Arhivski Anali-drustvo Arhivskih Radnika Vojvodine

ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА ВОЈВОДИНЕ

AAAрхивски анали

АрхивнbIе анналbIArchives annalsArchivannalenLes annals des archive

Часопис Друштва архивских радника Војводине

Година V, број 5

ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА ВОЈВОДИНЕ

АРХИВСКИ АНАЛИЧАСОПИС ДРУШТВА АРХИВСКИХ РАДНИКА ВОЈВОДИНЕ

Година V, број 5

Нови Сад, 2009.

Уредничка напоменаРадови објављени у овом броју часописа резултати су рада и истраживања њихових аутора, који сносе одговорност за све податке изнете у њима.

АРХИВСКИ АНАЛИ

ИздавачДруштво архивских радника Војводине

За издавачаФодор Иштван

Главни и одговорни уредникМилена Поповић-Субић

5

САДРЖАЈ

РЕЧ УРЕДНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ

Верица Николић, Историјски архив Зрењанин, МОГУЋНОСТ САРАДЊЕ АРХИВА СА ШКОЛАМА . . . . . . . . . . . . 11

Татјана Стеванчев, Историјски архив Сомбор, УСЛУГЕ АРХИВА У ВОЈВОДИНИ ДОСТУПНЕ НА ИНТЕРНЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Гроздана Сантрач, Историјски архив Зрењанин, KУЛТУРНО-ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ЗРЕЊАНИН . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Бранислав Вртунски, Архив Војводине, Нови Сад, ПРЕЗЕНТАЦИЈА АНАЛИТИЧКОГ ИНВЕНТАРА ФОНДА ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА – БЕЧ СА ПРЕТРАЖИВАЊЕМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

ИЗ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Драгица Вулин, Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица, ОД ТВОРНИЦЕ ТАНИНА ДО НОВОГ ДРВНОГ КОМБИНАТА 1885 – 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Смиља Продановић, Историјски архив Суботица, АРХИВСКА ГРАЂА О БАГРЕМОВИМА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СУБОТИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

6

Илдико Мергеш, Архив Војводине, Нови Сад, ПРИКАЗ ВОДНИХ ЗАДРУГА У ФОНДОВИМА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Леонила Павловић, Архив Војводине, Нови Сад, ЛИЧНИ ФОНД ПЕТРА МОМИРОВИЋА (1907–1993), 1926–1993 . . 170

Татјана Стеванчев, Историјски архив Сомбор, ОБОГАЋЕНА ЗБИРКА МАТИЧНИХ КЊИГА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СОМБОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

Горан Живић, Историјски архив Зрењанин, ПРИКАЗ САДРЖАЈА ЛИСТА БАНАТСКИ ГЛАСНИК – 1919. ГОДИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

ИЗ РАДА АРХИВА

Љубица Будаћ, Архив Војводине, Нови Сад, ДЕШАВАЊА У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Жељко Комарица, Историјски архив Бела Црква, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ БЕЛА ЦРКВА . . . . . . . . 210

Нада Борош, Историјски архив Зрењанин, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ЗРЕЊАНИН . . . . . . . . . 213

Јасмина Латиновић, Историјски архив Кикинда, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ КИКИНДА . . . . . . . . . . 216

Ружица Дотлић, Историјски архив Града Новог Сада, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ГРАДА НОВОГ САДА . . . . . . . . . . . . . . . 225

Споменка Петровић, Историјски архив у Панчеву,ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ У ПАНЧЕВУ . . . . . . . . . 227

Фодор Иштван, Историјски архив Сента, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СЕНТА . . . . . . . . . . . . . 231

Татјана Стеванчев, Историјски архив Сомбор ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СОМБОР . . . . . . . . . . . 235

Дејан Мостарлић, Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ „СРЕМ“ . . . . . . . . . . . . . 243

7

Зоран Вукелић, Историјски архив Суботица, ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СУБОТИЦА . . . . . . . . . 247

Милан Лабус, Историјски архив Кикинда, ПРИЛОЗИ НА ИЗДАВАЊУ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ПО ЗАХТЕВИМА СТРАНАКА У ВЕЗИ СА ЗАКОНОМ О ПРИЈАВЉИВАЊУ И ЕВИДЕНТИРАЊУ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ . . . 250

Милена Поповић-Субић, Архив Војводине, Нови Сад, АНАЛИЗА ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И РЕГИСТРАТУРСКОГ МАТЕРИЈАЛА НА ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

ПРИКАЗИ ИЗЛОЖБИ, ПУБЛИКАЦИЈА И ИЗВЕШТАЈИ СА САВЕТОВАЊА

Драгана Ћираковић, Архив Војводине, Нови Сад, 80 ГОДИНА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ. ПРИВРЕДА ВОЈВОДИНЕ 1918–1945. КРОЗ ОДАБРАНУ АРХИВСКУ ГРАЂУ – ИЗЛОЖБА АРХИВСКИХ ДОКУМЕНТАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Светлана Аџић, Историјски архив Београд МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ ЗА ДИГИТАЛНЕ АРХИВЕEAD, EAC, METS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

Верица Николић, Историјски архив Зрењанин ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТ КАО ИСТОРИЈСКИ ИЗВОР“ . . . . . . . . . . . . . 308

Владимир Иванишевић, Архив Војводине, Нови Сад ЈЕСЕЊA АРХИВСКA ШКОЛA У ТРСТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312Љиљана Пензеш, Историјски архив Сомбор СЕЋАЊЕ – РАДЕ ШУМОЊА И АЛЕКСАНДАР КАИЋ . . . . . . . . . . 317

Татјана Сегединчев, Историјски архив СуботицаСЕЋАЊЕ – МИЛАН ДУБАЈИЋ И ГАБОР ЛЕЛИЈА . . . . . . . . . . . . . . 320

8

9

РЕЧ УРЕДНИКА

Друштво архивских радника Војводине настоји да стално унапређује племенити посао заштите архивске грађе и регистратурског материјала као културног добра од прворазредног историјског значаја. Један од ви-дова за остварење овог циља је и издавање нашег часописа.

У радовима наших сарадника настојимо да представимо најновија достигнућа архивске службе и струке, као и саму архивску грађу коју чувају наши архиви. Веома важан детаљ заузима рад архивских устано-ва, а овај часопис је најбољи начин да архиви међусобно упознају свој рад и у исто време обавесте и осталу културну и научну јавност која је заинтереована за њихов рад.

У овоме броју наставили смо уређивачку концепцију утврђену 1991. прилком објављивања нашег првог броја и доносимо радове у рубрикама Чланци и расправе, Из архивске грађе, Из рада архива, Прикази изложби, публикација и извештаја са саветовања.

У овом броју укључили смо већи број млађих колега објављујући њи-хове радове који се баве новим темама које се јављају у нашој струци као што су односи са јавношћу (PR) и информационе технологије. Тако смо обезбедили континуитет и наду у светлу будућност, како нашем часопису тако и нашем Друштву и нашој струци.

Милена Поповић-Субић

11

930.25:373.3/.4Верица Николић, виши архивистИсторијски архив Зрењанин

МОГУЋНОСТ САРАДЊЕ АРХИВА СА ШКОЛАМА

Сажетак: У овом излагању је приказана могућност сарадње школа са архи-вским установама као и осврт на недовољну сарадњу до сада. Посебно је дат акценат на обострано ангажовање око успостављања континуиране сарадње. Уз могућности које пружа богатство културног блага, истакнута је култур-но-образовна активност архива. Такође, наглашена је дидактичка вредност архивске документације. У излагању су дати неки корисни предлози о мо-гућностима сарадње. Поред тога, наглашено је подизање свести ученика о значају писаних историјских извора које чувају архиви.Кључне речи: културно-просветна делатност, архиви, школе, архивска гра-ђа, ученик, наставник, писани историјски извори.

Захтеви савремене архивистике су, поред прикупљања и сређивања архивске грађе, да се архивске установе што интензивније баве оства-ривањем културно-просветних задатака уз богат маркетиншки програм. Данас, може се слободно рећи, да постоје могућности да архиви постану културна средишта где би се окупљала сва лица заинтересована за кул-турно наслеђе.

На почетку овог излагања можемо да поставимо питање да ли је кул-турно-просветна делатност у архивима на оном нивоу на коме би требала да буде? Свакако да није. До 80-тих година прошлог века већина архива је

Ч Л А Н Ц И И РА С П РА В Е

12

Верица Николић

ставила тежиште на прикупљање и сређивање архивских фондова, а кул-турно-просветна делатност је била мање више непланска или, боље рече-но, стихијска. У сваком погледу било је потребно најпре средити, обради-ти и рестаурирати архивску грађу да би она могла да се презентује, однос-но да би могла да служи као научни, едукативни и пропагандни материјал, али је требало плански развијати и културно-просветну делатност.

Иначе, може се слободно рећи, да педагошка функција архивских ус-танова још увек није јасно дефинисана, иако оне имају велики потенцијал за културно-образовно деловање. Наиме, још 1958. године закључено је да су архиви „културне установе комплексног карактера, које у првом реду обављају свој стручно-архивистички посао за потребе историјских наука, али у којима треба истовремено, поред управне, још више развија-ти културно-просветну и научну делатност“.1 Ако имамо у виду, да су у бившој ФНР Југославији поводи да се архиви појаве у медијима, били само датуми из социјалистичке револуције или неки јубилеји, онда мо-жемо замислити колико је то било спорадично. Чак су поједини настав-ници организовали посете ученика архивима само поводом неког зна-чајног датума из Другог светског рата и тражили да се ученицима у току излагања стави акценат на Народноослободилачку борбу и појединце из града и околине који су се истакли приликом ослобађања овог региона.

Опште је познато да је широка јавност врло мало упозната са подат-ком да архиви као установе културе постоје; а и то мало грађана што има неко сазнање о раду архива, дошло је до сазнања приликом контакта са овом установом ради остваривања неког права, било да су прикупљали податке за остваривање неког имовинског права или права из радног од-носа. Иначе, о основној делатности архива грађани имају штура сазнања, те углавном претпостављају да се у њима чувају нека стара документа, која служе за остваривање неког права. То говори да деца од родитеља нису могла да сазнају нешто више о раду ове установе културе.

Имајући у виду да су код нас историјски архиви младе установе кул-туре, може се слободно рећи, да неки наставници историје у мањим мес-тима немају сазнање да архиви постоје или ако су и чули не поседују ин-формацију где се најближи архив налази. Тај податак говори да ученици о архивима нису могли да добију нека сазнања ни у школама, иако се на првом часу историје говори о писаним историјским изворима на основу којих се долази до историјских чињеница.

1 Архивски преглед, Београд, 1976, 1–2, стр. 196.

13

Могућност сарадње архива са школама

Критика за овакве пропусте може се упутити и школама и архивима. Када је, на пример, и било посете ученика нашем Архиву, онда је то било самоиницијативно од стране наставника историје, који су по свом на-хођењу сматрали да је потребно да се ученици упознају са историјским изворима, а никако производ неког ширег педагошког програма. Можда недостатак сарадње треба приписати учесталим школским реформама, од којих ниједна није била спроведена до краја, а преобимни наставни програми нису пружали могућности да наставници самостално креирају очигледну наставу.

С друге стране архиви су имали проблеме са смештајним простором, па је из техничких разлога било тешко изводљиво примати веће групе посетилаца. Такође је било потребно израдити информативна средства (сумарне инвентаре и водиче кроз архивске фондове), како би се заин-тересовани посетиоци информисали о архивској грађи из области свог интересовања. Напокон, када је створена нека реална могућност за пе-дагошки рад, требало је урадити рекламно-пропагандни програм. Нажа-лост, на томе се врло мало радило.

Када су 80-тих година прошлог века почели, помало стидљиво, да са-рађују поједини наставници историје са нашим Архивом, проверавала сам ученике колико знају о архивима. Најчешћи одговор је био да нису уопште чули за Историјски архив у Зрењанину све док им наставник није предложио посету. Овај податак указује да њихови родитељи, углавном нису имали било какве информације за ову установу културе и да наш Архив није довољно радио на културно-просветној пропаганди. Такође нам указује, с једне стране, да наставници историје могу да одиграју зна-чајну улогу у едукацији ученика, а посебно у истицању значаја архивске грађе за проучавања прошлости, а с друге стране да архиви више треба да буду присутни у јавности преко средстава јавног информисања.

Осамдесетих година почела је реформа школства, са уско стручним усмерењима ученика, па су ученици културолошког смера имали прак-тичну наставу у свим установама културе, па и у архивима. Можда је та сарадња могла да буде врло ефикасна да се са тим програмом кренуло уз претходну припрему архива. Архиви су били затечени и неприпремљени за овакав вид сарадње. Наиме, требало је извршити правилан избор фон-да са архивском грађом која је занимљива и која може да привуче пажњу средњошколске омладине. Такође је требало одредити стручног радника-архивисту који ће радити одређене послове са ученицима и држати им предавање о историјској вредности докумената. Затим, требало им је ука-

14


зати на важност правилног чувања писаних изора, за које научне и приват-ноправне потребе може да послужи архивска грађа и, што је најважније, истаћи да је чување докумената културна потреба сваког друштва.

Иако је последњих десетак година ова сарадња учесталија, још увек је без неког дугогодишњег програма. Опште је позната дидактичка вред-ност архивске документације, па је велика штета да се такав потенцијал не искористи у образовне сврхе школске омладине. Да би се успоставио тај мост сарадње са школама требало би заједнички да се размотре могућ-ности, садржаји и облици сарадње. Архиви треба да схвате, да не треба да им буде искључиво задатак да прикупљају, сређују и чувају архивску грађу за будућа поколења, него треба да, у духу времена, раде маркетин-шки на културно-просветном програму и да свакодневно буду присутни у медијима. На локалним радио и телевизијским станицама требало би да архиви најнепосредније говоре о свом раду или о актуелним послови-ма које обављају, као и на илустровани начин да презентују интересантна документа, како би се скренула пажња на значај архивске делатности.

У сарадњи са школском омладином постижу се двоструки резултати. Овом едукацијом ученици стичу опште образовање, а непосредним упоз-навањем са историјским изворима изграђују свест о неговању и чувању културног наслеђа. С друге стране, архиви на овај начин популаришу своју основну делатност и делују васпитно на будуће ствараоце писане документације, да се правилно односе према сведочанствима историје. Због тога архиви треба да буду један од полигона за ваншколски педа-гошки рад са школском омладином.

Да би се овај процес међусобне сарадње правилно одвијао треба у ар-хивима израдити програм за овакву делатност. Најпре, треба начинити правилан избор кадра који ће изводити предавања посетиоцима – уче-ницима. Мишљења сам да то треба да буде архивиста-историчар са ви-шегодишњим искуством на архивистичким пословима. Историчар зато што може правилно да објасни неке историјске прилике у којима је настао писани документ као сведочанство неког догађаја, затим може да објасни цео историјски процес неког догађаја, узрок и последице, као и да објасни друштвено-политичке и културно-економске прилике тог времена. Архи-виста-историчар, зато што може да правилно истакне значај писаног доку-мента као веродостојнoг историјског извора за проучавање прошлости.

Предавач-архивиста, с обзиром на то да познаје аутентичност доку-мената, мора да буде врло занимљив и оригиналан. Правилним избором архивске грађе, архивиста може да подстакне ученике на изучавање не

15


само завичајне историје него и неке области живота као што су историја привреде, школства, културе, спорта, здравства и др. Свакако искусни ар-хивиста, зато што може правилно да им објасни метод коришћења архи-вске грађе и са врсним познавањем садржаја фондова може да их усмери на прави пут њиховог интересовања.

Када говоримо о посети ученика, онда треба одредити и доњу старо-сну границу, јер предавач архивиста мора да има у виду предзнање уче-ника како би одредио карактер излагања. Што се тиче узраста ученика, мишљена сам да ученици до четвртог разреда основне школе не би могли на том степену менталног развоја да схвате основне задатке ове културне установе. Од петог до осмог разреда основне школе ученици би могли да посећују архив, али под условом да те посете имају информативни карактер уз илустративно упознавање са писаним историјским извори-ма и презентовање најинтерсантнијих (по изгледу, облику и садржају) документа. Ученици седмог и осмог разреда, који су се определили код наставника историје за тзв. кружоке, могли би да планирају неколико посета архивима уз планирано упознавање са одређеним догађајима из прошлости завичајне историје. Они би могли чак да се упознају и са ор-ганизацијом и методологијом рада архива.

У циљу осавремењивање наставе, гимназије су најпозваније да изра-де један пројекат којим би упућивале своје ученике на изворе сазнања које им може пружити архивска грађа. Најпре професори историје, када говоре о историјским изворима, треба један час да посвете упознавање ученика са архивским документима, који су историјски извори првог реда. Ученици би требало непосредно да се упознају са најстаријим и најзначајнијим документима који поседују завичајни архиви. Такође, ос-тали професори би требало да упућују ученике на истраживачки рад, од-носно на коришћење архивске грађе за обраду појединих тема. Било би педагошки да им сугеришу да раде матурске радове уз коришћење ори-гиналних докумената, па чак да бирају теме из завичајне прошлости. На крају, можда би документа својом оригиналношћу, естетским изгледом и садржајем имала моћ надахнућа и будила интересовање за обраду неке теме из српског језика и књижевности. Опште је познато да су многи књижевници за своја врхунска дела користили културно благо архива као што је, на пример то радио нобеловац Иво Андрић.

Не треба занемарити и остале средње школе, јер је врло корисно да се сва средњошколска омладина, ради општег образовања, информативно упозна са писаним историјским изворима. Тиме би се подстакло инте-

16


ресовање за проучавање прошлости, а што је најважније изграђивала би се свест о значају чувања писаних докумената. Архивиста би требало посебно да укаже на брижљив однос према сваком писаном документу.

Најчешће историјске податке о свом завичају школска омладина сазнаје од старијих укућана, приповедањем. Мишљења сам да архиви, својим културно-просветним активностима треба да се наметну грађани-ма, односно да схвате да су најмеродавнији, са својим оригиналним до-кументима, да упознају грађане са завичајном историјом. Можда би било инспиративно за ученике да сарађују са архивима тако што би прикупља-ли неку архивску грађу (разне списе, штампате, мапе, плакате, занатске дипломе, старе фотографије и др.) која би могла да обогати архивске збирке. Ја сам школској омладини предлагала да на тај начин постану сарадници архивских установа, што је појединце врло заинтересовало.

Такође је важно одредити и величину групе ученика посетилаца. С обзиром на то да просторне могућности и техничке опремљености ар-хива најподеснија је група од 10 до 15 ученика. Међутим, овакав услов можемо да захтевамо од наставника, који хоће да одрже кружок из неког наставног предмета у архиву, док за информативне посете то је тако рећи немогуће условљавати, нарочито ако се за време школског часа посећује архив. Приликом општег упознавања ученика са основном делатношћу архива, наставници организују посету са једним одељењем и архиви мо-рају да се прилагоде таквим посетама.

Можда би најсврсисходније било да архиви одрже један семинар са наставницима историје у вези са могућностима коришћења архивске грађе у наставне сврхе, како би наставници могли да планирају настав-не јединице. Ради лакшег информисања о потенцијалним могућностима архива за одржавање ваншколске наставе, требало би сваком наставнику дати на увид Водич кроз архивску грађу, како би се упознали са фондо-вима које архив поседује. Уз договор, предавања би могла да се изводе у просторијама архива али и у школским учионицама.

Свакако да би између архива и школа могли да се организују различи-ти видови сарадње, и то:

1. информативна предавања 2. практичан рад ученика са архивском грађом3. коришћење архивске грађе за обраду неких тема из прошлости за-вичаја.

4. израда матурских радова 5. организовано квиз такмичење из познавања прошлости свог завичаја.

17


6. организовано одржавање секција-кружока из појединих наставних предмета (историја, географија, књижевност, грађанско васпитање).

7. предавања поводом обележавања неког историјског датума и јубилеја8. организована посета изложбе или сталне поставке и др.

На крају нови наставни предмет „грађанско васпитање“ у средњим школама требало би бар један час да има планиран за посету архиву. То је потребно ради подизања свести средњошколске омладине о значају писаних докумената као драгоценим споменицима културе. Тим пре што ће поједини ученици бити будући ствараоци архивске грађе и треба да изграде правилан однос у опхођењу са писаним документима, а то ће моћи само ако схвате да документ нема само оперативну сврху већ да може једног дана да буде драгоцено сведочанство о неком политичком догађају, друштвено-економској појави и уопште драгоцен историјски извор за проучавање прошлости.

Свакако можемо да закључимо, да архиви у својим годишњим програ-мима морају да планирају сарадњу са школама тако да полако добијају и образовну функцију. Та сарадња мора да буде обострана и синхронизова-на, како се не би догодило да ученици за дванаестогодишње школовање нису посетили ниједну архивску установу.

ИЗЛОЖБА ДОКУМЕНАТАУ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ СВРХЕ

Један од облика методичко-дидактичког деловања на ученике јесте и упознавање са изложбама које приређују архиви. Са добро одабраним документима и осмишљеним излагањем, може да се привуче пажња школске омладине као један вид ваншколског педагошког рада. Наш Ар-хив је имао изложбу под називом „Плакат као историјски извор“, која је привукла велику пажњу средњошколске омладине. Том приликом пока-зало се да су посебно интересовање имали просветни радници који су и раније сарађивали са Архивом, док остали професори нису сматрали за потребно да се ученици упознају са оваквим врстом историјских извора. Напротив, у економски развијеним земљама очигледна настава има зна-чајну улогу у педагошком раду, па би тако нешто требало да нађе приме-ну и у нашем образовном систему. Усмено излагање уз богати илустрова-ни приказ докумената дуготрајно би остао у сећање ученицима.

18


Свакако да и сами архиви треба да приређују изложбе у сарадњи са школама, па ако просторно-техничке могућности дозвољавају и у про-сторијама самих школа. Наставници би могли да предложе тему излож-бе, јер они најбоље познају интересовање школске омладине. Искусни архивиста најбоље може да препозна образовни потенцијал који крије архивска грађа и то треба да искористи да културно-просветну функцију архива уздигне на ниво који заслужује. Да би се укључили сви наставни-ци, који препознају архив као ваншколску активност, требало би да архи-ви раде на пропаганди у свим средствима јавног информисања. Такође, добро опремљени и врло садржајни веб сајтови могу да скрену пажњу на архивске установе како наставницима тако и ученицима.

С обзиром на то да данас техничке могућности омогућавају да се из-раде добре фотографије и ксерокс копије, то пружа могућност да се не излажу оригинали а да ефекат буде скоро исти. Штавише, рачунарском обрадом могу да се маркирају поједини делови докумената и тако да се скрене пажња на значајне делове садржаја. Они архиви који имају про-сторне могућности могли би да направе изложбу сталне поставке што би пружало могућности свим посетиоцима архива да се конкретно упознају са документима различите провенијенције.

Тематске изложбе углавном, као и предавања, могу да буду из завичај-не историје, али могу да буду везане и за одређену област живота (про-свету, културу, здравство, привреду, спорт и др.) Такође, могу да буду изложбе из живота неке јавне личности која је играла неку значајну уло-гу у друштвено-политичком или културно-просветном животу у времену свога деловања.

Свакако да би највеће резултате у подизању свести о вредности пи-саних извора одиграле покретне изложбе. Оне би могле да се користе за едукацију школске омладине и у мањим општинама. Поред тога, све активности архива па и изложбе докумената требало би да буду медијски пропраћене уз добре илустративне прилоге, како би се скренула пажња на писане историјске изворе које чувају архиви.

Да би архиви добили своје право место у друштву, требало би едуко-вати становништво, а то се може остварити једним планском и системат-ском сарадњом са средњим школама. Претпостављам да само 70% ста-новништва има неко сазнање о архивима, док само 15% зна чиме се они баве. Велики број, чак око 80% становништва сматра да архиви чувају документа ради остваривања неког приватноправног интереса.

19


РЕЗИМЕ

У излагању је стављен акценат на могућност сарадње просветно-пе-дагошких и архивских установа уз осврт на досадашње искуство. При-казан је досадашњи рад архива на културно-просветном пољу са критич-ким приказом педагошке активности, која је била углавном спорадична. Такође сам изнела мишљење да су грађани врло мало упознати са основ-ном делатношћу архивских установа. Због тога сам ставила акценат на едукацију школске омладине како би се благовремено изградила свест о значају архивске грађе ради проучавања друштвено-политичког, просвет-но-културног и социјално-здравственог живота. Посебно сам указала да треба да се изгради синхронизована сарадња између школе и архива. Да би се то остварило треба обе установе да израде планове о могућим ви-довима сарадње. Архиви треба да израде научно-обавештајна средства и да створе техничке услове за могуће организоване посете. Такође, тре-ба да изврше правилан избор докумената за илустративни приказ шта све архиви чувају. Наставници треба да планирају наставне јединице за упознавање са архивском грађом која може да послужи као историјски извор првог реда за проучавање људске прошлости. Методе и могућнос-ти презентовања такође, треба да предлажу наставници. У овом излагању предложила сам видове сарадње архива са средњошколском омладином. Такође, дала сам мишљење о кадровском профилу који у архивима треба да обавља културно-просветну делатност, као и о узрасту ученика који може да се упознаје са значајем писаних докумената. Посебно сам истак-ла изложбе архивских докумената, које би привукле пажњу наставника да ученике заинтересују за писане споменике културе.

20

930.25(497.113):004.738.1Татјана Стеванчев, архивистаИсторијски архив Сомбор

УСЛУГЕ АРХИВА У ВОЈВОДИНИ ДОСТУПНЕ НА ИНТЕРНЕТУ

Сажетак: Рад представља анализу постојећих сајтова архива у Војводини у смислу решења која нуде у презентацији садржаја усмереног ка корисници-ма услуга архива, и то: имаоцима и ствараоцима архивске грађе и регистра-турског материјала (регистратурама), физичким и правним лицима (стран-кама) и истраживачима архивске грађе. Анализира се постојање, количина и квалитет информација, као и услуге које су корисницима доступне путем Интернета. Образлаже се потреба уједначавања (стандардизације) интернет презентација архива у Војводини и истиче се значај развоја ИСАВ-а и серви-си које треба да поседује тј. информације које треба да презентује оn-line. Кључне речи: Интернет презентација, стандардизација, доступност, инфор-мационе технологије, умрежавање, ИСАВ, дигитализација, културно добро, услуге, регистратуре, странке, истраживачи архивске грађе.

1. УВОД

У Војводини постоји девет регионалних архива: Бела Црква, Кикин-да, Нови Сад, Панчево, Сента, Сремска Митровица, Сомбор, Суботица и Зрењанин, као и Архив Војводине као матична установа. Тренутно, само архиви у Белој Цркви и Сомбору не поседују Интернет презентацију. У развијеним друштвима и економијама, архиви имају значај и третман

21

Услуге архива у Војводини доступне на Интернету

најважнијих установа и јединствених и највећих база података. Сходно томе, пред њих се постављају високи циљеви у смислу претходне зашти-те, чувања, обраде и презентације архивске грађе, савременим информа-ционим технологијама. Интернет презентације су само један сегмент и средство за испуњење тих циљева.

Наше друштво тек треба да учини искорак у том правцу, те да ар-хивима пружи неопходну помоћ, посебно у смислу усвајања Закона о архивима (који су донеле све земље у нашем окружењу) који би унео ред у архивско законодавство. Тада би уградња савремених информационих технологија у рад и делатност архива била један од основних елемената на коме би архиви планирали и реализовали своју делатност и укупну пословну трансформацију.

Постојећи сајтови архива су различитог квалитета, како у дизајнерс-ком тако и у концептуалном смислу и нуде врло различита решења у пре-зентацији изабраног садржаја. Детаљна анализа изгледа, организације и садржаја сајтова архива у Војводини би била врло обимна и превазишла би тему овог рада. Због тога је овде анализирана делатност архива усме-рена ка корисницима услуга. Наиме, према Закону о културним добрима, делатност архива је усмерена на три основне групе корисника:

1. имаоце и ствараоце архивске грађе и регистратурског мате-ријала (регистратуре) – члан 76. Закона – претходна заштита архи-вске грађе и регистратурског материјала ван архива,

2. физичка и правна лица (странке) -– члан 94. Закона – издавање уверења о чињеницама које су садржане у архивској грађи и препи-са докумената,

3. истраживаче архивске грађе – члан 31. Закона – обавеза обезбеђења доступности културног добра (архивске грађе) јавности и члан 95. – коришћење архивске грађе од стране страних држављана.

Организациона структура свих архива у Војводини је функционал-на (специјализована) тј. извршено је груписање радних задатака који су везани за исту функцију у оквиру једног одељења. Запослени унутар одељења су пак груписани према квалификацијама, образовању и врсти посла који обављају. Сходно томе, у сваком архиву у Војводини постоји одељење заштите регистратурског материјала и архивске грађе ван архи-ва (које врши стручни надзор над радом регистратура), одељење обраде и сређивања архивске грађе (унутар кога је у многим архивима обједиње-

22

Татјана Стеванчев

на и функција рада са странкама и истраживачима архивске грађе). Ова одељења традиционално добро послују тј. имају уходану праксу и начин рада као и дефинисане поступке и процедуре рада.

Моментом постављања Интернет презентација архива на Интернет, делатност архива излази ван физичких граница институција и за очеки-вати је, да су одељења архива једнако (ако не и више) ефикасна on-line као и off-line. То је и један од основних разлога постављања Интернет презентација. Да би проверили да ли је и код нас заиста тако, анализи-рали смо постојеће сајтове архива у Војводини тј. постојање, количину и квалитет информација које се односе на рад наведених одељења као и услуге које су корисницима доступне on-line.

2. АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

Почетна страница Архива Војводине (www.arhivvojvodine. org.yu) у заглављу садржи заштитни знак Архива а у средишњем делу основ-не контакт податке (назив, адресу, број телефона и факса, као и линк за слање електронске поште). У левом делу странице, налази се прегледан главни мени са бројним линковима, од којих следећи садрже информа-ције за кориснике услуга: Где се налазимо, Делатност архива, Регистар фондова, Коришћење грађе и Контакт.

Слика 1: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.arhivvojvodine.org.yu/

23


Где се налазимо – отвара страну са мапом дела града у коме је ло-циран Архив. Наведена је тачна локација Архива у односу на Дунавски парк и Музеј Војводине али нема података о начину доласка до Архи-ва градским превозом као ни о паркинг зони, времену трајања и начину плаћања паркинга.

Слика 2: Где се налазимоИзвор, мај 2008: http://www.arhivvojvodine.org.yu/gde_se_nalazimo.html

Делатност Архива – отвара дужи текст са описом делатности де-финисаном Законом о културним добрима и детаљном организационом структуром са подацима о одељењима и њиховом делатношћу (овде се може пронаћи информација о одељењу коме је потребно да се обратимо за заштиту рег. материјала и архивске грађе ван Архива, за коришћење архивске грађе у научне сврхе или за издавање арх. грађе у јавноправне и приватноправне сврхе). У тексту се даље подробније објашњавају ос-новне функције архива а наводе се подаци о укупном броју регистратура над којима Архив Војводине врши стручни надзор, укупној количини ар-хивске грађе која се чува, броју фондова и збирки, временском распону и језику на коме је писана архивска грађа као и о броју категорисаних фондова и збирки на културно одбро од изузетног и великог значаја. У делу о коришћењу архивске грађе детаљније се објашњава ко има право коришћења, потребне сагласности и одобрења за стране држављане као и могућност копирања и скенирања архивске грађе. Текст је без унут-рашњих линкова те је за проналажење одређене информације потребно прочитати сав текст.

24


Слика 3: Делатност архиваИзвор, мај 2008: http://www.arhivvojvodine.org.yu/delatnost. html

Регистар фондова – захтева ActiveX Control тј. инсталацију Shockwave Player-a 11.0 која је могућа са ове странице сајта. Међутим, Регистар фондова и након тражене инсталације није доступан посетиоцима сајта.

Коришћење грађе – отвара текст у коме је детаљно објашњен посту-пак и процедура за истраживање архивске грађе, како за домаће тако и стране држављане, у виду одговора на неколико питања:

Ко може да истражује? Сала за истраживаче/читаоница. Коју грађу могу да истражујем? На који начин могу да се пријавим? Могу ли да добијем копије докумената које су ми потребне за рад? Имам ли још неких обавеза према Архиву?

25


Слика 4: Коришћење грађеИзвор, мај 2008: http://www.arhivvojvodine.org.yu/koriscenje_gradje.html

У ранијој верзији сајта, у оквиру садржаја „Актуелности“, постојала је могућност да посетиоци сајта преузму захтев за издавање докумената у вези са одузимањем непокретне имовине и захтев за издавање фотокопије пријаве Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Такође, било је могуће и преузети фотографију уплатнице на којој су се налазили сви потребни подаци за извршење плаћања по овим захтевима. Како је број ових захтева опао, овог садржаја на сајту више нема.

Културно-просветна и издавачка делатност – отвара страну са спис-ком публикација објављених у оквиру научно-информативних средстава о архивској грађи (Водич кроз архивске фондове, аналитички инвентари, каталози одабраних докумената и сл.) и посебних издања насталих на основу истраживања архивске грађе.

Контакт – отвара прозор Outlook Express-a за слање електронске пош-те Архиву, што је могуће и преко линка електронске адресе са почетне странице. Овде би требале да се налазе детаљније информације о запос-ленима у одељењима Архива и њиховим директним бројевима телефона, на који корисници услуга Архива (правна и физичка лица) могу добити информације које их интересују.

ИСАВ (Информациони систем Архива Војводине) – као и у случају Регистра фондова, овај садржај још није доступан посетиоцима сајта.

26


3. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ЗРЕЊАНИН

Почетна страница сајта Архива у Зрењанину (www.arhivzrenjanin. org.yu) у заглављу поред знака Архива, адресе, бројева телефона и факса, садржи и линкове главног менија. Садржаји који презентују информа-ције за кориснике услуга Архива су: Историјат, Фондови и збирке, Мик-рофилмована грађа, Линкови и Претрага.

Историјат – отвара дужи текст у коме су наведени подаци о осни-вању Архива, територијалној надлежности, количини архивске грађе и укупном броју фондова и збирки које Архив чува, библиотеци и књиго-везачкој радионици. У даљем тексту је изложен развој архива у периоду 1993–2005. године са занимљивим подацима, али како у тексту не пос-тоје линкови за кретање у оквиру садржаја текста, тешко је очекивати да ће га просечан посетилац сајта ишчитати.

Слика 5: ИсторијатИзвор, мај 2008: http://www.arhivzrenjanin.org.yu/index2.htm

Фондови и збирке – воде до текста у коме се даје дефиниција ар-хивске грађе, категоризација архивске грађе као културног добра и ка-рактеристике архивске грађе са статусом културног добра од изузетног и великог значаја. Податак о укупном броју фондова и збирки наведен у овом тексту се разликује од броја наведеног у „Историјату“. У левом делу странице, налазе се следећи линкови:

27


Од изузетног значаја – отвара списак (табелу) са укупно 31 фонда и збирке категорисаних као културно добро од изузетног значаја. Табела садржи назив фонда, седиште творца и граничне године. Назив фонда представља линк који отвара податке о фонду који се наводе у Водичу кроз фондове и збирке.

Слика 6: Фонд од изузетног значаја – Збирка повељаИзвор, мај 2008: http://www.arhivzrenjanin.org.yu/index2.htm

Од великог значаја – такође отвара списак (табелу) са укупно 65 фондова и збирки категорисаних као културно добро од великог значаја. Као и у претходном случају, табела садржи назив фонда, седиште творца и граничне године. Назив фонда такође представља линк који отвара по-датке о фонду који се наводе у Водичу кроз фондове и збирке.

Остали фондови – отвара списак (табелу) са фондовима и збиркама Архива који нису категорисани као културно добро. У оквиру овог спис-ка, само првих шест назива фонда представља линк који отвара податке о фонду који се наводе у Водичу кроз фондове и збирке. У оквиру овог садржаја не постоји алат за претрагу фондова.

28


Слика 7: Остали фондовиИзвор, мај 2008: http://www.arhivzrenjanin.org.yu/index2.htm

Линкови Повеље и Дипломе отварају списак и фотографије изабра-них повеља и диплома.

Микрофилмована грађа – Отвара текст у коме се између осталог наводи да је 2000. године започето микрофилмовање црквених матичних књига за период 1746–1895. године. У току је микрофилмовање књига за општину Нова Црња а окончано је микрофилмовање за општине Зрења-нин, Сечањ, Житиште и Нови Бечеј. Називи ове четири општине се нала-зе на левом делу странице и представљају линкове који отварају табеле са списком матичних књига које су микрофилмоване. Спискови садрже податак о редном броју књиге, називу (врсти) матичне књиге, цркви, мес-ту и граничним годинама.

Слика 8: Микрофилмована грађа – Општина ЗрењанинИзвор, мај 2008: http://www.arhivzrenjanin.org.yu/index2.htm

29


Линкови – у оквиру овог садржаја, поред списка архива у Војводини, налази се и могућност за преузимање Информатора о раду Историјског архива Зрењанин, објављеног 20. 4. 2007. године. Иако су сви архиви по Закону обавезни да објаве Информатор, за сада исти у електронској фор-ми налазимо само на сајту Архива у Зрењанину. С обзиром на податке које садржи, било би сврсисходније да се налази на почетној страници сајта. У Информатору се наводе: основни подаци о Архиву, законски прописи везани за делокруг рада Архива, организациона структура (са наведеним одељењима, пословима које обављају, одговорним лицима и руководиоцима као и бројем извршилаца), подаци о одобреном буџету за 2007. годину, подаци о средствима рада (укупан број фондова и збир-ки који је наведен у Информатору се разликује од броја датог у оквиру садржаја „Историјат“ и „Фондови и збирке“). Како на сајту не постоје информације о начину, поступку и процедурама научноистраживачког рада у Архиву као ни о коришћењу архивске грађе у административне и приватноправне сврхе те ни о заштити архивске грађе и регистратурс-ког материјала ван Архива (обавезе ствараоца и имаоца архивске грађе и рег. материјала) Информатор о раду је у том смислу изузетно заначајан. Наиме; у оквиру Описа услуга које Архив пружа, Описа поступка за подношење захтева и Правила о раду Архива; потенцијални корисници услуга овог архива могу пронаћи (само) основне информације о томе. Ипак, садржај „Линкови“ нису логична локација где би посетиоци сајта потражили Информатор о раду Архива и информације те врсте.

Претрага – Уписом појма који тражимо у поље за претрагу, омогуће-но је претраживање садржаја сајта Архива.

Слика 9: ПретрагаИзвор, мај 2008: http://www.arhivzrenjanin.org.yu/index2.htm

30


4. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КИКИНДА

На почетној страни сајта Историјског архива Кикинда (www.kiarhiv. org.yu) у горњем делу налази се главни мени, који се понавља на сва-кој страни и омогућује кретање кроз садржај презентације. Оно што је јединствено међу сајтовима архива у Војводини је могућност да се пу-тем електронске поште прима билтен Архива, попуњавањем понуђе-них поља (име и презиме, адреса, место, држава, електронска адреса) и притиском на дугме потврди или у случају одустанка, дугме обриши. Ниједан други сајт архива у Војводини не нуди овакву могућност својим посетиоцима. Једини проблем је што смо се пре више од годину дана пријавили за примање билтена, али до данас није стигао ни један.

Слика 10: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.kiarhiv.org.yu/

Историјат – отвара дужи текст са детаљним историјатом установе, описом стварне и територијалне надлежности Архива, са подацима о на-чину класификовања фондова и збирки у Архиву, унутрашњој организа-цији, запосленим радницима и сл. Текст је без поделе на тематске целине и без унутрашњих линкова који би омогућавали брже кретање и лакше проналажење садржаја који нас интересује.

Фондови и збирке – отвара прозор са списком од 351 фонда и збирке које Архив поседује, представљених у виду табеле са подацима о регис-тарском броју, називу и граничним годинама творца фонда. Сви фондо-

31


ви су наведени по регистарском броју фонда. Како нема класификације фондова по областима а ни могућности претраживања фондова, да би се пронашао фонд који нас интересује, потребно је прећи списак. Ово је заиста минимум података који се могу дати о неком фонду а посетиоцу сајта говоре веома мало (чак и ако има стрпљења да ишчита списак).

Слика 11: Фондови и збирке од изузетног значајаИзвор, мај 2008: http://www.kiarhiv.org.yu/Fonizzna.htm

На овој страни се налази и линк: Фондови проглашени културним добрима од изузетног значаја, који отвара нову страну са списком од 12 фондова али и овде налазимо само основне податке (назив фонда и граничне године творца).

Питања и контакт – отварају прозор који нуди основне податке о те-риторијалној надлежности Архива, службама Архива, њиховим телефон-ским бројевима и адресама електронске поште. Посетиоцу сајта се нуди могућност да у предвиђеном пољу, откуца тј. постави питање или затра-жи одређену информацију, затим да попуни поља: Ваше име и презиме и Ваш e-mail те да упит пошаље притиском на дугме „пошаљи“ или пак да одустане, притиском на дугме обриши. У сваком случају, пошто се на сајту налази врло мало података о условима, начину и процедурама ко-ришћења архивске грађе (како у сврху научноистраживачкг рада тако и у сврху добијања уверења и потврда о чињеницама садржаних у архивској грађи), ова могућност је више него добро дошла. На истој страни се налази и линк: Ценовник услуга које пружамо, који отвара страну са детаљно наведеним услугама које Архив пружа, њиховој цени за правна и физичка лица, као и осталим подацима потребним за извршење плаћања (број жиро рачуна, прималац, сврха уплате, позив на број). Ово је детаљна и веома корисна информација за заинтересоване кориснике услуга Архива.

32


Слика 12: Ценовник услуга АрхиваИзвор, мај 2008: http://www.kiarhiv.org.yu/Cenovnik.htm

Детаљним прегледом сајта Историјског архива Кикинде, стиче се ути-сак да га је осмислио и дизајнирао локални заљубљеник у град, његову историју и културно наслеђе, због очигледно великог труда уложеног у квалитетно презентовање баш таквих садржаја на сајту (Сувача, Курија, прича месеца и сл.). Са друге стране, богатство ризнице Архива (ахивска грађа садржана у фондовима и збиркама Архива) је најоскудније и нај-лошије представљена на сајту, а то је управо садржај који би требао бити заступљен са што већом количином информација и презентован на што јаснији и прегледнији начин.

Такође, на сајту нема података од значаја за имаоце и ствараоце ар-хивске грађе и регистратурског материјала (њихове обавезе по Закону о културним добрима: вођење архивске књиге, излучивање безвредног рег. материјала, Листе категорија са роковима чувања, примопредаја архи-вске грађе и сл.). Изостале су и информације о условима, начину и про-цедурама коришћења архивске грађе (како у сврху научно-истраживачкг рада тако и у сврху добијања уверења и потврда о чињеницама садржа-них у архивској грађи). Стиче се утисак да архив није сервис грађана а да су корисници услуга Архива веома малобројни, те им у презентацији Архива није ни поклоњен потребан простор.

33


5. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА

Изглед почетне стране сајта Историјског архива Града Новог Сада (www.arhivns. co.yu) и свих осталих страна је идентичан. Основни мени је постављен на левом делу стране, видан и уочљив а избором било ког постављеног линка, садржај се отвара унутар прозора који је постављен на средишњем делу почетне странице. Основни мени је подељен на че-тири групе: Основни подаци, Делатност Историјског архива Града Новог Сада, Историјат архивске службе у Новом Саду и Претрага, које садрже заиста велики број линкова, те сам издвојила само оне који садрже ин-формације за кориснике услуга Архива.

Почетна страница – кликом на овај линк у средишњем прозору појављује се текст са подацима о статусу Архива, територијалној над-лежности, укупној количини архивске грађе, фондова и збирки које по-седују, научно-информативним средствима и сл. У оквиру текста постоје бројни линкови који омогућују преузимање или воде до детаљнијих обја-шњења и података. Како су сви ти садржаји представљени и у главном менију, детаљније ће бити објашњени у наставку.

Слика 13: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.arhivns.co.yu

Ко може да истражује и како се користи архивска грађа – у сре-дишњем прозору отвара дужи текст у коме су на почетку наведена сле-дећа питања, која представљају линк који води до траженог одговора:

34


Ко може да истражује Која грађа може да се истражује На који начин се пријављује за истраживање Могу ли се добити копије документа које су потребне Обавезе према Архиву

У оквиру наведених питања, врло прецизно и детаљно се (из Одлуке о коришћењу архивске грађе) дају одговори и објашњења: ко може да истражује архивску грађу, на који начин, какав је поступак истраживања за стране држављане, која грађа је доступна и на који начин, које евиден-ције (обрасци, захтеви) се попуњавају и са којим подацима, која количи-на грађе се добија на коришћење и на који период, како се добијају и пре-узимају копије архивске грађе или дигитализована архивска грађе, како се рукује са архивском грађом и сл. У оквиру текста постоје линкови који отварају нове прозоре: за слање е-поште Архиву, са садржајем „Како нас пронаћи“ и са текстом Закона о културним добрима. Након ишчитавања изабраног садржаја, истраживач добија заиста све потребне информације и упутства о начину и поступку истраживања архивске грађе.

Регистар фондова и збирки – у средишњем прозору отвара списак фондова и избирки (1–800) са подацима о броју фонда, називу, распону грађе, количини, броју кутија и књига у фонду. У оквиру списка, само првих пет фондова представљају линкови који презентују податке о фон-ду који се наводе у Водичу кроз архивске фондове и збирке. У оквиру овако представљеног Регистра не постоји могућност претраживања.

Слика 14: Ко може да истражује и како се користи архивска грађаИзвор, мај 2008: http://www.arhivns.co.yu/tekstovi/faq.htm

35


Водич кроз архивске фондове и збирке – линк отвара прозор који нуди да се отвори или преузме Радна верзија Водича кроз фондове и збир-ке. Преузимањем, добија се Compressed (zipped) Фолдер „ВОДИЧ 1“ који садржи Read-Only документ у Word формату са подацима за 784 фонда и збирке. Текст водича је могуће претраживати преко опције Edit-Find.

Аналитички обрађени фондови и збирке – у средишњем прозору отвара дужи текст у коме се описују послови аналитичке обраде који су до сада урађени на фонду Магистрата, наводи се број сачињених анали-тичких описа (картица) за грађу овог фонда, као и број картица који је унет у рачунар. У даљем тексту се даје списак фондова који су такође аналитички обрађени и објашњава се утицај увођења рачунара у рад Ар-хива. У оквиру тог дела текста постоји линк који води ка садржају При-мена рачунарских технологија у Архиву Града Новог Сада.

Контакт и радно време – у средишњем прозору даје основне податке о локацији, објектима, и адреси Архива где се врши пријем истраживача и странака. У овом делу текста постоји линк који води ка садржају Ко може да истражује и како се користи архивска грађа као и линк који отвара прозор за слање е-поште. Такође се дају подаци о телефонима служби (одељења) Архива као и о радном времену са странкама и истраживачима.

Слика 15: Магистрат Слободног и краљевског града Новог Сада 1748–1918.Извор, мај 2008: Радна верзија Водича кроз фондове

Историјског архива Града Новог Сада

36


Научноистраживачки рад – отвара дужи текст у коме се детаљније описује читаоница и библиотека архива, просечан годишњи број истра-живачких дана, као и статистика броја истраживача у периоду 1954–2004. године. Такође, наводе се најзначајније теме досадашњих истраживања, објављене монографије и хронике, снимљене радио и ТВ емисије, као и најчешће коришћени фондови и збирке. У оквиру текста постоје бројни линкови који воде до детаљнијих објашњења и података. Постојећи лин-кови унутар текста (истраживачки рад, сумарни инвентари, аналитички са регистрима и сл.) воде до других садржаја из главног менија (Регистар фондова и збирки, Водич кроз архивске фондове и збирке, Аналитички обрађени фондови и збирке и др.).

Коришћење архивске грађе у административне и приватноправ-не сврхе – отвара краћи текст о делатности Архива по захтевима правних и физичких лица за издавање уверења, потврда или фотокопија са чиње-ницама садржаним у архивској грађи. У тексту се укратко описује до-ступност архивске грађе корисницима, наводе се најчешће тражене врсте предмета (национализација, конфискација, легализација грађ. објеката и др.) као и сврха у коју се захтеви најчешће подносе.

Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архи-ва – отвара краћи текст у коме се описује статус и теритопријална над-лежност Архива за девет општина. Наводи се број радника који ради на овим пословима и број активних регистратура над чијим радом Архив врши надзор. На основу одредби Закона о културним добрима, наводи се врста послова које Архив обавља у смислу стручног надзора као и акта која издаје на основу законског овлашћења, а укратко се наводе и обавезе ствараоца и имаоца архивске грађе и регистратурског материјала. У тек-сту се даје и дефиниција архивске грађе, регистратурског материјала и безвредног регистратурског материјала.

37


Слика 16: Заштита архивске грађе и рег. материјала ван АрхиваИзвор, мај 2008:

http://www.arhivns.co.yu/tekstovi/arhivska%20gradja%20van%20arhiva.htm

Једноставним уписом појма који тражимо у поље за претрагу, омо-гућено је претраживање како Интернета тако и целокупног садржаја сај-та Архива у Новом Саду. Како садржај из главног менија Регистар фон-дова и збирки нема могућност претраживања, ово је веома користан алат сајта помоћу кога можемо претраживати 800 фондова и збирки које се чувају у Архиву. Наравно, у резултатима претраге ће се појавити и други садржаји сајта у којима се налазе тражени подаци.

Слика 17: ПретрагаИзвор, мај 2008: http://www.arhivns.co.yu

38


Сајт Историјског архива Града Новог Сада заиста обилује информа-цијама. Посебно је детаљно обрађен научноистраживачки рад и то у више линкова из главног менија. За потенцијалне кориснике архивске грађе у административне и приватноправне сврхе пак налазимо само ос-новне информације, што је случај и са заштитом архивске грађе и регис-тратурског материјала ван архива. У оквиру линка Примена рачунарских технологија налазимо врло занимљиве и важне податке о софтверима развијеним у Архиву за потребе регистратура (за аутоматозацију канце-ларијског пословања, архивирање, упис у архивску књигу, генерисање предлога за излучивање и сл.). Иако се овај софтвер за сада купује од Архива, треба размислити о могућности да се у будућности бесплатно преузима са сајта. На овај начин би се уједначило пословање и евиден-ције регистратура од значаја за претходну заштиту архивске грађе и рег. материјала. У оквиру истог линка налазимо и податке о развијеном соф-тверу за унос аналитичких описа чија база садржи преко 180.000 карти-ца. Ипак, за претрагу ове базе, још увек је потребно доћи у Архив. Било би потребно овај сервис, како за истраживаче и све друге заинтересова-не, учинити доступним путем сајта Архива.

6. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПАНЧЕВО

Почетна страница Интернет презентације Историјског архива Панче-во (www.arhivpancevo. org.yu) у левом горњем углу садржи јасан и пре-гледан главни мени, који нуди неколико садржаја а информације за ко-риснике услуга Архива презентују линкови: О Архиву, Фондови и збирке и Контакт.

39


Слика 18: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.arhivpancevo.org.yu/

О Архиву – отвара нову страну на којој је презентован текст о Архиву са целинама (поднасловима): Кратак историјат, Архив данас и Организа-ција рада Архива, која је изложена кроз:

Издавање уверења грађанима – описано је у неколико реченица из којих сазнајемо једино колико радника ради на овим пословима, који закони регулишу овај сегмент делатности Архива као и да се годишње изда више од 1.400 уверења, преписа, копија и др. Овај импозантан број примљених и решених захтева годишње, очиглед-но није био довољан разлог да се у Интернет презентацију уврсти детаљније објашњење поступка и процедура пријема и решавања захтева, а камоли да се корисницима услуга понуди макар могућ-ност преузимања (штампања) захтева или пак могућности да се он попуњава и прослеђује on-line. Научноистраживачки рад у Архиву – укратко информише о пос-тојању читаонице у којој су путем рачунара доступни Водич кроз архивску грађу и остала општа информативна средства о архивској грађи, а путем читача за микрофиш и микрофилм траку доступни су и микрофилмови. Кратко и јасно, али то значи да потенцијални ис-

40


траживачи детаљније информације неће пронаћи на Интернет пре-зентацији, већ доласком у Архив или пак телефонским позивом. Заштита архивске грађе ван Архива – информише о територијал-ној надлежности Архива и наводи бројку од 700 регистратура над којима архив врши надзор. За евентуалне детаљније информације, смернице, помоћ и упутства, тих 700, а и све друге регистратуре, сигурно не могу пронаћи на овом сајту. Издавачка делатност – је врло импозантна и она једина представља линк који нас води на страну на којој су хронолошки набројана сва издања Архива од 1972. године до данас. За свако издање се наводе подаци о: називу, аутору, издавачу и години издања.

Слика 19: О АрхивуИзвор, мај 2008: http://www.arhivpancevo.org.yu/arhiv.htm

Фондови и збирке – отвара страну на којој се налази податак да Ар-хив поседује 790 фондова и збирки. Претраживање фондова и збирки омогућено је путем три линка којима су представљени фондови који су проглашени за културно добро:

41


Од изузетног значаја – отвара нову страну са табелом фондова и збирки који су категорисани као културна добра од изузетног са по-дацима о: регистарском броју фонда и називу и граничним година-ма творца фонда, за укупно 49 наведених фондова и збирки. Сваки наведени фонд представља линк, који отвара нову страну на којој су презентовани комплетни подаци о фонду који се дају у Водичу кроз фондове и збирке Архива (подаци о укупном броју и временском рас-пону свих књига у фонду по врстама, наведени су историјати творца фонда и архивског фонда количина списа, језик грађе, карактеристи-ке садржаја грађе, степен сачуваности књига и списа као и врста и временски распон сачињених научноинформативних средстава).

Слика 20: Фондови и збирке од изузетног значајаИзвор, мај 2008: http://www.arhivpancevo.org.yu/fondiz.htm

Од великог значаја – отвара страну на којој је такође табела али у овом случају са 64 фонда и збирке који су категорисани као кул-турна добра од великог значаја. Табела садржи идентичне податке као и у претходном случају тј. о: регистарском броју фонда, нази-ву и граничним годинама творца фонда. И овде назив сваког фонда представља линк који нас води на нову страну на којој се налазе

42


комплетни подаци о фонду који се наводе у Водичу кроз фондове и збирке Архива. Микрофилмована грађа – нас води на страну на којој се налази сажет текст о пројекту (потреби, разлозима и динамици) микрофил-мовања црквених матичних књига које се налазе у матичним служ-бама општине Панчево. Понуђена је и табела са наведеним месним канцеларијама општине Панчево, која уједно представља линкове за кретање кроз ову страну сајта и кроз презентоване податке о спрове-деном микрофилмовању (наводе се врсте књига, временски распон и број ролне микрофилма).

Слика 21: Подаци о фонду од великог значаја – Збирка мапа и плановаИзвор, мај 2008: http://www.arhivpancevo.org.yu/fvz01.htm

Претраживањем фондова за две наведене категорије, посетиоцу су на овим странама доступни подаци за укупно 113 фондова, категорисаних као културно добро од изузетног и великог значаја. Овај број презентова-них фондова чини само 14% укупног броја фондова и збирки које Архив поседује. Интернет презентацију би у што скорије време требало проши-рити и презентовати податке и о другим сређеним и обрађеним фондови-

43


ма у Архиву, на исти начин на који су презентовани подаци о фондовима из наведених категорија. Тек на овај начин би архивска грађа Архива била заиста доступна у најширем значењу те речи. У сваком случају, ово је значајан и квалитетан почетак презентовања података о архивској грађи садржаној у фондовима Архива.

Контакт – укратко презентује информације о: радном времену Архи-ва са странкама, адреси и бројевима телефона и фаx-а, као и електронској адреси која је уједно и линк за слање ел. поште. Значи, све информације које корисници услуга Архива нису пронашли на сајту, добиће на наве-деној адреси или путем наведених телефона.

7. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СЕНТА

Почетна и остале странице сајта Историјског архива Сента (www.zentarhiv.org.yu), у горњем делу садрже главни мени презентације а са леве стране садржаје: Претрага, Изложбе, Наши награђени и Актуелно. Ова структура сајта се понавља на свакој страни што олакшава кретање кроз презентацију. На средишњем (већем делу) сваке стране се појављују изабран садржај. Из главног менија, издвајам садржаје који презентују информације за кориснике услуга архива: Почетна, Информације, Фон-дови, Водич фондова.

Почетна страна – презентује основне контакт информације (адресу, бројеве телефона и факса, адресу електронске поште и Интернет адресу) како за архив у Сенти тако и за одсек у Бечеју.

44


Слика 22: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.zentarhiv.org.yu/index_sr.php

Информације – се односе на рад са странкама и са истраживачима, у Сенти и Бечеју. Презентован је минимум информација тј. наводи се радно време са странкама и запослени који врше пријем странака, а што се тиче рада са истраживачима, наведена су само имена запослених који заинтересованима пружају потребне информације. Имена запослених нису линкови за електронску пошту а нису наведени ни директни броје-ви телефона или локала, па је за ту информацију потребно враћање на почетну страницу.

Фондови – отвара страну сајта која у горњем делу садржи три подна-слова (линка):

Насеља сабирног подручја Архива – овај садржај се појављује по-зивањем стране „Фондови“ и презентује мапу територијалне над-лежности архива са списком назива насеља (званичан назив на ср-пском језику, назив на мађарском језику и ранији назив насеља у архивској грађи). Фондови и збирке Архива по делатностима и периодима – отвара нови прозор у коме се налази наведена подела фондова на три глав-не групе (А, Б и Ц), затим подела фондова групе А на девет врста делатности и на крају подела на 4 основна временска периода.

45


Слика 23: Фондови и збирке по делатностима и периодимаИзвор, мај 2008: http://www.zentarhiv.org.yu/index_sr. php?cont=fond2_sr

Фондови и збирке од изузетног значаја – отвара прозор са списком 16 фондова и збирки категорисаних као културно добро од изизет-ног значаја. Списак садржи: регистарски број фонда, назив, место и временски период творца фонда. Наведени фондови нису линкови и не отварају нове садржаје тј. не нуде детаљније информације о фонду и архивској грађи коју садрже.

