Uvod

Uvod

Raunarska arhitektura (

jezik" en. Computer architecture) je teorija dizajna i konstrukcije raunara. Svaki raunarski arhitekt postavlja temelje za neku raunarsku arhitekturu koju e koristiti raunar. Temelji se postavljaju tako da zadovoljavaju potrebe korisnika, ali i dizajnera.

Iako se ovaj termin obino odnosi na hardversku arhitekturu, on se moe odnositi i na:

najee se odnosti na hardversku arhitekturu raunara, kao to je Von Neumannova arhitektura ili NUMA (Non-Uniform Memory Access) arhitektura. Dizajn arhitekture procesora, ser naredbi, adresni naini rada, razne tehnike i tako dalje. Takoer se to odnosi na mainske osobine koje programer treba razumijeti da bi napravio uspean raunarski program.

Da bi raunar kao ureaj koji korisnici vide na policama trgovina i na svojim radnim stolovima dobio svoju funkcionalnost i formu, on prethodno mora da proloe kroz mnogo faza u procesu proizvodnje. Prva faza u izradi kompjutera jeste projektovanje raznih njegovih delova - procesora, memorije, hard diska kao i raznih ulaznih i izlaznih ureaja. U fazu projektovanja ubraja se takoe i projektovanje matinih ploa - uklapanje postojeih i novih komponenata u jednu funkcionalnu celinu, kao i projektovanje kompletnih raunarskih sistema. Ova grupa strunjaka je, osim za projektovanje, zainteresovana i za nain funkcionisania pojedinih delova i kompletnog raunarskog sistema. Nakon faze projektovanja slijedi faza realizacije raunara tokom se dovreni projekti iz projektantskih biroa prenose u proizvodne hale raznih fabrika irom sveta gde se proizvode pojedine komponente ili kompletni raunarski sistemi. Sledea grupa strunjaka koja je zainteresovana za izradu raunara su razne veleprodaje, a na naim prostorima esto i maloprodaje koje raunare esto dobijaju u kitu, odnosno u delovima. Strunjaci u takvim kompanijama sastavljaju raunare na osnovu proizvoakih uputstava i preporuka za sastavljanje. Zbog toga su oni zainteresovani za sastav raunara, ali i nain njeghovog funkcionisanja i njegove performanse, da bi ih mogli kvalitetno prezentovati potencijalnim kupcima. Za sastav i nain funkcionisanja su zainteresovane i raznorodne softverske kue - od proizvoaa operativnih sistema, koji se najvie oslanjaju na hardver, preko proizvoaa npr. video igrica, koji moraju znati da iskoriste mogunosti pojedinih grafikih kartica, pa do proizvoaa softvera za poslovnu primenu, koji moraju da znaju minimalnu konfiguraciju na kojoj e njihov softver raditi. Na kraju ovog lanca su korisnici koji su zainteresovani za dobijanje raunara sa to boljim karakteristikama po to povoljnijoj ceni.

Vrlo esto se koristi i termin organizacija raunara - arhitektura i organizacija raunara.

Raunarski hardver

U hardver spadaju fiziki i elektronski delovi raunarskog sistema. Hardver ili raunarski hardver (

jezik" en. hardware; computer hardware) je fiziki, opipljivi deo raunara. Hardver se mnogo ree menja nego softver. Zbog toga su i takvi nazivi jer na engleskom soft znai mehko, dok hard znai tvrdo. Mogunosti raunara u najvioj meri zavise od hardvera i njegove kvalitete.

Hardverska, raunarska arhitektura koja se koristi u kunim raunarima se naziva Von-Neumann Arhitektura. Takoer, postoje i druge arhitekture, ali se mnogo ree koriste.

U raunarski hardver spadaju centralana jedinica, ulazni ureaju, izlazni ureaji i kombinovani ureaji (ulazno-izlazni ureaji). Oni imaju etiri aktivnosti koje trebaju da obave, a to je unos, obrada, memorisanje i izlaz podataka.Glavni delovi raunaraUreaji centralne jedinice: matina ploa, (ROM, BIOS ili EFI), procesor, (procesorski hladnjak), RAM, grafika kartica, (grafiki ip), zvuna kartica, modem, mrena kartica, napojna jedinica, TV tuner.

