Slobodan Naumoviæ UDK: 316.452:323.27(4971.11)Filozofski fakultet Originalni nauèni radBeograd

„OTPOR!“ KAO POSTMODERNI FAUST:

društveni pokret novog tipa, tradicija prosveæenogreformizma i „izborna revolucija“ u Srbiji*

Apstrakt: U radu se o Otporu raspravlja kao o slo�enom, pa èak i kontradik-tornom društvenom pokretu novog tipa, koji je na krajnje pragmatièan, a istovreme-no i veoma maštovit, stvaralaèki nastrojen, na trenutke èak neozbiljan i neodgovorannaèin pokušao da nastavi tradiciju prosveæenog reformisanja društvenog i politièkog�ivota u Srbiji. Autor zapoèinje analizu razmatranjem medijskih i narodskih narativao Otporu. Potom se prelazi na pitanje nastanka pokreta i moguæih znaèenja njegovogimena i kljuènih simbola. Sledeæi odeljak bavi se „faustovskim“ pitanjem vrsta i po-sledica stranih uticaja na naèin funkcionisanja Otpora. Zatim se prelazi na razma-tranje specifiènih strateških i taktièkih uloga Otpora u koordinisanom projekturušenja Miloševiæevog re�ima. Sledi pokušaj teorijskog odreðenja politièkog projek-ta èiji je konstitutivni deo bio i Otpor, a koji poèiva na modelu izborne revolucije kojisu razvili Valeri Bans, Šeron Volèik i Majkl Mekfaul. U epilogu se razmatra kako jepokret, iako politièki mrtav, zahvaljujuæi projektima nekadašnjih aktivista uspeo dapreraste u jedan od poznatijih srpskih izvoznih „brendova“.

Kljuène reèi: Otpor, novi društveni pokret, tradicija prosveæenog reformi-zma, izborna revolucija, demokratizacija.

Faust:„Ako vas ima, dusi, vaše èetešto izmeð zemlje i nebesa brodeneka iz zlatne izmaglice slete,nek me u nov, šarolik �ivot vode!“

Mefistofeles:„Što se udru�uješ s nama,kad ne mo�eš do kraja podneti to društvo?Hoæeš da letiš, a patiš od vrtoglavice?Jesmo li se mi nametnuli tebi, ili ti nama?“

(J.V. Gete, Faust, Prvi deo,Beograd, 1984, 68/1170, 200/4600)

147

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

* Rad je napisan u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regionalnom inacionalnom kontekstu: istorija i savremenost“, koji finansira Ministarstvo za naukui zaštitu �ivotne sredine Republike Srbije.

Uvod

Studentski, a kasnije Narodni pokret Otpor!1 prešao je za šestgodina koliko je postojao (oktobar 1998 – septembar 2004) zapanju-juæi razvojni put od pojave sa margina srpske politièke scene doglobalne politièko-medijske zvezde i „glavnog srpskog izvoznogartikla“. Poèeo je kao šaèica studenata koji, ogorèeni represivnim za-konom o univerzitetu i katastrofalnim posledicama Miloševiæeve vla-davine, pod okriljem noæi ispisuju preteæe parole i do tada nepoznatesimbole po zidovima u centru Beograda. Zahvaljujuæi neprimerenimrepresivnim reakcijama, srpska javnost je Otpor sve više do�ivljavalakao nevinu �rtvu Miloševiæevog re�ima, tim pre što je verovala da seradi o jedinom politièkom akteru koji se za opštu stvar bori bez ika-kvih pretenzija na sticanje vlasti. Do sredine 2000. godine Otpor jeveæ izrastao u mnogoljudan, dobro organizovan, disciplinovan i veo-ma efikasan društveni i politièki pokret novog tipa. Kao takav, bio jeu stanju da igra presudnu ulogu u razbijanju straha i apatije, diskredi-tovanju i slabljenju re�ima i ponovnom mobilisanju umornog i razo-èaranog glasaèkog tela Srbije u danima koji su odluèili njenu politiè-ku sudbinu. Pa ipak, po ostvarenju glavnog politièkog cilja srpskeudru�ene opozicije i Otpora, dakle po rušenju Miloševiæevog re�imakrajem 2000. godine, zapoèinje nezaustavljiva regresija pokreta. Po-deljen na frakcije i nesposoban da jasno predoèi svoju buduæu politiè-ku ulogu, nekadašnji omladinski pokret brzo se na oèigled i razo-èarenje cele srpske javnosti pretvara u okoštalog, bezidejnog ikorumpiranog politièkog dinosaurusa. Poèetkom februara 2001. go-dine, na Drugom kongresu pokreta, upravna elita Otpora nameæe ra-dikalne promene. Dekretom te netransparentne i neizabrane elite,Otpor prestaje da se odreðuje kao „revolucionarni pokret“ i odrièe sesvog kljuènog simbola – pesnice. Posle perioda sve izrazitije krize,Otpor u novembru 2003. pokušava da preraste u politièku partiju, aliodmah potom do�ivljava fijasko na parlamentarnim izborima, osvo-jivši manje glasova nego što je nekada imao èlanova. Otpor nestaje sapolitièke scene Srbije u septembru 2004. godine, utapajuæi se u De-mokratsku stranku (DS). Pa ipak, uporedo sa agonijom same politiè-ke organizacije, zapoèinje svojevrstan posmrtni �ivot Otpora kao po-litièkog projekta koji je pogodan za izvoz u druge sredine. Izvoz

148

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

1 U daljem tekstu ime pokreta æu pisati bez karakteristiènog znaka usklika.

srpskog politièkog „brenda“ se odvijao, a odvija se kako izgleda i da-lje, preko ne baš sasvim transparentnih organizacija za prenos revo-lucionarnog know-how-a, kakve su Centre for Applied Non-ViolentAction and Strategies (CANVAS, www.canvasopedia.org ) i Centerfor Non-Violent Resistance.

Pokret Otpor se sasvim prirodno nameæe kao jedan od kljuè-nih faktora u procesu demokratizacije Srbije. Na stranicama kojeslede nameravam da produbim razumevanje ove slo�ene društvene ipolitièke pojave tako što æu otvoriti prostor za raspravljanje o Otpo-ru kao o delatnom društvenom pokretu novog tipa, pokretu koji je naveoma specifièan, s jedne strane krajnje pragmatièan, a istovremenoi veoma maštovit, stvaralaèki nastrojen, na trenutke èak neozbiljan ineodgovoran naèin pokušao da nastavi tradiciju prosveæenog refor-misanja društvenog i politièkog �ivota u Srbiji.

Slo�enu, sasvim sigurno i kontradiktornu prirodu pokreta na-stojao sam da nagovestim veæ samim naslovom rada, svesno prihva-tajuæi rizik metaforièkog odreðenja Otpora kao „postmodernogFausta“. Izabravši ta dva kljuèna izraza, �eleo sam da potcrtam sle-deæa promenljiva, a u izvesnom smislu i meðusobno suprotstavljenasvojstva Otpora:

– da je kao politièki akter u isto vreme bio i samosvojan, du-boko ukorenjen u iskustvima ranijih studentskih protesta i širihpro-demokratskih opozicionih kretanja u Srbiji devedesetih godina,ali istovremeno i planski razvijan, plaæan, usmeravan, u izvesnojmeri èak i politièki instrumentalizovan od strane „stranog faktora“;

– da se trudio da o sebi stvori sliku kao o tipiènom „novomdruštvenom pokretu“, istièuæi na prvom mestu svoje difuzno i nehi-jerarhijsko ustrojstvo i odsustvo pretenzija na udeo u stvarnoj podelivlasti, ali da je od samog poèetka u stvari imao sasvim „klasièno“ hi-jerarhizovano politièko-organizaciono jezgro koje je, suprotno slicikoja je širena, intenzivno saraðivalo sa opozicionim politièkim par-tijama i stranim savetodavcima, nameæuæi precizne politièke ciljevebez dogovora sa, pa èak i bez znanja obiènog èlanstva; 2

149

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

2 Tako Kejt Neš odreðuje nove društvene pokrete na osnovu sledeæih karak-teristika: 1) nemaju instrumentalni karakter, univerzalni su u svojim interesovanjimai podrazumevaju protest u ime morala, a ne neposrednih interesa odreðenih društve-nih grupa; 2) više su orijentisani na graðansko društvo nego na dr�avu – izra�avajunepoverenje prema birokratskim strukturama, zainteresovani su za promene stavovajavnog mnjenja, kao i aspekte kulture, �ivotnog stila i uèešæa u simbolièkoj politici

– da je više puta radikalno menjao svoju organizacionu pri-rodu – da je, naime, roðen kao studentski pokret, dostigao politièkuzrelost kao široki narodni pokret, a umro kao politièka stranka, na-merno prikrivajuæi te znaèajne promene kontinuitetom imena, a deli-mièno i simbola;

– da je insistirao na svojoj politièkoj izdvojenosti i nezavisno-sti, oštro kritikujuæi opozicione politièke stranke i ukazujuæi na svojubitno drugaèiju prirodu, a da je u praksi sa njima zajedno veoma tesnosaraðivao na slo�enom projektu rušenja re�ima Slobodana Milo-ševiæa, potpuno podreðujuæi svoju politièku sudbinu zajednièkom re-volucionarnom cilju, pa time i opozicionim stranaèkim interesima;

– da se istovremeno deklarisao i kao nenasilni i kao revoluci-onarni pokret, prisvajajuæi kako oreol gandijevske borbe i status ne-vine �rtve, tako i agresivnu simboliku i retoriku antifašistièkih oru-�anih pokreta;

– da je pokušavao da se naslanja na ukorenjene srpske popu-listièke tradicije („narodni pokret“), ali da istovremeno bude i eksklu-zivni nosilac elitistièkih stremljenja ka najvišim idealima, da budeprihvaæen kao izvorna kulturna „avangarda“ srpske politièke scene;

– da na ideološkom planu nije zazirao da povezuje prosveti-teljsko pozivanje na razum i „osvešæenost“ sa romantièarskim uzbur-kivanjem emocija, deklarativni „graðanizam“ i taktièki nacionalizam,efektnu levièarsku simboliku i tradicionalistièku desnièarsku retoriku,neoliberalistièki ekonomski program i neokorporativistièki socijalniprojekat, orijentalistièki diskurs u diskreditaciji politièkih neprijateljai pozivanje na univerzalna ljudska prava u okviru kritike represije nadsobom, ili, najzad, ironièan, èak cinièan odnos prema nacionalnimvrednostima i institucijama i nacionalistièko-populistièki patos;

– najzad, da je koketovao sa levièarskom antiglobalistièkomorijentacijom svojstvenom veæini novih društvenih pokreta, ali da je

150

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

protesta; 3) organizovani su na neformalan, „opušten“ i fleksibilan naèin, izbegava-juæi hijerarhiju i birokratiju, pa èak i formalne kriterijume za èlanstvo; 4) zavise odmasovnih medija preko kojih se upuæuju apeli, organizuju protesti i emituju efektneslike radi pobuðivanja mašte i emocija javnosti (Neš 2006, 119-120). Za ovaj rad po-sebno je znaèajno razmatranje odnosa novih društvenih pokreta i društvene promenekoje je ponudio Tim D�ordan. Naime, po D�ordanu n.d.p. zahtevaju i omoguæuju dase izgradi analitièki okvir koji povezuje svakodnevno i rutinsko (svakodnevicadruštvenog pokreta) sa epohalnim i spektakularnim (društvena promena, revolucijakoju pokreti omoguæuju) (Jordan 2005, 16).

istovremeno bio spreman da neposredno saraðuje na projektu konso-lidovanja amerièke globalne politièke dominacije.

Razumljivo, u tekstu neæe biti prostora za sve nagoveštenemotive. Poèeæu razmatranjem onoga što se o Otporu mo�e zakljuèitina osnovu zapadnih i domaæih medijskih, kao i narodskih narativa.Preæi æu, potom, na pitanje nastanka pokreta i moguæih znaèenja nje-govog imena i kljuènih simbola, a zatim i na „faustovsko“ pitanjevrsta i posledica stranih uticaja na naèin funkcionisanja Otpora. Sle-diæe razmatranje specifiènih uloga Otpora kao novog društvenog po-kreta u projektu rušenja Miloševiæevog re�ima, kako na strateškomtako i na taktièkom planu. Analitièki blok teksta zaokru�iæu pokuša-jem teorijskog odreðenja politièkog projekta èiji je konstitutivni deobio i Otpor. Pri tome æu se osloniti na veoma inspirativan model„izborne revolucije“ koji su razvili amerièki politièki sociolozi i po-litikolozi Valeri Bans, Suzan Volèik i Majkl Mekfaul. Umesto za-kljuèkom, tekst æu završiti epilogom u kome se nagoveštava kako jepokret, uprkos politièkoj smrti, uspeo da postane jedan od poznatijihsrpskih izvoznih „brendova“.

Kola� kao portret ili šta je o Otporu moguæe saznatiiz dominantnih medijskih i narodskih narativa?

Kada se u uticajnim zapadnim medijima (New York TimesMagazine, Washington Post, Financial Times, BBC, The Economist,The Sunday Times, The Guardian...) pisalo o ulozi Otpora u kako setada govorilo „poslednjoj demokratskoj revoluciji u Evropi“, uglav-nom su se koristila tri tipa razlièitih, ali ne i meðusobno iskljuèivihklišetiranih narativa. Po prvom od njih, studentski, odnosno narodnipokret Otpor se odreðuje kao jedan od najva�nijih, pa èak i pojedi-naèno najva�niji faktor koji je omoguæio rušenje Miloševiæevog re-�ima. Na osnovu takvih tekstova moguæe je saznati da mlade èlano-ve pokreta krase hrabrost, odluènost, preduzimljivost, maštovitost iokrenutost ka buduænosti. Nasuprot takvoj slici, srpska opozicija jeopisana kao razjedinjena, neefikasna, sklona kompromisima sa re�i-mom, a jednim svojim delom i nepopravljivo nacionalistièki nastro-jena. Uspešno koristeæi strategiju i taktiku nenasilne akcije, Otpor jepo takvim izvorima udahnuo �ivot u demoralizovano srpsko civilnodruštvo, pomogao da se na kraju ujedini rasparèana i demoralisana