46


Слика 24: Фондови и збирке од изузетног значајаИзвор, мај 2008: http://www.zentarhiv.org.yu/index_sr. php?cont=fond3_sr

Садржај презентован на страни „Фондови“ тј. у оквиру „Насеља са-бирног подручја архива“ и „Фондови и збирке Архива по делатностима и периодима“ су у ствари упутство за претрагу Водича фондова. Наведени називи насеља, класификација на главне групе фондова и класификација по делатностима и временском периоду су смернице за избор категорија за претрагу у опцији „Трагања“ унутар Водича фондова. Неке од ових категорија се и понављају након прозора за претрагу фондова и збирки.

Водич фондова – отвара страну сајта са наведена четири поднаслова (линка):

Трагање – овај садржај се појављује позивањем стране „Водич фон-дова“ и нуди могућност претраге фондова и збирки на основу по-нуђених критеријума. Постоји могућност задавања и избора више критеријума претраге и то по: сигнатури фонда, називу фонда на српском и мађарском језику, називу насеља на српском и мађарском језику (овде нам је од помоћи списак насеља сабирног подручја Архива из претходног садржаја „Фондови), архивској категорији (подела фондова на три главне групе (А, Б и Ц) из истог садржаја), делатности и периоду (подела фондова на девет врста делатности и четири основна периода из садржаја Фондови и збирке Архива по делатностима и периодима). Ово решење врло добро функциони-ше јер није потребно унети податке или изабрати сваку категорију,

47


довољан је нпр. само избор „Верске установе и организације“ из падајућег менија категорије „Делатности“, па да се кликом на дугме „Тражи“, појави списак свих фондова ове области.

Слика 25: Водич фондоваИзвор, мај 2008: http://www.zentarhiv.org.yu/index_sr. php?cont=fondmenu_sr

Следећи наведени поднаслови (линкови) представљају могућност брзе претраге фондова и збирки у оквиру категорија које се најчешће и користе од стране истраживача. Кликом на поднаслове, отвара се прозор са списком изабраних фондова и збирки и то:

Архивски фондови државних органа, установа, организација и других институција (отвара списак са 736 фондова, наведених по регистарском броју).

Породични и лични фондови (отвара списак са 9 фондова, наведе-них по регистарском броју),

Збирке (отвара списак са 19 збирки, наведених по регистарском броју).

Сајт Историјског архива Сента, нуди заиста врло добро решење пре-гледа и претраге фондова и збирки по разним критеријумима. Међутим, коначни подаци до којих се долази, представљају само спискове фондо-ва који задовољавају критеријуме претраге, са подацима о регистарском броју, називу, месту и временском периоду творца фонда. Било би пот-

48


ребно презентовати и основне податке о фондовима и збиркама који се наводе у Водичу, како би добијена информација за посетиоца сајта била квалитетнија и сврсисходнија.

Слика 26: Архивски фондови државних органа, установа, организација и других институција

Извор, мај 2008: http://www.zentarhiv.org.yu/index_sr.php?cont=listfonds&bontas=1

Мора се констатовати и да сајт не садржи апсолутно никакве инфор-мације о делатности претходне заштите архивске грађе и рег. материјала ван Архива, као ни информације које би користиле имаоцима и ствара-оцима архивске грађе и рег. материјала у извршавању обавеза дефиниса-ним Законом о културним добрима. Такође, информације које се односе на пријем захтева, поступак и процедуре издавања уверења и потврда о чињеницама садржаних у архивској грађи, сведене су само на радно вре-ме и имена запослених који обављају ту врсту посла у Архиву.

8. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ „СРЕМ“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Почетна страница сајта Историјског архива „Срем“ Сремска Митро-вица (www.arhivsrem. org.yu) поседује четири брза линка за приступ пре-зентованим садржајима на сајту. Први линк представља директан при-

49


ступ сајту, а преостала три: Обавештења и планови, Издавачка делатност и Претрага Регистра архивских фондова и збирки – су пречице тј. воде истоименим садржајима из главног менија. Линк „Директан приступ сај-ту“ отвара страну на којој се у заглављу налази главни мени са 10 по-нуђених садржаја који се понављају на свакој страни сајта, што олакшава кретање кроз презентацију. Из главног менија, издвајам садржаје који презентују информације за кориснике услуга Архива: О Архиву, е-Зах-тев, Регистар и Издавачка делатност.

Слика 27: Почетна страницаИзвор, мај 2008: http://www.arhivsrem.org.yu/

О Архиву – отвара страну са текстом који укратко описује терито-ријалну надлежност и делатност Архива, наводи укупан број фондова и збирки, најважнију архивску грађу, укупан број микро облика, број за-послених радника и радно време. На крају ове и свих осталих страна на сајту, налазе се и подаци о адреси, броју телефона и факса Архива.

е-Захтев – отвара страну на којој ће се налазити образац у електрон-ској форми за издавање преписа, уверења и потврда о чињеницама садр-жаним у архивској грађи. За сада је ова страница у припреми. Било је за очекивати да ће се на овој страници налазити и детаљније информације о поступку подношења захтева као и о процедури издавања уверења и потврда. Међутим, садржај ове врсте је изостао, па корисницима услуга Архива преостаје да искористе бројеве телефона наведене у дну страни-це, како би дошли до потребних информација.

50


Слика 28: е-ЗахтевИзвор, мај 2008: http://www.arhivsrem.org.yu/site/?page_id=25

Регистар – отвара страницу са које је могуће преузети Регистар фондо-ва и збирки Архива (тест верзија) у формату МС Еxцел 2003. Регистар је у Microsoft Excel представљен у виду табеларног приказа а основне инфор-мације које презентује су: број фонда, назив, седиште творца, група и под-група, категоризација и количина. На страници се налази и детаљно упутс-тво са илустрацијама потребно за инсталацију и касније коришћење.

Слика 29: РегистарИзвор, мај 2008: http://www.arhivsrem.org.yu/site/?page_id=11

51


Алат који је изузетно користан су филтери који се налазе на врху сва-ке колоне (у виду стрелице). Кликом на стрелицу, у падајућем менију се добија испис одређених категорија, чијим одабиром филтрирамо списак фондова на оне коју задовољавају изабрану категорију. Нпр. у колони „Група“ изаберемо „Збирке“ након чега се појављује списак свих збирки које Архив поседује. Филтери се могу комбиновати тј. могуће је комби-новати критеријуме претраживања (нпр. Група – Управа + Распон грађе 1941–1944).

Слика 30: Падајући мени у колони „Група“ Извор, мај 2008: http://www.arhivsrem.org.yu/site/?page_id=11

Користан алат је и „pop-up-window“ који презентује основне податке о фонду који се дају у Водичу, а добијамо их када код изабраног фонда у колони „Коментар“ задржимо курсор миша на црвеној заставици.

Заиста је уложен велик труд у осмишљавање и реализацију овако кон-ципираног Регистра фондова и збирки у електронском облику, али истра-живања показују да је ово најређи начин на који посетиоци сајта долазе до жељених информација. Наиме, ма колико да је упутство за инстала-цију и коришћење написано детаљно, прецизно, разумљивим језиком и са илустрацијама – посетиоци сајта углавном избегавају да користе пре-узимање и инсталацију апликација, посебно ако се очекује да ће у истој бити измена које ће захтевати преузимање нове верзије. Истраживања показују да је просечан посетилац сајта спреман да чека 10–15 секунди

52


на отварање странице сајта и на добијање жељеног садржаја. Било би ефикасније, једноставније и лакше за кориснике, да је Регистар фондо-ва и збирки доступан у оквиру самог сајта. Коначно, због њих је сајт и постављен.

Слика 31: Pop-up-window у колони „Коментар“ за фонд 179. Извор, мај 2008: http://www.arhivsrem.org.yu/site/?page_id=11

Издавачка делатност – отвара страну на којој се налазе бројне пуб-ликације Архива од којих издвајам четири свеске Водича кроз архивске фондове у којима је обрађено укупно 1.213 фондова и збирки. Заинте-ресовани за детаљније податке о количини, карактеристикама садржаја, језику грађе и др. одређеног фонда, имају могућност да преузму све че-тири свеске Водича у PDF формату. На овој страници је изостала ин-формација које врсте (групе) фондова су садржане у којој свесци Во-дича, па је потребно преузети све четири свеске како би се пронашао одређени фонд.

Као и у случају Историјског архива Сента, сајт не садржи информа-ције о делатности Архива у области претходне заштите архивске грађе и рег. материјала ван Архива, као ни информације које би користиле имаоцима и ствараоцима архивске грађе и рег. материјала у извршавању обавеза дефинисаним Законом о културним добрима. Такође, осим е-За-хтева који је већ више месеци у припреми, информације које се односе

53


на пријем захтева, поступак и процедуре издавања уверења и потврда о чињеницама садржаних у архивској грађи, сведене су само на податке о адреси, броју телефона и факса Архива.

9. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СУБОТИЦА

Почетна и остале странице сајта Историјског архива Суботица (www.suarhiv. org.yu), структуиране су на начин да се у средишњем делу нала-зи фотографија која у себи садржи прозор у коме се појављују одређени садржаји, док се са десне стране налази главни мени. Средишњи прозор је малих димензија, што утиче на величину текста и фотографија које се у њему појављују. Главни мени нуди неколико садржаја, а информације за кориснике услуга Архива представљене су у: Секретаријат, Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, Коришћење ар-хивске грађе и библиотечког материјала, Преузимање и Колектив.

Слика 32: О нама Извор, мај 2008: http://www.suarhiv.co.yu/

Прва три садржаја отварају се у новим прозорима а последња два от-варају се у средишњем прозору почетне стране, те је прегледност текста и фотографија унутар њих веома лоша и изискује стрпљење посетиоца сајта да „скролује“ кроз изабрани садржај.

54


Секретаријат – Посетиоцима сајта нуди најосновније информације за контакт тј.: адресу, број телефона и факса, радно време са странкама и могућност да се на мејл адресу секретаријата и лица задужених за рад са странкама пошаље електронска пошта.

Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архи-ва – отвара нов прозор са богатијим садржајем. Информације садржане на овој страни намењене су регистратурама у чијем раду настаје рег. ма-теријал и архивска грађа. Ова страна сајта нуди основне информације од важности за поступање регистратура са архивском грађом и рег. мате-ријалом.

У горњем (почетном) делу стране су дати поднаслови који пред-стављају линкове за кретање унутар презентованог садржаја:

Територијална надлежност – описује подручје територијалне над-лежности Архива и врсту послова које Архив обавља са регистрату-рама, а нуди и карту територијалне надлежности архива. Архивска грађа – даје дефиницију архивске грађе. Регистратурски материјал – даје дефиницију како регистратурс-ког материјала тако и безвредног регистратурског материјала. Примопредаја архивске грађе и рег. материјала – укратко опи-сује услове и рокове доспелости архивске грађе и регистратурског материјала за преузимање, место и трошкове преузимања. Начин вођења архивске књиге – води до детаљног објашњења о начину уписивању регистратурског материјала и архивске грађе у архивску књигу (по рубрикама). Обавезе ималаца и стваралаца архивске грађе и регистратур-ског материјала – набраја основне обавезе ималаца и стваралаца архивске грађе и рег. материјала, садржаних у Закону о културним добрима.

55


Слика 33: Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива

Извор, мај 2008: http://www.suarhiv.co.yu/#

Посебно користан део за регистратуре представљају илустрације при-кључене уз наведене садржаје, где се једна испод друге, налазе фотогра-фије које је могуће сачувати или увећати и које представљају:

карту територијалне надлежности архива, обавештење о разврставању Историјског архива Суботица (Извод из јединственог регистра), пример сачињеног Записника о примопредаји архивске грађе, пример попуњене стране архивске књиге као и пример садржаја клапне за инвентарне јединице (фасцикле и архивске кутије), пример Листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања (само прва страна) и пример Записника о излучивању безвредног регистратурског мате-ријала.

Коришћење архивске грађе и библиотечког материјала – отва-ра нов прозор са садржајем намењеним физичким и правним лицима у циљу издавања података садржаних у архивској грађи као и истражива-

56


чима архивске грађе. Структура садржаја је идентична као у претходном примеру тј. у горњем (почетном) делу стране су дати поднаслови који представљају линкове за кретање унутар презентованог садржаја:

Слика 34: Коришћење архивске грађе и библиотечког материјала

Извор, мај 2008: http://www.suarhiv.co.yu/#

Доступност – укратко описује све начине коришћења (доступности) архивске грађе (непосредно у читаоници или пак путем издавања уверења, потврда и оверених фотокопија) као и излагањем на излож-бама и коришћењем публикација. Такође даје се кратко објашњење о поступку коришћења архивске грађе од стране страних држављана. Читаоница – наводи само податак о радном времену читаонице а начин коришћења архивске грађе у читаоници је представљен по-себним линком који отвара нов прозор са Изводом из Правилника о начину коришћења архивске грађе.

Фондови и збирке – води ка садржају који описује основну делатност архива дефинисану Законом о културним добрима и наводи податак о укупној количини архивске грађе коју архив чува као и о броју регис-трованих фондова и збирки. Увид у регистроване фондове и збирке је могућ путем посебног линка који отвара нов прозор са списком фондова и збирки, датих по регистарском броју (1–441) са подацима о називу фонда, граничним годинама творца и архивске грађе. На жа-

57


лост, на овој страни нема могућности за претраживање фондова (по називу, тематски, по временском периоду, географски и сл.), те је за проналажење одређеног фонда потребно ишчитати списак.

Слика 35: Фондови и збиркеИзвор, мај 2008: http://www.suarhiv.co.yu/unutar/unutar.php?lang=ser#fond

Библиотека – укратко описује садржај библиотечког фонда, облас-ти које су заступљене, начине прибављања публикација и поступак и процедуре коришћења библиотечког фонда и издавање фотокопија. Научно-информативна средства – укратко наводи научно-инфор-мативна средства која су на располагању истраживачима у циљу проналажења података садржаних у архивској грађи. Само као илустрација су представљене свеске по једног сумарног и аналитич-ког инвентара, водича и регеста.

Преузимање – представља изузетно користан садржај за посетиоце сајта и кориснике услуга Архива. Наиме, овај линк из основног садржаја у средишњем прозору почетне стране отвара текст у коме су наведени обрасци које је могуће преузети а који се односе на поступак коришћења архивске грађе (у сврху научноистраживачког рада):

матични лист корисника архивске грађе, захтев за коришћење архивске грађе, захтев за фотокопирање–фотографисање–снимање архивске грађе; као и на поступак коришћења фонда библиотеке Архива: матични лист корисника библиотеке,

58


захтев за издавање библиотечког материјала, захтев за фотокопирање–фотографисање–снимање књиге из архи-вске библиотеке.

Слика 36: ПреузимањеИзвор, мај 2008: http://www.suarhiv.co.yu/downloads/down.php?lang=ser

Наведене обрасце је могуће преузети само у PDF формату и на тај начин они представљају само информацију о потребним подацима и поступку који се спроводи за коришћење архивске грађе у научноистра-живачке сврхе или у сврху коришћења фонда библиотеке архива. Било би неопходно да постоји могућност преузимања, попуњавања и слања у електронском облику, макар захтева за коришћење архивске грађе и зах-тева за издавање библиотечког материјала, јер бројни истраживачи добро познају фондове и збирке наших архива. Такође, нису понуђени обрасци који се подносе у поступку за издавањем уверења или потврде о чињени-цама садржаним у архивској грађи, или оверене фотокопије документа. За такав поступак, још увек је неопходно лично доћи у Архив и попунити потребне захтеве.

Колектив – представља запослене у Архиву, са подацима о радном месту на коме су запослени, одељењу Архива коме припадају, броју те-лефона и адреси електронске поште.

59


10. СТАНДАРДИЗАЦИЈА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА АРХИВА

Анализа сајтова архива у Војводини показала је велику разноликост како дизајна и изгледа Интернет презентација, тако и организације, ко-личине и квалитета презентованих информација које се односе на рад служби (одељења) архива у раду са корисницима услуга. Разноликост се огледа у ситуацији да неки сајтови нуде минимум информација намење-них корисницима услуга (регистратурама, странкама и истраживачима) које се своде на податке о адреси, бројевима телефона и факса, те радном времену архива. У исто време је детаљно и богато представљена излож-бена, издавачка делатност или пак разноврсност архивске грађе која се чува. Има такође случајева, да је само један сегмент делатности архи-ва детаљно презентован нпр. потребне информације о начину, поступку и процедурама научноистраживачког рада као и подаци о фондовима и збиркама, док у исто време за остале кориснике услуга нема готово ника-квих додатних информација.

У ситуацији када архиви, из године у годину, примају и решавају све више захтева странака за издавање чињеница садржаних у архивској грађи, врше стручни надзор над радом све већег броја регистратура и остварују све већи број истраживачких дана годишње – неопходна је трансформа-ција архива у својеврсне, специфичне сервисе грађанима и осталим корисницима услуга. Како је све већи број становништва информатички образован а све више правних лица уводи електронско пословање, савре-мене информационе технологије и Интернет презентације постају моћан алат за задовољење потреба и очекивања корисника услуга архива.

Интернет презентације треба да буду огледало редефинисаних архи-ва, те да стварају идентитет и имиџ који ће се заснивати на брзини, про-фесионализму, компетентности и квалитету пословања и услуга које архиви пружају. Такође, треба јасно да презентују архиве као глобално оријентисане институције за које је он-лајн пословање једино могућ на-чин постојања и пословања у будућности. Како су информације један од најдоминантнијих ресурса нове економије, архиви их морају третирати као извор креирања вредности за кориснике а самим тим и профита за себе. Ово је од изузетне важности јер су данас, захваљујући Интернету, информације свима доступне, те је неопходно изналазити нове начине, идеје и решања – како да се оне на нов, квалитетан и профитабилан на-чин презентују.

60


У том циљу, потребно је пре свега уједначити (стандардизовати) Интернет презентације архива у смислу концепције, квалитета, врсте и количине информација које ће садржати и начина на који ће бити пред-стављене. У процесу дефинисања стандарда Интернет презентација, не-опходно је да учествују сви архиви у Војводини.

Смисао постојања сајта је у доступности информација, те ако имамо ситуацију да на сајту не постоје основне информације за кориснике ус-луга (које би добили приликом посете архива или на основу телефонског позива) а камоли за посетиоце сајта, онда такав сајт није испунио своју основну сврху. На тај начин се претвара у електронске изложбе одабране архивске грађе (углавном слабог квалитета и такође са мало информа-ција). Како је тема овог рада анализа услуга архива у Војводини доступ-них на Интернету, навешћу само неке од садржаја који би морали да се нађу на Интернет презентацијама архива.

За имаоце и ствараоце архивске грађе и регистратурског мате-ријала (регистратуре):

огледни примерак Правилника о канцеларијском пословању са Лис-том категорија регистратурског материјала са роковима чувања, огледни примерак попуњене Архивске књиге, огледни примерак Предлога за излучивање категорија рег. материја-ла чији је рок чувања истекао, законе и подзаконска акта који уређују њихове обавезе у односу на рок чувања рег. материјала и издвајање архивске грађе (Закон о кул-турним добрима, Закон о рачуноводству и ревизији, Закон о порезу на додату вредност, Закон о буџетском систему, Закон о привред-ним друштвима, Уредба о буџетском рачуноводству и сл.). огледни примерак Записника о предаји архивске грађе.

За физичка и правна лица (странке): детаљно објашњен поступак и процедуре за добијање тражених по-датака (за домаће и стране држављане, физичка и правна лица), обрасце (захтеве) који се подносе архиву (могућност преузимања), ценовник услуга архива, Уредбу о наплати републичке административне таксе, податке потребне за извршење уплате.

61


За истраживаче архивске грађе: детаљно објашњен поступак и процедуре истраживања архивске грађе (за домаће и стране држављане), обрасце (захтеве) које је потребно попунити тј. податке које је пот-ребно навести при подношењу захтева за истраживање архивске грађе (могућност преузимања), могућност фотокопирања и дигитализације архивске грађе, такође ценовник услуга архива, нормативна акта архива која се односе на коришћење архивске грађе.

Такође, потребно је поставити информације о запосленима у оквиру одељења са којима се контактира у вези са одређеним захтевом – са по-дацима о стручној спреми и звањима (како би се знала квалификациона структура и профил запосленог са којим се остварује контакт), дирек-тан број телефона запослених, број факса, радно време одељења, адресу електронске поште одељења и запослених.

Користан алат би био и речник мање познатих речи из архивске делат-ности, који ће помоћи у разумевању презентованих података о фондови-ма и збиркама као и њиховим научноинформативним средствима.

Стандардизација Интернет презентација архива захтева и даљи рад на умрежавању архива у Војводини и даљи развој ИСАВ-а и његову примену и доступност путем Интернета. ИСАВ мора постати средство и алат који ће архивску грађу учинити најдоступнијим извором инфор-мација у нашем друштву. У том циљу, ИСАВ треба да дефинише решења базе података и презентације информација путем Интернета:

о фондовима и збиркама архива као и могућност њиховог унакрс-ног претраживања (Водич кроз фондове и збирке), научноинформативних средстава о фоновима и збиркама (су-марни и аналитички инвентари, каталози докумената и сл.),

комуникацију са регистратурама и могућност генерисања и он-лајн слања преписа архивске књиге, предлога за излучивање, записника у поступку стручног надзора, решења о наложеним мерама и др., комуникацију са странкама и истраживачима у смислу могућ-ности on-line попуњавања и слања потребних захтева (образаца).

62


11. ЗАКЉУЧАК

[...] ...У архивским просторијама, међу орманима и полицама пуним тих често потцењиваних хартија, врши се стална служба истини, нашој људској, релативној истини, која се тешко уочава и осветљава, а лако замрачује и губи, али којој ипак морамо верно и истрајно да служимо ако желимо да наш живот буде на чврстим основама и наша друштвена атмосфера чиста и здрава. Материјали који су ту похрањени морају бити чувани и цењени исто као свако друго народно добро од друштве-ног интереса и опште користи ... [...]

Иво Андрић

Поред свих до сада донетих закона и прописа, ове речи Иве Андрића на најједноставнији и најсажетији начин дефинишу смисао и значај ар-хивске грађе као културног добра и делатност и циљеве архива као институција њихове заштите.

Савремено и демократско друштво каквом тежимо, архиве мора са-гледати и третирати као једне од најважнијих база података у нашем друштву. Такође, начини и средства заштите, обраде а посебно презенто-вања архивске грађе, морају бити подигнута на виши ниво.

Најстарији писани записи из наше прошлости се чувају у архивима. До сада су били доступни само ограниченом броју корисника и ис-траживача, јер је њихово коришћење било могуће једино у просторија-ма архива. Архиви не смеју бити само пуки чувари културног блага, већ места која ће архивску грађу првенствено учинити доступном, те на тај начин омогућити сазнање и правилно тумачење свих догађаја и ас-пеката наше историје и културе.

Савремене информационе технологије су средство и алат којима је могуће историјско и културно наслеђе које се чува у архивима, учинити доступним сваком грађану нашег друштва и читавог света.

Ниједно друштво у свом развоју не сме превидети и занемарити историјско и културно наслеђе и његов утицај на целовит развој сав-ременог друштва и будућих нараштаја, а самим тим ни значај његовог очувања и презентовања. Због тога би дигитализација архивске грађе, те њена презентација путем Интернета, требало да буду један од при-оритета националне стратегије развоја нашег друштва – да архивска грађа постане најдоступнији извор информација у нашем друштву.

63


РЕЗИМЕ

У Војводини од десет архива, само архиви у Белој Цркви и Сомбору не поседују Интернет презентацију. Моментом постављања презента-ција архива на Интернет, делатност архива излази ван физичких граница институција и за очекивати је, да су одељења архива једнако (ако не и више) ефикасна on-line као и оff-line. То је и један од основних разлога постављања Интернет презентација. У развијеним друштвима, архиви имају значај и третман најважнијих, јединствених и највећих база по-датака. Сходно томе, пред њих се постављају високи циљеви у смислу претходне заштите, чувања, обраде и презентације архивске грађе, сав-ременим информационим технологијама. Интернет презентације су само један од алата за испуњење тих циљева.

Постојећи сајтови архива у Војводини су различитог квалитета, како у дизајнерском тако и у концептуалном смислу и нуде врло различита решења у презентацији изабраног садржаја. Интернет презентације тре-ба да буду огледало редефинисаних архива, те да стварају идентитет и имиџ који ће се заснивати на брзини, професионализму, компетент-ности и квалитету пословања и услуга које архиви пружају.

У том циљу, потребно је пре свега уједначити (стандардизовати) Интернет презентације архива у смислу концепције, квалитета, врсте и количине информација које ће садржати, и начина на који ће бити пред-стављене. Смисао постојања сајта је у доступности информација, те је потребно дефинисати минимум информација које морају да се нађу на Интернет презентацијама архива, посебно у односу ка корисницима услу-га архива (регистратурама, странкама и истраживачима архивске грађе).

Стандардизација Интернет презентација архива захтева потпуно ум-режавање архива у Војводини и даљи развој ИСАВ-а и његову приме-ну и доступност путем Интернета. ИСАВ мора постати средство и алат који ће архивску грађу учинити најдоступнијим извором информација у нашем друштву и који ће омогућити on-line комуникацију архива са корисницима услуга.

64

930.25(497.113 ZRENJANIN):659.4Гроздана Сантрач, архивистаИсторијски архив Зрењанин

КУЛТУРНО-ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ЗРЕЊАНИН

Сажетак: Рад говори о активностима Историјског архива Зрењанин на пољу односа са јавношћу које се одвијају путем рада са корисницима архи-вске грађе у научне сврхе преко читаонице и оперативне сврхе издавањем уверења на основу чињеница из архивске грађе. Односи са јавношћу се ос-тварују и културно-пропагандном делатношћу архива приређивањем излож-би и промоција, и издавањем књига. Кључне речи: однсоси с јавношћу, PR (public relations), Историјски архив Зрењанин, архивска грађа, читаоница, изложбе архивске грађе.

УВОД

Укључивање у савремене токове и потребе друштва све више претварају архиве у културне центре, који увелико окупљају и скрећу пажњу јавности на себе. Савремено проучавање историјске прошлости у свим сферама друшт-веног и културног живота, није могуће без коришћења архивске грађе. Због тога су за архивску грађу као културно добро од општег друштвеног значаја прихваћена два начела: начело јавности и начело доступности коришћења архивске грађе у научне, културне и оперативне сврхе. У вези са тим архиви су своју научну и стручну делатност усмерили на очување и заштиту архи-вске грађе за садашње и будуће кориснике, а да применом научних и струч-них метода рада створе што повољније услове за њено коришћење.

65

Културно-пропагандна делатност Историјског архива Зрењанин

И у сфери културе измењен је однос понуде и тражње, па се користе нова сазнања како би се изабрао најбољи пут да порука стигне ономе коме је намењена. Један, свакако незаобилазни пут јесте појава нове про-фесије деведесетих година прошлог века – професија PR-а, која у себи садржи скуп практичних вештина помоћу којих се остварују бољи видо-ви комуникације између установа културе, предузећа, појединаца у по-менутим организационим целинама, као и комуникација са одређеним циљним групама и целокупном јавношћу.

Назив професије је скраћеница од израза: public relations у преводу, однос са јавношћу, или организовање комуникације организације. Инте-ресантно је напоменути да историјат ове професије сеже од када постоје организована друштва, која су наметнула потребу за саветницима влада-ра, ораторима, креаторима симбола и статуса, права на слободно изра-жавање мисли које је прокламовала Француска револуција, као и остале револуције које су мењале друштвено политичке системе. Професионал-но упражњавање PR-а потиче из Сједињених Америчких држава, када је после грађанског рата добила независност и самосталност 1776. године, а вође се нашле пред задатком да пропагирају федералистичке идеје ради ратификовања новог устава. Најједноставније речено PR-а је изнедрило: откриће моћи јавног мишљења, стално ривалство организација око јавне подршке и развој медија.

У нашој земљи однос са јавношћу представља саставни део новог третирања друштвене стварности. У периоду транзиције, а може се рећи и трансформације друштва, са развојем демократије, локалних заједница и израженог настојања за добру и квалитетну информисаност грађана, развијањем комуникације између управе и запослених, полако се профи-лише, издваја и примећује професија PR-а.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ (PUBLIC RELATIONS)

Према најпознатијим ауторима који се баве овом проблематиком наводи се да односи са јавношћу чине саставни део стратегијског уп-рављања који доприноси успеху једне организације. Односи са јавно-шћу представљају мост између унутрашње перспективе организације и њеног спољашњег позиционирања. Крајњи резултат би био остварење контакта и успостављање сарадње са свим циљним групама које грави-тирају ка нама. Основна сврха тј. циљ постојања односа са јавношћу је

66

Гроздана Сантрач

грађење или чување идентитета и стварање одговарајућег имиџа орга-низације. Односи са јавношћу су облик професионалног комуницирања који представља планирано и континуирано комуницирање са задатком успостављања и одржавања поверења, разумевања и заједничких акција организације и јавности.

Према правцима усмерене комуникације у односу на циљне групе од-нос са јавношћу дели се на екстерни и интерни.

У екстерне PR улазе јавни односи са широм заједницом у окружењу: са финансијерима, с медијима, новинарима, са људима од утицаја. Затим, зависно од тога чиме се организација бави мрежа комуникација се проши-рује на кориснике услуга, ( истраживаче, професоре, ученике, грађане...).

Интерни PR обухвата односе са запосленима, са руководећим кадром, са породицама запослених, са хонорарним сарадницима.

Шема 1. Модел интеракција установе и јавности

67


Процес циљних односа са јавношћу обухвата три главне фазе:1. Сегментација окружења и јавности2. Избор циљне групе у оквиру идентификованог сегмента3. Формулисање конкретних активности односа са јавношћу и инс-трумената преко којих ће се деловати.

Дефинисање Target group (циљна група) неке пропагандне акције је веома значајно у односу на то да ли се обраћамо широј или ужој јавности. Широј јавности се обраћамо путем мас-медија (новине, радио ТВ). Ужа јавност су у случају архива, школе, друге установе, предузећа. Контакт се између осталог остварује и посредством предавања, изложби, промо-ција. Плодна пропагандна акција тражи добар план, стручно вођење и способне људе.

ДЕФИНИЦИЈА ОДНОСА СА ЈАВНОШЋУ

Однос са јавношћу је везивно ткиво сваке организације. PR је везан за целокупно функционисање једне организације, за непрестано испити-вање окружења и промене у њој, реаговањем на те промене одређеним средствима и на одређен начин.

Руководећи се тим сазнањем може се доћи до пет дефиниција PR1:

1. PR је системско побољшање узајамног разумевања између органи-зације и њених група јавности.

2. PR помаже узајамном прилагођавању организације и њених група јавности.

3. PR је организовање комуникације организације.4. PR је функција управљања која идентификује, успоставља и одржа-ва добре односе између организације и различитих група јавности од којих зависи њен успех или неуспех.

5. PR је функција управљања која помаже дефинисању организацио-них циљева и филозофије и олакшава организационе промене. Они који се професионално баве PR-ом комуницирају са свим релевант-ним интерним и екстерним групама јавности у настојању да ускла-де циљеве организације и друштвена очекивања.

1 Аne Van Der Mejden, Public relations, uvod u odnose s javnošću, 1993. Prometej, Novi Sad, str. 17.

68


УЛОГА И ЗАДАЦИ ОДНОСА СА ЈАВНОШЋУ

Послови PR-а се искључиво односе на комуникацију, прецизније ре-чено кроз планирану и континуирану комуникацију. Основне одлуке се крећу у правцу постављања циљева, одабиру метода, реализацији плано-ва, оцени резултата. PR се бави људима а не системима, и то људима који успостављају комуникацију која се огледа у јасноћи дијалога, слободи, креативности...

Његова основна улога је да створи организацију вредну поверења и поштовања за оно што ради, и како ради. Утврђивање идентитета уста-нове могуће је и кроз питања:

Како нас други виде?Да ли нас то изненађује?Колико смо искрени у настојању да пронађемо праву слику ствари?Oднос са јавношћу генерално представља напор једне организације

да се у јавности направи позитивна слика о њој. Тежиште акција се ус-мерава ка крајњем циљу стварања или чувања идентитета једне органи-зације и грађењу њеног имиџа.

Идентитет је култура организације која се огледа кроз њену филозофију рада, историју, културу рада, стратегију, стил управљања, углед и пошто-вање запослених. Углед једне установе какав је архив, на првом месту ће зависити од квалитета рада, квалитета услуга које пружа, интеракције у разним видовима комуникације, укупности начина на које организација представља себе окружењу, у сталном настојању за наклоност циљних гру-па. По природи ствари PR има саветодавну улогу у односу на менаџмент фирме приликом припремања разних одлука и акција, и руководи комплет-ним програмом комуникације у тражењу решења и успостављању односа на релацији организација окружење, као и комуникација унутар организа-ције. Оријентација је задовољење крајњих циљних група – јавности.

У нашем друштву још су нејасне границе деловања PR јер се мешају задаци PR, маркетинга, пропаганде, публицитета и оглашавања, а зависи и од хијерархијског места које сваки појединац може заузети у оквиру једне организације. Без обзира на све ипак је могуће задатке PR-а поде-лити у седам група: 1. саветовање, 2. односи са медијима, 3. редакцијске активности, 4. активности информисања, 5. презентација и учешће, 6. однос политике и јавних послова, 7. интерна комуникација.2

2 Миленко Д. Ђурић, „Public relations: кључ успешног наступа на тржишту“, Инсти-тут за тржишна истраживања, Београд, 1992, 9–12.

69


2. Модел шестоугла

Стратегија наступа у односу на циљану јавност може бити:1. Недиференцирана стратегија– концепт програма се усредсређује на оно што је заједничко свим циљним групама.

2. Диференцирана стратегија, идентификују се циљни сегменти и кре-ира посебан програм комуникације, задобија се поверење више раз-личитих циљних група.

3. Фокусирана стратегија, усредсређена на изабране циљне сегменте. Подразумева посебне програме комуникације преко специјализова-них емисија, новина, семинара, манифестација.Избор стратегије се углавном усклађује са финансијским могућнос-тима. У ширењу информација за остваривање циљева односа са јав-ношћу користе се различите стратегије, методе, медији и средства. Неки од њих су:– Различити извештаји за јавност који се шаљу разним медијима, институцијама, организацијама.

– Брошуре и монографије о сопственој установи.– Организовање и вођење конференција за новинаре.– Организовање посета угледних личности из културног, научног, привредног и политичког живота.

– Организовање информативних, студијских и других путовања појединаца или група.

– Организовање посета представника мас-медија и културних ства-ралаца.

– Организовање предавања, изложби, промоција.

70


САРАДЊА СА МЕДИЈИМА

Један од најзначајнијих, а свакако најефикаснијих и најмоћнијих ме-тода и средстава у успостављању комуникације и ширењу информација јесу медији. Термин комуникација потиче од латинске речи communicare, што значи разговарати, споразумевати се. Комуникација је процес свр-сисходног и разумљивог преноса идеја, мисли и осећања међу људима. Комуникација је непосредна када се говорник обраћа директно саговор-нику или саговорницима, а посредна када поруку упућује примаоцима посредством медија, или техничких средстава.

Комуникација између установа и јавности одвија се двосмерно.

а) Модел комуникације:– извор поруке,– садржај структура и облик поруке,– медији,– одредиште поруке,– ефекат поруке.

б) Основни елементи комуникација су:– пошиљалац поруке (комуникатор)– прималац поруке (аудиторијум)

в) Инструменти комуникације:– порука– медиј

г) Базичне функције комуникација су:– замисао (идеја)– кодирање (скуп симбола – језик)– декодирање (да се пренесе информација каква је била у глави по-шиљаоца)

– повратна веза.

71


Шема 3. Модел комуникације

Ако су информације које организација хоће да пласира вредне пажње и од општег значаја канали комуникације су мас-медији ( новине, радио, телевизија, филм...) Поред информативне мас-медији имају и едукативну функцију, што се остварује преко посебно структурисаних порука –кул-туролошких информација. Текст поруке треба да поред одговора на пи-тања: ко, где, када, зашто и како исказаних у првим реченицама текста има следеће карактеристике:

кратко – прочитаће га, јасно – уважиће га, истинито – поштоваће га, прецизно – разумеће га, сликовито – запамтиће га.

72


Да би догађај добио на значењу мора, прво да се преко различитих сред-става информисања најави, а потом и медијски испрати. Један од начина најаве одређеног догађаја су конференције за новинаре. Од правилног из-бора медија зависи и успех активности односа са јавношћу, што значи, да је потребно познавати карактеристике појединих мас-медија, њихово дело-вање и продорност, као и њихов утицај на реципијенте, односно примаоце информација. Канали комуникација у модерном друштву због могућности коришћења сателита су свет претворили у „глобално село“ заједничких информација. Медијска снага и утицај у демократским друштвима налази се у њиховој независности од владине контроле. Тако и у нашем Уставу у члану 50. став 3. стоји „У Републици Србији нема цензуре...“

Нове могућности односа са јавношћу отварају се и преко нових ме-дија, тј. различитих информационих и комуникацијских система којима је заједничка електронско преносна технологија. Неки се још не при-мењују док су други у фази увођења. На пример: видео текст, кабловска телевизија, дигитална мрежа, телетекст, интернет, гласовна пошта, ин-терактивни радио, ТВ емисије по наруџбини, интерактивни информаци-они киосци, CD-ROM презентација, и друго.

Историјски архив Зрењанин је у свом окружењу увелико изашао из сваког вида анонимности. Унапред испланирано, са мером дозирано, присутан је у свим локалним средствима информисања. Недељници, лист „Зрењанин“ и „Зрењанинске новине“ прате сваки развој догађаја и активности установе. То се постиже тако што се организују конфе-ренције за новинаре, али се акценат углавном ставља на најаву догађаја, позивања на место догађаја и извештавање њихових новинара са мес-та догађаја. Свака активност се и касније прати извештајем о резимеу протеклог догађаја, интервјуима са актерима као и директором устано-ве. Важно је напоменути да директор Историјског архива Зрењанин има потпуно избалансирано знање о значају, методама и утицају односа са јавношћу, као и мас-медијима, па је у складу са тим и „захвалан“ и радо виђен саговорник сваком новинару.

Што се електронских медија тиче, сарадња је, могло би се рећи, још ус-пешнија и плодотворнија. Регионална радио станица – „Радио Зрењанин“ у својим информативним емисијама објављује кратким и благовременим вестима сваку најаву догађаја. Емисија из области културе на наведеној радио станици „Културна панорама“, која се емитује сваког понедељка од 20 до 22 часа, прати сваки наш догађај. Директор установе и PR су чести гости у поменутој емисији и „уживо“ у студију разговарају са уредником

73


емисије. Тако је широка јавност упозната са свим одржаним изложбама, њиховој тематици и значају. Гостовања су уприличена и поводом обеле-жавања шездесетогодишњице рада архива као и доделе престижне награ-де из струке „Златна архива“, која је медијски одлично пропраћена. Аутор овога рада је сведок да је широка јавност на задовољавајући начин упоз-ната са радом и активностима наше установе, па се и „обични“ грађани распитују: „какви се културни догађаји даље планирају“.

Регионална ТВ станица у нашем граду је ТВ „Сантос“, локална, КТВ и дописништво РТС-а, који такође прате све напред наведено. Вредно је истаћи да ТВ „Сантос“ поред информативног програма „Хроника дана“, у емисија културно забавног карактера „Банат данас“ обавезно одвоји простор за гостовање људи из куће. Наравно, не треба посебно нагла-шавати да је ТВ најмоћнији медиј, самом чињеницом да поседују слику. Могућност за проширивање будуће сарадњу су и документарне емисије, ТВ интервјуи, квизови из историје, прошлост нашег града и друго.

Важан моменат јесте и промена у приступу информација. У мнош-тву свакодневних информација које просто бомбардују јавност, просечан човек није у могућности да их прими. Зато врши селекцију и при том тражи пречицу да са што мање психичког напора реализује оно што тра-жи. Информације из области културе најчешће се пробијају до корисника (сем уског круга стручњака) у моментима опуштања, док је доказано да се највише слободног времена посвећује средствима масовне комуника-ције. Тако и културно-пропагандна делатност продире у јавност преко средстава масовне комуникације.

Класичне методе – предавања, изложбе и слично, у којима потенцијал-ни корисник долази по информацију више су манифестационе природе. Стручно издавачка делатност је нискотиражна. Средствима масовних ко-муникација делује се на ширу јавност. Сама културна институција треба да заузме активан став и да се схвати да је пропагандна делатност састав-ни и нераздвојни део њене основне функције односа са јавношћу. Архив сам мора да буде иницијатор сарадње и да преузме свој део одговорности у припремању и пласирању порука, које је јавност спремна да прихва-ти. Обезбедити такву поруку је кључни проблем културне пропаганде. Предмет рада установе који хоћемо да презентујемо треба програмом рада увести у процес његове актуелизације. То је процес којим се неки садржај без актуелног значаја повезује са актуелним збивањима. То тра-жи спој две делатности, оне којом се бави архив и ПР и новинарства. Тај спој, већ добро познат у другим сферама, јесте посао односа са јавношћу

74


који треба да се обавља у оквиру културне институције за коју су задуже-ни „људи из куће“. Грех је не упознати јавност, каква се све богатства на-лазе у архивима у оквиру архивских фондова и збирки. У већим акцијама представљања као најповољније решење јесте комбинација различитих пропагандних метода, преко више средстава информисања путем разли-читих комуникационих канала.

Сарадња са електронским медијима, рецимо путем радио програма могла би да се прошири емитовањем кратких аутентичних докумената из фондова Историјског архива Зрењанин, који су занимљиви, или илуст-рују неке догађаје из свакодневног живота Зрењанинаца. Сажето, кратко, персонализовано, едукативно. Што се штампаних медија тиче могу се обрађивати теме из прошлости града; краћа документа, или изводи сис-темски и тематски груписани тако да представљају целину пропраћену кратким коментаром који читаоца уводи у материју. Они се могу везати за одређене савремене догађаје и по могућности вршити поређења са сличним из прошлости. Наравно неизбежно је и укључивање Историјс-ког архива у пригодне културне манифестације и обележавања културно- историјских догађаја у нашем граду.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ КАО ПРИМЕЊЕНА ДЕЛАТНОСТ

У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ЗРЕЊАНИН

У Историјском архиву Зрењанин све је израженија тенденција да се добро усмереним односима са јавношћу иде ка крајњем циљу стварања и очувања идентитета установе и грађење њеног имиџа. То су катего-рије које својом свеукупношћу начина деловања омогућавају установи да представи себе окружењу на пословима на којима гради и одржава свој углед. Те категорије се гаје и развијају у складу са временом, јер имамо у виду да се о нама не може мислити да смо бољи него што стварно је-смо. И наша установа као и човек, развија свој карактер, и изграђује свој углед, а препознаје се по спољним видљивим обележјима која се подвр-гавају суду јавности.

У складу са свим напред наведеним доступна архивска грађа се нај-чешће користи у научне, културне просветне и оперативне сврхе. Ко-ришћење архивске грађе и књижног фонда обавља се у архивској читао-ници и архивској библиотеци.

75


Укупан број корисника услуга архива у току прошле 2007. године био је преко 4.000. Само се чини да је број корисника велик, јер се ради о корисницима архивске читаонице, библиотеке, секретаријата, предавања и изложбеног салона.

Укупно у току прошле године архивску грађу и библиотечки мате-ријал користило је 757 корисника. Примарне циљне групе корисника јесу истраживачи који су управо и највећи корисници фондова и збирки ар-хива. Ради се углавном о истраживачима старије популације, студентима историје, професорима, ученицима свршених разреда средњих школа. Фондови који се највише истражују у Историјском архиву Зрењанин су:

1. Збирка матичних књига.2. Часописи и новине.3. Магистрат града Великог Бечкерека 1769–1918.4. Градско поглаварство Петровград 1918–1941.5. Привредни фондови.

Најчешћи циљеви и намене истраживања су породична стабла, затим различите теме за објављивање стручних радова и публикација јер је архивска грађа као културно добро од општег друштвеног значаја мул-тидисциплинарни извор сазнања и садржи драгоцене информације и податке везане како за институционалне тако и за појединачне људске делатности и активности. Због тога је разумљиво да је њено коришћење опште и за различите потребе.

Публиковање научно-информативних средстава о архивским фондо-вима и збиркама, у току прошле године је значајно због објављивања прве свеске Водича кроз архивске фондове, као и наставак рада на из-ради друге свеске. Публиковање архивске грађе огледа се кроз објављи-вање наше архивске грађе у стручном часопису „Архивска грађа“ који је почео да излази 1954. године, и непрекидно је излазио до 1956. године, свака три месеца. Овде се указује могућност размишљања о поновном покретању овог стручног часописа. Запослени у овој установи учествују у разним формама научног рада као што су скупови, конференције, саве-товања, предавања стручни часописи.

Својим садржајем архивска грађа омогућава коришћење за разне об-лике и форме културног садржаја у културно-пропагандној делатности архива. Она у ствари користи предност документа у подизању културног нивоа јавности и истовремено пропагира значај архивске грађе као кул-

76


турног добра и архива као институције која та добра штити, обрађује и ствара услове за њихово коришћење.

Једна од најзначајнијих културних активности Архива Зрењанин је приређивање изложби, као погодног облика комуникације између архи-ва и шире јавности. Ову делатност нашег архива вредно је истаћи због чињенице да поседује свој изложбени салон, зграду посебне историјско-културне и архитектонске вредности, сазидану 1896. године.

Слика 1 Изложбени салон Историјског архива Зрењанин, Народног фронта 5

Отварање салона је уприличено поводом обележавања шездесето-годишњице рада наше установе 21.9.2007. године, поставком изложбе Нашем граду с поштовањем Велики Бечкерек Петровград Зрењанин, на разгледницама и фотографијама. Ову изложбу је у току њеног трајања од 21.9. до 2.11.2007. посетило преко 1.600 посетилаца. Посебно вели-ка посећеност била је од стране ученика средњих, и основних школа. Како је изложба имала и едукативни карактер, ученике су доводили ор-ганизовано по разредима професори историје и грађанског васпитања.

77


Ученицима су одржавана краћа предавања из завичајне историје, која су наишла на велико одобравање како професора тако и ученика. Њима је ова изложба заједно са предавањем пружила јединствену прилику да се упознају, како са историјом града у коме живе, тако и да виде како је из-гледао у прошлости.

Следећа поставка је била изложба докумената Тито – Стаљин, преузе-та из Архива Србије и Црне Горе. Изложба је постављена 15.11. и трајала је до 25.12.2007. године, а посетило ју је око 1.000 грађана. Заинтересо-ваност за ову изложбу се огледала у томе што су старије генерације са пажњом читале изложена историјска и архивска документа везана за тај бурни период наше националне историје и сложених односа двојице ли-дера који су, сваки на свој начин, обележили XX век. Млађе генерације су такође показале заинтересованост за тематику изложбе, тим пре што смо приметили да имају врло оскудна знања о овом периоду национал-не историје. Тиме је, у складу са нашим могућностима, до максимума искоришћен едукативни садржај јер им је овај део националне историје, на кратак приступачан и јасан начин бар донекле приближен. Изложба је, што се експоната тиче, била мултидокументарна јер су посетиоци могли да виде кратак документарни филм са потписивања Споразума о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи између СССР-а и Југославије у Москви 11. априла 1945 године. Затим, коришћени су и музејски експонати, лични предмети Јосипа Броза из Музеја историје Ју-гославије ( униформа маршала, лула, табакера, упаљач, наочаре и друго). Како је Архив озбиљно и професионално приступио изложбеној делат-ности амбициозни су планови и за будуће изложбене поставке.

Организоване посете Архиву у циљу упознавања са његовом делат-ношћу, значајем, и архивским фондовима и збиркама. У 2007. години одржано је укупно 31 предавање ученицима и 2 предавања туристичким групама. Од укупног броја ученика била је следећа заступљеност: средње школе 90%, основне школе 10%.

Оперативна вредност архивске грађе не престаје њеном предајом ар-хиву. Не може се никада знати када ће један документ бити значајна за оперативне потребе било институцијама или грађанима као појединци-ма. За личне потребе грађана, преко Секретаријата се издају уверења у приватноправне и јавноправне сврхе на основу чињеница из архивске грађе којима они регулишу своја многобројна питања као што су; радни стаж, социјално и здравствено осигурање, некретнине, лична документа, најчешће сведочанства о завршеној школи.

78


Стручна библиотека Архива располаже са око 15.000 књига и то из области историје, географије, права, филозофије, етнологије, медицине, уметности и друго. Књиге су на српском, латинском, хебрејском, мађар-ском, немачком, румунском, словачком, чешком, руском, грчком, енглес-ком и француском језику. Библиотека располаже и са 3.000 годишта ча-сописа и новина које су излазиле у граду и околини. Вредно је истаћи сва издања дневног листа „Торонтал“ који је почео да излази 1872. до 1944. године. Најстарија књига датира из 1576, са насловом De conversanda valetudine liber, на латинском језику из медицинске области, затим фар-мацеутски речник из 1594. године са рецептима на латинском, грчком, немачком (готица) и чешком језику. Библиотеку највише користе студен-ти историје, професори, као и сами запослени у сврху подизања научног нивоа рада архивиста.

Секундарне циљне групе са аспекта специфичних стратегија и про-грама јесу међусобни односи које Историјски архив Зрењанин има са осталим архивима, другим установама културе, просветним установама и радницима, локалном самоуправом, ресорним Министарством, регис-тратурама, невладиним организацијама, издавачким кућама, који су на завидној висини.

Историјски архив Зрењанин има све услове и на добром је путу да оствари систематизовану, планску и добро организовану комуникацију већих размера како у правцу циљних група које гравитирају ка њој, уну-тар колектива, тако и у односима са јавношћу. Корекцијом идентитета и побољшањем имиџа установе велики број већ стандардних корисника је задовољан степеном квалитета услуга и успостављеном сарадњом. Тако ваља радити и са потенцијалним новим корисницима који у складу са временом постављају захтев за већом сарадњом. Висок степен профе-сионалне комуникације и знања уз сталну стручну оспособљеност за-послених, брзина и ефикасност у пружању услуга су адути у раду са корисницима и унапређењу архивистичке делатности. Спровођење план-ске и добро осмишљене медијске кампање, укључивање у друге културне манифестације, обележавања разних значајних јубилеја града чине Исто-ријски архив Зрењанина значајном културном установом на нашим про-сторима. Зато је Историјски архив Зрењанин, на основу целокупног рада, значајног места које заузима у архивској служби Србије као и у заштити културних добара и свеобухватном културном животу своје средине, но-силац награде Златна архива за 2007. годину.

79


РЕЗИМЕ

Архивска грађа је један од најважнијих извора за проучавање исто-рије. Због тога су архиви своју делатност усмерили на очување и зашти-ту архивске грађе за садашње и будуће кориснике, а применом стручних метода свога рада настоје да створе што повољније услове за њено ко-ришћење и упознавање јавности са њом. Један од начина за постизање овог циља је увођење професије PR-а, (public relations) у рад архива. Ова професија у себи садржи скуп практичних вештина помоћу којих се ос-тварују бољи видови комуникације установа са јавношћу. Основна зада-так PR-а је да створи организацију вредну поверења и поштовања за оно што ради, и како ради. Најбољи начин за успостављање комуникације са јавношћу је помоћу мас-медија односно средствима информисања. Историјски архив Зрењанин је остварио контакт и присутан је у свим локалним средствима информисања. О архивској грађи Историјског ар-хива Зрењанин јавност се упознаје путем читаонице у којој се користи архивска грађа у научне и друге истраживачке сврхе. Коришћење архи-вске грађе у оперативне сврхе се користи издавањем уверења на осно-ву чињеница садржаних у архивској грађи. Архив располаже стручном библиотеком са око 15.000 књига и то из области историје, географије, права, филозофије, етнологије, медицине, уметности итд. на српском, ла-тинском, хебрејском, мађарском, немачком, румунском, словачком, чеш-ком, руском, грчком, енглеском и француском језику. Најстарија књига је из 1576. Библиотека располаже и са 3.000 примерака часописа и новина које су излазиле у граду и околини од којих је најзначајнији дневни лист Торонтал који је излазио 1872. до 1944. Публиковање архивске грађе је делатност која све више добија на значају. Запослени у Историјском архиву Зрењанин учествују у разним формама научног рада као што су скупови, конференције, саветовања, семинари, предавања, објављивања радова у стручним часописима. Једна од најзначајнијих културних актив-ности је приређивање изложби. Историјски архив Зрењанин је поводом обележавања шездесетогодишњице рада 21.9.2007. поставком изложбе Нашем граду с поштовањем Велики Бечкерек Петровград Зрењанин, на разгледницама и фотографијама отворио изложбени салон у згради по-себне историјско-културне и архитектонске вредности, сазиданој 1896. Посебно са негује сарадња са основним и средњим школама чијим се ученицима организују предавања из завичајне историје.

80

94(436.1)(=163.41)(086.76)930.25(497.113)(086.76)

Бранислав Вртунски, архивиста – програмерАрхив Војводине, Нови Сад

ПРЕЗЕНТАЦИЈА АНАЛИТИЧКОГ ИНВЕНТАРА ФОНДА ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА – БЕЧ

СА ПРЕТРАЖИВАЊЕМ

Сажетак: Аутор у овом раду представља електронско издање (CD) аналитич-ког инвентара за фонд Илирска дворска канцеларија – Беч, рађеном у XML програмском језику и Java script client side апликацији. Нарочита пажња је посвећена могућностима претраживања података помоћу web browsera. Кључне речи: аналитички инвентар, Илирска дворска канцеларија, елект-ронско издање, претраживање.

УВОД

Са развојем Информационог система Архива Војводине (ИСАВ) и саме базе података, омогућено је коришћење одређених делова базе података и у друге сврхе, као што је рецимо израда електронског издања аналитичких инвентара. Тако је и израђена презентација аналитичког инвентара за фонд Илирска дворска канцеларија – Беч; електронско издање Архива Војводине.

Архив Војводине, да би својим корисницима односно истраживачима омогућио лакши и бржи увид у своју архивску грађу, један део свог рада је базирао на изради аналитичких инвентара и и њиховом публиковању.

81

Презентација аналитичког инвентара фонда...

Већина аналитичких инвентара је похрањена у бази података Информа-ционог система Архива Војводине и као такви могу се користити у разне сврхе и на различите начине уз примену одговарајућих технологија.

Аналитички инвентар представља кратак опис једног документа из фонда и садржи одређене архивске ознаке ради лакшег налажења као и годину настанка тог документа.

1791. (5) 1/1. 1. Извештај конциписте плем. Максимовића да се овде налази концепт, аналог се налази код владике плем. Петровића.

Немачки. 1 лист

Пример једног аналитичког описа

Само електронско издање омогућује брже, лакше и једноставније пре-гледање и претраживање аналитичких инвентара, исто тако оно је много доступније корисницима (стаје на 1 CD) него штампано издање, самим тим је и јефтинија израда.

ОПИС ПРОБЛЕМА

Само електронско издање треба да стане на један CD, с тим да је покретање аутоматски односно покреће га AUTORUN.ini фајл. Иначе, електронско издање треба да се „гледа“ из browser-a, стога је у основи рађено у HTML-у али ту се појавио проблем око претраживања. Како претраживати HTML фајл? Такође, пошто је електронско издање client-side апликација, односно све се дешава у browser-u (нема сервера), било је потребно користити неки помоћни скрипт језик као и наћи начин да се подаци који се претражују могу манипулисати путем тог језика. Поред тога, због огромне количине података (око 8.000 аналитичких описа) који се претражују, требало је наћи технологију смештања тих података да би само претраживање било довољно ефикасно.

Један од великих проблема је у томе што различити browser-и разли-чито интерпретирају различите технологије, односно некомпатибилност browser-a нам онемогућује да са сигурношћу кажемо да ће ово електрон-ско издање радити подједнако у свим browser-има.

82

Бранислав Вртунски

Након истраживања, испоставило се да је коришћење JavaScript-a и XML технологије најефикаснији начин да се све ово реализује.

[autorun]shellexecute=arhivi.htm

icon=arhivi.icoAUTORUN.ini fajl

ТЕХНОЛОГИЈЕ КОЈЕ СУ ПРИМЕЊЕНЕ У ИЗРАДИ ЕЛЕКТРОНСКОГ ИЗДАЊА

XML

XML је скраћеница за EXtensible Markup Language, односно XML је проширив језик за означавање. Он је направљен да би описивао податке и да би се фокусирао на оно што је у ствари податак за разлику од HTML-a који је направљен да показује податке и да се фокусира на начин како ће бити представљени ти подаци, односно како ће изгледати ти подаци.

HTML служи за приказивање података, ти подаци су смештени унутар саме HTML странице. Са XML-om ти подаци могу бити смештени у за-себним фајловима. На тај начин можете HTML странице да користите за сам изглед и приказивање података, и бити сигурни ако се неки подаци промене, то неће утицати на сам HTML (У ИДК сви подаци су смештени у три засебна XML фајла: analitika1.xml, analitika2.xml и analitika3.xml).

XML синтакса

<?xml version=”1.0” encoding=”ISO-8859-1”?><note><to>Tove</to><from>Jani</from><heading>Reminder</heading><body>Don’t forget me this weekend!</body></note>

83


Прва линија у документу – XML декларација – дефинише XML верзију и карактер енцодинг кориштен у документу. У овом случају документ је подешен на 1.0 XML спецификацију и користи ISO – 8859 – 1 (Latin-1/West European) сет карактера.

Следећа линија описује коренски елеменат документа (note).

Следеће 4 линије дефинишу 4 елемента детета од корена документа (to, from, heading, body).

<to>Tove</to><from>Jani</from><heading>Reminder</heading><body>Don’t forget me this weekend!</body>

И на крају последња линија дефинише крај коренског елемента.

