Kardiovaskularni sistem

farmakologija i farmakoterapija

Pluća

Levo Srce Desno srce

krvni sudovi

Kardiovaskularni sistem Uz njih regulatorni mehanizmi koji su

odgovorni za rad kardiovaskularnog sistema:

Direktni Indirektni

Srčani rad normalno je pod uticajem transmitera

-simpatikusa: u srcu su beta 1 receptori

pozitivno inotropno hronotropno

dromotropno batmotropno

Parasimpatikusn vagus:

negativno hronotropno, negativno inotropno

usporeno sprovodjenjeimpulsa

Krvni sudovi pod dejstvom 1. simpatikusa

beta 2 receptori-vazodilatacija

alfa 1 receptori-vazokonstrikcija

2. sistem renin angiotenzinrenin-angiotenzinogen-

angiotenzin-jak vazokonstriktorvazokonstrikcija

Srce i krvni sudovi pod uticajem i endogenih faktora poreklom iz sluznice

srca i krvnih sudova

srceKARDIJALNI NATRIURETIČKI PEPTIDI

Atrijalne ćelije- sekretorne granule - atrijalne natriuretičke peptide (ANP).

Oslobadjanje ANP: kod povećanja volumena krvi, kod rastezanja atrija.

Smanjuju opterećenje srca:-pojačavaju izlučivanje Na+ i vode preko bubrega, -opuštaju glatke mišiće u krvnim sudovima (osim

eferentnih arteriola renalnih glomerula), -povećavaju vaskularnu permeabilnost i inhibišu

aldosteron, angiotenzin II, endotelin i antidiuretički hormon.

-

Krvni sudovi Vaskularni endotel - izvor brojnih moćnih hemijskih medijatora. Uloga: kontrola kontrakcije glatkih mišića i trombocita: Prostaglandini (PGI2, poznat i kao prostaciklin)

(PGG2, PGH2) su kontraktivni faktori

Azotni oksid. C natriuretički peptid, srodan atrijalnom natriuretičkom peptidu endomedulin (vazodilatatorni peptid otkriven u adrenalnom tumoru endotelin-vazokonstriktorni faktor dugog dejstva.

Poremećaj u radu bilo kog od ovih organa dovodi do

poremećaja rada srčane ili vaskularne funkcije

Najčešća oboljenja kardiovaskularnog sistema

-arterijska hipertenzija -bolest koronarnih krvnih

sudova-angina pektoris-poremećaj stvaranja i-ili

sprovodjenja nadražaja-aritmije- -srčana insuficijencija

Naše mesto u kardiovaskularnim oboljenjima

Problemi: učestalost velika zbog: -faktora rizika -nesavesnosti u uzimanju lekova -odnosa naših lekara prema

pacijentima Posledice. Veliki morbiditet i mortalitet

Arterijska hipertenzja Povišenje krvnog pritiska iznad

fizioloških vrednosti Učestalost pojave arterijske

hipertenzije kod nas:8/16% Prisutni faktori rizika: ishrana, način

života Posledice: povipen pritisak, infrkt,

inzult, sračana insuficijencija

Terapija arterijske hipertenzije

Dijetalna, promena životnih navika Farmakoterapija: primena lekova: Problemi: stepen pridržavanja Doživotno uzimanje lekova Neželjena delovanja lekova Zuzetno značajan izbor leka Kvalitet života pacijenata

Principi lečenja arterijske hipertenzije

Počinje se sa jednim lekom (čast izuzecima)

U slučaju nedovoljnog uspeha, kombinacija dva, tri leka

Antihipertenzivni lekovi: I izbora:

Antihipertenzivni lekovi prvog izbora

Beta adrenergički blokatori Kalcijumski antagonisti (antagonisti

kalcijumskih kanala) Diuretici ACE inhibitori Lekovi II izbora: direktni vazodilatatori, Centralni simpatolitici, perifeni

simpatolitici

Beta adrenergički blokatori- blokatori beta adrenergičkih

receptora Beta receptori: Beta 1 receptori: u srcu, bubrezima Beta 2 receptori: u bronhijama, u

krvnim sudovima, uterusu, jetri Blokada beta adrenergičkih receptora:

