P R E D S T A V L J A M O V A M

voz za Beograd napu{tao `elezni~kustanicu Gare de Lion, Voja je ostaona peronu i mahao svima nama, kojismo kroz otvorene prozore iznenad-jeni gledali u njega...

Pro{le su godine i ja samsredinom {ezdesetih do{ao u ^ikagoda poku{am da nadjem posao uarhitektonskom birou. Sudbina jehtela da se ba{ ovde u Americiponovno sretnem sa njim i upoznamnjegovu sestru i roditelje.

Voja mi je rekao da je nje-gov san da ima svoju sopstvenu zubnulaboratoriju i da upravo na tome radi.Ubrzo smo postali vrlo bliski, jer suna{i pogledi na va`nost rada, integriteti dobre odnose u porodici bili istovet-ni. Voja se ubrzo o`enio Alemkom i

kada su mu se radjali sinovi Sa{a iDejan, bio sam po~astvovan dabudem njihov kum na kr{tenju.

Naravno, svi znamo da se nje-gov san o laboratoriji veoma uspe{noostvario. Bio sam takodje po~astvovanda ba{ mene izabere da budem arhitek-ta projekta “Edens-Dempster MedicalCenter“ u Skokiju, koji je on sa doktori-ma Dusanom @ivkovi}em i Jovanom^upi}em, `eleo da izgradi. Tako je1978. projekat uspe{no izgradjen ipo~eo sa radom. To je bio moj prvi li~niozbiljni projekat, koji mi je otvorio vrataza mnoge druge poslovne uspehe.

Voja Vla nije samo veomauspe{an vlasnik zubne laboratorije.

Svoje slobodno vreme on je koristioda radi sa fudbalskim klubomUjedinjeni Srbi, ~iji je predsednik biodugi niz godina. Njegove organiza-torske sposobnosti bile su krunisanemnogobrojnim {ampionatima kluba,kako u ^ikagu tako i na raznim gos-tovanjima {irom SAD i Kanade.Takodje, njegov trud je veomazapa`en i u Srpskoj bratskoj pomo}i,a i u drugim srpskim organizacijama.

Voja je sada ponosan i vol-jen deda. Vodjenje kluba predao jemladjima. Glavni hobi mu je bio daide u lov na divlja~, pa je tomenau~io i svog starijeg sina Sa{u.Proputovao je veliki deo sveta i svojeutiske tokom godina prenosio i namoju porodicu daju}i nam ideje za

putovanja.Jednom re~ju, Voja Vla je

~ovek o kome treba da se ~uje jer jesvojim radom i uspehom to izaslu`io.

Dr Jovan ^upi}:

Rodjen je u Novom Sadu,a srednju zubotehni~ku {kolu jezavr{io u Beogradu sa odli~nimuspehom. Radi kratko vreme, a zati-modlazi u Pariz. Tamo radi u veomapoznatoj laboratoriji i izgradjuje seu vrsnog tehni~ara. [ezdesetih god-ina dolazi u Ameriku i nastanjuje seu ^ikagu. Odmah dobija visokpolo`aj u veoma poznatoj “Standard

dental laboratoriji“. Tu radi neko-liko godina, a zatim sa svojim part-nerom Svetom Stojanovi}em otvarazajedni~ku laboratoriju pod imenomProgress Porcelain. Sa tako vrsnimtehni~arima laboratorija raste veomabrzo i postaje jedna od najboljih u^ikagu. Voja usavr{ava novine oimplantima na North Western uni-verzitetu i usavr{ava se i dalje usvim aspektima moderne tehnologi-je. Njegova laboratorija je danasopremljena najmodernijim kompju-terima i ma{inama za mehani~kuobradu krunica i mostova. Posebanakcenat je na estetskom izgledu. Vojinim stopama idu i njegova dvasina, Aleks i Dejan, i to postajeporodi~ni biznis. Snaha vodiknjigovodstvo i ra~une, a suprugaAlemka je, kako ka`u, Katica zasve. Ule}e gde god zatreba.

Voja je aktivni ~lan Srpskebratske pomo}i, a najvi{e je dao kaopredsednik Ujedinjenih Srba, mo`danajtrofejnijeg medju srpskim timovima.U svoje vreme sinovi su mu igrali zaUjedinjene Srbe. Dejan je bio veomaperspektivni golman, ali je preranonapustio fudbal. Aleks zbog povredeledja nije postigao svoj vrhunac.

Arhitekta Predrag L. Popovi}Vice President Wiss,

Janney, Elstner Associates, Inc.:Upoznao sam Voju osamde-

setih godina, kada smo po~eli daigramo tenis i to poznanstvo se razvi-lo u duboko prijateljstvo.

Pored toga {to je velikistru~njak i vrlo uspe{an u svojoj stru-ci, Voja je uvek bio aktivan u na{imorganizacijama gde su Vojine lider-ske sposobnosti puno doprinele uuspehu tih organizacija.

Ima veliko srce i ljubavprema svojoj familiji koju okupljaoko sebe. Pored toga, uvek je spre-man da pomogne na{im ljudima,specijalno mladima, {to i ~ini ve}dugi niz godina. Ponosan sam {to gamogu nazvati svojim prijateljem.

Svi u porodici Vla rade na najsavremenijim kompjuterskim

ma{inama u laboratoriji

Sa FK Ujedinjeni Srbi

Voja Vla preuzima slavu SBP "Sretenje" od ovogodi{njeg doma}ina Petra Gatari}a

Sa suprugom Alemkom

11Mart 2018. www.serbianmirror.com

I N M E M O R I A M

12 Mart 2018.

Glumac Neboj{a Glogovac (48)napustio nas je preranom smr}u9. februara u Klini~kom centru

Srbije. Stra{na vest o smrti Neboj{eGlogovca {okirala je potresla celu

Srbiju, region i dijasporu, ra`alostila jesve koji su u`ivali u njegovimgluma~kim bravurama, a posebno nje-gove kolege koje su ga poznavale, snjim studirale i radile. Srpsko glumi{te

je ostalo bez velikog ~oveka i glumca.Neboj{a Glogovac je rodjen 30.

avgusta, 1969. u Trebinju, u porodicisve{tenika Milovana i Milene Glogovac.Porodica se preselila u Pan~evo. Posle

srednje {kole je upisao studije psihologi-je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Nakon dve godine studija, predomisliose i 1990. je upisao glumu na beograd-skom Fakultetu dramskih umetnosti uklasi profesora Vladimira Jevtovi}a.Zajedno sa njim su studirali Nata{aNinkovi}, Vojin ]etkovi} i SergejTrifunovi}.