Односно сваки XML фајл се може посматрати као стабло где тагови представљају чворове стабла.

<emperor>--коренски чвор | ------------------------------------- | | | <name> <rule> <death>--dete čvor | | | Augustus 27BC-14AD Peaceful

Сваки XML елемент мора имати свој затварајући таг, и сви XML та-гови су case sensitive. Такође, сви XML елементи морају бити правилно угњеждени.

Правилно:<b><i>This text is bold and italic</i></b>

Неправилно:<b><i>This text is bold and italic</b></i>

<note>

<note>

84


Сваки XML елемент може да има и атрибуте. Атрибути се користе да омогуће додатне информације о елементу. Атрибути дају информације које у ствари нису сам део податка, али су значајни за софтвер који жели да манипулише елементима.

<fi le type=”gif”>computer.gif</fi le>

<?xml version=”1.0” encoding=”utf-8”?><analitika><pasus>1791. (5) 1/1.1. Извештај конциписте плем. Максимовића да се овде налази концепт, а налог се налази код владике плем. Петровића.Немачки. 1 лист</pasus><pasus>1791. (5) 1/2.2. Саветник Краус обавештава ИДК да je предао своје изјашњење са саветником плем. Ристелом о православном катехизису, чија je израда наложена владици плем. Петровићу.Немачки. 1 лист</pasus><pasus src=”Slike/index1.htm”>1791. (5) 1/3.3. Обавештења и препоруке ИДК владици плем. Петровићу о смислу молитви које би требале да уђу у катехизис и предлог да се одаберу.Немачки. 4 листа</pasus><pasus>1791. (5) 1/4.4. Одлука УДК да се од казне премештаја ослободи прота Аврам Петровић,који je из службе отпустио свештеника Саву Грујића из Деспотова (Деспот Сент Иван), а који je у спору са свештеником Павићем око деобе принадлежности пок. свештеника Глигоријевића, кога су обојица замењивали. Прота je самовољно спровео казну, без сагласности Конзисторије и није спровео одлуку Канцеларије да Грујића врати на његовоместо.Немачки. 11 листова</pasus></analitika>

Код ИДК видимо да је caracter encoding utf-8, da je korenski element analitika, да је дете елемент pasus и да неки имају атрибут src. У ИДК ат-

85


рибут src. у ствари представља путању до HTML странице која приказује изглед тог документа, а пошто немају сви анлитички описи свој изглед, тако и немају сви елементи <pasus> атрибут src.

JavaScript

Пошто је ИДК client-side апликација, било је потребно наћи неки client-side скрипт језик, а то је JavaScript. JavaScript је направљен како би HTML страницама дао интерактивност и он је интрепетирани програмски језик (што значи да се скрипт извршава без претходног компајлирања).

Да би уметнули JavaScript у HTML страницу, користимо <script> tag, наравно у <script> тагу можемо користити атрибуте да би дефинисали скрипт језик. Са </script> тагом означавамо када се JavaScript завршава.

На страни tražiFrame.html учитавамо скрипт „Generator.js“:<head>……<script language= „javascript1.2“ src= „Generator.js“></script></head>

Може се приметити да је скрипт позван унутар <head> тага, то значи да ће се скрипт извршити када буде позван или када се догоди неки догађај.

На страни traziFrame.html видимо да ће се скрипт позвати када се притисне дугме Тражи

<form name= „forma1“ onSubmit= „generator(document.forma1.xmlFile.value)“><select name=”xmlFile” > <option value=”analitika1.xml” selected=”selected”>Књига I</option> <option value=”analitika2.xml”>Књига II</option> <option value=”analitika3.xml”>Књига III</option> </select> <input name=”prom” type=”text” /><input name=”Input” type=”submit” value= „Тражи“ />

86


HTML DOM (Document Object Model) је платформа и језички незави-сан интерфејс који омогућује програмима и скриптама приступ и мани-пулацију садржаја, структуре и стила документа.

Да би се приступило целој HTML страни и да би се могли приступати свим елементима на тој страни користимо HTML DOM документ објекат.

Да би приступили HTML страни и нешто уписали у њу користи се:y.document.write(‘<title>Rezultati pretrage</title>’);

КОРИСНИЧКО ПРЕТРАЖИВАЊЕ XML И JAVASCRIPT

Да би манипулисали XML документом, треба нам XML парсер. Пар-сер учитава документ у компјутерску меморију и када је документ учи-тан, подацима се може приступати коришћењем DOM-a.

Због некомпатибилности browser-а и због тога што немају сви browser-и могућност парсирања XML фајла, тако и не постоји стандард у вези свега овога. Тако постоји разлика између Microsoft-овог XML парсера који корис-ти Internet Explorer и XML парсера који се користи у Mozzila browser-имa.

IE не подржава document.implemetation, због тога морамо креирати ActiveX објекат који ће садржавати XML фајл. Зато и проверавамо да ли browser може да креира ActiveX објекат. Ако може значи да је у питању Internet Explorer, ako ne onda je у питању Mozzila.

if (window.ActiveXObject) {….. Код за Internet Explorer } else {… Kod za Mozzila}

Учитавање XML фајла у IE парсер се врши на следећи начин:

var xmlDoc =new ActiveXObject(“Microsoft.XMLDOM”);xmlDoc.load(xmlFile);

87


Учитавање XML фајла у Mozzila парсер се врши на следећи начин:

var xmlDoc=x.implementation.createDocument(“”,””,null);xmlDoc.load(xmlFile);

Метод getElementsByTagName() враћа листу која садржи све елементе односно вредности задатог тага у истом редоследу као што се налазе у изворном документу.

Метод getElementsByTagName() има веома корисну особину ленгтх која враћа укупан број елемената задатог тага.

Промењива pasusNode садржи све елементе тага „pasus“.pasusNode = xmlDoc.getElementsByTagName(“pasus”);

Ово враћа укупан број тага „pasus“ :pasusNode.length

Meтoд getAttribute() служи да врати вредност атрибута.

Промењива src садржи вредност атрибута „src“ тага „pasus“.var src = pasusNode.item(counter).getAttribute(“src”);

Meтoд item(index) враћа чвор (таг) који се налази на позицији index у листи чворова (тагова).

pasusNode.item(counter)

Промењива text садржи вредност чвора на позицији counter. Особина .xml враћа садржај чвора. var text = pasusNode.item(counter).xml;

Када се укуца у текст поље појам који се тражи и притисне се дугме „Тражи“ учитава се скрипт „Generator.js“. Укуцан појам се чува у про-мењивој prom која је дефинисана на страни „traziFrame.html“ и про-слеђује се промењивој пром која се налази у генератору.

88


<input name=”prom” type=”text” />

Промењива prom у „traziFrame.html“

var prom=document.forma1.prom.value;

Промењива prom у „Generator.js“

Затим се кроз петљу пролази кроз све чворове односно тагове са именом „pasus“, проверава се помоћу JavaScript функције match() (враћа стринг ако се у њему налази задати стринг), да ли се промењива prom налази у садржају сваког тага „pasus“, ако се налази штампа садржај и ако тај таг има атрибут штампа и њега, ако не иде на следећи таг и тако редом.

for(var counter=0;counter<pasusNode.length;counter++){

if(pasusNode.item(counter).xml.match(prom)){

var text = pasusNode.item(counter).xml; var src = pasusNode.item(counter).getAttribute(“src”); y.document.write(‘<tr>’); y.document.write(‘<td>’);y.document.write(‘<p align=”justify”>’); y.document.write(‘ ’);y.document.write(text);

y.document.write(‘</p>’);y.document.write(‘</td>’); y.document.write(‘<td>’);y.document.write(‘<a href=”’);

y.document.write(src);y.document.write(‘” class=”style3”>’); if(src != null) {

y.document.write(‘Погледај’);y.document.write(‘</td>’); }; y.document.write(‘</a>’); y.document.write(‘</tr>’);

};

89


Изглед стране „traziFrame.html“

Изглед генерисане стране са резултатима претраге

90


РЕЗИМЕ

Користећи XML и JavaScript, долазимо до закључка да је оваква ком-бинација алата једино решење за успешну реализацију ИДК са свим ус-ловима која она захтева. Видимо да се на овај начин веома једноставно и лако може реализовати било која client-side презентација која захтева претраживање.

Једини проблеми су, због некомпатибилности browser-a и непос-тојања стандарда за XML парсирање, да неће моћи да се извршава на свим browser-имa и да се учитавање XML фајла различито реализује на различитим browser-имa. С друге стране, пошто је XML независан од платформе на којој је реализован, ИДК ће радити на свим платформама: Mac, Linux и Windows.

Такође, ако се жели направити server-side апликација која користи XML, односно да се XML не учитава у browser него директно на сервер, а све ради бржег извршавања саме апликације, може се користити XML у комбинацији са другим script језицима, на пример PHP-ом. Наравно да би све ово функционисало треба нам неки parser који се налази на серве-ру. Два најпознатија таква parsera су : SAX parser и DOM parser.

91

674:061.5(497.113 SR. MITROVICA)„1885/2003”Драгица Вулин, виши архивистаИсторијски архив „Срем“, Сремска Митровица

ОД ТВОРНИЦЕ ТАНИНА ДО НОВОГ ДРВНОГ КОМБИНАТА 1885 – 2005.

Сажетак: На основу архивске грађе осам фондова Историјског архива „Срем“, у раду је приказан историјски развој Дрвног комбината, јединог дрвно-индус-тријског предузећа у Сремској Митровици. Хронолошки су изнете промене од оснивања Творнице танина 1885. године, а затим су приказане власничке трансформације, статусне и организационе промене у разним друштвено-економским системима у којима успешно послује Дрвни комбинат кроз веко-ве. Посебно су приказана предузећа и основне организације удруженог рада које су у том периоду рада и пословања улазиле у састав Дрвног комбината, све до формирања Новог дрвног комбината.Кључне речи: Творница танина, дрвна индустрија, Дрвни комбинат „Иво Лола-Рибар“, основна организација удруженог рада, предузеће, Сремска Митровица и Нови дрвни комбинат.

РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ ЗА ПРЕРАДУ ДРВЕТА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Да би се добила јаснија представа о постанку и развоју Дрвног комби-

ната, потребно је дати кратак историјат настанка и развоја дрвне индуст-рије у Сремској Митровици.

И З А Р Х И В С К Е Г РА Ђ Е

92

Драгица Вулин

Индустрија за прераду дрвета у Сремској Митровици имала је од свог почетка до данас, доста буран развој. Очито је да су на тај развој највише утицала оба светска рата, тако да се мењала како структура тако и влас-ници појединих фабрика. Све до после Другог светског рата целокупна дрвна индустрија наше земље била је скоро искључиво у рукама приват-них власника, стога настанак, рад и гашење велике дрвне индустрије у Срему припадају времену капитализма.

Сремска Митровица у којој је било седиште Петроварадинске имовне општине налазила се у жижи тих збивања. Не само просперитет њеног радничког становништва, већ и грађанства уопште био је зависан о дрвној индустрији као можда ни у једном другом месту између Саве и Дунава.

Сремска Митровица је била средиште дрвне индустрије овог подручја и у њој су се постепено развијале многе врсте фабрика и радионица.

До Сремске Митровице се могло допремити дрво из Босне сплавови-ма, а отпремити Савом до Сиска. Оборена борова стабла била су у самој шуми окорана, окресане су гране а затим су стабла пререзана у трупце дужине од три до осам метера. Од тих трупаца прављена је пловна једи-ница – сплав, дуг око днанаест метара а широк приближно три метра. Трупци су слагани преклопно, тако да је сплав био боље и складније по-везан у целини. У једном сплаву било је око двадесет два до тридесет ме-тара кубних борових трупаца, односно око тридесет осам метара кубних јелових трупаца.

Посаду сплава сачињавала су два човека. Напред је био вођа „предњак“, а на другом крају његов помоћник „задњак“. Сплаварење на одређеним деловима Дрине био је веома опасан посао. Лети кад је водостај био ни-зак, као ни зими за јаких мразева, није се могло сплаварити. И у осталим деловима године сплаварење је било скопчано с опасношћу и ризиком, јер је водостај Дрине био непредвидљив. За велике водостаје тешко се управљало сплавом, који је често ударао у стену или какву другу препре-ку коју сплавари нису могли заобићи, сплав би се тада разбио, а посада се спасавала пливањем. На жалост, дешавали су се и трагични случајеви.

Сплаварење од Вишеграда до Сремске Митровице обављало се у три етапе: Вишеград – Зворник, Зворник ушће Дрине код Сремске Раче и Сремска Рача – Сремска Митровица. Под врло повољним условима тока воде сплав је путовао од Вишеграда до Зворника десет до четрнаест сати, иначе некад је путовао два до три дана, каткад и више. У добрим вре-менским приликама сплавари су успевали да у једној недељи превезу у првој етапи два сплава и зато су добијали посебну новчану награду.

93

Од Творнице танина до Новог дрвног комбината 1885–2005.

Сплаварима који би на путу услед хаварије изгубили који трупац није ништа одбијано од зараде. Ако би се сплав потпуно разбио, рад им не би био плаћен.

Релативно рано град је добио железничку везу са седиштем Аустро- Угарске монархије. Изградњом пруге Митровица – Инђија успостављена је веза са Петроварадином, односно са Будимпештом, на једној, и Зему-ном на другој страни.

Обиље сировина, богаство краја и велика понуда радне снаге сремс-ких надничара привукли су страни капитал да управо у Митровици ло-цира погоне дрвне индустрије, тако да је у Митровици и у три километра удаљеном Лаћарку радило по завршетку Првог светског рата око хиљаду и песто дрводељских радника.

У Митровици је већ 1888. године било седам трговаца дрвета и два-десет столара, па и ако није постојала дрвна индустрија, манипулација и занатска обрада дрвета имале су велики обим. Услед сиромаштва у капи-талу Срем се нашао у полуколонијалном односу према развијеним дело-вима Аустро-Угарске монархије, која је већ прошла период првобитне акумулације капитала.

ТВОРНИЦА ТАНИНА

Прво индустријско предузеће дрвне струке основао је у Сремској Митровици 1885. године Антун Черих, из места Јосенфова у Чехосло-вачкој, са синовима Фрањом, Јаромиром и Јосипом. Њихова фабрика за хемијску прераду дрвета тј. храстовог екстрата (танина) који је служио за штављење коже прорадила је тек три године касније на месту званом Криваја и запошљавала је у самом почетку сто педесет радника. У фаб-рици се касније производио шпиритус и катран, па је већ 7. априла 1894. године избио пожар, али је штета процењена на 50.000 форинти. Од нов-ца добијеног за осигурање Черих је успео да сагради нову фабрику.

Творница је била у погону до априла 1930. године, када је престала са производњом танина па су власници још у току исте године почели са преуређењем творнице, односно поставили су машине за израду шперп-лоча и фурнира.

Нова творница која је носила назив „СИРМИА“ била је творница шпер-плоча и фурнира, а регистрована је у Окружном суду Сремска Митрови-ца – Регистар за друштвене твртке – књига 4 страна 220 број 107/1 дана

94


9.10.1930. године где се наводи следеће: „СИРМИА“ творница шпер плоча и фурнира д.д.

„Уписује се у трговачки регистар за друштвене твртке, твртка „СИР-МИА“ творница шперплоча и фурнира д.д. са седиштем у Сремској Мит-ровици. У овој творници вршиће се производња фурнира, шперплоча, столарских плоча и свакојаке друге робе од дрва, и за оснивање заједнич-ке творнице за поменуту производњу те на основу правила прихваћених на главној Скупштини од 08. октобра 1930. године, на неодређено време, са темељном главницом на 5.000 комада на доносиоца гласећих деоница по 1.000 динара.“

Твртку потписују: 1. Колективно два члана равнатељства;2. Колективно један члан равнатељства и један прокуриста;3. Колективно два прокуриста.Према друштвеним правилима равнотељство се састоји од барем три,

а највише седам чланова те су на конституирајућој главној Скупштини од 8. октобра 1930. године именовани по оснивачима и равнотељство њих тројица и то: Черих Јосип уједно председник, др Араницки Гига и Волер Иван сви из Сремске Митровице, који се подједнако уписују у трговачки регистар.

„О том се издаје оглас који се један пута увршћује у службени лист у Н. Новине и имаде равнотељство твртке код суда положити у року од три дана своту од 110 динара.“

Број 107/2 од 28. марта 1931. године. „Прима се на знање на изванредној главној Скупштини твртке „СИР-

МИА“ творница шперплпча и фурнира д.д. у Сремској Митровици одр-жаној 15. децембра 1930. године извршена је промјена члана три друшт-вених правила тако да тај члан три сада гласи:

1. Самостално свако од два члана равнатељства бираних по равна-тељству;

2. Коликтивно два прокуриста.Потписивање фирме има уследити тако, да овлашћеници своје судбе-

но протокулисане потписе стављају крај писаног или штамбиљом отис-каног имена фирме.1

Ова творница је почела са радом 1931. године. Израђивала је шперп-лоче од непарене буковине, од храстовог дрвета, али и од других лишћа-

1 Историјски архив „Срем“ Сремска Мтровица, фонд број 179, Окружни суд Сремска Митроивица, (1919–1941); 1887–1946, Регистар за друштвене твртке књига 4. страна 220.

95


ра. Била је у погону, са мањим прекидима до половине 1931. године када је исту узела у најам „Митровачка паропила д.д.“

Године 1935, дотадашњи сопственици творнице шперплоча и фурни-ра „СИРМИА“ из Сремске Митровице, продали су ову творницу браћи Сабо: Ђури Сабо – југословенски држављанин и Имре Спитз мађарски држављанин из Будимпеште. Тада је „СИРМИА“ постала акционарско друштво и пословала под називом „СИРМИА“ творница шперплпча и фурнира а.д. и своју делатност наставила је у 1936. години.

Градско поглаварство у Сремској Митровици издало је 26. марта 1936. године грађевну (грађевинску) дозволу број 3314. којом се одобрава да „СИРМИА“ творница шперплоча и фурнира а.д. може да сагради једну сушару од тврдог материјала.

Пошто су браћа Сабо наследством стекли највећи део акција (деони-ца) ранијих главних акционара „Митровачке паропиле д.д.“ из Сремске Митровице спојили су обе творнице тј. творницу „СИРМИА“ и „МИТ-РОВАЧКУ ПАРОПИЛУ“ и основали „МИТРОВАЧКУ ПАРНУ ПИЛА-НУ“ творницу шперплоча и фурнира д.д.

У том обиму пословало је до средине 1937. године, када су и „Сир-миа“ и „Митровачка паропила д.д.“ судски ликвидиране, а формирано је ново предузеће под називом „МИТРОВАЧКА ПАРНА ПИЛАНА, ТВОР-НИЦА ШПЕРПЛОЧА И ФУРНИРА Д.Д. СРЕМСКА МИТРОВИЦА.“

„ Број 107/6 од 7. августа 1937. у Регистру за друштвене твртке наводи се следеће: „Унаша се измена друштва, правила и фирма гласи: „Мит-ровачка парна пилана, творница шперплоча и фурнира д.д. у Сремској Митровици.“2

Број 107/10 од 20.августа 1938. године.„Уписује се у овј трговачки регистар за друштвене твртке да је Управ-

ни одбор твртке на седници од 01.августа 1938. године изабрао за дирек-тора Максима Боснића из Славонског Брода, те је исти овлашћен од сада да потписује фирму у заједници са једним чланом управе или прокурис-том у смислу члана три друштвених правила.“3

Број 107/23 од 11.фебрара 1943. године.„На главној годишњој Скупштини дионичара „Митровачка парна пи-

лана, творница шперплоча и фурнира д.д.“ Хрватска Митровица донесен је закључак да се сједиште друштва пренесе из Хрватске Митровице у За-

2 ИА „Срем“, Сремска Митровица, Ф. бр. 179 Окружни суд Сремска Митровица, (1919–1941); 1887–1946, Регистар за друштвене твртке књига 4. страна 226.

3 Исто.

96


греб. Рад те Скупштине као и закључак о преносу седишта одобрени су од-луком Министарства народног господарства, главно равнатељство за обрт, велеобрт и трговину у Загребу од 18. јануара 1943. године број 133391.“4

Број 107/24. од 23. јануара 1946. године.„Уписује се у овом трговачком регистру за друштвене твртке код тврт-

ке „Митровачка парна пилана, творница шперплоча и фурнира д.д. Срем-ска Митровица“ успостава стања од 11. фебруара 1943. године те упис промене назива и пренос седишта твртке, тако да од сада гласи „МИТРО-ВАЧКА ПРЕРАДА ДРВЕТА Д.Д. СРЕМСКА МИТРОВИЦА.“5

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ ПИЛАНА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Најстарија митровачка пилана била је парна пилана Емила Гараија из Будимпеште. Она је на обали код Јеврејског гробља радила већ 1891. године.

Пилана се састојала од три гатера и шест циркуларних пила. Прерађи-вала је храстовину и остале тврде и меке лишћаре, а сва израђена роба извозила се у друге државе.

Наведени власник држао је пилану и радио до 1896. године, а онда је продао свом земљаку Адолфу Лорду, а овај 1917. године продаје свом прокуристи Марку Шпицу.

Другу пилану саградио је Никола Гамиршек 1898/99.Та пилана пос-ловала је под именом оца Николе Гамиршека и носила је назив Франз Гамиршек. Прерађивала је исто што и прва пилана углавном храстово дрво, па је у неку руку била овој и конкуренција. Пилана је била саг-рађена на месту данашњег „Огрева“. Пилана је мењала власнике распа-дом фамилије Гамиршек, па је тако мењана и политика резања и продаје грађе – прерадом чамове грађе из Босне и извозом храстове за Немачку и Енглеску. Ова пилана није била дугог века. У марту 1914. године пилана је уништена пожаром до темеља. Тадашњи власник Хрватска есконтна банка из Славонског брода није је хтела обновити већ је остатак машина заједно са земљиштем пилане продала Марку Шпицу, који је пилану об-

4 Исто.5 ИА „Срем“, Сремска Митровица, Ф. бр. 179 Окружни суд Сремска Митровица,

(1919–1941); 1887–1946, Регистар за друштвене твртке књига 4. страна 268.

97


новио током 1917. године и проширио је под именом: „Митровачка парна пилана д.д.“

Ова пилана је врло добро радила и напредовала, а израђена роба се углавном продавала у иностранству.

После наглог напретка почетком 1931. године настала је велика стаг-нација у дрвној индустрији, па се роба врло тешко продавала, а нарочито се грађа слабо продавала па је власник био приморан да своје полупроиз-воде прерађује у финалне производе. Тако је управа пилане одлучила да свој фриз сама прерађује па је пилана проширена набавком двеју паркет-них машина које су прерађивале храстовину, буковину као и остале врсте тврдих лишћара у паркет.

Године 1935. ово предузеће је купило бившу творницу танина, а у то време већ прерађену у творницу шперплоча и фурнира „Сирмиа“ па је тиме постало највеће предузеће дрвне индустрије у Сремској Митрови-ци. У том обиму пословало је до краја месеца октобра 1944. године.

Трећу пилану саградио је око 1925. године Антон Жунтер, трговински предузимач грађевинским материјалом и огревом, на свом земљишту у улици 29. Новембра. Пилана се састојала од једног хоризонталног и јед-ног мањег пуног гатера, а радила је на електрични погон. Пилана је ре-зала само у најам, резање за сељаке као и оне трупце лошијег квалитета, које није било могуће продати у иностранство.

Срећко Жунтер 1937. године почиње да производи панел плочу коју је продавао најпре у Загреб, а после „Митрошперу“.

Овом производњом се бавио све до краја Другог светског рата. По ослобођењу земље пилана „Жунтер“је конфискована, а уједно је про-менила и назив у Државну пилану „Жунтер“. Пилана је производила грађевинску столарију за потребе обнове земље. Касније је, по добијању зграде „Свиларе“ и њене адаптације, основан је посебан погон столарије, па се од тада предузеће готово потпуно орјентисало на производњу кућ-ног намештаја, до 1948. године. Те године је један део фабрике изгорео. Преостале машине су премештене у погон II тадашњег предузећа „Иво Лола Рибар“ бивши „Митрошпер“.

Коначно и четврта пилана основана је под сасвим другим околности-ма. Године 1890. Густав Мехтерсхајмер купује у Босни и Црној Гори бо-рову сировину за прераду железничких прагова и мостовске грађе. У ту сврху оснива малу пилану са два гатера. Након пар година проширује се рад, па се и пилана сели у Лаћарак и повећава на четири гатера са споредним постројењима. Проширује се и асортиман, па осим борове

98


обрађује се и јелова као и смрекова резана грађа. Све се ово опремало готово искључиво за потребе аустријских и немачких железница. Тако је то ишло све до краја Првог светског рата. После рата, пилана добија назив „Варда“, деоничарско друштво за шумску индустрију са седиштем у Сарајеву и филијалом у Београду.6

ТВОРНИЦА НАМЕШТАЈА

Године 1912. столарски радник Никола Борота почео је са изградњом своје фабрике намештаја. Прикупивши довољно капитала довршио је своју фабрику намештаја 1913. године на месту садашњег „Пољостроја“. Фабрика је у то време била модерно опремљена и израђивала је наме-штај, који је продаван у иностранству. После смрти оснивача Бороте, 1930. године наследници су фабрику изнајмили предузећу „Албатрос“ па је израђивала делове за авионе све до 1941. године. У почетку рата више не ради, па су јој неке машине пресељене у фабрику „Митрошпер“ за израду барака за потребе војске.

Пошто је бивша творница намештаја престала са радом многи столар-ски радници тражили су запослење у својој струци, они су се највећим делом запослили у пилани „Жунтер“. Када је ова пилана национализова-на као и све остале радници су прикупили преостале столарске машине из бивших предузећа и некако дошли до најнужније опреме.

Међутим ове просторије су биле тесне па се рад није могао развија-ти толико да би се запослили сви бивши столарски радници. Зато је од стране предузећа које је тада, носило назив „Државна пилана Жунтер“, поднет захтев Дирекцији дрвне индустрије у Београду да се предузећу дозволи проширење у просторије столарије. Овом предузећу одобрена је зграда која је била у његовој непосредној близини, те након извесне мање адаптације у ту зграду су пресељене столарске машине и тако је оформљен посебан погон столарије.

Од тада се у предузећу „Државна пилана Жунтер“, али у одвојеној згради, као посебан погон, производи столарија, али у много већем оби-му него до тада. Истовремено са преласком у нову зграду престало се са производњом грађевинске столарије и прешло се само на производњу

6 „Дрвни комбинат“ – Лист радног колекива Дрвног комбината Сремска Митровица 1964. година страна 4.

99


кућног намештаја, јер су радници били стручни за израду кућног наме-штаја. Производња је тада износила 900 гарнитура спаваћих соба.

Пред крај 1947. године извршена је деоба овог предузећа, којом је пилана одвојена од столарије, тако да је 1947. године само столарија припојена новоформираном предузећу „Лола Рибар“ и од тада столарија носи назив „Погон 2“.

Када се 18. августа 1950. године основао Дрвни комбинат и „Погон 2“ је ушао у састав Дрвног комбината.

На основу решења Главне дирекције Дрвне индустрије НРС број 5327 од 26. децембра 1951. године из састава Дрвног комбината у Сремској Митровици издваја се „Погон 2“ па се формира самостално предузеће, под називом „1. Новембар“ у Сремској Митровици. Ово предузеће про-изводило је искључиво кућни намештај.7

РАЗВОЈ ЧЕРИХОВЕ ФАБРИКЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

Незапосленост је из дана у дан све више расла повратком војника с фрон-та и они због мировања дрвне индустрије нису имали где да се запосле.

У посебно тешкој ситуацији нашле су се фабрике танина, чији су глав-ни купци до 1918. године биле кожаре у Аустрији и Мађарској. Сада су оне биле сврстане у групу „непријатељских земаља“ с којима се није тр-говало, па је и Черихова фабрика мировала, а у свом трговачком регистру брисала је да ће се бавити хемијским производима из дрвета. Половином 1919. године основано је у Загребу друштво „Танин“ д. д. за промет про-извода за стројење коже, а један од оснивача тог картела био је Јосип Черих, сувласник митровачке фабрике танина. Интерним погодбама у „Танину“ д. д. строго се одређивала количина и врсте екстрата који је поједина фабрика у земљи смела произвести. У почетку је Черихова фаб-рика производила 18% танина, и то искључиво од храстовине. Међутим, због веће рентабилности кестеновине (у храсту има 4–6 % танина а у кестену 5–12 % ) југословенска производња екстрата за штављење коже све више се орјентисала на коришћење кестена, којег у Славонији није било. Последица тога била је да је удео Черихове фабрике танина у југо-

7 „Дрвни комбинат“ – Лист радног колектива Дрвног комбината Сремска Митровица 1964, страна 5.

100


словенској производњи опао до велике светске кризе на 7,5 % односно да је фабрика престала да ради.

У јесен 1919. године прилике на тржишту дрвета и танина омогућиле су да митровачка дрвна индусртија уђе у фазу конјунктуре.

Тако је крајем године дошло до покрета радника у Чериховој фабрици која је почела са радом. Штрајк је трајао пет дана, тако да су наднице радника повећане за 22,50 круне, 18 круна за жене и 12 круна за децу.

Стална инфлација присиљавала је раднике непрестано на нове покре-те. Радници су постали јединствени у остварењу својих права тако да су често и успевали да остваре повећање својих зарада. Радници Черихове фабрике храстовог екстрата успели су да покет заврше успехом после 22. дана штрајка. Након штрајка плата у фабрици није била лоша, иако су услови рада били веома тешки.

У 1923. години у фабрици танина радило је 130 радника. Наднице за неквалификоване раднике износиле су 40 динара, за жене 38, а квалифи-ковани су могли зарадити и до 60 динара, јер се у фабрици радило у акор-ду. У жељи да остваре што веће зараде, радници те фабрике нису имали дуги радни век и оболевања су била ванредно велика.

Краћим покретом у фебруару 1923. године у фабрици танина су по-вишене зараде за 25% за мушкарце и 20% за жене, а укинут је и рад у акорду.

У фабрици танина зараде су први пут снижене за 5% као и у 1926. години за 5%.

Упркос снижења зарада, фабрика је половином 1926. године опет обуставила рад, а део њених радника запослио се у „Митровачкој паро-пили д. д.“8 Наредне године фабрика танина је почела са радом с тим што су радници захтевали повећање зарада за 15%, да се радници могу отпус-тити само у споразуму с радничким повереницима и право празновања Првог маја. Управа је понудила само признавање радничких повереника и право слављења Првог маја, а такође и отпуштање у споразуму с рад-ничким повереницима, док о повишењу зарада није хтела ни да чује.

Упорним доказивањем да су им плате у последње две године снижене за 30% радници су ипак успели наговорити управу на попуштање. Ко-лективним уговором зараде су повишене за 5%. Међутим, незадовољни с тим повишењем зарада радници су штрајковали три недеље и успели

8 Др Мира Колар-Димитријевић, др Петар Милошевић и Радомир Прица, Дрвни ком-бинат 'Иво Лола Рибар' Сремска Митровица 1885 – 1985. Сремска Митровица, 1985, страна 7.

101


су да остваре повишење од 12–18%. Међутим, ни тај успех није био ду-готрајан, јер је Управни одбор припремао ликвидацију фабрике. Своју танинску квоту власници су продали другим фабрикама танина у картелу „Танин“ и 2.јула 1918. године обуставили су рад, и отпустили свих 150 радника. Међутим, радници су још једном позвани на посао, али је по-ново уследио штрајк тако да је половином 1930. године фабрика потпуно обуставила рад, распродала машине и заувек ликвидирана.

„ВАРДА“

Бавећи се експлоатацијом босанског дрвета у Вишеграду, индустрија-лац Густав подигао је 1907. године, а 20. октобра 1908. године уписао у судски регистар Сремске Митровице своју филијалу д. д. за индустрију дрвета у Лаћарку и изградио на 18. јутара земљишта дрвно предузеће „GUSTAV MEHTERSHAJMER“. Пред Први светски рат у Управни одбор предузећа улази немачки индустријалац Отон Стеинбес, који је имао по-ловину деоница предузећа. По завршетку Првог светског рата предузеће је стављено под државни надзор, а Министарство индустрије у Београду поставило је своје поверенике. Рад под државним повереницима престао је током 1919. године, а предузеће је преузела „Гајрет“ банка из Сарајева.

За кампању у 1923. години највеће митровачко дрвно предузеће „GUSTAV MEHTERSHAJMER“ променило је име и структуру по за-вршеном поступку секвестра. Од 25. августа 1923. године добија назив „ДРВНО ИНДУСТРИЈСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ВАРДА Д. Д.“ и запошљава 300 радника. Назив „ВАРДА“ узето је по шуми Варда, која се налазила између Вишеграда и Увца, из које је добијано дрво.

Већа „Вардина “ пилана, налазила се у Душћебу крај Вишеграда и имала је осам пуних гатера и два шполгатера. „Варда“ је и даље експлоа-тисала државне шуме код Фоче на Дрини и приватне шуме у долини Таре и Пиве. Сплавови су допремали дрво у Митровицу и ту је прерађивано или директно утоваривано у железничке вагоне за даљу отпрему. Тако се први пут у историји дрвне индустрије појављује и Лаћарак.

У „Варди“ су радници марта 1924. године захтевали повећање днев-нице, па је након преговора покрет завршен повишењем дневнице за че-тири динара.

Међутим, већ децембра 1925. године „Варда“ је најавила да ће над-нице одраслима снизити за 20%, а онима до 18 година за 15%. Кад су се

102


радници томе успротивили снижење је сведено на 12%, а кад ни то нису прихватили „Варда је отпустила свих 137 радника, па су се тако без изво-ра средстава за живот нашле 364 особе. Изморени зимом и глађу радници су на преговорима 29. јануара 1926. године, пристали на снижење зарада за 9% те су се од 1. фебруара 1926. године вратили на посао.

Године 1929. „Варда“ је склопила уговор с холдинг друштвом Офа д. д. у Женеви ради пласмана својих производа на европском тржишту, али пошто је ово друштво негативно пословало то се одразило и на пословање „Варде“. Ипак, у наредном периоду долази до повећања броја радника, тако да је 15. фебруара 1930. године у „Варди“ радило 348 радника.

Од 1932. године долази до смањења обима производње због поплаве у лаћарачкој „Варди“.

У јуну1932. године прорадила је „Вардина“ пилана у Лаћарку али само са 75 радника. У пилани се производила резана грађа само од трупаца четинара и то јеле, смрче и црног бора. Грађа је израђивана по асортима-ну какав је одговарао тржишту Срема, Баната и Бачке. На том тржишту пласирано је око 80% производа. Остатак је испоручиван радионицама државних железница за израду вагона, а један део продаван у иностранс-тво. У јесен 1934. године у „Варди“ је радило повремено око 30 радника, а плаћани су у распону од 13 до 32,81 динар на дан.

То је довело до штрајка радника „Варде“ у Лаћарку. Тада су наднице за жене и младе раднике до 18 година повишене за 3 (три) динара, а за остале 4 (четири) динара. Будући да је „Варда“ потпадала под надлежност срес-ког начелника, он је испитао узроке штрајка и покушао да га реши како је прописивала Уредба о минималним надницама, колективним уговорима и арбитражи. Изасланик среског начелника утврдио је да је посао у „Варди“ веома несталан и да предузеће ради само кад има осигуран пласман робе, што доводи раднике на руб глади, а нарочито оне који немају земље.

Према извештају Инспекције рада од 9. марта 1937. године, „Варда“ је запошљавала 88 (осамдесет осам) радника, док је 1939. године у „Варди“ радило 73 (седамдесет три) радника. У септембру 1939. године почео је Други светски рат, што се одмах одразило и на индустрију дрвета, јер је због блокаде на морима опао извоз. И пре тога дошло је опадања продук-тивности рада и прикривених саботажа. До краја 1943. године „Варда“ се налазила у рукама швајцарског капитала, који је њом руководио из своје централе у Будимпешти. Тада долази до продаје фабрике за десет милиона куна инжињерима Мати Сењановићу и Луји Карловском. Они су после три месеца превели пилану и завели је као новоосновано преду-

103


зеће „Лаћарак“ – велеобртно и трговачко д д. за промет дрва. Акције су поседовали инжињер Мато Сењановић из Сплита, и чланови породице Ферић из Загреба и Лујо Карловски из Вуковара.

У пилани је радило око 70 радника и чиновника већином Срба, од којих је један део сарађивао са народноослободилачким покретом у Лаћарку. При крају Другог светског рата сви погони су минирани, али Немци нису успели да је дигну у ваздух. Један радник случајно је ногом запео за жицу и по жици су откривене остале везе и постављене мине. Тако је ова пилана била спасена од разарања.

Окружни народноослободилачки одбор Сремска Митровица је предао пилану на коришћење Главном руководству за израду железничких пра-гова. Оно је у својој режији технички искоришћавало пилану до почетка августа 1945. године. По завршетку рата осећала се велика потреба за же-лезничким праговима због разарања железничких пруга тако да железнич-ки прагови постају главни производ „Варде“. У исто време производила је и разну мостовску грађу и друге материјале потребне грађевинарству.

Предузеће „Варда“ парна пилана у Лаћарку од 3. октобра 1946. године наставља рад као државно предузеће под административно – оператив-ним руководством Земаљске управе за индустрију грађевинског мате-ријала Министарства индустрије Народне Републике Србије. На основу решења Владе Народне Републике Србије 1947. године „Варда“ је дошла под управу Министарства шумарства Народне Републике Србије и ушла у састав Шумског газдинства „Фрушка гора“ . Већ наредне године је из-двојена из Шумског газдинства „Фрушка гора“ у самостално предузеће под руководством Министарства шумарства Народне Републике Србије. Решењем Владе Народне Републике Србије од 18. августа 1950. године Парна пилана „Варда“ из Лаћарка улази у састав Дрвног комбината.9

ПОГОН ЗА ПРОИЗВОДЊУ УКОЧЕНОГ ДРВЕТА, ШПЕРПЛОЧЕ „МИТРОШПЕР“

Темељи овог погона леже и данас на бившој фабрици танина, коју је по-дигао власник Антун Черих и синови. Kако јој и име каже, фабрика је про-изводила танин из храстовине и то све до 1931. године. Тада је потрошња

9 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр. 414 Дрвни комбинат „Иво Лола – Рибар“ Сремска Митровица РО „Варда“ – Лаћарак, (1908–1950); 1944–1950.

104


танина опала и власник је дотадашњу фабрику прерадио за производњу шперплоче и фурнира, и дао јој име „Творница шперплоче и фурнира“, д. д. „СИРМИА“, која је већ 1931. године почела са радом. Фабрика је била смештена на 14 катастарских јутара и запошљавала је 125 радника. Фабри-ка је тако друга по реду у земљи у производњи шперплоче и фурнира иза фабрике „Укод“, која је извесно време пре почела са радом.

Изванредан положај, на самој реци Сави, на тадашњем главном друму Београд – Загреб, везана за железничку пругу фабрика се могла добро развијати, како на погодностима веза за допрему сировине тако и за плас-ман готових производа. Тих година је обим производње био 1.000 кубних метара шперплоче на машинама увезеним из Америке, а које се делом и данас ту налазе.

Године 1932. овакву фабрику узима „Митровачка паропила д. д.“ У најам од бившег власника Чериха, а 1935. године је и купује у своје влас-ништво под називом „Митровачка парна пилана.“ Дошло је тако и до подизања фабрике под именом „МИТРОШПЕР“. Ново предузеће произ-води тако у једној фабрици резану грађу и паркет, а у другој шперплочу и фурнир.

Од 1936. године надаље фабрика се проширује и уводи другу линију за производњу шперплоче са машинама увезеним из Немачке. Тим про-ширењем је реконструисано и котловско постројење и електрична енер-гија, што је све и до данас ту.

Капацитет производње тиме се попео на 3–4.000 м³ готове шперплоче годишње. Ратне припреме идући ка 1941. години користила је фабрика да повећа капацитет и до 5.000 м³ шперплоче годишње уводећи рад и у другој смени. Дошло је тако и до оплемењивања плоче и једне и друге стране, домаћим племенитим врстама па и егзотичним фурнирима, дакле производиле су се плоче високог квалитата.10

Тиме је проширена производња фурнира, а избијањем Другог светс-ког рата фабрика прелази у власништво предузећа „Славекс“ д. д. у Сла-вонском броду.

За време рата фабрика је радила и даље у оквиру дотадашњег произ-водног капацитата, и није било нарочитих промена до пред само осло-бођење Сремске Митровице. Тако је октобра 1944. године окупатор запа-лио фабрику, однео моторе електричног погона и тиме је онеоспособио за рад све до фебруара 1946. године.

10 Лист Сремске новине, Сремска Митровица, 1965, стр. 8.

105


ПОСЛОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ

Пословање дрвне индустрије Сремске Митровице за време немач-ке окупације подређено је ратној привреди, у којој политички фактори имају главну улогу. Структура привреде је готово потпуно измењена, а велико је мешање усташа и Немаца у рад постојећих фабрика.

Највеће дрвно предузеће било је „Митровачка парна пилана, творни-ца шперплоча и фурнира“, власништво јеврејског капитала.

Средином 1941. године власници фирме продали су 50% акција будим-пештанској филијали Винер – Баук Ферајн. Други део деоницa доспео је у руке дрвног предузећа „Славекс“, које је у ствари било имовина исте немачке банке односно њене загребачке подружнице – Банкарског друшт-ва д. д. Фирма је поклонила 25% акција држави. Према томе, за време окупације правно стање предузећа је било 25% акција имала је НДХ 25% Славекс и 50% акција филијала Винер Банк Ферајн из Будимпеште.

Немци су се понашали према овом предузећу као апсолутни власници. Фабрика је радила пуним капацитетом за окупатора производећи шпер-плоче, панел плоче и фурнир, а бавила се и резањем грађе, прављењем паркета и израдом барака за војне потребе.

На дан уласка Немаца погони „Митрошпера“ су радили, али су после тога прекинули рад више од једног месеца. Тада су радници позвани да се врате на посао и прво су чистили погоне од сламе, јер је ту боравила немачка војска. Привидно је изгледало да се рад наставља за 214 радника и 70 радница. Израђивани су годишњи биланси и исказиван велики чист доходак, а у ствари предузеће је животарило, а радништво гладовало. Да би осигурао несметану производњу окупатор је око фабрике изградио бункере и поставио војну стражу.

У Митрошперу се није више радило у три смене као пре рата, него у једној. Производња је била орјентисана на Немачку, где су извожене си-ровине. У најкраћем времену појачана је не само експлоатација радника, већ и малтретирање на националној основи. У фабрици долази до супар-ништва између Немаца и усташа из Хрватског радничког савеза. И једни и други врше притисак на раднике и прете отпуштањем.

У међувремену долази до опадања продуктивности рада и прикриве-них саботажа, посебно у „Варди“, које онемогућавају окупатора да сис-тематски пљачка природна богатства овог краја.

106


„Митровачка парна пилана и творница шперплоча“ била је једино преду-зеће где су радници били током 1942. године како тако снабдевени храном.

У лето 1943. године од 300 радника Митровачке парне пилане 150 затражило да пође на жетвене радове да би прибавили храну. Због неста-шице сировина током те године „Митровачка парна пилана и творница шперплоча“ нагло је смањила производњу. Почетком године у пилани је радило 217, а повремено и 300 радника. Половином године ради једва 129 радника, а 22. новембра 1943. године рад је ограничен на три дана у недељи и уједно најављен потпуни престанак рада, уколико се не до-бију сировине. Тако се преко 300 радника нашло у крајњој беди. Повере-ништво радничке коморе је тражило да се поново успостави производња, јер ће иначе „престанак привредне делатности имати тешке последице“, па се чак наводи да би радници и сами ишли да секу дрва за погон и себи за огрев, јер зима је пред вратима, а домови хладни и пусти.

Неколико дана пре преласка на рад три пута недељно седиште фирме је пресељено из Митровице у Загреб, што је био очити знак да се припре-мало бекство страног капитала.11

Варда се налазила у рукама швајцарског капитала, који је њом руко-водио до краја маја 1943. године из своје централе у Будимпешти. Тада продаје фабрику за десет милиона куна инжењеру Мати Сењановићу и Луји Карловском. Они су после два – три месеца превели пилану и заве-ли као новоосновано предузеће „Лаћарак – велеобртно и трговачко д. д. за промет дрва“.

У пилани је радило око 70 радника и чиновника већином Срба, од којих један део сарађивао са народноослободилачким покретом преко Лаћарка.

Дана 22. октобра напушта Митровицу и управник „Митровачке парне пилане“ Ото Мајкснер, а немачка војска је минирала „Митрошпер“. У „Митрошперу “ је запаљена сушара фурнира, срушен је димњак тог по-гона, минама је разбијен електрогенератор, а сви мотори су демонтирани и утоварени у вагоне заједно са погонским кајишем и упућени у правцу Немачке. Пилану која је располагала са пет гатера, непријатељ је запалио и она је до темеља изгорела.

Одласком Немаца нестали су заувек капиталистички односи у нај-већој митровачкој фабрици.

11 Дрвни комбинат 'Иво Лола Рибар' Сремска Митровица 1885 – 1985, Сремска Мит-ровица, 1985, 28.

107


РАЗВОЈ И ПОСЛОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА ИВО ЛОЛА РИБАР У СОЦ. ЈУГОСЛАВИЈИ

Ослобођењем Сремске Митровице 1. новембра 1944. године присту-

пило се оспособљавању и пуштању у рад постојећих погона дрвне ин-дустрије. У Митрошперу и пиланама одмах се приступило попису маши-на и другог инвентара и залиха резане грађе, које је само на складишту Митровачке паропиле било око 3.000 кубика.

У Варди се такође налазила прилично велика количина материјала.Почетком децембра 1944. године Војна област је издала наређење да

радно време у свим радионицама и канцеларијама траје од седам до осам-наест часова с минималним прекидима за ручак. У наређењу је стајало: „Ако интерес посла и борбе захтева да се ради преко овог времена, онда је прековремени рад обавеза за све. Празновања нема.“

Уз залагање радника на погону „Митрошпер“ подигнут је примитив-ни димњак, те је на тај начин омогућено покретање парне локомотиве.

Окружни одбор је предао пилану „Варда“ на коришћење Главном ру-ководству за израду железничких прагова. Оно је у својој режији тех-нички искоришћавало пилану од почетка августа 1945. године. У време обнове осећала се велика потреба за праговима, јер је непријатељ оста-вио разорене железничке пруге. У исто време „Варда“ је производила и резану мостовску грађу и други материјал потребан за грађевинарство.

Године 1946. дошло је до спајања радионице Окружног одбора и пи-лане „Жунтер“ у једно предузеће под првобитним називом Државна пи-лана „Жунтер“, а касније „Индустрија за прераду дрвета Лола Рибар“.

Ово предузеће је почело производњу грађевинске столарије потреб-не за обнављање зграда, за подизање попаљених и порушених сремских села. У периоду обнове биле су огромне потребе за грађевинском стола-ријом, па се предузеће „Лола Рибар“ све више развијало.

Производња шперплоча и панел плоча није могла одмах да отпоч-не, јер су приликом повлачења Немци демонтирали сва фабричка пос-тројења, а 117 електро-мотора натоварено је и отпремљено за Немачку. После победе пошиљка је откривена у Загребу и мотори су враћени у Митровицу. Обнова фабрике зависила је од оспособљавања виталних објеката, димњака и уређаја за производњу електричне енергије.12

12 Дрвни комбинат 'Иво Лола Рибар' Сремска Митровица 1885 – 1985, Сремска Мит-ровица, 1985, 38.

108


Од ослобођења до 26. фебруара 1946. године трајала је обнова и из-градња неопходних објеката и постројења. Пошто је „Сремска електрана д. д. “ била онеспособљена, Митрошпер је од 25. новембра 1944. године до 28. новембра 1945. године имао функцију градске централе. Крајем 1945. године фабрика је запошљавала укупно 96 радника.

По ослобођењу предузеће је било под управом војних власти а почет-ком 1945. године под руководством Државне управе народних добара. С обзиром на привредну важост, од јула 1945. године налазило се под руко-водством Савезног министарства индустрије. На основу решења Окруж-ног суда од 23. јуна 1946. године, предузеће се звало: „МИТРОВАЧКА ПРЕПАДА ДРВЕТА ДД.“

Марта 1946. године Предузеће је почело нормално да ради, однос-но да производи шперплочу и панел плоче. Предузеће се у том времену суочавало с низом тешкоћа, везаних за недостатак или малу испоруку техничког материјала и недостатак стручног кадра.

Предузеће је почетком априла 1946. године запошљавало 251 радника и 21 службеника, а од септембра 1946. године налазило се под админис-тративно-оперативним руководством Министарства индустрије Народне Републике Србије.

Решењем Владе Народне Републике Србије број 476 од 8. маја 1947. извршено је спајање предузећа „Лола Рибар“ индустрија за прераду др-вета из Сремске Митровице са предузећем „Митровачка прерада дрвета д. д.“, па новоформирано предузеће послује под фирмом „ЛОЛА РИБАР“ индуструјска прерада дрвета Сремска Митровица. Фактичко спајање ових предузећа извршено је 24. октобра 1947. године, па је бивша „Митровачка прерада дрвета д. д.” убудуће пословала под назначеном фирмом – као ПО-ГОН I, а „ЛОЛА РИБАР“ индустрија за прераду дрвета – као ПОГОН II.

Погон I се бавио производњом шперплоча, авионских шперплоча и панелплоча, док се Погон II орјентисао на производњу кућног намештаја првенствено спаваћих соба и кухиња. Добијањем кредита купљене су савременије машине, међутим и даље се осећао недостатак одређених сировина (квалитетно дрво и лепак), а није било ни довољно квалифи-коване радне снаге. Са растом обима производње растао је и број запос-лених радника, тако да је у октобру 1948. године било 740 запослених радника. Ово предузеће је постојало све до 18. августа 1950. године.

Доношење Закона о радничком управљању 27. јуна 1950. године затек-ло је предузеће у новим условима. Решењем Владе Народне Републике Србије број 330 од 18. августа 1950. године настало је велико предузеће

109


„ИВО ЛОЛА РИБАР“ са 3.000 радника. Тим решењем су спојени: Ин-дустријска прерада дрвета „ИВО ЛОЛА РИБАР“ и Шумско газдинство из Сремске Митровице, Предузеће за експлоатацију шума „МАЉЕН“ из Бање Ковиљаче и Парна пилана „ВАРДА“ из Лаћарка у једно предузеће под називом ДРВНИ КОМБИНАТ „ИВО ЛОЛА РИБАР“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА.13

Овако формирано предузеће регистровано је код Министарства фи-нансија Народне Републике Србије под бројем 40841 дана 20. септембра 1950. године, на страни 177 свеска III.

Наведеним решењем Предузеће се бавило: експлоатацијом шума, прерадом на пиланама као и производњом финалних производа (собни намештај), сплаварењем грађе, производњом шперплоча и производњом фурнира.

Дана 31. децембра 1950. године, а на основу решења председника Владе Народне Републике Србије број 592/50. издвојено је Шумско газ-динство у Сремској Митровици у самосталну привредну организацију са статусом установе са самосталним финансирањем.

На основу решења Главног извршног одбора АПВ број 404/52 погон за израду намештаја издвојен је у самостално предузеће под називом Ин-дустрија намештаја „1. Новембар“ у Сремској Митровици и као такво послује од 1. јануара 1952. године.

Крајем августа 1953. године завршени су сви радови у шумској мани-пулацији „Маљен“ која се у међувремену припаја Шумском газдинству у Малом Зворнику, па је потпуно ликвидирана, и од тог времена предузеће Дрвни комбинат не обавља послове експлоатације шума.

Од 1. јануара 1954. године Дрвни комбинат има у свом саставу погон Митрошпер (производња шпер и панел плоча и производња фурнира) и погон Варда (производња храстове резане грађе).

Године 1955. изграђена је фабрика за израду паркета „Митропаркет“ у Лаћарку.

Дана 1. јануара 1956. године почео је са радом Митропаркет у коме се производи храстови паркет.

У току 1957. године из Митрошпера је издвојен погон фурнира „Мит-рофурнир“. Од 1.1. 1959. године Индустрија намештаја „1. Новембар “ Сремска Митровица, која је у свом саставу имала инвалидско столарско

13 ИА „Срем” Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, Извештај о пословању предузећа Дрвни комбинат у Сремској Мит-ровици у току 1956. године.

110


предузеће „Пинки“ поново улази у састав Дрвног комбината. Фабрика иверастих плоча „Иверица“ у саставу Дрвног комбината почела је са радом марта 1963. године. Фабрика намештаја „1. Новембар“ поново је издвојена у самостално предузеће 31. августа 1972. године. „Иверица“ је престала са радом 7. августа 1978. године, када је изгорела у пожару до те мере да њено обнављање није вршено. После наведених промена у саставу Дрвног комбината остали су:

1. Варда,2. Митропаркет,3. Митрофурнир и4. Митрoшпер.14

Предузеће је дана 1. јануара 1956. године имало 888 радника и 90 службеника укупно 978 запослених, а дана 31. децембра 1956. године било је укупно 1.159 запослених.

Узроци повећања броја запослених су углавном у пуштању у рад дру-ге смене у погонима „Варда“ и „Митропаркет“.

Први Раднички савет изабран је дана 12. октобра 1950. године и бројао је 88 чланова.

Избор првог Управног одбора извршен је на првој седници Раднич-ког савета дана 21. октобра 1950. године. Истовремено, изабрано је и 10 заменика чланова Управног одбора. У току 1956. године Раднички савет одржао је 17 седница. Седнице су одржаване за време радног времена, јер се у погонима радило у две па и три смене.

Управни одбор одржао је 28 седница до краја 1956. године. Управни одбор је бројао 11 чланова од тога 5 радника и 6 службеника.

У току 1956. године дошло је промене директора јер је инжињер Ра-дин Никола изабран за потпреседника Народног одбора среза (НОС) сремскомитровачког, а за новог директора постављен је инжињер Новић Славко.

14 Исто.

111


ПРИКАЗ ПРОИЗВОДЊЕ У ДРВНОМ КОМБИНАТУ ОД 1954–1957.15

РЕД. БРОЈ АРТИКАЛ ЈЕД.

МЕРЕ ГОДИНА

1954. 1955. 1956. 1957.1. шперплоче м³ 4.200 4.000 4.600 4.8002. панел плоче м³ 1.500 1.500 1.600 1.6003. авиоплоче м³ 15 15 30 104. водоотпорна м³ 102 / / /5. племенити фурнир м³ 480 480 770 7706. резана грађа м³ 4.000 4.300 6.000 7.000

У току 1959. године Дрвни комбинат у свом саставу имао је следеће погоне:

1. Митрошпер – производња шпер и панел плоча,2. Митрофурнир – производња фурнира,3. Варда – производња резане грађе,4. Митропаркет – производња паркета и5. 1. Новембар – производња спаваћих и комбинованих соба. Дана 31. децембра 1959. године у предузећу је било укупно 1.898 за-

послених. Од тога броја радника 1.654 и службеника 244, а 31. децемб-ра 1960. године у Дрвном комбинату је било 1.796 запослених, а крајем 1964. године Дрвни комбинат је имао 1.883 запослена.

Према извештају о пословању Дрвног комбината у 1959. години извоз храстове грађе у 1958. години је 2.868м³, а 1959. године 3.475м³, тако је извоз храстове грађе у 1959. години повећан за око 600м³.

У 1958. години извезено је 740м³ шперплоче, а у 1959. години 2.180м³. Овде се види повећање извоза у количини од 1.440м³ шперплоче у одно-су на 1958. годину.

Паркет је у 1959. години извезен у количини од 493м³, док је у 1958. години продато 499м³. Извезене количине су приближно исте.

15 ИА„Срем” Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, Извештај о пословању Дрвног комбината у Сремској Митровици у току 1956 – 1957. године.

112


У 1959. години извезен је 551м³ фурнира, а 1958. године 533м³. Овде се показује разлика повећања извоза у 1959. години за 18м³.16

Крајем 1960. године у саставу Дрвног комбината постојало је пет погона:

1. Митрошпер – производња шперплоча,2. Митрофурнир – производња фурнира,3. Варда – производња резане грађе, 4. Митропаркет – производња паркета, 5. 1. Новембар – производња намештаја.

Помоћне економске јединице су биле:Машинска служба – за израду монтажу, поправак и одржавање

машина;Грађевинска служба – за извођење грађевинских радова;Транспортна служба – за путнички и теретни превоз и Дирекција – општа административно-оперативна служба.17

Крајем 1968. године органи управљања одлучили су да се у окви-ру постојећег Дрвног комбината формирају три самостална предузећа са својством правног лица, која би сачињавала у новој организационој структури Здружено предузеће.

Нова организациона структура бившег Дрвног комбината, под нази-вом „Здружено предузеће – Дрвни комбинат“, функционише од 1. јануа-ра 1969. године на следећи начин:

1. Предузеће Варда – Лаћарак;2. Предузеће Митрошпер – Сремска Митровица и3. Предузеће 1. Новембар – Сремска Митровица.

ПРЕДУЗЕЋЕ ВАРДА ЛАЋАРАК

У Здруженом предузећу Дрвни комбинат у Сремској Митровици кон-ституисано је предузеће Варда у Лаћарку.

Предузеће Варда је организовано одлуком Радничког савета Дрвног комбината од 19. децембра 1968. године, конституисано 24. децембра

16 ИА „Срем” Сремска Митровица, Ф. 1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, Извештај о пословању Дрвног комбината у Сремској Митровици у току 1959. године.

17 Исто.

113


1968. године, а решењем Окружног привредног суда Сремска Митрови-ца број ФИ – 691 /68. уписано у регистар предузећа и радњи на страни 15. свеска IX.

О основној делатности предузеће Варда се бави: производњом резане грађе и паркета, набавком сировина за производњу и продајом својих производа.

У помоћној делатности се бави: одржавањем машина, уређаја, инста-лација и алата и производњом властите погонске енергије.