151

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

opozicija, razbio ukorenjeni strah od re�ima, mobilisao do tada pa-sivne slojeve da se ukljuèe u antimiloševiæevsku glasaèku mašinu, ioslabio najva�nije stubove moæi re�ima, poput policije i vojske. Sveto mladi otporaši su postigli hrabro odolevajuæi brutalnoj represijikoju je re�im primenjivao protiv njih. Ukratko, u takvim napisimaOtporaše nazivaju „klincima koji su srušili diktatora“. Takva proce-na politièkog znaèaja Otpora mo�e se, na primer, dovesti u vezu saodlukom MTV-a da mu se dodeli nagrada „Free Your Mind“ za2000. godinu. Osim kao o politièkom èudu i kljuènom faktoru srpskepetooktobarske revolucije, o Otporu se piše i kao o veoma zaraznompolitièkom projektu. Drugim reèima, on se opisuje kao lokalnorazvijeni i provereni paket koji nudi lako prenosive obrasce za de-monta�u nepo�eljnih re�ima i „struènjake“ za njihovu primenu uglobalnim razmerama. U okviru ovog tipa narativa, Otpor postaje„najuspešniji srpski izvozni brend“. „Obojene“ revolucije koje sucvetale, ili za koje se oèekivalo da æe procvetati po obodu, pa i unu-tar sadašnje Zajednice nezavisnih dr�ava (Belorusija, Gruzija, Ukra-jina, Uzbekistan, Kirgizija, Kazahstan, Rusija) i omladinski pokretiza koje se govorilo da iza njih stoje (Zubr, Kmara, �uta Pora, Bolga,Kel-Kel,Yokh, Bolga, Oborona...) u takvim se tekstovima opisujukao glavni, ali ne i jedini konzumenti (pominju se i hrvatski Gong,albanski Mjaft, pa i najnoviji libanski klon nenasilnog pokreta) svet-ski poznatog srpskog izvoznog artikla. Treæi tip narativa u izvesnomsmislu koriguje politièke implikacije prethodna dva tipa. Naime,autori takvih napisa, koji najèešæe u naslovu, podnaslovu ili kljuè-nom delu teksta postavljaju pitanje „ko je stvarno srušio Miloše-viæa“, trude se da idu „korak dalje“ i razotkriju „prave“ aktere kojistoje iza „srpskog politièkog èuda“. Ambiciozniji meðu njima odva-�uju se da razotkriju dugotrajnu i kompleksnu „igru senki“ koja jedovela do pada Miloševiæa. Tekstovi te vrste bacaju svetlo na delo-vanje nekih amerièkih vladinih, nevladinih i paravladinih institucija(NED, NDI, IRI, USAID, USIP, Freedom House, OSI/Fund for anOpen Society, ili još manje poznatih AEI, ICNC...), znaèaj finan-sijskih sredstava (licitira se iznosima od nekoliko stotina hiljada, pasve do više desetina miliona dolara godišnje na nivou cele srpskeopozicije), kao i uticaj politièkih i parapolitièkih liènosti (M.Allbright, Dr. D. Serwer-USIP, Albert Cevallos-USAID/USIP, Da-niel Calingaert-IRI, Jim Danton-FH...), odnosno eksperata za „nena-

152

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

silno rušenje nedemokratskih re�ima“ (Dr. G. Sharp, Ret. Col. R.Helvey, Dr. P. Ackerman...). Teza koja se zastupa je jasna – bez po-menutih oblika pomoæi sa strane, srpska opozicija ostala bi „razje-dinjena i neefikasna“, otporaši bi nastavili da budu dobronamerni alineusmereni i u suštini bezopasni klinci, nevladin sektor skoro da nebi ni postojao, a Miloševiæ bi i dalje nesmetano igrao svoju omiljenuulogu „faktora (ne)stabilnosti na Balkanu“. Dakle, u okviru zapad-nih korektivnih narativa uticaj autohtonih aktera se svodi na „pravu“meru, a èitaocima se sugeriše teza po kojoj se u „neslobodnim ze-mljama“ ništa bitno ne dešava dok „kljuèni“ borci za slobodu i de-mokratiju iz „civilizovanog sveta“ ne odluèe da je vreme da se lokal-ni „diktator“ oduva sa mesta, i ne pru�e nu�nu politièku i logistièkupomoæ za takav poduhvat.

Re�imski mediji u Srbiji od pre petog oktobra slali su bitnodrugaèije poruke. Od samog poèetka oni su dosledno prenosilire�imsko viðenje Otpora kao opasnog neprijatelja Srbije. Shodnotakvom odreðenju, u napisima o pokretu pribegavano je najjaèimsredstvima diskreditacije. Prvi na listi bio je motiv Otpora kao orga-nizacije izdajnika i stranih plaæenika, vizuelno simbolizovan na jed-nom od re�imskih antiplakata stisnutom pesnicom iz koje vire dola-ri, a propraæen kontra-sloganom „Prodajem, jer volim da izdajem“.Još drastiènija je bila re�imska ideološka diskvalifikacija Otpora kao„fašistièke NATO organizacije“.3 Takva bizarna kvalifikacija „doka-zivana“ je simbolikom uzdignute desne ruke sa pesnicom, spekula-cijama o vezi imena pokreta sa jednim izdankom ustaške emigracijeu SAD, kao i dominantnom upotrebom crne boje u grafièkim uobli-èenjima materijala kojima se koristio pokret (npr. popularne crnemajice sa belom pesnicom). Èesto su ova dva motiva namerno pove-zivana, kao u sintagmi „Madlen jugend“, koja je ideološku diskvali-fikaciju pokreta (asocijacija na nacistièku omladinsku organizacijuHitler Jugend) dovodila u vezu sa izvorima njegovog finansiranja injegovim pretpostavljenim glavnim mentorom, tadašnjim ameriè-kim dr�avnim sekretarom Medlin Olbrajt. Najzad, najte�a optu�ba

153

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

3 Pomalo neuobièajeno povezivanje NATO-a i fašizma došlo je do punogizraza za vreme kampanje bombardovanja Srbije 1999. godine, kada ga je re�imMiloševiæa koristio kao jedno od najjaèih sredstava diskvalifikacije neprijatelja.Tako je jedan od re�imskih animiranih tv-spotova iz ratnog perioda poèinjao kadromjednog amerièkog aviona u letu, da bi u zoom-out-u postalo vidljivo da cela eskadrilaNATO aviona u letu u stvari ima poredak svastike.

koju je re�im lansirao u maju 2000. godine ticala se odreðenja pokre-ta kao teroristièkog. Naime, za razliku od prethodne dve diskvalifi-kacije, koje su bile teško dokazive ili naprosto apsurdne, treæa je bilapovezana sa konkretnim dogaðajem i napadala je kljuèni momenat usamoodreðenju pokreta – njegov nenasilni karakter – manipulišuæipolicijskom insinuacijom da je kod ubice jednog visokog funkcione-ra vladajuæe stranke naðen propagandni materijal Otpora. Nasuprotre�imskim glasilima, srpski opozicioni mediji su pre pada Miloše-viæa o Otporu plasirali iskljuèivo pozitivno konotirane narative, odkojih su mnogi poticali od neformalnih portparola pokreta. U okviruprvog tipa narativa, slavljeni su entuzijazam, idealizam, kreativnost,nepotkupljivost i nezainteresovanost za vlast mladih pripadnika po-kreta. Takvi narativi proizvodili su otporaše u nosioce moralnogautoriteta antimiloševiæevske koalicije i vlasnike autorskih prava na„brend“ nenasilnog rušenja re�ima. Ukratko, otporaši u takvim pri-povestima postaju heroji demokratizacije Srbije. Drugi tip narativase usredsreðivao na kljuèni motiv apsurdno neprimerene dr�avne re-presije protiv otporaša, odnosno na što detaljnije prikazivanje stra-danja nevinih mladih ljudi koji hoæe samo slobodu, a dobijaju pen-drek i zatvor. Motiv viktimizacije pokazaæe se kao najznaèajnijipojedinaèni aspekt domaæih medijskih narativa o pokretu. Njime seuspešno rušio autoritet re�ima i potvrðivao kredibilitet same strate-gije nenasilnog otpora re�imu. Treæi tip narativa potcrtava novi tiporganizacione strukture pokreta – Otpor po ovom narativu nema li-dera, niti ima vertikalnu hijerarhijsku organizaciju, a aktivisti èestomenjaju uloge. Zbog toga se tvrdi da pokret nije podlo�an ni lider-skim sujetama ni pritiscima i ucenama re�ima, kojima èesto, smatrase, podle�u opozicione politièke stranke. Najzad, Otpor se opisujekao pokret koji je drugaèiji od svih prethodnih studentskih anti-re�imskih inicijativa. Po tom narativu, on je zreliji i promišljeniji,osloboðen od studentskog elitizma, otvoren za predstavnike svihdruštvenih slojeva, i u stanju da izgradi široku bazu aktivista po unu-trašnjosti, sa èime su problema imali ne samo dotadašnji studentskipokreti, nego èak i neke srpske opozicione politièke partije.

Ako se iz registra medija prebacimo na narodske prièe koje suse u Srbiji prièale o Otporu, pojavljuju se slièni, ali ipak nešto druga-èije rasporeðeni i konotirani motivi. Na prvom mestu, izranja ro-mantizovan i pomalo nostalgièan narativ o „revolucionarnom vre-

154

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

menu u kome smo posle mnogo oklevanja i grešaka najzad svizajedno uzeli sudbinu u svoje ruke i uradili ono što se moralo uraditi,i to bez krvi i mnogo razaranja“. Otpor u takvim prièama postajesimbol „svih nas“, svih onih stotina hiljada malih, naoko obiènih lju-di, koji su prebrodili strah i bez ikakvog liènog interesa bili spremnida se anga�uju, pa i izlo�e riziku, sa jedinim ciljem da svi u Srbijinajzad poènu da „�ive kao sav normalan svet“. Meðutim, ru�ièastitonovi nisu jedini koji daju boju lokalnim seæanjima na Otpor. Uprièama jednog broja èlanova Otpora, prvenstveno tvrdokornijihaktivista iz unutrašnjosti Srbije koji su i poneli najveæi teret borbeprotiv re�ima, pojavljuju se drugaèiji, tamniji motivi. Ti ljudi sa ra-zoèaranjem i gorèinom pominju ime zbog kojeg su nekada bespo-štedno zalagali, pristajuæi da budu hapšeni, pa i batinani. Ono je zanjih posle 2000. godine postalo simbol izneverenih oèekivanja, ide-oloških rascepa, korupcije, pa i izdaje rukovodeæih elita iz prestoni-ce. Najzad, nisu svi lokalni narativi o Otporu bili obojeni uèesnièkimiskustvom kao prethodna dva.U seæanju pripadnika pasivnijeg delagraðanstva Srbije, one èesto zaboravljane „treæe Srbije“ koja nijeodlazila u ratove kao „prva“, ali ni izlazila na ulice kao „druga Srbi-ja“, Otpor je samo jedna od onih tema koje bude seæanja na burne iteške godine koje je bolje što br�e i što potpunije zaboraviti. Ono štoo njemu danas mogu da ka�u takvi ljudi svodi se na opšta mesta, napominjanje najvidljivijih simbola pokreta (pesnica, a kasnije i „ba-ger“), preprièavanje opaski i anegdota o nekolicini medijski najek-sponiranijih èlanova pokreta, i, eventualno, navoðenje dve-tri naju-peèatljivije parole („Gotov je“, a kasnije i „Samo vas gledamo“) iliakcije (doèek nove 2000. godine, parodiène akcije poput roðen-danska torta za Miloševiæa, ili postizbornih saobraæajnih blokada).Ipak, najva�nijom se mo�e smatrati èinjenica da su i aktivisti i sim-patizeri, kao i politièki manje anga�ovani slojevi društva Otpor ne-raskidivo povezivali sa emotivnim prièama o nevinoj mladosti kojubezrazlo�no tuku Miloševiæevi policajci.

Prvi, sasvim oèekivani uvid tièe se èinjenice da i medijski inarodski narativi zamagljuju i mistifikuju skoro isto toliko toga koli-ko i razotkrivaju, èesto èak i u isto vreme. Najbolji primer za takvetendencije pru�aju „korektivni“ zapadni medijski narativi, koji sjedne strane ispravljaju prazninu stvorenu namernim otporaškimzatškavanjem èinjenica o obimu strane pomoæi, ali istovremeno

155

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

krajnje jednostrano apsolutizuju tu istu pomoæ, stvarajuæi mit o pre-sudnom uticaju Zapada u demokratizaciji Srbije. Slièan paradoksprimetan je i kod otporaškog narativa koji pokretu pripisuje karakterdifuznog, slabo struktuisanog i nehijerarhizovanog društvenog po-kreta. I u ovom sluèaju, narativ ukazuje na va�nu karakteristiku po-kreta, ali istovremeno mistifikuje njegova druga svojstva, poput po-stojanja paralelne hijerarhijske strukture u Otporu. Pa ipak, medijskii narodski nartivi otvaraju veæinu kljuènih tema, poput odreðenjaOtpora kao novog društvenog pokreta ili presudne va�nosti motivaviktimizacije za politièku promociju i delotvornost pokreta. Uzetizajedno, navedeni narativi mogu da pomognu da se razume slo�eni,promenljivi, pa i kontradiktorni karakter pokreta, koji se uporno opi-re svakom pokušaju jednoznaènog odreðenja. Kako izgleda, njihovaslojevitost, kao uostalom i njihova kontradiktornost, idu u prilog uuvodu nagoveštenoj tezi po kojoj se u sluèaju Otpora radi o svojevr-snom „postmodernom“ politièkom fenomenu, o politièkoj pojavibez lako utvrdive, jednoznaène i trajne „suštine“.

Osnivanje Otpora i izbor simbola: originalni lokalni recept i/iliuvoz gotovog modela?

Jedan od brojnih paradoksa koji daju povoda da se o Otporurazmišlja kao o „postmodernom“ politièkom fenomenu tièe se èinje-nice da se još uvek više zna o vojnim èinovima nekih njegovih ino-stranih savetnika, ili o dolarskim iznosima uruèene zapadne pomoæi,nego o taènom datumu njegovog osnivanja, pravim razlozima na-stanka, ili izvornom znaèenju njegovih kljuènih simbola. Naime,iako postoji više zanimljivih i naoko prilièno detaljnih prièa o prvimdanima pokreta, ni jedan od tih narativa ne razrešava na nedvosmi-slen naèin dileme oko stvarnog razloga osnivanja Otpora, izboraimena i znaèenja simbola pokreta.

Ivan Maroviæ (alias Kardelj u internoj otporaškoj komunika-ciji), jedan od osnivaèa i medijski verovatno najeksponiraniji Otpo-raš, za potrebe jednog srpsko-amerièkog filma o pokretu na sledeæinaèin opisuje razloge njegovog nastanka i znaèenje njegovih osnov-nih simbola:4

156

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

4 Radi se o filmu „Otpor: The Fight to Save Serbia“, 52 min., 2001. god., beo-gradskog re�isera i dokumentariste Gorana Radovanoviæa.

... Studenti Beogradskog i drugih univerziteta okupili su se darasprave šta da se radi jer je represija bila veoma sna�na ...profesori su otpuštani, neki mediji su zatvoreni... Shvatili smoda moramo da napravimo pokret otpora kao za vreme Dru-gog svetskog rata, kada su se pripadnici pokreta otpora izsvih zemalja Evrope borili protiv nacistièkog okupatora... Nebi trebalo da pominjemo imena (skraæivanja i kurziv S. N.)...Proizvod je zanimljiviji od onih koji su ga napravili... To jemogao da bude bilo ko od nas...

... Simbol stegnute pesnice je simbol jedinstva zato što je sva-ki prst za sebe i svaki je drugaèiji, ali kada su zajedno, onimogu da znaèe pravu odbranu od agresije i represije. A jedanod mojih prijatelja je rekao da kada je pesnica podignuta, onaje antena koja nas spaja sa Bogom .