Izaziva efekte suprotne adrenalinu:

Beta adrenergički blokatori

Na srcu: beta 1 receptori: Usporeno stvaranje impulsa, Usporeno sprovodjenje impulsa kroz pretkomore

i komore Smanjenje snage mišićne kontrakcije pretkomora

i komora i smanjenje potrebe za kiseonikom Bubrezi: smanjenje izlučivanja renina-smanjenje

zadržavanja tečnosti Potencijalne indikacije: Tahikardija, tahiaritmije, Rasterećenje srca

Beta adrenergički blokatori

Beta 2 receptori: Bronhiji: bronhokonstrikcija Krvni sudovi: beta 2: vazokonstrikcija. renin: vazodilatacija Jetra: inhibicija glikogenolize i glikogenogeneze-

hipoglikemija, uz maskiranje simptoma posredovanih simpatikusom

Pankreas: smanjena sekrecija iz beta ćelija Mišići: smanjen tremor, smanjena snaga

Neželjena delovanja Srce: bradikardija, AV blok

negativno inotropno delovanje Krvni sudovi: vazokonstrikcija.

Fenomen hladnih udova Bronhiji: bronhokonstrikcija Jetra, pankreas: hipoglikemija

Maskiranje znakova hipoglikemije posredovanih simpatikusom

Neželjena delovanja CNS: noćne more, loše spavanje,

uticaj na “finu memoriju” Mišići: smanjena snaga mišićne

kontrakcije (umor) Masti: blago povećanje triglicerida,

smanjenje HDL

Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora

Arterijska hipertenzija:

– Smanjenje snage srčane kontrakcije i smanjenje frekvencije

– Uticaj na renin- angiotenzin

– Uticaj na simpatikus na nivou CNSa– Uticaj na sintezu vazodilatatornih

prostaglandina

Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora

Aritmije: tahikardija, tahiaritmija-pretkomorska (sotalol- i komorska)

Angina pektoris- profilaksa Srčana insuficijencija-blagi i srednje

teški stadijum

Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora

Hipertireoidizam –mišićni tremor, kardioprotektivnost (propranolol inhibicija pretvaranja T4 u T3)

Parkinsonizam Anksioznost praćena somatskim

tegobama

Podela beta adrenergičkih blokatora

1.Selektivnost 2.Hidrosolubilnost-liposolubilnost 3.Sa ISA i bez ISA 4.Sa i bez stabilizirajućeg

delovanja na ć. membranu (lokalne anestetičke aktivnosti)

Značaj podele beta adrenergičkih blokatora

1. Selektivnost: Selektivni: beta 1 receptori (srce,

bubrezi) delovanje na beta 2 receptore slabije

izraženo kod nižih doza Kod visokih doza selektivnost se

gubi

Indikacije za primenu selektivnih beta adrenergičkih blokatora kod

postojanja

Bronhoopstruktivne bolesti, astma Dijabetes melitus Periferna vaskularna oboljenja, M

Raynaud Neselektivni: propranolol, sotalol,

pindolol Selektivni: atenolol, metoprolol

Hidro-liposolubilnost Hidrosolubilni: ne metabolišu se

značajnije, izlučuju se bubrezima Slabije prolaze hematoencefalnu

barijeru Liposolubilni:

ISA Intrinzička simpatomimetska aktivnost-

parcijalni agonisti (pindolol, acebutolol)

-Kod jako izraženog reagovanja na beta blokadu-bradikardija, fenomen hladnih udova

-Kod arterijske hipertenzije

-Kod hiperlipidemija

Stabilizirajuće delovanje na membranu

U visokim dozama Propranolol, (acebutolol)

Osnovni predstavnici Propranolol Neselektivan,liposolubilan, bez ISA, sa

stabilizirajućim delovanjem Resorpcija-potpuna, EPPkJ: BR25%

Razlike u koncentracijama do 20x

Metabolizam u jetri.

t1/2: 4 sata Doze:40-320mg /dan

Metoprolol

Selektivan, liposolubilan, bez ISA; bez stabilizatorskog delovanja

Resorpcija dobra, EPPkJ, BR 40% Razlike u koncentracijama do 17x

Metabolizam u jetri.

