April final 2 - SERBIAN · PDF fileU razgovoru sa jednim poznanikom pre nekoliko sedmica, o uskrsu kao hriš}anskom prazniku, ... Tradicija ka`e da je Toma otišao bukvalno na kraj

B I Z N I S

21April 2017. www.serbianmirror.com

22 April 2017.

^ E S T I T K E

SVE [TO VAM JEPOTREBNO ZA VA[E BOGATE TRPEZE NA]I ]ETE NA JEDNOM MESTU U

SANDY’S BAKERY & DELI

Od predjela, salata, kuvanih jela i pe~enja pa doslavskih kola~a i doma}ih torti i kola~a.

Za mrsne i posne slave naru~ite kompletnutrpezu u Sandy’s Bakery.

Veliki izbor doma}ih vina i rakija, pe~enaprasad i jagnjad, riba, ro{tilj, kuvana jela

prvoklasnog kvaliteta po doma}im receptimaSandy’s Bakery & Deli.

5857 W. Lawrence Chicago IL 60630,tel: 773.794.1129

Cenjenim musterijama sre}ne praznike Hristovog Vaskrsenja

èle vlasnici Sandy i Slavoljub Damnjanovi}










P O R U K E

^ E S T I T K E

24 April 2017.

^ E S T I T K E

25www.serbianmirror.comApril 2017.

26

^ E S T I T K E

April 2017.

^ E S T I T K E


Sre}ne iblagoslovene

praznike Hristovog Vaskrsenja

sve{teniku i svimparohijanima crkve SVETA TRI JERARHA

U Dalasu, prijateljima,

kumovima i familiji u dijaspori i otad`bini

od srca èli porodica SIMI], Zaga i Rajko sa

decom i unucimauz hri{}anski

pozdrav

Serbian Orthodox Church, Dallas/ Ft Worth, 1810 South Story Rd. Irving, TX 75060

HRISTOS VOSKRESE - VAISTINU VOSKRESE!

April 2017.28

P O R U K E

PROMENAU razgovoru sa jednim poznanikom pre nekoliko sedmica, o uskrsu kao hriš}anskom prazniku, ~uo sam zanimljivu izjavu. Kaè

on meni, “Ne èlim ništa da imam sa religijom kojoj su sva obelele`ja samo šarena jaja!“ Kada malo bolje razmislite, i u pravu je!Ako se naša religija svodi samo na odredjene obi~aje i znamenja, koja još imaju neznaboà~ko poreklo i zna~enje, onda se zaistamoramo pitati da li èlimo da imamo nešto sa takvom vrstom religije.

Svakako, poznato vam je da su šarena jaja, posebno ona crvene boje povezana sa Uskrsom, pored Boì}a, najve}imhriš}anskim praznikom. Ne bih da ulazim u poreklo obi~aja farbanja jaja, nego bih èleo da se osvrnem na zna~aj samog prazni-ka koji obeleàva odredjeni biblijski dogadjaj, konkretno vaskrsenje Isusa Hrista.

Zanimljivo je da isto onoliko koliko se nekim ljudima šarena jaja ~ine besmislenim i detinjastim obi~ajem, tako se isto besmis-lenim, neverovatnim i smešnim, nekima od njih, ~ini i vaskrsenje. Sve što moète da ~ujete ili osetite u vazduhu kada govorite otome je skepticizam, neverovanje, podsmeh.

Ali, to nije ništa novo. âk su i Isusovi u~enici izrazili istu vrstu ose}anja saznavši da je Isus vaskrsao. Petar i Jovan su, dobivšivest od èna, u to rano nedeljno jutro, otr~ali na grob, videli ga praznog, i vratili se u ~udu, pitaju}i se šta to bi? Toma, koji jepoznatiji kao “neverni“, nije bio prisutan prilikom Isusovog prvog pojavljivanja nakon vaskrsenja, i odbio je da veruje dok ne budedodirnuo Isusove rane svojim rukama. A nakon ~etrdeset dana, prilikom Isusovog vaznesenja, gde je bilo okupljeno preko petstotina ljudi, tekst kaè da su neki posumnjali. I verovatno su nastavili da sumnjaju, kao što i danas to mnogi ~ine.