Prethodni odlomak se mo�e smatrati dobrim primerom zva-niènog otporaškog narativa zbog kombinacije propagandistièke pre-tencioznosti i kalkulisane nedoreèenosti. Naime, iz njega nije sa-svim jasno da li je Otpor nastao uporedo sa neuspelim i ubrzougašenim studentskim pokretom protiv omra�enog Zakona o viso-kom školstvu, ili posle njega, kada je postalo jasno da je i taj pokušajsuprotstavljanja re�imu propao. Nije sasvim jasno ni da li je borbaprotiv represije nad Univerzitetom na poèetku odreðena kao glavnicilj pokreta. Ipak, upotrebljeni izraz „borba protiv nacistièkog oku-patora“ kao da ne ide u prilog prvoj, manje radikalnoj tezi. Slièno bise moglo reæi i za ponuðeno objašnjenje simbolike pesnice. Sasvimfašistoidni prizvuci tumaèenja po kome snaga izvire iz jedinstvaprstiju pesnice uèinjeni su politièki korektnim uvoðenjem motivadostojanstva individualne razlièitosti svakog prsta ponaosob, da bisve bilo dodatno zakomplikovanao religiozno-postmodernistièkimslikama „antenskog spoja sa Bogom“.

Odreðenje izvornog cilja Otpora nudi i Dušan Kosanoviæ ublago kritièki intoniranom tekstu sa poèetka 2001. godine:

...Prvu postavu Otpora èine aktivisti Studentske unije, Stu-dentske federacije i Pokreta studenata Srbije, pod koordinaci-jom Srðe Popoviæa, istaknutog èlana Demokratske stranke,koji je sazivao prve sastanke i obezbeðivao neophodnu infra-strukturnu podršku. Svih dvadesetak pokretaèa Otpora su sa-

157

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

borci iz Studentskog protesta 96/97. godine, koji nisu ušli uStudentski politièki klub, transfer listu studentskih voða u po-litièke stranke, koji su nakon protesta ‘96/97. osnovali Èedo-mir Jovanoviæ i Èedomir Antiæ. Tokom dvogodišnjeg delo-vanja, veliki broj pokretaèa je iz raznih razloga napustiopokret, ali ta tema zaslu�uje posebnu analizu.

Pouèeni štetnim uticajem slave na mlade lidere, pokretaèi Ot-pora su stil novog studentskog pokreta izgradili bez liderstva istudentskog elitizma. Cilj Studentskog pokreta Otpor je bio dase otpor Miloševiæu ne ogranièi samo na univerzitet, veæ da seproširi na sve segmente društva. Promovisanje Otpora u sve-društveni pokret koji æe Srbiju osloboditi smrtonosne vlasti iOtpor kao naèin �ivota bili su lajt-motivi poèetne kampanje. Zasimbol Pokreta odabrana je pesnica, kao znak odluènosti da seide do kraja. Jednostavno, protiv sile „plišani medvediæi“ neuspevaju. Bar ne u Srbiji (Kosanoviæ 2001, kurziv S. N.).

Kao što vidimo, Kosanoviæ nudi odreðenje koje je i detaljnijei eksplicitnije od prethodnog, kako što se tièe institucionalne afilija-cije pojedinih osnivaèa, tako i što se tièe odreðenja osnovnog ciljapokreta. U njegovoj interpretaciji, svestrani otpor re�imu, pa i njego-vo rušenje, ciljevi su pokreta od samog osnivanja.

Pogledajmo sada kako jedan od kljuènih ljudi pokreta, SrðaPopoviæ, otvara problem nastanka imena i glavnog simbola pokreta:„Tad sam izgovorio to da kad bi se svi ljudi koji su protiv prepozna-vali na ulici tako što bi se pozdravljali pesnicom, Sloba bi pukao(Bjelovuk 2001, Pesnica stvorena iz ljubavi, kurziv S. N.)“. Kakoizgleda, Popoviæ sebi pripisuje autorstvo što se tièe pesnice kao zna-ka pokreta, ali uopšte ne precizira njenu simboliku. Popoviæ nasta-vlja objašnjavajuæi da su se Nenad Petroviæ Duda i on u bašti jednogbeogradskog kafea dogovorili sa nekim od uèesnika studentskogprotesta iz 1996-97. godine da osnuju novi pokret za koji bi svimabilo jasno da je protiv (razumljivo, ime onoga protiv koga je pokretnije potrebno pominjati). Popoviæ je tvrdio da se naziv Otpor stalnopojavljivao u razgovorima koje su vodili. U tom sluèaju, Srða Popo-viæ bi bio neposredno povezan i sa izborom imena pokreta. U nastav-ku saznajemo da su se sagovornici, koje Popoviæ nije imenovao (kaošto to ni Maroviæ nije bio sklon da uradi), saglasili i o tome da no-voosnovani pokret u prvo vreme ostane studentski, kao i da za svoj

158

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

simbol izaberu stisnutu pesnicu. Po Popoviæu, Duda je kasnije di-zajnirao pesnicu koja je svima poznata kao simbol pokreta. Evokako je sam Duda u ranije pomenutom filmu opisao tu romantiènuepizodu iz rane istorije pokreta:

Ja sam Duda, Otpor dizajner... Jednog dana, u novembru1998, dve drugarice su došle kod mene, u jednu sam sreæombio zaljubljen, to je bilo va�no za inspiraciju, �eleo sam da jeimpresioniram, tra�ile su da napravim stilizaciju znaka šakekako bi mogla da se iscrtava sprejom po zidovima, i za dvasata sam nacrtao pesnicu kakva je sada, i postao slavan.

Na �alost, ni opis romantiène dogodovštine nam ne otkriva koje stvarno „smislio“ pesnicu, nego samo ko je uoblièio konkretnografièko rešenje koje æe postati svetski poznati logo pokreta. Da li seradi o skromnosti, ili mo�da razlozi le�e drugde? Šta bi, na primer, idalje anonimni autor mogao da ka�e o vezi izmeðu pesnice sa albu-ma slovenaèke kultne grupe Borghesia iz 1989. godine, simptoma-tièno naslovljenog Resistance, i Otporove pesnice iz 1998. godine?

Mo�da se radilo o smišljenom pokušaju stvaranja kontinuite-ta sa kultnim slovenaèkim omladinskim i umetnièkim (Neue Slowe-nische Kunst) pokretima koji su se krajem osamdesetih godina dva-desetog veka istakli diskreditovanjem Jugoslovenske narodnearmije i ismevanjem glavnih vrednosti i kljuènih simbola komunis-tièke Jugoslavije, ukljuèujuèi i samog „druga Tita“? Mo�da je, pak,uzor efektan logo teroristièke Jevrejske lige za odbranu (JDL)? Mo-�da su slovenaèki i jevrejski tragovi potpuno pogrešni, a prava inspi-

159

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

racija se�e do štrajka studenata na Harvardu 1969. godine?5 Ili se tre-ba okrenuti skorijem, od otporaša uporno preæutkivanom primeruslovaèkih aktivista pokreta OK98 koji su se tokom 1998. godine zademokratiju uspešno borili pod znakom otvorene šake? Mo�da binajpre trebalo verovati onim otporašima koji tvrde da je pesnicaizabrana jer predstavlja antifašistièki simbol povezan sa pokretimaotpora iz vremena Drugog svetskog rata? U ideološkom smislu,takav izbor bi bio najubitaèniji po Miloševiæa. Njime bi se, naime,sugerisalo da su se nekadašnji komunisti iz Miloševiæevog SPS-apreobratili u svoje ideološke arhineprijatelje – fašiste. U takvoj radi-kalnoj interpretaciji otporaši dobijaju moralno superiornu uloguantifašista – postaju, dakle, upravo ono što su bivši komunisti neka-da davno bili, pre nego što su se iskvarili. Ko je, pod pretpostavkomda je ovakvo tumaèenje taèno, doneo ideološki toliko znaèajnu odlu-ku? Pa ipak, mo�da je po sredi samo svojevrsni postmoderni prazansimbol koji nema temeljnu ideološku pozadinu, i koji su i sledbenicii protivnici mogli da ispunjavaju onim znaèenjima koja im u datomtrenutku najviše odgovaraju?

Bilo kako bilo, jedan od aktivista-osnivaèa i kasniji èlan mar-ketinškog tima Otpora, Vukašin Petroviæ, svedoèi da su stvari što secilja pokreta tièe dalje išle na sledeæi naèin:

Shvatili smo da i narednih sto godina mo�emo uzaludno da seborimo protiv Zakona o univerzitetu i ljudi koji ga sprovode.Izolovana borba protiv pojedinaènih problema u društvu jebila iluzorna jer je uzrok svih tih problema u Srbiji bio jedanèovek – Slobodan Miloševiæ. Bilo je potrebno promeniti cilj.Od tog trenutka cilj više nije bila promena Zakona veæ smenaSlobodana Miloševiæa...(Bjelovuk 2001, Prva pobeda tekpoèetak, kurziv S. N.).

U svim navedenim narativima, a i mnogim drugim za èije na-voðenje ovde nije bilo mesta, uoèljive su nejasnoæe što se tièe statu-

160

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

5 Na takav trag ukazuje amerièki antiratni aktivista D�ered Izrael: „Slika stis-nute pesnice se prvi put pojavila tokom štrajka na Harvardu, 1969... Pesnicu su nacrtaliklinci iz postidplomske škole dizajna. Pojavila se na posterima propraæena jasnom lis-tom zahteva: protivljenje programu za obuku rezervnih oficira ... na univerzitetu; pro-tiv širenja medicinskog fakulteta Harvarda u radnièko naselje (Harvard je isterivao lju-de iz njihovih domova).... Da li Otpor samo imitira simbole studentskih protesta izproslosti? Ili se iza toga krije neka druga poruka?“ (Israel 2000, kurziv S. N.)

sa i cilja Otpora pre oktobra 1998. Da li je Otpor neformalno nastaoistovremeno sa studentskim protestom protiv Zakona, još u kasnoproleæe te godine, pa je iz nekih razloga institucionalizovan tek uoktobru (najèešæe se pominje 10. oktobar), ili se pre oktobra ni nakoji naèin ne mo�e govoriti o njegovom postojanju? Da li su osni-vaèi majskog studentskog protesta 1998. u stvari i osnivaèi Otpora,ili se samo radi o bliskim saradnicima, ali na razlièitim zadacima?Da li su neke politièke organizacije imale udela u nastanku Otpora,ili se radilo o potpuno spontanom pokretu novog tipa?

Ono što je jasnije, to je da su neki od kljuènih osnivaèa, poputviše puta pominjanog Srðe Popoviæa, veoma rano imali širu vizijuglavne uloge koju novi pokret treba da ima (rušenje Miloševiæa), zarazliku od onih koji su u prvo vreme isticali pitanja odbrane autono-mije univerziteta kao primarna. Pa ipak, i po pitanju rušenja re�imaostaje nejasno da li se radilo o Popoviæevom nadahnutom nasluæi-vanju radikalnijih potencijala pokreta koje drugi osnivaèi još ne na-ziru, ili mo�da o taktièkom sprovoðenju plana koji je dogovoren nanekom od koordinacionih sastanaka u�eg kruga predstavnika srpskeopozicije sa predstavnicima amerièke administracije tokom leta ilijeseni 1998. godine? Osim toga, zbog nedoreèenosti usmenih iskazai odsustva drugih izvora, pitanja koja se tièu imena pokreta, izborapesnice kao simbola, kao i njenog izvornog ideološkog znaèenjatakoðe moraju da ostanu otvorena.

Ipak, postoje razlozi koji daju prednost tezi koja radikalni ciljpokreta odreðuje kao izvorni. Na primer, prvi grafiti koji su ispisanipo beogradskim zidovima u noæima izmeðu 1. i 2., kao i 2. i 3. no-vembra 1998. godine, koji su Otpor na samom poèetku oznaèili kaopolitièki opasan, ali i medijski zanimljiv fenomen, bili su nedvosmi-sleno radikalni – „Smrt fašizmu“ i „Otpor do pobede“ (Bjelovuk2001, Otpor je odgovor). Takvom tumaèenju u prilog idu i drugiargumenti. Naime, veæ od aprila, a zasigurno tokom juna 1998. godi-ne administracija SAD je po prvi put ozbiljno poèela da razmišlja osmeni Miloševiæa sa vlasti, a takoðe je poèela da se priprema za ratprotiv Srbije koji je trebalo da bude jedan od prvih koraka u ostvari-vanju tog cilja. Administracija je intenzivno tragala za lokalnim sa-veznicima za taj poduhvat. U tom cilju, predstavnici administracijevodili su u nekoliko navrata tokom 1998. godine intenzivne prego-vore sa liderima razjedinjene srpske opozicije, sa ciljem da ih nago-

161

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

vore na meðusobne kompromise, kako bi uz pomoæ ponovo udru-�enih stranaka stvorili jedinstveni politièki front koji bi Miloševiæaoslabio iznutra. Pokrenuta je i saradnja sa predstavnicima graðan-skih inicijativa, izmešu ostalog i na širenju znanja o metodima „ne-nasilnog otpora diktatorskim re�imima“.6 Neki od osnivaèa Otporagovorili su u više navrata o intenzivnoj saradnji sa srpskim opozicio-nim partijama u tim mesecima. Da li je onda moguæe da su donošenjerepresivnog Zakona o univerzitetu i proganjanje jednog broja poli-tièki aktivnih nastavnika, koje je odmah potom usledilo, a kojima jecilj bio da onemoguæe sve izrazitiju opozicionu politizaciju univer-ziteta, bili samo vešto iskorišæeni kao povod za stvaranje Otpora? Dali je pravi razlog nastanka u stvari povezan sa pokušajem da se izgra-di sveobuhvatni, izuzetno koordinisani, ali namerno netransparentniantimiloševiæevski front unutar Srbije, u okviru koga je posebna ulo-ga imala da bude dodeljena studentskim aktivistima koji su se veædobro pokazali u prethodnim aktivnostima protiv re�ima tokom pro-testa 1992. i 1996-97.? Nije li izgradnju takvog sveobuhvatnog anti-re�imskog fronta, koji bi politièku borbu u Srbiji proširio na vanpar-lamentarni ali nenasilni kolosek, potstrekavala upravo amerièkaadministracija? Nisu li najznaèajnije opozicione politièke stranke odsamog poèetka preko svojih podmladaka pokušavale da usmeravajurazvoj Otpora, namerno pri tome pothranjujuæi iluziju da sa pokre-tom nemaju nikakve bli�e veze? Nisu li èak i izbor imena pokreta isimbol pesnice svojevrsne potvrde da se od samog poèetka išlo nabeskompromisnu diskreditaciju re�ima, a ne samo na odbranu ugro-�ene autonomije univerziteta i ukidanje pora�avajuæe lošeg Zakonao visokom obrazovanju? Ne treba li, najzad, �ustrinu sa kojom jeMiloševiæev represivni aparat reagovao veæ na prvu uliènu akcijupokreta koji se još nije zvanièno ni predstavio javnosti smatrati

162

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

6 Tako je u oktobru 1998. Srbiju posetio izvesni Marek Kazakijevec, „poljskiemigrant“ povezan sa „mirovnim pokretom iz Kalifornije“, kako bi pripadnikesrpskih nevladinih organizacija upoznao sa strategijama i taktikama nenasilne borbe.Tom prilikom je Miljenku Dereti, izvršnom direktoru Graðanskih inicijativa i ista-knutom borcu protiv svega onog što je Miloševiæ predstavljao u srpskom društvuuruèio burmansko izdanje klasiène Šarpove studije From Dictatorship to Democra-cy. Prevod tog dela Dereta je izdao u 4,500 primeraka po završetku NATO bombar-dovanja (Spencer, Miller and Sharp 2001). Dolazak Šarpovog dela sa proroèanskimnaslovom u Srbiju još u jesen 1998., i to preko više kanala (knjigu su ubrzo dobili iotporaši), mo�e se smatrati posrednim dokazom da je „rušenje diktatora“ veæ tadabilo meðu regionalnim ciljevima administracije.

znakom da je re�im veæ tada bio svestan opasnosti od onoga što jedrugima izgledalo tek kao adolescentska igrarija?7

Kako stvari stoje, definitivne odgovore na ova va�na pitanjajoš uvek nije moguæe ponuditi. Zbog toga ostaje otvorena i dilema dali se u sluèaju nastanka Otpora mo�e govoriti o potpuno samoniklomi samosvojnom procesu, ili se pre radi o planskom i uspešnom preno-šenju prethodno veæ isprobanih obrazaca (npr. poljskog, slovenaè-kog, a pogotovu slovaèkog, da pomenemo samo one najbli�e, najsliè-nije i najupornije preæutkivane), razumljivo uz pothranjivanje iluzijeo lokalnoj posebnosti radi obezbeðivanja legitimiteta, ili, što je naj-verovatnije, o svojevrsnoj mešavini lokalnih i stranih ideja i uzora.