t1/2: 4 sata Doze:100-400mg /dan

Atenolol

Selektivan, hidrosolubilan, bez ISA, bez stabilizatorskog delovanja

Nekompletna resorpcija-50%, Stabilne koncentracije, Izlučivanje: nepromenjen , t12 5-8 sati Doze:50-100mg/dan

Esmolol

Selektivan, sa veoma kratkim delovanjem: t1/2 oko 8 min

Indikacije: iv, kod kritično bolesnih pacijenata sa potrebom za brzom i kratkom intervencijom

Daje se iv. u infuziji Nadolol: neselektivan, sa t1/2 oko 20

sati

Karvedilol, labetalol

Neselektivni, antagonisti beta i alfa adrenergičkih receptora:

vazodilatacija Indikacije: arterijska hipertenzija Karvedilol: srčana insuficijencija Celiprolol beta 1 antagonist, beta 2 agonist

Blokatori kalcijumskih kanala

Fenilalkilamini: verapamil Benzotiazepini: diltiazem Dihidropiridini: nifedipin, amlodipin, Diarilaminopropilamin etri: bepridil

Kalcijumski blokatori-Ulaz kalcijuma:Tokom depolarizacije-spori, voltažno

zavisni kalcijumski kanaliHidroliza membranskog fosfatidil

inozitola oslobadja Ca iz sarkoplazmatičnog retikuluma

Receptorski zavisni Ca kanali u membrani oslobadjaju Ca

Kalcijumski blokatori Ca + kalmodulin

Aktivacija miozin kinaze

Fosforilacija miozina

Interakcija aktina i miozina

kontrakcija

Posledice Smanjenje snage mišićne kontrakcije Usporenje nastajanja sprovodjenja Vazodilatacija glatke muskulature

arterija

Kalcijumski blokatori-farmakodinamija

Srce: Sprovodljivost: SA, AV čvor:

depolarizacija zavisi od kretanja Ca jona. Verapamil, diltiazem, usporavaju ulazak Ca ali i oporavak Ca jona. Nifedipin ne usporava oporavak.

Posledice: usporavaju nastanak impulsa u SA, i sprovodjenje kroz AV.

Kalcijumski blokatori: farmakodinamija

Kontraktilnost: negativno inotropno delovanje

Dihidropiridini- najslabije Koronarni krvni sudovi: povećavaju

koronarni protok: Dihidropiridini, verapamil, diltiazem

Kalcijumski blokatori farmakodinamija

Krvni sudovi: vazodilatacija arterija-afterload-naknadno opterećenje

dihidropiridini najjače verapamil diltiazem

Kalcijumski blokatori Indikacije: Arterijska hipertenzija Pretkomorske tahiaritmije Prevencija angine pektoris

Kalcijumski blokatorineželjena delovanja

Posledica delovanja:-posledica vazodilatacije: glavobolja,

hipotenzija, slabost, mučnina (nifedipin)-nifedipin: fenomen kradje krvi , povećanje

ishemije miokarda (kratkodelujući oblici)Usled: jake vazodilatacije, loše

preraspodele krvi, povećanja zahteva za kiseonikom

-

Kalcijumski blokatorineželjena delovanja

posledica delovanja na srce: bradikardija,

AV blok,

srčana insuficijencija Ostala neželjena delovanja

edemi, opstipacija, poremećaj jetrene funkcije

Kalcijumski blokatori-interakcije

Sa beta adrenergičkim blokatorima (osim nifedipina)

Sa kardiotoničnim glikozidima (verapamil)

Kalcijumski blokatori-predstavnici

Dobra resorpcija, efekt prvog prolaska kroz jetru- verapamil-velike razlike u dozama: iv 5-10mg, oralno 80-480 mg

Metabolizam u jetri Poluvreme eliminacije: 1,3 do 64 sati.

Diuretici

DiureticiTiazidni diuretici

Diuretici Henlejeve petljeDiuretici koji štede kalijum

Mehanizam dejstvaNeželjena delovanjaOdnos doze i efekta