preduzeće navodi da većina banaka nije imala razumijevanja za njihov 

tip djelatnosti te su bili prinuđeni da prihvate jedini ponuđeni kreditni aranžman pod izuzetno 

nepovoljnim  uslovima  (kamatna  stopa  od  15‐17%)  kako  bi  proširili  proizvodnju.  Uzimanje 

novog kredita predstavljalo bi preveliko opterećenje za kompaniju,  iako bi  im taj drugi kredit 

neophodan kako bi mogli proširiti svoju proizvodnju zbog izvoza.  

Preduzeća takođe navode da je u prethodnoj godini bila slaba zainteresovanost za investiranje 

od potencijalnih investitora.  

Od  optimističnih  preduzeća,  izdvajaju  se  ona  koja  u  narednom  period  planiraju  ekspanziju 

uprkos  krizi.  Razlog  za  taj  optimizam  je  u  nekim  slučajevima  specifičnost  proizvoda  koja  su 

izuzetno  konkurentna  na  regionalnom  tržištu  (sirće  npr.).  Takođe,  neka  preduzeća  svoj 

optimizam baziraju na pripremi novih proizvoda koja će biti konkurentnija na tržištu.  

Biznis plan u pisanoj formi  ima većina  intervjuisanih preduzeća. Četiri preduzeća  imaju biznis 

plan  koji  nije  u  pisanoj  formi  već  se  na  kraju  svake  godine  sagledavaju  rezultati,  prihodi, 

potrebe, budžet i na osnovu toga planiraju aktivnosti za narednu godinu. Biznis plan je u nekim 

situacijama nastao kao spoljna obaveza prilikom podizanja kredita za proširenje proizvodnog 

sektora. U drugim situacijama obaveza donošenja pisanog biznis plana dio je standard koje su 

preuzeli uvođenjem ISO i HACCIP sistema.  

14 | s t r a n a   

Preporuke: 

Globalna  ekonomska  kriza  je  ostavila  značajne  posljedice  na  privredni  razvoj  gotovo  svih 

evropskih  država,  pa  tako  i  Crne  Gore.  Činjenica  da  predstavnici  preduzeća  prijavljuju 

najznačajnije  probleme  koji  su  prema  njihovim  riječima  uzrokovani  nedostatkom  svježeg 

kapitala na  tržištu, nelikvidnošću kompanija s kojima posluju,  te nestimulativnim bankarskim 

sistemom nisu neočekivana. Iako su predstavnici preduzeća uglavnom na pitanja iz ove oblasti 

komentarisali  opštu  situaciju,  analizom  njihovih  odgovora može  se  zaključiti  da  većina  nije 

spremna  da  se  izbori  sa  novonastalim  izazovima  u  privredi,  te  da  nemaju  forumulisan  plan 

izlaska iz krize.  

 

Ipak, iako objektivni problemi zaista postoje, intervjui su pokazali šta su najslabije tačke, tj. na 

šta se predstavnici preduzeća najviše žalili, a šta su eventualna pozitivna iskustva. U tom smislu 

bi trebalo: 

 

Stimulisati  programe  reprogramiranja  dugova  kako  bi  preduzeća  koja  su  uoči 

ekonomske krize značajno zadužila mogla opstati na tržištu. 

Analizirati pravnu regulative kojom se određuje režim  izvoza crnogorskih proizvoda 

radi  eliminacije  postojećih  barijera  i  radi  povećanja  konkurentnosti  crnogorskih 

proizvoda koja se plasiraju u inostranstvu. 

Analizirati  i  unaprijediti  pravne  regulative  u  drugim  oblastima  poslovanja  koje 

predstavljaju specifične biznis barijere, kao npr. pitanje davanja koncesija. 

Razmotriti određene politike zaštite domaćih proizvođača koje će stimulisati domaću 

proizvodnju. 

Boriti  se  protiv  neregistrovane  privredne  djelatnosti  koja  predstavlja  nelojalnu 

konkurenciju kompanijama koje posluju u skladu sa zakonima.  