Neboj{a Glogovac je tuma~iobrojne uloge na televiziji i u pozori{tu.Prvu je odigrao kada je imao samo 7godina, malu ulogu {kolskog drugaSlobodana Popadi}a u tada vrlo popu-larnoj seriji “Bolji `ivot“ (1987).

Jedna od njegovih poslednjihuloga bila je u TV seriji “Nemanji}i –Radjanje kraljevine“, koja je upravopo~ela da se emituje na RTS-u. Tuma~ioje ulogu Vukana, najstarijeg sina StefanaNemanje.

“NEKA TI JE VE^NA SLAVAVELIKI GLUM^E I ^ASNI ^OVE^E“Kolege i prijatelji su se u suzamaopra{tali od Neboj{e Glogovca.

“U@ASNA JE NEPRAVDA

@IVOTA“ izjavljivali su kolege glumcipotre{eni iznenadnom smr}u Neboj{eGlogovca.

“Zauvek u mom srcu, sa andje-lima mili moj“, napisala je neute{naNata{a.

Na{ proslavljeni glumac VojaBrajovi} je izjavio da je smrt Neboj{eGlogovca udarac u stubove dramskeumetnosti.

“To je udarac u njenu bit, dabude gradivni deo identiteta ovog naro-da. Nenadoknadiv je njegov dar zadramsku umetnost i ljudske kvalitete.Pala je crna zavesa“, izjavio je VojaBrajovi}.

Sergej Trifunovi} je povodomsmrti kolege ostavio poruku na dru{tven-im mre`ama: “Ne znam {ta bih ti rekao,{to ve} ne zna{. Jedino {to bih mogao dati ka`em je, da kad dodje moj ~as, voleobih da me ti sa~eka{ tamo.“

Sa ~injenicom da je preminuonjen talentovani kolega nije mogla da sepomiri ni Ljiljana Blagojevi}. Posvetilamu je tu`an status.

Opro{tajno pismo de~aka kojisu odrasli uz “Nebesku udicu“.

“I On bira i u svoje rajskonaselje poziva najbolje! Neka ti je ve~naslava veliki glum~e i ~asni ~ove~e!“

Dugogodi{nji direktorJugoslovenske kinoteke RadoslavZelenovi}, povodom smrti Neboj{eGlogovca rekao je da je oti{ao jedan odnajboljih glumaca u regionu, vrhunskiumetnik i predvodnik svoje generacije ustvarala~kim okvirima.

Zelenovi} je napomenuo da jeposlednji put video Glogovca u okviruprograma festivala u Pali}u.

“Pitao sam se tada {ta jo{ mo`ebolje da uradi tako talentovan glumac.Gledao sam ga u filmu Rajka Grli}a‘Ustav Republike Hrvatske’ gde je maes-tralno odigrao profesora istorije. Mnogo mije te{ko. Znao sam da prognoze nisudobre, ali sam se nadao da je mlad i da }ese izvu}i“, izjavio je Radoslav Zelenovi}.

Boban Jevti}, direktor Filmskogcentra Srbije, rekao je da je odlazakNeboj{e Glogovca nenadoknadiv gubitakza na{u kulturu.

On je u izjavi za Tanjugnaglasio da je Glogovac bio jedan odnajboljih glumaca svoje generacije.

“Mnogo mi je `ao. Izgubili smovelikog umetnika, jednog od najzna~ajni-jih u istoriji na{e kinematografije ipozori{ta. Velika nenadoknadiva prazni-na ostaje iza njega“, naveo je Jevti}.

Od njega se oprostio i glumac ireditelj Rado{ Baji}.

NEBOJ[A GLOGOVAC (1969-2018.)

OTI[AO JE PRERANO VELIKI GLUMAC

Nagrade i priznanjaGodine 1996. je dobio nagradu “Ardalion“ za ulogu Vladimira u

predstavi “U potpalublju“, 2002. godine mu je uru~ena nagrada “Milo{@uti}“ za najbolje gluma~ko ostvarenje u sezoni za tuma~enje SimeonaNjega u “Zlatnom runu“. Za ulogu Ivana u predstavi “Hadersfild“ jedobio veliki boj priznanja: 2005. godine nagradu Novosadskogotvorenog univerziteta za najbolje ostvarenje po glasovima publike iSterijinu nagradu za gluma~ko ostvarenje; 2006. godine nagradu “Milo{@uti}“ od Udru`enja dramskih umetnika Srbije, nagradu “Ardalion“ naJugoslovenskom pozori{nom festivalu u U`icu, i nagradu “ZoranRadmilovi}“ na festivalu Dani Zorana Radmilovi}a u Zaje~aru; 2007.godine Gran pri “Naisa“ i nagradu publike u Ni{u, statuetu “Sloboda“ uSopotu, Gran pri na 24. susretima pozori{ta Bosne i Hercegovine i stat-uetu “David [trbac“ u Banjaluci; 2008. godine je osvojio: nagradu “DrBranimir DJordjevi}“ za lepotu govora kao glavni protagonista u dramiFranca Kafke “Zamak“, Nagradu grada Beograda za filmsku umetnost inagradu “Fipresci“ za najboljeg glumca prethodne sezone; 2010.godine su mu dodeljene: nagrada za najbolja gluma~ka ostvarenja na{estom festivalu mediteranskog teatra “Purgatorije“ u Tivtu i nagrada“Srebrni delfin“ za ulogu u filmu “@ena sa slomljenim nosem“ uPortugalu; 2012. godine mu je uru~ena nagrada “Branka i MladjaVeselinovi}“ za ulogu u komadu Branislava Nu{i}a “Sumnjivo lice“.Takodje je dobitnik ~etiri godi{njih nagrada JDP-a.