„In Bed with NED“: Otpor, strani organizacioni, finansijski ipolitièki uticaji i stvaranje antimiloševiæevske politièke koalicije

Preðimo sada sa nagoveštavanja slo�ene i kontradiktorne,postmoderne prirode pokreta i razmatranja njegovih korena na jednood kljuènih pitanja nagoveštenih u uvodu, na Faustovsku kompo-nentu pokreta, odnosno na ulogu stranog faktora u funkcionisanju,pa i odreðivanju politièke sudbine Otpora.

Na samom poèetku mora se reæi da je osnovno pravilo zapad-nog, prvenstveno amerièkog anga�ovanja u Srbiji od sredine 1998.godine bilo podreðivanje svih delatnosti glavnom cilju, odnosnorušenju Miloševiæa i „demokratizaciji Srbije/Jugoslavije“.8 Naime,veæ od aprila, a zasigurno tokom juna te godine administracija SADje ozbiljno poèela da razmišlja o rušenju Miloševiæa sa vlasti. U Spe-cijalnom izveštaju USIP br. 31 od juna 1998. godine mogu se naæisledeæe teze koje jasno govore o stvaranju konsenzusa o novom, ra-dikalnom pristupu Miloševiæu:

163

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

7 Veæ tokom druge noæi akcije ispisivanja parola, izmeðu 2. i 3. novembra 1998,uhapšeno je èetvoro mladih aktivista – Teodora Tabaèki, Marina Glišiæ, Dragana Milin-koviæ i Nikola Vasiljeviæ. Uhapšeni studenti, od kojih dve devojke nisu èak ni bile èlano-vi pokreta, ka�njeni su sa po deset dana zatvora „zbog graðanskog otpora vlastima“.

8 Veoma dobro informisani britanski novinar Tim Maršal konstatuje: „Goto-vo sve ukazuje na to da izmeðu decembra 1998. i 24. marta 1999. godine, kada jepoèelo bombardovanje, amerèki Stejt department, a na kraju i Klintonova adminis-tracija, nisu �eleli ništa drugo osim da svrgnu Miloševiæa ili da se s njim sukobe u tomprocesu (Maršal 2002, 50).“

„Milosevic rules Serbia as a personal autocrat and has failedto establish or abide by a stable system of political and econo-mic institutions. As a result, an uneasy and perhaps violenttransition is likely for Serbia. Other leadership options mustemerge and democratic institutions be established if Serbia isto avoid the chaotic transition of other personal autocracies.…It is doubtful that real and sustainable progress can be madein either Bosnia or Kosovo if Milosevic remains free of de-mocratic restraints. It is time to end the international com-munity’s dependence on Milosevic for implementation of theDayton peace agreement. Milosevic’s rise to power is sostrongly associated with depriving Kosovo of its autonomythat he will be unable to reach an accommodation with theKosovars without putting his own political survival at risk.…In the search for alternatives to autocracy, the internationalcommunity must consider a concerted effort in favor of de-mocratic political parties, nongovernmental organizations,and an independent judiciary in order to ease the severe dislo-cations likely to occur with any political transition. …No en-during peaceful solution for Bosnia or Kosovo is possiblewith the current regime in place. The Serb people deservebetter and should have the opportunity to enjoy the prosperityand freedom that open, democratic societies provide. U.S.success in and its exit from the Balkans depends on the estab-lishment of legitimate, stable, and democratic regimes. It istime for the international community to identify and cultivatealternative sources of political leadership and develop sub-stantial democracy programs for Serbia (Serbia: DemocraticAlternatives, USIP Special Report No. 31, June 1998, kurziv iskraæenja S. N.)“.

Takvo usmerenje vidljivo je i u Specijalnom izveštaju USIPod 14. aprila 1999., koji se temelji na radu Radne grupe za Balkan(The Balkans Working Group) i materijalu pripremljenom za sve-doèenje Danijela Servera pred amerièkom Komisijom za sigurnost isaradnju u Evropi (USCSCE). Ovde se prenosi samo odeljak o „de-mokratizaciji Jugoslavije“:

164

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

The United States, its allies, and partners need to focus onbringing about a democratic transition in Serbia, one basedon free civic institutions and not on the empty ritual of elec-tions that are neither free nor fair. Such a transition requiresopen media, free trade unions, unfettered universities, an inde-pendent judiciary, vigorous political parties, transparent andmultiparty electoral commissions, and a web of NGOs devotedto the many serious issues that confront the people of Serbia....

The United States government should increase sharply itssupport for democracy in Yugoslavia from the current level ofabout $18 million to $53 million this fiscal year as part of abroad diplomatic initiative aimed at developing alternativesto the authoritarian regime in Belgrade and broadening theWest’s range of contacts. ... Furthermore, this effort shouldinclude a reinvigorated public affairs stance making it clearthat the people of Yugoslavia deserve better than the currentauthoritarian regime....

A primary focus should be development of a new generationof leaders who respect political pluralism, market reform, ruleof law, and tolerance. The United States should lead its allieswith a policy of strong, irreversible support for a democraticSerbia, as was done in the rest of Central and Eastern Europe.

(„Yugoslavia“: Building Democratic Institutions, USIP Spe-cial Report, April 14 1999, p. 3, kurziv i skraæenja S. N.)

Tadašnji amerièki dr�avni sekretar Medlin Olbrajt uspela jeda sabije sve navedene ciljeve u jednu jedinu reèenicu: „We want tosee Miloševiæ out of power, out of Serbia and in the Hague.“9

Amerièka saradnja sa srpskim politièkim akterima odvijala seu skladu sa sledeæim pravilima:

– Raspodeliti zadatke na one koje æe obavljati razlièiti spo-ljašnji akteri i one koji æe biti namenjeni unutrašnjim akterima;

– U okviru plana za unutrašnja dejstva, izgraditi i na sve na-èine odr�avati što širu antire�imsku koaliciju, koja æe ukljuèivati nesamo opozicione politièke stranke, nego i studentske i druge dru-

165

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

9 Postoje indikacije da je za Olbrajtovu rušenje Miloševiæa bio cilj za koji jebila i lièno zainteresovana, i u kome je èak videla priliku za sopstveni doprinos svets-koj istoriji (Maršal 2002, 50, ali i 62 i 68).

štvene pokrete, nevladine organizacije, slobodne medije, organiza-cije za praæenje izbora i izborni trening, sindikate i druga radnièkaudru�enja, opoziciono nastrojene medijske kuæe i asocijacije, eko-nomske i druge ekspertske timove (think-tanks), i koja æe zbog svogširokog sastava moæi da se predstavlja kao autentièni glas celokup-nog srpskog naroda;

– Motivisati lokalne srpske aktere da prihvate strateške cilje-ve koje æe im sugerisati strani partneri, a prepustiti im pronala�enjenajadekvatnijih taktièkih rešenja koja æe biti prilagoðena posebnos-tima situacije;

– Postaviti kao zajednièke i neupitne strateške ciljeve širokeantire�imske koalicije:

� zbacivanje re�ima Miloševiæa;� nepovratnu demokratizaciju Srbije;� zaustavljanje unutrašnje represije, oru�anih sukoba sa suse-

dima i „srpske nacionalistièke politike“ uopšte;� reformu ekonomskog sektora na osnovu neoliberalne plat-

forme;� omoguæavanje izvoðenja Miloševiæa i svih ostalih Srba koji

su osumnjièeni za ratne zloèine pred lice „meðunarodne pravde“;� integraciju u Partnerstvo za mir, a kasnije i NATO (eventu-

alno i Evropsku uniju);

– U cilju efikasnog ostvarivanja zajednièkih ciljeva dogovo-riti se o preciznoj podeli zadataka izmeðu pojedinaènih èlanova koa-licije i obavezati sve njene èlanove da poštuju dogovore i striktnupodelu posla;

– Anga�ovati uticajne zapadne (npr. Penn, Schoen & Ber-land Associates) i vodeæe domaæe agencije za istra�ivanje javnogmnjenja i PR kako bi se napravio precizan uvid u raspolo�enje srp-skog biraèkog tela i saèinila utemeljena i celovita strategija politiè-kog delovanja i marketinga, koja bi trebalo da omoguæi srpskoj opo-ziciji da prvo pobedi na izborima, a potom i trajno ukloni Miloševiæaiz politièkog �ivota Srbije;10

166

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

10 Novinar Majkl Dobs jasno naglašava istorijski karakter sastanka: „Held in aluxury hotel in Budapest, the Hungarian capital, in October 1999, the closed-doorbriefing by Schoen, a Democrat, turned out to be a seminal event, pointing the way tothe electoral revolution that brought down Milosevic a year later. It also marked thestart of an extraordinary U.S. effort to unseat a foreign head of state, not through co-

– Dogovoriti unapred konkretan redosled koraka u ostvari-vanju celovite strategije politièkog delovanja i sprovoditi ih na takavnaèin da se re�im stalno dr�i na korak iza koalicije;

– Prilikom komuniciranja podeliti „resore“ tako da, na primer,NDI radi sa opozicionim politièkim strankama, a IRI sa Otporom.

U julu 2000. godine, kada je Miloševiæ najavio predsednièkeizbore za 24. septembar, amerièka administracija je u nameri da seizbegnu greške iz prethodnih izbornih kampanja opozicije posred-stvom jednog broja nevladinih organizacija postavila pred srpskuopoziciju i Otpor tri precizne smernice, u okviru kojih je savetovano:

– Zajednièko anga�ovanje na daljem jaèanju opozicionog je-dinstva uz istovremenu tihu marginalizaciju politièki nepouzdanihelemenata;

– Organizovanje koordinisane kampanje kojom bi se pokre-nuli za izbore tradicionalno nezainteresovani mladi Srbije (Get-out--the-vote campaign) i time kapitalizovala njihova nenaklonjenost re-�imu, koja je prethodnih godina ostajala neiskorišæena;

– Razvijanje i koordinisanje pouzdanog sistema nadziranjaizbora na èelu sa specijalizovanom nevladinom organizacijom (Cen-tar za slobodne izbore i demokratiju, CeSID), i mobilisanje i obuèa-vanje dovoljnog broja posmatraèa dobrovoljaca.

Moguæe je pretpostaviti da je lista neformalnih praktiènih sa-veta u tom kljuènom periodu bila i du�a. Kako izgleda, ukljuèivala jei preporuku da srpska opozicija pristupi jednom broju taktièkih ak-tivnosti, kao na primer stvaranju mre�e kontakata meðu visokim ofi-cirima slu�bi bezbednosti, policije i vojske uz pomoæ kojih je trebaloobezbediti da se te institucije ne odazovu naredbama u kljuènim tre-nucima planirane izborne revolucije; pridobijanju rudara i sindikal-nih organizacija èije æe aktivnosti razvlaèiti snage policije i potkopa-vati sposobnost i rešenost re�ima da primeni silu u rešavanju krize;najzad, planiranju, organizovanju i praktiènom izvoðenju slo�ene iveoma riziène unapred izre�irane politièke operacije koja je trebaloda stvori utisak „spontane narodne revolucije“ na ulicama Beograda.

Otpor je u skladu sa idejom o podeli posla dobio specifiènesmernice koje su proisticale iz njegovog nestranaèkog karaktera.

167

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

vert action of the kind the CIA once employed in such places as Iran and Guatemala,but by modern election campaign techniques (Dobbs 2000, kurziv S.N.).“ Dobsnagoveštava kljuènu temu izborne revolucije, o kojoj æe, kao o teorijskom okvirupresudnom za pravilnom razumevanje politièke uloge Otpora, biti reèi dalje u tekstu.

Zadatak Otpora u okviru zajednièkog projekta rušenja Miloševiæabio je da na osnovu brojnih akcija koje æe organizovati širom Srbije,ubedi srpsku javnost:

– Da je moguæe srušiti Miloševiæev re�im uprkos desetogo-dišnjem iskustvu opozicionog neuspeha;

– Da je uklanjanje Miloševiæa moguæe i neophodno uraditina izborima;

– Da ceo projekat rušenja re�ima na izborima treba organizo-vati i sprovoditi uz pomoæ nenasilnih oblika otpora, kako re�im ne bidobio povod da opravdano upotrebi represivni aparat, niti moguæ-nost da ospori legalnost ili legitimnost celokupnog projekta;

Kada se govori o konkretnim oblicima amerièke pomoæi,onda treba reæi da se, pre svega, radilo o stvaranju organizacionihpreduslova i transferu znanja i veština neophodnih da bi Otpor izra-stao u uspešan nenasilni pokret. Kao što je veæ nagovešteno, na os-novu prethodnog iskustva oèekivalo se da upravo takav pokret mo�eimati dobre izglede da svrgne Miloševiæa.11 Konkretni vidovi ame-rièke pomoæi u tom domenu bili su sledeæi:

– Obezbeðivanje veoma izdašne finansijske podrške, u ma-njim iznosima veæ poèevši od septembra 1998, a u veoma znaèajnimiznosima od avgusta 1999, kako od posrednih donatora poputNED-a ili USAID-a, tako i od neposrednih davalaca, poput IRI-a;

– Pru�anje obimne logistièke podrške, od obezbeðivanja 80tona samolepljivog papira za štampanje oko dva miliona nalepnicasa parolom „Gotov je“, preko velikog broja boèica sa sprejom za pi-sanje grafita, desetina hiljada crnih majica sa štampanom pesnicom,stotina kompjutera za lokalne centre, sve do nabavke mobilnih tele-fona za koordinaciju aktivnosti;

– Obezbeðivanje teorijske literature za razvoj uspešnih obli-ka nenasilne akcije, na prvom mestu dostavljanjem preko raznih ka-nala knjiga D�ina Šarpa Politika nenasilne akcije i Od diktature dodemokratije: Konceptualni okvir za osloboðenje (Sharp 1973,

168

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

11 Naime, rezultati uporedne studije Freedom House-a o naèinima osvajanjaslobode i uspostavljanja stabilne demokratije, u èijoj izradi je uèestvovao i PiterAkerman, jedan od savetnika Otpora, pokazuju da je u veæini analiziranih sluèajevaglavni faktor promene: „… broad-based, nonviolent civic resistance – which em-ploys tactics such as boycotts, mass protests, blockades, strikes, and civil disobedien-ce to de-legitimate authoritarian rulers and erode their sources of support, includingthe loyalty of their armed defenders (Karatnycky and Ackerman 2005, 4).“

Sharp2003/1993), kao i obezbeðivanjem sredstava za prevod izvodaiz prve i cele druge knjige (Šarp 1999), na osnovu kojih je kompili-ran priruènik za obuku aktivista Otpora na srpskom;

– Omoguæavanje direktnog transfera znanja i iskustava,prvenstveno organizovanjem radionice u Budimpešti, u okviru kojeje iskusni operativac, penzionisani pukovnik vojske SAD, vijetnam-ski veteran, diplomata i „borac za demokratiju u Burmi“ Robert Hel-vej obuèavao dvadesetak najviših rukovodilaca Otpora o teoriji itehnikama nenasilne borbe koje je razvio D�in Šarp, na prvom mestuo „stubovima podrške“ re�ima, o logici potkopavanja Miloševiæe-vog autoriteta, kao i o praktiènijim pitanjima razvoja uspešnog nena-silnog pokreta, poput metoda popravljanja slike o pokretu u javnosti,taktika regrutovanja aktivista iz raznih društvenih slojeva, ukljuèu-juæi i strukture re�ima, pravila javne komunikacije simbolima, naèi-na organizovanja štrajkova, protestnih marševa ili bojkota kupovine,metoda savladavanja straha od represije i hapšenja, postupaka upra-vljanja u trenucima krize, izbegavanja nepotrebnih rizika, itd.;

– Organizovanje praktiène obuke za lokalne aktiviste Otporau više navrata, u jednom broju sluèajeva i uz pomoæ aktivista iz Slo-vaèke i Hrvatske (o èemu izvori iz Otpora nikada nisu govorili, ba-rem ne pred srpskom javnošæu).12

Otpor je, dakle, izmeðu 1999. i 2000. godine dobio svoje preci-zno definisano mesto i uloge u okviru široke antimiloševiæevske koa-licije, kao i svu pomoæ amerièkih vladinih i drugih manje vidljivih or-ganizacija neophodnu za sprovoðenje zadataka koji su mu namenjeni.