Раднички савет предузећа Варда изабран је на изборима који су одр-жани 19. децембра 1968. године и сачињавају га 15 чланова.

Предузеће Варда на почетку 1969. године је имало 406 запослених, а на крају године запослено је било само 321 радник.

ПРЕДУЗЕЋЕ МИТРОШПЕР СРЕМСКА МИТРОВИЦА

На основу члана 82. Статута Здруженог предузећа Дрвног комбина-та Сремска Митровица, Раднички савет организује у саставу Здруженог предузећа – Предузеће Митрошпер Сремска Митровица 1969. године и донео је Општа правила предузећа Митрошпер Сремска Митровица.

Општа правила су основни општи акт предузећа којим се утвђује унутрашња организација, делокруг и одговорност органа управљања, положај и права радних људи у управљању деловима предузећа као и друга питања од значаја за пословање предузећа.

Предузеће је основано на основу усвајања Статута Здруженог пре-дузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица и Уговора о организацији Здруженог предузећа, оба акта од 19. децембра 1968. године, као само-стална организација у саставу Здруженог предузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица.

Предузеће је уписано у регистар предузећа и радњи код Окружног при-вредног суда Сремска Митровица, на страни 15. свеске IX, а под бројем ФИ – 691/ 68. од 7. јануара 1969. године као ПРЕДУЗЕЋЕ „МИТРО-ШПЕР“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА – у саставу Здруженог предузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица. Седиште Предузећа је у Сремској Митровици.

Предмет пословања у основној делатности је: производња шперп-лоча, панел плоча, производња иверастих плоча, производња фурнира

114


и кројеног фурнира, набавка сировина за производњу и продаја свих производа. У помоћној делатности: одржавање машина, уређаја, алата и инсталација, грађевинских објеката, као и интерни промет, производња властите погонске енергије, водене паре и слично, које служе за нормал-но обављање основних делатности те коришћење возног парка за транс-порт робе и превоз радника.

Назив предузећа је написан тако да у:првом реду пише „ЗДРУЖЕНО ПРЕДУЗЕЋЕ“у другом реду пише „ДРВНИ КОМБИНАТ“у трећем реду пише „СРЕМСКА МИТРОВИЦА“у четвртом реду пише „ПРЕДУЗЕЋЕ МИТРОШПЕР“у петом реду пише „СРЕМСКА МИТРОВИЦА“Основну привредну делатност предузеће обавља путем погона, а по-

моћну делатност путем организованих служби. Предузеће има следеће погоне:

1. Погон шперплоче – производи шперплочу и панел плочу;2. Погон фурнира – производи фурнир и 3. Погон иверице – производи иверасте плоче.Помоћне делатности обављају се путем следећих служби:

1. Електро-машинска служба и енергана;2. Транспортна служба и3. РЗЗП– служба за обављање административно-стручних послова.18

ПРЕДУЗЕЋЕ „1. НОВЕМБАР“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Предузеће „1. Новембар“ Сремска Митровица као организација у саставу Здруженог предузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица има права и обавезе које има свака самостална радна организација, осим оних права и обавеза која су законом, Статутом Здруженог предузећа и Уговором о организацији Здруженог предузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица пренета на Здружено предузеће.

18 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, Статут Здруженог предузећа Дрвног комбината Сремска Митро-вица 1973.

115


Органи управљања Предузећа су: раднички савет; управни одбор пре-дузећа и директор.

Права и дужности органа управљања предузећа утврђују се Општим правилима.19

Новоформирана предузећа су добила пуну самосталност у пословању, а унутрашњи односи у Здруженом предузећу регулисани су уговорима и статутима.

Мада свако предузеће располаже са књиговодственом евиденцијом, преко које се врши праћење резултата репродукције и обрачуна дохотка, финансирање се и даље врши преко једног жиро рачуна, у циљу рацио-налног коришћења новчаних средстава.

Доношењем мера привредне и друштвене реформе, положај дрвне ин-дустрије се нагло погоршао. Комбинат је неспремно дочекао мере при-вредне реформе посматрано са више перспектива. Један од највећих про-блема свакако је низак техничко-технолошки ниво већине производних погона. Кроз послератни развој Комбинат је своју техничку базу побољ-шао парцијално, увођењем нових машина у производни процес. Међу-тим, интензитет модернизације текао је веома споро, тако да је већи део производне опреме технички застарео.

Са оваквим средствима и организацијом рада, Комбинат се није могао уклопити у домаће и инострано тржиште. Ниска продуктивност рада, као резултат застареле технологије уз велико учешће живог људског рада, деловала је да цена коштања код неких производа буде већа од продајне цене која се формирала на тржишту.

Комбинат се из године у годину почео суочавати са проблемима око обезбеђења потребне сировине за производњу шперплоче и резане грађе. Постојећа технологија за производњу шперплоче заснивала се на буковој сировини која се све теже набављала и оно што се добијало морало се плаћа-ти високом ценом. С друге стране, трошкови допреме битно су утицали да се рентабилност производње шперплоче погорша и да се послује са губит-ком у том погону. Слично је и са капацитетима пилане, који су постављени на застарелој технологији те из такве технологије произилази рентабилан прорез само тврдих лишћара, којих је све мање на нашем подручју.

Поред недовољног коришћења капацитета Комбинат је имао вишак радне снаге у односу на степен коришћења капацитета, па је и тај фактор деловао на цену коштања.

19 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, Општа правила предузећа „1. Новембар“ Сремска Митровица.

116


Крајем 1968. године било је 1.481 запослених, док се према плану за 1970. годину предвиђа око 1.234 запослена. Из овог се види да се Ком-бинат ослободио вишка радне снаге у току 1969. и током 1970. године за око 247 запослених.20

ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА (ООУР) ДРВНО ИНДУСТРИЈСКОГ

ПРЕДУЗЕЋА (ДИП) СРЕМСКА МИТРОВИЦА У духу уставних амандмана, током 1973. године, у Комбинату су се

конституисале основне организације удруженог рада (ООУР) Закључен је Самоуправни споразум о удруживању ООУР у Дрвно индустријско предузеће (ДИП) Сремска Митровица. Самоуправни споразум је потпи-сало 7 (седам) ООУР и то су:

1. Фабрика унутрашње декорације и намештаја 1. Новембар;2. Митрошпер3. Митрофурнир4. Иверица5. Варда6. Одржавање и енергетика и7. Заједнички послови.

Фабрика унутрашње декорације и намештаја је имала посебно књиго-водство и посебан жиро рачун, а све остале ООУР-а у оквиру предузећа имале су заједничко књиговодство и један жиро рачун.

Дана 31. августа 1972. године Фабрика намештаја „1. Новембар“ из-дваја се у самостално привредно предузеће.

Иверица је престала са радом 7. августа 1978. године када је изгорела у пожару до те мере да њено обнављање није вршено.

После наведених промена у саставу Дрвног комбината остале су сле-деће ООУР-а:

1. ВАРДА2. МИТРОПАРКЕТ3. МИТРОФУРНИР4. МИТРОШПЕР

20 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр. 1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, – Санациони програм за 1970. годину.

117


ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА (ООУР) ВАРДА

Основна организација удруженог рада (ООУР) „Варда“ организована

је одлуком Збора радника од 25. јануара 1972. године и уписана у регис-тар организација удруженог рада код Окружног привредног суда у Срем-ској Митровици, решењем ФИ – 768

/73 од 15. фебруара 1974. године.ООУР је удружена у Дрвно индустријско предузеће Сремска Митро-

вица, и потписница је Самоуправног споразума о удруживању у ДИП од 29. децембра 1973. године.

Пун назив ООУР је: ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА ПИЛАНА „ВАРДА“ – ЛАЋАРАК.

Седиште ООУР-а је у Лаћарку, улица Вардина бб.На основу члана 337. Закона о удруженом раду, радници ООУР-а Пи-

лана Варда, на референдуму одржаном дана 12. децембра 1977. године донели су Статут ООУР-а Пилана Варда.

Овим Статутом радници ООУР-а Пилана Варда уређују статус ООУР-а Пилана Варда, њену унутрашњу организацију, систем управљања у ОО-УР-а, систем остваривања самоуправних права и дужности радника у ОО-УР-а начин самоуправног нормативног уређења односа у ООУР-а и друга питања од значаја за пословање и развој самоуправних односа у ООУР-а.

Основна делатност ООУР је производња резане грађе.Споредне делатности ООУР су: производња палета, елемената, амба-

лаже и превоз за сопствене потребе у јавном саобраћају.Своје пословање ООУР-а врши организовано по следећим деловима

процеса рада:1. Нова пилана2. Стара пилана3. Фриз одељење4. Елементара5. Паркетарија.Органи управљања су:1. Раднички савет и2. Директор.21

21 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, – Статут из 1977. године.

118


ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА (ООУР) МИТРОПАРКЕТ

У 1980. години ООУР Митропаркет остварио је производњу паркета у количини од 210.202 м² и паркет лајсни у количини од 224.562 м².

У односу на план остварена производња паркета је већа за 5%, а пар-кет лајсни за 12%.

Ова година по производњи је била боља од прошле године за 29.192 м² или 16% више произведеног паркета.

Дана 31. децембра 1980. године било је запослено 130 радника. Чиње-ница да је 66% радне снаге у овој ООУР-а без икакве квалификације, а да затим следе по броју радници нижих квалификација указује да школо-вање уз рад, у Митропаркету има повољну основу, те да постоје резерве за повећање продуктивности рада.

Према извештају о пословању ООУР-а Митропаркет за 1986. годину план производње паркета постављен за 1986. годину остварен је са 92% што представља 18.963 м2 мање него што је планирано.

Производња храстовог паркета од 160.722 м2 износи 83% од планира-ног обима, производње или 34.078 м2 мање од планираног обима.

Остварена производња јасеновог паркета 45.856 м2 је за 27 индексних поена већа од планираног обима производње. Индекс остварења плана багремовог паркета је 38% , што чини 5.894 м2 мање од планираног оби-ма производње. Остварена производња буковог паркета 20.801 м2 је за 117 индексних поена већа од планираног обима производње.22

ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА (ООУР) МИТРОФУРНИР

Основна организација удруженог рада (ООУР)-а Митрофурнир орга-низована је одлуком Збора радних од 24. априла 1973. године и уписана је у регистар Окружног привредног суда у Сремској Митровици решењем ФИ- 18/ 73 од 24. децембра 1973. године.

ООУР Митрофурнир је удружена у Дрвни комбинат Сремска Митро-вица Самоуправним споразумом о удруживању 1973. године.

22 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, – Извештај о пословању ООУР-а „Митропаркет“ за 1980. и 1986. годину.

119


Предмет пословања ООУР-а Митрофурнир је производња племени-тог и кројеног фурнира.

На основу извештаја о пословању из 1979. године у ООУР-а Мит-рофурнир произведено је 3.051 м³ (4.830.208 м²) племенитог фурнира и 242.373 м² кројеног фурнира.

Укупно је реализовано 5.119.067 м² племенитог фурнира и 240.086 м² кројеног фурнира.

На крају године евидентиране су залихе од 767.467 м² (500 м²) пле-менитог и 7.276 м² кројеног фурнира што је за 12% ниже од почетног стања.

У односу на претходну годину укупан приход је већи за 19%; доходак за 38% и чист доходак за 57%. У односу на план укупан приход је већи за 12%, доходак за 16% и чист доходак за 21%.

У току 1979. године било је запослено 155 радника.У 1980. години у ООУР Митрофурнир произведено је 4.420.894 м²

племенитог фурнира и 275.011 м² кројеног фурнира. План је остварен код производње кројеног фурнира, док је остварење у племенитом фур-ниру ниже за 11%.

У односу на претходну годину укупан приход је већи за 33%, доходак за 49%, а чист доходак за 61%. У односу на план укупан приход је већи за 15%, доходак за 37% и чист доходак за 50%.

У току 1980. године у ООУР-а Митрофурнир било је запослено 159 радника. У 1986. години произведено је 4.423.950 м² племенитог фурни-ра, тако да је годишњи план остварен са 97% код племенитог фурнира, а производњом од 503.340 м² са 126% код кројеног фурнира.

У 1987. години у ООУР Митрофурнир остварена је производња 3.297.221 м² племенитог и 500.898 м² кројеног фурнира. Племенитог фурнира произведено је у границама плана, с тим што је нарушена пла-нирана структура производње. Храстовог племенитог фурнира произве-дено је 15% или 290.061 м² више од плана, док је производња смрче и то-поле била симболична. У односу на прошлу годину када је произведено 4.423.950 м² видљив је мањак од 1.126.729 м² или 25%.23

23 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, – Извештај о пословању ООУР-а Митрофурнир за 1979. годину.

120


ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА (ООУР) МИТРОШПЕР

Збор радних људи основне организације удруженог рада (ООУР)-Митрошпер, дана 27. јануара 1972. године донео је Статут ООУР-а Мит-рошпер.

ООУР Митрошпер уписана је у регистар Окружног привредног суда у Сремској Митровици решењем ФИ – 48/73 од 24. априла 1973. године.

Назив основне организације је:ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА МИТРОШПЕР.ООУР Митрошпер је удружен у предузеће Дрвни комбинат Сремска

Митровица – Самоуправним споразумом о удруживању број 8583 од 29. децембра 1973. године.

Седиште ООУР-а Митрошпер је у Сремској Митровици у улици Ђуре Даничића број 104.

Предмет пословања ООУР-а Митрошпер је:1. производња и продаја свих врста шперплоча;2. набавке сировина за производњу.На основу Закона о удруженом раду радници ООУР-а Митрошпер, на

референдуму одржаном дана 2. децембра 1977. године донели су Статут ООУР-а Митрошпер.

Основна делатност ООУР-а је: производња свих врста шперплоча са природним и вештачким фурнирима.

Споредне делатности ООУР-а су: оплемењавање плоча, производња дрвне амбалаже и превоз за сопствене потребе у јавном саобраћају.

Према извештају о пословању ООУР-а Митрошпер у 1984. години произведено је:

1. 12.164 м³ шперплоче;2. 50 м³ љуштеног фурнира и3. 12 м³ фурниране плоче.24

24 ИА „Срем“ Сремска Митровица, Ф. бр.1161 Дрвни комбинат Сремска Митровица, (1950 – ); 1950–1992, – Извештај о пословању ООУР-а „Митрошпер“ за 1984. годину.

121


АД ДРВНИ КОМБИНАТ

Дрвни комбинат у Сремској Митровици најјача је радна организација у овој делатности, са богатом производном традицијом, развијеним про-грамима производње и великим бројем купаца у земљи и иностранству.

У напорима да обезбеди континуитет производње колектив се непос-редно суочавао са проблемима недостатка дрвета као основне сировине, јер су реконструисани капацитети тражили све веће количине дрвета и репродукционог материјала.

Без обзира на наведене тешкоће доношењем Закона о друштвеном капиталу Дрвни комбинат је извршио власничку трансформацију и од 1999. године послује као Дрвни комбинат АД Сремска Митровица у ме-шовитој својини.

АД Дрвни комбинат се бави примарном прерадом дрвета, производи: шперплочу, паркет, фурнир, резану грађу и производе из допунског асор-тимана (кућице, вртне столове, клупе и ограде).

Пре увођења економских санкција већину својих производа пласирао је на инострано тржиште.

Економска криза погоршала је стање у Дрвном комбинату, нарочито због губитка сировинских база, али и губитка тржишта за пласман робе у ширем окружењу. Но, и поред неповољних услова привређивања у при-вреди уопше, а поготово у дрвнопрерађивачкој индустрији и познатих околности под којима се радило током протеклих година, Дрвни комби-нат је радио непрекидно и задржао место међу водећим извозницима у Срему.

Године 1999. био је на осмом месту, а у прва четири месеца 2000. го-дине на седмом месту на листи највећих извозника у Сремском округу.

Дрвни комбинат као изразито извозно орјентисано предузеће своју будућност види у осавремењавању производње и оплемењавању про-извода.

122


ОБИМ ПРОИЗВОДЊЕ 1996–2000.

година плоча м³

паркетам²

пле. фур.м²

кро. фур.м³

љуш. фу.м³

рез. грађам³

пр. доп. а.м³

1996. 8.825 160.827 1.321.551 276.655 748 5.476 12.9971997. 8.336 156.461 485.934 302.524 660 2.995 9.2081998. 9.979 141.936 360.837 138.574 617 3.068 9.1911999. 9.436 111.433 1.102.612 42.553 146 2.750 9.9092000. 11.981 125.939 1.794.236 103.392 10 3.829 13.965 Сви подаци су добијени од одговарајућих служби у Дрвном комбинату25

НОВИ ДРВНИ КОМБИНАТ

Економско-финансијска ситуација на дужи рок којој Дрвни комбинат тежи угрожена је низом фактора:

1. ниво цена – производи се морају извозити јер се на домаћем тр-жишту губи;

2. застарелост опреме – просечна старост 30 година3. низак степен искоришћености капацитета – од 40–60%;4. технологија ниског искоришћавања – нижи степен обраде, висок про-ценат отпадака и ниска флексибилност производног асортимана.

Због свега наведеног над Дрвним комбинатом је покренут стечајни поступак 11. маја 2002. године, а завршен је 30. јуна 2003. године.

По завршеном стечајном поступку Дрвни комбинат мења име и од 1. јула 2003. године послује под именом НОВИ ДРВНИ КОМБИНАТ.

Нови дрвни комбинат је почео са производњом шперплоча и фурнира, тако да је своју делатност 2003. године обављао преко погона шперплоче и фурнира и запошљавао је 180 радника.

Године 2004. производни програм се проширивао увођењем у произ-водњу погона паркета, пилане, погона одржавања и енергетике и радне заједнице заједничких послова.

25 Општина Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2002.

123


Сви наведени погони су наставили своју делатност и 2005. године.Увођењем у производњу нових погона у Новом дрвном комбинату до-

вело је до повећања обима производње који ће бити приказан у следећој табели.

ОБИМ ПРОИЗВОДЊЕ 2001–2005.

година плочем³

паркетм²

пл. фур.м²

кр. фур.м³

љу. фур.м³

реза. гр.м³

пр. до.

ас. м³

пр. си.м³

2001. 10.334 91.475 2.171.945 85.608 2 1.054 / 40.7162002. 4.476 33.262 513.228 53.963 / 2.126 / 14.7412003. 1.792 3.405 196.435 14.923 / 50 / 4.0822004. 8.908 4.215 20.064.693 77.786 / 1.444 330 24.0772005. 7.956 10.613 1.555.274 143.571 31 1.494 367 23.801

Наведени подаци су добијени од Службе плана и анализе Новог дрвног комбината.

Повећање производње аутоматски је захтевало повећање броја запос-лених радника у 2004. години било је запослено 340, а у 2005. години 335 радника.

Без обзира на све тешкоће са којима се сусретао НОВИ ДРВНИ КОМ-БИНАТ успешно послује 120 (сто двадесет) година и својим квалитет-ним програмом осваја домаћа и страна тржишта.

РЕЗИМЕ У уводном делу рада приказан је развој индустрије за прераду дрвета

у Сремској Митровици, јер је развој дрвне индустрије директно утицао на развој Дрвног комбината, јединог дрвно-индустријско предузећа у Сремској Митровици.

Године 1885. основана је творница танина, прво индустријско пре-дузеће дрвне струке у Сремској Митровици. После избијања пожара у творници танина 1894. године, престаје се производити танин. Оснива се нова творница под називом Сирмиа. Творница је израђивала шперплоче

124


и фурнир. Самостално је пословала до 1931. године, а затим је узела у најам Митровачка паропила д. д.

Године 1937. долази до спајања творнице Сирмиа и Митровачке паропи-ле и основана је Митровачка парна пилана, творница шперплоча и фурнира д. д. Сремска Митровица. Године 1943. долази до промене назива тако да нови назив гласи Митровачка прерада дрвета д. д. Сремска Митровица.

Предузеће је пословало и за време окупације земље, али у врло оте-жаним условима. Приликом повлачења из земље Немци су демонтирали предузеће. По ослобођењу предузеће је било под управом војних власти, а почетком 1945. године под руководством Државне управе народних до-бара. С обзиром на привредну важност, од јула 1945. године налазило се под руководством Министарства индустрије. Предузеће је 1946. године почело да производи шперплочу и панел плочу. Године 1947. извршено је спајање предузећа Лола Рибар индустрија за прераду дрвета из Сремске Митровице са предузећем Митровачка прерада дрвета д. д. Новоформи-рано предузеће је пословало под фирмом Лола Рибар индустријска пре-рада дрвета Сремска Митровица. Ово предузеће је пословало под тим називом до 1950. године.

Године 1950. решењем Владе НРС спојени су: Индустријска прерада дрвета Иво Лола – Рибар и Шумско газдинство из Сремске Митровице, Предузеће за експлоатацију шума Маљен из Бање Ковиљаче и Парна пи-лана Варда из Лаћарка у једно предузеће под називом ДРВНИ КОМБИ-НАТ ИВО ЛОЛА – РИБАР СРЕМСКА МИТРОВИЦА.

Током 1950. године долази прво до издвајања из састава Дрвног ком-бината Шумског газдинства у Сремској Митровици, а затим и Индуст-рије намештаја 1. Новембар. Године 1959. Индустрија намештаја 1. Но-вембар поново улази у састав Дрвног комбината. Фабрика намештаја 1. Новембар поново је издвојена у самостално предузеће 1972. године.

Године 1953. предузеће Маљен издвојено је из Дрвног комбината и припојено је Шумском газдинству у Малом Зворнику. Од 1954. године Дрвни комбинат има у свом саставу: Митрошпер – погон за производњу шперплоча и панел плоча и Варду – погон за производњу резане грађе. Године 1955. изгрђен је Митропаркет – погон за производњу храстовог паркета. Затим 1963. године изгрђена је Иверица – погон за производњу иверастих плоча. Погон је престао са радом 1978. године, када је избио пожар. После наведених промена у току 1959. године Дрвни комбинат је у свом саставу имао следеће погоне: Митрошпер, Митрофурнир, Варда, Митропаркет и 1. Новембар.

125


Крајем 1968. године органи управљања одлучили су да у оквиру пос-тојећег Дрвног комбината формирају три самостална предузећа. Здруже-но предузеће – Дрвни комбинат, почело је да послује од 1969. године и у свом саставу је имало:

1. Предузеће Варда – Лаћарак;2. Предузеће Митрошпер – Сремска Митровица и3. Предузеће 1. Новембар – Сремска Митровица.Предузеће Варда Лаћарак је организовано одлуком Радничког савета

Дрвног комбината од 19. децембра 1968. године. Конституисано је 24. децембра 1968. године, а решењем Окружног привредног суда Сремска Митровица број ФИ – 691 /68 уписано је у регистар предузећа и радњи на страни 15. свеска IX.

На основу усвајања Статута Здруженог предузећа Дрвни комбинат Сремска Митровица и Уговора о организацији Здруженог предузећа, оба акта од 19. децембра 1968. године, основано је Предузеће Митрошпер Сремска Митровица и Предузеће 1. Новембар Сремска Митровица. Оба предузећа су уписана у регистар предузећа и радњи код Окружног при-вредног суда Сремска Митровица 1969. године.

Године 1973. извршене су значајне организационе промене, у саста-ву Дрвног комбината конституисане су основне организазије удруженог рада (ООУР). Закључен је Самоуправни споразум у удруживању ООУР у Дрвно индустријско предузеће Сремска Митровица. Самоуправни спо-разум су потписале следеће ООУР: Фабрика унутрашње декорације и намештаја 1. Новембар, Митрошпер, Митрофурнир, Иверица, Варда, Одржавање и енергетика, и Заједнички послови. Фабрика намештаја из-двојена је у самостално предузеће, Иверица је изгорела у пожару. После наведних промена у саставу Дрвног комбината остале су следеће ООУР: Варда, Митропаркет, Митрофурнир, и Митрошпер.

Године 1999. Дрвни комбинат је извршио власничку трансформацију и послује као Дрвни комбинат АД Сремска Митровица у мешовитој својини. Због великих финансијских и економских тешкоћа, над Дрвним комбинатом је покренут стечајни поступак 2002. године, који је завр-шен 2003. године. По завршеном стечајном поступку Дрвни комбинат мења име и од 2003. године, успешно послује под именом НОВИ ДРВНИ КОМБИНАТ.

126

630*23:582.736.3(497.113 SUBOTICA)Смиља Продановић, виши архивистаИсторијски архив Суботица

АРХИВСКА ГРАЂА О БАГРЕМОВИМА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СУБОТИЦА

Сажетак: Ауторка овог рада кроз архивску грађу фонда Градског погла-варства (Сената) Суботице, његовог Економског одељења излаже историјат гајења и одржавања багрема у Суботици између два светска рата. Град Су-ботица је имао у поседу багремове шуме тако да је располагао знатном ко-личином багремовог семена и садница које је делио по читавом простору Краљевине Југославије. Кључне речи: Багрем, багремове шуме, багремово семе, саднице багрема, Суботица, дрвореди, дрво, архивска грађа.

Не ломите ми багрење, без њих ће ме ветрови одуватипустите их морају ми чувати Једну тајну златну као дукат.

Ђорђе Балашевић

Мало која суботичка улица да нема засађене багремове. Популарни су као дрвореди, лако се примају и брзо расту. А у пролеће шире опојан ми-рис. У шумама где је њихова концентрација гушћа, мирис багремова цве-та опија. На пијацама нема медара без багремовог меда. Багрем – akacija је стабло које нарасте до 25 м висине пренесено је почетком XVII века из

127

Архивска грађа о багремовима у Историјском архиву Суботица

Северне Америке у Европу. Бели миришљави цветови који расту у гроздо-вима излучују пуно нектара. Плод багрема је пљосната до 11 цм дуга ма-хуна са 4–10 семенки бубрежаста облика. Народна медицина препоручује и чај од осушених цветова, који уз то што је укусан, делује лековито код прехладе и кашља. У свежим махунама и у семенкама има много беланче-вина, угљених хидрата и масноће. Махуне се могу сушењем конзервиса-ти и употребљавати као поврће. Кувано семење багрема може да замени пасуљ, а пржено да послужи као замена за кафу. За лек се користи цвет. Багремова кора је отровна. Цвет се употребљава у облику чаја за лакше искашљавање и против назеба. Лист изазива јаче лучење жучи.

Али прича о багрему почиње од семена. Град Суботица је сваке годи-не у периоду између два светска рата организовано сакупљао багремово семе првенствено за властите потребе. О томе се налазе подаци у архи-вским документима посебно из 1935/36. године. Мора да су претходних година и продавали то семе, јер су га од града тражили многи: Шумска заједница у Пригревици Св. Иван1, Шумска управа у Дорослову2, Дирек-ција шума петроварадинске имовине општине Сремска Митровица3, На-челство Среза новосадског4 и Управа главног убојног слагалишта бр. 2 из Петроварадина5. Наручује се од 30 до 200 кг багремовог семена и при том се наглашава да семе мора бити здраво. Град (Сенат) их све упућује на Палићане: Ђуру Темешварија6 и Перу Бошњака7, који су тих година продавали багремово семе за осам динара по килограму. У одговорима на упите Сенат истиче да багремово семе сакупља за продају сиротиња која станује у близини шума. А Краљевској банској управи Приморске бановине у Сплиту шаљу следећи допис 14.9.1935. године: Част ми је известити Кр. банску управу да у шумама града Суботице може се сакупити годишње већа количина багремовог семена. Сакупљање врше становници, који се налазе око шуме. Семе првокласно би могао сакупи-ти и послати Хорват Милитичи Елек, Палић, Пуљска ул. 33 уз цену од 8 дин. по кг. Потписани су Ђурићи и Ивковић.8

1 Историјски архив Суботица Ф. 47. Градско поглаварство (Сенат) Суботица – Еко-номско одељење (1918–1941); [1901] 1918–1941 [1942], 1407 III 1044/1935. (у даљем тек-сту ИАС Ф. 47).

2 ИАС Ф. 47. 1408 III 2733/1935.3 ИАС Ф. 47. 1410 III 1145/1936.4 ИАС Ф. 47. 1410 III 1595/1936.5 ИАС Ф. 47. 1410 III 3871/1936.6 ИАС Ф. 47. 1407 III 388/1935. 7 ИАС Ф. 47. 1410 III 2436/1936.8 ИАС Ф. 47. 1408 III 2594/1935.

128

Смиља Продановић

БАГРЕМОВЕ САДНИЦЕ

Град је тада располагао, осим семеном, и багремовим садницама пот-ребним за пошумљавање. Лугар Стипан Гуриновић тражи 1932. године за садњу багрема по вањским путевима 200 младица9 – На ван градским путевима, на колонијама Масариково и Хајдуково, требало је да се засади на молбу Аграрне заједнице (као задруге) Суботица 1.000 комада багре-мових младица које су биле потребне за засађивање по главним улицама и вањским путевима. Цена им је била пет динара по комаду.10 Багремом је засађиван и простор око цркве у Шебешићу11, око основне школе Та-ванкут I12, те око цркве, парохијског дома и гробља у Александрову.13 Град није увек био у могућности да им изађе у сусрет, па тако 1923. го-дине констатују да нису у стању да ставе на расположење за засађивање гробља потребно дрвеће и жбунове, јер за сада (град) не располаже ни са том количином дрвећа, која би повољна била за своју употребу при засађивању улица.14

Од Суботице су багремове саднице тражили и из Новог Сада када су због суше остали без садница, а тражили су сто хиљада садница багрема старих годину дана. Одговор Суботичана није сачуван.15 Редак је пример да неко друго место нуди Суботици на продају багремове саднице. То чини Општинска управа у Кули када им нуде 70.000 – 80.000 багремових садница прве класе за 220 динара и друге касе за 150 динара.16

Војска је пак редовно тражила од града багремове младице за своје потребе: Жалили су се да посађено младо дрвеће уништава стока која се чеше о младо дрвеће. Сенат је упозорио чувара стоке (пастира) да стоку тера друмом и тиме избегне оштећивање стабала. А главном градском баштовану Стипану Ковачу Стрики се даје пет багремових садница ради допуњавања не примљених дрвећа на улици Саве Текелије.17 Претход-не, 1922. године је инж. Стипан Журић обавестио Сенат да војсци не

9 ИАС Ф. 47. 1402 III 1436/1932.10 ИАС Ф. 47. 1404 III 2890/1933.11 ИАС Ф. 47. 1402 III 942/1932.12 ИАС Ф. 47. 398 XV 156/1931.13 ИАС Ф. 47. 1378 XV 78/1924 и 1375 XV 1923.14 ИАС Ф. 47. 1375 XV 66/1923.15 ИАС Ф. 47. 1408 III 2836/1935.16 ИАС Ф. 47. 1408 III 2603/1935.17 ИАС Ф. 47. 1377 XVI 61/1923.

129


могу дати саднице багрема јер их није било у Храстовачком расаднику.18 Дуж границе са Мађарском се 1925. године садила багремова жива огра-да ширине два метра. За те потребе је војска тражила од града саднице багрема. У тај су посао били укључени: Шумска управа, лугар и инж. С. Ђурић. Он их и саветује да за те потребе могу да користе и гледичију које је било довољно (6.000 ком.). Упућује војску и на шуме Старе Кањиже где имаде много самотника, те би се потребна количина тамо лако могла намирити.19

Војсци је требало 3–4000 комада младих багремових садница за сађење у касарнском кругу и око зграда,20 300–400 комада багрема за расад ради пошумљавања касарне и њених објеката,21 100 комада багре-мових садница старих три до четири године које су намеравали да засаде у дворишту Касарне престолонаследника Петра22 и 200 комада багремо-вих садница за „подизање парка у кругу касарне“.23

БАГРЕМОВА ШУМА

Иако се у многим документима спомињу багремове шуме Храстовац (Храстовача) и Радановац, по мишљењу инжењера Ђурића и Ивковића у суботичком крају нема шума: На шумском поседу града Суботице је доми-нирајуће дрво багрем. Терен је песковит, слабог бонитета и по катастарс-ком јутру даје малу дрвну масу. Дрво чврсто и бољег квалитета од онога, које се узгоји по бољим условима. Поред тога мора се узети у обзир, да у овим крајевима нема шума, па се дрво набавља из далеких крајева, што је скопчано са великим подвозним трошковима. Из ових разлога част ми је предложити да се цена багрема утврди са ценама храстовине. I. разреда месне вредности и I. разреда по квалитету (писано 3.3.1935. године).24

Ипак су бројни пчелари тражили од града (Сената) дозволу да пос-тављање својих кошница у багремове шуме Суботице у време цветања багрема (Адам Тот, Петар Фирањ, Андрија Мудроцх, Петар Рафаи, Мар-

18 ИАС Ф. 47. 1374 XV 536/1922.19 ИАС Ф. 47. 1381 XV 243/1925.20 ИАС Ф. 47. 1398 IV 121/1931.21 ИАС Ф. 47. 1403 III 926/1933.22 ИАС Ф. 47. 1405 III 902/1934.23 ИАС Ф. 47. 1410 III 3614/1936.24 ИАС Ф. 47. 1407 III 377/1935.

130


тон Нађ, Ловро Перадин, Лука Бениш). Сенат им то одобрава имајући на уму развој пчеларства, како они кажу25 и своју одлуку образлажу чиње-ницом да се тако пружа могућност на искоришћавање нектара багремо-вог цвета, који се на други начин искористити не може. 26 У једном дру-гом образложењу своје дозволе Сенат наводи да је багремов мед један од најбољих врста и знатне вредности.27

ДРВОРЕДИ

Багрем је био на цени и за сађење дуж улица, те за формирање дрво-реда. Тако градски вртлар Стипан Ковач Стрико тражи хиљаду комада багремова 1924. година за дрвореде уз путеве (Сенћански, Београдски и Бајски), као и за дрвореде дуж улица Саве Текелије и Вилсонове. Том му је било и одобрено од Сената ради расађивања улица, како пише у образложењу одлуке.28

Исте године Градска клаоница жели да уреди перивој и да у дужини од 250 м засади: 20 стабала кестена, крунице од ограде, 10 стабала баг-рема, воћна стабла, дивље рибизле и 20 ком борова. Све им је то требало за подизање новог дрвореда.29 У 1933. години град је намеравао да заса-ди бројне дрвореде на путевима, улицама и пустим местима. Багремови су требали бити засађени на Пачирском путу (200 ком.), на земљишту поред Војне болнице (500 ком.) и по различитим градским улицама где нема калдрме (100 ком.). На осталим местима се предлаже садња јабла-нова и дудова. Градски начелник инж. Ивковић извештава Сенат да је из расадника на Букваћу 1934. године за засађивање по улицама и путевима на подручју града издвојено 2.000 комада багремових младица.30

Сваке се године та прича понавља. И константно се саде дрвореди за што град издваја не мала средства. Само у 1936. години град је издвојио 8.100 динара за озелењавање градских улица.31

25 ИАС Ф. 47. 1383 XV 10/1926.26 ИАС Ф. 47. 1404 III 1016/1933.27 ИАС Ф. 47. 1403 III 957/1933.28 ИАС Ф. 47. 1378 XV 16/1924.29 ИАС Ф. 47. 1378 XV 73/1924.30 ИАС Ф. 47. 1406 III 1535/1934.31 ИАС Ф. 47. 1409 III 599/1936.

131


БАГРЕМОВА СТАБЛА

Свако се стабло на територији града Суботице и шире чувало и ис-кориштавало. Присвајање стабала се кажњавало као нпр. у случају Гезе Дулића по занимању поседника који је багремово дрво, које је пало на ограду његове виле у Мамужићевој алеји на Палићу, препилио и однео у своју авлију. Полицијски комесар Душан Љуштина и лугар Пајо Бошњак су проценили да је вредност тог дрва 62,50 динара. Сенат тада доноси одлуку да за осам дана плати казну јер ће се у противном случају ова свота путем оврхе убрати.32

Од града се тражила чак и дозвола за вађење багрема: Мате Вуковић из Таванкута је тражио дозволу да код капеле Св. Ане у Таванкуту по-вади 8 ком. драчева. При том даје обећање да ће оно јутро земљиште, гди је капела грађена с´јендеком, а нуз главног пута од то исте драчева с´прошћом оградити. Сенат му то допушта са обавезом да ће се иста дрва употребити при ограђивању оне капеле коју ће подићи на свој властити трошак.33 Исто тако се и плаћало за извађени багрем куће. Иван Фехер из Гајеве улице је платио Лајчи Домонкошу, главном градском баштовану, шездесет динара за извађени багрем.34

Крађа багремовог дрвета се кажњавала. Општински судија је 1935. године обавестио шумског саветника у Суботици да је по пријави поли-ције Стеван Бурнаћ из Западних Угарница са гробља св. Роке однео тј. украо десет комада дебелих багремових стабала. Он се бранио тиме да је два добио из градске шуме на име своје зараде, али су лугари Стипан Гуриновић и Иван Видаковић установили да је шест комада багремових стабала украдено из шуме (у вредности од 58 динара), а четири комада са гробља (у вредности од 28,40 динара).35

За сечу у градским шумама је била потребна посебна дозвола од гра-да. За свако посечено стабло, одсечену грану или ма шта да се радило у градским шумама, тражила се посебна дозвола и писала се молба Сенату да то одобри. Тако је војска тражила од града дозволу да у шуми одсече дванаест багремова три метра дужине потребних за израду летње трпе-зарије за војнике. Град им тада није омогућио сечу јер је, како кажу све

32 ИАС Ф. 47. 1398 XV 247/1931.33 ИАС Ф. 47. 1376 XV 455/1923.34 ИАС Ф. 47. 1417 III 518/1939.35 ИАС Ф. 47. 407 III 1110/ 1935.

132


одобрене сече већ извршио. Зато их упућује да то набаве у Градском сла-галишту уз попуст од 10%.36

Старо се багремово дрвеће вадило повремено и са већих површина, из санитарних разлога, али и то се радило организовано и уз надзор. Тако је Сенат наредио вађење 231 старог стабла багрема на Даничићеву путу „између жељезничког подвожњака до Санд игралишта“. Градски савет-ник Пољаковић предлаже да се тај посао обави са надничарима којима би се плаћало 18–20 динара дневно. За тај посао било је потребно 15 надничара за период од месец дана. „Дрва би се прерадила оно што је за гориво у хватове, а што је способно за економско или коларско дрво прерадило би се у ту врсту, надаље режу би морали у снопове везати, а пањеве исцепати. Дрво би се тада сместило у Градско слагалиште у Змај Јовиној улици бр. 30. О коначном је резултату требало да се обавести Сенат. Лугар је пак био задужен да кибицује коларско дрво у Градском слагалишту.37

Повађена су се стабла одмах надомештала младицама. Тако је било у граду али и по околним салашима. На салашу Путрија, како пише град-ски газда Мишко Прчић, је ледина – земљиште које није за ораницу јер много је грбаво и има много јамурине. Зато је предложио да се ту засади 200 багрема, 60 топола и 40 врба. Садњу је обавио Пајо Звеканов, а младо дрвеће је узето из Храстовачког шумског расадника.38

БАГРЕМОВО ГРАЊЕ

У оскудним временима рационализује се потрошња свега, па и огрева. Тако је град Суботица донео 1927. године одлуку да се митницама (њих десет: код фабрике Плинара, на Сенћанском путу, Београдском путу, Па-чирском путу – у кући Коипиловића, Сомборском путу, Бајском путу, Ха-лашком путу код свиларе, на Мајшанском путу и Палићком путу39 дозна-чи годишње 500 багемових кресидби, а за две митнице и по 4м³ тврдих облица. Градски трошарински стражар (касније градски газда!) Звездан Исаков наредне године моли град да им грање замене багремовим цепа-ницама (јер да се то не може користити пошто немају просте земљане

36 ИАС Ф. 47. 1407 III 1114/1935.37 ИАС Ф. 47. 1415 III 431/1938.38 ИАС Ф. 47. 1405 III 166/1934.39 ИАС Ф. 47. 1386 XV 399/1924.

133


печке) и љути се: а по мом скромном мишљењу неће сл. наслов захтевати као и надлежна власт да ја од своје премале месечне плате купим дрво у дрвари и да грејем канцеларију за вршење дужности пошто режу не могу употребити. Писмо истога текста је написао и стражар Бела Вираг. Али Сенат није променио своју одлуку!40 Градска економија Палић је добила багремову режу за огрев (6.000 снопова грања багремове кресидбе из 1929/30. год. по цени од 0,75 динара по снопу).41

Из Радановачког гр. слагалишта су 1936. године добили 1.356 снопа багремовог кресаног грања из 1933/34. Грање је Управа одвезла у зими 1935. год. Вредност тога је по рачуну инж. Ђурића била 678 динара. Ме-сец дана касније (13.6.1936. године) управитељ Градске економије Палић Драгутин Свобода тражи да им се изда 6.000 снопа реже и 1.500 снопа тр-ске. Градско поглаварство је одредило да се из Радановачког градског сла-галишта изда 3.000 снопова багремовог грања, а из Буквићког слагалишта исто 300 снопова грања.42 Градски уручитељ Жарко Сегединчев је добио за огрев 200 снопова багремовог грања.43 Иако грање као огрев није било на цени, ипак се и то користило колико се могло и тамо де се могло.

ДРВО ЗА ОГРЕВ (И ИЗРАДУ АЛАТА)

Багремово је дрво било тражено као дрво за огрев. Још 1928. године Сенат је одобрио 24 м³ багремових облица уз попуст од 20% од про-метне цене из Кривоблатског градског слагалишта за Одељак финансијс-ке контроле Српске Келебије.44 Капетан у пензији Милош Јанковић је 1931. године добио из Градског слагалишта 4 м³ багремових цепаница прве класе уз повластицу од 50%.45 Исте године Економско-финансијс-ко одељење пише Сенату (21.1.1931.) „На гр. пашњаку такозвано Зечије равно има 120 комада багремових дрва, од којих би се могло произвести 16–18 фати горивог дрва у вредности од 6–7.000 динара. Исти пашњак је парцелисан, те сам мишљења, да се ово дрвеће уклони и уновчи. Сеча дрва је по гр. шумама сада у току и стога би ово дрвеће могло са сечом да

40 ИАС Ф. 47. 1388 XV 226/1928.41 ИАС Ф. 47. 1398 XV 110/1931.42 ИАС Ф. 47. 1409 III 856/1936.43 ИАС Ф. 47. 1404 III 1159/1933.44 ИАС Ф. 47. 1388 XV 284/1928.45 ИАС Ф. 47. 1398 XV 62/1931.

134


се отпреми за слагалиште Храстовача пошто се налази у близини тога“. Сенат се сложио са тим предлогом.46

Багремове облице су тражили за огрев и добили од града: Друштво за помоћ незапосленим Русима у Суботици (као и припомоћ за издржавање кухиње за незапослене Русе)47, Дом студената48 и жупник Блашко Рајић за самостан Кћери милосрђа у Суботици.49

Драчово дрво (акација) тј. багрем се користи и као дрво за израду ала-та. То се тада називало багремово коларско дрво. Сенат објашњава Уд-ружењу занатлија за град Суботицу да је вредност како коларског, тако и огревног материјала који је произведен по гр. шумама по утврђеном ценовнику уврштено као приход у гр. буџету, те се испод ове цене упитна дрва не могу дати.50

БАГРЕМОВИ СТУПЦИ

Багремови стубови (ступци) су посебно били на цени. Звали су их стубови или диреци, а тражили су их са разних места. Били су потреб-ни: Градској економији Палић, Аграрној заједници (као задрузи) Хајдук Вељко у Масарикову, Грађевинском одељењу града, Управи судског за-твора, Соколској чети Жедник, војсци, Градској клаоници, суботичким ватрогасцима и појединцима. Неки од њих наводе њихову намену, а неки просто траже багремове ступце изражене у кубикажи или пак по броју стубаца. Тражили су их за: постављање уличних таблица у квартовима,51 ограду дома на колонији Масариково,52 ограду затвора,53 ограду летњег вежбалишта и за изградњу Соколског дома у Жединику,54 поправку касарне,55 поправак моста у Херцеговачкој улици (Габрићев мост),56 об-

46 ИАС Ф. 47. 1398 XV 14/931.47 ИАС Ф. 47. 1403 III 319/1933.48 ИАС Ф. 47. 1406 III 3684/1934.49 ИАС Ф. 47. 1409 III 931/1936.50 ИАС Ф. 47. 1403 III 64/1933.51 ИАС Ф. 47. 1398 XV 31/1931.52 ИАС Ф. 47. 1415 III 449/1938.53 ИАС Ф. 47. 1404 III 1096/1933.54 ИАС Ф. 47. 1407 III 1288/1935.55 ИАС Ф. 47. 1384 XV 279/1926.56 ИАС Ф. 47. 1386 XVI 116/1924.

135


рану зграде градске клаонице,57 изградњу граничних караула,58 изградњу куле за вежбе ватрогасаца.59

Њихова цена је по предрачуну инж. Стипана Ђурића из 1938. године била следећа:

100 комада 2 м дужине 10 cм дебљине 1.570 м³50 комада 2 м дужине 12 cм дебљине 1.131 м³30 комада 2 м дужине 13 cм дебљине 0.796 м³20 комада 2 м дужине 14 cм дебљине 0.616 м³

Свега: 4.113 м³

1) 4.113 м³ х 500 дин. = 2056.50 дин.“60

Војсци је 1926. године из Градског слагалишта издато 36 багремових

стубова по повољној цени уз попуст 40% (390 дин. за м³),61 а годину ра-није за изградњу караула град им је одобрио 2.264 м³ багремовог дрва са попустом од 40%, тј. продао им је дрво за 1.222,60 динара. Одлуку о томе је потписао сенатор Хофман.62 У 1936. години град је пак одбио молбу Јосипа Халброхра из Шебешића да му се уз повластиcу продају багремо-ва дрва (7–8 м дугачка) и друга серцам дрва, тј дрва за прављење алата.63 Дужина и дебљина тражених стубаца је варирала зависно од намене и молилаца. Тражена дужина је била 1,5 – 6 м, а дебљина од 10–19 cм.

Багремови су украшавали али и чистили градски ваздух који је вре-меном и напретком индустрије постајао све загађенији. Доносили су здравље и корист на више начина. Требали су појединцима, разним ин-ституцијама и организацијама. Багремово дрво је грејало, од њега су се правиле ограде, градили мостићи, поправљале зграде, израђивао алат.

57 ИАС Ф. 47. 1378 XV 73/1924.58 ИАС Ф. 47. 1381 XV 277/1925.59 ИАС Ф. 47. 1388 XV 241/1928.60 ИАС Ф. 47. 1415 III 449/1938.61 ИАС Ф. 47. 1384 XV 279/1926.62 ИАС Ф. 47. 1381 XV 277/1925.63 ИАС Ф. 47. 1409 III 77/1936.

136


РЕЗИМЕ

У Историјском архиву Суботица, у фонду Ф. 47. Градско поглаварство (Сенат) Суботица – Економско одељење (1918–1941); [1901] 1918–1941 [1942] налази се обиље архивске грађе која говори о багремовима у Су-ботици између два светска рата. Багрем – akacija је дрво које нарасте до 25 метара висине, пореклом из Северне Америке, пренесено почет-ком XVII веку у Европу. Његови бели миришљави цветови који расту у гроздовима излучују пуно нектара. Највише се користи за прављење меда. Град Суботица је између два светска рата имао знатне багремове шуме тако да су семе и саднице багрема из Суботице биле тражене на територији целе Краљевине Југославије. Багремовима је на територији Суботице и околине погодовао песковити терен. У овим шумама су пос-тављали кошнице бројни суботички пчелари. Био је изузетно погодан за сађење дуж улица и за формирање дрвореда. Свако се багремово стабло на територији Града Суботице чувало и искориштавало. Присвајање и крађа багремових стабала се кажњавала. Нису се могла сећи ни вадити без дозволе градских власти. Старо се багремово дрвеће повремено вади-ло из санитарних разлога, уз надзор. Повађена стабла су се надомештала младицама. У временима оскудице багремове гране су се користиле за огрев. Дебло багремовог дрвета се поред огрева користило и за израду алатки. Багремови стубови су били тражени за постављање уличних таб-лица у квартовима, ограде дворишта, ограду затвора, поправкe касарни, поправке мостова, изградњу граничних караула и слично.

137

627/628(497.113)„15/19”Илдико Мергеш, архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

ПРИКАЗ ВОДНИХ ЗАДРУГА У ФОНДОВИМА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Сажетак: Од 1845. године када је основана прва водна задруга у Војводини, па до краја Другог светског рата, регистровано је 110 водних задруга. 1945. године је одлуком ГНООВ-а основано петнаест водних задруга и шест вод-них заједница, 1946. године оне су се реорганизовале у четрнаест водних управа. Већ 1950. године једанаест водних управа на подручју Војводине, променило је назив у Управе вода неког места. Само две године касније, уп-раве су поново промениле назив у водне заједнице, да би 1962. године према решењу Извршног већа НС АПВ свих четрнаест водних заједница прекинуле рад, због интегрисања у Хидросистем Дуна-Тиса-Дунав.Кључне речи: водне задруге, водне заједнице, одбрана од поплава, уређење вода, одводњавање, Хидросистем Дуна-Тиса-Дунав.

ОСНИВАЊЕ ВОДНИХ ЗАДРУГА НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ

У историјском развоју данашње Војводине једну од најдоминантнијих улога имало је уређење вода на њеном тлу. Водне задруге су се почеле оснивати средином XIX века и биле су битан фактор развоја привреде на овом подручју. У почетку, рад задруга се заснивао на изградњи одбрам-бених насипа, заштити од великих вода, да би се касније поље рада про-

138

Илдико Мергеш

ширио и на одводњавање сувишних вода не само на најнижим теренима, који су били заштићени насипима, већ и на вишим теренима, који су за време влажних периода били угрожени унутрашњим водама.

Велики део данашње Војводине је у XVI веку био подводан, а инун-дациони терен је био још и већи нарочито у току XIX века. Поплаве Тисе наносиле су огромне штете још и пре турске инвазије, захваљујући томе што је терен Баната терасаст и што најнижу терасу представља велика површина Потисја и Поморишја, дакле површина која је највише угро-жена при високом водостају.

За време боравка у Банату турци нису ништа учинили ни за одбрану од опасности поплаве, ни за одводњавање, мада је 1569.г. донет Законски члан XXI у циљу одбране од Дунава1. Након Пожаревачког мира 1718, Војводина се ослобађа турака и долази под власт Хабсбуршке монар-хије, која почиње са насељавањем ради обезбеђења своје јужне границе и спроводи уређење вода, да би омогућила боље услове живота.

Реконструкција водопривредног стања у Војводини крајем XVI века(извор: www.vdpzapadnabacka.co.yu)

1 Дејан Лазић, Прилог историји водних задруга, Задружни Архив бр.1, Нови Сад, 1953, стр.163.

139

Приказ водних задруга у фондовима Архива Војводине

Први велики радови на мелиорацијама на подручју данашње Војводи-не извршени су у Банату, на Тамишу и Бегеју, 1718. У Бачкој се приступа великим радовима крајем XVIII века, односно од 1793. до 1802.г. када је прокопан ивицом средње терасе Бачке, велики пловни канал, који је спојио Дунав и Тису. Циљ прокопавања је био одводњавање средње Бач-ке, хватање и одвођење воде са Телечке и стварање краћег пловног пута правца Дунав – Тиса. Све радове је финансирала Монархија2.

После велике поплаве Тисе 1830.г. и Дунава 1838.г., Земаљска скуп-штина изабрала је 1843.г. нарочити одбор који је имао задатак да изра-ди прописе за регулисање свих река. Због поновне, велике поплаве Тисе 1845.г. Државна грађевинска дирекција је издала прописе за регулацију реке Тисе. Одлучено је да ће се почети са изградњом насипа у горњем току реке и копањем просека у доњем току. Пошто још нису постојали законски прописи за оснивање задруга, радило се о акцији заинтересо-ваних земљопоседника.3 Исте године основано је Централно удружење за регулацију Потисја, са осам секција ради извођења радова на зашти-ти од поплаве. Удружење је укинуто већ после револуције 1848–1849, али су на његовом подручју убрзо ницала нова, мања удружења – будуће водне задруге. У Великој Кикинди формирана је VI потиска речна сек-ција, други грађевински одсек, која се старала не само о Потисју, него и о Поморишју (1879.г. се зове Горњоторонталска задруга за заштиту од поплаве, од 1901.г. називу се додаје: и за регулисање унутрашњих вода, а касније се назив мења у Горњобанатска потиска водна задруга).4

Најстарија организација у Бачкој основана је 1846.г. у Старом Бечеју као Бачка задруга за регулацију Тисе, која је била задужена за деоницу од Мартоноша до Бачког Градишта. Из ње се 1874.г. развија Бачко-потиска водна задруга из које се 1906.г. издваја самостална Бачко-торонталска водна задруга у Старом Бечеју, а седиште Бачко-потиске водне задруге се премешта у Сенту.5

Министарство трговине, занатства и јавних радова донело је 1856.г. Уредбу о прописима регулисања реке Тисе, по којој руковођење и надзор над радовима врши Министарство, а техничке послове обавља органи-

2 исто као бр.1, стр. 163.3 исто као бр.1, стр. 163. 4 Димитрије Милованов, Водопривреда Војводине 1918–1945, Посебно издање го-

дишњака Воде Војводине, СИЗ за основно уређење вода Војводине, Институт за уређење вода, Нови Сад, 1987, стр.393.

5 н.д. стр. 394.

140


зација која има Централни инспекторат са седиштем у Будиму. Према овој Уредби све радове који имају за циљ да олакшају бродски саобраћај, Монархија спроводи о свом трошку, док радове у циљу заштите неког насеља или поседа односно трошкове изградње инундационих насипа и трошкове експропријације сносе интересенти.6

Ови прописи су служили као основа за стварање водних задруга, јер су њима створене конзорције. Конзорцијом се сматрала једна хидролош-ка целина, један систем вода, који има исте услове и околности, однос-но цела територија која је угрожена од неког одређеног водотока. Свака секција је била подељена на конзорције према режиму вода. А четврто поглавље, члан 20, тог закона гласи: Сви поседници земљишта која леже у једној конзорцији сачињавају једну задругу.7

Водна удружења су основана Законом из 1871.г. који говори о вод-но регулационим задругама, касније је овај закон измењен прописима из 1879.г., по којем се ништа не може градити без претходно одобрених пројеката.8

Законски члан XXIII односно Закон о водном праву из 1885.г. је први интегрални закон о водама у Угарској, који регулише сва питања из об-ласти вода. По тим прописима постоје две врсте водних задруга: водне задруге за уређење вода и водне задруге за употребу воде. Тек је 1913.г. дошло до допуне Закона из 1885. и њиме је потврђено право експропри-јације за регулацију вода, наводњавање, пловидбу, снабдевање водом же-лезница и општина и успостављања јавних постројења.9

Затечено водно законодавство у Војводини, стварањем Државе СХС 1918.г., као и други закони из доба Аустро-Угарске који нису изричито стављени ван снаге нити су замењени новим прописима, остали су на снази током целог периода 1918–1945.г.

Од 1845.г. када је основана прва водна задруга па до краја II светског рата, 1945.г. у Војводини је регистровано 110 водних задруга10, не рачу-најући оне које су се фузионисале са другима за време Аустрo-Угарске. Формирањем Југославије, са Војводином као аутономном покрајином,

6 исто као бр.1, стр.164.7 Дејан Лазић, Прилог историји водних задруга, Задружни Архив, бр.1, Нови Сад,

1953, стр. 165–166. 8 Димитрије Милованов, Водопривреда Војводине 1918–1945, Посебно издање го-

дишњака Воде Војводине, СИЗ за основно уређење вода Војводине, Институт за уређење вода, Нови Сад, 1987, стр. 413.

9 исто као бр.8 , стр. 413. 10 Димитрије Милованов, Водне задруге у Војводини 1845–1945, Нови Сад, 1986, стр. 186.

141


створени су нови услови за даљи и бржи развој хидротехничких подух-вата на њеном тлу. Дошло је до реорганизације водних задруга односно до спајања, као и до проширења њихових задатака и деловања.

Осим Горњобанатске у Великој Кикинди, Потиске у Великом Бечке-реку, Тамишко-бегејске у Вршцу и Апатинско-сонћанске задруге у Апа-тину, које су се бавиле искључиво одбраном од поплаве, све остале су се бавиле одводњавањем, а оне уз Дунав, Тису и Саву, одводњавањем и одбраном од поплава.11

Списак водних задруга према годинама оснивања(неке задруге су мењале назив током година, у списку су наведени пос-

ледњи називи)

БАНАТРедни број

Година оснивања Назив Седиште

1. 1845. Горњобанатска потиска водна задруга Велика Кикинда

2. 1858. Новобечејска водна задруга Нови Бечеј3. 1871. Тамишко-бегејска водна задруга Вршац4. 1876. Потиска водна задруга Велики Бечкерек (Зр)5. 1882. Панчевачко-ковинска водна задруга Панчево

6. 1882. Златица задруга за заштиту од унутрашњих вода и за исушивање Велика Кикинда

7. 1886. Бочар-иђошка водна задруга Велика Кикинда8. 1887. Водна задруга Тамишац Нинчићево (Међа)

9. 1889. Новокнежевачка задруга за исушивање Велика Кикинда

10. ? Куманско-тарашка водна задруга11. 1889. I Елемирска задруга за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)

12. 1891. Словачко-арадачка задр. за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)

13. 1892. Горњомужљанска задр. за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)

11 исто као бр.10 , стр. 396.