V A [ E I N I C I J A T I V E

13Mart 2018.

Grupa dobrotvo-ra iz ^ikaga iSrbije okupila

se oko zajedni~ke idejeda u selu Obre` kodPara}ina sazidaju crkvuHrista spasa, za ~ijuizgradnju je daoblagoslov NJ.VPVladika Longin, novo-gra~ani~ki

O istorijskomzna~aju ove crkve ina~inu prikupljanjasredstava za njenuizgradnju porodicaKrsti} iznosi vi{edetalja.

M a n a s t i rMladovac se nalazi uselu Obre` kodPara}ina

Ovaj manastirje bio ogromna svetin-ja, poput Hilandara. Onjegovom postojanju sezna iz knjige “Crkve iManastiri Pe}ke Patrijar{ije“Olge Azirojevi}, gde se ka`e:“Mladovac manastir se nalazi uokolini Para}ina, kod samogpreaza preko Morave. Godine1575/76. nastanjuju ga dvakaludjera, ~ija godi{nja davanjaiznose samo 20 ak~i (turskino-vac). Desetak godina kasnije uzmanastir je upisan prihod odmostarine preko Morave u izno-su od 600 ak~i. Ne navodi se seta~no kako je manastir nestao,pretpostavlja se da su ga sru{iliTurci. Mesto gde je iskopanpozla}eni krst iz 10. veka (kakoje rekao nas istori~ar Neboj{aDjoki}) pripada budu}oj CrkviHrista Spasa.

Ve}i deo manastira je

pod zemljom i njegovim iskopa-vanjem utvrdi}e se ta~an datumgradnje crkve. Svake godine naovom mestu, na dan slaveSpasovdana, kola~ar mesi kola~,koji protojerej Djordje zajednosa vernicima po pravoslavnomobred se~e.

Inicijativa je po~ela odpokojne @ivane Jeli},koja je ini-cirala izgradnju Crkve SvetogPantelejmona u susednom seluBa~ini i bila inicijator i donatorza izgradnju Crkve Svete Petke uIzbenici, pored Ba~ine. Zaizgradnju Crkve Hrista Spasablagoslov su dali blagopo~iv{ipatrijarh Pavle, b;agopo~iv{ivladika {umadijski Sava, kao iNJ V P vladika kru{eva~ki

David, a osnovan je iOdbor za izgradnjuCrkve Hrista Spasa.

Ovu akciju u^ikagu je zapo~ela porod-ica Mali{e, Du{ana,Dragane i Katarine Krsti}iz Vinetke, koji su izvorsvih ovih informacija. Ina~eoni su prvi darodavci od$1000, a njima se odmahpridru`ila i porodica Medi}iz ^ikaga sa istom sumomnovca.

Kao {to je ve}re~eno, blagoslov za ovu akci-ju je dao i na{ preosve}enivladika Longin iz NoveGra~anice, preko ~ije eparhije}e se dobrovoljni prilozi priku-

pljati. Svi vi koji `elite da

pomognete izgradnju ove sveinjesvoje priloge mo`ete slati naadresu manastira NovaGra~anica, na ~ekovima trebanapisati:

Nova Gra~anica RelifFound

Memo: Crkva HristaSpasa

Za detaljnije informa-cije mo`ete se obratiti ocuSerafimu u manastiru NovaGra~anica, koji je zadu`en zavodjenje ove dobrotvorne akcije,na tel: 847. 239. 2560.

NA MESTU MANASTIRA MLADOVCAZASVETLE]E CRKVA HRISTA SPASA

Apel porodice Krsti} za izgradnju crkve kod Para}ina

“Sa nevericom sam primio vestda je preminuo divan ~ovek, neponovljivii veli~anstveni glumac i kolega Neboj{aGlogovac. Ve~no }u pamtiti jutro{njesuze i bolno ridanje kolege RaletaMilenkovi}a – dok mi je na setu na{egnovog projekta saop{tava stra{nu vestkoju je upravo ~uo. Pamti}u Neboj{inuhrabrost, lepotu njegovog osebujnog tal-enta i razgovore koje smo vodili u pauzisnimanja ‘Ravne gore’ na Ljutom polju iSuvoboru. U nenadoknadivom gubitku,porodici i prijateljima – izra`avamo naj-dublje sau~e{}e“, izjavio je Rado{ Baji}.

“Ja sam uvek bio zadivljen nje-govim talentom. Op~inio me je. Nikadnije bilo potrebno ponavljati scene,nikad. Talenat je bio satkan od istine.

Istina je bila u ~vrstini i su{tinske ljud-skosti, hrabrosti, ne`nosti. Na{ herojistine. Sve ume lud, nedosti`an.Nedosti`ni heroj istine bio je najboljiglumac ikada. Za mene bio je najboljiglumac na svetu. Zbogom, Glogi, najtal-entovaniji prijatelju“, rekao je u svomgovoru reditelj Srdan Golubovi}.

“Kume moj stari, sve minedostaje. Dobri moj, u koje nebo dagledam? S kim da delim, kome daka`em. Sam si, sam, sam, kume moj“,rekao je Vojin ]etkovi}.

Neboj{a Glogovac je sahranjenu Aleji zaslu`nih gradjana na beograd-skom Novom groblju, u istom redu gdese nalaze i grobovi Dragana GageNikoli}a i Velimira Bate @ivojinovi}a.

www.serbianmirror.com

I S T I N I T E P R I ^ E

14 Mart 2018.

Mom~ilo je kupiofotografiju iz1918, a ona ga

je odvela do istine o oku-patorskom oficiru koji jesinu dao srpsko ime.