Strategija i taktike delovanja Otpora ili o ulogama novogdruštvenog pokreta u projektu rušenja Miloševiæa

U prethodnom odeljku ponuðeni su opšti okviri za razumeva-nje faustovske komponente pokreta, odnosno naèina na koji su ame-

169

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

12 Odgovarajuæi na pitanje Martina Butore, nekadašnjeg aktiviste slovaèkeOK98 kampanje, otporaš Nenad Konstantinoviæ koristi priliku da se zahvali slovaè-kim saborcima: „I just want to say that we are very grateful to you and to the SlovakiaGet Out The Vote campaign, because we really used all your experience in our cam-paign. Basically, it’s your experience and Croatian experience. Thanks to that, wewere able to organize a major Get Out The Vote campaign (Otpor Delegation Lun-cheon Discussion at the IRI, February 15, 2001, 33).“

rièki uticaji uoblièili aktivnosti široke antimiloševiæevske koalicije iOtpora kao njenog znaèajnog èlana. Ovde æe pa�nja prvo biti usmere-na na strategiju politièke borbe nenasilnim sredstvima, koja æe se po-kazati kao najubojitije oru�je kojim je raspolagao Otpor. Potom æe sepa�nja premestiti na taktièke postupke kojima je pokret uspešno uti-cao na javno mnjenje u Srbiji i stvorio neke od kljuènih preduslova zauspeh politièkog prevrata u Srbiji. Obe teme pru�iæe, nadam se, inove argumente za tezu o postmodernom karakteru pokreta.

Uprkos znatnom politièkom iskustvu aktivista na koje je Ot-por mogao da raèuna, mo�e se slobodno tvrditi da su za ovladavanjestrategijom politièke borbe nenasilnim sredstvima najzaslu�niji biliamerièki struèni savetnici, na prvom mestu veæ pomenuti RobertHelvej, iskusni praktièar rušenja nedemokratskih re�ima i glavni„trener“ Otpora, potom i sam dr. D�in Šarp, teoretièar i ideolog ne-nasilnog otpora, a u kasnijim fazama rada i finansijer, filantrop, stru-ènjak za nenasilni otpor i visoki funkcioner Freedom House-a dr. Pi-ter Akerman.

Srða Popoviæ, jedan od osnivaèa i samozvani „ideološki ko-mesar“ Otpora, bio je i povodom ovog pitanja veoma direktan. Takoon u tekstu o primeni Šarpove teorije nenasilne akcije u Miloševiæe-voj Srbiji, koji potpisuje ispred analitièkog tima Otpora, piše sledeæe:

What we actually did here is decide not only to be nonviolentbut to use nonviolent methods not only to remove the powerbut to show how superior you are, how advanced, how civili-zed, how efficient you can be if you stay nonviolent (Popoviæ2001).

U suštini, Popoviæ ukazuje na èinjenicu da nenasilni otporkao strategija poèiva na dve osnovne poluge – a) na prikazivanju ne-prijatelja u toliko lošem svetlu da bilo kome postaje skoro nemoguæeda ga podr�ava, i b) na prikazivanju sebe u toliko pozitivnom svetluda postaje teško ne prikljuèiti se. Kljuè je u oba sluèaja odnos premanasilju – braneæi se od smišljenih provokacija nenasilnog pokreta,re�im pre ili kasnije pribegava nasilju, i time sam sebi namenjujeulogu zloèinca. Pokret, pak, pristaje da trpi nasilje ne uzvraæjuæi nanjega nasiljem, i time stièe moralni kapital �rtve. A sila je, kako je todobro primetio Popoviæ èitajuæi Borhesa, „poslednje utoèište slabih

170

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

(Popoviæ 2001, 7)“. U istom tekstu, Popoviæ upotpunjuje prethodnonavedena tumaèenja:

On a strategic level, this emphasis on humor in otherwise mo-ribund, kitsch and propaganda saturated public space provedfarsighted. Actions became silly and benign. Their lighthear-ted content made the inevitable arrests of activists all themore senseless – arresting neighbourhood kids for clowningaround on the streets because of their ‘subversive, terroristactions’simply made no sense to any normal parent or grand-parent... Lastly, the effects of the regime’s direct confrontationwith the movement were defined within a strategy of presen-ting Otpor as the national victim number one. As is wellknown, persecution and victimization inspires the sympathiesand, sometimes outright conversions of some members of theregime that, in turn, created in Milosevic’s ranks an ’internalopposition’ (Popovic 2001, 6-7, kurziv S. N.).

Politièka isplativost „strategije svesne viktimizacije“ kojoj sepriklonio Otpor jasno je nagoveštena u sledeæem pasusu jednog izve-štaja o radu Institucije Albert Ajnštajn (AAI):

Otpor at that time had already been labeled a terrorist groupby the government. Yet when kids were arrested in thesesmall towns, where everybody knows everybody, peopleknew their workshop neighbors’ children were not terrorists.Mr. Popovic distinctly remembered this point from RobertHelvey’s. Otpor thus wanted as many arrests as possible.People were encouraged to act nonviolently, and then the po-lice jailed or beat them. As frustration mounted, people wereencouraged to vote in the presidential election (Chris Miller2001, in: Spencer 2001, kurziv S.N.).

Potvrdu tvrdnji spoljašnjih posmatraèa moguæe je naæi i u „in-sajderskoj“ perspektivi. Naime, ideja nenasilnog otpora uneta je èaki u jedan od prvih programskih dokumenata, Manifest Otpora:

Ideje, naime, imaju tu osobinu da �ive du�e od svojih pokre-taèa, dokle god i poslednji njihov zagovornik ima slobodu dase kreæe i dela. Hiljade osvešæenih nemoguæe je zatvoriti ilipobiti. Na svakog uhapšenog ili maltretiranog otporaša uvek

171

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

se pojavljuje pedeset novih, a ukoliko doðe do likvidacije po-jedinaca koje je re�im pogrešno identifikovao kao kolovoðe,svaki ubijeni postaæe simbol snage za hiljade novih osvešæe-nih (Manifest Otpora, str. 17, kurziv S. N.).

Strategija nenasilnog otpora, kako se iz prethodnih navodavidi, nedvosmisleno je poèivala na kalkulisanoj viktimizaciji. Oreolnevine �rtve omoguæio je Otporu da diskredituje Miloševiæev nasil-nièki re�im, kako u oèima njegovih neprijtelja, tako i u oèima njego-vih pristalica, iz èega je sledila i delimièna destabilizacija re�ima.Uz uspeh na frontu protiv Miloševiæevog re�ima, išli su i uspeh upridobijanju novih aktivista i simpatizera, kao i meðunarodna me-dijska i politièka promocija Otpora. Strategiju je, kao i obièno,jezgrovito rezimirao Ivan Maroviæ: „As repression increases, sodoes Otpor! We feed on the repression of the regime, and in all townsand cities where they arrested our people, the movement acceleratedits growth (Stefanoviæ 2000, kurziv S. N.).“

Do sada, pa�nja je bila usmerena na osnovnu otporašku stra-tegiju borbe protiv re�ima, na diskreditaciju i destabilizaciju re�imastrateškim nenasilnim oblicima otpora i kalkulisanom viktimizaci-jom. Meðutim, koliko god strateški nenasilni pristup bio dobar „je-daè“ autoriteta politièkih oponenata Otpora, on nije mogao u potpu-nosti da reši druga pitanja poput pridobijanja sledbenika ili, jošva�nije, stvaranja pobednièke klime za celu srpsku opoziciju. Na-dalje, pa�nja æe biti posveæena drugaèijem aspektu politièke delat-nosti Otpora, odnosno osnovnim taktikama za pridobijanje simpati-ja i poverenja, kao i za ubeðivanje glasaèa da je sa Miloševiæemgotovo. Biæe, dakle, govora o maštovitim, duhovitim, veselim, pone-kad èak i apsurdnim „lakim“ kampanjama, ali i o septembarskim idecembarskim predizbornim aktivnostima, tokom kojih je Otpor po-novo pribegao svojim upeèatljivim crnim kampanjama. Naime,kako je to jezgrovito sroèio Srða Popoviæ: „Otpor insisted on defi-ning its authority as being rooted not in erudite parlance but in deci-sive deeds“ (Popovic 2001, 4).

Prvi oblici aktivnosti Otpora bili su povezani sa borbom pro-tiv ukidanja autonomije univerziteta u Srbiji. Akcija ispisivanja pa-rola i iscrtavanja simbola pesnice, kojom se Otpor pretstavio javno-sti, izvedena je u centru Beograda u noæima izmeðu 1. i 2., odnosno2. i 3. novembra 1998. godine.

172

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Aktivnosti Otpora dobijaju na sistematiènosti tek posle zavr-šetka NATO bombardovanja, tokom leta i jeseni 1999. godine.13 Jed-na od prvih zapa�enih kampanja u tom periodu bila je programskogkaraktera i ticala se javnog potpisivanja „Deklaracije o buduænostiSrbije“. Deklaracija je bila zamišljena kao osnovni strateški doku-ment Otpora u toj fazi, u okviru koga su odreðeni glavni problemikoje treba rešiti i ciljevi koje treba ostvariti, a naznaèeni su i metodikojima se pri tome treba koristiti. Tri istaknuta cilja bila su: 1) uki-danje Zakona o univerzitetu i njegova zamena novim koji bi sastavilieminentni profesori, 2) ukidanje Zakona o informisanju i prestanakdr�avne represije nad medijima, i, najva�nije od svega, 3) raspisi-vanje izbora na svim nivoima po demokratskim standardima. Potpi-sivanjem deklaracije podršku pokretu dale su sve va�nije studentskeorganizacije u Srbiji i mnoge ugledne javne liènosti.

Efektan primer „gri�enja sistema“ pru�ila je i parodièna„roðendanska proslava“ za predsednika Slobodana Miloševiæa kojusu osmog avgusta 1999. godine organizovali aktivisti OTPOR!-a uNišu. Više od dve hiljade graðana dobilo je priliku da na zajednièkojèestitki ispiše svoje „roðendanske �elje“. Aktivisti OTPOR!-a suprimali i poklone graðana u ime predsednika Miloševiæa. Meðu

173

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

13 Zbog ogranièenosti prostora biæe prikazane samo neke od upeèatljivijihkampanja. Potpuniji opis kampanja moguæe je naæi na adresi: http://www.canvasope-dia.org/content/serbia.../otor_campaign.ht , kao i u feljtonu Milice Bjelovuk ob-javljivanom u dnevnom listu „Glas Javnosti“ tokom januara 2001. godine (Bjelovuk2001). Takoðe, ovde nije moguæe ulaziti u analizu organizacione podele na „skica-ti-move“, koji su smišljali aktivnosti i bavili se koordinacijom rada lokalnih aktivista, i„akcione timove“, koji su bili praktièni izvoðaèi planiranih aktivnosti, bilo da se radi-lo o slo�enijim performansima ili o jednostavnom lepljenju plakata ili deljenju leta-ka. Najzad, treba istaæi da je ovaj aspekt rada bio rezultat prvenstveno „domaæih“ ini-cijativa i ideja.

poklonima su bili karta za Hag u jednom pravcu, zatvorenièka uni-forma, knjige Mire Markoviæ, lisice i torta u obliku petokrake. Nakraju akcije torta je podeljena okupljenim graðanima.

Tokom novembra i decembra 1999. godine sprovedene su dvekampanje koje su bile usmerene na dalje popularisanje pokreta i stva-ranje još pozitivnije slike o njemu. U okviru prve kampanje iz tog pe-rioda, nazvane „Pesnica je pozdrav“, poznati srpski glumci poziralisu sa podignutom pesnicom za seriju od 50,000 postera pokreta.

Potom je sledila veoma dobro prihvaæena kampanja sa najve-æim brojem ikada štampanih postera, koja je bila naslovljena „Otpor!– jer volim Srbiju“. Glavni cilj kampanje bio je preokretanje efekatare�imske propagande koja je u to vreme prikazivala Otpor kao skupizdajnika, stranih plaæenika, pa i fašista.14

174

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

14 Tako je kragujevaèki list „Lid“ još krajem septembra 1999. godine objaviotekst pod naslovom „Nedvosmislena asocijacija“. U tekstu se Otpor poredi sa Hitler-ovom omladinom, a u tekstu je moguæe proèitati i reèenicu: „Zna se dobro èiji jepodmladak nosio crne košulje i dizao desnu ruku u znak pozdrava“. Kasnije je u istesvrhe korišæen poster sa parolom „Madlen Jugend“.

Ovom prilikom je zapoèet i svojevrstan rat postera i parolaizmeðu sukobljenih politièkih opcija. Naime, re�im je na Otporovplakat odgovorio nekolicinom svojih. Najupeèatljiviji re�imski slo-gan iz tog perioda bio je „Prodajem, jer volim da izdajem“, uz grafiè-ki predlo�ak pesnice koja stiska hrpu dolara.

Poèetak 2000. godine i glavnu temu svih aktivnosti Otpora usledeæem periodu obele�ila je upeèatljiva kampanja „Ovo je ta godi-na“, u okviru koje je najavljeno brzo i nezaustavivo rušenje Miloše-viæevog re�ima.