Kako god se ljudi postavili prema ideji Isusovog vaskrsenja, ona }e i dalje biti temelj ~itavog Hriš}anstva i blaèna nada svihvekova! Ideja koja menja ljude, koja hrabri, daje nadu i smisao ìvotu. To je zato što u ideji o vaskrsenju nema ni~eg ru`nog ilinasilnog, ni~eg što optere}uje ili plaši, ni~eg što nas potkrada sre}e i radosti. Naprotiv!

U Isusovom vaskrsenju, Nebo i zemlja se preklapaju, prepli}u i povezuju na tajanstven i ~udnovat na~in. Bog, Tvorac Neba izemlje, je bio voljan da podeli sa nama naš teret i bol, kao i našu smrt da bi nas oslobodio svega toga kroz Isusa Hrista. N. T.Wright prime}uje “da sa tog stanovišta, Isto~na Pravoslavna crkva uvek naglašava da kada je Isus ustao iz mrtvih, sa njim se izgroba pojavilo Bo`je novo stvaranje, predstavljaju}i svet pun novih mogu}nosti i potencijala.” (N.T. Wright, “Simply Christian”,116)

On nastavlja dalje da objašnjava: “Kada je Isus ustao iz groba, pravda, duhovnost, odnosi, i lepota su ustali zajedno sa Njim.Nešto se dogodilo i kroz Isusa kao rezultat zbog ~ega je ceo svet postao druga~ije mesto, mesto gde su Nebo i Zemlja zauvekspojeni. Bo`ja budu}nost je došla u sadašnjosti. Umesto pukog eha, mi ~ujemo glas: glas koji govori oslobadjanjem od zla i smrti,a samim tim i novim stvaranjem.“ (N.T. Wright, “Simply Christian”, 116)

Zbog toga je “Hristos za vernika vaskrsenje i ìvot... Za vernika smrt ne zna~i mnogo… @ivot je sakriven sa Hristom u Bogu i‘kad se javi Hristos, ìvot vaš, onda }ete se i vi s njime javiti u slavi (Jovan 8:51.52).“ (E.G. White, “~e`nja vekova“, 787)

Isti onaj Toma, koga i dalje zovemo “neverni“, prilikom susreta sa vaskrslim Hristom, dao je verovatno najve}u izjavu koja jeikada sišla sa usana apostola: “Moj Gospod i moj Bog!” (Jovan 20:28) Iako do tada ispunjen melanholijom, pesimizmom i nega-tivnoš}u, Toma se promenio pojavljivanjem vaskrslog Isusa Hrista. I od tog trenutka postao je jedan od najve}ih svedoka vaskrslogGospoda. Tradicija kaè da je Toma otišao bukvalno na kraj sveta, u ju`nu Indiju kao misionar, gde se i dan danas vide njegov tragi uticaj.

Margaret Sangster Fipen je napisala sredinom 1950tih o svom ocu, britanskom ministru W. E. Sangsteru, kako je primetila nekunelagodu u njegovom grlu i usporenost u jednoj nozi. Na pregledu, doktor je saopštio da njen otac boluje od neizle~ive bolestikoja uzrokuje progresivnu miši}nu atrofiju. Njegovi miši}i }e postepeno gubiti svoju funkciju, tako da }e ostati bez mogu}nostikretanja, glasa, pa ~ak i gutanja.

Sangster se posvetio pisanju i molitvi. “Gospode, daj mi da izdrìm ovu borbu,” molio se. Ljudima koji su ga àlili, govorio bi:“Nisu ovo nikakve patnje!“ Kona~no, skoro celo njegovo telo je otkazalo. Izgubio je glas, ali je, za divno ~udo, još uvek mogaoda drì olovku i da piše, drhtavo. Na uskršnje jutro, samo par sedmica pre nego što }e preminuti, napisao je pismo svojoj }erki.“Strašno je probuditi se u uskršnje jutro i nemati glasa kojim bih uzviknuo: ‘Hristos vaskrse!’” kazao je u pismu. “Ali još je strašni-je imati glasa, a ne èleti to uzviknuti.”