U njegovom pris-ustvu niko nije smeo daka`e ru`nu re~ protiv Srba.

[ u m a d i n a cMom~ilo, strastveni kolek-cionar, kupio je prekointernet oglasnikafotografiju iz 1918, a onaga je odvela do nepoznatepri~e o okupatoru iz Prvograta, oficiru austrougarskevojske, koji je toliko voleoSrbe da je sinu dao srpskoime.

Njegovo ime jeVitezslav Knejfl, bio jeporeklom ~eh, a u vremePrvog svetskog rata vojnikomandant Rudnika,varo{ice kraj Kragujevca.U vreme vojevanja fotografisao je[umadiju, a njegove slike su setokom proteklih 100 godina rasulepo svetu. Jedna je stigla u rukeMom~ila Paunovi}a sa Rudnika2013. godine.

Tajna prve fotografije– Na internet oglasniku

kupio sam staru fotografiju vojni-ka iz Prvog rata. Isti prodavacsutradan je postavio jo{ jednu. Inju sam kupio. Zaintrigiralo me je{to je na fotografijama ista pozad-ina, moj Rudnik. Imena ljudi ilokacija bila su ispisana na^e{kom. Pitao sam prodavcaodakle mu fotografije, on mi re~eda ih je dobio od prijatelja, on odsvog oca, a ocu je fotografije pok-lonio neki ^eh. Zamolio sam gada mi proda celu kolekciju –svedo~i Mom~ilo.

On je pri~u o “^e{kimfotografijama“ na kojima se vidi{umadijska varo{ica Rudnikispri~ao rodjaki koja `ivi u Pragu,a ona novinaru Karelu Ro`aneku,reporteru ~e{ke televizije. Pri~a oratnim fotografijama nepoznatogautora ga je zainteresovala i ve}jula 2014. bio je sa svojomekipom na Rudniku.

– Njegova reporta`a odtri i po minuta emitovana je na~e{koj dr`avnoj televiziji 27. jula2014. godine u udarnom terminu

u pola osam. U pola devet nov-inar me pozva i ka`e da je prilogvidelo vi{e od dva miliona ljudi.Javila mu se gospodja koja je nafotografijama iz reporta`e prepoz-nala svog dedu, pozvala ga i insi-stirala da pod hitno razgovara sa

mnom. Upoznali smo se prekoSkajpa – svedo~i Mom~ilo.

@ena se predstavila kaoDana Kalinova, rekla je da joj semladja sestra zove se Jana Fajtovai da ho}e sa Mom~ilom da razgo-vara o svom dedi, Vitezslavu

Knejflu.Objasnila je

da je, u vreme emito-vanja priloga, spre-mala ve~eru.Ugledav{i na TVekranu sliku svogadede ispustila je sve{to je dr`ala u ruka-ma.

– Ispri~alami je da su njen dedaVitezslav, bakaMagdalena i stricViktor, koji je tadaimao tri godine,boravili na Rudnikuod januara 1917. do1918. godine, kada sevojska povukla izSrbije. On je tokomPrvog svetskog ratabio vojni komandant,predstavnik okupa-torske austrougarskevojske. U to vreme je

i fotografisao Rudnik. Rekla mi jeda sa sestrom `eli da dodje uSrbiju. Takodje mi je ispri~ala daje njen deda sinu koji mu se rodioposle rata, 1920. u Pragu, dao srp-sko ime – Mirko, jer je mnogovoleo Srbe. I ja sam ih pozvao u

goste- pri~a Mom~ilo.

Posle {loga progovorio srpski{to je jo{ ~udnije,

VitezslavKnejfl je 1966. godinedo`iveo mo`dani udar, a nakon

toga po~eo je da govori isklju~ivosrpski jezik, sve do smrti 1969,pune tri godine. Porodica jemorala da dovodi prevodioce uku}u jer nisu dedu razumeli.

U junu 2015. godineKnejflove unuke stigle su naRudnik. U Domu kulture organi-zovana je izlo`ba fotografija nji-hovog dede, kao i kulturno-umet-ni~ki program. Gosti su bili i iza-slanici ~e{ke ambasade.

– Njih dve su iza{le nabinu s fotografijom koju su doneleiz Praga, istom kakvu sam jakupio. Jana Kalinova priznala jepred svima da su na Rudnik do{lesa zebnjom da bi mogle ~uti kakoje njihov deda u {umadiji u~inioneko zlo, nekoga ubio. Nisuverovale u to jer im je deda stal-no pri~ao o Srbima i u njegovomprisustvu niko nije smeo da ka`eru`nu re~ protiv Srba. “Videv{i

kako ste nas vi ovde do~ekali,znamo da smo do{le medju pri-jatelje“, rekla je Jana, dok sumnogi u sali plakali – pri~aMom~ilo.

On danas ka`e da je sveovo {to se desilo bila neka bo`ja

promisao i da nije sve biloslu~ajno, jo{ od one kupovinestare fotografije preko interneta.Mom~ilo podvla~i da ni{ta naKnejflovim fotografijama nepokazuje prestravljeni narodtokom okupacije. Na fotografija-ma je svadba, va{ar na kome je400 ljudi, tu su znamenitosti ovogkraja, pa sve{tenik iz selaBelanovica kome je to bila jedinafotografija u `ivotu. Poznato je daje tokom Velikog rata u Srbijisve{tenicima bilo onemogu}enosvako ideolo{ko delovanje. Alikao da je Rudnik pod Knejflombio izdvojena oaza mira uporobljenoj Srbiji.

Srpsko – ~e{ko prijateljstvoMom~ilo poja{njava da

naklonost austrougarskog oficiraprema {umadincima poti~e od

toga {to je ~eh.On podse}a das r p s k o - ~ e { k op r i j a t e l j s t v ovu~e korene jo{iz doba caraDu{ana i ~e{kogkralja Karla IVkoji su se um e d j u s o b n o jprepisci obra}alijedan drugomesa “najmilijibrate“. U svo-

jim uspomenama na okupaciju od1915. do 1918. godine politi~ar iistori~ar Dragi{a Lap~evi} pisaoje da su poznata zlodela koja su~inili austrougarski vojnici uMa~vi i u Sremu, a da su jediniizuzetak bili ^esi.