Ureaji za snimanje podataka: hard disk, optiki ureaji, (

ureaj" CD ureaj,

ureaj" DVD ureaj, HD-DVD ureaj, Blu-ray ureaj), flopi disk,

ureaj" zip ureaj,

memorija" flash memorija.

Grafiki izlazni ureaji: monitor, (

monitor" LCD monitor,

monitor" CRT monitor, plazma monitor), tampa (printer), (laserski printer,

printer" tintni (Inkjet) printer), projektor.

Zvuni ulazno/izlazni ureaji: mikrofon, zvunici.

ureaji" Ulazni ureaji: tastatura, mi, skener, Web kamera, Gamepad ili Joystick.

Matina ploa je glavna printana poluprovodnika ploa koja omoguava komunikaciju izmeu ostalih hardverskih delova u raunaru. Praktino, matina ploa je dom za ostale komponente. Ona direktno utie na performanse raunara shodno mogunostima njenog ipseta, socketa i kvaliteti ostalih delova na ploi. Matine ploe su mnogo napredovale, tako da je danas sasvim uobiajeno da matina ploa ima ve ugraen zvuni ip, grafiki ip,

kartica" mreni ip, USB prikljuke, pa ak i procesor, dok su floppy kontroleri ve odavno uobiajeni, i ako su pre i oni bili odvojeni.

Procesor (mikroprocesor, P ili uP) je elektronika komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom ipu (poluprovodnikom integralnom sklopu). Centralni procesor (

jezik" en. Central Processing Unit ili samo CPU) je srce svakog raunara, iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najee se misli na centralni procesor (CPU). Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutranjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smeteni u jednom ipu. Prvi put takvo neto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji dodue mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naunici prvi put uspeli da u jedan ip smeste silna

kolo" integrisana kola i tranzistore, to je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom poeli da troe mnogo manje el. energije.

RAM, skraeno od

jezik" en. Random Access Memory (memorija nasuminog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja raunarskih podataka ijem sadraju se moe pristupiti po bilo kom redoslijedu. Ovakav nain pristupa razlikuje se od sekvencijalnog naina koji se koristi kod ureaja kao to su magnetna traka, diskovi i cilindri, gdje je, zbog prirode mehanikog kretanja takvih medija za pohranu podataka, raunar primoran da pristupa podacima prema strogo odreenom redosledu. RAM je jo karakteristian po tome to se kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo itati, ve i zapisivati, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje se podaci mogu samo itati. RAM se u raunarima upotrebljava prvenstveno za primarnu pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se mijenjaju. Meutim, postoje i neke vrste RAM ureaja koji se koriste za trajnu pohranu podataka.Grafika kartica, Grafiki adapter, VGA kartica ili video kartica (

jezik" en. graphics card, video card, vga card, graphics adapter) daje i obrauje

raunarska grafika" dvo-dimenzionalnu ili

raunarska grafika" tro-dimenzionalnu sliku. Grafiki procesor (GPU) je glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevoenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafikom izlaznom ureaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao to je

raunarska grafika" 3D raunarska igra, alje informacije grafikom procesoru koji potom obrauje dobivene informacije i alje ih na monitor. Grafika kartica se ugrauje u matinu plou, obino u AGP ili

Express" PCI Express utor.Zvuna kartica je deo koji obezbjeuje zvuni ulaz i izlaz. Zvuna kartica na sebi sadri zvuni ip koji pretvara analogne zvune valove u digitalni signal (nule i jedinice). Zvuni ip se moe nalaziti i na matinoj ploi sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj. Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvara. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvuni procesor koji oslobaa CPU od procesiranja zvunih signala (ako ga zvuna karta nema, onda to radi CPU), takoer zvuna kartica ima svoju memoriju. Komunikacija sa raunarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija sa zvunicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.