Prva ulièna akcija u okviru kampanje ostvarena je na doèekupravoslavne nove godine (13.01.2000.) koji su zakazali otporaši.Tom prilikom su dodeljene nagrade za „najotpornijeg“ graðanina,novinara, profesora, glumca, kao i za „najotpornije“ medije, fakulte-te i druge institucije. Deset minuta po ponoæi, otporaši su prekinuliproslavu na trgu Republike, prikazavši potom na video-bimu potre-snu listu imena �rtava Miloševiæevog re�ima. Dok su se na videobimu smenjivala imena, glas sa razglasa je poruèio: „Srbija nemarazloga za slavlje. Sad idemo kuæi. Naš odlazak sa ovog mesta biæeporuka za Srbiju, znak da treba da stavimo prst na èelo, jer ove godi-ne �ivot konaèno mora da pobedi. Da ne bude više �rtava“. Na taj na-èin je promovisana poruka da je 2000. „ta godina“, godina u kojoj„�ivot mora konaèno da pobedi“, pri èemu je neizbe�nost procesaargumentovana optu�bom da je vladajuæi politièki poredak doslov-no smrtonosan („odgovoran što smo 10 godina gladni i oèajni, što jesvake godine naša zemlja manja, što i buduænost hoæe da nam

175

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

uzmu...“). Alternative su, dakle, jasno predoèene: ili crno ili belo, iliOn(i) ili Mi!

Sledeæa velika akcija pru�ila je priliku da se pove�u institu-cionalno i organizaciono razrastanje pokreta i kritika re�ima. Naime,Otpor je za 17. februar 2000. godine zakazao svoj Prvi kongres, za-pravo neku vrstu parodije Èetvrtog kongresa socijalista koji je zaka-zan za isti dan. Parodirajuæi Miloševiæa, Otpor je još jednom hteo dapotseti javnost na potpuni fijasko Miloševiæeve inicijative. U okviruprograma kongresa promovisan je Manifest Otpora, još jedno ironiè-no poigravanje na raèun komunistièke prošlosti srpskog re�ima. IzManifesta saznajemo da „...je kljuè smene re�ima u Srbiji vezan presvega za osvešæivanje i buðenje ljudi, jer njihovo politièko deklari-sanje više nije dovoljno. U umrtvljenu baruštinu srpskog politièkogsistema OTPOR! pada kao masivan kamen izazivajuæi talase koji sešire u koncentriènim krugovima (Manifest Otpora, 13).“ Na kongre-su je najavljen savez sa nevladinim organizacijama, politièkimstrankama, samostalnim medijima i sindikatima i uspostavljanje za-jednièkog fronta u borbi protiv Miloševiæevog re�ima. Takoðe, uskladu sa najavljenim novim orijentacijama i mnogo šire definisa-nom politièkom ulogom, promenjeno je i ime pokreta. Otpor odba-cuje odrednicu studentski koju je do tada nosio u svom imenu, i po-staje Narodni pokret Otpor. U skladu sa novom orijentacijom, meðuzvanicama kongresa našli su se i tadašnji opozicioni lideri. Time jezvanièno potvrðen ranije nagovešteni široki politièki front protivMiloševiæa. Otpor je tom prilikom pozvao i graðane da se lièno odu-pru bedi, strahu i represiji, i time daju svoj doprinos borbi za demo-kratiju u Srbiji. Oèigledno, ideja je bila da se stvori utisak da se „ceonarod“ ujedinio protiv Miloševiæa i da se time on oslabi kako na or-ganizacionom planu (smanjivanjem stvarne baze za podršku), tako ina simbolièkom planu (onemoguæavanjem da re�im nastavi da sepredstavlja kao nosilac te�nji naroda).

Institucionalno razrastanje pokreta i promovisanje prvog zva-niènog programskog dokumenta, makar on imao i parodièan naslov,ili upravo iz tog razloga, otvara i pitanje ideološkog usmerenja po-kreta. Specifièan odnos Otpora prema ideološkim pitanjima dobro jeuoèio sociolog Vladimir Iliæ: „Otporaška simbolika i korišæeni ide-ološki sadr�aji morali su da budu najšireg obuhvata, kako bi kore-spondirali sa svešæu meðusobno vrlo raznorodnih protivnika tada-

176

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

šnje vlasti (Iliæ 2000b, 47).“ Takva ocena se potvrðuje i nešto dalje uIliæevom radu: „Otpor je pokazivao veliku veštinu u artikulaciji imeðusobnom objedinjavanju inaèe opreènih idejnih sadr�aja, sve ucilju širenja društvene podrške promeni re�ima koja je trebalo daprethodi promeni celog društvenog sistema (Iliæ 2000b, 50).“ Nei-menovani izvor iz Otpora Iliæu je to pitanje razjasnio na sledeæi na-èin: „ta ideja je u sebe ukljuèivala sve opcije i stavove – mogli ste daje zastupate sa pozicija republikanac/monarhista, SDU/DSS... To jeona vrsta slobode koju politièka partija negde po definiciji iskljuèuje– verovatno su se zato u aktivnosti ukljuèili i mnogi èlanovi partija.Ceo koncept organizacije bez lidera, populistièki nacionalno obojenpristup izra�en npr. kroz poruku Otpor jer volim Srbiju izgraðen jena osnovu grešaka koje je u pristupu imala (bivša) opozicija, a sa cil-jem da se ostvari najveæi efekat na najširoj populaciji (Iliæ 2000a,3).“ Još odreðeniji, ali i kritièki usmereniji prema pristupu koji je Ot-por ispoljavao u tretiranju ideoloških pitanja neophodnih za ostvari-vanje „minimalnog konsenzusa borbenog antire�imskog aktivizma“bio je Vladimir Markoviæ. U pokušaju da pru�i „sliku ideologije po-kreta“, Markoviæ izdvaja motive „populizma bez populizma“,„ideologije kao pop kulture“, namernog, ali i nenamernog brkanjaprosvetiteljskih i romantièarskih tradicija i ideja, kao i evropejstva ibalkanske grandomanije. On se naroèito kritièki obrušava na sklo-nost pokreta da koketuje sa simbolima, idejama i liènostima iz reper-toara ekstremnog srpskog nacionalizma, kao i na sklonost ideologapokreta da sa lakoæom pribegavaju orijentalistièkoj retorici u diskre-ditovanju politièkih oponenata (Markoviæ 2001). 15

Tokom maja i juna, uporedo sa porastom represije protiv akti-vista Otpora koja je pogotovu usledila posle ubistva visokogvojvoðanskog funkcionera i èlana SPS-a Boška Peroševiæa (13. 05.

177

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

15 Govoreæi o nesigurnosti koja karakteriše otporaško traganje za identite-tom u Srbiji devedesetih, a koju oni nastoje da kompenzuju preko graðenja vlasti-tog identiteta nasuprot „orijentalnom“ (ili orijentalizovanom) Drugom, Markoviækonstatuje: „Ovakvom retorikom, ne samo da se, avaj, vlastiti identitet neadekvat-no poima, veæ se u bezobzirnom samohvalisanju èitava kultura drugog (zapravoprilièno heterogenog niza drugih, bili oni Turci, �ene, Libijci, socijalisti, gubavciili Kubanci) onako uzgredno diskredituje u histeriji univerzalnog krstaškog pohodana „korene despotizma“, u jednoj narcisoidnoj harangi koja se reflektuje u izjavikako „Ideja Otpora... sa sobom nosi istorijsku opasnost za svaki re�im ‘azijatskesultanije’“ (Markoviæ 2001, 22).

2000.) praæenog re�imskom optu�bom da je ubica aktivista Otpora iinsinuacijom da je pokret zbog toga teroristièki, pokrenuta je kam-panja Otpora pod parolom „Ovo je lice Srbije“. Akcija je imala zacilj da razbije strah kod svih onih koji su pod pritiskom poèeli da sekolebaju, i da na taj naèin onemoguæi re�im u njegovoj kampanji sa-secanja baze regrutovanja pokreta. Mo�e se slobodno reæi da jespremnost re�ima da primeni silu predstavljala najsna�niji marke-tinški adut Otpora. Sluèajevi izuzetno brutalnog prebijanja aktivistaOtpora u Po�arevcu, Miloševiæevom rodnom mestu (u koje je bioumešan i njegov sin Marko), kao i Vladièinom Hanu, bili su samonajizrazitiji i medijski najeksponiraniji primeri prakse koja je sva-kodnevno „grizla sistem“, odnosno njegove osnove legitimteta.16

Pod sve sna�nijim unutrašnjim i meðunarodnim pritiskom,Miloševiæ zakazuje prevremene savezne predsednièke i lokalneizbore za 24. septembar, sam se kandidujuæi za predsednièku funkci-ju na saveznom nivou. Shvativši da je Miloševiæ „zagrizao udicu“,Otpor planira i sprovodi svoju najznaèajniju i najbolje upamæenuakciju – paralelno voðenje dve sasvim razlièite, ali koordinisane ikomplementarne predizborne kampanje. Prva od njih voðena je podparolom „Vreme je“, i ostvarivana je u saradnji sa omladinskim inevladinim organizacijama. Glavna poruka kampanje – vreme je! –grafièki je ilustrovana slikom sata èije kazaljke pokazuju da je „petdo dvanaest“ da se nešto od presudnog znaèaja uradi na politièkomplanu. Ideja pozitivne mobilizacije akcentovana je korišæenjem�ivih boja u svim materijalima koji su bili povezani sa akcijom. Bilaje to prva dosledna „Get-out-the-vote“ kampanja u Srbiji. Cilj ove„pozitivne kampanje“ bio je da zainteresuje i pokrene mlade ljude,pogotovu one koji bi trebalo da glasaju po prvi put, i ukljuèi ih u gla-saèki proces („Izaði na crtu“), kako bi se dodatno smanjile Miloševi-æeve šanse na izborima.

178

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

16 O sluèajevima psihièkog maltretiranja i brutalnog batinaja Otporaša uPo�arevcu i posebno Vladièinom Hanu detaljnije u Cohen 2000. S druge strane, netreba smetnuti s uma da je po oceni Vladimira Iliæa policija „najèešæe primenjivalameku represiju koja se svodila na kratke informativne razgovore u policijskim stani-cama koji su obuhvatali vrlo veliki broj aktivista Otpora“ (Iliæ 2001a, 3). Ispostavilose da su oba pristupa srpske policije, obuhvatna primena meke represije, kao i ogra-nièena i ciljana primena nasilja visokog intenziteta, išla na ruku Otporu i njegovojstrategiji nenasilnog otpora.

Iako je pozitivnoj motivacionoj kampanji stavio na raspola-ganje sve svoje organizacione resurse, Otpor se javno dr�ao po stra-ni. Pokret je sebe zvanièno identifikovao sa paralelnom crnom kam-panjom, koja je voðena pod agresivnom parolom „Gotov je!“. Ciljcrne kampanje je bio da nametne dobitnièko raspolo�enje još uvekrazoèaranim i apatiènim opozicionim glasaèima, kao i da slomi veruu nepobedivost voðe meðu pripadnicima re�ima. Surova i efektnakombinacija poruka i grafièkih rešenja, kao i do tada nezamislivakolièina i vrsta materijala (samo nalepnica sa parolom „Gotov je!“

179

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

štampana je u oko dva miliona primeraka a mnoge od njih su leplje-ne direktno preko Miloševiæevih plakata, pretvarajuæi ih u izuzetnoefektne kontraplakate) puno je doprinela širenju uverenja da Miloše-viæ zaista više nema nikakve šanse.

Kampanja je imala upravo onakav kraj kakav je unapred na-javljivan od strane svih njenih uèesnika i slobodnih medija. Poziva-juæi se na preliminarne rezultate svojih izbornih posmatraèa i organi-zacija za monitoring izbora, DOS je proglasio pobedu svogpredsednièkog kandidata Vojislava Koštunice još pre objavljivanjazvaniènih rezultata savezne izborne komisije. Posle pokušaja re�imada dovede u pitane veæ proglašenu pobedu opozicionog kandidata uprvom krugu predsednièkih izbora, usledile su brojne akcije graðan-ske neposlušnosti i bojkota, pa èak i pretnja opštim štrajkom (naj-znaèajniji je zasigurno bio štrajk rudara u Kolubari, površinskomkopu uglja u sistemu Elektroprivrede Srbije, koji je za re�im pred-stavljao udar kako na ideološkom, tako i na operativno-ekonomskomplanu), sa ciljem da se re�im natera da prihvati izbornu pobedu kojuje proglasila opozicija.17 Srbijom se ponovo raširila reèita parola sa

180

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

17 Po prvim nezvaniènim rezltatima Savezne izborne komisije koji su kasnili(objavljeni su tek 26. 09. 2000) Miloševiæ je dobio 40,23% a Koštunica 48,22%, dokje po definitivnim rezultatima SIK-a Miloševiæ dobio 38,62% glasova, a VojislavKoštunica 48,96%, dakle ipak manje od neophodnih 50% predviðenih izbornim za-konom, što je znaèilo da æe za 8. oktobar morati da bude zakazan drugi krug predsed-nièkih izbora. CeSID i koalicija DOS izašli su u više navrata sa nekoliko razlièitih re-zultata (svi su premašivali potrebnih 50%), od kojih je prvi i najviši procenat glasovaza Koštunicu iznosio 63,32% prema 30,71% za Miloševiæa (DOS na proslavi pobedeu Novom Sadu odmah po završetku izbora), da bi ubrzo potom Koštunièin rezultatpao prvo na 58,48%, pa na 54,66%, pa 53,96%, dok je prvi CeSID-ov rezultat bio54,4% prema 37,1%, a potom 51, 7% prema 38,2%. Uprkos oèiglednim problemimasa brojanjem glasova, CeSID i DOS su proglasili definitivnu pobedu Koštunice i iz-neli optu�be da je po sredi pokušaj izborne kraðe još pre nego što je Savezna izbornakomisija izašla sa zvaniènim rezultatima. Neosporne su dve èinjenice – da je biloneobjašnjivog kašnjenja i brojnih drugih nepravilnosti u zvaniènom brojanju glaso-va, kao i da je Koštunica dobio osetno više glasova od Miloševiæa i da bi sigurno ta-kav ili još bolji rezultat postigao i u drugom krugu, da je na taj korak pristao. Tada,meðutim, ne bi bilo povoda za „petooktobarsku revoluciju“ i celovito demontiranjere�ima koje je ona omoguæila. Interesantno je da je prilikom paljenja Savezneskupštine tokom akcija 5. oktobra u Beogradu došlo do „ne�eljenog uništavanja jed-nog broja glasaèkih listiæa“, èime je eventualno ponovno brojanje zauvek onemo-guæeno. Još je indikativnije da na inaèe izuzetno dobro dokumentovanom sajtu Ce-SID-a nije moguæe doæi jedino do podataka o rezultatima tih za demokratizacijuSrbije presudnih izbora! Pogledati sajt: www.cesid.org.

fudbalskih stadiona „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane!“. Pod rastu-æim unutrašnjim i meðunarodnim pritiskom, pojedine osobe, pa èak ikljuène institucije sistema (vojska, specijalne policijske snage), po-èele su da otkazuju poverenje Miloševiæu. Natezanje je razrešenopa�ljivo re�iranim dogaðajima od petog oktobra, koji se u Srbiji jošuvek zvanièno predstavljaju kao „spontana narodna revolucija“.

Posle odluke Miloševiæa da pod pritiskom petooktobarskeizborne revolucije prizna pobedu Vojislava Koštunice, zakazani su za23. decembar i republièki izbori, koji su viðeni kao prilika da se do-vrši i legitimizuje smena re�ima zapoèeta predsednièkim, saveznimskupštinskim i lokalnim izborima. Otpor je ponovo tokom novembrai decembra 2000. godine organizovao crnu i uèestvovao u beloj kam-panji. Bela, pozitivna kampanja išla je pod sloganom „Upotrebi ga“,pri èemu se aludiralo na mozak, i sugerisalo da bi samo njegovo od-sustvo moglo da dovede do glasanja za Miloševiæevu Socijalistièkupartiju Srbije i „stari re�im“. Sekundarni slogan bele kampanje glasioje „Nema opuštanja“, i trebalo je da predupredi oèekivano opuštanjeopozicionog glasaèkog tela posle petooktobarske pobede.