– Ve{anje stanovnikaSrbije bila je obi~na pojava nasvim stranama (…) Zulum jesvuda bio (…) Izuzetak su ~inilisamo ^esi, ako bi se gde kojipotrevio- pisao je Lap~evi}.

– Mi na Rudniku smoimali tu sre}u da nam se potrefiba{ taj ~eh- ka`e kolekcionarMom~ilo Paunovi}.

Krajem novembra pro{legodine Paunovi} je ukragujeva~koj Narodnoj biblioteciVuk Karad`i} uprili~io izlo`bu“Rudnik sa okolinom kroz objek-tiv VitezslavaKnejfla“. Izlo`enesu fotografije iz kolekcijeMom~ila Paunovi}a. Uslikao ih jeKnejfl. Marija Raca, Telegraf

INTERESANTNA PRI^A RATNIH FOTOGRAFIJA

OKUPATORSKI VOJNIK DAO SRPSKO IME SINU

B I Z N I S

15Mart 2018. www.serbianmirror.com

16 Mart 2018.

P O R U K E

Ko sam ja i za{to sam ovde? Da li smo sami

u svemiru? ^emu te`im i ~emu se nadam? [ta }e se

dogoditi kada umrem? Svi ljudi, iole duhovno nastro-

jeni, postavljaju sebi kad-tad ova zna~ajna pitanja.

Neki od njih opredeljuju se za studije teologije i filo-

zofije, naj~e{}e ne iz nekih materijalnih razloga, ve} u

`elji da re{e svoje `ivotne dileme. Koliko u tome

uspevaju, te{ko je pouzdano re}i. Ipak, oni svakako

dolaze do odredjenih odgovora koji }e im pomo}i da

svoj svakodnevni `ivot u~ine smisaonijim i boljim.

Petar II Petrovi} Njego{, veliki crnogorski

pisac i vladika, rano je oboleo od tuberkuloze i umro

veoma mlad – sa svojih 38 godina. U njegovom

knji`evnom opusu nalazi se i Testament u kome

Njego{, izmedju ostalog, opisuje kako }e izgledati

njegovi poslednji trenuci, kakva }e mu biti sahrana, i

kako }e reagovati Crnogorci na smrt svog mladog

vladike… Izuzetno su dirljivi redovi posve}eni nje-

govom ocu Tomi. Tu se Njego{ predaje se}anju kako

ga je otac mnogo puta ispra}ao: u {kolu, na razli~ita

putovanja, ali ispra}aj koji neizbe`no predstoji bi}e po

svemu poseban, bi}e to poslednji ispra}aj.

Sli~no tome, postoje u `ivotu poslednja

pitanja, pitanja od ve~ne va`nosti. Svet je u ovo na{e

nemirno doba zahvatila ozbiljna ekonomska kriza i on

nije vi{e tako ugodno mesto gde bi ljudi mogli

spokojno da `ive. Medjutim, postoji ne{to jo{ ozbiljni-

je od toga, a to su kona~na, ve~na pitanja. Neke od

odgovora nalazimo u Svetom pismu. Po re~ima

jednog ovda{njeg akademskog pisca, postoji samo ta

jedna knjiga dok sve ostale proizilaze iz nje ili se u

nju ulivaju. Jedan njen stari tekst, Knjiga propoved-

nikova, govori o ljudskoj `edji koju nikakva horizon-

talna stvarnost (reke, izvori vode, itd.) ne mo`e da

ugasi.

U {estom poglavlju Knjige propovednikova

navodi se jedno od zala koje pogadja ljude: “Ima zlo

koje videh pod suncem i ~esto je medju ljudima:

nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te du{a

njegova ima sve {to god `eli, ali mu ne da Bog da to

u`iva, nego u`iva drugi. To je ta{tina i ljuto zlo.”

(Propovednik 6:1.2) Ako nedostaje jedna dimenzija,

ne{to {to je jedino Bog u stanju da podari, onda je

to, po Solomunu, autoru ove knjige, ljuto zlo. On

nastavlja: “I da bi (~ovek) `iveo dve hiljade godi-

na…“, ukoliko nedostaje najbitniji element ljudskog

postojanja, opet je sve uzalud, jer dug `ivot ne bi

re{io ~ovekov problem. {ta je to najbitnije {to daje

smisao ljudskom postojanju i {to je jedino u stanju da

ugasi ~ovekovu duhovnu `edj?

Verujem da je Biblija najmerodavnija da nam

ponudi pravi odgovor. U razgovoru sa `enom

Samarjankom na Jakovljevom studencu, Isus Hristos

ka`e: “Svaki koji pije od ove vode opet }e o`edneti,

a koji pije od vode koju }u mu ja dati ne}e o`edneti

doveka.“ (Jevandjelje po Jovanu 4:13.14) Voda je

oduvek bila simbol `ivota (posebno u Bibliji), i Isus

je ovoj `eni ponudio vodu koja je upu}ivala na

ve~nost, na ve~ni `ivot. Dakle, ~udo ljudskog bitisanja

se mo`e osmisliti jedino ve~no{}u, jer ako je `ivot

samo kratko ovozemaljsko putovanje, onda je te{ko

izbe}i Sartrov ili Kamijev zaklju~ak da je `ivot

apsurd, mu~nina, i besmisao.