Napojna jedinica je hardverski deo koji raunaru obezbjeuje napon i struju. Napojna jedinica obezbjeuje da svaki deo raunara dobije odreenu koliinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente raunara ne troe istu koliinu elektrine energije. Takoer, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V to je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u raunaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlaenje. Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Elektrina snaga se meri u W (vatima) ili matematski reeno P=U*I (napon pomnoen sa strujom). Najvei potroai su grafika kartica, hard disk, matina ploa i optiki CD/DVD ureaji.Tvrdi disk (ili hard disk) je ureaj koji pie i ita podatke. Svaki raunar danas ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se dre svi podaci neophodni za pokretanje raunara, kao npr.

sistem" operativni sistem, te on ustvari omoguava raunaru da zapamti podatke i poslije gaenja istog. Sam hard disk je izumljen oko 1950-tih godina, kapaciteta od samo nekoliko megabajta danas su doli do mnogo veih brojki, danas se kapaciteti mere u stotinama gigabajta (GB), ak na nekim web serverima i u terabajtima (TB). Bilo ta to se nalazi u disku je zapravo red bajtova, vie ili manje. Svaka datoteka bila ona slika, video, tekst ili neto drugo je red bajtova zapisanih, u ovom sluaju, na tvrdom disku.

Optiki ureaji u raunarstvu su ureaji koji itaju i snimaju neku vrstu optikog medija. CD (Compact Disc) ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se nalaze na CD mediju. Neki mogu samo prikazivati sadraj, dok imamo i ureaje koji su u mogunosti i snimati nove podatke sa raunara ili s drugog CD medija. DVD (en. Digital Versatile Disc ili Digital Video Disc) ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se nalaze na DVD mediju. Neki mogu samo prikazivati sadraj, dok postoje i ureaji koji su u mogunosti i snimati nove podatke sa raunara ili s drugog DVD medija. Ustaljena brzina snimanja i pisanja dananjih DVD medija je 21.13 MB/s, odnosno 16 puta (16x) bre od prvobitne brzine snimanja - 1.32 MB/s. Nakon samog predstavljanja DVD medija i ureaja pojavio se problem kompatibilnosti izmeu raznih formata. Danas su formati objedinjeni i obino ih svi noviji ureaji uredno itaju, ukljuujui: DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM, te DVD-R i DVD+R. Takoe, veina ureaja ita i snima i dvoslojne DVD medije. HD DVD (en. High Density DVD ili High Definition DVD) je optiki format diska najnovije generacije napravljen za pohranu velikih podataka ili filmova visoke rezolucije. HD DVD standard je razvijen od strane nekoliko kompanija koje se bave elektronikom i raunarstvom, a koje je predvodila Toshiba. HD DVD na jednom sloju ima kapacitet od 15 GB, dok je kapacitet na dvoslojnom mediju 30 GB, a naknadno je Toshiba objavila da e postojati i troslojni HD DVD mediji sa kapacitetom od 45 GB. HD DVD koristi plavo-ljubiasti 404 nm laser za itanje informacija sa diska. Prvi ureaj za itanje ovih medija je predstavljen 18. aprila 2006. godina kojeg je izradila Toshiba. Kompanije koje su prihvatile ovaj standard i otvoreno ga zagovaraju su: Toshiba, NEC, Sanyo, Microsoft, Hewlett Packard, i Intel. Blu-ray Disc (skraenica: BD) je pored HD-DVDa verovatan nasljednik DVDa. Tehnologija i pripadajui ureaji su koncipirani za privatne korisnike. Flopi disk (en. Floppy Disk Drive, FDD) je ureaj za pohranjivanje podataka koji je bio glavni prenosivi medij do pojave CD-a, kasnije i DVD ureaja i medija. Skoro 20 godina flopi disk je vladao raunarskim svetom te bio glavni prijenosnik podataka meu raunarima, danas biva manje koriten zbog mnogo veih i brih CD i DVD medija, ali flopi disk jo uvek nije potpuno iseznuo i jo se koristi za neke manje stvari kao to su drajveri za monitor, start-up diskete, te razni drajveri za SATA hard diskove.