181

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

Crna kampanja Otpora išla je pod sloganom „Overi!“, što jeizraz kojim se u srpskim kriminalnim krugovima oznaèava ispalji-vanje sigurnosnih metaka u glavu veæ mrtve �rtve naruèenog ubistva.Na decembarskim izborima je, dakle, trebalo „overiti“ politièku smrtMiloševiæa i celokupnog politièkog poretka koji je on predstavljao.

Najzad, u navedenom periodu formulisan je i slogan kojm jeOtpor po prvi put nagovestio svoju nameru da igra nove politièke idruštvene uloge u vremenu posle Miloševiæa. Radi se o pasivno pre-teæoj paroli „Samo vas gledamo“, kojom je nagovešteno da Otporplanira da preraste u svojevrsnu „watchdog“ organizaciju. Pa ipak,na nekim od postera prikazan je i „bager“ (buldo�er), koji je u pe-tooktobarskom imaginarijumu postao personifikacija revolucionar-ne snage naroda, èime je dodatno ojaèana sekundarna parola da je„narod otpor“. Razumljivo, parola je imala i povratnu implikaciju pokojoj je Otpor narod, pogotovu revolucionarni narod. Otpor je tak-vim posterima svim politièkim akterima u Srbiji samouvereno po-ruèio da „paze šta rade“, jer bi u protivnom ne jedan, nego svih 5,675bagera koliko ih u zemlji ima moglo da izaðe na ulice.

182

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Malo teorije ili o „izbornoj revoluciji“ kao novom prilogu zaranije teze o postmodernoj i faustovskoj prirodi Otpora

Razmišljanja o prirodi i znaèaju Otpora kao politièkog i dru-štvenog pokreta neodvojiva su od šireg politièkog okvira èiji je ondeo neosporno bio. Tu se prvenstveno misli na samu petooktobarskurevoluciju, ali i na širi politièki scenario rušenja Miloševiæevog re-�ima. Novinar Majkl Dobs je sasvim nedvosmislen u svom odreðe-nju prirode beogradske oktobarske revolucije:

Regarded by many as Eastern Europe’s last great democraticupheaval, Milosevic’s overthrow may also go down in histo-ry as the first poll-driven, focus group-tested revolution. Be-hind the seeming spontaneity of the street uprising that for-ced Milosevic to respect the results of a hotly contestedpresidential election on Sept. 24 was a carefully researchedstrategy put together by Serbian democracy activists withthe active assistance of Western advisers and pollsters(Dobbs 2000, kurziv S. N.).

Iza naoko spontanih uliènih dogaðanja pomalja se, dakle, jed-na sasvim pa�ljivo razraðena strategija u okviru koje je Otpor imao,nasuprot svom svesno graðenom razbarušenom i samosvojnom

183

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

„imid�u“ jednu sasvim precizno definisanu ulogu. Teorijski najinte-resantnije odreðenje slo�enog karaktera tih dogaðanja, onoga što jeDobs rogobatno nazvao „poll-driven, focus group-tested revolution“ponudile su amerièke autorke Valeri Bans i Šeron Volèik u zajedniè-kom tekstu o prirodi slovaèkih i srpskih modela demokratizacije uuporednoj perspektivi. Po Bansovoj i Volèikovoj, radi se o izbornojrevoluciji, srazmerno novom i izuzetno efikasnom modelu demokra-tizacije koji koristi pretpostavljenu re�imsku izbornu kraðu kao legi-timizaciju za polu-revolucionarno preuzimanje vlasti:

Slovakia and Serbia in fact played a pivotal role in develo-ping a distinctive and remarkably effective model of demo-cratization: the electoral revolution. This model combinessuch actions as forging a more united liberal opposition, con-ducting sophisticated campaigns, expanding voter registrati-on and turnout, and improving the quality of election proce-dures, including the accuracy of vote tabulation. It is termed arevolution for three reasons (aside from the obvious ones ofjournalistic hyperbole and their parallels to the events of1989). Such elections typically involve massive increases incitizen mobilization—at the polls and often in the streets.Moreover, these electoral exercises are committed to signifi-cant changes in governments, represented constituencies, po-litical ideologies and domestic and foreign policies. Finally,when successful in bringing liberal governments to power,they have had political consequences that have been far moresignificant for the future of democracy than „normal“ electo-ral politics. They have put an end to de-democratization (Slo-vakia); they have produced a democratic turn that led to con-solidation of democracy down the road (Slovakia, Bulgariaand Romania); they have ended an authoritarian polity long inplace and increased substantially the likelihood of full-scaledemocracy (Serbia, Georgia and Ukraine); or they have pro-duced a veritable leap from dictatorial to democratic politics(Croatia) (Bunce and Wolchik 2006, 3-4).

U istom tekstu, Bansova i Volèikova ukazuju i na posebnostsrpske verzije izborne revolucije, u kojoj Otpor i njegov mobiliza-torski potencijal ponovo imaju istaknutu ulogu:

184

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Serbia added in particular mass protest after the elections tothe model. This change from the pattern evident in Slovakiaand Croatia, where mass mobilization of citizens to vote inelections was sufficient to oust authoritarians and their suc-cessors, was a necessity in that context, given the resistanceof the incumbent regime to recognizing the victory of the li-beral opposition in the first round of the Yugoslav Presidenti-al elections in September, 2000. This innovation carries seve-ral important implications. One is that it reminds us that therehave been in fact two distinctive rounds of electoral revolu-tions in the postcommunist area: those that produced an im-mediate transfer of power (Bulgaria, Romania, Slovakia andCroatia) and those that required massive public protests forthe liberal opposition to take office after the elections (Serbia,Georgia, Ukraine and Kyrgyzstan). The other is that it is thelatter version of the model that is the most common in compe-titive authoritarian regimes around the world. As Marx re-minded us, the ruling class does not give up power easily(Bunce and Wolchik 2006, 5).

Nalaze Bansove i Volèikove potvrðuju i produbljuju rezultatiobimne i veoma dobro dokumentovane studije Majkla Mekfoula o„uvozu revolucije“, odnosno o unutrašnjim i spoljašnjim faktorima uukrajinskom „demokratskom preobra�aju“. Mekfaul skreæe pa�njuna èinjenicu da izborna revolucija zahteva pa�ljivo usklaðivanje èi-tavog niza faktora, i posebno istièe znaèaj planskog stvaranja utiskada je došlo do izborne kraðe za odluèujuæu društvenu mobilizaciju:

The greatest space for meaningful activity was regarding elec-toral observation, creating the perception of a falsified vote,and the development of societal organizations that then playeda critical role in protecting the vote after Election Day. TheUkrainian experience underscored the importance of having amulti-pronged strategy, that is supporting exit polls, a parallelvote tabulation, domestic monitors, and international moni-tors. Reliance on just one of these mechanisms would havebeen insufficient (McFaul 2006, 55, kurziv S. N.).

Sa današnje distance, beogradska oktobarska dogaðanja zai-sta se mogu smatrati školskim primerom uspešno izvedene izborne

185

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

revolucije. Model izborne revolucije pru�a moguænost da se odgo-vori i na neka od va�nih, a još uvek nerazjašnjenih pitanja o Otporu.Naime, ono što nije sporno je da je Otpor imao idejne, organizacio-ne, pa i personalne korene u prethodnim samoniklim studentskimprotestima tokom 1992. i 1996-97. godine. On se, dakle, ne mo�esmatrati pojavom koja je veštaèki presaðena u srpsku sredinu, veæpre politièkim akterom koji je, jednom kada je oformljen, zbog svogpotencijala postao zanimljiv za strane projekte „demokratizacije“Srbije. Politièki model izborne revolucije èak raèuna unapred na sa-mosvojni razvoj pojedinih elemenata, bez kojih on ne mo�e uspešnoda funkcioniše. S druge strane, radi se o modelu koji je razvijen spol-ja, i poèiva na kontinuiranom dirigovanju lokalnim aktivnostima isnabdevanju lokalnih aktera odgovarajuæim sredstvima. U ranoj fazirazvoja pokreta, strani uticaji se mogu primetiti u dva domena –transferu ideja i praktiènih rešenja koje su Otpor uèinila jasnije pro-filisanim, politièki mnogo efikasnijim, pa i znatno dugoveènijim odprethodnih studentskih inicijativa (na prvom mestu organizacionimprincipima nastalim u okviru istoènoevropskih antikomunistièkihnovih društvenih pokreta), kao i u preciznom definisanju uloge kojuæe pokret imati u široko zamišljenoj neformalnoj koaliciji antimilo-ševiæevskih snaga koja treba da sprovede izbornu revoluciju. U ka-snijim fazama, strani uticaji su prepoznatljivi u raznim oblicima po-moæi neophodnim za uspešno obavljanje zadataka koje je Otporimao kao èlan koalicije (sprovoðenje strategije nenasilnog otpora,get-out-the-vote kampanja ili crne izborne kampanje). Uvid u naèinfunkcionisanja izborne revolucije omoguæuje nam da odgovorimo ina pitanje o znaèaju Otpora kao pojedinaènog politièkog faktora.Naime, kako uspeh (ili neuspeh) izborne revolucije zavisi od koordi-nisanog funkcionisanja svih pojedinaènih elementa, od „poravna-vanja zvezda“, kako bi to slikovito rekao Mekfaul, ne mogu imatiosnova u medijima èesto iznošene tvrdnje kako je upravo Otpornajzaslu�niji za pad Miloševiæa (npr. Cohen 2000). Iz istih razloga,meðutim, nisu utemeljene ni ocene da je zapadni uticaj bio najpre-sudniji. Nikakav strani interes ne mo�e da iznedri ljude rešene dasvoju sudbinu uzmu u svoje ruke, kakva god da je sila koja im stojina putu, ako ih u nekoj sredini veæ nema. Bez njih, pak, ne mo�e bitiostvaren ni jedan od glavnih preduslova za izbornu revoluciju, a po-gotovu ne strategija slabljenja re�ima putem planirane viktimizacije,

186

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

ili posebno rizièna faza kakva je ulièni protest zbog pretpostavljenekraðe glasova. Najzad, postavlja se i pitanje posledica stranog utica-ja po Otpor kao delatnu politièku organizaciju. Prihvatajuæi ono štomu je amerièka administracija preko svojih posrednika nudila, kakou vidu pomoæi, tako i u vidu smernica za delovanje, a naroèito uklju-èivanja u model izborne revolucije, Otpor je imao mnogo toga da do-bije – znaèajna materijalna sredstva, jasno definisanu strategiju,èvrst organizacioni okvir i jasne ciljeve, neophodna praktièna znanjai iskustvo, struènu, psihološku, a po potrebi i neposrednu politièkupodršku. Bez strane pomoæi, Otpor bi zasigurno imao daleko skrom-nije politièke rezultate, kao što bi to va�ilo i za srpsku opoziciju, slo-bodne medije i nevladine organizacije. Pa ipak, faustovski ugovor saamerièkom administracijom je imao i manje pozitivne strane. Pri-hvatajuæi stranu pomoæ, a pogotovu politièke savete i smernice, Ot-por je dozvolio da znaèaj autentiènih lokalnih iskustava politièkeborbe bude umanjen. Time je prestao da bude glavni „vlasnik“ svo-jih politièkih uspeha. Najzad, prihvativši da sve svoje aktivnosti po-dredi jednom cilju – rušenju Miloševiæa – Otpor je bitno umanjiosvoje šanse da igra iole znaèajniju politièku ulogu u Srbiji u vremenuposle ispunjenja tog cilja. S druge strane, uspešnost u ostvarivanjucilja uzrokovala je da omladinski društveni pokreti poput Otporabudu shvaæeni kao nu�ni sastavni delovi svake buduæe izborne revo-lucije, pa je time otvorila i prostor za delovanje eksperata za transferizbornih revolucija iz njegovih redova.

Epilog: Otpor je mrtav, pozovi Otpor radi revolucije

Pobedom opozicione koalicije DOS na decembarskim izbori-ma završava se politièki preokret zapoèet oktobarskom izbornom re-volucijom, a sa njim i jedan od najtragiènijih perioda u novijojsrpskoj istoriji. Tegoban i dugotrajan posao izgradnje demokratskihinstitucija i poretka mogao je da poène i u Srbiji.

Kao što je nagovešteno parolom „Samo vas gledamo!“, ruko-vodstvo Otpora pokušavalo je da iznaðe nove politièke uloge koje bipokret mogao da igra, i time izaðe u susret izazovu koji je za revolu-cionarni pokret znaèio petooktobarski uspeh. Ipak, ispostaviæe se daspremnost na promene mo�da jeste nu�an, ali nije i dovoljan uslovza politièki opstanak u postmiloševiæevskoj Srbiji. Daleko va�nijom

187

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

pokazaæe se sposobnost iznala�enja takve politièke i društvene ulo-ge koja æe biti prihvatljiva kako za èlanstvo pokreta, tako i za kljuènepolitièke aktere u Srbiji i inostranstvu.

Na Drugom kongresu, verovatno najsudbonosnijem politiè-kom skupu u istoriji pokreta, odr�anom 4. februara 2001. godine uBeogradu, sve otuðenija rukovodeæa elita pokreta odluèila je daokupljenim delegatima iz cele zemlje preko snimljene poruke i jed-nog jedinog „�ivog“ govornika ultimativno predstavi novu „evolu-tivnu“ i „graditeljsku“ strategiju Otpora, primerenu „novim uslovi-ma“ koji su nastali posle „oktobarske revolucije“ u Srbiji. IvanMaroviæ, nezvanièni portparol Otpora, koji je u to vreme bio na od-slu�enju vojnog roka van Beograda, sa ekrana je u nasnimljenoj po-ruci prisutnima objasnio da pesnica kao simbol Otpora treba da odeu istoriju. Po Maroviæu, pesnicom se „ne mo�emo boriti protiv neko-ga ko je slabiji od nas“. Pa ipak, video-govornik je poruèio da bi pe-snica trebalo i dalje da ostaje u srcima aktivista, za sluèaj da se pono-vo uka�e potreba za onim što ona simbolizuje. Maroviæevi retorièkiobrti i umirujuæa obeæanja nisu spreèili neke delegate da zvi�ducimasaopšte šta misle o prinudnom penzionisanju simbola pod kojim, i zakoji su se borili. U jedinom �ivom obraæanju prisutnim delegatimakoje je potom usledilo, jedan od rukovodilaca pokreta iz NovogSada pokušao je da predstavi proces promena koji je zapoèet u sa-mom Otporu kao „garant promena u èitavoj Srbiji“. Otpor posle po-bede nad bivšim re�imom prelazi u fazu Evolucije, voðen idejamaGradnje, Odgovornosti i Novog patriotizma (još preciznije, Novoggraðanskog patriotizma), što æe, ako je verovati govorniku, omogu-æiti „okretanje Srbije buduænosti“.18

Krajem avgusta 2003. godine, upravna elita Otpora je podpritiskom daljeg urušavanja ugleda pokreta najavila da æe se pokretpreobraziti u politièku partiju. Osnovu na brzinu donetog izbornogprograma èinila je „inicijativa za jaèanje dr�avnih institucija kojegarantuju slobodu, pravdu i jednakost“. Oèajno loši izborni rezultati

188

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

18 Drugi kongres je, dakle, bio prelomni trenutak u kome su na videlo izašli svidegenerativni procesi na koje su mnogi obièni aktivisti veæ neko vreme �alili: idejnakonfuzija, ispraznost, pretencioznost, nedemokratiènost, ustolièenje netransparentneupravne elite (èije se postojanje i dalje tvrdoglavo porièe), najzad i nezainteresova-nost te iste elite za mišljenja i interese bilo koga osim nje same. Najavljujuæi kraj pes-nice, samoizabrana upravna elita je u stvari obznanila krah onog društvenog pokretakoji je imao pravo da se zove Otpor.

na republièkim izborima krajem decembra (oko 60.000 osvojenihglasova!) „nadmašili“ su i inaèe veoma nepovoljna predviðanja.Loše promišljena i izvedena partijska avantura i izborni fijaskopotrošili su poslednje ostatke politièke reputacije Otpora. Nesuðenapolitièka partija je sledeæe godine izvršila tiho politièko samoubi-stvo utapajuæi se u strukture Demokratske stranke. Mefisto je, kakoizgleda, vrlo revnosno došao po dušu Fausta kome je ne tako davnoomoguæio da u�iva u toliko �eljenom uspehu.