Analizirati i podržati pozitivna iskustva poslovanja kao što su ona koja su prijavljena u 

odnosu  sa  Agencijom  za mala  i  srednja  preduzeća.  Reprizirati  uspješne  programe 

podrške. 

Otvoriti dijalog  sa bankarskim  sektorom  radi obezbjeđivanja  realnijih  i  crnogorskoj 

privredi potrebnijih kreditnih aranžmana.  

 

 

Istraživanje, razvoj i dizajn Srednja ocjena: 3.5/2.8 

U osnovi,  sva  intervjuisana preduzeća  se mogu podijeliti 

na  ona  koja  prepoznaju  potrebu  za  ulaganjima  u 

,,Unajtežemperiodufirme,štosefinansijatiče,krenulismosaredizajnometiketa,saizradomnovihkartonskih

ambalažaitd.jerseukriznimvremenimailizatvarafirmailisekrećenekimnovimstvarimakakobisestvorioneki

obrtnikapital“.Direktorpreduzećazapreradumaslina

15 | s t r a n a   

istraživanja i razvoj i ona koja tu potrebu nemaju ili ne prepoznaju.  

Tako bi u ovu drugu kategoriju, na primjer, spadala ona preduzeća koja za sebe smatraju da se 

prevashodno prilagođavaju potrebama tržišta  i međunarodnim standardima kada  je proizvod 

koji  nude  u  pitanju. U  ovim  preduzećima  je  budžet  za  istraživanja  koji  se  izdvaja  iz  profita 

zanemarljivo mali. Neka  od  ovih  preduzeća  uopšte  ne  prepoznaju  potrebu  za  inovacijama  i 

smatraju da je izvor njihove konkurentnosti to da očuvaju postojeći kvalitet proizvoda, ne i da 

bilo šta mijenjaju.  

Ona prva bi se mogla podijeliti na preduzeća koja prepoznaju potrebu za osavremenjivanjem 

koja  se  prevashodno  iskazuje  u  nabavci  novih  već 

postojećih  tehnologija  i  ona  koja  ulažu  u  samostalna 

istraživanja novih tehnologija.  

Veoma čest odgovor u firmama je bio da ne postoji poseban sektor koji je zadužen za inovacije 

već se one nalaze u  isključivoj diskreciji  i odgovornosti direktora. Takođe, u većini preduzeća, 

uključujući ona koja prepoznaju važnost  inovacija ne postoji fiksirani budžet za ovu namjenu, 

niti se on godišnje određuje planovima.  

Jedan  dio  preduzeća  kao  razlog  za  manja  ulaganja  u 

istraživanje i razvoj navodi ekonomsku krizu. Oni navode 

da  iz  redovnog  finansiranja  ne  mogu  da  izdvajaju 

sredstva za istraživanja, ali da to čine u situacijama kada 

dođu do subvencija ili donacija.  

Velike kompanije koje po pitanju ove dimenzije prednjače u ocjeni  imaju značajna ulaganja u 

inovacije,  istraživanje  i dizajn. Tako  se u  jednoj od  takvih velikih kompanija  za ovu namjenu 

izdvaja godišnje oko 100.000 eur. U ovoj kompaniji se i osjeća značajan benefit od inovacija s 

obzirom  na  to  da  procenat  prodaje  koji  dolazi  od  proizvoda  koji  su  pušteni  na  tržište  u 

posljednje 2 godine dostiže 50%.  

U ostalim kompanijama, posebno onim manjim, ispitanici nisu bili u stanju da procjene koliko 

benefit  je kompanija  imala od plasiranja na tržište onih 

proizvoda  koji  su  nastali  kroz  proces  istraživanja  i 

inoviranja. U  većini  kompanija,  pak,  uviđaju  da  su  ovi 

proizvodi donijeli benefit kompaniji.  