Zip ureaj je ureaj za snimanje podataka na Zip medije. Predstavljen je kasne 1994. od strane kompanije Iomega. Prvobitni kapacitet je iznosio 100 MB, ali kasnije verzije su donele kapacitete od 250 MB pa do 750 MB. Dananji kapacitet Zip disketa iznosi 1 GB i 2 GB. Format je postao popularan jer je nudio vei kapacitet od flopi ureaja, ali nikada nije ostvario prednost ili postao standard. Danas je u velikoj mjeri potisnut od strane flash ureaja, kao i CD i DVD medija. Zip disketa je po veliini slina flopi disketi i iznosi 9 cm (3,5").Flash memorija ili Flash EEPROM je vrsta EEPROM (Electrically-Erasable Programmable Read-Only Memory) memorije. Za razliku od "uobiajene" EEPROM memorije, u Flash-EEPROM memoriji se bajtovi ne mogu pojedinano brisati. Flash memorija se koristi tamo gde je bitno da su podaci pohranjeni na fiziko to manjem mediju (mp3 plejeri, USB stikovi itd.) Spada u grupu spoljnih memorija, i ne zahteva dodatne drajvere za rad od Windowsa 98 pa na dalje. U sebi ima Flash memoriju (nalazi se na maloj stampanoj ploci) zatvorena plasticnim ili metalnim kucistem.

Organizacija raunaraVeina savremenih raunarskih sistema, poev od jednostavnih mikrokontrolera do personalnih raunara i radnih stanica velike moi izraunavanja, zasnovana je na istoj bazinoj organizaciji koju ine sledea tri glavna podsistema:

Centralna procesorska jedinica (CPU Central Processor Unit). Interno, CPU se sastoji od upravljake jedinice, koja upravlja radom celokupnog raunara i staze podataka koja sadri registre, aritmetiko-logiku jedinicu (ALU) i druge funkcijske jedinice specijalizovane za pojedine tipove obrade podataka (matematiki koprocesori, akceleratori i sl.). Memorijski podsistem. Sainjen od specijalizovanih kola sa mogunou memorisanja informacije. U memoriji raunara uvaju se program i podaci. CPU vidi memoriju kao skup memorijskih lokacija, gde svaka lokacija, u zavisnosti od organizacije memorije, sadri 8/16/32/64 bita. Svakoj memoriskoj lokaciji pridruena je jedinstvena adresa. Ulazno-izlazni podsistem. Skup specijalizovanih kola koja slue za spregu CPU sa aktorima iz spoljnjeg sveta, kao to su tastatura, mi i displej. Ovo su integrisana kola koja, tipino, poseduju svoju upravljaku jedinicu i stazu podataka. CPU vidi U/I ureaj kao skup od nekoliko memorijskih lokacija (tzv. registara ili portova). Upisom/itanjem u/iz ovih lokacija mogue je upravljati radom U/I ureaja, tj. Inicira neke aktivnosti perifernog ureaja, postavi ureaj u eljeni reim rada, pribavi informaciju o tekuem stanju ureaja, prenese/prihvati podatke u/od ureaja.

CPU je u stanju da obavlja elementarne raunske operacije i razmenjuje podatke sa memorijom i specijalizovanim interfejsnim kola za komunikaciju sa spoljnim svetom. Program se sastoji od niza instrukcija, od kojih svaka ukazuje na jednu elementarnu operaciju, a sve zajedno definiu izraunavanja koja raunar treba da obavi kako bi se ostvario eljeni algoritam. Program sastavlja ovok (programer) i zajedno sa ulaznim podacima smeta ih u memoriju raunara. CPU pribavlja iz memorije instrukcije i podatke, i izvrava instrukcije, transformiui tako ulazne podatke u izlazne, koje, po okonanju rada, predaje okruenju. Koncept raunara je nezavisan od tehnologije. Prvi raunari bili su elktromehanike naprave. Meutim, danas, raunarski sistemi se realizuju iskljuivo u digitalnoj integrisanoj tehnologiji. Ova tehnologija omoguava realizaciju raunskih maina koje se sastoje od vie miliona elementarnih sklopova (gejtova) i u stanju su da obavljaju vie stotina miliona elementarnih raunskih operacija u sekundi.Ureaji raunara