142


14. 1892. Бело-блатска задруга за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)

15. 1895. Книћанска водна задруга Перлез

16. 1895. Старобрзовачка задруга за одводњавање Стари Лец

17. 1897. II Елемирска задруга за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)

18. 1897. Меленачка водна задруга Велики Бечкерек (Зр)19. 1902. II Арадaчка задруга за одводњавање Велики Бечкерек (Зр)20. 1906. Ковин-дубовачка водна задруга Ковин

21. 1906. Задруга за одводњавање у Банатском Двору Банатски Двор

22. 1918. Лаудановачка задруга за одводњавање

Мариолана (Пландиште)

23. 1920. Кера-бара водна задруга Потиски Св. Никола (Остојићево)

24. 1922. Дунавско-тамишка водна задруга Панчево

25. 1922. Делиблатска задруга за одводњавање Ковин

26. 1922. Водна задруга Пиринџа Хајдучица27. 1926. Галацка водна задруга Велика Кикинда

28. 1926. Водна задруга Мариолана Мариолана (Пландиште)

29. 1927. Водна задруга Св. Михајло Св. Михајло (Локве)30. 1927. Водна задруга Маргита Маргита

31. 1933. Задр. за одводњавање унутрашњих вода Банатски Душановац

32. 1933. Задруга за одводњавање колонија Александрово и Карађорђево

Банатско Карађорђево

33. 1935. Задруга за одводњавање подручја општине Крива Бара Крива Бара

34. 1935.Задруга за одводњавање колонија Милетићево, Бан. Соколац и Велика Греда

Милетићево

35. 1935. Водна задр. за одводњавање Влајковац I Влајковац

143


36. 1936. II задруга за одводњавање колоније у Влајковцу Влајковац

37. 1936. Задруга за одводњавање Маргитица Маргитица(Банатска Дубица)

38. 1937. Чоканска водна задруга Чока

39. 1937. Водна задруга за заштиту Обилићево-санадског залива

40. 1937. Задруга за одводњавање општине Конак Конак

41. 1937. Задруга за одводњавање колоније Александров Гај

Александров Гај (Александрово)

42. 1937. Задруга за одводњавање Павлиш Павлиш43. 1938. Водна задруга Св. Јован Св. Јован (Барице)44. 1940. Шарлевил-солтурска водна задруга Велика Кикинда

45. 1941. Ђурђева и Велика бара водна задруга

46. 1941.Лукиноселска задруга за одводњавање (Дунавско-ченћанска водна задруга)

Лукино Село

47. 1942. Задруга за исушење источног дела атара бечкеречког Велики Бечкерек (Зр)

48. 1943. Северна Надела водна задруга Панчево

БАЧКАРедни број


49. 1846. Бачко-потиска водна задруга Стари Бечеј и Сента50. ? Хоргош-мартоношка водна задруга Хоргош

51. 1872. Задруга за одбрану од поплаве и исушење шајкашких ритова Тител

52. 1873.Богојево-Вајска-Жива задр. за заштиту од поплаве и одводњавање унутрашњих вода

Богојево

53. после 1876.

Бачко Ново Село-букинско интересенство за одбрану од поплаве

144


54. 1883. Бездан-Острово водна задруга Бездан

55. 1884. Руменка-кисачка задруга за исушивање Кисач

56. 1886. Темерин-јарачка задруга за исушивање Темерин

57. 1886. Крстур-врбашка задруга за исушивање Руски Крстур

58. 1886. Криваја водна задруга Бачка Топола

59. 1886. Задр. за исушивање на левој обали Канала Кула

60. 1887. Торжа-Куцура-Пашићево задр. за исушивање Куцура

61. 1887. Бега задруга за исушивање Бачки Петровац62. 1887. Футошка водна задруга Футог

63. 1888. Задруга за исушивање земљишта Моноштора и Купусине Бачки Моноштор

64. 1888. Букинска задруга за исушивање Букин (Младеново)

65. 1889. Сантово-безданска задруга за одводњавање унутрашњих вода Бездан

66. 1889. Обровац-Нова Гајдобра задруга за одводњавање Нова Гајдобра

67. 1889. Делта задруга за одводњавање на десној обали Канала Кула

68. 1890. Задруга за одводњавање Горње Јегричке Оџаци

69. 1892. Турскобечејска великоритска задруга

Турски Бечеј (Нови Бечеј)

70. 1892. Апатин-сонћанска задруга за заштиту од поплава Апатин

71. 1897. Апатин-сонћанска задруга за одводњавање Апатин

72. 1897.Моноштор-апатинска задруга за заштиту од поплаве и одводњавање унутрашњих вода

Апатин

73. 1897. Крњајско-чонопљанска задруга за одводњавање унутрашњих вода Крњаја (Кљајићево)

145


74. 1899.Пригревица Св. Иван-Свилојево задруга за одводњавање унутрашњих вода

Апатин

75. 1900. Задр. за одвођење вода Сомбора и околине Сомбор

76. 1901. Кулпин-Шове-Деспот Св. Иван задруга за исушивање

Ст. Шове (Равно Село)

77. 1902. Прекаја задруга за исушивање Бачки Брестовац78. 1902. Бачко-градиштанска водна задруга Бачко Градиште

79. 1904. Ст.Бечеј-Врањево-петровоселска водна задруга Стари Бечеј

80. 1906. Бачко-торонталска водна задруга Стари Бечеј

81. 1906.(Маргита острво) Ковачица-Кенђа задруга за заштиту од поплаве и одвођење унутрашњих вода

Батина

82. 1907. Плазовић (Киђошерска) водна задруга Риђица

83. 1907. Вепровачка задруга за исушивање Вепровац (Крушчић)84. 1909. Жива водна задруга Вајска85. 1913. Чиб-бегечка водна задруга Чиб (Челарево)86. 1913. Челеп-Пуста задруга за исушење Бачки Брестовац

87. XИX. в. Новосадска залив (за заштиту од поплаве) Нови Сад

88. пре 1918. Адански општински залив (задруга) Ада

89. 1919.Задруга за одводњавање унутрашњих вода Жарковца и околине

Сомбор

90. 1921. Задруга за одводњавање Салашића Риђица

91. 1922. Земљиште Ненада Бугарског у Жарковцу Жарковац

92. 1923. Пекла (Косанчић) задруга за исушивање Торжа (Савино Село)

93. 1923. Задруга за одваћање унутрашњих вода Стапара и околине Стапар

94. 1926. Старосивачка задруга за одводњавање Ст. Сивац

146


95. 1928. Новосадска задруга за заштиту од поплаве, исушење и наводњавање Нови Сад

96. 1928. Карловачко-ковиљско-градиновачка задруга за заштиту од поплаве Сремски Карловци

97. 1928. Голуба Бара задруга за одводњавање Крњаја (Кљајићево)

98. 1930. Бачко Ново Село задр. за одводњавање Бачко Ново Село

99. 1936. Опсеница задруга за одводњавање Српски Милетић100. 1938. Бачко-банатска водна задруга Стари Бечеј

101. 1938. Ново и старосивачка задр. за одводњавање Стари Сивац

102. Новопаланачка водна задруга Нова Паланка103. 1941. Врбица водна задруга Андрејевац

104. 1943. Интересенство за одводњавање Фернбах-Богишић-Матарић Сомбор

105. 1943. Интересенство за одводњавање Бугарски-Матарић Сомбор

106. 1943. Новосадско-тителска водна задруга Нови Сад

СРЕМРедни број


107. 1902. Задруга за исушење југоисточног Срема Земун

108. 1905. Интересенство за одбрану од поплаве Хртковачке Драге Хртковци

109. 1924. Биђ-босутска водна задруга Ср. Митровица110. 1927. Обрешка водна задруга Обреж

У периоду од оснивања прве задруге до 1940. г. фузионисале су се следеће задруге (за оне задруге чија се архивска грађа налази у Архиву Војводине, у загради су дати следећи подаци: број фонда, распон творца фонда, распон архивске грађе, степен сређености и језик грађе):

147


Куманско-тарашка водна задруга 1897.г. са Новобечејском водном задругом, Турскобечејска Велики рит задруга за заштиту од поплаве – Нови Бечеј (Ф. 46 (1886–1902), 1892–1902, регистратурски сређен, мађарски) 1902.г. са Бачко-градиштанском водном задругом,

Бачко-градиштанска задруга за заштиту од поплаве – Бачко Градиш-те (Ф.70 (1902–1906), 1892–1916, регистратурски сређен, мађарс-ки) 1906.г. са Бачко-банатском водном задругом,

Задруга за исушивање земљишта Моноштора и Купусине – Бачки Моноштор 1904.г., Жива водна задруга – Вајска 1912.г. са Богојево-Вајска-Жива вод-ном задругом за заштиту од поплаве и одвођење унутарњих вода, Хоргош-мартоношка водна задруга за заштиту од поплаве и од-вођење унутрашњих вода – Хоргош (Ф. 452 ( ? –1921), 1896–1909, регистратурски сређен, мађарски) 1921.г. са Бачко-потиском вод-ном задругом у Сенти, Бачко Ново Село-букинско интересенство пре 1926.г. са Богојево-Вајска-Жива водном задругом, Новосадска залив 1928.г. са Новосадском водном задругом, Бачко-торонталска и Стари Бечеј-Врањево-Бачкопетровоселска (Ф. 54 Стари Бечеј-Брањево-Бачкопетровоселска задруга за за-штиту од поплаве и исушивање – Стари Бечеј (Бечеј) 1892–1938 (1904–1938), регистратурски сређен мађарски и српски) 1938.г. са Бачко-банатском водном задругом, Опсеница задруга за одводњавање – Српски Милетић 1938.г. са Вод-ном задругом Горња Јегричка.

Двадесет водних задруга је 28.12.1939.године, ушло у састав Тамиш-ко-бегејске водне задруге:

Водна задруга за одводњавање Влајковац I II задруга за одводњавање колоније у Влајковцу Водна задруга Маргита (Ф. 455 (1927–1939), 1937–1940, грађа се састоји само од деловодника, српски) Задруга за одводњавање Павлиш Водна задруга у Св. Јовану (Барице) Лаудановачка водна задруга за одводњавање у Мариолани (План-диште)

Водна задруга за одводњавање колоније Александров Гај у Алексан-дровом Гају (Александрово)

148


Водна задруга у Светом Михајлу (Локве) (Ф. 518 (1927–1939), 1927–1939, несређен, српски)

Водна задруга у Мариолани (Пландиште) Водна задруга за одводњавање колоније Милетићево, Банатски Со-колац и Велика Греда у Милетићеву

Водна задруга за одводњавање подручја општине Кривобарска у Кривој Бари Старобрзавачка водна задруга у Старом Лецу Водна задруга Пиринџа у Хајдучици Водна задруга за одводњавање атара општине Конак у Конаку Водна задруга за одводњавање у Маргитици (Банатска Дубица) Водна задруга Тамишац у Нинчићеву (Међа) (Ф. 43 (1881–1939), 1880–1939 регистратурски сређен, мађарски и српски) Меленачка водна задруга за одводњавање унутрашњих вода у Пет-ровграду (Зрењанин) (Ф.63 (1897–1939), 1936–1940, регистратурс-ки сређен, српски)

Задруга за одводњавање у Банатском Двору (Ф. 56 (1893-–1939), 1934–1939, регистратурски сређен, мађарски, српски, немачки) Водна задруга за одводњавање унутрашњих вода у Банатском Ду-шановцу (Ф.139 (1933–1939), 1933–1939, регистратурски сређен, српски) Водна задруга за одводњавање колонија Александрово и Карађорђе-во у Банатском Карађорђеву (Ф.140 (1933–1939), 1933–1939, регис-тратурски сређен, српски).

НАДЗОР НАД РАДОМ ВОДНИХ ЗАДРУГА

Према историјату Културно-инжењерске институције која је функци-онисала од 1876.г., културно-инжењерске службе су се по наредби М.К. министра пољопривреде, бавиле проблематиком вода, надзирале рад водних удружења и пројектовале планове за регулацију потока, чишћење потока, обезбеђење обала непловних токова, дренаже, регулације унут-рашњих вода, постављања подземних цеви за отпадне воде, наводња-вања, регулације речне ерозије, натапања конопље, чишћења отпадних вода шећерана и др. фабрика.12

12 Józsa László, A kulturmérnöki intézmény története, annak szervezete és működésének eredményei, 1876–1901, Budapest, 1902, A m.kir. földmivelésügyi minister kiadványai, 27. szám, str. 12.

149


Године 1886. је у тадашњој држави радило осам окружних служби, при чему су Бачка и Банат припадали VIII округу. Године 1901. инсти-туција је имала 18 територијалних служби, а територија данашње Бачке била је у VIII округу, док је територија Баната у XII. У то време функци-онисала су четири окружна културно-инжењерска инспектората.13

Године 1919. основано је седам Генералних инспекција вода од којих је једна имала седиште у Новом Саду, које је месец дана касније премеште-но у Велики Бечкерек, где се налазило до укидања инспекције, 1924.г.. У територијалну надлежност спадало је подручје Баната, Бачке и Барање. У делокруг рада спадали су послови: одржавање пловности река и кана-ла, изградња и одржавање насипа, уређење унутрашњих вода и одбрана од поплава, брига о оснивању и унапређивању рада водних задруга и њихова контрола и др.14 (Ф. 84 Генерална инспекција вода – Велики Бечкерек (Зрењанин) (1919–1924), 1911–1928)

До поделе Југославије на бановине 1929.г., надзор над радом водних задруга вршио је министар пољопривреде и вода преко Генералне ди-рекције вода у саставу Министарства пољопривреде и вода, а касније из-двајањем хидротехничке службе из ресора пољопривреде и стављањем у ресор грађевина, преко Хидротехничког одељења у саставу Министарс-тва грађевина, у оба случаја путем министарског повереника именованог из редова државних хидротехничких службеника. Пет хидротехничких одељака (Ср. Митровица, Велики Бечкерек, Панчево, Сомбор и Нови Сад) покривали су све водне задруге у Војводини.15 (У Архиву Војводи-не се налази грађа два хидротехничка одељка од укупно пет, и то: Ф. 87 Обласни хидротехнички одељак – Сомбор (1919–1929), 1906–1939 и Ф. 88 Хидротехнички одељак – Нови Сад (1919–1929), 1919–1930)

За време окупације у периоду 1941–1944, војвођанском хидротехнич-ком службом руководило се из 3 центра: Сремом из Загреба, Банатом из Бечкерека и Бачком из Будимпеште. За Срем је био надлежан Технички уред у Сремској Митровици, за Банат Хидротехнички одсек у Бечкере-ку, а за Бачку речно-инжењерска звања (Magyar Királyi Folyammérnöki Hivatal) у Баји, Сегедину и Новом Саду и културно-инжењерска звања

13 исто као бр.12, прилог 7 и 8.14 Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, прва свеска, Нови Сад, 1999.15 Димитрије Милованов, Водопривреда Војводине 1918–1945, Посебно издање го-

дишњака Воде Војводине, СИЗ за основно уређење вода Војводине, Институт за уређење вода, Нови Сад, 1987, стр. 462.

150


у Сомбору (Magyar Királyi Kulturmérnöki Hivatal).16 (Ф.154 Мађарски Краљевски хидротехнички уред – Нови Сад (1941–1944), 1924–1944, мађарски)

По ослобођењу Војводине организује се Хидротехнички одсек Војне управе за БББ, и оснивају се Хидротехничке секције у Сомбору, Пет-ровграду и Новом Саду. Слично устројство остаје и у Главном народно ослободилачком одбору Војводине на кога је Војна управа за БББ 1945.г. пренела власт. За подручје Срема основан је Хидротехнички одељак у Ср. Митровици.17

ПРИКАЗ ВОДНИХ ЗАДРУГА И ЗАЈЕДНИЦА НАСТАЛИХ РЕОРГАНИЗАЦИЈОМ 1945.

Да би се у потпуности сагледале промене настале реорганизацијом 1945.г. у Банату, Бачкој, Срему и Барањи, односно у организацији водо-привреде у Банату и Бачкој у периоду 1945–1963, основу даљег текста чине одлуке Председништва ГНООВ-а о водном газдинству у Војводини, бр. 601, о формирању водних задруга у Војводини, бр. 608 односно о формирању водних заједница у Војводини, бр. 605, од 13.04.1945.г.18 Од-луку о водним задругама и заједницама односно опште одредбе, донело је Председништво ГНООВ-а 26.07.1945.г.19

За оне водне задруге и заједнице чија се архивска грађа налази у Ар-хиву Војводине, дати су следећи подаци у загради: број фонда, распон творца фонда, распон архивске грађе и језик грађе.

Сви наведени фондови су сређени регистартурски. Књиге у већини случајева нису сачуване или само фрагментарно, док су списи сачувани фрагментарно или у већем делу.

Од степена сачуваности зависи садржај грађе, али углавном се ради о документацији у вези са радом органа управљања, финансијског пос-ловања, изградње хидротехничких објеката и система одбране од попла-ве. Уколико је грађа већег степена сачуваности, она садржи списе екс-пропријације земљишта, исказе ратне штете, персоналије службеника и радника, платне спискове, итд.

16 исто као бр.15, стр. 515. 17 исто као бр. 15, стр. 516.18 Службени лист Војводине бр. 1, 1945, стр. 48–51.19 Службени лист Војводине бр. 8, 1945, стр.17–21.

151


Архив Војводине је грађу водних задруга и заједница преузео 1968.г. од Реонских погона Хидросистема ДТД.

Приликом регистратурског сређивања задржана је тематска подела која се темељи на упутству Савеза водних заједница у Новом Саду из 1961.г.. Архивска грађа је подељена на следеће тематске групе:

А – хидролошка документација кретање подземних вода, леда и пов-ршинске воде

Б – велике воде и борба против њихЦ – пројекти, цртежи и преписка у вези са тимД – изградња ходротехничких објекатаЕ – експлоатација хидротехничких објекатаФ – организационо питање задруге, законски прописи, уредбе, наређења,

одлуке, записници са седница, разграничења и наименовањаГ – економско-финансијска питања

БАНАТ

На подручју Баната формирана је једна водна заједница и пет водних задруга:

АЛИБУНАРСКА ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА – АЛИБУНАР

Обухватала је подручје Делиблатске пешчаре до граница околних водних задруга.

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних упра-ва, бр. 2462 од 03.09.1946.г.20, Алибунарска водна заједница се припаја и улази у састав Тамишко-бегејске водне управе, која 1950.г. постаје Водна управа у Вршцу, 1952.г. Вршачка водна заједница у Вршцу, да би 1962.г. ушла у састав Дирекције за изградњу Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

1. ГОРЊОБАНАТСКА ВОДНА ЗАДРУГА - ВЕЛИКА КИКИНДА

Ф. 364 Горњобанатска водна заједница – Кикинда (1945–1962), 1943–1961, српски

У састав ове задруге су ушле следеће водне задруге:

20 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.

152


• Горњобанатска-потиска водна задруга – Велика Кикинда (Ф.16 (1845–1945), 1837–1945, мађарски, немачки и српски)

• Новокнежевачка водна задруга – Велика Кикинда (Ф. 50 (1889–1945), 1923–1944, српски)

• Обилићево-санадска водна задруга• Чоканска водна задруга – Чока• „Златица“ водна задруга – Велика Кикинда (Ф. 45 (1882–1945),

1881–1944, мађарски и српски)• Бочар-иђошка водна задруга – Велика Кикинда (Ф. 47 (1886–1945),

1922–1945, српски)• Задруга за исушење Кера баре, Ђурђеве и Велике баре• Галацка водна задруга – Велика Кикинда (Ф. 52 (1891–1945), 1934–

1944, мађарски и српски)• Шарлевил-солтурска водна задруга – Велика Кикинда (Ф. 148 (1940–

1945), 1941–1944, српски и немачки)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 03.09.1946.г.21, задруга добија назив Горњобанатска водна управа у Кикинди.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, под бројем 3427 од 02.03.1950.г. 22, све водне управе мењају назив, па и Горњобанатска водна управа у Кикинди у Управу вода у Кикинди.

Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.01.1952.г. 23, донета је Општа уредба о водним заједницама Минис-тарства владе ФНРЈ, па Управа вода у Кикинди мења назив у Горњобана-тска водна заједница у Кикинди.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.07.1962.г. 24, оснива се Дирекција за изградњу Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, док је решењем ове Дирекције бр. 8807 од 01.01.1963.г. основан Реонски погон Хидросис-тема ДТД у Кикинди. Дирекција преузима све обавезе и права водних заједница, стварајући један јединствен хидросистем у Војводини.

21 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр.4–5.22 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 1.23 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр. 73–76.24 Службени лист Војводине, бр. 14, 1962, стр. 98–99.

153


2. БЕЧКЕРЕЧКА ВОДНА ЗАДРУГА – ПЕТРОВГРАД (Зрењанин)

Ф. 416 Потиска водна задруга – Зрењанин (1945–1962), 1944–1958, српски

У састав су ушле следеће водне задруге:• Новобечејска водна задруга – Нови Бечеј (Ф.369 (1858–1945), 1920–

1945, српски)• Потиска водна задруга – Петровград (Зрењанин) (Ф. 42 (1876–1945),

1881–1945 српски и мађарски)• Книћанска водна задруга за одбрану од поплаве и одводњавање унутрашњих вода – Перлез (Ф. 61 (1895–1945), 1895–1945, српски и мађарски)

• Задруге за исушење Елемирског и Арадачког рита(Ф. 49 Прва елемирска задруга за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (1888–1945), 1927–1944, српскиФ. 66 Друга елемирска задруга за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (1897–1945), 1897–1941, српски и мађарскиФ. 53 Словачко-арадачка задруга за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (1891–1945), 1928–1943, српскиФ. 57 Друга арадачка задруга за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (1893–1945), 1928–1940, српски)

• Мужљанска водна задруга (Ф. 58 Горњомужљанска водна задру-га за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (1893–1945), 1924–1944, српски)

• Белоблатска водна задруга за одводњавање – Петровград (Зрењанин) (Ф. 60 (1894–1945), 1926–1944, српски и мађарски)

• Водна задруга за одводњавање источног дела атара бечкеречког• Дунавско-ченћанска водна задруга (Лукиноселска задруга за од-водњавање – Лукино Село)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г. 25, задруга добија назив Бечкеречка водна управа у Зрењанину.

25 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.

154


Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г. 26, мења назив у Управа вода у Зрењанину.

Решењем Председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г.27, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ. Тада Управа вода у Зрењанину мења назив у Потиска водна заједница у Зрењанину.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.7.1962.г. 28, оснива се Дирекција за изградњу Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 1.1.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Зрењанину.

3. ДУНАВСКО-ТАМИШКА ВОДНА ЗАДРУГА – ПАНЧЕВО

У састав су ушле следеће водне задруге:• Дунавско-Тамишка водна задруга (Ф. 385 (1922–1945), 1922–1941, српски)

• Надела водна задруга

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.29, задруга добија назив Дунавско-тамишка водна управа у Панчеву.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г. 30, Дунав-ско-тамишка водна управа у Панчеву и Доњодунавска водна управа у Панчеву се спајају у једну водну управу под називом Панчевачка водна управа у Панчеву.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г. 31, мења назив у Управа вода у Панчеву.

26 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 127 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр. 73–76.28 Службени лист Војводине, бр. 14, 1962, стр. 98–99.29 исто као бр. 25.30 Службени лист Војводине бр. 10, 1947, стр. 98–99.31 исто као бр. 26.

155


Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г.32, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ. Тада Управа вода у Панчеву мења назив у Панчевачка водна заједница у Панчеву.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.07.1962.г.33, оснива се Дирекција за изградњу Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 1.1.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Панчеву.

4. ДОЊОДУНАВСКА ВОДНА ЗАДРУГА – ПАНЧЕВО

Ф. 370 Панчевачка водна заједница – Панчево (1945–1962), 1944–1962, српски

У састав су ушле следеће водне задруге:• Панчевачко-ковинска водна задруга – Панчево (Ф. 44 (1882–1945),

1883–1945, мађарски, немачки и српски)• Ковинско-дубовачка водна задруга – Ковин (Ф.72 (1906–1945),

1906–1945, мађарски, немачки и српски)• Делиблатска водна задруга – Ковин (Ф.75 (1914–1945), 1925–1945, српски)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних уп-рава, бр. 2462 од 3.9.1946.г. 34, задруга добија назив Доњодунавска водна управа у Панчеву.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.35, Дунавско-тамишка водна управа у Панчеву и Доњодунавска водна управа у Панче-ву се спајају у једну водну управу, под називом Панчевачка водна управа у Панчеву (даље промене описане код претходне водне задруге).

32 исто као бр. 27.33 исто као бр. 28.34 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.35 Службени лист Војводине, бр. 10, 1947, стр. 98–99.

156


5. ТАМИШКО-БЕГЕЈСКА ВОДНА ЗАДРУГА – ВРШАЦ

Ф.225 Вршачка водна заједница – Вршац (1945–1962), 1946–1963, српски, техничка документација је аналитички обрађена

Ова задруга је обухватала територију дотадашње Тамишко-бегејске водне задруге у Вршцу (Ф.40 (1871–1945), 1841–1947, српски и мађарс-ки) (у њен састав је 1939.г. ушло 20 водних задруга, списак са бројевима фондова у Архиву Војводине, наведен раније у тексту)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.36, задруга добија назив Тамишко-бегејска водна управа у Вршцу. Према истој одлуци Алибунарска водна заједница се припаја и улази у састав Тамишко-бегејске водне управе.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г.37, мења назив у Управа вода у Вршцу.

Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г.38, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ и Управа вода у Вршцу мења назив у Вршачка водна заједница у Вршцу.

Исте године из подручја ове заједнице издваја се подручје Белоцрк-ванског среза, секција Банатски Двор, секција Јаша Томић, цело подручје канала Тамишац, и припаја се Потиској водној заједници у Зрењанину, док 1956.г. Белоцркванско подручје поново улази у састав ове заједнице.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.7.1962.г.39, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

БАЧКА

На подручју Бачке формирано је седам водних задруга и то:1. СЕНЋАНСКА ВОДНА ЗАДРУГА – СЕНТАФ.359 Сенћанска водна заједница – Сента (1945–1962), 1945–1961,

српски

36 исто као бр. 34.37 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 1.38 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр.73–76.39 Службени лист Војводине, бр. 14, 1962, стр. 98–99.

157


• обухватала је територију бивше Бачко-потиске водне задруге (Ф.17 Бачко-потиска водна задруга – Сента (1846–1945), 1847–1947, мађарски и српски)

Ова задруга је прошла кроз значајне промене у територији и називу:– 1846.г. „Окружна задруга за регулисање Тисе“ – Стари Бечеј,– 1856.г. „И грађевинско удружење VI речне секције“,– 1902.г. „Бачко-банатска водна задруга“ – Стари Бечеј,– 1903.г. „Бачко-потиску водну задругу“ – седиште се премешта у Сенту,–1921.г. у њу се укључују Сегедин-мартоношка водна задруга и Хоргош-мартоношка водна задруга,

– 1934.г. „Бачко-потиска водна задруга за заштиту од поплаве“– Сента,– за време окупације бива прикључена Сегединској водној задрузи.• без залива Перлек (који је ушао у састав Старобечејске водне задруге)Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга

у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 03.09.1946.г.40, задруга добија назив Сенћанска водна управа у Сенти.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 01.05.1947.г.41, Старобе-чејска водна управа у Старом Бечеју и Сенћанска водна управа у Сенти се спајају у једну водну управу под називом Бачко-потиска водна управа у Бечеју.

Решењем Секретаријата ГИО НС АПВ, бр. 3673 од 28.03.1952.г.42, ос-нива се Сенћанска водна заједница у Сента.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.07.1962.г.43, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 01.01.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Сенти.

2. СТАРОБЕЧЕЈСКА ВОДНА ЗАДРУГА – СТАРИ БЕЧЕЈ

Ф.365 Старобечејска водна заједница – Стари Бечеј (1945–1962), 1946–1962, српски

У састав задруге су ушле следеће водне задруге:

40 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.41 Службени лист Војводине, бр. 10, 1947, стр. 98–99.42 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр. 73–76.43 Службени лист Војводине, бр. 14, 1962, стр. 98–99.

158


• Бачкобанатска водна задруга – Стари Бечеј (Ф.71 Бачко-банатска задруга за заштиту од поплаве и исушивање – Стари Бечеј (1902–1945), 1892–1945, мађарски и српски)

• „Криваја“ водна задруга – Бачка Топола (Ф. 412 (1883–1945),1881–1944, мађарски и српски)

• залив Перлек (раније део Бачко-потиске водне задруге)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946. год.44, задруга добија назив Старобечејска водна управа у Старом Бечеју.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.45, Старобе-чејска водна управа у Старом Бечеју и Сенћанска водна управа у Сенти се спајају у једну водну управу под називом Бачко-потиска водна управа у Бечеју. Истим решењем слив Криваје са подручја дотадашње Старо-бечејске водне управе припаја се Јегричкој водној управи у Врбасу, која добија назив Средње-бачка водна управа у Врбасу.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г.46, мења назив у Управа вода у Бечеју.

Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г. 47, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ. Тада Управа вода у Бечеју мења назив у Старобечејска водна заједница у Бечеју.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједни-ца на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.7.1962.г.48, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 1.1.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Бечеју.

44 исто као бр.40.45 исто као бр. 41.46 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 1.47 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр.73–76.48 Службени лист Војводине, бр.14, 1962, стр. 98–99.

159


3. ШАЈКАШКО-НОВОСАДСКА ВОДНА ЗАДРУГА – НОВИ САД

Ф.366 Шајкашко-новосадска водна заједница – Нови Сад (1945–1962), 1932–1960, српски

У састав задруге су ушле следеће задруге:• Задруга за исушење шајкашких ритова – Нови Сад (Ф. 37 Новосадс-ко-тителска задруга за одбрану од поплава и регулисање унутра-шњих вода – Нови Сад (1878–1945), 1867–1946, српски, мађарски и немачки, техничка документација је аналитички обрађена)

Ова задруга је прошла кроз значајне промене у територији и називу:– 1878.г. „Тителска задруга за одржавање Тиско-дунавских насипа“ – Тител,

– 1898.г. „Тителска задруга за одржавање тиско-дунавских долми и уређење унутрашњих вода“ – Тител,

– после I светског рата „Задруга за исушење шајкашких ритова“ – Тител,

– 1928.г. издваја се VI залив као самостална задруга под називом „Но-восадска задруга за заштиту од поплаве, исушење и наводњавање“– Нови Сад,

– за време окупације ″Тителска задруга за одржавање тиско-дунавс-ких долми и уређење унутрашњих вода″ – Тител,

– 1943.г. на захтев Мађарског Кр. министра пољопривреде спајају се Новосадска водна задруга и Тителска водна задруга у Новосадско-тителску задругу за одбрану од поплаве и регулацију унутрашњих вода – Нови Сад.

• Новосадска водна задруга – Нови Сад (Ф. 123 Новосадска задруга за заштиту од поплаве, исушивање и наводњавање – Нови Сад (1928–1943), 1925–1943, српски и мађарски)

• Футошка водна задруга – Футог

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.49, мења се у Шајкашко-новосадска водна управа у Новом Саду.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у Вој-водини, бр. 3427 од 2.3.1950.г.50, добија назив Управа вода у Новом Саду.

49 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.50 исто као бр. 46.

160


Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г.51, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ. Тада Управа вода у Новом Саду мења назив у Шајкаш-ко-новосадска водна заједница у Новом Саду.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједни-ца на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967 / 1-62 од 24.07.1962. г.52, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 1.1.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Новом Саду.

4. БАЧКОПАЛАНАЧКА ВОДНА ЗАДРУГА – БАЧКА ПАЛАНКА

Ф.379 Бачко-паланачка водна заједница – Бачка Паланка (1945–1962), 1945–1953, српски

У састав задруге улазе:• Богојево-вајска-жива водна задруга за заштиту од поплаве и од-вођење унутарњих вода (Ф. 41 Богојево-Вајска-живска водна задруга – Богојево (1873–1945), 1856–1945, мађарски, српски и немачки)

• Букинска водна задруга – Букин (Младеново) (Ф. 380 (1888–1945), 1888–1940, мађарски и српски)

• Обровац – Нова Гајдобра водна задруга (Ф. 67 Обровац-новогај-добранска задруга за одводњавање – Нова Гајдобра (1898–1945), 1898–1940, српски и мађарски)

• Чиб-бегечка водна задруга (Ф. 73 Чибско-бегечка задруга за за-штиту од поплаве и одвођење унутрашњих вода – Чиб (Челаре-во) (1913–1945), 1919–1941, српски)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних уп-рава, бр. 2462 од 3.9.1946. год.53, задруга добија назив Бачко-паланачка водна управа у Б. Паланци.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г.54, мења назив у Управа вода у Бачкој Паланци.

51 исто као бр. 47.52 исто као бр. 48.53 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.54 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 1.

161


Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г. 55, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ, када мења назив у Бачко-паланачка водна заједница у Бачкој Паланци.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.07.1962.г.56, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 01.01.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Бачкој Паланци.

5. АПАТИНСКА ВОДНА ЗАДРУГА – АПАТИН

Ф.414 Апатинска водна управа – Апатин (1945–1950), 1945–1948, српски

У састав задруге улазе:• Бачки Моноштор-апатинска задруга за заштиту од поплаве и од-ваћање унутарњих вода – Апатин (Ф. 64 (1897–1945), 1888–1945 мађарски, немачки и српски)

• Апатин-сонћанска задруга за заштиту од поплаве – Апатин (Ф. 55 (1892–1945), 1888–1945, мађарски, немачки и српски)

• Апатин-сонћанска задруга за одваћање унутарњих вода – Апатин (Ф. 65 (1897–1945), 1886–1945, мађарски, немачки и српски)

• Пригревица Св. Иван-Свилојево-Апатинска задруга за одводњавање унутарњих вода – Апатин (Ф. 68 (1899–1945), 1894–1945, мађарс-ки, немачки и српски)

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.57, задруга добија назив Апатинска водна управа у Апатину.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.58, Сомборска водна управа у Сомбору и Апатинска водна управа у Апатину се спајају у једну водну управу под називом Сомборска водна управа у Сомбору (даље промене описане су у тексту следеће водне задруге).

55 Службени лист ФНРЈ, бр. 6, 1952, стр. 73–76.56 Службени лист Војводине, бр. 14, 1962, стр. 98–99.57 исто као бр. 53.58 Службени лист Војводине бр. 10, 1947, стр. 98–99.

162


6. СОМБОРСКА ВОДНА ЗАДРУГА – СОМБОР

Ф.453 Сомборска водна заједница – Сомбор (1945–1962), 1945–1957, српски

У састав задруге су ушле следеће задруге:• Задруга за одвађање воде Сомбора и околине – Сомбор (Ф. 69 (1890–

1945), 1885–1945, мађарски и српски)• Ковачица-кенђанска задруга за заштиту од поплаве и одвађање уну-тарњих вода – Батина

• Бездан-Острво задруга за заштиту од поплаве и одвађање унутарњих вода – Бездан (Ф. 383 (1883–1945), 1915–1942, мађарски)

• Сантово-безданска задруга за одвађање унутарњих вода – Бездан (Ф. 514 (1889–1945), 1922–1941, српски)

• Плазовић водна задруга – Сомбор (Ф.357 Киђошерска водна за-друга – Риђица (1908–1945), 1904–1944, мађарски и српски) (1933/1934.године мања назив у Плазовић водна задруга – Сомбор)

• Крњајско-чонопљанска задруга за одвађање унутарњих вода (Ф.516 Крњаја-чонопљанска задруга за исушивање – Крњаја (Кљајиће-во) (1897–1945), 1893–1944, српски и мађарски)

• Жарковачка задруга за одвађање унутарњих вода – Жарковац

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.59, задруга добија назив Сомборска водна управа у Сомбору.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу вод-них управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.60, Сомборска водна управа у Сомбору и Апатинска водна управа у Апатину се спајају у једну водну управу под називом Сомборска водна управа у Сомбору (даље промене описане су у тексту следеће водне задруге).

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г.61, мења назив у Управа вода у Сомбору.

59 Службени лист Војводине бр. 36, 1946, стр. 4–5.60 исто као бр. 58.61 Службени лист Војводине бр. 6, 1950, стр. 1.

163


Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.1.1952.г. 62, донета је Општа уредба о водним заједницама Министарс-тва владе ФНРЈ. Тада Управа вода у Сомбору мења назив у Сомборска водна заједница у Сомбору.

У следећем периоду (до 1962.г.) одвојен је мањи део територије, у југоисточном делу задруге (сливови: Источна Градина, Жарковац и Кљајићево-Чонопља), који је са територијама суседних водних заједница формирао потпуно нову заједницу Мостонга са седиштем у Кули. 63

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.7.1962.г. 64, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, а 1.1.1963.г. Реонски погон Хидросистема ДТД у Сомбору.

7. ЈЕГРИЧКА ВОДНА ЗАДРУГА – ВРБАС

Ф.382 Средњобачка водна управа – Врбас (1945–1962), 1945–1950, српски

У састав задруге су ушле следеће задруге:• Задруга за одводњавање Горње Јегричке – Оџаци (Ф.51 (1890-1945),

1888–1945, српски и мађарски)• Задруга за одводњавање унутрашњих вода Стапара и околине – Ста-пар (Ф. 515 (1923–1945), 1920–1940, српски)

• Старосивачка задруга за одводњавање унутрашњих вода – Нови Сивац,• Прекајска задруга за одводњавање унутрашњих вода – Бачки Брес-товац

• Челеп-пуста задруга за одводњавање унутрашњих вода – Бачки Брестовац

• Вепровачка водна задруга – Вепровац (Крушчић) (Ф. 513 (1907–1945), 1907–1940, српски)

• Делта задруга за одводњавање на десној обали Канала Краља Петра I – Кула (Ф. 377 (1887–1945), 1883–1943, мађарски и српски)

• Задруга за одводњавање на левој обали Канала Краља Петра I – Кула (Ф. 415 (1886–1945), 1886–1944,мађарски и српски)

• Крстур-врбашка задруга за одводњавање унутрашњих вода – Руски Крстур (Ф. 384 (1882–1945), 1883–1945, српски и мађарски)

62 Службени лист ФНРЈ бр. 6, 1952, стр.73–76.63 www.vdpzapadnabacka.co.yu/istorijat64 Службени лист Војводине бр. 14, 1962, стр . 98–99.

164


• Пекла водна задруга за одводњавање унутарњих вода• Куцура-Пашићево задруга за одводњавање унутрашњих вода – Ку-цура (Ф. 520 (1887–1945), 1884–1941, српски и мађарски)

• Кулпин-Старе Шове-Деспот Св.Иван задруга за одводњавање – Ста-ре Шове (Равно Село) (Ф. 517 (1901–1945), 1883–1944, српски и мађарски

• Бега водна задруга за одводњавање – Бачки Петровац (Ф. 417 (1882–1945), 1871–1945, српски и мађарски)

• Руменка-Кисачка задруга за одводњавање – Кисач (Ф. 418 (1884–945), 1886–1927, мађарски)

• Темерин-јарачка водна задруга – Темерин

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г.65, задруга добија назив Јегричка водна уп-рава у Врбасу.

Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу водних управа на територији Војводине бр. 5384 од 1. 5.1947.г. 66, слив Криваје са подручја дотадашње Старобечејске водне управе припаја се Јегричкој водној управи у Врбасу, која добија назив Средње-бачка водна управа у Врбасу.

Решењем Секретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у АП Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г. 67, мења назив у Управа вода у Врбасу.

Решењем председника Савета за пољопривреду и шумарство од 23.01.1952.г.68, донета је Општа уредба о водним заједницама Минис-тарства владе ФНРЈ и Управа вода у Врбасу мења назив у Јегричка водна заједница у Врбасу.

У следећем периоду (до 1962.г.) одваја се слив Криваје, и формира се потпуно нова водна заједница „Криваја“, са седиштем у Бачкој Тополи.

Решењем Извршног већа НС АПВ о престанку рада водних заједница на подручју Бачке и Баната, бр. 01-1967/1-62 од 24.7.1962.г.69, оснива се Дирекција за изградњу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

65 Службени лист Војводине бр. 36, 1946, стр. 4–5. 66 Службени лист Војводине бр. 10, 1947, стр. 98–99.67 Службени лист Војводине бр. 6, 1950, стр. 1.68 Службени лист ФНРЈ бр. 6, 1952, стр. 73–76.69 Службени лист Војводине бр.14, 1962, стр. 98–99.

165


СРЕМ

На територији Срема формира се пет водних заједница и две водне задруге:

1. ФРУШКОГОРСКА ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА – НОВИ САД

Обухватала је подручје између Дунава и Фрушкогорске вододелнице од Чортановачке шуме до Свилоша.

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних уп-рава, бр. 2462 од 3.9.1946.г.70, Водна заједница у Руми, Водна заједница у Инђији, Фрушкогорска заједница и део Илочке водне заједнице који се налази на територији АПВ спајају се и сачињавају Фрушкогорску водну управу са седиштем у Петроварадину. Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени назива и проширењу водних управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.71, укида се Фрушкогорска водна управа у Петрова-радину, а њено подручје се припаја Биђ-босутској водној управи у Срем-ској Митровици и Доњосремској водној управи у Земуну, тиме што се подручја поменутих водних управа проширују на север до Дунава.

2. ИЛОЧКА ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА – ИЛОК

Обухватала је подручје између Дунава и Фрушкогорске вододелнице од Свилоша до Шаренграда.

Одлуком Председништва ГИО АПВ бр. 2462 од 3.9.1946.г.72, улази у састав Фрушкогорске водне управе – Петроварадин.

3. ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА У ИНЂИЈИ – ИНЂИЈА

Обухватала је подручје које било ограничено на северу и истоку Ду-навом, на југу Голубиначким каналом, а на западу Чортановачком шумом и источном вододелницом Шоловренце.


70 Службени лист Војводине бр. 36, 1946, стр. 4–5.71 Службени лист Војводине бр. 10, 1947, стр. 98–99.72 исто као бр. 70.73 исто као бр. 70.

166


4. ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА У РУМИ – РУМА

Обухватала је подручје које се граничило на северу Фрушкогорском вододелницом, на западу Биђ-босутском водном задругом, на југу реком Савом и Доњосремском водном задругом, а на истоку Водном заједни-цом у Инђији.


5. ВУКОВАРСКА ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА – ВУКОВАР

Обухватала је подручје између Дунава и Фрушкогорске вододелнице од Шаренграда до западне границе Срема.

У Срему су такође формиране две водне задруге:

1. БИЂ-БОСУТСКА ВОДНА ЗАДРУГА – СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Обухватала је територију претходне Биђ-босутске водне задруге у Ср. Митровици.

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задруга у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав водних управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г. 75, мења назив у Биђ-босутска водна уп-рава у Ср. Митровици. Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени на-зива и проширењу водних управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г. 76, укида се Фрушкогорска водна управа у Петроварадину, а њено подручје се припаја Биђ-босутској водној управи у Сремској Мит-ровици и Доњосремској водној управи у Земуну, тиме што се подручја поменутих водних управа проширују на север до Дунава. Решењем Сек-ретаријата НС АПВ о промени назива водних управа у Војводини, бр. 3427 од 2.3.1950.г. 77, мења назив у Управа вода у Сремској Митровици.

74 исто као бр. 70.75 исто као бр. 70.76 Службени лист Војводине, бр. 10, 1947, стр. 98–99.77 Службени лист Војводине, бр. 6, 1950, стр. 1.

167


2. ДОЊОСРЕМСКА ВОДНА ЗАДРУГА – ЗЕМУН

Обухватала је територију бивше Задруге за исушење југоисточног Срема.

Одлуком Председништва ГИО АПВ о измени назива водних задру-га у назив водне управе и укључивању водних заједница у састав вод-них управа, бр. 2462 од 3.9.1946.г. 78, задруга добија назив Доњосремска водна управа у Земуну. Решењем ГИО НС АПВ о спајању, промени на-зива и проширењу водних управа на територији Војводине бр. 5384 од 1.5.1947.г.79, укида се Фрушкогорска водна управа у Петроварадину, а њено подручје се припаја Биђ-босутској водној управи у Сремској Мит-ровици и Доњосремској водној управи у Земуну, тиме што се подручја поменутих водних управа проширују на север до Дунава.

БАРАЊА

БАРАЊСКА ВОДНА ЗАДРУГА – БАТИНА

У састав улазе:• Водна задруга у Дарди (Ф. 454 (?–?), 1927–1937, српски, само тех-ничка документација)

• Доња Карашица водна задруга• Задруга за одводњавање унутарњих вода Буџака• Змајевац-Копачево водна задруга

ОСТАЛИ ФОНДОВИ

Ф.103 Савез водних задруга – Нови Сад (1920–1941), 1920–1941, сређен, српски

Оставши без финансијских средстава после I светског рата, водне за-друге су осетиле потребу да удруженим снагама савладају настале пре-преке како би успешно обављале своје задатке. Решењем Генералне ди-рекције у Београду бр. 3142 из 1920.г. основан је Централни одбор за водне задруге у Банату, Бачкој и Барањи, који је 1931.г. променуо назив

78 Службени лист Војводине, бр. 36, 1946, стр. 4–5.79 исто као бр. 76.

168


у Централни одбор водних задруга Дунавске бановине. Овај одбор је то-ком 1920-1937.г. решавао разне проблеме и видно допринео успешном деловању водних задруга.80

Одбор је ликвидиран 1937.године у Новом Саду, да би се решењем Министарства грађевина основао Савез водних задруга. На оснивачкој скупштини било је присутно 45 од укупно 68 водних задруга. Савез вод-них задруга је престао да постоји 1941.године.81 (За време окупације 1941-1944. у Банату постоји Савез банатских водних задруга са седи-штем у Бечкереку, у Бачкој Tisza-Dunavölgyi társulat Központi bizottsága са седиштем у Будимпешти, док у Срему Савез водних задруга Независне државе Хрватске са седиштем у Осијеку)82

Списи садрже податке о оснивању Централног одбора водних задруга БББ, преписку са водним задругама на овој територији, податке о орга-низацији и извођењу радова на одбрани од поплава, мелиорацији водо-плавног земљишта, регулисању убирања водног доприноса за земљишта обухваћена аграрном реформом, оснивању Савеза водних задруга.83

РЕЗИМЕ

Водопривредна делатност на подручју Војводине егзистира низ годи-на, односно од почетка значајнијег насељавања. Она је првобитно подра-зумевала одводњавање сувишних вода са подручја и одбрану од поплава, да би се омогућило насељавање и пољопривредна производња на до тада непроходним мочварним и за живот неповољним теренима.

Водне задруге у Војводини осниване су у другој половини XIX века и почетком XX века. Прво су основане задруге поред великих река, у циљу одбране од спољних вода, а затим и остале у циљу одбране од унут-рашњих вода. Задруге су се оснивале, проширивале, спајале, и укидале током ова два века. Од 1845. до 1945. године у Војводини је регистровано

80 Димитрије Милованов, Водопривреда Војводине 1918–1945, Посебно издање го-дишњака Воде Војводине, СИЗ за основно уређење вода Војводине, Институт за уређење вода, Нови Сад, 1987, стр. 480–483

81 исто као бр. 80, стр. 487. 82 Димитрије Милованов, Водопривреда Војводине 1918–1945, Посебно издање го-

дишњака Воде Војводине, СИЗ за основно уређење вода Војводине, Институт за уређење вода, Нови Сад, 1987, стр. 492–493.

83 Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, прва свеска, Нови Сад, 1999, стр. 106–107.

169


110 водних задруга. У наредних двадесетак година водне задруге и зајед-нице доживљавају промене не само у називу и територијалној надлеж-ности већ и у самој организацији.

Одлуком ГНООВ-а од 13.04.1945. године основано је петнаест водних задруга, седам у Бачкој, пет у Банату, две у Срему, једна у Барањи, као и једна водна заједница у Банату и пет у Срему. До поновне реорганизације водних служби долази након годину дана, 1946. године, када од водних задруга и водних заједница настаје четрнаест водних управа.

Следећа велика промена настаје 1950. године када све водне управе на подручју Војводине мењају назив у Управе вода неког места. Таквих управа било је једанаест, четири у Банату, пет у Бачкој и две у Срему.

Само две године касније, све управе мењају назив у водне заједнице, да би према решењу Извршног већа НС АПВ 1962. године свих четр-наест водних заједница прекинуле рад, интегришући се у Хидросистем Дуна-Тиса-Дунав.

Нажалост, није сачувана грађа ни једне водне задруге у целини, а о не-кима знамо само из литературе, јер им је архива нестала или је униште-на несавесним чувањем. Зато је прилично тежак задатак комплетирати податке о водним задругама и реконструисати стање у водопривреди у одређеним периодима.

170

719:929 MOMIROVIĆ P.Леонила Павловић, архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

ЛИЧНИ ФОНД ПЕТРА МОМИРОВИЋА (1907–1993), 1926–1993.

Сажетак: Аутор представља Лични фонд Петра Момировића, историчара уметности из Новог Сада, аутора Старих српских записа и натписа из Војво-дине. Архивска грађа овог фонда је предата Архиву Војводине 15. септембра 1993. Фонд има 2,80 м архивске грађе и сређен је по Упутству за сређивање личних фондова. Од информативних средстава урађени су сумарни инвентар и историјска белешка.Кључне речи: архивска грађа, лични фонд, Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине.

Петар Момировић је рођен у Јагодини (Светозареву) 4. октобра 1907. године. Завршио је Богословски факултет, а касније Историју уметнос-ти на Филозофском факултету у Београду. Од 1939. године радио је као професор у Битољу, Ћуприји, Смедереву, Пожаревцу и Алексинцу, а од 1947. године је почео да ради у Црквеном музеју Старе цркве у Сараје-ву. Половином 1955. године прешао је у Покрајински завод за зашти-ту споменика културе у Новом Саду, где је остао до свог пензионисања 1977.1 године. У Заводу је организовао службу заштите и конзервације

1 АВ, Ф. 479. Лични фонд Петра Момировића (1907 − 1993), 1926 − 1993, Кутија 1а, Лична документа 1926 − 1990.

171

Лични фонд Петра Момировића (1907–1993), 1926–1993.

књижно-архивских споменика на подручју Војводине и радионицу за конзервацију старих рукописа и старих штампаних књига. Обавио је ис-траживања и заштиту књижно-архивских споменика на целом подручју Војводине. Прикупио је све записе и натписе по сакралним и ритуалним књигама и споменицима на овом подручју.

Био је дугогодишњи председник Секције историчара уметности Друштва музејских радника Војводине. Са члановима Секције је из-вршио попис сликарских и вајарских дела у музејима и галеријама у друштвеном и приватном власништву, на читавом подручју Војводине. Написао је низ научних радова из области историје, етнологије, историје уметности, књижно-архивске проблематике и палеографије.

Своје животно дело Стари српски записи и натписи из Војводине, завршио је 1990. године, после 22 и по године сакупљања и преписи-вања са изворних, световних и сакралних предмета и споменика. Ово дело садржи 10.141 запис и натпис, први потиче из 1528. а последњи из 1980. године. Међутим, Петар Момировић није доживео издавање својих Записа јер је 8. јула 1993. године умро. Следеће године објављено је дво-томно издање „Старих српских записа и натписа из Војводине“ подигав-ши тако „себи споменик какав се не може платити никаквим благом овог света“ (Милан Живановић)2.

Своја лична, школска и службена документа, свеске са подацима и белешкама са терена, сва досијеа, један мали кофер у коме се налазила преписка са људима из научног круга Петар Момировић је завештао Ар-хиву Војводине. Ову грађу је предао Момировићев наследник, Леонид Нешић унук његовог братанца, , 15. септембра 1993. године. Извршено је сређивање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала.

Грађа која даје приказ живота и рада Петра Момировића у периоду од 1926 − 1993. године смештена је у 23 кутије и износи 2,80 метара. Сређивање је обављено према Упутству о сређивању личних и породич-них фондова, на основу опште систематизационе шеме3:

1. Лична документа2. Имовинско правни списи3. Документи делатности

2 Љубисав Андрић, Посвета Петру Момировићу, Покрајински завод за заштиту спо-меника културе, Архив Војводине, Нови Сад, 1997, 142.

3 Упутства и препоруке архивског већа при Архиву Србије, Архив Војводине, Срем-ски Карловци, 1973, 49.

172

Леонила Павловић

4. Преписка5. Архивска грађа разних лица о творцу фонда6. Илустративни материјал7. Архивска грађа сродника творца фонда.

Архивска грађа садржи:

1. У групи личних докумената налазе се документа која говоре о жи-воту, школовању и раду Петра Момировића. Овде се налази његов Извод рођених и крштених српске православне цркве Јагодинске, од 9. септембра 1926. године, сведочанства о завршеним школама, уверење о држављанству, решења о постављењима, као и решења о премештајима у служби. Посебно је занимљив документ од 21. марта 1945. године којим се он жали јер је отпуштен из држав-не службе актом Повереништва просвете за средњу наставу, због „ненародног држања и рада за време окупације“. Тада је изгубио и право гласа. Ту је и решење Државног секретаријата за унутра-шње послове − Управе јавне безбедности из 1963. године о проме-ни породичног имена Нешић Петру, да се може у будуће служити породичним именом Момировић. У овој групи налази се и венчани лист творца фонда са Елзом Клоцбир, његовом првом женом, затим чланске књижице Југословенског професорског друштва, Музејско конзерваторског друштва НР БиХ, Народне библиотеке у Београду, индекси Богословског и Филозофског факултета у Београду, војне књижице, разне дипломе, повеље, споменице и захвалнице које је добијао. Овде се налазе и две споменице Српске царске лавре ма-настира Хиландара из 1981. и 1982. године, као и две захвалнице, њему и његовој покојној супрузи Катици, којима су проглашени за утемељиваче Спомен храма Светог Саве на Врачару из 1987. годи-не. На крају ове групе је и Уверење о звању саветника- конзерватора које је стекао 1975. године и Решење о пензионисању из 1977. годи-не. Веома је занимљив и родослов који је Момировић писао у својој 84. години, као и његове последње жеље; завештања и тестамент.

2. Од имовинскоправних докумената сачувано је Уверење из 1929. го-дине у коме се види да Петар није задужен никаквим порезом те да је „стања сиротног“, и један записник састављен пред Општинским судом у Новом Саду, у оставинском предмету иза покојне Катице Момировић, из 1987. године.

173


3. Следећа група докумената која је настала као плод стваралачке ак-тивности Петра Момировића је најобимнија. Овде су најзначајнији књижно-архивски споменици које је творац прикупљао на подручју Бачке, Баната и Срема, затим белешке и дневници рада, његове те-ренске свеске обележене римским бројевима од I до LXXXV које су пуне још неискоришћених података, а говоре о старим записи-ма, јеванђељима, надгробним споменицима, црквама и манастири-ма. Има неколико етнолошких радова који обухватају етнографску грађу народних веровања и народне привреде риболова, неколико радова о актуелним питањима и новим открићима науке, материјал за топографију Војводине, споменици културе Војводине, заштита споменика културе, извештаји Секције историчара уметности, раз-ни реферати, предавања, рецензије, белешке и скрипта са преда-вања студентима историје уметности.

4. Преписку чине писма творца фонда, писма разних лица и инсти-туција упућена творцу фонда, писма црквених великодостојника упућена творцу фонда, породична писма и честитке. Преписка је сређена хронолошки, а посебно су занимљива писма проте Стефа-на М. Димитријевића у којима он пише о политичким приликама у бившој СФРЈ и о неправди која је свуда око нас.После преписке у фонду следи Збирка фотографија која се састоји од породичних фотографија и фотографија записа на надгробним споменицима и других.

5. Од сведочанстава других о творцу фонда сачувани су новински чланци и исечци из новина.

6. У групи илустративног материјала налазе се позивнице за изложбе и предавања, плакати за изложбе, каталози, разгледнице и визит карте.

7. Архивску грађу сродника творца фонда чине извод рођених и из-вод умрлих Петрове кћерке Мирјане из 1936. и 1937. године, молба Елзе Момировић унутрашњем одсеку НО реона Сарајево, да јој се изда дупликат личне легитимације и њена чланска књижица Друштва за отварање дечијих установа „ Радојка Лакић“ Сарајево, из 1952. године.

По обављеном сређивању фонда од научно-информативних средстава урађен је сумарни инвентар и белешка о фонду.

Значај овог фонда је огроман, јер Петар Момировић припада плејади научних радника друге половине XX века, који су оставили дубок траг

174

Леонила Павловић

у нашој историјској и културној јавности. Пред крај живота он је овако сумирао свој животни пут у интервјуу датом 9. априла 1992. новинару Политике Љубисаву Андрићу: „ На том путу нисам био ни херој, ни страдалник, него скромни и предани радник и без претензија и разме-тања, са уверењем да служим људима и нашем народу. Старао сам се да се одужим оном народу који копа земљу и хлебом нас храни, који нас од зла брани“4.

РЕЗИМЕ

Петар Момировић је рођен у Јагодини 4. октобра 1907. године. За-вршио је Богословски факултет, и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор од 1939. у Битољу, Ћуприји, Смедереву, Пожаревцу и Алексинцу, од 1947. у Црквеном музеју Ста-ре цркве у Сарајеву. Од 1955. године до пензионисања 1977. радио је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, где је организовао службу заштите и конзервације књижно-архивских споме-ника на подручју Војводине и радионицу за конзервацију старих рукопи-са и древних штампаних књига. Био је председник Секције историчара уметности Друштва музејских радника Војводине. Његово животно дело представљају Стари српски записи и натписи из Војводине, 10.141 запи-са и натписа од 1528. до 1980. године. Архив Војводине је преузео архи-вску грађу овог фонда у износу од 2,80 метара 15. септембра 1993. Фонд је сређен по Упутству о сређивању личних и породичних фондова. Ар-хивска грађа се састоји од личних докумената, имовинскоправних списа, докумената делатности, преписке, архивска грађе разних лица о творцу фонда, илустративног материјала и архивске грађе сродника творца фон-да. Од научно-информативних средстава урађени су сумарни инвентар и белешка о фонду. Међу документима делатности најзначајнији су књиж-но-архивски споменици које је Петар Момировић прикупљао на под-ручју Бачке, Баната и Срема, белешке и дневници рада, његове теренске свеске пуне још неискоришћених података, а говоре о старим записима, јеванђељима, надгробним споменицима, црквама и манастирима, неко-лико етнолошких радова о народним веровањима, народној привреди,

4 Љубисав Андрић, Посвета Петру Момировићу, Покрајински завод за заштиту спо-меника културе, Нови Сад, 1997, стр. 88.