Preporuke: 

Kriza se posebno osjetila na  fondovima koji su bili predviđeni za  razvoj  i  inovacije. Naime, u 

situacijama  kada  dolazi  do  smanjivanja  raspoloživih  sredstava,  obično  se  prvo  troškovi 

smanjuju  za  ove  namjene  (iako  primjeri  par  intervjuisanih  predstavnika  preduzeća  govore 

suprotno).  Uporedna  praksa,  pak,  pokazuje  da  su  upravo  inovacije  vrlo  često  bile  poluga 

izvlačenja  iz  krize.  Sama  činjenica  da  preduzeća  uopšte  nemaju  strukturno  definisano 

odjeljenje,  sektor  ili  nadležnu  osobu  koja  se  bavi  inovacijama,  najbolje  oslikava  odnos  do 

unapređenja  kompetitivnosti  kroz  inovacije.  Naime,  najveći  broj  ispitanika  je  isključivo 

koncentrisan  na  održavanje  postojeće  proizvodnje  i  nema  bilo  kakav  osjećaj  za  razvoj  i 

otvaranje tržišta te važnost inovativnih rješenja za opstanak na širem regionalnom ili svjetskom 

tržištu. U tom smislu, trebalo bi: 

Raditi na razumijevanju funkcionisanja regionalnog i međunarodnog tržišta i važnosti 

inovacija,  razvojnih  tehnologija  i  dizajna  proizvoda  za  povećanje  kompetitivnosti 

preduzeća i za uopšte opstanak na tržištu.  

,,Miukontinuiteturadimoistraživanja(...),alivezanozatroškovenemamonekuposebnukontostavku“.Direktorjednefabrikegrađevinskogmaterijala

,,Tajprocenatizgodineugodinuvarira,shodnopotrebamatržišta.Ali,kadajeononeophodnomismotudauložimo

onolikokolikotrebaikolikomožemo“.Direktoricapreduzećazaizraduproizvodaodgvožđa

,,Počelismodaizlažemomemorijskupjenunabeogradskomtržištuod2003.godinekakasenijeniznaloštaje

memorijskapjena“.Direktorpreduzećazaizradudušeka

16 | s t r a n a   

Podsticati  i  obezbjeđivati  domaće  ili  inostrane  programe  doniranja  ili 

subvencioniranja inovativnih rješenja. 

 

Proizvodnja i operacije Srednja ocjena: 3.9/2.7 

Kada  su  u  pitanju  proizvodnja  i  operacije, 

predstavnici preduzeća  su pitani da  li uspijevaju da 

realizuju  planove  kada  je  u  pitanju  plasman  novih 

proizvoda,  da  li  imaju  neke  probleme  u  sistemu 

proizvodnje,  te da  li postoje planovi za proširenje postojećih kapaciteta. Drugi dio pitanja se 

odnosio na akreditacije sistema kvaliteta, da li preduzeća posjeduju neki od sertifikata kvaliteta 

i  da  li  koriste  neki  od  postojećih  sistema  za  osiguravanje  kvaliteta. U  koliko  je  odgovor  bio 

negativan pitali smo da li postoje planovi za njihovo korišćenje u budućnosti.  

Većina preduzeća nema značajnije probleme kada je u pitanju plasaman proizvoda na domaće 

tržište.  Ipak,  u  brojnim  kompanijama  su  istakli  da  bi  njihov  položaj  dodatno  olakšali 

instrumenti državne politike  koji bi bili usmjereni na  zaštitu domaćeg proizvođača  i domaći 

proizvod, koji sada ne postoje.  

Kada  je  u  pitanju  proizvodni  proces,  većina  preduzeća  smatra  da  posjeduje  sve  uslove  za 

kvalitetnu  proizvodnju,  ali  i  da  prostor  za  dalji  napredak  postoji.  Od  onih  koji  planiraju 

proširenja, najviše je onih koji priželjkuju stranog partnera sa kojim bi saradnja dovela do ovih 

promjena.  

Preduzeća  koja  se  bave  proizvodnjom  vina,  ulja  ili  sličnih  proizvoda  često  navode  problem 

proizvodnje ambalaže u Crnoj Gori. Naime, ova preduzeća najčešće dizajn  i  izradu ambalaže 

povjeravaju  firmama  iz Srbije. Za određeni  tip ambalaže  (kao npr. staklene  flaše)  i ne postoji 

mogućnost  trenutno  da  se  proizvode  u  Crnoj  Gori.  To  komplikuje  i  poskljupljuje  proces 

proizvodnje.  