Ureaji kod raunara mogu biti ulazni, izlazni i ulazno-izlazni.Ulazni ureaji se koriste za unoenje podataka u neku vrstu maine, najee u raunar. U ulazne ureaje spadaju: tekstualni ulazni ureaji (alfanumerika tastatura, raunarska tastatura, prepoznavanje rukopisa, optiko prepoznavanje znakova, prepoznavanje govora, Switch Access, iana tastatura, GKOS tastatura, Stenotip, Velotip, Taster, Telegraf (~20 WPM Morzeov kod), Vibroplex (3080 WPM Morz)), pokazivaki ureaji (raunarski mi, trackball, dojstik, trackpoint, touchpad, Light pen), igrai ureaji (dojstik, Gamepad (ili joypad), Paddle, drka, Wiimote, analogna drka) slikovni, video ulazni ureaji (skener, 3D skener, digitalni fotoaparat, digitalna kamera, Web kamera), zvuni ulazni ureaji (digitalni diktafon, mikrofon, digitalni snima zvuka).

Izlazni ureaji su namijenjeni za prikaz ili biljeenje rezultata obrade. U izlazne ureaje spadaju: monitor, (

monitor" LCD monitor,

monitor" CRT monitor, plazma monitor), tampa (printer), (laserski printer,

printer" tintni (Inkjet) printer), projektor.

Ulazno-izlazno ureaji mogu da obavljaju obe ove funkcije. U ulazno-izlazne ureaje spadaju: monitor osetljiv na dodir (touchscreen) i modem.

Tastatura je

ureaj" ulazni ureaj pomou kojeg upravljamo raunarom, te unosimo znakove i tekst. Iako dananje tastature sadre 104 tipke, one mogu izvesti mnogo vie znakova i funkcija kombiniranjem postojeih da bi se dobio neki znak ili ostvarila neka naredba. Neke tipke uope i ne proizvode neki znak, nego slue kao tipke pomou kojih dobijamo druge znakove i operacije (npr. Ctrl ili Alt).

Raunarski mi je

ureaj" ulazni ureaj koji oitava pokrete koje korisnik pravi i pretvara ih u elektriki signal koji se potom alje na raunaru u razumljivom mainskom kodu. Prvi put predstavljen 1984. od strane Apple-a zbog njihovog grafikog interfejsa u operativnom sistemu MacOS. U PC svetu prihvaen pojavom Windows 3.1 verzije operativnog sistema.Gamepad je vrsta upravljaa koji se dri sa obe ruke gde se oba runa palca koriste za upravljanje samim komandama koje se nalaza na upravljau. Obino gamepad sadri od direkcijskih dugmia (gore, dole, levo, desno) na desnoj strani i akcijskih (obino dugmad koja imaju odreenu funkciju u nekoj igri) na levoj strani. Smer upravljanja se obino upravlja pomou etiri-ugaonog eiria u obliku plusa (tzv. D-pad), dok skoro svi moderniji upravljai imaju i analognu drku slinu dojstiku ali mnogo manjih dimenzija. Prvi put analogna drka je predstavljena 2001. godine u Emerson Arcadia kontroleru, dok e se vremenom takva vrsta upravljaa pojaviti na svim drugim upravljaima poznatih igraih konzola. Dodatna dugmad su obino postavljena na zadnjem delu gamepada, sredinjem: start, select, i mode dugmadima, kao i sve ea upotreba internih motoria za simulaciju scene koja je u igri (kao to je prelaenje preko neke prepreke gde se motor ukljuuje).

Dojstik (

jezik" en. joystick) je raunarski periferni deo ili uopteno ureaj koji sadri neku vrstu drke pomou koje se vri upravljanje. Veina dojstika je dvo-dimenzionalna sa dve ose kretanja, ali i tro-dimenzionalni dojstici postoje. Dojstik je obino postavljen tako da signalizira kretanje po X osi ako se drka kree levo ili desno, dok se po Y osi kretanje vri ako se drka pomera gore ili dole. Dojstik se osim u raunarskim igrama upotebljava i u kontrolnim mainama kao to su liftovi, kranovi, bageri i tako dalje. Prva upotreba elektrinih dojstika koji slii dananjim je bila oko 1944. godine u nacistikoj Njemakoj gde je operator upravljao sa Henschel Hs 293 raketom pomou tada prvog dojstika sa dve ose.