175


радови о актуелним питањима и новим открићима науке, материјал за топографију Војводине, споменици културе Војводине, заштита споме-ника културе, извештаји Секције историчара уметности, разни рефера-ти, предавања, рецензије, белешке и скрипта са предавања студентима историје уметности. После преписке у фонду следи Збирка фотографија која се састоји од породичних фотографија и фотографија записа на над-гробним споменицима.

176

Татјана Стеванчев Историјски архив Сомбор

ЗБИРКА МАТИЧНИХ КЊИГА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СОМБОР 1718 – 1949.

Сажетак: Рад презентује податке о Збирци матичних књига Историјског ар-хива Сомбор (Ф. 9), тј. податке о преузимању, стању грађе и пословима на прегледу и идентификацији књига збирке. Збирка садржи 1.056 књига и 14 досијеа, у количини од 29,87 метара, за период 1718–1949. године а чине је матице православних и римокатоличких црквених општина као и јеврејских, евангелистичких и назаренских верских заједница са подручја општине Сом-бор, Апатин, Бач и Оџаци. Кључне речи: Збирке, матичне књиге, крштени, венчани, умрли, примопре-даја, идентификација, заштита, попис, доступност, категоризација, културно добро.

У периоду 2006–2007. године, Историјски архив у Сомбору преузео је матичне књиге СПЦО и РКЦО од месних канцеларија са подручја три општине:

Општина Сомбор – месне канцеларије: Колут, Бачки Брег, Бачки Мо-ноштор, Светозар Милетић, Чонопља, Бездан, Дорослово, Стапар, Станишић, Риђица, Телечка и Кљајићево – укупно 253 матичне књиге рођених, венчаних и умрлих у количини од 10,43 метара. Са раније преузетим матичним књигама за град Сомбор, укупна количина за под-ручје општине Сомбор износи: 804 књиге и 6 досијеа – 20,47 метара .

177

Збирка матичних књига Историјског архива Сомбор 1718–1949.

Општина Оџаци - месне канцеларије: Лалић, Дероње, Бачки Брес-товац, Бачки Грачац, Српски Милетић, Каравуково и Ратково као и место Оџаци – укупно 163 матичне књиге рођених, венчаних и умр-лих у количини од 5,70 мл.

Општина Апатин – месне канцеларије: Апатин, Пригревица и Сонта – укупно 87 књига. Са раније преузетим матичним књигама, укупна количина за подручје општине Апатин износи: 89 књига и 4 досијеа – 3,68 метара.

Раније, у току 1950. године, без примо предајног записника преузете

су и матичне књиге Скупштине општине Бач – месне канцеларије Вајска и Ловћенац, у количини од 4 досијеа – 0,02 метара.

Након ових преузимања, Збирка матичних књига архива у Сомбору садржи 1.056 књиге + 14 досијеа за период 1718–1949. године у количи-ни од 29,87 метара и чине је матице православних и римокатоличких црквених општина као и јеврејских, евангелистичких и назаренских верских заједница са подручја општине Сомбор, Апатин, Бач и Оџаци.

Матице преузете у периоду 2006–2007. године, преузете су у сређеном стању са списковима, из којих је јасно видљива количина тј. број преузе-тих књига по врсти. Међутим, спискови су сачињени на различите на-чине и различитог степена детаљности. Моментом преузимања матица, овако богата Збирка плени изузетно интересовање бројних истраживача архивске грађе као и странака којима су потребни подаци из преузетих матичних књига.

Регистратурско сређивање збирке планирано је за 2009. годину, а до тада, у циљу заштите грађе збирке као и да би се заинтересованим истра-живачима и странкама пружиле што детаљније информације о садржају збирке и да би се збирка могла користити, било је потребно сачинити што детаљнији попис књига које чине збирку.

Попис је сачињен на основу података садржаних у досијеу фонда и то: примопредајних записника, радног картона, записника о депозиту, бе-лешке за Водич и других евиденција из досијеа фонда, као и прегледом преузетих књига.

Прегледом и идентификацијом књига су констатоване бројне разлике у опису тј. временском периоду који књиге покривају као и подацима које књиге садрже, а у односу на податке који се налазе у примо предајним записницима и списковима уз записнике. Бројне матице садрже уписе како крштених, тако и венчаних и умрлих у различитим временским пе-

178


риодима а у пописима уз примо предајни записник су биле наведене нпр. само као матичне књиге крштених. Такође, преузети именски регистри уз матичне књиге најчешће нису били временски тачно одређени тј. пос-тојале су значајне разлике у временском периоду који стварно описују, у односу на податке који су наведени у примопредајним записницима и списковима уз записнике. Приликом прегледа именских регистара, пре-гледани су подаци уписани за свако слово и том приликом је констатова-но да се временски периоди уписа разликују од слова до слова, понегде та разлика уписа покрива период дужи од 10 година.

Преглед матичних књига који је извршен и попис који је том прили-ком сачињен, значајно су допринели тачнијој идентификацији садржине збирке, самим тим и њеној бољој заштити, као и доступности тј. коли-чини информација које је могуће презентовати бројним истраживачима архивске грађе и странкама у циљу ефикаснијег коришћења збирке. Та-кође, попис који је сачињен на овај начин, умногоме ће помоћи приликом регистратурског сређивања којим ће збирка бити обухваћена у току 2009. године, као и при изради Сумарног инвентара збирке.

С обзиром на богатство збирке, приликом следеће категоризације, Ар-хиву Србије ће бити предложено да Збирка матичних књига Историјског архива Сомбор буде категорисана као културно добро од великог значаја.

Садржај Збирке матичних књига Историјског архива Сомбор:

Период настанка Врста књиге Број

књига

ОПШТИНА СОМБОР

С Т А П А РПреузето по записнику: 036-8/12-2006.

1744–17771744–1777

МК крштених МК венчаних 1

1777–1895 МК крштених 151777–1895 МК венчаних 61744–1895 МК умрлих 131880–1895 Именски регистар уз МК крштених 2

Укупно: 37 књига (1,30 мл.)

179


С Т А Н И Ш И ЋПреузето по записнику: 036-8/13-2006.

1788–18041788–18041787–1804

МК крштених, венчаних и умрлих 1

1805–1817 МК крштених, венчаних и умрлих 1 1818–1897 МК крштених 8 1818–1908 МК венчаних 4 1818–1901 МК умрлих 6 1879–1895 Протокол крштених, православни 1 1879–1895 Протокол умрлих, православни 1 1788–1948 Именски регистар уз МК крштених 1 1788–1949 Именски регистар уз МК венчаних 1 1787–1948 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 25 књига (1,28 мл.)Р И Ђ И Ц А

Преузето по записнику: 036-8/14-2006.1804–1899 МК крштених 5 1804–1927 МК венчаних 3 1853–1899 МК умрлих 31868–19031868–18901868–1892

Протокол (православни): венчаних, крштених и умрлих. 1

1890–19031893–1903 Протокол (православни): крштених и умрлих. 1

– Домовни протокол СПЦО (са пописом породица у Риђици и пописом душа на пустари Растина) 1

1804–1949 Именски регистар уз МК крштених 1 1804–1949 Именски регистар уз МК венчаних и умрлих 1

Укупно: 16 књига (0,75 мл.)Т Е Л Е Ч К А

Преузето по записнику: 036-8/16-2006.1887–1899 МК крштених 1 1887–1907 МК венчаних 1

180


1887–1910 МК умрлих 1 Укупно: 3 књиге (0,12 мл.)

К Љ А Ј И Ћ Е В ОПреузето по записнику: 036-8/12-2006.

1767–1898 МК крштених 9 1767–1811 МК венчаних и умрлих 1 1811–1914 МК венчаних 6 1811–1905 МК умрлих 6 1767–1944 Именски регистар уз МК крштених 1 1767–1944 Именски регистар уз МК венчаних 1 1767–1944 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 25 књига (0,89 мл.)К О Л У Т

Преузето по записнику: 036-8/5-2006.1754–1944 МК крштених 10 1791–1944 МК венчаних 6 1755–1791 MK венчаних и умрлих 11823–1944 МК умрлих 5

Укупно: 22 књиге (0,83 мл.)Б А Ч К И Б Р Е Г

Преузето по записнику: 036-8/2-2006.1757–17791758–17791757–1779

МК крштенихМК венчанихМК умрлих

1

1779–17931779–1812

МК крштенихМК венчаних 1

1802–1891 МК крштених 41813–1892 МК венчаних 21782–1895 МК умрлих 5

Укупно: 13 књига (0,48 мл.)Б А Ч К И М О Н О Ш Т О Р

Преузето по записнику: 036-8/6-2006.1721–1896 МК крштених 10 1722–1895 МК венчаних 4

181


1729–1895 МК умрлих 10 1820–1897 1835–1913 Именски регистар уз МК крштених 2

1820–1908 1886–1940 Именски регистар уз МК венчаних 2

1820–18391839–1915 Именски регистар уз МК умрлих 2

Укупно: 30 књига (1,20 мл.)С В Е Т О З А Р М И Л Е Т И Ћ

Преузето по записнику: 036-8/8-2006.1773–1904 МК крштених 8 1783–1908 МК венчаних 4 1786–1905 МК умрлих 6 1752–17721753–17821753–1785


1752–1889 Именски регистар уз МК крштених 11753–1913 Именски регистар уз МК венчаних 11820–1918 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 22 књиге (0,84 мл.)Ч О Н О П Љ А

Преузето по записнику: 036-8/9-2006.1783–1902 МК крштених 10 1852–1912 МК венчаних 3 1792–1903 МК умрлих 7 1762–17831762–17941762–1790


Укупно: 21 књига (0,96 мл.)Б Е З Д А Н

Преузето по записнику: 036-8/10-2006.1801–1895 МК крштених 8 1816–1895 МК венчаних 5 1808–1894 МК умрлих 4

182


1743–1764 МК крштених, венчаних и умрлих 1 1764–17751764–17901764–1793


1776–18011790–18151794–1808


1823–1899 Именски регистар МК крштених (мушки) 1 1830–18501840–1930

Именски регистар уз МК са уписима крштених (женски) и умрлих 1

1850–1896 Именски регистар уз МК крштених (женски) 1

1830–1948 Именски регистар уз МК венчаних 1 1840–1930 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 25 књига (1,28 мл.)Д О Р О С Л О В О

Преузето по записнику: 036-8/11-2006.1846–1903 МК крштених 4 1816–1926 МК венчаних 5 1828–1911 МК умрлих 5

Укупно: 14 књига (0,50 мл.)ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА СОМБОР

– ДУПЛИКАТИ -Преузето 1950. године без примопредајног записника.

1829–1854 МК крштених, венчаних, умрлих 261860–1867 МК крштених, венчаних, умрлих 81869–1881 МК крштених, венчаних, умрлих 13

1891. МК крштених, венчаних, умрлих 11855–1856 МК крштених 21855–1856 МК венчаних 21855–1856 МК умрлих 2

1857. МК крштених 1

183


1857. МК умрлих 11858–1859 МК крштених 21858–1859 МК венчаних 21858–1859 МК умрлих 2

1868. МК крштених 11868. МК венчаних 11868. МК умрлих 1

1882–1890 МК крштених 91882–1890 МК венчаних 91882–1890 МК умрлих 91892–1895 МК крштених 41892–1895 МК венчаних 41892–1895 МК умрлих 41854–1863 Попис крштене деце 1


СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА СОМБОР

- ОРИГИНАЛИ -Преузето по записнику: 021-121/2004.

1741–1896 МК крштених 251744–1895 МК венчаних 111744–1896 МК умрлих 191800–1894 Именски регистар уз МК крштених 51800–1860 Именски регистар уз МК венчаних 11800–1894 Именски регистар уз МК умрлих 5


СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА СОМБОР

- ДУПЛИКАТИ -Преузето 1950. године без примопредајног записника.

1829–1868 МК крштених, венчаних и умрлих 401870–1889 МК крштених, венчаних и умрлих 20

184


1869.1890.

1893–1895МК крштених 5

1869.1890.

1893–1895МК венчаних 5

1869.1890.

1893–1895МК умрлих 5

1891. МК крштених и умрлих 11892. МК крштених 11892. МК умрлих 1

1891–1892 МК венчаних 11854–1863 Попис крштене деце 1


СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА СОМБОР

- ОРИГИНАЛИ -Преузето по записнику: 021-121/2004.


1864–1895 Именски регистар уз МК крштених, венчаних, умрлих 1

Укупно: 22 књиге (0,90 мл.)РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВАПРЕСВЕТОГ ТРОЈСТВА

СОМБОР- ДУПЛИКАТИ -

Преузето 1950. године без примопредајног записника.1829–1895 МК крштених 671829–1895 МК венчаних 671829–1895 МК умрлих 67

Укупно: 201 књига (1,40 мл.)

185


РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА ПРЕСВЕТОГ ТРОЈСТВА

СОМБОР- ОРИГИНАЛИ -

Преузето по записнику: 021-121/2004.1719–18951826–1846 МК крштених 24

1851–1895 МК крштених – препис 11719–1902 МК венчаних 131719–1900 МК умрлих 221780–1908 Именски регистар уз МК крштених 31840–1916 Именски регистар уз МК венчаних 11840–1904 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 65 књига (2,70 мл.)ЈЕВРЕЈСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

СОМБОРПреузето 1950. године без примопредајног записника.

1851–1883 МК рођених, венчаних, умрлих 31886–1917 МК умрлих 11886–1942 МК венчаних 1

1886. MK рођених, венчаних, умрлих 11851–1884 MK рођених, венчаних, умрлих 11887–1895 MK рођених, венчаних, умрлих 3 дос.

Преузето по записнику: 021-1/49-1983.

1939. Индеx сахрањених на јеврејском гробљу у Сомбору 1

Преузето по записнику: 021-121/2004.1886–1908 МК рођених 1

Укупно: 9 књига + 3 дос. (0,15 мл.)НАЗАРЕНСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

СОМБОРПреузето по записнику: 021-121/2004.

1881–1895 МК рођених 1Укупно: 1 књига (0,01 мл.)

186


ЈЕВРЕЈСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ

Преузето 1950. године без примопредајног записника.1852–18841854–18821852–1885

МК рођених, венчаних и умрлих 1


ЧОНОПЉА, КЉАЈИЋЕВО, СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋПреузето 1950. године без примопредајног записника.


РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА С А Н Т О В О, Р А С Т И Н А

Преузето 1950. године без примопредајног записника.1888. МК крштених, венчаних, умрлих 3 дос.

Укупно: 3 досијеа (0,01 мл.)Укупно општина Сомбор: 804 књиге + 6 досијеа (20,47 мл.)

ОПШТИНА АПАТИН

П Р И Г Р Е В И Ц АПреузето по записнику: 036-8/7-2007.

1763–17731763–17731763–1773


1773–1901 МК крштених 8 1773–1906 МК венчаних 4 1763–1900 МК умрлих 5

– Неидентификовано 1 дос.1852. Уписи венчаних 1 дос.1859. Неидентификовано 1 дос.1861. Неидентификовано 1 дос.

Укупно: 18 књига + 4 досијеа (1,00 мл.)

187


А П А Т И НПреузето по записнику: 036-8/4-2007.

1754–1827 МК крштених 1 1750–17641750–17611751–1764

МК крштених, умрлих и венчаних 1

1764–1780 МК крштених 1 1781–17961779–1796 1779–1796 1779–1796 1779–1796

МК крштенихМК умрлих, мушки, одраслиМК умрлих, женски, одраслиМК умрлих, мушки, децаМК умрлих, женски, деца

1

1796–1902 МК крштених 17 1764–1902 МК венчаних 9 1761–1897 МК умрлих 11 1895–1906 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 42 књиге (1,65 мл.)ЈЕВРЕЈСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

А П А Т И НПреузето 1950. године без примопредајног записника.

1763–18851852–18851852–1885

МК рођених, венчаних, умрлих 1


С О Н Т АПреузето 1950. године без примопредајног записника.


С О Н Т АПреузето по записнику: 036-8/6-2007.

1718–1900 МК крштених 111810–1903 Именски регистар уз МК крштених 1 1718–1913 МК венчаних 5 1820–1945 Именски регистар уз МК венчаних 1

188


1718–1900 МК умрлих 8 1882–1946 Именски регистар уз МК умрлих 1

Укупно: 27 књига (1,00 мл.)Укупно општина Апатин: 89 књига + 4 досијеа (3,68 мл.)

ОПШТИНА ОЏАЦИ

О Џ А Ц ИПреузето по записнику: 036-8/2-2006.

1759–1797 МК крштених, венчаних, умрлих 21797–1903 МК крштених 61797–1906 МК венчаних 31797–1902 МК умрлих 4

Укупно: 15 књига.Л А Л И Ћ

Преузето по записнику: 036-8/2-2006.1769–1896 МК крштених 51777–1874 МК венчаних 41764–1893 МК умрлих 71868–18761868–18951868–1874


1

1874–1883 МК крштених, венчаних, умрлих 11884–1892 МК крштених, венчаних, умрлих 1

Укупно: 19 књига.Д Е Р О Њ Е

РИМОКАТОЛИЧКА Ц.О.Преузето по записнику: 036-8/2-2006.

1852–18691852–18691852–1871


1

1870–18751872–1875

МК крштенихМК умрлих 1

1876–18881872–1875


189



Укупно: 9 књига.Д Е Р О Њ Е

ПРАВОСЛАВНА Ц.О.Преузето по записнику: 036-8/2-2006.

1773–17841773–18191767–1790


1

1868–18741867–18741868–1874


1

1875–18781875–18961875–1880


1

1878–18801881–18891880–1883


1

1784–1896 МК крштених 61820–1867 МК венчаних 11822–1867 МК умрлих 21888–1894 МК умрлих 11881–18831883–1887


Укупно: 15 књига.Б А Ч К И Б Р Е С Т О В А Ц


1868–1877 МК крштених, венчаних, умрлих 11737–1867 МК крштених 71878–1895 МК крштених 11779–1867 МК венчаних 31777–18671878–1895 МК умрлих 5

Укупно: 17 књига.

190


Б А Ч К И Б Р Е С Т О В А ЦРИМОКАТОЛИЧКА Ц.О.

Преузето по записнику: 036-8/2-2006.1824–1902 МК крштених 41868–1904 МК венчаних 21824–1903 МК умрлих 4

Укупно: 10 књига.Б А Ч К И Г Р А Ч А Ц

Преузето по записнику: 036-8/2-2006.1764–1897 МК крштених 41764–1919 МК венчаних 31764–1910 МК умрлих 4

Укупно: 11 књига.С Р П С К И М И Л Е Т И ЋРИМОКАТОЛИЧКА Ц.О.

Преузето по записнику: 036-8/2-2006.1787–18021787–18351787–1829


1


Укупно: 16 књига.С Р П С К И М И Л Е Т И Ћ


1777–1858 МК крштених 21780–1867 МК венчаних 21777–1867 МК умрлих 31859–18941868–18941868–1864


1

1858–1867 МК крштених (дупликат) и попис-протокол домова 1

Укупно: 9 књига.

191


К А Р А В У К О В ОПреузето по записнику: 036-8/2-2006.

1786–17901772–18021772–1793


1


Укупно: 16 књига.Р А Т К О В О


1745–1777 МК крштених, венчаних, умрлих 11813–18381824–18341813–1836


1

1836–1867 МК венчаних, умрлих 11868–18851868–18851868–1882


1

1777–1813 МК крштених 21838–1867 МК крштених 21885–1895 МК крштених 11777–1823 МК венчаних 11777–1788 МК умрлих 11882–1895 МК умрлих 1

Укупно: 12 књига.Р А Т К О В О

РИМОКАТОЛИЧКА Ц.О.Преузето по записнику: 036-8/2-2006.


Укупно: 14 књига.Укупно општина Оџаци: 163 књиге (5,70 мл.)

192


ОПШТИНА БАЧ

В А Ј С К А РИМОКАТОЛИЧКА Ц.О.

Преузето 1950. године без примопредајног записника.1862. МК умрлих 1 дос.

Укупно: 1 досије.ЕВАНГЕЛИСТИЧКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

ЛОВЋЕНАЦПреузето 1950. године без примопредајног записника.

1854. МК крштених, венчаних, умрлих 3 дос.Укупно: 3 досијеа.

Укупно општина Бач: 4 досијеа (0,02 мл.)

РЕЗИМЕ

У периоду 2006–2007. године, Историјски архив у Сомбору преузео је матичне књиге СПЦО и РКЦО од месних канцеларија са подручја три општине: Сомбор, Апатин и Оџаци. Матице су преузете у сређеном стању са списковима, из којих је јасно видљива количина тј. број преузе-тих књига по врсти. Раније, у току 1950. године, преузете су и матичне књиге са подручја општине Бач. Регистратурско сређивање збирке пла-нирано је за 2009. годину. Како су спискови уз записнике о примопредаји сачињени на различите начине и различитог степена детаљности, при-ступило се прегледу и идентификацији књига које чине збирку. Прегле-дом књига констатоване су бројне разлике у опису тј. временском пери-оду који књиге покривају као и подацима које књиге садрже, а у односу на податке који се налазе у примопредајним записницима и списковима уз записнике. Преглед матичних књига који је извршен и попис који је том приликом сачињен, значајно су допринели тачнијој идентификацији садржине збирке, самим тим и њеној бољој заштити, као и количини ин-формација које је могуће презентовати бројним истраживачима архивске грађе и странкама у циљу ефикаснијег коришћења збирке.

193

070 BANATSKI GLASNIK (497.113) „1919” (049.32)Горан Живић, архивистаИсторијски архив Зрењанин

ПРИКАЗ САДРЖАЈА ЛИСТА БАНАТСКИ ГЛАСНИК – 1919. ГОДИНА1

Сажетак: Циљ рада је да прикаже садржај „Банатског гласника“, посеб-но његове ставове о политичким и културно историјским околностима тог историјског тренутка. Поступак приказа се састоји у навођењу једног дела оригиналног текста, а потом његове експликације стављањем у одређени ис-торијски и идејни контекст. Овај лист је специфично сведочанство о времену које покушавамо да разумемо. Разумевајући и уживљавајући се у оно време, можда ћемо успети да разумемо ово, данашње.Кључне речи: информације, политика, идеологија, капитализам, Аустро--Угарска, Краљевина СХС, национализам.

Срби у Великом Бечкереку (Зрењанин) до 1918. нису имали лист који је излазио свакодневно. „Банатски гласник” је први такав лист, који је покушао да, као модерно информативно – политичко гласило, задовољи потребе становништва и оствари идеолошко политички утицај. Излазио је сваког дана, сем понедељкoм.

1 Овај приказ је део рада који обухвата приказ садржаја листа „Банатски гласник“ из 1919, 1920. и 1921, заједно са уводним делом у којем се објашњава методологија и мотивација. Истраживање је вршено у оквиру програма „400 младих истраживача за пут ка европској интеграцији”, који је финансирао Покрајински секретаријат за науку и тех-нолошки развој.

194

Горан Живић

Дневни лист „Банатски гласник“ почео је да излази 18. новембра 1918. год., непосредно након Првог светског рата као „Орган банатских Срба за жупанијске потребе“ у Великом Бечкереку. Као власник и издавач је насловљен „Великобечкеречки Српски Народни Одбор“. Прве године уређивао га је поп Драгутин Мојић2. У библиотечком фонду Историјског архива у Зрењанину постоји једанаест бројева овог листа из 1919. год. На основу ове доступне грађе могло се доћи до следећих чињеница и закључака о деловању и утицају овог листа на широј територији Великог Бечкерека у 1919. години.

У првих десет нама доступних бројева – 7, 9, 91, 155, 170, 172, 173, 184, 185. и 186. који су изашли у распону од 09.01.1919. до 09.09.1919. но-вине су имале поднаслов „Орган банатских Срба за Жупанијске потребе“. Последњи нама доступан број из 1919. је број 251. од 30.11.1919. има под-наслов „Орган Радикалне Странке“. У бројевима 7. и 9. као главни уред-ник је наведен Иван Михајловић, а одговорни уредник: Ј. П. Булатовик. У свим потоњим бројевима главни и одговорни уредник је Милорад Д. Мојић3. У бројевима 7, 9. и 91. наводи се као власник и издавач „Велико-бечкеречки Српски Народни Одбор“. У примерцима под бројем 155, 170, 172, 173, 184, 185 и 186 као власник и издавач наводи се „Српско Трговач-ко Друштво д. д.“ У броју 251. од 30. новембра као власник и `издавалац` се појављује дружина „Банатског Гласника“. Лист је штампала „Српска Штампарија“ Александра Миловановог, Велики Бечкерек и то бројеве: 7, 9, 91. и 155. на средњем формату. Остале бројеве у 1919. години је штам-пала „Српска Штампарија д. д.“ у Великом Бечкереку на великом форма-ту. Новинe су у форми једног листа (две стране), са три ступца.

2 Монографија Петровград, уредник Александар Станојловић, Петровград (Зрења-нин), 1938. репринт књижара „Театар“, 1997, стр. 190.

3 Милорад Мојић је био солунски добровољац, пре Првог светског рата спортиста и спортски организатор, након рата поред наведеног и спортски новинар. (Петровград, Алек-сандра М. Станојловића, 1938, стр. 450 – 453.) Kада је 1934. год. основан профашистички Југословенски Народни покрет Збор, под вођством Димитрија Љотића, одмах му се прикључио Милорад Мојић. Он је у Петровграду (Зрењанин) исте године 22. јула покренуо „Буђење“, лист „Збора“ у којем је објављивао веома агресивне антисемитске текстове. Децембра 1937. год. Мојић постаје генерални секретар „Збора“ и највернији сарадник Љотићев. Почетком 1944. Мојић бива постављен за команданта Петог пука Српског Добровољачког Корпуса. Приликом повлачења Мојићев Пети пук се зауставио у Загребу 6. децембра 1944, а 7. децембра Мојић је ухваћен са још тридесет осам својих сабораца и стрељан од стране усташа. (Подаци преузети из: Младен Стефановић, `Збор` Димитрија Љотића 1934 – 1945, Народна Књига, Београд стр. 24, 34 – 35, 54, 261, и 306.)

195

Приказ садржаја листа „Банатски гласник“ – 1919. година

Овај дневни лист информативно-политичког садржаја је изражавао ставове и политичку оријентацију новонастале државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Он у суштини износи становишта Радикалне стран-ке Николе Пашића и актуелних месних власти. „Банатски гласник“ (у даљем тексту „Б. Г.“) је учесник и сведок транзиције из једног друштвено – политичког система и организације власти, која је постојала у Аустро-Угарској, у другу, нову, која је установљена у Краљевини СХС. Доно-си вести из света, земље, места и околине, најављује културне догађаје, врши оглашавачку делатност. Извор вести су најчешће страна и домаћа штампа, те агенције, међу којима доминира Југословенски дописни уред, касније Југословенски пресбиро.

С обзиром на новонастале прилике у Војводини „Б.Г.“ бр. 7. од 09. 01. 1919. у чланку Наше србовање жигоше оне политичаре који су прошли трансформацију од пронемачких „жутоцрнаца“, затим промађарских конзервативаца, док у последње време нису постали, под српским режи-мом, „најжешћи Срби“, „душановци“.

28. јула 1919. год. српска војска је морала напустити Темишвар. „Б.Г.“ број 155. од 31. 07. 1919. у чланку Добро нам дошли! поздравља српску коњичку дивизију која долази из Темишвара и на национално родољуби-ви начин говори о њој и њеној улози у ослобађању земље:

[...] ...од радости први закликташе соколови српске јуначке коњичке дивизије што је куцнуо час да се дивљи и бездушни непријатељ прогони преко лепих и питомих поља српских и изгони из миле и много напаћене српске земље. [...]

Лист те 1919. године стоји на политичким позицијама буржоазије и у складу је са идеологијом4, која је доминантна код савезница са запада, Француске, Енглеске и особито Америке која је, можда, одиграла кључну улогу у стварању Краљевине СХС. У Аустро-Угарској се капитализам ис-тински развио тек крајем XIX века. Развитак капитализма и грађанских односа, те демократије, је текао спорије услед верских и националних разлика и сукоба и због борбе младе грађанске класе са аристократијом и апсолутизмом. Аустроугарска аристократија се делимично трансформи-сала у нову грађанску класу.

Савезнице Србије из Првог светског рата, које су јој уједно биле нови узор, имале су далеко развијенију капиталистичку привреду и либерал-

4 Под појмом идеологије не подразумевамо њену марксистичку дефиницију, да је она искривљена, лажна свест. Идеологија је сваки уређен и систематизован поредак идеја, који одређује један поглед на свет и његово разумевање.

196


ни, демократски систем. Развијени капиталистички систем и демокра-тију прати и особит поглед на свет који је артикулисан у идеологији про-светитељства, прагматизма и природно научног схватања стварности. У складу с идеологијом просветитељства је становиште да се напредак не остварује насилним револуцијама, већ сталним и упорним просвећи-вањем и образовањем које ће на миран начин довести до друштвеног прогреса. Зато, али и због страха од револуције пред вратима, „Б. Г.“ ис-тиче веома негативне ставове о револуционарним покретима бољшевика у совјетској Русији и Совјетској републици под вођством Беле Куна у Мађарској. „Б. Г.“ стаје у одбрану буржоазије и њеног економског и по-литичког система, осуђује, како царистички апсолутизам у Русији, тако и уставом прикривени апсолутизам у некадашњој Аустро-Угарској, те ми-литаристички систем у Немачкој. Став „Б. Г-а“ је да, наводно, покушава да одржи дистанцу између белог и црвеног терора.

„Б. Г.“ у броју 170. од 19. 08. 1919. доноси текст под насловом Траге-дија једне идеје потписан псеудонимом Бањски, у коме се наводи:

[...] Диктатура пролетеријата изазвата да руши буржоазију и њен економски – политички систем, срушила је саму себе, (мисли се на не-успех Мађарске Совјетске револуције под вођством Беле Куна. – Г. Ж.) срушила је систем совјета, који се показао неспособан за живот. То је традиција бољшевичке и совјетске идеје! Као што је рат оборио у Русији систем царистичког апсолутизма,

а лажни уставом прикривени апсолутизам у Аустроугарској и милита-ристички систем у Немачкој – исто тако није могао створити терена за терор већине, а камоли мањине после рата. Време демокрације тек долази, али то време неће познавати ни терора ни диктатуре и за то је терористичка теорија, коју су неки хтели окушати и у нашој новој држави а на вратима њеним у Мађарској доживела свој јадан слом. [...]

У истом броју „Б. Г.“ преноси извештај Виктора Анрија који је те го-дине био у Москви и Петрограду. Чланак Вести из Русије говори о Ан-ријевом извештају једном парламентарном скупу у Паризу:

[...] С гледишта индивидуалног живота, Анри каже да су бољшевици укинули слободу мисли, слободу рада и занимања и слободу премештања и селења. Сви листови, који не припадају бољшевичкој партији, укинути су. Стан се не може променити без нарочитог одобрења; ...забрањено је путовати из једне вароши у другу без нарочитог одобрења. Показавши како су бољшевици укинули својину национализацијом кућа, реквизицијом станова, Виктор Анри доказао је да се топло одело, луксузни предмети,

197


накити конфискују. Економски живот земље је потпуно парализован... Нема довољно угља, гвожђа и техничких лица. Од марта 1919. године познати бољшевик, Красин, бивши главни инжињер код Сименса и Ши-керта у Берлину, постао је министар саобраћаја, трговине, индустрије и грађевина. Три министарства су под његовом управом. Он је покушао да излечи критичну ситуацију жељезница, одричући се метода бољше-вичког програма, враћајући се индивидуалистичкој методи, најгорим об-лицима капиталистичког режима, а апелујући на помоћ Немаца... Бољ-шевички систем, казао је Анри, проузроковао је свуда дезорганизацију и заустављање руског економског живота. Револуција у основној, средњој, вишој и професионалној настави произвела је дезорганизацију. Интелек-туалци чине очајне напоре у борби противу бољшевичког система и про-тиву немачке навале, тежећи да спасу руску културу и да створе центре организације који ће послужити за обновљење велике Русије... Не треба веровати да је бољшевизам унапредио руску науку... Наступило је опште осиромашење у Русији због бољшевичког система... [...]

Овакав однос према совјетској Русији подстакнут је вероватно и ути-цајем великог броја руских избеглица на простору Великог Бечкерека и околине.

Претежно аграрна, Угарска је имала у великој мери заступљен крупан земљишни посед. Ови велепоседници често су били странци. Нова власт се одлучила на аграрну реформу, зато „Б. Г.” број 170 доноси наредбу др Славка Жупанског5 великог жупана и владиног комесара у којој се, између осталог, наводи извод из законског предлога за Аграрну реформу, о раздеоби великих поседа:

[...] Држава експроприше уз одштету све велике поседе, који на те-риторији Баната, Бачке и Барање премашују 300 хектара обрађивог земљишта или 500 хектара земљишта у опште, и припадају као својина једном физичком или правном лицу или истим сувласницима... Без обзира на количину и без одштете држава конфискује следеће земљишне по-

5 Адвокат др Славко Жупански, пре I св. рата важио за једног од српских вођа. Изда-вао и уређивао тада једини српски лист у Бечкереку, „Бечкеречке Новине“. За време рата је био интерниран, а касније послат на фронт. Био је један од иницијатора оснивања На-родног већа у Новом Саду у новембру 1918. Уз помоћ Српског народног већа успоставља власт у Великом Бечкереку, а Народна управа за Војводину поверила му је положај вели-ког жупана Торонталске жупаније, а одмах затим Краљевска влада у Београду именовала га је за владиног комесара. На том положају је остао до 1. септембра 1919. Касније је био председник окружног одбора Пашићеве Народне радикалне странке и члан многих наци-оналних удружења. (Из: Петровград, Александра М. Станојловића, 1938, стр. 384).

198


седе, и уколико нису прешли у треће руке: сва имања Хабсбургске ди-настије и чланова Хабсбургске царске породице; в) сва имања чланова династије непријатељских држава; г) сва имања, којима су негда да-ривани туђинци за услуге, учињене Хабсбурговцима; д) сва имања не-пријатељских држављана... Министар правде и Министар за аграрну реформу издаће одмах наредбу, да се у грунтовним књигама забележи забрана отуђивања, издавања под закуп и оптерећења свих оних поседа који се експропришу или конфискују... [...]

„Б. Г.“ од самог почетка у великој мери пропагира и афирмише обра-зовање на српском језику, које је у Угарској било ограничено. У броју 172 од 22.08. 1919. год. лист поздравља отварање српске Велике гимназије у Великом Бечкереку. Највећа предност која се указала отварањем српске гимназије уочена је у томе да се омладина учи правилном и лепом изра-жавању на српском језику. Чланак није прошао без упућивања отровних стрелица на рачун бивше аустроугарске просветне политике.

[...] Туђинске мађарске гимназије биле су прави отров за душу и срце наше деце. Ум им се није развијао него заглупљивао тако, да се нису кад-ра била изражавати на нашем лепом српском језику ни о најобичнијим стварима. [...]

Одушевљење Србијом и прихватање, чак и србијанске ношње илуст-роваћемо овим наводом из истог чланка:

[...] Наша мила гимназијска омладина украшена дивним шајкачама на глави, ал вредноћом својом у школи обећава нам, да ће бити достојни синци славних предака наших. [...]

„Б. Г.” пропагира идеологију јединства јужнословенских народа те због тога у броју 173 од 23. 08. 1919. објављује текст под насловом Браћа Хрвати у којем извештава о премазивању фарбом, ћириличних натписа у Загребу. Писац чланка на ово гледа као на нарушавање преко потребног јединства у новој држави:

[...] ...Осим тога је у нашој држави призната потпуна равноправност ћирилице и латинице, дакле нема ни говора о каквој превласти једне над другом. Ако се неком свиђа, може метнути латински напис у Београду и Бечкереку; али исто тако треба да може, ако му се свиђа ставити и ћи-рилски напис у бијелом Загребу. То треба да је ствар расположења сваког појединца, јер је то и његово право по закону. Устати против ћирилског написа значи дирати у туђе право и власништво, још више у туђу светињу и онај који то чини, најблажије речено, даје лошу сведоџбу народног је-динства и такови су догађаји врло важни по наш народни проблем... [...]

199


„Б. Г.” уопште оцењује положај српског народа у Аустро–Угарској као ропски, те показује за нијансу већу националну ревност и чистунство од онога што је била званична државна политика Краљевине. На осно-ву огласа у „Б. Г-у” може се видети да, барем деклеративно, при прије-му у државну службу није било већих препрека за несловенски живаљ, осим обавезе познавања језика Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим, Б.Г. у броју 173. апелује на државну власт да у судовима у Банату буду пос-тављени искључиво српски адвокати за судије, тј. тражи се смењивање преосталих мађарских судија6, који су у то време, интерегнума примењи-вали модификоване аустроугарске законе:

[...] Народ ће наш тек кад види Србина ил` Хрвата судију, да с њиме на његовом језику проговори, бити умирен и уверен да је у својој кући... После судова треба порезна звања, поштанске уреде преудесити, од-носно препородити. Има приличан број свршених средњошколаца, има пензионираца, који могу ова звања обављати, а има и доста свршених девојака више школе! ...крманоши народне управе и судова могу бити само синови нашега народа... [...]

Из овога се види несумњиво велики националистички тријумфализам пропагатора ових идеја.

„Б. Г.“ се залаже за демократско-либералну владу у Мађарској а про-тив рестаурације Хабсбурговаца. С друге стране исказује кроз своје вести и коментаре непријатељство и страх према револуционарним покретима у Европи: нпр. у броју 173. стоји:

[...] „Форвертс“ пише, да маса немачког радништва рађе жели ус-поставу монархије, него комунистичку републику. Раденици ће већ па-зити, да реакција не победи. Ако раденици јаки буду и одолу заваравању комуниста постаће силнима. [...]

Највећи део вести са светске политичке сцене у 1919. години, које до-носи „Б. Г.“, односи се на мировну конференцију у Паризу. Посебно су у жижи оне вести које се тичу положаја и граница Краљевине СХС.

„Б. Г.“ у броју 184. од 24. 08. 1919. год. у чланку Чекајте и добру се на-дајте! негодује због односа савезника, на мировној конференцији, према Србима и њиховој новој држави. Карактеристично је и негодовање због италијанских аспирација према источној обали јадранског мора, те због припајања дела Баната Румунији:

6 „На пример, од неколико хиљада судија 1914. године у целој Угарској било их је само седам српске националности, и то далеко ван Војводине.” (Лазар Вркатић, Појам и биће српске нације, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад – Сремски Карловци, 2004, стр. 291).

200


[...] Преча им је вероломна Италија од нас, која је више пута покуша-вала да напусти Антанту, своје нове савезнике, исто онако, као што је напустила и старе савезнике своје. Дакле, за неискусност (неискреност – Г.Ж.) и вероломство бива награђена на штету нашу, на штету највер-нијих савезника Антанте. ...та иста Румунија налази у наших савезника више наклоности и пријатељства него ми. И место да је Антанта уда-ри по прстима за ове авантуре њене, она их мази. [...]

Од тема које су повезане, како са међународном проблематиком, тако и са домаћим приликама 1919, за „Б. Г.“ посебно је актуелно разграни-чење са Мађарском и нарочито Румунијом, то је питање било од посеб-ног значаја, зато што је велики број Срба остао у румунском делу Баната. „Б.Г.“ извештава о многим избеглицама које су из Румуније прелазиле у новонасталу Краљевину СХС, тј. у југословенски део Баната. У вези са овим питањем „Б.Г.“ ставља под критичку лупу и понашање велико-достојника и епископа Православне цркве. Овакав критички однос према цркви, још је једна карактеристика која прати настанак и развој грађан-ске класе. У „Б. Г-у“ бр. 184, а у већ поменутом чланку Чекајте и добру се надајте! стоји:

[...]...И наш српски народ, кога су савезници наши без гриже савести онако немилостиво отргли од нас... (мисли се на Србе из румунског Ба-ната. Г.Ж.) ...почео се расељавати из страха за свој живот. Нарочито су им предњачили у том свештеници њихови. То је велико зло. И тим свештеницима би се могло много замерити, што су напустили свој на-род, који може да буде пљен туђе пропаганде. Али то су још пре учинили и неки епископи наши, што је још жалосније. ...Народ наш све то зна и бележи, како им је и у најстрашнијим тренутцима народ био девета брига. ...Но доћи ће доба када ће се наш народ разрачунати и са овим издајицама својим, јер таки пастири који напуштају своје стадо да себе сачувају и препоруче, не само да су најамници, већ у потпуном смислу издајници пастве – народа свог. [...]

У „Б. Г-у“ број 185. од 07. 09. 1919. год. објављена је епископска пос-ланица у којој се позива свештенство да се врати у румунски део Баната и остане тамо са својом паством. „Б. Г.“ то коментарише и предочава велике опасности од повратка свештеника и учитеља на румунску територију, по-готову када су епископи избегли. Романтичарски национализам тешко пра-ви разлику између једне националне групе или заједнице, па и појединца, и политике владе једне националне државе. Тако „Б. Г.“ поистовећује по-литику Румуније са румунским народом, нпр. када говори о њеној полити-

201


ци према Србима из румунског Баната он осуђује румунски народ уопште: („Б. Г.“ број 185 07. 09. 1919. год. под насловом Посланица)

[...] Нит у такви суда, нит у Влау друга! Вероломан је Влах и био и сад је и биће. [...]

Однос према религији је у суштини двојак. Религија се ни у ком слу-чају не одбацује, већ напротив афирмише, али се појављује критика ви-ших црквених кругова. Говори се у корист обичног свештенства, о њихо-вим жртвама, које су поднели у рату. Такав готово протестантски однос према свештенству, означава прелаз у грађанску епоху и либерализацију друштвених односа. „Б. Г.“ број 186. 09. 09. 1919. год. доноси чланак који извештава са скупштине удружења православних српских свештеника у Краљевини СХС. Извесни прота Милојевић, између осталог, каже:

[...] ...да су за време последњег рата више од 200 свештеника принели своје животе на олтар отаџбине... [...]

„Б. Г.“ осуђује народне посланике, који су били у прилици, а нису присуствовали овом скупу:

[...] Жалосна појава код наших посланика или ваљда хоће тиме да по-кажу своју јакобиначку ћуд. Лепо! Само нека знају, да српство нису сачу-вали „Јакобинци“, већ цркве поточаре са својим свештенством обојега реда. [...]

Прорадикалски „Б. Г.“ је у броју 186. од 9. септембра 1919. год. осва-нуо са ̀ белим` цензурисаним ступцем у којем је, вероватно, коментарисао смену радикалског Великог жупана др Славка Жупанског и постављање др Јована Богданова из Демократске странке.

„Б. Г.” је изразито монархистички опредељен те редовно доноси вести о активностима „Његовог краљевског височанства престолонаследника Александра”. О прослави његовог рођендана у Великом Бечкереку, лист број 251 од 30. 11. 1919. год. доноси вест:

[...] На свечан начин је прослављен рођендан Њег. Краљ. Вис. Престо-лонасљедника Александра у свим овдашњим црквама без разлике веро-исповести. Прво је била свечана служба божија у овдашњој римокато-личкој цркви, којој је присуствовао г. пуковник Леонткијевић, командант коњичке дивизије, и све чиновништво свију звања. У словачкој је било једно одељење чиновништва а исто тако и у мађарско – реформаторс-кој. У српској је цркви у 11 часова одржано свечано благодарење, на коме беху све војне, светске и школске власти заступљене са својим врховним старешинама. [...]

202


За разлику од прилично нетрпељивог односа „Б. Г-а”, према Мађари-ма, Немцима и Румунима, као несловенским народима, према Словацима има много сношљивији став. Илустрација за ту тврдњу налази се у броју 251 где постоји чланак на словачком језику који се односи на одлуке о постављању на функције у Словачкој евангелистичкој цркви.

1919 – те економска криза изазвана ратом и додатно оптерећење беч-керечке економије због помагања ратом исцрпљене и разрушене Србије, произвело је додатни пораст сиромаштва. „Б. Г.” узма на себе и пропаганду социјалне бриге о варошкој сиротињи, која је много трпела због скупоће. У броју 251 доноси чланак под насловом: На адресу варошког сената.

[...] Сад су настали прави зимски дани и сиротињи је много теже него летос и јесенас, а како немамо угљена, а ни дрва довољно, то сиро-тиња скупоћу у животним намирницама још јаче осећа, јер се у хладној соби са празним стомаком баш не може да издржи. Позивамо Варошки сенат да без одлагања удари максималне цене свим животним намир-ницама и сваковрсниј иначе роби као што је то већ урађено у другим варошима и као што то министарска наредба налаже. [...]

„Б. Г.” у 1919. години сведочи о крају једне и почетку друге епохе. Културна оријентација према Бечу и Будимпешти заокренула се према Београду, Загребу и Сарајеву и даље према Паризу и Лондону. Проме-ну која се одразила на именима улица и објеката лепо илуструје оглас објављен у „Б. Г.” 251:Мор Секељ дипл. марвени лекар отворио је у Вел. Бечкереку Кнез Ми-

летина улица (Ницки) преко пута од хотела Париза (Пешта) своју Ко-вачко поткивачку радионицу.

РЕЗИМЕ

Банатски Гласник је први дневни лист на српском језику који је изла-зио у Великом Бечкереку, покренут од стране великобечкеречког Српског народног одбора. Почео је излазити одмах након ослобођења 1918. год. У Историјском архиву Зрењанина сачувано је 11 примерака овог лис-та из 1919. год. Ове информативно политичке новине, афирмишу идео-логију на чијој основи почива државно уређење Краљевине СХС. Ово уређење подразумева модерну, рационалну државу у којој влада западни тип грађанске демократије. Одбојно се наступа према свим револуцио-нарном покретима тог времена. Од спољно-политичких догађаја, веома

203


пажљиво се прате међународни мировни преговори у Паризу и развој ситуације у совјетској Русији. Лист промовише државно јединство јуж-нословенских народа, и има шовенски приступ несловенским народима. Аустро-Угарску види као извор свих зала које су трпели Срби и остали Словени у ранијем периоду. Транзицију у нови државни систем посматра првенствено као одбацивање свега што је наслеђено или макар подсећа на бившу државу. Пропагира религиозност, али критикује више црквене кругове због недостатка патриотизма. У Банатском Гласнику се посеб-на пажња поклањала краљевској породици и свему што је за њу везано. Монархија је сматрана гарантом јединства нове државе. Од политичких идеја Банатски Гласник заступа још и изворну радикалску идеју о јед-накости и социјалној солидарности. На културном плану афирмише се углавном фолклор, те културни узори из западне Европе.

205

Љубица Будаћ, архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

ДЕШАВАЊА У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ

Архив Војводине, једна од најстаријих и највећих установа у нашој земљи која се бави заштитом и чувањем архивске грађе, прославио је 14. септембра 2006. године осамдесет година оснивања и рада. Том при-ликом Архив Војводине је потписао Протокол о сарадњи са Мађарским државним архивом, Архивом Главног града Будимпеште, Архивом Босне и Херцеговине, Архивом Републике Српске, Архивом Федерације Босне и Херцеговине и Државним архивом Црне Горе. Прослави су присуство-вали представници многих архива у Србији као и представници архива и архивских удружења Мађарске, Босне и Херцеговине, Републике Срп-ске, Црне Горе, Руске Федерације, Словеније и Хрватске. Оквир сарадње према потписаним протоколима чине:

1. омогућавање истраживања архивске грађе према важећим прописи-ма у државама чланицама и према правилима истраживачког рада у архивима;

2. размену стручних искустава, организовање узајамних посета архи-виста и стручних радника;

3. организовање заједничких манифестација (изложби, конференција, саветовања и стручних усавршавања) односно обавештавања о ма-нифестацијама које организују архиви потписници и учествовање на њима;

И З РА Д А А Р Х И В А

206

Љубица Будаћ

4. размену копија (микрофилмовање и скенирање) и репродукција ар-хивске грађе у складу са посебним споразумима;

5. размену публикација и6. учествовање архивиста као предавача на научним конференцијама које организују архиви потписници протокола.

У оквиру прославе била је отворена изложба „Привреда Војводине 1918–1945. кроз одабрану архивску грађу“ постављена у свечаном холу Извршног већа АП Војводине. Изложба је омогућила да се шира јавност упозна са најзначајнијим документима Архива Војводине која се односе на привредни развој и напредак наше Покрајине.

Са потписивања протокола о сарадњи

Завод за културу Војводине доделио је Архиву Војводине 29. марта 2006. године престижно признање „Искра културe“.

Од када је после вишедеценијског рада у неадекватним условима Ар-хив за своје потребе добио наменски уређену зграду, дошло је до још значајнијег напретка у развоју, што се посебно осетило последњих годи-

207

Дешавања у Архиву Војводине

на када је дошло до великог повећања броја стручних радника и набавке најмодерније опреме. Зграда Архива Војводине има површину од 4.120 м², од чега површина депоа износи 2576 м², и опремљена је 24 сата ви-део надзором са контролом приступа депоима и противпровалним алар-мом. У току 2006–2007. године настављена је тенденција повећања броја стручних радника примањем једанаест приправника тако да је 2007. го-дине у Архиву било запослено 69 радника. Од тога 37 радника је са ви-соком стручном спремом, 3 архивска саветника, 10 виших архивиста и 3 архивска помоћника I врсте. У овом периоду је у циљу заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, у 164 регистратуре извр-шено излучивање безвредног регистратурског материјала а од 23 регист-ратуре извршено је преузимање укупно 168,47 метара архивске грађе.

Услуге коришћења архивске грађе и библиотечког материјала у истра-живачкој сали Архива Војводине користило је последње две године 477 истраживача, од тога 32 страна корисника. У овом периоду Архив је обја-вио Архивскe аналe, број 3 за 2005. годину и број 4 за 2006. годину. Затим електронско издање (CD) аналитичког инвентара за фонд Ф .12. Илирска дворска канцеларија – Беч (1791–1792), 1791–1792. као и електронска издања (CD) изложбе „Привреда Војводине 1918–1945. кроз одабра-ну архивску грађу” и каталога и Каталог одабраних аналитичких описа Цигларство и црепарство на територији данашње Војводине 1919–1941, као и две свеске научно-информативних средстава о архивској грађи Ф. 10 Тамишка жупанија – Темишвар (1779–1849), аналитички инвентар и Ф. 11 Торонталска жупанија – Велики Бечкрек (1779 – 1849),1731–1849. аналитички инвентар У сарадњи са Друштвом архивских радника Војво-дине преведени су међународни стандарди ISAD (G) општи међународни стандард за опис архивске грађе и ISAAR (CPF) међународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице, из-дања на српском језику.

208

Љубица Будаћ

Са отварања изложбеПривреда Војводине 1918–1945. кроз одабрану архивску грађу

У оквиру културно-просветне делатности у Архиву је одржано више представљања књига, попут књиге мр Слободана Радовановића Петро-варадински војни комунитет 1702–1849, представљен је Зборник радова са симпозијума Иван Франко и Срби, у сарадњи са Српско-украјинским друштвом из Новог Сада, као и књига Богољуба Кочовића Сахрана јед-ног мита, о којој је говорио недавно преминули Десимир Тошић, један од наших најзначајнијих публициста и историчара.

У овом периоду је организовано саветовање колегијума директора војвођанских архива са представницима Министарства културе, Пок-рајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова и локалних самоуправа, на коме је презентована Анализа заштите архи-вске грађе и регистратурског материјала на територији Војводине. У сарадњи са Одсеком за информацијске знаности Филозофског факултета у Загребу у Архиву Војводине је одржана информатичка радионица на тему Дигитализација и организација дигиталних архива. Посебно треба напоменути да су Архив Војводине и ДАРВ у Новом Саду организовали

209

Дешавања у Архиву Војводине

саветовање архивских радника Војводине, које је имало међународни ка-рактер. На дводневном скупу обрађене су две теме: Сређивање архивских фондова из области правосуђа и Правци развоја архивистике и архивске службе. Представници Архива Војводине учествовали су и на више са-ветовања у земљи и иностранству, а један представник Архива похађао је током 2007. године Јесењу архивистичку школу у Трсту, у организацији Међународног института за архивске науке Трст/Марибор.

Архив Војводине је последњих година почео интензивне припреме за укључивање у информатичко друштво набавком рачунарске опреме, обуком и едукацијом запослених, радом на преносу микрофилмова у дигитални облик, као и развојем сопствених софтверских решења за Ар-хив и друге кориснике. Како би се шира јавност упознала са радом наше установе, Архив је учествовао и на више сајамских манифестација, по-пут сајамске манифестације ART-EXPO на Новосадском сајму на штан-ду Завода за културу Војводине. У сарадњи са фирмом „Pan computers“ из Новог Сада Архив Војводине је учествовао на Другом међународном сајму инвестиција „Investexpo“ у оквиру којег је одржан и 16. Међуна-родни сајам информатике у трајању од 6–9. новембра 2007. године у Но-вом Саду. На сајму информатике Архив Војводине је презентовао пилот пројекат Информационог система Архива Војводине (ИСАВ). Софтвер је израђен у складу са одговарајућим ISO стандардима. Тренутно је у функцији само део софтвера за аналитику, с тим што се планира да се 2008. године заврше модули за сређивање и спољну службу. Тако ће до краја 2008. године, када се заврши рад на ИСАВ-у, база података Архива Војводине и других умрежених архива бити преко интернета доступна свим заинтересованим на коришћење, чиме ће се повећати квалитет пос-ловања и омогућити брз и ефикасан приступ информацијама.

210

Жељко Комарица, архивистаИсторијски архив Бела Црква

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ БЕЛА ЦРКВА

Историјски архив Бела Црква преко шест деценија са својим малим де-веточланим колективом неуморно чува архивску грађу и регистратурски материјал на подручју три општине јужног Баната, Вршцу, Белој Цркви и Пландишту. За успешно обављање овог задатка важно је имати зграду која има услове за ваљано чување архивске грађе. Архив је у протеклих година уложио знатан труд и средства на адаптацији и реконструкцији зграде – споменику културе са краја XIX века. Као круна ових радова уређена је изложбена сала у сутерену зграде.

Овај репрезентативни простор, јавности је први пут презентован при-ликом посете делегације из Руске Федерације, предвођене амбасадором Руске Федерације у Београду и високим званичницима државе и цркве, а поводом активности Удружења руских кадета који су свој Светски кон-грес 2006. године одржали у Белој Цркви.

26. новембра отворена је изложба Белој Цркви с поштовањем; Златни век Беле Цркве у светлу оригиналних писаних докумената која је пово-дом 60 година постојања установе постављена у изложбеној сали Исто-ријског архива Бела Црква. По први пут су из архивских депоа на светло дана изнесени и јавности представљени многи занимљиви документи из XVIII и XIX века. Распоређени тако да испричају питку причу о изу-зетно брзом успону и развоју једног тада младог насеља, илустровани

211

Дешавања у Историјском архиву Бела Црква

оригиналним грађевинским пројектима за поједине важније објекте у граду, као и мањим бројем фотографија, изложени експонати успели су да задрже пажњу посетилаца од првог до последњег паноа.

Сама свечаност отварања реновиране изложбене сале и изложбе ос-мишљена је тако да се избегну стереотипни говори већ тако да се звуком, изворним костимима и бојама дочара део атмосфере из времена о којем изложени документи сведоче, а да се посетиоцима приушти комплетан естетски и емоционални доживљај који их неће оставити равнодушним. Стицајем околности, оригинални ентеријер изложбене просторије, про-стране сале под лучним сводовима, показао се веома захвалним за при-редбу овог типа, и до максимума је појачао ефекте које смо желели да постигнемо. Изложба је била отворена месец дана, медијски добро про-праћена и, што од грађана, што од организованих посета, веома запажена и добро посећена. Тиме је популарисана и делатност установе и подиг-нут њен рејтинг у граду.

Поред ове изложбе Архив је 2007. поставио изложбу са слајд про-јекцијом под називом Гости из прошлости са пратећим DVD-ом у окви-ру традиционалне манифестације у Белој Цркви Карневал цвећа, који је трајао од 25. до 30. јуна 2007.

Током 2008. године постављене су изложбе са слајд пројекцијама Бела варош иза дуге, постављена 22. августа, која путем измишљеног лика зидара Димитрија Путника говори о старим данас непознатим белоцрк-ванским зидарима из XIX века који су сазидали најважнија здања у овом граду, и Град који је волео возове, постављена 5. децембра, која говори о развоју железничког саобраћаја у Белој Цркви. Одржана су предавања о Руском кадетном корпусу који је у периоду између два светска рата имао седиште у Белој Цркви и о холокаусту односно страдању Јевреја у Белој Цркви током Другог светског рата.

Историјски архив Бела Црква је 27. и 28. јуна 2008. био домаћин радног састанка војвођанских архивиста који раде на заштити архивске грађе и регистратурског материјала ван архива – спољној служби.

Архив је направио велики подухват дигитализацијом старих црквених матичних књига. Ради се о архивској грађи фондова који су категорисани као културна добра од изузетног значаја. Снимљени су следећи фондови:

Ф. 531 Православни храм Светог оца Николаја – Вршац (1767–1896);Ф. 532 Православни храм Светоуспенијске цркве – Вршац (1778–1895);Ф. 541 Римокатоличка црква Светог Јована Крститеља – Гудурица

(1742–1931);

212

Жељко Комарица

Ф. 542 Православни храм Светог Духа Спаситеља – Јабланка (1831–1899);

Ф. 546 Православни храм – Орешац (1831–1895); Ф. 547 Православни храм Светог Јована Златоустог – Павлиш (1777–

1905); Ф. 550 Православни храм Светог Николаја – Стража (1832–1900);Ф. 556 Римокатолички храм Свете краљице крунице – Пландиште

(1789–1903);Ф. 558 Римокатоличка црква Светих апостола Петра и Павла – Велики

Гај (1832–1944);Ф. 560 Римокатоличка црква Свете Ане – Јерменовци (1819–1949);Ф. 562 Евангелистички храм – Хајдучица (1829–1949).