Od  onih  koji  su  izdvojili  probleme  u  funkcionisanju  proizvodnog  sistema,  najveći  broj  njih 

prijavljuje problem sa zastarjelošću opreme i sa potrebom da se ona osavremeni i kupi nova.  

Neka  preduzeća  planiraju  veća  investiciona  ulaganja  kao  što  su  proširenje  kapaciteta 

proizvodnih  hala,  što  je  u  nekim  slučajevima  podržano  od  strane  Investicionog  razvojnog 

fonda.  

Kada  su  u  pitanju  sistemi  akreditacije  kvaliteta,  većina  preduzeća  koja  su  uključena  u 

istraživanje ne posjeduje trenutno nijedan serifikat (ISO ili HACCIP), međutim, mnoga od onih 

koji ne posjeduju ovaj certifikat su sa njim  ipak upoznata  ili čak rade na postizanju standarda 

koji će im omogućiti dobijanje ovog sertifikata.  

Neka preduzeća  su  imala HACCIP  ili  sličnu akreditaciju, 

ali  su  je  u međuvremenu  zbog  finansijskih  problema  i 

nemogućnosti  da  ulože  u  pribavljanje  akreditacije 

izgubila.  To  znači  da  ona  u  proizvodnji  implementiraju 

HACCIP  standarde,  ali  da  zvaničan  sertifikat  nemaju, 

,,Jedinobihkaoslabutačkuizdvojiosvijestgrađana,jerbioniprijekupiliiprobalineštouvoznoumjestodomaćih

proizvoda“.Direktorpreduzećaprehrambenedjelatnosti

,,ZanarednugodinusobziromdasmoaktivniuPrivrednojkomoriCrneGoreidasmounjihovomnajužemodboru

malihisrednjihpreduzećaićićemokakvalitetuilioznaciprepoznatljivostiDOBRACG“.

Direktorpreduzećazaproizvodnjunamještaja

17 | s t r a n a   

mada planiraju da u budućnosti obnove licencu.  

Kada  su  u  pitanju  sistemi  kontrole  kvaliteta  kao  što  su World  Class Manufacturing  ili  Total 

Quality Management većina predstavnika preduzeća nije čula za ove sisteme i ne posjeduje ih. 

Oni koji su čuli za neki od pomenutih sistema kontrole prepoznaju njihovo sve češće korišćenje 

na inostranom tržištu, te u skladu sa praćenjem trendova planiraju da ih u budućnosti koriste. 

Najčešće pomenut je Total Quality Management System.   

Najveće anketirane kompanije nemaju u planu korišćenje nijednog od navedenih sistema  jer 

međunarodna  kompanija  čiji  su  dio  ima  razvijene  sopstvene  interne  standarde  i  sisteme 

kontrole kvaliteta.  

Preporuke: 

Preduzeća  su  sebi  najviše  ocjene  dala  upravo  kada  je  u  pitanju  proces  proizvodnje  i 

obezbjeđenja  kvaliteta  proizvoda.  Razlozi  za  to,  pored  njihovog  zadovoljstva  sopstvenim 

procesom proizvodnje, mogu dodatno biti i marketinške prirode, ali i činjenica da je u pitanju 

dimenzija  koja  u  najvećoj  mjeri  zavisi  od  menadžmenta  kompanije,  koji  je  upravo  bio 

anketiran.  

Iako  je  najveći  broj  intervjuisanih  predstavnika  preduzeća  upoznat  sa  osnovnim 

međunarodnim  sertifikatima  kvaliteta,  većina  ih  ne  posjeduje  ili  ih  je  vremenom 

izgubila.  U  tom  smislu  bi  trebalo  kreirati  program  podsticanja  međunarodne 

akreditacije domaćeg kvaliteta. 