Skener je

ureaj" ulazni ureaj koji analizira neku fiziku sliku kao to je fotografija, tekst, rukopis, ili neki predmet te ga potom pretvara u digitalnu sliku. Dananji skeneri su mahom desktop skeneri. Skeneri koriste CCD (charge-coupled device) senzore za skeniranje slike. Prema principu skeniranja, dele se na dve vrste: skener na principu refleksije i skener na principu prosijavanja.Web kamera (en. web camera, webcam) je kamera koja prenosi slike u stvarnom vremenu koristei se

Web" World Wide Web-om ili nekim drugim video calling programom. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na raunar u svrhe prenoenja video signala preko interneta. Veinom se koristi za prenoenje video konferencija, te za uspostavu vizuelnog kontakta kod razgovora preko interneta, odnosno preko neke vrste instant messaging programa.Mikrofon (engl. Microphone) je elektrini pretvara koji pretvara zvuk u elektrini signal. Mikrofoni imaju viestruku primenu poevi od telefona, kasetnih snimaa, radio i televiziijskih studija, u raunarima za VoIP programe i tako dalje.

Monitor je

ureaj" izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao sliku koju korisnik vidi. Monitor je osnovni ureaj bez kojeg bi raunar bio skoro neupotrebljiv.tampa je ureaj koji na odreeni materijal, obino papir, pravi fiziku kopiju nekog dokumenta ili slike koja je u

kod" elektronskoj formi, odnosno u raunaru. Prvi pisa na svijetu je bio mehaniki, koji je u 19. vijeku izumio Charles Babbage.Pod pojmom projektora se misli na ureaj koji se koristi za projekciju slike na odgovarajuu povrinu.

Modem je skraenica od MODulate/DEModulate i ona je ime za ureaj koji modulira analogni nosa signala (kao zvuk), i koji isto tako demodulira - dekodira digitalni signal sa analognog nosaa. Modem je iz raunara najee spojen na telefonsku liniju, ali mogue je spojiti modem na bilo koji podatkovni kabal ili na beini nosa signala. Uglavnom slui za spajanje na Internet, no njime je mogue slati i primati telefaks (ako je to fax modem), programirati da glumi automatsku sekretaricu. Radi tako da prevodi podatke koje dobije iz telefonske linije u podatke smislene raunalu i obrnuto. Najnoviji, i ve ustaljeni, standard je v.92 koji je u velikoj meri zamenio malo stariji v.90. Najvea brzina dananjih modema je 56 kbps, to je u raunarstvu veoma mala brzina, i najee nalazi mesto kod korisnika koji koriste samo osnovne servise na Internetu kao to su email ili povremeno proveravanje novosti.

Monitor osetljiv na dodir (touchscreen) su se pojavili sedamdesetih godina prolog veka, to je omoguilo upravljanje raunarom korienjem samo ruku, bez mia i tastature. Pored osetljivosti na dodir, touchscreen monitori mogu biti elektro-osetljivi, ili da reaguju na ultrazvuk ili infracrvenu svetlost. Mogu se nai i u automobilima, avionima, konzolama za video igrice. Mana im je to nemaju veliku preciznost (prsti su prilino veliki objekti, i ne mogu ukazati na relativno male delove ekrana) i to dovode do brzog zamora usled neprirodnog poloaja ruku.