Pa ipak, kao što to nije sluèaj ni u Geteovoj genijalnoj preradisrednjevekovne legende, tako ni u svojevrsnom postmodernom poli-tièkom izdanju Faustov pad nije konaèan. Uporedo sa umiranjem nadomaæoj politièkoj sceni, razbuktavao se posmrtni meðunarodni�ivot Otpora, ovaj put u ulozi „brenda“ pod kojim se odvijao transferznanja o nenasilnom rušenju nedemokratskih re�ima. Preciznije, ra-dilo se o manjem broju pripadnika upravne elite umiruæeg pokretakoji su, koristeæi se njegovom još neukaljanom meðunarodnom re-putacijom i svojim praktiènim iskustvima, osnovali najmanje dvacentra specijalizovana za „primenjene nenasilne akcije i strategije“(Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies CANVAS, ukome je anga�ovan Srða Popoviæ)19, odnosno „nenasilni otpor“(Center for Non-Violent Resistance, u kome su anga�ovani Ivan Ma-roviæ, Stanko Lazendiæ i Aleksandar Mariæ).20 Nastanak i uspeh cen-tara poput ova dva jasno potvrðuje tezu o postojanju namere da seobavljanje treninga lokalnih operativaca iz nenasilnih oblika borbe iizborne revolucije u postkomunistièkim zemljama bivše istoène

189

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

619 Na sajtu CANVAS-a mo�e se proèitati sledeæe kratko objašnjenje o karakte-

ru i ciljevima centra: Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies – orCANVAS represents an International network of trainers and consultants, establis-hed in 2003. Who we are: CANVAS trainers and consultants are world-wide recogni-zed experts from three countries, with experience in battling for democracy in theirown countries, and involved in knowledge transferring to six different democraticmovements in the world. What we do: We at CANVAS deliver a refined knowledgeon non-violent strategies and tactics, based on standardized and tested training pro-gramme, and the Leadership consultation program, in order to provide an overcomeof the political conflicts.

20 Oba sa otporašima povezana centra su, kako izgleda, stvorena po ugledu navašingtonski Meðunarodni centar za nenasilne sukobe (International Centre on Non-violent Conflict), èiji je osnivaè i predsednik dr. Piter Akerman, ali i na FreedomHouse (Lazendiæ i Mariæ su èak bili anga�ovani kao specijalni savetnici FH za omla-dinske pokrete u Ukrajini).

Evrope prebaci na osobe koje su imale neposredno iskustvo �ivota ipolitièkog rada u veoma sliènim uslovima, a koje su istovremenomanje podlo�ne sumnjama da æe nametati strane interese. Time seposti�e jeftinija, efikasnija, pa èak i kvalitetnija obuka, a da se kon-trola nad operacijom demokratizacije ne ispušta iz ruku.

Gardijanov novinar Ijan Trejnor na primeru ukrajinskog om-ladinskog pokreta Pora ukazuje na kljuène elemente „paketa za ne-nasilnu demokratizaciju“, odnosno izbornu revoluciju, paketa u kojisu oba pomenuta centra bila ukljuèena kao „treneri trenera“. Pritome on uspeva i da rezimira najva�nije aspekte ranije pomenute po-litièke strategije „izborne revolucije“:

With their websites and stickers, their pranks and slogansaimed at banishing widespread fear of a corrupt regime, thedemocracy guerrillas of the Ukrainian Pora youth movementhave already notched up a famous victory – whatever the out-come of the dangerous stand-off in Kiev…

[T]he campaign is an American creation, a sophisticated andbrilliantly conceived exercise in western branding and massmarketing that, in four countries in four years, has been used totry to salvage rigged elections and topple unsavory regimes.

Funded and organized by the US government, deploying USconsultancies, pollsters, diplomats, the two big Americanparties and US non-government organizations, the campaignwas first used in Europe in Belgrade in 2000 to beat SlobodanMilosevic at the ballot box.

Richard Miles, the US ambassador in Belgrade, played a keyrole. And by last year, as US ambassador in Tbilisi, he repea-ted the trick in Georgia, coaching Mikhail Saakashvili in howto bring down Eduard Shevardnadze. Ten months after thesuccess in Belgrade, the US ambassador in Minsk, MichaelKozak, a veteran of similar operations in Central America,notably in Nicaragua, organized a near identical campaign totry to defeat the Belarus hard man, Alexander Lukashenko.

The operation – engineering democracy through the ballotbox and civil disobedience – is now so slick that the methodshave matured into a template for winning other people’s elec-tions (Traynor 2004, kurziv S. N.).

190

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Na osnovu drugih medijskih napisa, moguæe je zakljuèiti dasu bivši aktivisti Otpora, u svojstvu eksperata pomenutih centaraCANVAS-a ili CNVR, odnosno kao saradnici drugih organizacijapoput Freedom House-a, osim u Ukrajini, bili umešani i u uspele ne-nasilne pokrete i izborne revolucije u Gruziji 2003. i Libanu 2005.godine, kao i u neuspešne pokušaje svrgavanja re�ima u Belorusijitokom 2001. i 2006. godine. Takoðe, iz njih je moguæe saznati da susrpski aktivisti imali kontakte i odreðene oblike saradnje i sa èlano-vima albanskog omladinskog pokreta Mjaft, uzbeèkog pokreta Bol-ga, kao i azerbejd�anskog pokreta Jok (Traynor 2005).

Preobra�aj Otpora i jednog broja otporaša iz primaoca u da-vaoce saveta i meðunarodne izvoznike sopstvenog revolucionarnog„brenda“ obezbedio je i primer koji efektno ilustruje tezu o presud-nom znaèaju novih kompjuterskih tehnologija i softvera u razvojusvojevrsne „industrije transfera demokratije“. Primer svedoèi i o od-liènom razumevanju znaèaja i uloge tih medija meðu novim genera-cijama omladinskih aktivista, bez èega oni, kako izgleda, ne bi ni us-peli u svojim borbama. Radi se, još jednom, o zlatnom deèku Otpora,Ivanu Maroviæu. Naime, Maroviæ je poèevši od 2003. godine saraði-vao sa ranije pominjanim Meðunarodnim centrom za nenasilni kon-flikt (ICNC), medijskom firmom York Zimmerman Inc., i timomkoja dizajnira video igre u BreakAway Ltd., na projektu razvojakompjuterske igre koja je izašla tokom 2005 (A Force More Power-full. The Game of Nonviolent Strategy). Igra je zasnovana na razlièi-tim nenasilnim strategijama i taktikama koje su uspešno korišæeneširom sveta za obaranje „diktatorskih re�ima“ i „neprijatelja demo-

191

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

kratije i ljudskih prava“, izmeðu ostalih i Miloševiæa (url: http://www.aforcemorepowerful.org/game/index.php#about).

Ovaj poslednji primer kao da pru�a i prikladni metaforièkizakljuèak za prièu o postmodernom Faustu. Naime, izgleda da su uvelikoj svetskoj igri demokratizacije „nepo�eljnih re�ima“, isku-stva, strahovi, nade, pa i �ivoti hiljada mladih ljudi najzad i sami pre-toèeni u kompjutersku igricu, uz pomoæ koje æe nove generacije,novi faustovski kandidati demokratije i sami po�eleti da napustesvoje dotadašnje obiène �ivote u nadi da æe postati sudeonici nekognovog ciklusa velike svetske igre. Mo�da upravo takvu rešenost naukljuèivanje u veliku svetsku politièku igru, uz istovremenu sprem-nost èak i na pretakanje sopstvenog �ivota u neèiju „edukativnu“ vir-tuelnu igricu, i rezultujuæe odustajanje od prava na sopstvene pobe-de, pa i samu sudbinu, treba smatrati današnjom cenom koju od svebrojnijih postmodernih Fausta tra�i postmoderni Mefisto.

Literatura

Bjelovuk, Milica, 2001, „Raðanje Otpora u Srbiji“, Hiljadu dana Otpora 2,Glas Javnosti, 10. januar.

Bjelovuk, Milica, 2001, „Pesnica stvorena iz ljubavi“, Hiljadu dana Otpora3, Glas Javnosti, 11. januar.

Bjelovuk, Milica, „Otpor je odgovor“, Hiljadu dana Otpora 4, Glas Javnos-ti, 12. januar.

Bjelovuk, Milica, 2001, „Prva pobeda tek poèetak“, Hiljadu dana Otpora 5,Glas Javnosti, 13. januar.

Bjelovuk, Milica, 2001, „Uporeðeni s Hitlerovom omladinom“, Hiljadudana Otpora 8, Glas Javnosti, 16. januar.

Bunce, Valerie and Wolchik, Sharon, 2006, Defining and Domesticating theElectoral Model: A Comparison of Slovakia and Serbia, CDDRLWorking Papers No. 61, May, Stanford: CDDRL.

Cevallos, Albert, 2001, Whither the Bulldozer? Nonviolent Revolution andthe Transition to Democracy in Serbia, USIP Special Report No. 72,6 August, Washington: USIP, url: http://www.usip.org/pubs/special-reports/sr72.html

Cohen, Roger, 2000, „Who really Brought Down Milosevic?“, The NewYork Times Magazine, November 26.

Dobbs, Michael, 2000, „U.S. Advice Guided Milosevic Opposition“, Wa-shington Post, Page AO1, Monday, December 11.

192

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Iliæ, Vladimir, 2001, „Otpor“ – više ili manje od politike (a: Izmeðu Evropei retradicionalizacije – Narodni pokret „Otpor“, b: „Otpor“ kao de-latna organizacija), Helsinške sveske 5, Beograd: Helsinški odbor zaljudska prava u Srbiji.

Israel, Jared, 2000, Is the Balkans the new Latin America? Bulgarian Papersays: ’CIA is tutoring Serbian group, Otpor’, url: http://www.em-perorsclothes.com/news/cialectures.htm

Jordan, Tim, 2005, Social Movements and Social Change, Working PaperNo. 7, CRESC Working Paper Series, The Open University.

Karatnycky, Adrian and Ackerman, Peter, 2005, How Freedom is Won. FromCivic Resistance to Durable Democracy, New York: Freedom House.

Kosanoviæ, Dušan, 2001, „Gotov je Otpor?“, Free Serbia, Komentari, 23.januar, url: http://db1.inform.dk/~freeserb/php/form.php3?id=Go-tov%20je%20Otpor?

Maroviæ, Jovanka, 2001, „Odlazak pesnice“, Nezavisna Svetlost 281, Vol. 5,10.-17. februar, url: http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2001/281/281-1.htm

Markoviæ, Vladimir, 2001, „Druga Srbija u Diskrepanciji. Elementi ideologi-ja neoliberalizma i orijentalizma u procesu konstituisanja jednog bal-kanskog civilnog društva“, Diskrepancija, Sv. II, br. 3, 2001, 19-24.

Maršal, Tim, 2002, Igra senki, Beograd: Samizdat B92.McFoul, Michael, 2006, Importing Revolution: Internal and External Fac-

tors in Ukraine’s 2004 Democratic Breakthrough, CDDRL WorkingPapers No. 59, May, Stanford: CDDRL.

Neš, Kejt, 2006, „Politizacija društva: društveni pokreti i kulturna politika“,u: Savremena politièka sociologija. Globalizacija, politika i moæ,Slu�beni glasnik, Beograd, 117-176.

Otpor Delegation Luncheon Discussion At The International RepublicanInstitute, February 15, Washington: IRI, 2001.

Popovic, Srdja, 2001, „An Analytical Overview of the Application of GeneSharp’s Theory of Nonviolent Action in Milosevic’s Serbia“, url:http://www.canvasopedia.org/files/serbian/CTI_Serbian_Politi-cal_Substance.doc

Sharp, Gene, 2003 (orig.1993), From Dictatorship to Democracy. A Con-ceptual Framework for Liberation, Boston: The Albert Einstein In-stitution.

Sharp, Gene, 1973, The Politics of Nonviolent Action, Boston: Porter Sargent.Spencer, Metta, Chris Miller and Gene Sharp, 2001, „Gene Sharp and Ser-

bia“, Peace Magazine, Oct.-Dec., url: http://www.peacemagazi-ne.org/archive/v17n4p14.htm

193

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

Stefanovic, Nenad Lj., 2000, „What is Otpor? Fist in the Eye“, Vreme, May 13,url: http://www.ex-yupress.com/vreme/vreme72.html

Šarp, D�in, 1999, Od diktature do demokratije, Beograd: Graðanske inicija-tive.

Traynor, Ian, 2005, „Young Democracy Guerrillas Join Forces“, The Guar-dian, Page 16, June 6.

Traynor, Ian, 2004, „US Campaign Behind the Turmoil in Kiev“, The Guar-dian, November 26.

„Yugoslavia“: Building Democratic Institutions, USIP Special Report No.47, April 14, 1999, Washington: USIP.

Slobodan Naumoviæ

„OTPOR“ – A POSTMODERN FAUST:

New Social Movement, the Tradition of EnlightenedReformism and the Electoral Revolution in Serbia

Summary

Otpor is discussed in the text as a complex and contradictory new type of so-cial movement, whose members attempted to contribute to the tradition of enlighte-ned reform of social and political life in Serbia, simultaneously in a highly pragmaticand in a creative, possibly even irresponsible manner. After the introduction, analy-sed are popular and media narratives on the characteristics of the movement, dilem-mas concerning the founding of the movement and meaning of its key symbols, andthe Faustian question of goals and consequences of foreign, in particular Americaninfluences. Following is a discussion of strategic (non-violent revolution, calculatedvictimisation) and tactical (black campaigns, get-out-the-vote campaign) roles of Ot-por in the coordinated project of ousting Milosevic. Otpor’s role is then re-interpretedin the frame of the ‘electoral revolution’, developed by Valerie Bunce, Sharon Wol-chik and Michael McFoul. An assessment of the transformation of Otpor from an ac-tive social movement into an exportable blueprint for non-violent politicalrevolutions is offered in lieu of a conclusion.

Key words: Otpor, new social movements, tradition of enlightened refor-mism, electoral revolution, democratisation.

194

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