Veliki broj preduzeća  ističe kao problem nedovoljno  razvijene  instrumente državne 

politike  za  zaštitu  domaćeg  proizvođača  na  tržištu,  te  bi  u  tom  smislu  trebalo 

razmotriti  da  se  ovakvi  instrumenti  ojačaju  i  prilagode  potrebama  domaćeg 

proizvođača,  barem  u  smislu  otklanjanja  domaćih  biznis  barijera  koje  ispitanici  u 

svojim odgovorima prijavljuju.  

Partnerstva  sa  stranim  preduzećima  su  se  pokazala  kao  veoma  stimulativna  za 

prenos novih tehnologija i znanja, te bi trebalo kreirati podrške za lakše povezivanje 

biznis sektora sa inostranstvom.  

Sistemi obezbjeđenja kvaliteta za koje većina kompanija nije  čula kao što su World 

Class  Manufacturing  ili  Total  Quality  Management  bi  trebalo  da  budu  bolje 

promovisani među određenim kategorijama preduzećima.  

 

 

 

Marketing, distribucija i prodaja Srednja ocjena: 3.3/2.8 

Kada je u pitanju dimenzija marketinga, pitanja koja su 

postavljena  odnosila  su  se  na  postojanje  marketing 

plana  i  probleme  na  tržištu  u  Crnoj  Gori  ili  drugim 

tržištima.  Takođe,  postavljeno  je  pitanje  o  poziciji 

„Svjedocismosituacijedaidijeteod7godinaznadasurfujepointernetu“.

Direktorjednogprehrambenogpreduzeća

18 | s t r a n a   

intervjuisane firme u odnosu na svoju konkurenciju i pitanje ko su joj najveći klijenti. Posljednja 

dva  pitanja  su  se  odnosila  na  udio  koji  kompanija  zauzima  na  domaćem  tržištu  i  načinima 

informisanja o novostima koji su bitni za poslovanje.  

Većina predstavnika preduzeća  je  izjavila da u  svojoj  kompaniji posjeduju marketing plan  ili 

neki drugi dokument koji služi kao njegova zamjena.  

Preduzeća kao sredstva za promociju koriste tv, radio, 

novine, ali  sve više  i  internet. Veliki broj predstavnika 

preduzeća  ističe  kako  je  internet  kao  novi  medij 

izuzetno bitan za osvajanje tržišta. 

Vrlo  često,  preduzeća  su  kao  vid  promovisanje  svojih  proizvoda  pomenula  sajmove. Ovo  je 

posebno  slučaj  sa  preduzećima  koja  se  bave prehrambenom proizvodnjom,  ali  ne  isključivi. 

Veliki  broj  preduzeća  je  pomenuo  da  je  učešće  na  sajmovima  značajan  izdatak  koji  im  je  u 

nekim situacija pokrivao ili strani donator ili državna agencija.  

Osnovni problem na crnogorskom tržištu u prethodnom periodu bila je naplata potraživanja.  

Drugi problem  je predugo čekanje na dozvole za  izvoz. 

Činjenica da  je  izvoz zbog papirologije usporen, a uvoz 

se  podstiče  proizvodi  loš  položaj  naših  preduzeća  u 

odnosu na konkurenciju  iz regiona. Neka preduzeća su 

pomenula  „intervencije“  koje  su morali da ulože  kako 

bi prebrodili carinski zastoj.  

Treći problem  je nelojalna  i  ilegalna konkurencija koja  je u mogućnosti da spusti cijene na taj 

način  da  ošteti  legalno  poslovanje.  Određene  firme  su  pomenule  da  i  kupovina  putem 

interneta  značajno  oštećuje  njihovu  poziciju  na  domaćem  tržištu.  Ove  kompanije  nisu 

tehnološki spremne da svoje proizvode ponude na ovaj način i doživljavaju ovaj način prodaje 

kao prijetnju.  

Kao najznačajniji partneri, tj. klijenti u Crnoj Gori se pominju veliki trgovački lanci Voli, Albona, 

Delta  City,  kada  su  u  pitanju  preduzeća  koja  se  bave  prehrambenom  djelatnosti.  Druga 

preduzeća  pominju maloprodajne  objekte  kojih  zapravo  nema  dovoljno  u  Crnoj Gori  pa  su 

zbog toga prinuđeni da seobrate tržištu u regionu, prvenstveno makedonskom i albanskom.  