~itav hri{}anski pogled na svet govori o

tome da istorija ~ove~anstva ima smisaoni po~etak, to

jest stvaranje sveta, i da ima smisaoni kraj. Ako je to

zaista tako, kako Sveto pismo tvrdi, onda ljudski

`ivot nije besmislen. Ukoliko negde duboko u svojoj

du{i ose}ate `edj za ne~im {to nadilazi jedan obi~an

`ivot, budite uvereni da takvu `edj mo`e da zadovolji

samo Bog. Sveto pismo poru~uje ljudima da postoji

ve~nost. Da postoji Bog koji je izvor `ivota. Da smrt

nema zavr{nu re~. (Odlomak iz knjige U volji

Njegovoj je mir na{, Prof. Dr. Radi{e Anti}a)

U seriji predavanja “Pitanje porekla i smisla

`ivota“, poku{a}emo da zajedni~ki pronadjemo odgov-

ore na najva`nija ljudska pitanja. Srda~no vas pozi-

vam da mi se pridru`ite. Svakom posetiocu sledi na

poklon jedna od mojih knjiga “Put, istina i `ivot“ ili

“U volji Njegovoj je mir na{“. Dobrodo{li.

Prof. dr. Radi{a Anti}

^OVEKOVA DUHOVNA @EÐ

17Mart 2018. www.serbianmirror.com

P O R U K E

Mart 2018.

P O R U K E

18

I Z B O R I

Rodjena sam u Oradeji,Rumunija, 22. septembra1974. @ivot pod

^aušeskuovim komunisti~kimre`imom me nije omeo da imamsre}no detinjstvo. Ta~no je danismo ~esto imali toplu vodu,ni hranu, grejanje. Se}am seodlazaka sa klju~em okovrata, do mesta za prodajuhleba, gde sam ~ekala sati-ma za veknu hleba, galonmleka i nekoliko koski samesom. Moja baka ~estopri~a kako se se}a sku-vanog graška, i menekoja tra`im još da misipa, a ona nema, zbog ~ega bi onaplakala satima… Meni kao detetuto sve nije toliko zna~ilo, jer mismo imali maštu i od svega smopravili igru. Tr~ali bismo bosi poblatu, penjali se na drve}e ili bralimaline i kupine sa `buna. Bili smosva~ija deca i vaspitavali su nas svi,po~ev od komšija u parku koji sunas promatrali, majke drugova koje

bi nas hranile i škola koja nas je dis-ciplinovala. Bili smo jedni uzdruge, i povezivalo nas je to štonemamo. Zato smo nau~ili da cen-imo ako dobijemo jednu

pomorand`u ili`vaku.

Moj otac jeotišao za Ameriku1981. godine. Majkaje izgubila posao, a jasam bila ka`njena i“obele`ena“ kao izda-jnik. Izbacili su me iz

kluba “Pionir” koji je bilonešto sli~no današnjim

klubovima devoj~ica“Skaut“. Vremenom moj otac jedobio politi~ki azil i za nas i mi smoemigrirali u Detroit, Mi~igan. Biloje to svojevrsno iskustvo, do}i izjedne homogene dr`ave u dr`avupunu razli~itosti, razli~itih kultura irasa, iz jedne politi~ke društvene iekonomske sredine u jedan pot-puno novi svet. Nestvarno. Kadasmo došli u New York, videla sam

koka-kola automat. Molila samuzbudjeno mamu da mi kupijednu, ali ona nije imala novca.Afroamerikanka je prišla i kupila mije koka-kolu i bila je to moja prvakoka-kola u Americii moje prvo iskustvou svetu novom zamene.

U Detroitu jebilo ili potonuti iliplivati. Nismo imalinovca, ali smo imalibonove za hranu,dr`avno mleko, siritd. Vra}ali smokonzerve i flaše zaponeki dolar uzamenu. Školapreko puta nas meprimila i ponudilašansu `ivota. Ja nisam znala ni re~engleskog jezika, imala sam ner-avne šiške, bila sam jako mršava, apre svega bila sam izgubljena.U~itelj me inspirisao ne samo daverujem u sebe, nego da je obrazo-

vanje jedina stvar koju niko nemo`e da vam oduzme. Vezala samse za to u dragocenom `ivotu …ito je bilo jedino što me obuzimalo.

Naporno sam u~ila da bihimala dobre ocene istekla diplomu fakulte-ta za umetnostUniverziteta Mi~igan.Pravna škola Loyola mije ponudila stipendiju ipreselila sam se u^ikago. Bavim sepravom od 2000.godine i sada sampartner u pravnoj firmiRockFusco&Connely(Rok Fusko i Koneli).

Ja samsamohrana majka tro-jice de~aka, godina 9,

7 i 3. Najstariji ̀ eli da osvoji Svetskikup, a najmladji ima osmeh širokkao sunce i nada se da }e ga stari-ja bra}a ostaviti na miru. Ovo jemoj `ivot, ovo je vaš `ivot, kao štoje i `ivot mnogih drugih…

IOANA SALAJANUIoanina pri~a je pri~a mnogih ameri~kih familija… Ovo je njen `ivot, ali i na{a pri~a… Pre svega…

19Mart 2018. www.serbianmirror.com

Njihova kraljevskav i s o ~ a n s t v aprestolonasled-

nik Aleksandar i princezaKatarina sa radoš}usaopštavaju da je kral-jevska porodica dobilajoš jednog ~lana. Njenokraljevsko viso~anstvoprinceza Danica, suprugaNj.K.V. princa Filipa,rodila je sina u Beograduu nedelju, 25. februara2018. godine u 10:30~asova.

Sa blagoslo-vomNjegove svetosti patri-jarha srpskog gospodina Irineja,zvona Hrama Svetog Save zvonilasu u znak rodjenja novorodjen~etakraljevske porodice Karadjordjevi},a ovo je prvi put u istoriji da je 49zvona najve}eg pravoslavnoghrama na Balkanu objavilo takvorodjenje.

Majka i beba se ose}ajudobro. Roditelji, princ Filip i princezaDanica, srda~no zahvaljuju svima na

~estitkama, zajedno sa Njihovimkraljevskim viso~anstvimaprestolonaslednikom Aleksandrom iprincezom Katarinom.