Tok podataka u raunaru

Iako se tehnologija izrade raunara znaajno izmenila od vremena prvih elektronikih modela sagraenih u etrdesetim godinama XX veka, jo uvek je veina dananjih reenja zasnovano na von Neumannovoj arhitekturi. Ta arhitektura podrazumijeva raunar kao sklop sastavljen od etiri glavna dijela: ALU (Arithmetic and Logic Unit) Aritmetiko-logika jedinica, kontrolna jedinica, memorija i I/O (Input and output) ulazni i izlazni sklopovi. Ovi delovi su meusobno povezani mnotvom ica - "bus"; magistrala/sabirnica. Svi su obino pogonjeni vremenskim ureajem (tajmer, sat, generator takta), mada i drugi "dogaaji" mogu pogoniti kontrolne sklopove.Artimetiko-logika jedinica (

jezik" en. ALU - arithmetic and logic unit) je sklop koji vri osnovne aritmetike operacije (sabiranje, oduzimanje i dr.), logike operacije (I, ILI, NE) i uporeivanje, npr. da li se sadraj dva bajta podudara. U ovoj jedinici se zapravo "odrauje glavni posao".Kontrolna jedinica vodi rauna o tome koji bajtovi u memoriji sadre instrukciju koju raunar trenutno obrauje, odreuje koje operacije e ALU izvravati, nalazi informacije u memoriji koje su potrebne za te operacije i prenosi rezultate na odgovarajua memorijska mesta. Kada je to obavljeno, kontrolna jedinica ide na narednu instrukciju (obino smetenu na sledeem memorijskom mestu) ukoliko instrukcija ne govori raunaru da je sledea instrukcija smetena negde drugo. Kada se poziva na memoriju, data instrukcija moe na razliite naine odrediti odgovarajuu

adresa" memorijsku adresu. Uz to, neke matine ploe podravaju dva ili vie procesora. Takve obino nalazimo kod servera.Ovde podrazumevamo da je memorija niz obrojenih/numerisanih elija, od kojih svaka sadri deli informacije. Informacija moe biti instrukcija kojom se raunaru zadaje neki zadatak. elija moe sadravati i podatak koji je potreban raunaru da bi izvrio neku instrukciju. U svakom sluaju, bilo koja od elija moe sadravati deli informacije koji u datom trenutku moe predstavljati podatak a ve u sledeem - instrukciju. Znai, sadraj memorijskih elija se neprestano menja. Veliina svake elije i njihov broj, razlikuje se od raunara do raunara a i tehnologije izrade tokom njihovog razvoja su bile bitno razliite. Tako smo imali elektromehanike memorije - releje, cevi ispunjene ivom u kojima su se stvarali zvuni pulsevi, matrice stalnih/trajnih magneta, pojedinanih tranzistora, sve do

kolo" integralnih kola sa vie miliona diskretnih i aktivnih elemenata.

Putem ulaza i izlaza (I/O), raunar dobija informacije iz spoljnog sveta i alje rezultate natrag. Postoji irok spektar I/O ureaja; od obinih tastatura, preko mieva, monitora, disketnih pogona, CD/DVD (optikih) pogona, tampaa, sve do skenera i kamera. Zajednika osobina svih ulaznih jedinica je da pretvaraju informacije odreene vrste u podatke koji dalje mogu biti obraeni u digitalnom sistemu raunara. Nasuprot tome, izlazne jedinice pretvaraju podatke u informacije koje korisnik raunara moe razumjeti. U ovom sluaju, digitalni sistem raunara predstavlja sistem za obradu podataka.

ZakljuakNa osnovu svega reenog, mogli bi izvui nekoliko sledeih definicija:

Raunarska tehnika je nauka ili nauna disciplina koja se bavi sastavom, nainom funkcionisanja, projektovanjem, realizovanjem i koritenjem raunara.

Arhitektura raunara obuhvata sve ono to je vezano za projektovanje, realizovanje i primenu raunara sa osvrtom na organizaciju i strukturu svih elemenata. Arhitektura raunara je nain realizovanja raunara i svih njegovih sastavnih elemenata, ukljuujui sklopovske (hardverske) i programske (softverske) delove, sa celim postizanja ili ostvarivanja zahteva korisnika.

Literatura http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_arhitektura http://www.koledzprijedor.org/arifr/pdf/Uvod.pdf http://bs.wikipedia.org/wiki/Hardver http://sh.wikipedia.org/wiki/Ulazni_ure%C4%91aji http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1753 http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunar#Osnovni_principi http://sh.wikipedia.org/wiki/KompjuterPAGE 12