Određeni broj kompanija koje  se bave prehrambenom djelatnošću  svoje proizvode direktno 

plasiraju hotelima i restoranima. 

Iako  su  mnogi  predstavnici  preduzeća  bili  veoma 

optimistični  kada  je  udio  na  tržištu  koji  njihova 

kompanija  zauzima,  većina nije mogla da da precizniji 

odgovor na ovo pitanje.  

Najčešći vid  informisanja o  temama bitnim za poslovanje za preduzeća su mediji, štampani  i 

elektronski. Jedan vid predstavnika preduzeća kao način  informisanja  je pomenio  i seminare. 

Najveća  preduzeća  koja  su  dio  međunarodnih  kompanija,  kao  način  informisanja  koriste 

interne kanale za informisanje u kompaniji.  

Preporuke: 

Dimenzija  marketinga,  distribucije  i  prodaje  zapravo  je  bila  dvojaka.  Kada  je  marketing  u 

pitanju,  većina  ispitanika  iskazuje  zadovoljstvo  svojim  marketinškim  planovima  i  njihovom 

„Natržištuzauzimamomaliudio,nemožemoodkonkurencijekojaimasveprivilegijekodnaspauspijudasmanjecijenuproizvodaisviihkupuju,imajupodrškuod

svojeinašedržave,amistagniramo“.Direktorjednogprehrambenogpreduzeća

„Usvakomslučaju,lojalnakonkurencijanamodgovarazarazlikuodnelojalne.KadabiuCrnojGoribilojošfirmikojesebaveovimposlom,namabitobilodragoiimponovalobinam“.Direktorjednogpreduzećazaproizvodnjunamještaja

„Nigdjeuregionunistedobrodošlijersvakogledadaisforsirasvojeproizvode“.

Direktorjednogpreduzećaprehrambenedjelatnosti

19 | s t r a n a   

realizacijom. Vrlo je zanimljivo da veliki broj preduzeća svjestan snage interneta u marketingu i 

sve  više  koristi  savremene  tehnologije, međutim,  i pored  toga prijavljuje određeni  strah od 

tehnologija  koje  nisu  savladane  kao  što  je  npr.  kupovina  putem  interneta.  Kada  je,  pak, 

distribucija  i prodaja u pitanju, dominantan broj preduzeća  je ponovio probleme koji  su već 

iznešeni u dijelu koji se odnosi na opštu situaciju, a koji se odnose na platežnu moć klijenata, 

nedostatak  kapitala,  nelojalnu  konkurenciju  ili  pak,  prema  mišljenju  ispitanika  nedovoljna 

podrška domaćim proizvodima.  

Treba  podsticati  savladavanje  i  uvođenje  novih  tehnologija  u  praksi  preduzeća  u 

Crnoj Gori. Sama svijest o važnosti interneta i posjedovanje internet prezentacije nije 

dovoljna  za  konkurentnost  na  širem  tržištu.  S  obzirom  na  brzi  razvoj  tehnologija, 

preduzeća bi trebalo više da ulažu u to da ostanu u toku.  

Preduzeća  koja  se  bave  prehrambenom  djelatnošću  iskazuju  strah  od  monopola 

velikih  trgovačkih  lanaca kada  je plasman  robe u pitanju. S obzirom na  to da  li  se 

procijeni  da  je  njihova  procjena  realna,  određeni  programi  podsticaja  domaćim 

proizvodima bi trebalo da budu kreirani.  

Preduzeća koja se bave izvozom prijavljuju velike probleme prilikom carinjenja robe, 

te bi procedure u tom pogledu trebalo da budu analizirane aktuelne procedure kako 

bi se iznašli mehanizmi koji će ukloniti postojeće barijere i stimulisati izvoz.  