Ovo je prvo rodjenjemuškog deteta u kraljevskoj porodi-ci u Srbiji nakon 90 godina kada seNj.K.V. princ Tomislav rodio uBeogradu. On je bio brat Njegovogveli~anstva kralja Petra II, dedeNj.K.V. princa Filipa.

NJ.K.V. PRINC FILIP I PRINCEZA DANICA

DOBILI PRVO DETE, SINA

VA@NO OBAVE[TENJE

20 Mart 2018.

L I ^ N O S T I

Branislav Nu{i} se rodiou Beogradu 8, oktobra1864. godine u

trgova~koj porodici u neposred-noj blizini onda{nje ~ar{ije, udana{njoj Ulici cara Lazara.Ku}a se nalazila na mestu gdeje potom sazidana Narodnabanka. Na kr{tenju je dobiohelensko ime Alkibijad, koje jedocnije sam preobratio uBranislav. Drugovao je sabra}om Ili}ima, sinovima Jovana Ili}a(1821-1901), pesnika “Dihara“ i politi~ara.

U gostoljubiv dom Ili}a ~esto jenavra}ao. Pred njima je prvi put ~itao svojukomediju “Narodni poslanik“. O tome ~itan-ju sam Nu{i} je ispri~ao profesoruMilo{evi}u; knji`evniku, koji je zabele`io usvojim se}anjima ovih nekoliko detalja:“Sedeli smo u ba{ti. Bio sam jo{`utokljunac, nisam imao ni punih dvadesetgodina. Bio sam u u`asnoj tremi. Naro~itosam se pla{io Vojislava, koji je uvek pri~itanju ostajao }utljiv, a potom, kad bi ve}svi rekli svoje mi{ljenje, davao definitivnisud. Ali, ovoga puta ne samo da nisampropao, kao {to je bivalo ponekad kad sam~itao svoje stihove, nego sam ih prostoodu{evio. Toliko su me hvalili da sam biozbunjen. Taj trenutak je bio odlu~uju}i umoj knji`evnoj karijeri; ostavio sam za svag-da poeziju i sav se posvetio pozori{tu.“

U zatvor zbog pesmeNu{i} je po zavr{enom pravnom

fakultetu u Beogradu osudjen 1887. godinena dve godine zatvora zbog jedne alegori~nepesme “Dva raba“, objavljene u “Novombeogradskom dnevniku“. Nije izdr`ao nipunu godinu dana u po`areva~kom zatvorupa je pu{ten. Dr`avnu slu`bu nije dugomogao dobiti “zbog pogana jezika i jo{poganijeg pera“.

Posle konsulovanja po na{imju`nim krajevima i povratka iz Novog Sada,stupa 1905. godine u tek osnovanu“Politiku“, ~ija se redakcija nalazila u Ulicikralja Milutina br. 12 (danas Ulica srpskihvladara), gde je bila sme{tena i {tamparija.Osniva~ “Politike“ i prvi direktor VladislavF. Ribnikar (1872-1914) do{ao je na misao“da Nu{i} sam stvori svoju rubriku pisanulako, na jedan feljtonski na~in i sa si`eimaiz beogradskog `ivota“. Po Nu{i}evimse}anjima “izgledalo je u prvom trenutku, tomalo te{ka zada}a, jer je beogradski `ivotbio tada tako obiman“ … ali na navaljivan-je bra}e Ribnikar primio se du`nosti.

Od 1. decembra 1905. godineNu{i} je skoro iz broja u broj pisao duhovitekozerije o prilikama i ljudima onda{njegBeograda. U decembarskom broju objavlje-na je bele{ka: “Jedan od najdarovitjih inajpoznatijih na{ih knji`evnih humoristi~ara

po~inje od danas stalno da radiu ‘Politici’ i to rubriku ‘Izbeogradskog `ivota’. Potpisiva}ese iz skromnosti samo BenAkiba, ali }e svaki ~italac ve}po dana{njem broju poznati kose to skriva iza tog imena.

Beogradski `ivot pru`ave} toliko raznovrsnosti i tolikobogatog materijala, da se unjemu svakog dana mo`e na}ipo ne{to {to odista vredi da se

zabele`i, a kad to ~ini ~ovek od talenta, kao{to je Ben Akiba, onda }e u tom veselom,duhovitom }eretanju svaki ~italac mo}iodista da u`iva“.

Iz tih napisa izbijale su iskreduhovitosti i sarkazma. Tako, na primer,naslov “Svak na svom mestu“ zna~i dazapravo niko nije na svom mestu, da ubirokratskom narodu ne mo`e nikako da seuhvati ko se ~ime bavi, jer se niko ne bavistrukom i du`no{}u za koje je postavljen ipla}en, ili “@andarmski kongres“ gde`andarmi za svoj praznik predla`u Prvi maj,jer je tog dana i socijalisti~ki zbor uBeogradu pa bi trebalo da se tu i oni nadjusabrani.

Te kozerije Nu{i} je, kao {to smopomenuli, potpisivao pseudonimom BenAkiba, tj. imenom jednog jevrejskog mudra-ca ~ijom je izrekom “Sve je to jednom bilo“i po~eo saradnju u “Politici“. Pseudonim jeslu~ajno sam Nu{i} uzeo jedne ve~eri }aska-ju}i sa saradnicima lista kod “Dva pobrati-ma“, kad su i osvanuli.

Prvi dani saradnje u listu ostali sumu u najlep{oj uspomeni. “Redakcija je bilatoliko skromna i ste{njena – pri~a Nu{i} –da je izgledala skoro bedno. Bila je samojedna saradni~ka soba koja je bila iuredni~ka i direktorska. I kada se svi okoosam ~asova izjutra iskupimo u saradni~kojsobi Di{a (Stevanovi}) nam donese i ise~epo celu tepsiju bureka...“ U svojim napisimaNu{i} je naro~ito ismejavao ta{te, pa je ~estodobijao prete}a pisma. Tako je jednom pri-likom primio paket u kome su mu {aba~keta{te poslale mo~ugu kao znak objave rata.