Šta za vas predstavlja vaskrsenje? Još jedan praznik više i dobru priliku za druènje, ili vreme za duboko premišljanje o onomešta je Bog uradio za ~ove~anstvo, uklju~uju}i vas i mene? Kada shvatimo da je Isus Hristos pobedio smrt, i da svaki koji ispove-da veru u Njega, “ne}e umreti zauvek” (Jovan 11:25.26), “nego je prešao iz smrti u ìvot“ (Jovan 5:24), to menja naše bi}e u pot-punosti. Prelazimo iz neverja u veru, iz kukavi~luka u hrabrost, iz tuge u radost, iz ropstva u slobodu, iz gr~a u opuštenost, iz stra-ha u mir. Zbog Hristovog vaskrsenja mi moèmo da se nadamo sopstvenom vaskrsenju. “Ide trenutak, i ve} je nastao, kada }emrtvi ~uti glas sina Boìjega, i ~uvši oìveti.” (Jovan 5:25)

Hristovo vaskrsenje je zato blaèna nada svih vekova, svih generacija, i svih veruju}ih ljudi od postanka sveta. Bez njega,hriš}anstvo nema smisla i moglo bi da se tuma~i samo kao još jedan u nizu filozofskih pokreta u pokušaju da u~ini svet boljim.Medjutim, vaskrsenje pruà kona~ni odgovor na problem ìvota i smrti, promenu za kojom svi toliko ~eznemo, unutrašnjom, spol-jašnjom, u svakom pozitivnom smislu.

Piše Milenko Tanurdì}

29www.serbianmirror.comApril 2017.

N O V O S T I I Z N A [ E S R E D I N E

Ovih dana se uveliko emitujena Televiziji Grand novapesma i video-spot na{e

sugradjanke i prve dame narodnepesme Slavice Momakovi}Miljanovi}, pesma “SUBOTA BEZNEDELJE”.

Tekst za naslovnu kom-poziciju CD-a koji uskoro izlazinapisao je ~uveni Sa{a Raki},

aran`man su uradili maestro naharmonici Lelo Nika i AleksandarDjordjevi}. Kompoziciju su uradilizajedno Slavica Momakovi}Miljanovi}, Sa{a Djordjevi} i Sa{a

Raki}.CD ima osam kompozicija, a

za sve pesme aran`mane je uradiomaestro Lelo Nika, sem dve koje jeradio sa Aleksandrom Djordjevi}em!

“Ovaj album smo radili punedve godine“, kaè za “Ogledalo“Slavica Momakovi} Miljanovi}, “bezùrbe, vode}i ra~una o svakoj sitnici.Mislim da smo napravili muzi~ki pomakjer je stilski veoma razli~it. Zato seveoma radujem ovom projektu, kao i svimoji saradnici.

Koristim priliku da se zahvalimsvim saradnicima i da ih pozdravim.

Takodje veliko hvala listu Ogledalo idragoj prijateljici, uredici i vlasniciSlavici Petrovi}. @elim takodje dauputim veliki pozdrav ~itaocimaOgledala i ~estitam im nastupaju}epraznike Htristovog Vaskrsenja uzpravoslavni pozdrav: Hristos Voskrese!“

Poru~ila je to na kraju SlavicaMomakovi} Miljanovi}.

A mi Slavici i njenoj radnojekipi èlimo mnogo uspeha sa novimalbumom i ne sumnjamo da }e iposti}i poznavaju}i Slavicu i njenuporan, marljivi rad i istan~anmuzi~ki ukus.

NOVI CD SLAVICA MOMAKOVI] MILJANOVI] U POTPUNO NOVOM STILU I ARAN@MANU

NOVO U ÎKAGU – PLUS RADIO

SUBOTA BEZ NEDELJE

Slu{ajte PLUS RADIO natalasima pozitive svakogdana od 8 do 10 ujutru –Pozitivno jutro i svakogpopodneva od 17-18 h –

Pozitivno popodne, a sub-otom – Muzi~ki koktel od 20– 22 h.

Preuzmite aplikaciju sasajta Cikago desavanja, jer

PLUS RADIO je deo sajtaChicagodesavanja.com

Pored svih novosti u gradana ovom sajtu od sada inovosti, obave{tenja i dogad-

jaji preko talasa pozitive –PLUS RADIA

Odli~na muzika, zan-imljivosti, novosti iz na{esredine PLUS RADIO.

30 April 2017.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

KNJI@EVNO VEÊ SANIKOLOM MORAVÊVI]EMUGeneralnom konzulatu je

odràno knjièvno ve~e saNikolom Morav~evi}em,

najve}im srpskim savremenim piscemistorijskih romana.