Ljudski resursi Srednja ocjena: 3.8/2.9 

Kada su u pitanju  ljudski resursi, postavljana pitanja su 

se  odnosila  na  vještine  i  kompetencije  zaposlenih  u 

preduzeću,  postojanje  trening  plana  koji  bi  pratio 

ciljeve  proizvodnje,  izvođenje  konkretnih  treninga  sa 

ciljem da se bolje pripreme uslovi za ostvarivanje biznis 

plana i problem za odsustvovanjem sa posla.  

Većina  preduzeća  je  zadovoljna  svojim  ljudskim  resursima  i  kompetencijama  koje  ovi 

posjeduju. Kao izvor vještina veoma često se navodi dugogodišnje iskustvo zaposlenih na izradi 

konkretnih proizvoda. Za obuku radnika su zaduženi radnici sa dužim stažom i iskustvom.  

Većina preduzeća nema  trening plan koji  se donosi u 

skladu  sa  biznis  ciljevima.  Treninzi  su  sporadični  i 

organizuju  se  u  skladu  sa  konkretnim  potrebama  i 

nastalim  prilikama.  Kao  razlog  za  nepostojanje 

ovakvog plana najčešće se navode finansije koje nisu u 

stanju da ovakvo planiranje adekvatno isprate.  

Veoma  često samo direktor  ili angažovani u  top menadžmentu  imaju priliku za usavršavanja 

kroz seminare ili treninge.  

Neka preduzeća stipendiraju studente za koje očekuju da  će nakon završetka studija  raditi u 

njihovim proizvodnim pogonima i time doprinijeti povećanju kvaliteta proizvoda.  

Van posla obavlja se gotovo zanemarljiv udio treninga zaposlenih radnika u preduzećima. Ovo 

je slučaj samo u najvećim preduzećima koja su obuhvaćena istraživanjem. 

„Akomiseukažeprilikadapratimobukukodnekesvojekonkurencijenadomaćemilistranomtržištu,bićuraddato

iuradim“.Direktorjednogpreduzećaprehrambenedjelatnosti

Ujednomprehrambenompreduzećusmatrajudaimapriličanbrojseminarakojiimnemogupružitinekepretjeranonoveinformacijepaovakveseminare

izbjegavaju.Dodajudasenaovimseminarimaveomačestopretjeruje.

20 | s t r a n a   

Većina preduzeća ne prepoznaje da postoji problem sa neodobrenim odsustvovanjem s posla. 

One kompanije koje  su male ovakvih problema ne  smatraju da  je problem  toliko  izražen da 

utiče na posao.  

Takođe, većina preduzeća prepoznaje da je vješt i 

kompetentan  kadar  izvor  kompetitivnosti  u 

preduzećima.  Mnogi  čak  i  navode  konkretne 

sektore  u  kojima  ove  vještine  mogu  doći  do 

izražaja, kao što je plasmana proizvoda, međutim 

iz  analize  odgovora  može  se  utvrditi  da  se  u 

praksi  veoma  malo  pažnje  posvećuje  razvoju 

ljudskih resursa.  

Preporuke: 

Iako su ocjene kada je u pitanju dimenzija ljudskih resursa ocjene koje su ispitanici dali svojim 

firmama su izuzetno visoke, analizom njihovih odgovora lako je zaključiti da ta ocjena zapravo 

nije slika realnog stanja nego nedovoljne posvećenosti menadžera i vlasnika ovom problemu.  

Seminari i treninzi koji se organizuju za zaposlene u preduzećima bi trebalo da budu 

dizajnirani u skladu sa  istinskim potrebama preduzeća kako bi oni bili motivisani da 

usavršavaju svoje radnike. 

Državni program subvencioniranja pripravničke plate se ne implementira na način na 

koji bi stimulisao zapošljavanje pripravnika, te bi trebalo utvrditi u čemu je problem i 

otkloniti ga.  

Među  preduzećima  bi  trebalo  promovisati  ideju  ljudskih  resursa  kao  osnova  za 

jačanje pozicije na tržištu.  