Поред њих дигитализовани су грунтовна књига из 1786. године из фон-да Ф. 1 Бела Црква, Град са уређеним сенатом – Бела Црква (1776–1918), азбучник кадета из фонда Ф. 565 I кадетски корпус Константин Конс-тантинович – Бела Црква (1920–1944) и књиге из фонда Ф. 526 Руски девојачки институт – Бела Црква 1922–1941. Снимање обављају радници Архива дигиталним фотоапаратом.

213

Нада Борош, виши архивиста директорка Историјског архива Зрењанин

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ЗРЕЊАНИН

Редовне програмске активности Историјски архив Зрењанин је са ус-пехом реализовао.

Служба заштите архивске грађе ван архива је успешно обавила посло-ве предвиђене програмом рада. Ефекат рада ове службе био је видљив и преко материјалних средстава, јер је остварила значајна средства, која су се између осталог позитивно одразила и на плате запослених.

Посебно треба истаћи Одељење за сређивање архивске грађе и регис-тратурског материјала, које је својим пожртвованим радом убрзало пос-лове око завршетка прве свеске Водича кроз архивске фондове и збирке, и знатно убрзало израду друге свеске Водича.

Прва свеска Водича нашег Архива изишла је из штампе 2007. и у њој су обухваћени архивски фондови и збирке од броја 1 до 210.

Центар за информације и коришћење архивске грађе и библиотечког материјала имао је успешну протеклу годину. Број корисника наших фон-дова, превазишао је сва наша очекивања, јер смо имали 845 корисника, односно 3,39 корисника дневно.

Као и сви архиви у протеклој години и наш Архив је имао велики број странака око 2.000, због издавања потврда о одузетој имовини. Овај велики терет успешно смо превазишли захваљујући напору целог колек-тива, пошто је велики број радника био укључен у ове послове.

214

Нада Борош

Изложбена и културно-просвета делатност Архива била је у протеклој години веома успешна. Архив је организовао шест изложби, што се у досадашњој пракси ове установе није догодило. Изложбе су биле ор-ганизоване у Зрењанину и у околним местима, што је изазвало велику пажњу посетилаца, а Архив веома успешно представиле широј јавности. Посебан публицитет добиле су изложбе : Краљ Петар Први Карађорђевић, уприличене приликом откривања

споменика Краљу Петру Првом у Зрењанину. Изложбу је отворио пре-столонаследник Александар Карађорђевић, детаљно је разгледао, и био пријатно изненађен бројем и вредношћу изложбених експоната. Неко-лико дана, након тога , из Kанцеларије престолонаследника добили смо захвалницу.

Велики одјек имала је и изложба Дани Стевана Сремца – бал у Елеми-ру, организована почетком августа, у време одржавања Сремчевих дана у месту Елемир постављена 2006. као и изложба Елемир на прекретници векова у оквиру исте манифестације 2007. године. Изложбе су побудиле интересовање великог броја житеља, који су имали прилику да у свом месту виде изложбу о прошлости и знаменитим људима који потичу из те средине. Живети Заједно, изложба у сарадњи са Музејoм Војводине и народ-

ним музејима из Суботице и Зрењанина, прошла је многе градове и мес-та Војводине, а због тематике којом се ова изложба бави, задовољни смо што део експоната потиче из нашег Архива.

Поводом обележавања шездесетогодишњице рада Архива 2007. пос-тављена је изложба Нашем граду с поштовањем – Велики Бечкерек, Пет-ровград, Зрењанин на разгледницама и фотографијама.

Исте године од Архива Србије и Црне Горе је преузета изложба Тито – Стаљин, на којој су представљена архивска и историјска документа која говоре о ова два лидера.

У изложбеном салону Историјског архива Зрењанин од 4. априла до 17. маја 2008. била је постављена изложба о најстаријем фотографу на територији бивше Југославије под називом Иштван Олдал, великобечке-речки светлописац. Отварању изложбе присуствовали су градоначелни-ци Будимпеште и Зрењанина Габор Демски и Горан Кнежевић.

Изложба Тодор Манојловић – светионик света и завичаја посвећена овом значајном Зрењанинцу, књижевнику и књижевном критичару. Из-ложбу је отворио зрењанински књижевник Радивој Шајтинац.

215

Дешавања у Историјском архиву Зрењанин

Комеморативну изложбу под називом Да се не заборави – страдање Јевреја у Зрењанину, отворио је 18. августа председник Скупштине Града Зрењанина Александар Мартон.

На отварању изложбе под називом У част шпанских бораца говори-ли су Мило Петровић, председник Удружења шпанских бораца Драган Купрешанин, један од аутора изложбе и Александар Мартон, председник Скупштине Града Зрењанина.

Изложба о зрењанинском архитекти светског гласа и хроничару ис-торије града Драгољубу Чолићу под називом Драгољуб Чолић – ходо-часник кроз историју завичаја била је постављена од 6. новембра до 6. децембра 2008. Изложбу је отворио историчар др Милан Мицић.

На отварању изложбе Кнез Павле Карађорђевић – краљевски намес-ник говорили су њено краљевско височанство кнегиња Јелисавета Ка-рађорђевић и директор Архива Југославије др Миладин Милошевић.

У оквиру културно-просветне делатности Архива, одржано је око 30 предавања о архивима и њиховом значају у проучавању прошлости, као и о завичајној историји. Ове активности Архив у Зрењанину реализује више од 30 година, са намером да их прошири.

За велики успех нашег Архива у заслужан је простор за изложбе који је Општина Зрењанин 2006. доделила на коришћење Историјском архи-ву Зрењанин. Простор је након адаптације и отварања допринео не само афирмацији Архива него и побољшао културне садржаје града.

216

Јасмина Латиновић, архивистаИсторијски архив Кикинда

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ КИКИНДА

РЕКОНСТРУКЦИЈА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЗГРАДЕ „КУРИЈЕ“

ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ „КУРИЈЕ“

На масивном и импозантном архитектонском драгуљу Кикинде, који се налази у строгом центру града, згради бившег Великокикиндског при-вилегованог дистрикта – Курији, започети су, пре извесног времена радо-ви на реконструкцији и ревитализацији целокупног објекта. Простор овог велелепног здања деценијама користе Народни музеј, Удружење грађана АДЗНМ „Гусле“ и Историјски архив. Поштујући потребе свих корисника зграде, али и привођењем намени неискориштеног таванског и подрумског простора, укупне површине од неколико хиљада квадратних метара, кул-турни посленици Кикинде добили би елитни простор у центру града.

Крајем августа, 2006. године, започети су радови на реновирању и реконструкцији дворишта које је годинама било запуштено и неискори-штено. За ову површину, од око 900 квадратних метара, утрошено је више од пет милиона динара. Овај атрактиван простор, након реконструкције, користи као летња позорница Удружењу грађана АДЗНМ „Гусле“, надлежни у Народном музеју су искористили простор атријума за из-

217

Дешавања у Историјском архиву Кикинда

лагање реплике мамута „Кике“ и одржавања низа манифестација попут „Ноћи музеја“ и слично, док Историјски архив, овај репрезентативни део „Курије“, користи за предавања, едукативне радионице током летњег периода, али и за друге намене.

Радови у дворишту „Курије“

Треба истаћи да двориште „Курије“ има и историјски значај јер је 9. јануара 1942. године стрељано више десетина талаца, те овај простор има свакако и својства споменика из Другог светског рата.

На овом здању су окончани, протекле 2008. године, радови на изради хоризонталне хидроизолације. Физички су пресецани зидови и исушена је влага која је због „зуба времена“ захватила целокупан објекат. Извр-шена је целокупна замена столарије. Прозори, који „гледају“ на двориш-те замењени су новим. Велелепну зграду Курије, коначним завршетком радова, требало би да красе жардинијере с цвећем а постављањем хо-ризонталног осветљења на згради, у великој мери ће се допринети исти-цању фасаде коју красе лучни профили израђени у малтеру. На спрату ризалита су плитки пиластри са украшеним капителима.

218

Јасмина Латиновић

Ова зграда бившег Магистрата, која стилски припада класицизму, део је одговарајућег оквира градског трга који чине сачувани објекти ам-бијенталних вредности и упућује житеље града и случајне посетиоце, наравно и саме кориснике зграде, да је то значајан реперни објекат сме-штен у једну амбијенталну целину у којој се налази сачувано градитељс-ко језгро са око стотину објеката градитељске баштине.

„Курија“ је проглашена за непокретно културно добро од великог зна-чаја, зграда Магистрата је заштићена Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС број 1429 од 04.09.1948. године, број регистра 50 такође и Одлуком АП Војводине ова зграда је проглашена за непокретно културно добро од великог значаја, (Сл. лист АПВ бр. 28/91) Налази се у заштићеној просторно културно-историјској целини. ( Одлука Владе РС о утврђивању градског језгра Кикинде за просторно културно-историјску целину, Сл. гласник РС број 126 од 26. децембра 2003. године.)

Ревитализацијом овог објекта, старог 169 година биће сачуван његов идентитет од неумољивог „зуба времена“ а омогућено је и несметано коришћење целокупне зграде, што до сада није био случај, јер је подрум-ски и тавански део у потпуности био неискориштен.

Историјски архив у Кикинди, у згради Курије користи око 800 м 2 це-локупне површине простора. У Архиву је тренутно смештено око 2.000

219


метара архивске грађе из општина Нови Кнежевац, Чока и Кикинда. Де-пои заузимају простор од 492 м2.

Архивска грађа, која се тренутно налази у Историјском архиву Кикин-да, сврстана је у 345 фондова и шест збирки:

1. Органи власти и органи управе − 71 фонд 2. Правосудни органи − 20 фондова 3. Просвета, наука, култура − 52 фонда 4. Социјалне и здравствене установе 14 фондова 5. Финансије − 4 фонда 6. Просвета – 139 фондова 7. Војска – 3 фонда 8. Грађа настала као резултат рада окупатора у Првом и Другом

светском рату – 6 фондова 9. ДПО, удружења, друштва – 30 фондова10. Верске организације – 4 фонда11. Лични и породични фондови − 2 фонда12. Збирке – 6 збирки

Временски распон грађе датира од 1747–2008. године. Имајући у виду почетне године временског распона појединих фондова, четири фонда су из XVIII века, 40 фондова је из XIX века док 213 фондова можемо „смес-тити“ у прву половину XX века.

Архивска грађа настала до 1918. године углавном је на мађарском и немачком језику, док је грађа настала после 1918. године углавном на српском језику осим грађе из периода од 1941. до 1945. године, период окупације, која је на немачком језику.

Треба истаћи да 12 архивских фондова са укупно 175 метара грађе има статус културног добра од изузетног значаја, а 24 фонда су категори-зована као културна добра од великог значаја.

Проблем који протеклих година „притиска“ Историјски архив у Ки-кинди свакако је недостатак простора за пријем и смештај регистратурс-ког материјала и архивске грађе са терена. Највећи проблем представљају регистратуре у којима је проглашен стечај, а не постоји правни следбеник те Архив најчешће преузима ту грађу. Међутим, више нема где. Затим су, проблем регистратуре, које су након приватизације из друштвеног или државног правног статуса „прешле“ у приватно власништво. Најчешће, нови власник не жели да задржи преостали регистратурски материјал и

220


архивску грађу те је и у таквим ситуацијама надлежни Историјски архив преузима грађу. Проблем смештаја грађе са терена тиме постаје из дана у дан све већи и већи.

Некадашњи изглед фасаде зграде у којој је смештен Историјски архив

Зграда , у којој је смештен Историјски архив у Кикинди, саграђена је у првој половини XIX века, у периоду од 1835. до 1839. године за потре-бе тадашње администрације магистрата Великокикиндског диштрикта.

221


Дистрикт је укинут 1876. године, а наредних 90 година у згради је био смештен Општински суд са затвором. Након тога своје пословне про-сторије добијају Народни музеј и Историјски архив . Затворске ћелије претварају се у архивске депое површине од 492 метра квадратна.

У овом моменту та површина је изузетно мала, недостатак просто-ра за смештај архивске грађе, највећи је проблем. Трајно и квалитетно решење овог проблема, запослени у Историјском архиву виде у адапта-цији таванског простора зграде „Курије“. Сачињен је идејни пројекат и направљен тзв. предмер радова. На овај начин трајно би био решен про-блем простора и били би створени оптимални услови за рад значајне и важне установе културе као што је Архив.

С обзиром на чињеницу да је делимично окончана ревитализација објекта овог културног добра од великог значаја, и да су у плану и радови на мењању кровне конструкције и адаптацији целокупног таванског про-стора сматрамо да ће потребама и жељама Историјског архива оснивач СО Кикинда, изаћи у сусрет.

Руинирано и дотрајало степениште које на таван води из хола Ар-хива требало би заменити новим. Целокупан тавански простор требало би поделити монтажним преградама од лаког материјала са столаријом. Замењена је целокупна столарија на згради. Уколико се одобре средства за „сређивање таванског простора“ било би неопходно убацивање тер-мичке изолације са израдом потребне плафонске конструкције и плафон-ске облоге, постављање новог дрвеног пода на одговарајућој подлози, а неопходно је и кречење. Радови на адаптацији таванског простора, према урађеном идејном нацрту, коштало би око 7.500.000,00 динара.

Данас, овај објекат градитељске баштине, захтева сталну бригу и одржавање. Прилагођавањем простора савременим потребама институ-ција културе које у њему раде, побољшањем и осавремењивањем начина рада Историјског архива у Кикинди, свим корисницима услуга Архива биће омогућен бржи, ефикаснији и квалитетнији приступ информација-ма и историјски битним чињеницама које су „похрањене“ у Историјском архиву у Кикинди.

Уколико би се обавила реконструкција таванског простора и адапта-ција била усмерена за потребе архивских депоа, Историјски архив Ки-кинда решио би проблем смештаја архивске грађе за неколико деценија.

222


Зграда Курије, данас – након реконструкције

223


КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНА ДЕЛАТНОСТ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА КИКИНДА

Културно-образовној делатности у Историјском архиву Кикинда пос-већује се значајна пажња. Пажљиво се планира сваки издавачки подухват током једне календарске године а у складу са расположим финансијским средствима се „мери“ број издатих књига, часописа.

Основни циљ овог облика делатности Историјског архива свакако је упознавање шире јавности, пре свега са значајном и богатом грађом којом располажемо, приближавање широј читалачкој публици тема из локалне историје, публиковање необјављених а значајних рукописа. На овај начин, афирмација Архива као значајне и важне установе културе сваког града, је немерљив.

Протекле, 2008. године, Историјски архив Кикинда „потписује“ објављивање књига под називом „Средњовековни манастири Баната и Поморишја“ аутора мр Золтана Чемереа. Књиге су објављене на српком и мађарском језику.

Књига „Средњовековни манастири Баната и Поморишја“ према ре-чима аутора, написана је с циљем да се прати како се током X и XV века, на простору некадашње Чанадске дијацезе, изграђивала мрежа манасти-ра западних црквених редова (бенедиктанаца, доминиканаца, фрањеваца и др) али и да утврди какве је све трагове на овом земљишту оставио за собом источни обред. У овом делу, наводе се подаци о укупно 47 манас-тира, који су у периоду између X и XV века деловали на тлу данашњег Баната и Поморишја. Овај простор, наводи аутор, данас је подељен из-међу три државе – Србије, Румуније и Мађарске.

Историјски архив Кикинда током 2008. године објавио је и друго, допуњено издање „Речник славизма у румунском језику“ аутора профе-сора Станка Војводића који у предговору књиге истиче да „Румунска наука сматра неспорним етничку основу данашњег румунског народа коју чине Дечани, најстарији познати житељи територије данашње Руму-није..... Данас наука веома мало зна о језику којим су говорили Дечани. Познат је само део њихове топонимије и ономастике, а са мање више сигурности могло се установити да у данашњем румунском језику има 160 термина гето-дачког порекла.“

Пионирски покушај Историјског архива Кикинда, да образује сопс-твени часопис по коме ће бити препознатљив остварен је давне 2004. године. Тада је објављен први број часописа „Аттендите“. Протекле

224


2008. године, на „светлост дана“ и пред све ширу читалачку јавност, иза-шао је пети број овог часописа.

Изложба под називом „Кикиндска гимназија кроз архивска докумен-та 1858 – 2008.“ уприличена је у холу Историјског архива Кикинда. Ки-киндска Гимназија, обележила је протекле 2008. године, јубилеј вредан поштовања, 150 година рада и постојања. Архив је низом фотографија, значајних докумената, издвајањем дневника као и исечака из новинских текстова, дао свој допринос овако вредном и значајном јубилеју .

Објављена издања Историјског архива Кикинда током 2008. године

225

Ружица Дотлић, виши архивистаИсторијски архив Града Новог Сада

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ГРАДА

НОВОГ САДА

Историјски архив Града Новог Сада у протеклом периоду успешно је обављао своје послове и задатке дајући тако свој скроман допринос заштити културно-историјске баштине Новог Сада и околних општина.

Архив је 2005. објавио две свеске аналитичких инвентара и то:

1. Магистрат Слободног краљевског града Новог Сада (1861–1866) каталог докумената

2. Среско начелство Нови Сад (1924–1941) каталог докумената

Дан Историјског архива 21. 5. 2005. обележен је изложбом„Поглед са Петроварадинске стене“. С обзиром на то да Архив нема

властити изложбени простор, изложба је постављена у просторијама „Ликовног круга“ на Петроварадинској тврђави.

Дан Историјског архива 21. 5. 2006, обележен је отварањем изложбе „Хронологија урбаног развоја Града Новог Сада до 1941. године“. Из-ложба је отворена 23. маја 2006. године у галерији „Подрум“ Послов-ног центра Аполо. Пре отварања изложбе у Градској кући је потписан Протокол о сарадњи Историјског архива Града Новог Сада, Архива Ре-публике Српске из Бања Луке и Мађарског државног архива. Истог дана

226

Ружица Дотлић

је промовисан и часопис Годишњак Историјског архива Града Новог Сада, бр. 2. Промоцију часописа са стручним освртом на сваку област дао је члан редакције др Славко Гордић. За Дан Архива урађена је и CD презентација установе. Изложба је у периоду од 23. маја до 5. септембра 2007. била постављена у Архиву Главног града Будимпеште, а потом од 11. до 25. септембра у Историјском архиву у Суботици.

На основу Протокола о сарадњи потписаним са Мађарским државним архивом, архивисти Историјског архива Града Новог Сада су у периоду од 9. до 15. децембра 2007. истраживaли архивску грађу у овом Архиву, а која се односи на територију која је у надлежности Историјског архива Града Новог Сада и превели бројна документа са латинског, немачког и мађарског језика. У мају 2008. ова истраживања су настављена у Архиву Главног града Будимпеште.

У току 2006. године Историјски архив Града Новог Сада добио је ми-нимално проширење пословног простора после потписивањем Уговора о коришћењу 97 м2 простора у згради Једноставна касарна. За адаптацију тог простора добијена су средства од Градске управе и те просторије су оспособљене за пријем странака и за рад са истраживачима (чи-таоница). У 2006. години у Архив је уведена широкопојасна интернет конекција тако да је обезбеђен приступ са свих 17 рачунара интернет сервисима.

У сарадњи са Историјским архивом Пожаревац у просторијама Збир-ке стране уметности Музеја Града Новог Сада постављена је изложба архивских докумената Округ Пожаревачки у привреди српске буржоаске државе, а изложба је била доступна у периоду од 11. до 25. септембра 2007. године.

Архив је у периоду од 18. до 22. новембра 2008. организовао посету својих радника Архиву Града Беча, Државном архиву Аустрије, Архиву Главног града Будимпеште и Архиву Српске православне цркве у Сент Андреји. Током ове стручне екскурзије радници Архива су се упозна-ли са условима и начином рада ових архива и архивском грађом која се односи на територију у надлежности Историјског архива Града Новог Сада. Током екскурзије договорена је сарадња са овим архивима.

227

Споменка Петровић, архивски саветникИсторијски архив у Панчеву

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ У ПАНЧЕВУ

Историјски архив у Панчеву већ неколико година адаптира и реконс-труише зграде Архива. Извршена је реконструкција крова, дворишне фа-саде, сечење влаге и друго што је условило честа измештања архивске грађе из депоа у депо. И поред ових радова Архив успева да обавља пос-лове на заштити архивске грађе и регистратурског материјала. Редовно се врше обиласци регистратура, сређују се и обрађују архивски фондови и збирке, и примају се корисници архивске грађе како они који траже податке у јавноправне и приватноправне сврхе ради остваривања права на повратак одузете имовине, рехабилитације, ратне одштете или оства-ривања пензије, тако и они који је користе у научне и друге истраживачке сврхе – ради израде породичног стабла или дипломског, докторског или магистарског рада. Спроводи се заштитно микрофилмовање и дигитално снимање црквених матичних књига које се налазе у власништву цркава. До сада су у потпуности снимљене матичне књиге места на подручју општина Панчево и Ковачица док је снимање матичних из места са под-ручја општина Ковачица и Ковин у току. До сада је урађено преко 80 хиљада снимака.

Поред редовних послова и задатака Историјски архив у Панчеву је у протеклом периоду развио богату изложбену и издавачку делатност.

228

Споменка Петровић

Свакако да је најважнији услов за успешну излагачку активност Ис-торијског архива у Панчеву била адаптација простора у приземљу зграде Архива у Галерију.

Истакнуто место у раду Историјског архива у Панчеву имале су из-ложбена и издавачка делатност.

Поставке изложби:

2006.

Занатске исправе из збирке Историјског архива у Панчеву. Изложба и каталог. Изложба је отворена у селу Бока, 25. 2. 2006. године, а била је постављена и у Београду на представљању привреде у Сава центру. Благо музеја Српске православне епархије Будимске – Сентандреја у

Галерији у Архиву у Панчеву.Благо музеја Српске православне епархије Будимске – Сентандреја у

галерији у Опову и у галерији у Омољици.Јеврејске синагоге у Србији, у сарадњи са Јеврејском општином из Пан-

чева. Изложба је постављена у Галерији Архива почетком септембра. Први међународни бијенале EX LIBRIS, у Галерији Архива у Панчеву.

Изложба је била постављена и у Новом Саду.Изложбе радова са Ликовне колоније Делиблатски песак 2005.Новогодишња изложба Девет сликара отворена 30. децембра 2006.

2007.

Милица Грбић, слике;Миливој Ђорђевић, слике;Пристаниште и луке на Дунаву у Панчеву;Изложба слика Нађ-Шиво Золтана у сарадњи са Културно-уметнич-

ким друштвом Петефи Шандор из Панчева поводом 60 година друштва;Наше воде, изложба дечјих радова; Станко Гвозденац, слике;Владимир Томић, слике;Добривој Рајић, слике;Мирослав Савков, Графике; Два тунижанска фотографа, изложба фотографија; Први бијенале

оригиналног цртежа Србије у Панчеву;Поставка Колекције фестивала младих из Цеља;

229

Дешавања у историјском архиву у Панчеву

Миливој Ђорђевић, пастели, и Новогодишња изложба слика;

2008.

Српска Крајина кроз векове, у сарадњи са Удружењем Срба из Хрват-ске и Српским културним друштвом Зора;

Новогодишња изложба, постављена у Самошу;Новогодишња изложба, постављена у галерији Архива;Први бијенале оригиналног цртежа Србије, постављена у Народном

музеју у Зајечару;Учешће у манифестацији Ноћ музеја;Занатске исправе, у сарадњи са Архивом из Цеља, изложба је била

постављена у Панчеву и Цељу, а издат је и пратећи каталог на српском и словеначком језику;Други међународни бијенале EX LIBRIS; 170 година Панчевачког српског црквеног певачког друштва;Изложба графика и цртежа Далибора Анђелковића, иИзложба графика и цртежа Јелене Бекић.

Издања Архива:

2006.

Миховила Томандл, Српско световно школско позориште у Војводини крајем 18. и почетком 19. века;

Миховил Томандл, Српско позориште у Војводини I и II;Споменка Петровић, Дечје позориште Жарко Зрењанин – Панчево; Срећко Милекер, Повесница Слободне краљеве вароши Вршца I и II; Јевреји у Банату 1716–1739;Аналитички инвентар Ватрогаство 1795–1872;Аналитички инвентар Пекарство и посластичарство1794–1872;Љубомир Рељић, Из народа за народ;Лука Илић-Ориовчанин, Историјска скица царско-краљевског војног

комунитета Панчева (репринт);Гордана Јованов, Приче банатске или 33 банатска живота; Историја дечјег позоришта у Војводини и Панчеву. Преглед колонизације у Војводини у XVIII и XIX веку.

230

Споменка Петровић

Војловички записи, текстови светог Владике Николаја из периода када је био заточен у манастиру Војловица;

2007.

Јевреји у Панчеву 1794–1872. аналитички инвентар – каталог;Гордана Јованов, Чији си? Књига шпицнамета Горњег и Доњег Бана-

та (са посебним освртом на Самош и околину);Летопис српске православне цркве у Боки, Historia domus римокато-

личке цркве у Боки; Раденко Топаловић, Хроника дечјег одељења болнице у Панчеву 1951–

2006;250 година католичке цркве у Панчеву;Драгутин Илкић, Поход (роман);Шимон Ђармати, Баба Анујка. Врачара из Владимировца;Шимон Ђармати, Марјаш, последњи банатски разбојник;Хамид Кабадаја, Цезар љути, Клеопатра драга. Збирка поезије;Јан Чаплович, Kovačický proces (у сарадњи са Месном заједницом Ко-

вачица);

2008.

Драган Момчиловић, Цариградске судбине (роман);Драгутин Илкић, Сироти кривци (роман);Иван Јакшић, Српска православна црква у Стоном Београду (књига је

објављена на српском и мађарском језику);Франческо Гризелини, Покушај проучавања политичке и историје

природе Тамишког Баната;Миховил, Томандл, Споменица Панчевачког српског црквеног певач-

ког друштва;Мита Топаловић, Литургија за два гласа (репринт); Летопис миноритског манастира у Панчеву (на мађарском језику);Олга Зиројевић, Турци у Подунављу, Жељко Крушка, Последња карика (роман)

231

Фодор Иштван, виши архивистаИсторијски архив Сента

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СЕНТА

Историјски архив у Сенти и Друштво архивских радника Војводине 1. и 2. јуна 2006. године организовали су Архивске дане у Сенти, пово-дом 500-годишњице доделе Повеље о привилегијама мађарског краља Ладислава II Сенти, којом су Сенти дароване градске повластице, као и право коришћења печата.

Програм архивских дана је почео у Свечаној сали Скупштине општи-не Сента где се присутнима најпре обратио председник општине Сента Атила Јухас, који их је упознао са основним подацима о Сенти. Затим је Иштван Фодор, директор Историјског архива у Сенти одржао излагање Сента слободан краљевски град поводом петстогодишњице добијања статуса слободног краљевског града. Потом су Милена Поповић-Субић и Ненад Предојевић представили трећу свеску Архивских анала. Манифес-тација је настављена отварањем изложбе Архиви Војводине и Републике Мађарске, коју је отворио др Ласло Шеги, председник Друштва мађар-ских архивиста. На изложби су се представили архиви из Војводине и Републике Мађарске са основним подацима о својој установи и најста-ријим документима која чувају. У послеподневним часовима учесници манифестације, архивисти из архива из Србије и Мађарске обишли су културне установе у Сенти и разгледали град. Другог дана манифеста-ције информатичка предузећа Canon Adria у сарадњи са Саботроником

232

Фодор Иштван

из Сенте, Fujitsu-Siemens у сарадњи са предузећем SKS Company из Сенте и Економ из Београда представили су своје хардверске и софтвер-ске производе који могу да служе и у пословима заштите архивске грађе и регистратурског материјала. На Архивске дане је дошла и делегација Архива Главног града Будимпеште која је у периоду од 29. маја до 2. јуна 2006. посетила Архив Војводине, Историјски архив у Суботици, Исто-ријски архив Града Новог Сада, Архив „Срема“ у Сремској Митровици и Историјски архив Београда.

Директор Историјског архива Сента, виши архивиста Иштван Фодор примио је 20. августа 2006. године у Будимпешти Паулерову награду, нај-више стручно признање за архивисте у Републици Мађарској које носи име Ђуле Паулера (Pauler Gyula) првог директора Земаљског архива. На-граду додељује Министарство за образовање и културу од 1992. године. Награду годишње добијају четири архивиста. За изузетне успехе понекад се додељује и архивистима из иностранства.

Директор Архива, Иштван Фодор, присуствовао је од 28. до 30. авгус-та 2006. Конгресу Друштва мађарских архивиста у Весприму са преда-вањем о војвођанским архивима и о радовима на изради водича о ста-ријим фондовима архива у Војводини, насталим до 1918. године.

Иштван Фодор и архивиста Молнар Тибор присуствовали су 19. ок-тобра 2006. у Кечкемету Архивском дану Архива Бач-Кишкун жупаније. У оквиру Архивског дана одржана је научна конференција на тему Бач-Кишкун жупанија у револуцији 1956. године на којој је Тибор Молнар одржао предавање под насловом: Догађаји мађарске револуције из 1956. године у Војвођанској штампи на мађарском језику.

Током 2006. године представници Архива су присуствовали и I Кон-гресу архивиста Босне и Херцеговине одржаном од 2. до 4. новембра 2006. у Сарајеву.

Историјски архив у Сенти је 18. новембра 2006. поводом 500-годишњи-це доделе Повеље о привилегијама Сенти, којом је мађарски краљ Ладислав II Сенти даривао градске привилегије и право коришћења печата, органи-зовао је научни скуп 18. новембра 2006. године у Градском музеју Сенте.

У Генералном конзулату Републике Мађарске у Суботици, пред-стављена је 12. децембра 2006. књига архивиста Молнар Тибора који об-рађује чланке новосадског дневника „Mađar So“ који говоре о револуцији у Мађарској 1956. године.

Историјски архив Сента је у сарадњи са Друштвом мађарских архи-виста од 20. до 23. новембра 2007. одржао семинар са практичним радом

233

Дешавања у Историјском архиву Сента

на сређивању фондова насталих до 1918. године. Рад се одвијао у ле-пом амбијенту у „Кући стваралаца” у кругу Завода за мађарску културу у Сенти. Скуп је отворио Иштван Фодор, директор Историјског архива Сента.

Првог дана предавачи су били др Ласло Сеги, председник Друштва мађарских архивиста који је представио мађарску архивску мрежу и др Виктор Харасти заменик генералног директора Архива Главног града Будимпеште, који је одржао предавање о овом Архиву, који је недавно премештен у нову зграду опремљену најмодернијом технологијом и може да прими 70 километара архивске грађе.

Другог дана семинара др Клара Дока (Мађарски Државни архив) говорила је о канцеларијском пословању грађанског друштва у перио-ду 1850–1918. Ержебет Апро заменик директора Архива жупаније Бач-Кишкун у Кечкемету, колегиница из Историјског архива у Суботици, представила је помагало/упутство за сређивање грађе регионалних и ло-калних самоуправа. Након тога Шандор Нађ, из Архива Главног града Будимпеште говорио је о судству и њиховом канцеларијском пословању за време дуализма (1872–1918) са посебним освртом на ниже судове. На крају Тибор Молнар архивиста Историјског архива Сента одржао је своје предавање о Сенћанском краљевском среском суду. Ова два предавања директно су се надовезала на тему Саветовања Друштва архивских рад-ника Војводине, Сређивање архивских фондова у области правосуђа од-ржаног у Новом Саду у децембру 2006. године.

Трећег и четвртог дана учесници едукације из Зрењанина, Панчева, Новог Сада, Суботице и Сенте имали су вежбе – практичан рад на сређи-вању грађе фондова Историјског архива сента Ф. 40 Општина Хоргош Horgos Község, (1888–1913), 1888–1913 и Ф. 003 Сента град са уређеним сенатом Zenta Rendezett Tanácsú Város, (1850–1918), 1850–1918. Рад се одвијао у две групе под руководством предавача. У међувремену саслу-шали смо још једно предавање Шандора Нађ на тему: „Изградња базе података из грађе правосудних органа“.

Уводна предавања господе Сегија и Харастија била су отворена тако да су могли су да их прате и грађани. Штампа и други медији пратили су рад Семинара. Колеге из Мађарске донеле су материјал њихових преда-вања, који је умножен и подељен учесницима. Донели су и разне прируч-нике, међу њима и приручник за слушаоце курса за архивске помоћнике. Колеге учесници едукације у Сенти предложили су да се исти преведе на српски језик.

234

Фодор Иштван

Представници Архива били су током 2008. гости на Конгресу Друшт-ва мађарских архивиста у Залаегерсегу одржаном од 26. до 28. августа, 21. Саветовању Архива и архивских запосленика Тузланског кантона са темама Архивска грађа у настајању, Заштита архивске грађе – међуна-родни и национални аспекти, Актуелна питања архивске теорије и прак-се. По одласку из Тузле остварена је и посета Архиву Средњобосанског кантона у Травнику. Представници Историјског архива Сента Иштван Фодор и Ференц Сиђи били су гости и на конгресу и саветовању Хрват-ског архивског друштва одржаном у Трогиру од 15. до 17. октобра 2008. са темама Стандардизација архивске струке, Из архивистике и архивске праксе, Целоживотно образовање архивских радника, Етика и струка.

235

Татјана Стеванчев, архивистаИсторијски архив Сомбор

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СОМБОР У ПЕРИОДУ 2006–2008. ГОДИНЕ

Осврнемо ли се на период протекле три године, бројни би се догађаји и радни резултати могли истаћи својим значајем како за укупно посло-вање тако и за стручни рад Архива. Навођење свих, овај би текст учини-ло предугачким. Због тога у најкраћим цртама износим најважније по-датке и догађаје који су обележили протекли трогодишњи период а који се односе на архивску грађе коју чувамо, објекте у којима се налазимо, издавачке подухвате и културно-пропагандну делатност Архива.

ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА

Најзначајнији догађај је свакако јубилеј 60 година рада Историјског архива Сомбор. Прослава јубилеја обележена је свечаним скупом у Ве-ликој сали Скупштине града Сомбора, 2. децембра 2008. године. Скупу су присуствовали бројни гости и званице из јавног, културног и политич-ког живота западно-бачког округа али и бројни посленици архивистичке струке из архива широм Србије.

236


Прослава јубилеја Историјског архива Сомбор Годину јубилеја, Архив је дочекао са 558 регистрованих фондова и

збирки (са територије града Сомбора и општина Апатин, Бач, Кула и Оџаци) у количини од 3090,57 дужних метара архивске грађе, за период 1612–2007. године. Од укупног броја фондова и збирки, 326 фондова су регистратурски сређени (у количини од 1801,56 метара) а архивистички је обрађено 37 фондова и збирки. Такође, одлуком Народне скупштине Републике Србије, 29 фондова и збирки категорисано је као културно добро од изузетног значаја а одлуком Управног одбора Архива Србије исте године, чак 74 фонда и збирке категорисано је као културно добро од великог значаја.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ПОВЕЉЕ СЛОБОДНОГ И КРАЉЕВСКОГ ГРАДА СОМБОРА

У оквиру прославе јубилеја, приређена је и свечана промоција фототип-ског издања Повеље слободног и краљевског града Сомбора из 1749. године, објављеног у редактури академика Славка Гавриловића.

237

Историјски архив Сомбор у периоду 2006–2008. године

Повеља слободног и краљевског града Сомбора

У оквиру свечане промоције Повеље, др Владан Гавриловић, са Ка-тедре за историју Филозофског факултета у Новом Саду, говорио је о историјском контексту и времену које је претходило и у коме се родила идеја и издејствовала Повеља, а о припремању Повеље за штампу са ста-новишта заштите документа, говорила је уредник овог издања госпођа Весна Башић, архивиста из Архива Војводине у Новом Саду, нагласив-ши да је издање Повеље слободног и краљевског града Сомбора, значајно по томе „што је овај документ у њему фототипски објављен у свом извор-ном облику, са латинским преписом и преводом на српски језик. Отиснут оригинал документа је форматом, изгледом и бојом папира у потпуности веран изворнику. На овај начин Повеља ће бити знатно доступнија науч-ној и широј јавности, дајући нов изазов и подстрек истраживачима који ће проучавати не само њен историјски или правни аспект већ и калиграф-ске и палеографске особине Повеље, као и њено уметничко обликовање и украшавање. Истовремено, оригинал ће бити заштићенији“.

Пројекат је реализован средствима Покрајинског секретаријата за културу Нови Сад у износу од 960.000,00 динара, Скупштине општине Сомбор и донацијом „Сомбор-гаса“ из Сомбора.

238


На овом издању у својству преводиоца, лектора или стручног сарад-ника радили су: Татјана Стеванчев, Јован Славковић, Адам Перишкић, Ирина Перишкић-Цурновић, Иштван Вираг, Марија Перишкић, Дра-гољуб Гајић и Михаило Антоловић. Графичко и ликовно обликовање урадио је академски сликар-графичар Милан Јовановић–Јофке. Књига је одштампана у новосадској штампарији „Симбол“, а 99 нумерисаних примерака Повеље, у плишаним корицама са златном врпцом која је до-нета из Русије, повезан је и укоричен на посебан начин, али идентично као оригинална Повеља.

У току 2008. године, Архив је издао и свеску 11. у оквиру едиције – При-лози за завичајну историју Сомбора, аутора Бранислава Даниловића, „Га-ково и Крушевље логори за подунавске швабе у Бачкој 1945–1947“.

РЕКОНСТРУКЦИЈА КРОВА НА ОБЈЕКТИМА АРХИВА

У оквиру програма у области архивске делатности, Министарство културе Републике Србије, финансирало је у току 2007. године реконс-трукцију кровова Историјског архива у Сомбору. За ову намену, Минис-тарство је обезбедило значајна средства у износу од 2.564.376,00 динара а Општина Сомбор је суфинансирала радове са 314.854,68 динара.

Реконструкцијом су обухваћени објекти Историјског архива у Сом-бору, на Тргу цара Лазара бр. 5, који се налазе у оквиру просторне кул-турно историјске целине „Историјско језгро Сомбора – Венац“, које је заштићено као културно добро од великог значаја („Службени лист АПВ“ бр. 25/1991). Успешном реализацијом пројекта, заштићена су не-покретна културна добра (објекти Архива) као и покретно културно доб-ро (архивска грађа града Сомбора и општина Апатин, Кула, Оџаци и Бач – која се чува у Архиву).

239


Зграда Историјског архива Сомбор

Реконструкција је обављена према пројекту Покрајинског завода за заштиту споменика културе а обухватила је кровопокривачке радове са статичком санацијом кровне конструкције, израду хоризонталне хидро-изолације и санацију кровне конструкције у укупној површини од 955 м2. Решење о мерама техничке заштите и вршење стручног инвестиционог и конзерваторског надзора над извођењем радова, такође је спровео Покрајин-ски завод за заштиту споменика културе. Сви изведени радови су усагла-шени са очувањем амбијенталних својстава заштићеног окружења.

ЗАШТИТНИ ЗНАК АРХИВА

На почетку трећег миленијума, желећи да се архив на савремен и маркетиншки квалитетан начин презентује у будућности, те да у јав-ности утиче на стварање визуелне (графичке) идентификације ар-хива, Стручно веће Историјског архива Сомбор донело је 2006. године одлуку о избору заштитног знака Архива.

240


Знак Историјског архива Сомбор

Знак Архива представља комбинацију словног и сликовног решења са логом „ИАS“, а на знаку се налази и ромб који представља суви жиг којим су стара документа печаћена, као и стреле изведене у печатном воску које симболизују сусрет прошлости и будућности у иницијалу А (Архив).

На основу изабраног заштитног знака, начињен је нов меморандум Архива као и застава и билборд који красе главни улаз и хол у згради Архивa. Аутор идејног решења заштитног знака Архива је Милан Јова-новић – Јофке, академски сликар-графичар из Сомбора.

ПРЕУЗИМАЊЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И РЕГИСТРАТУРСКОГ МАТЕРИЈАЛА

Архиви нису затворени и изоловани системи, те све промене које се дешавају у нашем друштву директно утичу на обим, врсту и организа-цију рада и пословања архива. Најдиректнији утицај у последњих де-сет година се огледа у проблематици претходне заштите и преузимања архивске грађе од регистратура (стваралаца) престалих са радом у пос-тупку стечаја или у процесу реструктуирања у поступку приватизације, или пак од стваралаца код којих је дошло до поништавања приватизације због неиспуњавања одредби уговора.

У том смислу, протекли трогодишњи период је за Архив у Сомбору представљао озбиљан изазов у смислу претходне заштите и преузи-мања архивске грађе од стваралаца престалих са радом, јер се тренд повећања количине архивске грађе која се на годишњем нивоу преузима и даље наставља.

241


Година Количина преузете архивске грађе(у дужним метрима)

2006. 132.272007. 77.002008. 156.45Укупно 365.72

Закон о културним добрима у члану 41. дефинише да се одабрана, сређена и пописана архивска грађа као и регистратурски материјал, на-стали у раду органа, установа, предузећа и других правних лица који су укинути или су престали с радом, сматрају доспелим за преузимање, ако нико није преузео њихова права и обавезе.

И поред тога, врло је честа ситуација да се грађа стваралаца преста-лих са радом преузима у несређеном стању па чак и без примопредајног записника, можда је најбоље рећи – спасава, како би се омогућило да грађани који су радили у тим предузећима дођу до основних података потребних у сврху регулисања права из радног односа. У таквим ситу-ацијама преузета грађа је углавном некомплетна и несређена а често се дешава, да део грађе пре преузимања у регистратури буде уништен и да се не може доћи до података када је то учињено, и ко је одговоран за уништење.

Моментом преузимања архивске грађе од стваралаца престалих са ра-дом, повећава се број захтева грађана за издавање чињеница садржаних у преузетој грађи (о оствареном радном стажу и зарадама, врсти радног места, добијања или откупа стана, стамбених кредита, уписа или купо-вине деоница и сл.).

Година Број захтевана годишњем нивоу

Број захтева за податке из радног односа

2006 2165 6412007 794 4302008 821 445

Укупно 3780 1516 (40.10 %)

242


До повећања броја захтева грађана дошло је и: 2005. године, након усвајања Закона о евидентирању одузете имовине, 2006. године, након усвајања Закона о уплати доприноса за ПИО (тзв. повезивање стажа), 2007. године, након преузимања значајне количине матичних књига рођених, венчаних и умрлих од месних канцеларија са територије СО Сомбор, Апатин и Оџаци,

2008. године, у вези са легализацијом бесправно подигнутих грађе-винских објеката и укњижбе легално саграђених објеката.

У архиву је запослено 5 архивских помоћника (запослени са 4. сте-пеном стручне спреме и одговарајућим стручним звањем) који раде на сређивању архивске грађе и решавању захтева странака. Повећање броја захтева на годишњем нивоу је довело до ситуације да архивски помоћ-ници већину радног времена у току године проводе на решавању при-мљених захтева, што је резултирало значајним смањењем обима посла на сређивању архивске грађе. Ова ситуација је директно утицала и на смањење количине безвредног регистратурског материјала који се излу-чи у току године, те се на тај начин у незнатној мери ослобађа додатни простор за смештај архивске грађе.

У протеклом трогодишњем периоду, ова ситуација је у највећој мери утицала на предмет, обим и организацију рада и пословања Архива. Број-ни проблеми: недостатак смештајног простора за архивску грађу, недо-вољан број запослених у одељењу претходне заштите архивске грађе (је-дан извршилац), незадовољавајућа комуникација и сарадња са стечајним управницима и неиспуњавање обавеза према Закону о културним добри-ма, успешно су превазиђени захваљујући уложеним значајним напорима и додатном ангажовању запослених у Архиву, а све у циљу претходне заштите архивске грађе од оштећења и уништења.

243

Дејан Мостарлић, архивиста, директор Историјског архива „Срем“, Сремска Митровица

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ „СРЕМ“

Историјски архив „Срем“ је регионална установа културе која делат-ност заштите архивске грађе обавља на територији свих седам сремских општина. Последње године, популарно назване „годинама транзиције“, обележене су друштвено економским специфичностима којима и архи-ви као установе општег типа и значаја, морају да се стручно, кадровски и технички прилагоде пратећи убрзану динамику многобројних друшт-вених промена. Једини сремски Архив основан новембра 1946. године, крајем 2006. године обележио је велики јубилеј – шест деценија рада и постојања. Ово је била јединствена прилика да се на свечаности органи-зованој тим поводом архив захвали свима који су у досадашњим дeце-нијама помагали и подржавали његов рад, а највише тренутно запосле-ним и пензионисаним радницима овог архива.

У Историјском архиву „Срем“ на пословима заштите архивске грађе и регистратурског материјала, као и пословима њеног сређивања, обра-де, коришћења, истраживања и публиковања ради укупно 16 радника. У структури запослених, шест радника имало је високу стручну спре-му, док су два квалификована радника ангажована са трећим степеном стручне спреме. У складу са Правилником о условима за стицање струч-них звања у архивској делатности, сви запослени на које се односи оба-веза полагања стручног испита, положили су архивистички испит.

244

Дејан Мостарлић

Руководиоци и сви запослени у Историјском архиву „Срем“ настојали су да успешно одговоре на изазове савременог доба у смислу интензиви-рања рада у оквиру Одељења за заштиту регистратурског материјала и архивске грађе на терену како би се повећаним бројем обилазака и пру-жањем стручне помоћи регистратурама у условима својинске трансфор-мације и осталих привредних субјеката, стечајева и ликвидација, зашти-тила и сачувала постојећа архивска грађа и регистратурски материјал.

Запослени у служби за заштиту регистратурског материјала и архи-вске грађе на терену извршили су ревизију свих података и евиденција, усклађујући их са реалним стањем што је допринело ефикаснијем и ква-литетнијем раду ове службе, која се у свакодневном раду иначе суочава са мноштвом објективних проблема, пре свега непрецизном и непотпу-ном законском регулативом али и генерално, недостатком опште свести о значају архивске грађе.

Количине преузете архивске грађе у значајној мери су повећане, што овом архиву као и вероватно већини осталих архива, ствара изузетне проблеме у трајном одлагању и чувању архивске грађе, те се проблем обезбеђивања новог депоа већ појављује како актуелна тема. Само током 2006. године преузето је 10 архивских фондова а на терену је излучено преко 750 метара регистратурског материјала. Количине грађе доспеле за преузимање у наступајућим годинама показују тенденцију великог, го-тово незадрживог раста.

У Одељењу за регистратурско сређивање и обраду архивске грађе извр-шено је ажурирање свих досијеа фондова у складу са мерама наложеним од стране матичног Архива Војводине, што је уз редован надзор овог Архива допринело да се сређивање архивске грађе и регистратурског материјала врши на један стандардизован и ван сваке сумње квалитетнији начин.Одељење коришћења архивске грађе било је у приличној мери опте-

рећено многобројним захтевима странака и грађана, који се у наведеним друштвено-економским околностима ради остваривања својих права или потреба научног истраживања, обраћају Архиву. Годишњи број овак-вих захтева превазилази цифру од 3.000, а архивистима је познато колико оперативно решавање ових захтева изискује времена, пажње и концент-рације запослених у овом одељењу. Ових година, актуелни су били захте-ви у вези са повраћајем одузете имовине после Другог светског рата али и подаци о радном стажу, уверењима о завршеној школи и слично.Одељење за истраживање и публиковање архивске грађе имало је зна-

чајне активности чији је резултат чињеница да Историјски архив „Срем“

245

Дешавања у Историјском архиву „Срем“

има препознатљиву и више него упечатљиву издавачку делатност. Током 2005. године Архив је издао следеће публикације: У оквиру серије Грађа – Магистрат трговишта Рума, др Владана Гавриловића; монографију др Ненада Лемајића Српска елита на прелому векова у сарадњи са Фи-лозофским факултетом у Новом Саду; Водич кроз архивске фондове Ис-торијског архива „Срем“, свеске трећа и четврта – главни уредник Нада Симић-Лемајић, приређивачи Драгомир Живановић, Светислав Срдић и Драгица Вулин; као и часопис Споменица Историјског архива „Срем“ број 4, чији је уредник мр Ђорђе Ђурић.

Током 2006. године публикован је шести број часописа Споменица Историјског архива „Срем“ као и монографија мр Снежане Божанић Ибарско језеро Светостефанског властелинства,

Током 2008. изашао је седми број часописа Споменица Историјског архива „Срем“ и фотомонографија о Сремској Митровици под називом Град вреднији од царске кћери.

Настављени су истраживачкки пројекти Етничка структура станов-ништва Срема и истраживање архивских фондова Градско поглаварс-тво Митровица (1787–1918), Окружни народноослободилачки одбор Сремска Митровица, Народни одбор Среза Сремска Митровица.

Вршено је прикупљање материјала у оквиру пројекта Политички пла-кат. Настављен је рад на дигитализацији видео записа вести локалне те-левизије и рад на формирању збирке фотографија Сремске Митровице.

Поводом јубилеја 60 година рада Архива, новембра 2006. године при-ређена је и изложба у којој су коришћени материјали и документа из фон-да „Градско поглаварство Митровица“ а исте године снимљен је и доку-ментарни филм о раду Архива и његовом шестдеценијском јубилеју.

У лето 2005. године Архив је угостио еминентне учеснике научног скупа „Балкан и Панонија кроз историју“, а 2006. године Историјски архив „Срем“ био је домаћин традиционалног међународног научног симпозијума „Антика и савремени свет“ који окупља научне ствараоце из различитих области којима је заједничко истраживање тековина ан-тичке цивилизације и њиховог утицаја на савремене друштвене токове и појаве.

Архив је са Друштвом за античке студије Србије и Карловачком гимна-зијом 2007. организовао научни симпозијум под називом Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, који је у Сремској Митровици окупио домаће и иностране научнике из области античке философије, филологије, историје, права, астрономије и других дисциплина.

246

Дејан Мостарлић

Сарадња са овим установама је настављена и 2008. када је организо-ван научни симпозијум под називом Антика и савремени свет – Антички свет, европска и српска наука.

У оквиру Одељења општих послова Историјског архива „Срем“ на-ставило се са остваривањем правно административних, нормативних и материјалних претпоставки за реализацију амбициозних стручних зада-така. Израђен је и усвојен низ значајних правилника, а запослени у Архи-ву упућивани су на различите облике стручног усавршавања.

Децембра 2006. године архивисти Светислав Срдић, Мирјана Теодо-ровић, Миливоје Спасојевић, Мирјана Медалић, Драгица Вулин, Јулија-на Голчевски и директор Дејан Мостарлић учествовали су на Саветовању архивских радника Војводине у Новом Саду. Том приликом презентован је рад пензионисаног колеге Драгомира Живановића „Организација пра-восуђа на подручју Срема за време НДХ 1941–1944. године“.

Током 2006. године Архив Срема посетила је делегација Архива Глав-ног града Будимпеште из Мађарске, што је била добра прилика за дру-жење али и размену стручних информација и искустава.

Историјски архив „Срем“ и Институт за савремену историју из Београ-да потписали су 2007. Протокол о сарадњи којим је Архиву уступљен велик број историографских издања ове научне установе при чему је до-говорена интензивна научна и стручна сарадња.

У техничком погледу забележен је низ значајних иновација које се огледају у набавци нове рачунарске опреме. Сајт Архива налази се у UNESKO-вом веб порталу и посећује га велики број корисника. Извр-шене су и припреме за отпочињање дигитализације вредних архивских докумената.

Сарадња са медијима била је на завидном нивоу као и сарадња са ло-калном самоуправом, надлежним републичким министарствима и пок-рајинским секретаријатима који су у значајној мери показали разумевање за потребе али и значај Историјског архива „Срем“ не само у садашњим већ и у неким будућим временима.

247

Зоран Вукелић, архивиста Историјски архив Суботица

ДЕШАВАЊА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ СУБОТИЦА

Историјски архив у Суботици је 2005. пресељен у нове радне просто-рије и заслугом општинске власти добио на коришћење нов смештајни простор величине преко 600 метара квадратних на три етаже у објекту такозваног Маргит млина за готово 2.000 дужних метара архивске грађе. Тако да је на крају 2005. године Историјски архив Суботица у својим депоима чувао 442 архивска фонда и збирке у количини од 4.702 дужна метра. Запослени у Архиву јачали су међуархивску сарадњу учествујући на стручним саветовањима у земљи и иностранству. Радници Архива били су у посетама Државном архиву у Осијеку и Архиву Бач-Кишкун жупаније у Кечкемету. Развијане су основне функције архива и успешно је организована издавачка делатност издавањем монографије др Емила Либмана Лекарска друштва у Суботици. Различитим пројектима Архив је отваран за све узрасте популације града и оних који у Суботицу само свраћају, поготово школску децу. Програм „Архив и школа“ заживео је пуним плућима. Највећи посао са којим се те године суочио Историјски архив у Суботици као и сви архиви у Србији било је издавање докумен-тације у вези са евидентирањем имовине на основу Закона о евиденти-рању и пописивању насилно одузете имовине после 1945. године.

У 2006. години Историјски архив у Суботици чувао је у својим депои-ма 450 архивских фондова и збирки, укупне количине 4.794 дужна метра.

248

Зоран Вукелић

Стручни радници ИАС-а учествовали су на међународним саветовањима архивских радника и на њима износили искуства у свом раду и открива-ли делиће из богатог фундуса грађе која је смештена у четири депоа на подручју општина Бачка Топола и Суботица. Током 2006. године Архив је издао аналитички инвентар фонда Ф. 261 Магистрат Повлашћене краљевске коморске вароши Сент Марија 1743–1779); [1701]1743–1779 [1782] за записнике за период од 1743–1756 године и часопис Ex Pannonia број 9–10 и угостио изложбу Државног архива из Осијека. Самосталне изложбе није приређивао али је сарађивао на изложби Музеја Војводине Живети заједно о заједничком животу Срба и Мађара на овим простори-ма, и уступио архивску грађу за изложбу о Рајхл палати у Суботици. Рад-ници Архива су учествовали на Саветовању Друштва архивских радника Војводине на тему Сређивање архивских фондова у области правосуђа.

2007. године преминуо дугогодишњи директор и пензионер Исто-ријског архива у Суботици Милан Дубајић. Број запослених повећан је на двадесет, као последица повећања обима послова. Крајем године на попису ИАС-а забележен је 451 архивски фонд и збирка, укупне коли-чине грађе 5496 дужних метара. У септембру је одржана свечана кон-ференција на којој смо обележили шездесет година постојања и рада. Конференцији су присуствовали колеге архивисти и други делатници из области заштите културних добара из Суботице, Севернобачког округа, Војводине, Србије те суседних земаља: Босне и Херцеговине, Хрватске и Мађарске. На конференцији је потписан споразум о сарадњи с колегама из Архива Главног града Будимпеште ( Budapest Főváros Levéltára). У октобру, на стручној конференцији у Сегедину, потписан је сличан доку-мент између Архива Чонградске жупаније у Сегедину (Csongrád Megyei Levéltár) и Историјског архива у Суботици. Ови споразуми доприно-се квалитетнијем и стручнијем раду наших установа. Радници Архива учествовали су на семинару о сређивању архивске грађе настале до 1918. који је организовао Историјски архив Сента, Данима архива које су орга-низовали Архив Бач-кишкун жупаније у Кечкемету и Архив Чонградске жупаније у Сегедину и саветовању Архива и архивских запосленика Туз-ланског кантона о архивској грађи у настајању.

Архив је током године издао монографију поводом 60 година од ос-нивања, другу свеску аналитичког инвентара фонда Ф. 261 Магист-рат Повлашћене краљевске коморске вароши Сент Марија 1743–1779); [1701]1743–1779 [1782] за записнике за 1757. годину и часопис Ex Pannonia број 11. Приређена је изложба Архив и школа и угошћена је из-

249

Дешавања у Историјском архиву Суботица

ложба Историјског архива Града Новог Сада Хронологија урбаног раз-воја Града Новог Сада до 1941.

Година 2007. остаће упамћена и по преузимању фонда 278 Срески на-родни суд Суботица (1945–1959); 1945–1959, тако да Историјски архив у Суботици у свом депоу са већ примљеном и обрађеном грађом Среског суда 1967. године, чува 292,63 дужна метра грађе овог историјски и ак-туелно важног фонда за грађане Суботице и целе Србије.

Архив је 2008. године чувао 5.736 дужних метара архивске грађе у 458 архивских фондова и збирки. Те године Архив је организовао Први суботички архивски дан и започео пројекат Архив и учитељи. Приредио је изложбе Државног архива у Осијеку и Архива Чонградске жупаније у Сегедину Старе и вредне књиге из архивске библиотеке. Објављена је монографија Грађа за медицинску библиографију Суботице (1828–2005). Обављене су посете колегама архивистима у Сегедину, Баји, Печују, За-лаегерсегу и Осијеку. После дуге и тешке болести напустио нас је 26. новембра колега Габор Лелија, виши архивиста.

250

Милан Лабус, архивски помоћникИсторијски архив Кикинда

ПОСЛОВИ НА ИЗДАВАЊУ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ПО ЗАХТЕВИМА СТРАНАКА У ВЕЗИ СА ЗАКОНОМ О ПРИЈАВЉИВАЊУ И ЕВИДЕНТИРАЊУ

ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ

У Скупштини Србије крајем 2002. године најављено је доношење Закона о денационализацији, а средином 2005. године донет је Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине који је предвидео да се пријављивање и евидентирање одузете имовине обави до 30. јуна 2006. године. У том периоду Историјски архив у Кикинди имао је више од хиљаду захтева за издавање документације о одузимању имовине за под-ручје општина Кикинда, Нови Кнежевац, Чока и мањи број захтева за Зрењанин (села Бочар и Ново Милошево).

Стручни радници који су радили на пословима издавања ове доку-ментације у настојању да у што већој мери удовоље захтевима странака, извршили су детаљнији увид у садржај архивских фондова у којима се налази архивска грађа са подацима о одузетој имовини.

Ово је било неопходно и поред чињенице да су за ове фондове из-рађени сумарни инвентари. Највећи проблем у проналажењу и издавању документације представљала је чињеница што архивски фондови са те-риторије општина Чока и Нови Кнежевац нису комплетни, тј. добар део

251

Послови на издавању документације по захтевима странака у вези...

документације није сачуван у регистратурама. Када су у питању архив-ски фондови са територије општине Кикинда, може се рећи да је доку-ментација која се односи на ову тематику скоро у потпуности сачувана.