@anka Stoki} …U jeku objavljivanja Ben Akibovih

zgoda zabele`ila je poznata komi~arka@anka Stoki}, pozori{na umetnica: “…Iskupile se `ene, tako posle podne posedalepo minderluku, turile d`ezvu u vatru i vodeovakav razgovor. Bo`e moj kako se svetpromenio, veli jedna, kako je nekadadruga~ije bilo. Pre, ako se za kojom`enskom i povu~e rep, a ono, to mi ̀ ene sve{apu}emo poverljivo, u ~etiri oka, kazujemojedna drugoj, dok ne pukne bruka po~ar{iji… A ovo danas ne mo`e{ ni suknjuda zadigne{, a da ti se to ne iznese u nov-inama. E, pa prija Mico, veli druga, a ti,

brate, nemoj da zadi`e{ suknju. – Ama nijeto, brani se Mica, {to je ja zadi`em nego {toje sada takav svet pa zaviruje. Eto onaj… dakako se zva{e, onaj s poganim imenom…Ben Akiba. Jest taj! E taj bi crko da nezaviri pod tudju suknju. Ja ne znam samo{to se ovaj svet ne digne protiv te napasti,pa da ga prosto zatrpa kamenjem…“

Napu{ta “Politiku“ ….Nu{i} je 1909. godine napustrio

redakciju “Politike“ i sa NaumomDimitrijevi}em (1856-1920), urednikom“Ged`e“ pokrenuo “Tribunu“. U Beograduje uredjivao ”Male novine“ i “Samoupravu“,a od knji`evnih listova i ~asopisa“Preodnicu“ (1891), “Pozori{ni list“(1901-1902) i “Zvezdu“ (1912) sa PavlomMarinkovi}em.

Neobi~no aktivan, on nam je

ostavio zabele{ke “Iz polupro{losti“,ve}inom {tampane u “Zvezdi“, kojima jeopisao ~ar{iju, stare hanove i kavane i daosliku Beograda “sa }epencima i niskimku}ama ~ije se krov mogao rukom dohvati-ti“. Iz njegovih redova saznajemo da su krozBeograd nekad prolazile kamile sa espapom,upoznajemo beogradske “`ureve“, i “posela“,vidimo nedeljne izlete taljigama u Top~ider,prisustvujemo prstenovanju i svadbama,

odlazimo u Palilulu na uli~ne igranke,gledamo kako `ene u dugim suknjamabri`ljivo paze da ne poka`u noge, prisustvu-jemo onda{njim “sportskim” takmi~enjima,koja su se zvala “janid`ajes“ i “meta”…Nema va`nijeg dogadjaja koji se desio uBeogradu, a da Nu{i} nije pisao povodomnjega ili da nije uzeo u njemu li~nog u~e{}a.

“Od prve mladosti pa do smrti“,bele`i Mom~ilo Milo{evi}, “bio je delovod-ja peva~kog dru{tva ‘Kornelije’, sekretarakademskog dru{tva ‘Pobratimstvo’,predsednik peva~kog dru{tva ‘Jak{i}’, sekre-tar odbora za ulep{avanje Kalemegdana,sekretar dru{tva ‘Ujedinjena omladina’,sekretar dru{tva za podizanje spomenika Sv.Savi, predsednik Odbora za prenosJak{i}evih kostiju, predsednik Srpskog nov-inarskog udru`enja, predsednik Dru{tva srp-skih knji`evnika, jedan od organizatora Prvejugoslovenske izlo`be u Beogradu 1904.godine, predsednik Kongresa slovenskih ses-tara, ~lan Narodne odbrane, pokreta~ idejaza osnivanje Dru{tva prijatelja umetnosti‘Cvijeta Zuzori}’, organizator i prvi na~elnikUmetni~kog odeljenja Ministarstva prosvete,predsednik medjunarodnog kongresa zaza{titu autorskih prava u Beogradu, osniva~i prvi predsednik Udru`enja dramskh autora,inicijator za osnivanje beogradskeGluma~ko-baletske {kole“, a imao je i nizdrugih funkcija.

Rajkovi}eva knji`ara….Nu{i} se posle povrataka iz

Sarajeva 1927. godine, stalno nastanio uBeogradu. Stanovao je u Kapetan-Mi{inojulici broj 16, Brankovoj br. 24, u ku}islikara Steve Todorovi}a, u Siminoj i neko-liko godina pred smrt u [ekspirovoj ulicibroj 1. Tu je i umro 19. januara 1938.godine. Poslednjih deset godina `ivota Nu{i}je naj~e{}e provodio u Rajkovi}evoj knji`ariu Knez-Mihailovoj ulici broj 8, u Zadu`biniPerse i Riste Milenkovi}a. Tu je pisao i svojposlednji komad “Vlast“, koji nije dovr{io.“Jednom je nai{ao da ne{to kupi“, pri~aSveta Rajkovi},” u dnu radnje bio mi jepisa}i sto. Odmah ga je primetio i seo: ‘Gle,ovde je sasvim dobro za rad’. I od tadasvakog dana ta~no u sedam dolazio je u rad-nju, sedao za moj sto po~eo da pi{e, semkad je bio bolestan ili van Beograda. Rade}i,popio bi deset do petnaest kava pre podne iisto toliko po podne. Imali smo ‘kavenifond’. Kad bi nam ponestalo za kavu, on biza~as sro~io ~lan~i} za ‘Medju nama’ – pabismo po {egrtu poslali starom Di{i u‘Politiku’, a on po njemu nama pet banki.To je zna~ilo da }emo imati novca zapedeset ‘Jugobrazilovih’ kava. Ako bi mukatkad zatra`ili sitninu, a to se ~e{}e dogad-jalo, pokupio bi je iz ‘fonda’ {eretski sesmeju}i. ‘Kakav mi je to fond kad ne}e dase {trpne iz njega…“

Dr Vojin Drenovac

OD BEN AKIBE DO AKADEMIKA