 

 

Finansiranje Srednja ocjena: 3.0/2.3 

Najnižu  srednju  ocjenu  kada  su  posmatrane 

dimenzije  u  pitanju  dobio  je  segment 

finansiranja. Pitanja u ovoj oblasti su se odnosila 

na  planove  kada  je  finansiranje  u  pitanju  u 

naredne tri godine. Prije svega, pitali smo da li u 

narednom periodu očekuju rast i ako da, koliki. Takođe da li su obezbijedili izvore finansiranja 

da  u  narednom  periodu  isprate  svoje  biznis  ciljeve,  te  da  li  planiraju  traženje  dodatnih 

investicija ili pozajmica.  

Iz odgovora vidimo da  je veliki dio kompanija  zabrinut  za budućnost, ali da  svejedno pravi  i 

ostvaruje planove.  

Većina  planira  dalje  širenje,  te  samim  tim  ima 

namjeru  da  pokuša  da  privuče  dodatne 

investicije,  ili  pak  da  dobije  kredit  od  banke  ili 

Nedavnosuimalijednogmladićakojijekodnjihzavršavaopripravnički.KadajedošaotrenutakdaFondza

zapošljavanjeplatinjihovdioobavezaonisusepovukliirekliimdaihtuži,paćeonisudskimputemtoriješiti.Natojedirektorodgovoriodanećedaihtuži,alidaistotakovišenikadanećeprihvatitinijednogpripravnikausvojojfirmi.

„Pristupizvorimafinansiranjanemamo,apotrebnobinambilo,nezaproširenjebiznisa,većzaplaćanjerobenacarinii

poboljšanjeposlakadajeupitanjuizvoz.“Direktorprehrambenogpreduzeća

„Naravno,svezavisiodbanaka.Akoonenepromjenepolitikuposlovanja,bićemoprinuđenidapozajmicetražima

nadrugimmjestima“Direktorpreduzećazaproizvodnjunamještaja

21 | s t r a n a   

slične finansijske institucije. Kada je ovaj oblik podrške u pitanju, većina onih koji imaju ovakve 

planove ističe da su uslovi kreditiranja od strane banaka veoma loši te da je preuzete kreditne 

obaveze  gotovo  nemoguće  servisirati.  Trenutno  se  nude  kreditni  aranžmani  sa  prosječnom 

kamatom od 15% koja je neizdrživa za većinu preduzeća.  

Sagovornici su isticali kredite po povoljnim uslovima koji su se mogli dobiti od Direkcije za mala 

i srednja preduzeća. Neki od sagovornika kažu da nisu bili  informisani te da su propustili ovu 

“zlatnu priliku”.  

Drugi sagovornici su isticali podsticajne grantove koje su dobijali od međunarodnih donatora i 

koji su im u značajnoj mjeri pomogli da prebrode krizu. Ovoj vrsti pomoći i podrške se nadaju i 

u budućnosti.  

Ipak, većina ispitanika je zabrinuta za poslovnu klimu u narednom periodu i ističe da će uslovi 

poslovanja uveliko zavisiti od opšte ekonomske situacije u državi, ali i šire.  

Preporuke: 

Pozicija  segmenta  finansiranja  rangirana  na  posljednjem  mjestu  u  odgovorima  ispitanika 

veoma vjerovatno odražava realno stanje. Naime,  iz odgovora  ispitanika u pogledu segmenta 

koji se odnosio na  finansiranje  lako  je uočiti da postoji velika zabrinutost među preduzećima 

kada  je  ovaj  segment  u  pitanju.  Usljed  ekonomske  krize  stopirani  priliv  investicija,  te 

nemogućnost  dobijanja  novih  kreditna,  ili  pak  servisiranja  postojećih  zaduženja  značajna  je 

kočnica razvoja privrede. U tom smislu razvoj preduzeća u Crnoj Gori zavisiće od: 

Priliva stranih i domaćih investicija u privredu, 

Kreditnih aranžmana koji budu nuđeni od strane bankarskog sektora, 

Programa reprogramiranja postojećih dugova koji su ponuđeni ili budu ponuđeni od 

države ili banki, 

Programa kreditiranja koji  su nuđeni po povoljnim uslovima od  institucija kakva  je 

Direkcija za mala ili srednja preduzeća.