Predstavljuju}i gosta, konzulèran Dejan Radulovi} je istakao zado-voljstvo Generalnog konzulata da na ovajna~in izrazi po{tovanje i priznanje profe-soru i knjièvniku Nikoli Morav~evi}u nanjegovom doprinosu srpskoj knjièvnosti.Knjièvni opus Nikole Morav~evi}aobuhvata petnaest knjiga ili romana, od~ega dvanaest istorijskih. Neki od naslo-va romana su: “Albion, Albion“, “Vitez udoba zla“, “Brandenbur{ki kon~erto“,“Be~u na veru“, “Zapisi o srpskomcarstvu“, “Poslednji despot“, “Radi~evozave{tanje“, “Marko Mrnjav~evi} –nepriznati srpski kralj“, “Grof SavaVladislavi}“, “Srpske vlastelinke“. Autorje preko 200 knjièvnih eseja i kriti~kihprikaza iz oblasti srpske i ruskeknjièvnosti.

Nikola Morav~evi} je govorio orazvoju knjièvne forme istorijskogromana, kako u svetu tako i u Srbiji.Takodje, predstavio je teme koje suobradjene u njegovim istorijskim roman-ima. Odgovarao je na pitanja prisutnih,koja su se uglavnom odnosila na stvar-ala~ki proces i na~in prikupljanja gradjei podataka za pisanje istorijskih romana.

^lan Srpskog pozori{ta u îkaguVesna Zafirovski je pro~itala odabraneodlomke iz romana “Vitez u doba zla“ i

“Grof Sava Vladislavi}“.Nakon programa Nikola

Morav~evi} je izjavio: “Bilo mi je veliko

zadovoljstvo da imam knjièvno ve~e uGeneralnom konzulatu Republike Srbijeu îkagu. Za ovu priliku sam pripremio

izlaganje o razvitku istorijskog romana usvetu i kod nas kao osnovu za razgovoro mojim istorijskim romanima {tampanimod 1994. godine do danas. Po pitanjimakoja su mi postavljana kasnije u tokudiskusije, video sam da je publika bilaposebno zainteresovana za postupak sabi-ranja istorijski vernih podataka i njihovetransformacije u knjièvnu formu.Zahvalan sam Generalnom konzulatu ikonzulu Radulovi}u {to su omogu}ili dase ovaj kulturni dogadjaj ostvari u pros-torijama Konzulata na korist Srba izameri~ke dijaspore.“

Nikola Morav~evi} boravi uSAD, odnosno u îkagu, od 1955.godine. Poti~e iz porodice srpskog ofici-ra jugoslovenske kraljevske vojske.Osniva~ je slavisti~ke katedre naUniverzitetu Ilinoisa, gde je bio redovniprofesor, prorektor Univerziteta i direktorUprave za univerzitetski razvoj. Po~asnije doktor Vroclavskog univerziteta uPoljskoj. Dobitnik je vi{e nagrada i priz-nanja, medju kojima su nagrada “RastkoPetrovi}“ za ìvotno delo 2010. godine inagrada “Janko Veselinovi}“ za najboljiistorijski roman 2016. godine.

Te ve~eri u Konzulatu su bileizloène grafike i slike umetni~kog studi-ja Bokiki ART iz îkaga (IrenaVujanovi} i Bojan Jovanovi}). Medjuizloènim delima je bila i grafika kojomsu se autori predstavili na Jesenjemumetni~kom salonu u Parizu, u oktobru2016. godine.

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu i generalni konzu-lati Republike Srbije u îkagu i Njujorku ~estitaju dràvljani-ma Republike Srbije, pripadnicima srpske zajednice u SAD

i ~itaocima lista “Ogledalo“ Uskršnji praznik.

Hristos Vaskrse!

Irena Vujanovi} i BojanJovanovi} - Bokiki Art

Konzul èran Dejan Radulovi} dr Nikola Morav~evi}

Documents

April final 2 - SERBIAN · PDF fileU razgovoru sa jednim poznanikom pre nekoliko sedmica, o uskrsu kao hriš}anskom prazniku, ... Tradicija ka`e da je Toma otišao bukvalno na kraj