Фондови из којих је коришћена документација за потребе удовоља-вања захтевима су следећи:

Фондови органа управе:Ф. 126 Народни одбор среза Кикинда (1945–1959) Ф. 119 Народни одбор среза Нови Кнежевац (1945–1955) Ф. 101 Општина Кикинда (1944–1970) Ф. 130 Општина Нови Кнежевац (1944–1975) Ф. 100 Општина Чока (1944–1965)

Судови и тужилаштва:Ф. 176 Општинско јавно тужилаштво Кикинда (1946–1971) Ф. 99 Срески суд Нови Кнежевац (1944–1963) Ф. 140 Среско јавно тужилаштво Нови Кнежевац (1946–1955)

Катастри:Ф. 33 Уред за катастар Кикинда (1876–1963) Ф. 345 Геодетска управа Нови Кнежевац (1848–1956) Ф. 321 Катастар Чока (1942–1974)

Конфискација и национализација:Ф. 344 Градска комисија за конфискацију Кикинда (1945–1946) Ф. 103 Среска комисија за конфискацију Кикинда (1945–1946) Ф. 327 Општинска комисија за национализацију Кикинда (1959)

Фондови Народних одбора:Ф. 99 НОО Банатска Топола (1944–1955) Ф. 95 НОО Банатско Аранђелово (1944–1959) Ф. 91 НОО Јазово (1944–1955) Ф. 92 НОО Мајдан (1944–1955) Ф. 93 НОО Санад (1944–1955) Ф. 94 НОО Врбица (194–1955) Ф. 125 НОО Падеј (1945–1959) Ф. 116 НОО Црна Бара (1944–1955) Ф. 117 НОО Ђала (1944–1955)

252

Милан Лабус

Ф. 118 НОО Наково (1945–1955) Ф. 120 НОО Руско Село (1944–1957) Ф. 121 НОО Иђош (1945–1957) Ф. 96 НОО Башаид (1944–1959) Ф. 97 НОО Остојићево (1944–1959) Ф. 144 НОО Нови Козарци (1946–1959) Ф. 180 НОО Крстур (1947–1957) Ф. 142 НОО Банатско Велико Село (1946–1956) Ф. 122 НОО Сајан (1945–1957) Ф. 124 НОО Мокрин (194–1959) Фондови Сељачких радних задругаФондови Земљорадничких задругаи као фонд који је највише коришћен у ову сврху фонд Ф. 245 Аграрна

реформа и колонизација Кикинда (1929–1948).Закон о аграрној реформи и колонизацији:Према захтевима из ове области коришћени су фондови, Аграрна ре-

форма и колонизација Кикинда, у коме се налази највећи део обрађених предмета, затим фондови Народних одбора, Катастара, Сељачких рад-них задруга, Земљорадничких задруга, фондови срезова и општина.Закон о конфискацији имовине и о извршењу конфискације:

Ф. 344.20 Списак конфискованих индустријских предузећа у Великој Кикинди 1945. године

253

Послови на издавању документације по захтевима странака у вези...

За ову област интересантно је напоменути да су подаци о конфис-кацији за територију општине Кикинда скоро комплетни и налазе се у фондовима Градске комисије за конфискацију и Среске комисије за кон-фискацију (за села општине Кикинда). Деловодни протокол Градске ко-мисије за конфискацију има 2.862 уписана предмета, а деловодни про-токол Среске комисије за конфискацију 6.190 предмета за 1945. годину и 5.078 предмета за 1946. годину. У овим фондовима се поред података о конфискованој непокретној имовини налазе и подаци о конфискацији покретне имовине, привредних предузећа, занатских радњи, намештаја пољопривредних производа и друго. Интересантно је напоменути да се мањи број предмета конфискације може наћи у фондовима Срезова у до-кументацији из педесетих година прошлог века.Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта:Поред фонда Општинске комисије за национализацију Кикинда, пода-

ци из ове области налазе се још и у фондовима органа управе, катастара, судова , па и у фондовима народних одбора. Део предмета из ове области налази се још увек код ствараоца документације тј. у Скупштини опш-тине Кикинда.

Највећи део захтева упућених Историјском архиву Кикинда односио се на документацију о одузимању имовине по основу наведених закона, а мањи број захтева је био за прибављање података о експроприсаној имовини, затим и о аграрној реформи и колонизацији у Краљевини Југо-славији (земља дељена добровољцима из Првог светског рата).

Историјски архив Кикинда је уложио доста труда и времена да удо-вољи захтевима странака. Незнатан је број захтева на које из објектив-них разлога није било могуће одговорити. Захтеви странака су стизали из свих крајева Србије, бивших република СФРЈ, многих европских зе-маља, као и Америке и Африке.

254

Милена Поповић-Субић, виши архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

АНАЛИЗА ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И РЕГИСТРТУРСКОГ МАТЕРИЈАЛА НА

ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ

Анализа о заштити архивске грађе и регистратурског материјала на територији АП Војводине урађена је на основу овлашћења Архива Вој-водине као матичне установе у области заштите архивске грађе на тери-торији АП Војводине (Закон о враћању одређених надлежности АПВ и Одлуке о утврђивању матичне функције Архива Војводине)1.

Подаци су коришћени из „Упитника о стању и стручном раду архива“2 које су архиви доставили матичном архиву за 2005, 2006. и 2007. годи-ну, као и на основу непосредног увида у стручни рад архива у поступ-ку стручног надзора од стране Комисије архива Војводине у току 2006, 2007. и 2008. године.

Анализа је презентована на колегијуму директора архива у Војводини одржаном 8. септембра 2008. у Архиву Војводине. Колегијуму су присус-твовали и представници Покрајинског секретаријата за културу, Минис-тарства културе, представници локалних самоуправа у којим су седишта општинских архива, Архива Србије и Архива Србије и Црне Горе.

Приказ стања заштите обухвата:

1 Службени лист АПВ, број 11/2003.2 Архивски преглед, 1–4, 1996–1997.

255

Анализа заштите архивске грађе и регистратурског материјала...

1. Правни оквир за обављање делатности2. Месну надлежност архива3. Стварну надлежност архива4. Закључке – предлоге

1.1. ПРОСТОРИЈЕ

Простор за смештај и чување архивске грађе је проблем са којим су архиви суочени од оснивања до данас. Ниједна зграда у коју су смештени међуопштински архиви у АП Војводини није наменски грађена за потре-бе архива. То су, најчешће старе грађевине, првобитно намењене за пот-ребе органа управе Аустро-Угарске монархије, па самим тим и спомени-ци културе. Ови објекти су најчешће влажни, често статички несигурни, ретко имају уређај за вентилацију и грејање у депоима.

Објекти најчешће немају физичко обезбеђење, а често ни алармни систем за дојаву пожара.

Поред неодговарајућих услова за смештај грађе, простор архива не-адекватан је и по распореду радних просторија. У односу на прописане услове3 архиви често немају или имају у недовољној површини посеб-не просторије за пријем и дезинфекцију архивске грађе, конзервацију и рестаурацију, коришћење и излагање архивске грађе.

Прихватни депо имају само Архив Војводине и Историјски архив Зрењанин.

Сви архиви имају депое за чување и смештај архивске грађе с тим да укупна површина депоа Историјског архива Кикинда не износи потреб-них 500 м2 већ само 492 м2.

Одредбу која налаже да архивска грађа, библиотечки материјал, мик-рофилмови и компјутерски материјал могу бити смештени само у при-земљу и на спратовима нису испоштовали Историјски архив Бела Црква, Зрењанин, Суботица и Нови Сад имају просторије депоа и у сутерену и подруму.

Историјски архив Суботица је у току 2005. године је проширио повр-шину депоа добивши на коришћење локацију површине 637,98 м2, обје-кат од три етаже у објекту тзв. Маргит млина (преко 600 м2) где је пресе-

3 Правилник о ближим условима за почетак рада и обаљање делатности установа заштите културних добара (Службени гласник РС, број 21/1995).

256


лио грађу из депоа који су преуређени у канцеларијске потребе. У преос-тали слободни простор може се вршити преузимање према потребама.

Сви архиви имају просторије за обраду и сређивање архивске грађе. Сви архиви имају просторије за коришћење архивске грађе. Читаони-

це у многим архивима служе као вишенаменске просторије. Историјски архив Града Новог Сада је у октобру 2007. добио нову адаптирану чита-оницу и просторију за пријем странака.

1.2. ОПРЕМА

Опрема је други проблем са којим се архиви суочавају од оснивања до данас.

У односу на Правилник о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа заштите културних добара4 стање у ар-хивима у Војводини је следеће:

Сви архиви поседују металне полице, али у Историјским архивима Града Новог Сада, Панчева, Кикинде, Сомбора, Сенте, Зрењанина и Су-ботице њихова укупна дужина не одговара количини архивске грађе, од-носно велик део архивске грађе се налази на дрвеним полицама.

Довољан број металних ормана за смештај и чување плаката, планова и мапа, микрофилмова и компјутерског материјала немају Историјски ар-хиви Бела Црква, Кикинда, Нови Сад, Сомбор, Суботица, Зрењанин, Сен-та и „Срем“, Историјски архив у Панчеву је 2007. године набавио металне полице за смештај и чување плаката, планова и мапа, а од раније поседује металне ормане за смештај микрофилмова и компјутерског материјала.

Историјски архиви на подручју Војводине не поседују у довољној мери за постојећу документацију картотечке и друге ормане за податке о регистратурама, архивској грађи и библиотечком материјалу.

Сви архиви поседују манипулаторске столове за рад на сређивању и обради архивске грађе и библиотечког материјала и читаоничке столове и столице.

Такође, сви архиви поседују апарате за суво гашење пожара, по одго-варајућим прописима из области противпожарне заштите.

Систем грејања без отвореног пламена нема Историјски архив Сом-бор у ком се за грејање користе каљеве пећи. Исти Архив нема ни елек-

4 Службени гласник РС, број 21/1995.

257


трично осветљење у депоима. Хигрометре и термометре немају Исто-ријски архиви Бела Црква, Зрењанин, Сомбор, Срем, Панчево и Нови Сад, док Историјски архив Суботица нема довољан број хигрометара, а Историјски архив Кикинда само 1 термометар.

Сви архиви поседују телефонске и телефакс апарате и бројеве. Архив Војводине је 2004. године увео телефонску централу.

Сви архиви на територији Војводине имају рачунарску мрежу са ком-пјутерима, штампачима и модемима. Овај део опреме архиви употпуњују низ године и године куповином нових рачунара тако да се повећава њихов број, а врши се и замена старијих рачунара новијим. Архив Војводине је преко главног сервера започео пројекат умрежавања архива у Војводини, досада су умрежени Архив Војводине, Историјски архив Кикинда, Исто-ријски архив Зрењанин, Историјски архив Сомбор, Истовремено у раз-воју је и пројекат Информационог система Архива Војводине – ИСАВ.

Из изложених података види се да архивима недостаје:• Опрема објекта у коме је смештена архивска грађа (алармни против-пожарни уређаји за сигнализацију пожара, уређаји за вентилацију и уређају за климатизацију.

• Опрема депоа (металне полице, архивске кутије, метални ормани за чување картографског и другог материјала и категорисане архивске грађе.

• Опрема за микрофилмовање, микрочитачи. • Опрема за читаонице.• Опрема за конзервацију и рестаурацију архивске грађе (ламинатор, књиговезачки алат).

У односу на количину архивске грађе коју чувају архивима недостаје:• Опрема депоа (металне полице, архивске кутије, метални ормани за чување картографског и другог материјала и категорисане архи-вске грађе).

У предметном периоду, архиви су претежно из сопствених средстава на-бављали рачунарску опрему и опрему за дигитализацију архивске грађе.

258


1.3. КАДАР

Одредбама члана 66. Закона о културним добрима5 прописани су ус-лови у погледу степена стручне спреме и стручног испита за поједине послове на заштити културних добара, а Правилником о ближим услови-ма за почетак рада и обављање делатности установа заштите култруних добара прописан је минимум броја запослених за високу и средњу струч-ну спрему одређеног профила.6

Кадровска структура у архивима на територији АП Војводине је за-довољаваљјућа у погледу на прописане услове степена и врсте струч-не спреме и стручног испита. Може се констатовати да нема довољно архивиста са знањем латинског, мађарског и немачког језика због чега послови на обради архивске грађе на овим језицима заостају. Потребан је и већи број радника за одржавање рачунарских система.

У протеклом периоду урађени су помаци у стручном усавршавању радника. Томе је допринело и обновљено Друштво архивских радника Војводине. Одржани су Архивски дани архивиста Војводине и Мађарске у Сенти 1. и 2. јуна 2006. Саветовање у Новом Саду 7. и 8. децембра 2006. на тему Сређивање архивских фондова из области правосуђа и Правци развоја архивистике и архивске службе. Архив Војводине је у сарадњи са Одсјеком за информацијске знаности Филозофског факултета у Загребу 25. априла 2007. организовао радионицу Дигитализација и организација дигиталних архива, а Историјски архив Сента и Друштво архивских рад-ника Војводине у сарадњи са Друштвом мађарских архивиста од 20. до 23. новембра едукацију на тему Сређивање архивских фондова до 1918. године. Један радник архива Војводине је похађао Јесењу архивску шко-лу од 15. до 25. октобра 2007. у Трсту, у организацији Међународног института за архивске науке Трст/Марибор. Архивисти из архива у Вој-водини редовно посећују саветовања и конгресе архивиста у Мађарској, Румунији, Босни и Херцеговини и Хрватској.

5 Службени гласник РС, број 71/1994.6 Службени гласник РС, број 21/1995.

259


Табела

1. П

ростор

/ подаци

за 2

005.

годину

Архиви

Укупно

m2

Депо

m2

Прих.

депо

Радне

Просторије

m2

Мик

рофилм

m

2Читаони

ца

m2

Сала за

изложбе

m2

ИА

Бела

Црква

900

600

300

4565

ИА

Кик

инда

764

492

9432

ИА

Нови Сад

1873

,85

1.13

963

4

ИА

Панчево

3.20

02.

400

800

150

ИА

Сента

2.40

12.

067

4 локације

334

даСента

40

Бечеј 2

0ИА

Сом

бор

974

750

190

34

ИА

„Срем

“1.

300

800

400

80 –

хол

ИА

Суботиц

а23

21,1

979

0,92

227,

5014

419

8,47

35,5

0

ИА

Зрењ

анин

839,

0662

652

254,

5022

,50

читаоница

Архив

Војводине

4.12

02.

576

да1.

396

132

4810

0

260

Милена Поповић-СубићТабела

2. П

ростор

/ подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Укупно

m2

Депо

m2

Прих.

депо

Радне


m2

Мик

рофилм

m

2Читаони

ца

m2

Сала за

изложбе

m2

ИА

Бела

Црква

900

655

пет

4565

ИА

Кик

инда

764

492

944 канц

.– опш

те

намене

32не

постоји

ИА

Нови Сад

1.87

3,85

28 депоа

10 канц.

не постоји

не постоји

ИА

Панчево

3.20

02.

400

800

11 канц.

115

0

ИА

Сента

2.43

120

674 локације

364

С. 7

; Б. 3

даСента

40

Бечеј

20С

. И Б

.ходници

ИА

Сом

бор

974

750

190

; 7 Канц.

34нема

ИА

„Срем

“1.

300

800

400

8 канцеларија

80 –

хол

ИА

Суботиц

а2.

321,

1979

0,92

227,

5014

419

8,47

35,5

0нема

ИА

Зрењ

анин

3.79

058

4,56

5220

4,70


56,3

0

Архив

Војводине

4.12

02.

576

да1.

396

m2

132

4810

0

261

Анализа заштите архивске грађе и регистратурског материјала...Табела

3. П

ростор

/ подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Укупно

m2

Депо

m2

Прих.

депо

Радне


m2

Мик

рофилм

m

2Читаони

ца

m2

Сала за

изложбе

m2

ИА

Бела

Црква

900

655

пет

4565

ИА

Кик

инда

764

492

944 канц

. опш

те

намене

32не

постоји

ИА

Нови Сад

1.87

3,85

28 депоа

10 канц.

не постоји

ИА

Панчево

3.20

024

0080

0 1

1 канц

.1

150

ИА

Сента

2.43

12.

067

4 локације

364

С. 7

; Б. 3

даСента

40

Бечеј

20С

. И Б

.ходници

ИА

Сом

бор

974

750

190

7 Канц.

34нема

ИА

“Срем

”1.

300

800

400


80 -

хол

ИА

Суботиц

а2.

321,

19

790,

9222

7,50

637,

9814

4

198,


35,5

0нема

ИА

Зрењ

анин

3.79

058

4,56

5220

4,70


6514

6

Архив

Војводине

4.12

025

76да

1396

132

4810

0

262


Табела

4. О

према

/ подаци за

200

5. годину

Архиви

Металне

полице

Метални

картотечки

ормани

Апарати

за

суво

гашењ

е

Терм

ометри

и

хигром

етри

Систем

грејањ

аЛиф

тРачунарска

опрема

ИА

Бела

Црква

3.22

81

8нема

централно

нема

4 рачунара

, скенер,

дигитални апарат

, штамп

ачи

ИА

Кик

инда

2.10

92

121 термометар

централно

нема

8 рачунара

, 3

штамп

ача,

1 скенер,

1 лап топ

ИА

Нови Сад

114

1626

нема

струја

нема

Рачун.

мрежа,

4 рачунара

, 3

матрична

и 2

ласерска

штамп

ача,

1 скенер

, дигит

. фо

то апарат,

1 нот

бук

ИА

Панчево

673+

3.09

54

121

Котао на

струју

112

рачунара,

10

штамп

ача,

5 скенера

ИА

Сента

4.29

015

+140

6централно

нема

10 рачунара,

3

штамп

ача,

3скенера,

1 фи

лмски скенер

263


Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за

суво

гашењ

е

Терм

ометри

и

хигром

етри

Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Сом

бор

1.35

02.

200

дрвене

515

нема

Каљаве

пећи

нема

1 сервер

, 9 рачунара,

3 штамп

ача,

1

скенер

, 1 дигитални

апарат

ИА

„Срем

“8.

680

526

нема

топловод

нема


3

ласерска

штамп

ача,

1 скенер

ИА

Суботиц

а10

79

+118

09

195 терм

. и 1

хигр

.Централно

-архив

113

рачунара,

4

скенера,

1 диг

. фото

апарат

и 7

штамп

ача

ИА

Зрењ

анин

1.37

723

10нема

парно

нема


1

скенер

, 4 ласерска

штамп

ача,

1 диг

. фо

то апарат

Архив

Војводине

2.32

5(возова)

10.1

1965

7централно

2

34 рачунара у

мреж

и, 8

ласерских

и

2 матрична

штамп

ача,

3 скенера

, дигитална камера

, ми

кроф

илмска

камера

и la

p to

p

264


Табела

5. О

према

/ подаци за

200

6. годину

Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за

суво

гашењ

е

Терм

ометри

и

хигром

етри

Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Бела

Црква

3.22

81

8нема

централно

нема

X86

1рачунар,

P-

I 1 рачунар

, P-

IV 4рачунара

, 1 скенер

, 2

дигиталн

e камере,

2 штамп

ачa

ИА

Кик

инда

2.10

9 комб

инација

метал

– дрво

212


Градски

топловод

нема

5 рачунара

P-I

V,

3 рачунара

P-I

II,

3 штамп

ача,

2

скенер

a, 1

лап

топ,

1 дигиталнa

камерa

ИА

Нови Сад

114

1626

нема

струја

нема

17 рачунара

са приступом

интернету,

2дигитална

фото

апарата

ИА

Панчево

673+

3.09

54

121

Котао на

струју

1

P-IV

11 ком,

P-

III 2

ком

, P-I

I 2

ком,

14 штамп

ача,

4 скенера и

1 пројектор

265


Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за

суво

гашењ

е

Терм

ометри

и

хигром

етри

Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Сента

4.42

615

+1

ватрост. сет

S-9

38 ком

.S-

50 2

ком

.6

Централно

- градски

нема

P-I

V 1

0 ком,

5 штамп

ача,

3 скенера,

1

филм

ски скенер

, 1

note

book

ИА

Сом

бор

1.35

02.

200 дрвене

515

нема

Каљеве

пећи

нема

IBM

E -

1 сервер

, 10

P-IV

радних

станица

, 3 штамп

ача,

1 скенер

, 1

дигитални фо

то

апарат

, 2 R

EK

ормана

, UPS

2

ком

ИА

„С

рем

“8.

680

526

нема

топловод

нема

12 рачунара

AM

D S

epm

ron

64(I

ntel

Cel

eron

), 3 ласерска

штамп

ача,

1 IN

K

JET штамп

ач,1

скенер

A4,

Pi

nnac

le D

V

500

100

Mb-

itna

мреж

а

266


Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за

суво

гашењ

е

Терм

ометри

и

хигром

етри

Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Суботиц

а

1.10

9 једностране

1.29

5 двостране

919

5 терм

. и 1

хигр

.

Централно

и без

грејањ

а

1 само

у

објекту

СЦС

OS

WIN

Ser

. 200

3,

P-I 3

ком

, P-I

II 3

ком,

P-I

V 9

ком

, скенери:

Mus

terk

Sc

an E

xpre

ss A

3 U

SB, H

p 39

70 A

4,

Gen

ius C

olor

Pag

e-V

ivid

+A4;

1 диг.

фото

апарат

HP

3,2M

и 8

штамп

ача

ИА

Зрењ

анин

3.42

318

11нема

даљинско

нема

16 рачунара

P-IV

9 рачунара

, P-I

I 7

рачунара

; 1 скенер

A4,

4 ласерска

штамп

ача ,

1

матрични

штамп

ач

Архив

Војводине

2.32

5(возова)

10.1

1965

7централно

2

PIII

4 ;P

IV 2

6 ;5

сервера;

ласерски

штамп

ачи:

7 црно-

белих,

1 у

боји;

1

INK

JET штамп

ач у

боји

; скенери

: A3→

1;

SM

A 2

1 A

0 1;

A4

2; U

PS 5

267


Табела

6. О

према

/ подаци за

200

7. годину

Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за суво

гашењ

е

Терм

ометри

и хигрометри

Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Бела

Црква

3.22

81

8нема

централно

нема

5 рачунара

, скенер,

2 дигиталн

e камере

, 2 штамп

ача

ИА

Кик

инда

2.10

9 комб

инација

мет. дрво

212


Градски

топловод

нема

5 рачунара

, скенер,

2 дигиталн

e камере

, 2 штамп

ача

ИА

Нови Сад

114

1626

нема

струја

нема

20 рачунара

ИА

Панчево

673+

3.09

54

121

Котао на

струју

1

P15 рачунара

(P

entiu

m4

12 комада,

Pe

ntiu

m3

3 комада

), 11

штамп

ача,

3

скенера

ИА

Сента

4.42

615

+1

ватрост. сет

S-9

38ком

S-50

2ком

6Централно

- градски

нема

11 компјутера

Р-IV

;5 штамп

ача;

3

скенера;

1 филмски

скенер

; 1 нотбук

268


Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за суво

гашењ

е

Терм

ометри


Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Сом

бор

1.35

02.

200 дрвене

515

нема

Каљаве

пећи

нема

IBM

E -

1 сервер

, 10

P-I

V радних

станица,

3

штамп

ача,

1 скенер,

1 дигитални фо

то

апарат

, 2 R

EK

ормана

, UPS

2 ком

ИА

„С

рем

“8.

680

526

нема

топловод

нема

13 рачунара;

4 ласерска

штамп

ача;

2 инк

џет штамп

ача;

1

матрични

штамп

ач;

2 А

4 скенера;

2 улазне

видео

картице;

умр

ежена

рачунарска

мрежа

269


Архиви

Металне

полице

Метални


ормани

Апарати

за суво

гашењ

е

Терм

ометри


Систем

грејањ

аЛиф


опрема

ИА

Суботиц

а

1.10

9 једно-

стране

1.29

5 дво-

стране

919

5 терм

. и 1

хигр

.

Централно

и без

грејањ

а

1 само

у

објекту

СЦС

OS

WIN

Ser

. 200

3,

P-I 3

ком

, P-I

II 3

ком

, P-

IV 1

3 ком,

скенери

: M

uste

rk S

can

Expr

ess

A3

USB

– 3

, Hp

3970

A

4–1,

Gen

ius C

olor

Pa

ge-V

ivid

+A4–

1;1 диг.

фото

апарат

HP

3,2M

и

9 штамп

ача

ИА

Зрењ

анин

3.42

318

11нема

даљинско

нема

14 рачунара

- PIV

, 6 рачунара

- PI

I, 5

ласерских штамп

ача ,

1 скенер

, 1 матрични

штамп

ач, 1

дигитални

фо

тоапарат

Архив

Војводине

2.32

5 (возови)

10.1

1965

7централно

2

PIII→

2 ;P

IV→

48

;5 сервера

; ласерски

штамп

ачи:

10 црно

-белих,

1 у

боји;

1

INK

JET штамп

ач у

боји

; скенери

: A3→

1;

SM

A 2

1 A

0→ 1

; Fu

jicu

Siem

ens F

i590

0C

A3→

2,A

4→ 2

; UPS→

6

270


Табела

7. М

ЕСНА

НАДЛЕЖ

НОСТ

Архиви

Надлежност

ИА

Бела Црква

општине

Бела Црква

, Врш

ац и

Пландиш

теИА

Кик

инда

општине

Кикинда

, Чока и Нови Кнежевац

ИА

Нови Сад

општине

Нови Сад

, Бачка

Паланка

, Бачки

Петровац,

Беочин,

Врбас

, Жабаљ

, Сремски

Карловци

, Темерин

и Тител

ИА

Панчево

општине

Панчево

, Алибунар,

Ковин

, Ковачица и Опово

ИА

Сента

општине

Сента

, Србобран,

Ада

, Бечеј

и Кањ

ижа

ИА

Сом

бор

општине

Сомбор,

Апатин,

Бач

, Кула и Оџаци

ИА

„Срем

“општине

Сремска

Митровица

, Инђија,

Ириг, Пећинци

, Рума,

Стара

Пазова и Шид

ИА

Суботиц

аопштине

Суботица,

Бачка

Топола и Мали Иђош

ИА

Зрењ

анин

општине

Зрењанин

, Нови Бечеј, Сечањ

, Житиш

те и

Нова Црњ

а

Архив

Војводине

органи

и организације Аутономне

Покрајине

Војводине

271


Табела

8. К

АДАР

/ подаци за

200

5. годину

Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

Сређивање

Остали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

Бела

Црква

92

23

71

41 ЦИ

,3 опш

ти п

.

ИА

Кик

инда

124

58

1½

депо,

1 кориш

.1/2

публ

.1/2

култ.1

рачунари

,4 опш

ти

ИА

Нови Сад

2211

716

42

5

1 депо

,3 ЦИ

,1

кориш

.2 публ.

1 библио

.1 рачуна.

6 општи

п.

ИА

Панчево

186

46

81

15

2 депо

,1 кориш

.2

рач.

7 општ. послови

ИА

Сента

164

1010

21

81 депо

,6 ЦИ

,3 кор

.4

публ

.1 библ.

2 рачун.

2 општи

послови

ИА

Сом

бор

137

510

21

81 депо

,1 публ.

2 општ.

ИА

„С

рем

“16

74

513

12

51 депо

,2 кориш

.1

публик

.1 рачун

.4

општи

послови

272


Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

Сређивање

Остали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

Суботиц

а18

91

513

5+2

29

1 депо

,1 оператер,

5 општи

послови

ИА

Зрењ

анин

199

810

22

6

1 депо

,1 ЦИ

,1

кориш

.1 публик.

2 култ

.1 библиот

, 1 књ

иг.1

рачунари и

3 општи

послови

Архив

Војводине

6130

-24

276

115

обрада

9, Ц

ДИ

укупно

11

( 1 спољна

служ

ба, 1

библиотека,

1 коришћење,

2 рачунари

), депо

укупно

8 (1

фотограф,

1

књиговезац

, 1 конзерватор)

, остало

особљ

е 18

273


Табела

9. К

адар

/ подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

сређивањ

аОстали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

Бела

Црква

93

13

6/

14

1 ЦДИ

,3 опш

ти

послови

ИА

Кик

инда

124

/5+

1/2

9/

1

½ депо,

1 кориш

.1/2

публ

.1/2

култ.1

рачунари

,4 опш

ти

ИА

Нови Сад

2211

/7

164

25

1 депо

; 3 ЦИ

; 1

коришћење АГ;

2

публик

.; 1 библ

.; 1

рад са

рачунар

.; 6

општи

послови

ИА

Панчево

197

46

81

16

2 депо

; 2 рад

са

рачунарима

; 7

општи

послови

ИА

Сента

184

210

102

18

1 депо

,6 ЦДИ

,3

кор.

4 публ

.2 библ.

2 рачун.

4 опш

ти

послови

ИА

Сом

бор

137

/5

103

18

1 депо

; 1

публиковањ

е; 2

општи

послови

274


Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

сређивањ

аОстали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

„С

рем

“15

73

510

12

61 депо

; 1 кориш

ћење

АГ;

1 публиковање;

4 општи

послови

ИА

Суботиц

а18

91

513

7 (5

+2)

29

1 депо

; 1 рад

са


; 5

општи

послови

ИА

Зрењ

анин

209

/9

12+1

(са

библио

-течким

испитом)

22

7

1 депо

; 2 публик.

и библ

.; 1књигов

.; 1 рад са

рачун

.; 6

општи

посл.

Архив

Војводине

6230

1

2035

14

(3+8

+3)

124

5 депо

; 6 ЦДИ

; 1


1 библиотека

; 1

фотографија;

1

књиговезница

; 1

конзервација

; 3 рад

са

рачунарим

а; 1

8 општи

послови

275


Табела

10.

Кадар

/ подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

сређивањ

аОстали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

Бела

Црква

93

23

5/

14

1 ЦИ

; 3 опш

ти

послови

ИА

Кик

инда

124

/5+

1/2

7

1

½ депо;

1

публиковањ

е; 1

рад

са

рачунар

.; 4 општи

послови

ИА

Нови Сад

2211

/7

165

25

1 депо

; 3 ЦИ

; 1


2

публико.

; 1 библ.

; 1 рад са

рачунар

.; 6

општи

послови

ИА

Панчево

207

47

101

16

ИА

Сента

174

110

122

18

6 ЦИ

;1 депо;

3 кориш

; 4 публик

;ИА

Сом

бор

136

/6

113

18

2 депо

, 2 опш

ти

послови

276


Архиви

Укупно

Школска

спрема

Стручни

испи

тВиш

а звањ

аСпољ

.служ

баПослови

сређивањ

аОстали

послови

ВС

ВШС

ССС

ИА

„С

рем

“15

73

510

12

61 депо

; 1 кориш

ћење

АГ;

1 публиковање;

4

општи

послови

ИА

Зрењ

анин

2311

11

12+1

библио

-течки

испит

22

9

1 депо

; 4 ЦИ

, публ.

И

библиот

.; 1 рад са


; 6 опш

ти

п.

Архив

Војводине

6936

23

4316

225

6 депо

; 7 ЦДИ

;1

коришћење;

1 библиот.;

1 микроф.

и фо

тограф

.; 3конз.

и рестаур.

; 5 рад

са


; 17 општи

послови

277


11.

ЗАШТИ

ТА АРХ

ИВСКЕ ГРАЂЕ И

РЕГ

ИСТРАТ

УРС

КОГ МАТ

ЕРИЈАЛА

ВАН

АРХ

ИВА

подаци

за 2

005,

200

6. и

200

7. годину

Архиви

Број евидентираних

регистратура

Број п

регледа

Број и

злучивањ

аКолич

ина излученог

материјала у метрима(

m)

2005

2006

2007

2005

2006

2007

2005

2006

2007

2005

2006

2007

ИА

Бела

Црква

778

775

776

7872

6619

2221

1.02

31.

291

794

ИА

Кик

инда

312

312

331

953

4136

4854

708

1.36

796

6

ИА

Нови Сад

2.26

52.

288

2.30

020

020

010

018

016

018

73.

571,

804.

536,

135.

449,

13

ИА

Панчево

1.33

01.

332

1.33

381

3530

2734

2680

42.

500

1.90

0

ИА

Сента

1.10

91.

112

1.11

322

2421

4630

4289

6,70

534,

3287

5,57

ИА

Сом

бор

635

643

644

100

117

8087

8795

1.25

7,24

2.44

1,16

2.33

1,81

ИА

„С

рем

“1.

469

1.46

91.

373

198

7178

160

6089

2.80

075

82.

363,

70

ИА

Суботиц

а79

481

083

371

6760

6663

721.

841,

702.

018,

921.

589,

32

ИА

Зрењ

анин

1.95

81.

963

1.97

181

8180

167

143

143

2930

2.91

52.

830

Архив

Војводине

628

640

655

5959

8169

5148

1.66

2,79

1.84

32.

385,

65

278


12.

ПРЕ

УЗИ

МАЊЕ АРХ

ИВСКЕ ГРАЂЕ

/подаци за

200

5, 2

006.

и 2

007.

годину

Архиви

Број регистратура код којих

је изврш

ено преузимањ

еКолич

ина преузете

архивске

грађе у дужни

м метрима

(m)

Количина

преосталог м

атеријала

у регистратурама

(m)

2005

2006

2007

2005

2006

2007

2005

2006

2007

ИА

Бела

Црква

13

1112

312

819

515

.000

15.0

0016

.000

ИА

Кик

инда

438

230

555

129

14.6

0015

.000

15.0

00

ИА

Нови Сад

212

1545

,20

824

317

--

/

ИА

Панчево

23

25

3876

,50

17.0

00-

/

ИА

Сента

1618

1638

4,50

290,

8011

9,05

24.6

5024

.360

24.0

00

ИА

Сом

бор

420

1122

,38

77,9

776

,72

--

/

ИА

“Срем

”5

109

7124

416

1,50

15.5

0015

.000

Око

15

.000

ИА

Суботиц

а1

10+1

(преузим

ање од

фи

зичког

лица)

73,

6088

,62

702,

3841

.800

42.3

0041

.500

ИА

Зрењ

анин

26

1122

,20

212

436,

60-

-/

Архив

Војводине

95

979

,20

1,84

12,5

0-

-10

.253

,86

279


Табела

13.

СРЕ

ЂИВА

ЊЕ И

ОБРАДА

/ подаци

за 2

005.

годину

Архиви

Број

фондова

Колич

ина

(m)

Сређено

Колич

ина(

m)

Несређено

Колич

ина(

m)

ИА

Бела Црква

611

2.84

656

92.

336

4251

0

ИА

Кик

инда

357

1.66

033

91.

161

1649

9

ИА

Нови Сад

805

5.03

0,99

800

4.17

5,29

586

5,70

ИА

Панчево

800

8.54

266

45.

951

136

2.59

1

ИА

Сента

806

5.45

976

93.

682,

0533

1.77

5,05

ИА

Сом

бор

544

2845

,88

342

1.83

1,32

202

1.01

4,56

ИА

„Срем

“11

99 фондова

и

13 зб

ирки

5.25

9,27

1212

5.25

9,27

ИА

Суботиц

а44

34.

705,

6438

53.

211,

5458

1.49

4,10

ИА

Зрењ

анин

645

2.23

250

02.

155

145

1.07

0

Архив

Војводине

506

7.91

047

97.

527,

9527

382,

95

280


Табела

14 СРЕ

ЂИВА

ЊЕ И

ОБРАДА

/ подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Број ф

ондова

Колич

ина

Сређено

Колич

ина

Несређено

Колич

ина

ИА

Бела

Црква

614

2.90

457

32.

394

4151

0

ИА

Кик

инда

358

2..1

0033

91.

161

1649

9

ИА

Нови Сад

816

5.85

4,99

803

4.20

2,6

131.

652,

3

ИА

Панчево

802

8.58

0,5

221

136

2570

ИА

Сента

814

5351

,21

775

3.71

9,25

341.

631,

96

ИА

Сом

бор

551

2.95

6,62

342/

61.

831,

32/1

1,94

202

1.01

4,56

ИА

„Срем

“1.

318 фо

ндова и

13 зб

ирки

5.30

012

1228

0047

2500

ИА

Суботиц

а45

04.

794,

2638

53.

211,

5465

1.58

2,72

ИА

Зрењ

анин

654

Око

3.0

0052

113

2011

31.

680

Архив

Војводине

520

7902

483

7681

,71

3722

0,29

281


Табела

15.

СРЕ

ЂИВА

ЊЕ И

ОБРАДА

/ подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Број

фондова

Колич

ина(

m)

Сређено

Колич

ина(

m)

Несређено

Колич

ина(

m)

ИА

Бела Црква

654

3.09

957

824

0976

690

ИА

Кик

инда

358

2.10

033

916

119

600

ИА

Нови Сад

830

6.17

1,99

806

4.23

3,60

241.

938,

39

ИА

Панчево

803

8657

668

6.01

813

52.

639

ИА

Сента

821

5363

,71

777

3.75

4,05

391.

605,

36

ИА

Сом

бор

555

3040

345/

31.

843,

26/ 3

7/42

210

1.19

6,74

ИА

“Срем

”1.

325 Ф

.

13 зб

ирки

5700

1.14

730

0015

127

00

ИА

Суботиц

а45

15.

496,

6438

53.

211,

5466

2.28

5,10

ИА

Зрењ

анин

669

3.80

053

21.

345

137

2.45

5

Архив

Војводине

523

7.93

949

17.

889,

43 /

265,

7637

220,

29

282


Табела

16.

ИНФОРМ

АТИВНА

СРЕ

ДСТВ

А / подаци

за 2

005.

годину

Архиви

Број сум

арни

х ин

вентара

Број аналитичк

их инвентара

Друго

ИА

Бела Црква

9-

ИА

Кик

инда

339

5

ИА

Нови Сад

800

За 4

7 фо

ндова,

CDанал

. инв

.каталози

ИА

Панчево

1регистри

ИА

Сента

1520

5

ИА

Сом

бор

342/

642

/1, 4

у припреми

ИА

“Срем

”1.

212

2,1 у припреми

Топог. регистар

, улазни

инвентар

ИА

Суботиц

а38

7, 1

у припреми

1.44

06 анал описа,

3 у припреми

Регистри

у припреми

ИА

Зрењ

анин

500

25, 4

37 скица

за унос

Именски

регистар у

припреми

Архив

Војводине

укупно

479

; за

2005

. 27

(изврш

ена је

исправка за

15

сумарних инвентара за

фо

ндове у којима

је накнадно

пристигла архивска

грађа

)

16.0

45

283


17.

ИНФОРМ

АТИВНА

СРЕ

ДСТВ

А / подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Број сум

арни

х ин

вентара



Друго

ИА

Бела Црква

2 -

ИА

Кик

инда

339

5 Именски

регистар за

5 фо

ндова

ИА

Нови Сад

803

/ 338

– 2

006.

578

0 а.

описа

за 2

фонда

ИА

Панчево

- -

ИА

Сента

72

ИА

Сом

бор

342/

642

/1

ИА

“Срем

”1.

212

/

ИА

Суботиц

а38

7

8 aн

. инв

. сa

5213

aн.

оп.

; у рукопису

ан.

инв

. за

Ф-0

47,4

25,1

38,1

72,0

03–3

1793

aн.

оп

. У 2

006.

Ф-0

47 7

15 ан.

оп.

. економско одељ

ење

315,

уред вел.

бележника

400

ан.

оп.

.

ИА

Зрењ

анин

523

21

Архив

Војводине

483/

11 1

2.27

9 ан

. оп.

284


Табела

18.

ИНФОРМ

АТИВНА

СРЕ

ДСТВ

А / подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Број сум

арни

х ин

вентара



Друго

ИА

Бела Црква

5/

ИА

Кик

инда

339

5

ИА

Нови Сад

3

ИА

Панчево

510

10

ИА

Сента

775

/

ИА

Сом

бор

351/

342

/0

ИА

“Срем

”1.

147

/

ИА

Суботиц

а38

518

.158а.

о./1

.044а.

о.

23.8

03 /3

.911

Именски

регистри

за грађевинске

дозволе и прој

. документацију

ИА

Зрењ

анин

532

21

Архив

Војводине

491/

89.

256 а.

о.

285


Табела

19.

ОБЈАВЉИВА

ЊЕ

/ ИЗЛ

ОЖБЕ

/ подаци

за 2

005.

годину

Архиви

Публикаци

јеИзлож

беИА

Бела Црква

--

ИА

Кик

инда

Књиге из

рег

. и локалне

историог, арх.

грађе

, каталози,

часопис у припреми

-

ИА

Нови Сад

Каталози

и годишњак

; годиш

њак

и водич

у припреми

„Поглед са

петроварадинске стене“

ИА

Панчево

Монографи

ја3

ИА

Сента

Монографи

је-

ИА

Сом

бор

Каталог за

излож

бу, Едиција

„Прилози

за завичајну историју

“1

ИА

„Срем

“Годишњак

, монографи

ја, водич

1ИА

Суботиц

аКаталози

, анал.

инв

., посебна издања,

зборник грађе,

часопис

-

ИА

Зрењ

анин

Монографи

је, стручне

књиге

4+1

Архив

Војводине

2 свеске

аналитичког

инвентара

и каталог

за излож

бу Кроз

фондове

и збирке

Архива Војводине

1 стална

поставка Кроз

фондове

и збирке

Архива

Војводине

286


20.

ОБЈАВЉИВА

ЊЕ

/ ИЗЛ

ОЖБЕ

/ подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Публикаци

јеИзлож

бе

ИА

Бела Црква

-

„Белој

Цркви

, с пош

товањем

– зл

атни

век Беле

Цркве

у светлу оригиналних

писаних докумената

„излож

ба архивских

докумената

од

26. 1

1. до

26. 1

2. 2

006.

– у

Белој Ц

ркви

ИА

Кик

инда

35 - Књиге из

рег

. и локалне

историог, арх.

грађе

, каталози

и сл.

Кроз ф

ондове

и зб

ирке

ИА

Кикинде

ИА

Нови Сад

30 –

Каталози и годишњак

«Хронологија

урбаног

развоја

града

Новог

Сада до

194

1.год»

ИА

Панчево

72 –

Монографи

ја6 изложби

ИА

Сента

106

– Монографи

је у

200

6.3

ИА

Сом

бор

--

ИА

“Срем

”25

– У

200

6.годишњак

, монографи

ја, грађа

, водич

1

ИА

Суботиц

а40

– Каталози,

анал.

инв

.,посебна

издањ

а,


часопис

-

ИА

Зрењ

анин

22 –

Монографи

је, стручне

књиге

7

Архив

Војводине

62 Научно-инфо

рмативна

средства о аг

. и

посебна издања

(монографи

је)

Привреда Војводине

191

8–19

45.

287


21.

ОБЈАВЉИВА

ЊЕ

/ ИЗЛ

ОЖБЕ

/ подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Публикаци

јеИзлож

бе

ИА

Бела Црква

/25

–30.

6. 2

007.

ИА

Кик

инда

38/3

-Књиге из

рег

. и локалне

историог,

арх.

грађа

, каталози и сл

.1

ИА

Нови Сад

30 –

Каталози и годишњак

„Хронологија

урбаног

развоја

града

Новог

Сада до

19

41.год“

; Округ

пож

аревачки

у привреди Српске

бурж

оаске државе

ИА

Панчево

77/1

3 – Монографи

је, каталози,

...5 изложби

ИА

Сента

108/

2 – Монографи

је1

ИА

Сом

бор

//

ИА

“Срем

”26

/2 –часопис Споменица

ИА

„Срем“

, мо

нографија,

грађа

, водич

1

ИА

Суботиц

а42

/2 –

Каталози,

анал.

инв

.,посебна

издања,


часопис

2 –

„Архив

и школа

“; „Хронологија

урбаног

развоја

града Новог

Сада до

194

1.год“

– изложба

архива

Града Н

. Сада

ИА

Зрењ

анин

24/2

– Монографи

је, стручни

часописи

3 –

„Елеми

р на

прекретници

векова“

; „Наш

ем

граду с поштовањем

Велики Бечкерек

...“;

„Тито-

Стаљ

ин“–

излож

ба Архива Србије и Црне Горе

Архив

Војводине

63/2

– Научно-инфо

рмативна

средства о

аг. и

посебна

издањ

а (монографи

је)

/

288


Табела

22.

КОРИ

ШЋЕЊ

Е АРХ


/ подаци

2005

. ГОДИНУ

Архиви

Број и

страживача

Истраживачки

дани

Број захтева

ИА

Бела Црква

3823

218

ИА

Кик

инда

1119

624

8

ИА

Нови Сад

56-арх

. грађа

и 7

–библиотека

180

1793

ИА

Панчево

3221

014

83

ИА

Сента

96 истраживача,

38 читалаца

, 14

20 посетилаца

466

678

ИА

Сом

бор

83+6

158

1163

ИА

“Срем

”23

домаћа и

1 страни

4726

30ИА

Суботиц

а49

663+

9312

39ИА

Зрењ

анин

462+

387

659

8

Архив

Војводине

170

590

4168

289


Табела

23.

КОРИ

ШЋЕЊ

Е АРХ


/ подаци

2006

. ГОДИНУ

Архиви

Број и



дани


ИА

Бела Црква

1039

365

захтева у приватноправне

и

друге сврхе

ИА

Кик

инда

1220

268

5

ИА

Нови Сад

59-арх

. грађа

(2 страна;

57 домаћих

) и

6 – библиотека

200

1.80

9 захтева у приватноправне

и


ИА

Панчево

53 (2страна

;51 домаћих)

450

2.39


и


ИА

Сента

147 истраж

ивача,

43 библиотека

352

1.70


и


ИА

Сом

бор

83 (8

2домаћа+

1страни)

155

2.16


и


ИА

“Срем

”22

домаћа и

5 страних

118

3.02


и


ИА

Суботиц

а73

арх

. грађа

(68 домаћих и

5 страних)

и 2

8-библиотека

553

1.72


и


ИА

Зрењ

анин

845

(842

домаћа и

3 страна

)16

001.


и


Архив

Војводине

195 арх.

грађа

(183

домаћа и

12

страних)и

82-библиотека

663

6.04


и


290


Табела

24.

КОРИ

ШЋЕЊ

Е АРХ


/ подаци

2007

. ГОДИНУ

Архиви

Број и



дани


ИА

Бела Црква

40 истраживача

40 1


и


ИА

Кик

инда

9 истраж

ивача

190


и


ИА

Нови Сад


( 67 домаћi

h и

2 странa

) 30

0 1.


и


ИА

Панчево


200

1.49


и


ИА

Сента


( 73 домаћа

и

2 страна

) 31

747


и


ИА

Сом

бор


(78 домаћих

и 1 страни

)14

279


и


ИА

“Срем

”28

истраживача

(26 домаћих

и 2 страна

) 64

1.87


и


ИА

Суботиц

а97

истраживача

(90 домаћих

и 7 страних)

77

479


и


ИА

Зрењ

анин

757 истраж

ивача

(756

домаћих и

1 страни

) 14

0060


и


Архив

Војводине

141 истраж

ивача

(131

домаћи

и 10

страних

) 64

261


и


291


25.

ОДРЖ

АВА

ЊЕ

– ТЕ

ХНИЧК

А ЗАШТИ

ТА / подаци

за 2

005.

годину

Архиви

Мик

рофилмовањ

еКонзервација

и рестаураци

јаДигитализација

ИА

Бела Црква

2 фо

нда

2.19

4 ми

кроф

илмска

снимка

Потреба

-црквене

матичне књ

иге

општина

Црквене

матичне

књиге

ИА

Кик

инда

--

У припреми

ИА

Нови Сад

1 фо

нд18

.000

микрофи

лмских

снимака

Хитно

250м

5.23

9

ИА

Панчево

5 фо

ндова

-15

.000

25.0

00 микрофи

лмских

снимака

пренето и у дигитални облик

ИА

Сента

14 фондова

Потреба

за 2

500

листова

730 ми

кроф

илмских сним

ака

пренесено и у дигитални облик

ИА

Сом

бор

3 фо

нда

Потреба

за: м

атичне

књ

иге,

карте

3.25

0 предмета

-8.0

59

листова-

10.8

28 снимака

ИА

“Срем

”35

фондова

93.1

19 микрофи

лмских

снимака

укупно

55.

436 сним

ака у

2005

.56м

5543

6 скенова

ИА

Суботиц

а18

фондова

96.6

85 микрофи

лмских

снимака

4 фо

нда

Започета

-карте

, пројекти

ИА

Зрењ

анин

Збирка

матичних књ

ига

– 16

4.00

0 ми

кроф


ака

Збирка


ига

Архив

Војводине

16 фондова

2.44

6.69

6 ми

кроф


ака

109.

622 ми

кроф

илмска

снимка

пренесена и у дигитални облик

292


Табела

26.

ОДРЖ

АВА

ЊЕ

– ТЕ

ХНИЧК

А ЗАШТИ

ТА / подаци

за 2

006.

годину

Архиви

Мик


еДигитализација

ИА

Бела Црква

2.19

4 ми

к. снимка у

2006

. укупно

6994

Црквене

матичне

књиге,

900

0 укупно

ИА

Кик

инда

-У

припреми

ИА

Нови Сад

18.0

00 мик

. снимака

4.46

8 у

2006

ИА

Панчево

Микрофи

ш трака

15

.000

25.0

00 мик

. Снимака

пренесено

у диг

. облик

ИА

Сента

ролна

30 m

, 163

ком

730 ми

к. Снимка пренсенео у диг. облик

ИА

Сом

бор

/3.

250 предмета

-8.0

59 листова

-10.

828 сним

ака,

1.4

25

у 20

06.г

ИА

“Срем

”35

фондова

2147

19 мф сним

ака

2147

19 мф сним

ака скенирано,

121

600 у

2006

.

ИА

Суботиц

а96

685 сним

ака

Започета

-карте

, пројекти

ИА

Зрењ

анин

ролне

16m

m x

40

m, 4

9 комада

Збирка


ига,

50.

046 сним

ака

Архив

Војводине

2.44

6.69

6 ми

к. снимака

109

.622

мик

. Снимка пренесена и у диг. облик

293


Табела

27.

ОДРЖ

АВА

ЊЕ

– ТЕ

ХНИЧК

А ЗАШТИ

ТА / подаци

за 2

007.

годину

Архиви

Мик



ИА

Бела Црква

2 фо

нда ми

кроф

илмо

вана

2.19

4 ролне ми

кроф

илма

23 дуж

на метра

обухваћена

ревизијом

укупно

дигитализовано

66 матичних књ

ига,

урађено

21

40 дигиталних сним

ака за

фондове

1. Ф

:558

-А Рим

окатолички

храм

“ Светог апостола

Петра

и Павла

“ Велики Гај 1

832–

1945

2. Ф

:001

-А М

агистрат

-Бела Црква

Грунтовна

књигаБела

Црква

178

63.

Ф:5

41-А

Рим

окатоличка

црква

„Светог Јована

Крститеља“

Гудурица1

742–

1931

4. Ф

:556

-А Рим

окатолички

храм

„Свете

Краљице

Крунице

”Пландиш

те17

89–1

903

5. Ф

:531

-А Православии

храм

„Светог Оца

Николаја„Врш

ац 1

767–

1896

6. Ф

:560

-А Рим

окатоличка

црква

„Света

Ана

„Јерменовци

1819

–194

97.

Ф: 5

62-А

Евангелистички храм

Хајдучица

182

9–19

498.

Ф:5

65-А

Азбучник

I кадетског

корпуса

„Константина

Константиновића“

Бела Црква

192

0–19

44

ИАЗрењ

анин

49 ролни

микрофи

лма

16 мм

x 40

м

урађено укупно

454

28 дигиталних сним

ака

ИА

Кик

инда

//

ИА

Нови Сад

1800

0 ми

кроф


ака

9129

дигиталних сним

ака грађевинских

дозвола

Опш

тине

Нови Сад

294


Архиви

Мик



ИА

Панчево

6 архивских фо

ндова

микроф

илмо

вано

300

000 дигиталних

снимака

црквених матичних

књига

и магистрата

Града

Панчева

ИА

Сента

– Бечеј

микроф

илмо

вано

12 фо

ндова

– 16

3 ролне са

588

83

микроф

илмска

снимка

ИА

Сом

бор

/у

2007

. дигитално

снимана

Среска коми

сија

за

конф

искацију

Сомбор

(194

5–19

47) 2

30 предм

ета,

615

листова,

640


ака

ИА

Сремска

Митровица

микроф

илмо

вано

35,

5 фо

ндова домаћег порекла

– ми

кроф

илмо

ване

црквене

матичне књ

иге и Магистрат

трговишта

Рума

170 ролни ми

кроф

илма

са

2147

19 снимака

– све

пренето

и у дигитални облик скенирањ

ем

ИА

Суботиц

а

96.6

85 микрофи

лмских

сним

ака за

18 фо

ндова домаћег

порекла6

.954

,00 дужних метара

ми

кроф

илма

обухваћено

ревизијом

2007

. није вршено

микроф

илмо

вање

2498


ака матичних

књига

Архив

Војводине

1759

77 –сви ми

кроф

илмо

ви

(ревизија је

обављ

ена

2003

), 24

4669

6 ми

кроф


ака

Ф.3

73 ЗБИ

РКА

КАРАТА

И ПЛАНОВА

, 171

8–19

56,

сним

љено

200 мапа

и планова

,307

снимака

– све

током

20

07.

295

Драгана Ћираковић, архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

80 ГОДИНА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Привреда Војводине 1918–1945. кроз одабрану архивску грађу – изложба архивских докумената

Поводом обележавања 80 година свог постојања и рада, Архив Војво-дине је приредио изложбу Привреда Војводине 1918–1945. кроз одабрану архивску грађу. Изложба је свечано отворена 14. септембра 2006. године у холу Извршног већа Војводине и током наредних дана, је била доступ-на јавности. На самом отварању посетиоци су могли да виде, поред до-кумената одабраних из богатих фондова Архива Војводине, и експонате из збирки Музеја Војводине. Пратећи тематски архивска документа, из-ложени предмети су употпунили слику развоја привреде у Војводини у првим деценијама XX века. Изложбу је отворио мр Бојан Пајтић, пред-седник Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине, а уводну реч дао је Стеван Рајчевић, директор Архива Војводине.

На изложби су кроз документа и експонате биле заступљене све при-вредне гране Војводине у периоду од 1918. до 1945. године. Највреднија и најатрактивнија документа (289) пажљиво и стручно одабраних за ову изложбу и тематски груписаних на 35 паноа, илустративно је приказао богат привредни живот тадашње Војводине. Велико изненађење за по-сетиоце била је атрактивна техничка поставка, као и могућност да виде познате називе фабрика, продавница или хотела, и да сазнају да већина

П Р И К А З И И З Л О Ж Б И , П У Б Л И К А Ц И Ј А И И З В Е Ш Т А Ј И

С А С А В Е Т О В А Њ А

296

Драгана Ћираковић

нема традицију дугу тек неколико деценија, већ готово цео век или дуже, попут Беочинске фабрике цемента, Албуса и многих других.

Документа су била груписана у тематске целине: пољопривреда, во-допривреда, индустрија, занатство, производња електричне енергије, банкарство, трговина, туризам и угоститељство и саобраћај. У оквиру органске целине била су систематизована проблемски и хронолошки.

Прва целина, посвећена пољопривреди, била је подељена на земљо-радњу, виноградарство, воћарство, сточарство, а затим и на групе: ле-ковито биље и пчеларство, шумарство и лов, рибарство, задругарство у пољопривреди, пољопривредна механизација и аграрна реформа и колонизација. Поред рекламних проспеката, плаката и фотографија, на основу приказаних докумената било је могуће сагледати и то да се та-дашња привреда у највећој мери ослањала и зависила од пољопривреде, односно од ратарске и сточарске производње. Оно што је још приказано у овом делу изложбе јесте и то да је доминантан утицај на пољопривред-ну производњу имало и постојање великог поседа, а што је опет довело и до неизбежних последица и дубљих промена у пољопривреди Војводи-не после извршења аграрне реформе и делимичног уситњавања таквих поседа, са којима је паралелно текла и колонизација. Водопривреда, која је увек заузимала посебно место у привреди Војводине, и на изложби је имала посебно место. Оно што је посетиоцима привукло пажњу била је карта водних задруга на територији Баната из 1929. године, с обзиром на то да су оне бринуле о веома разгранатом хидротехничком систему, бави-ле се изградњом одбрамбених насипа, борбом против поплава и другим пословима у вези са воденим токовима и каналима.

Следећа велика тематска целина докумената и музејских експоната односила се на развој индустрије у Војводини. Пажњу је пре свега при-влачио део који се односио на прехрамбену индустрију, нарочито због занимљивог одабира докумената, рекламних плаката и меморандума предузећа, од којих су многа своје производе представљала у иностранс-тву на врло маштовит, оригиналан и тадашњи савремен начин. Како се могло видети на изложби, млинска индустрија је била једна од водећих у индустрији. Поред ње, развијене су биле и индустрија шећера, алкохола, кланична и конзервна индустрија. Осим паноа са прехрамбеном индуст-ријом посетилац је могао да разгледа и експонате који су били коришће-ни за производњу чоколаде, етикете познатих марки чоколада и све оно што је било у вези са овим производом. Индустрија грађевинског мате-ријала и камена углавном се заснивала на производњи црепа и опеке, а

297

80 година Архива Војводине

централно место заузимала је фотографија Беочинске фабрике цемента у периоду између два светска рата.

У мањем обиму, али свакако не мање по значају, биле су представље-не индустрије текстила, метална, хемијска, дрвна индустрија и индус-трија коже и обуће. Из докумената се могло закључити да је текстилна индустрија после 1918. године доживела нагли успон, нарочито у области производње памучне робе, трикотаже, чипке, свилених трака, шешира и ужарских производа, а у оквиру ове индустрије развила се и прерада кудеље. Што се металне индустрије тиче, документа су показала да је ова грана привреде имала дугу традицију у Војводини, као и да се њен успон нарочито осетио у годинама после Првог светског рата. Посебно су били занимљиви меморандуми предузећа и рекламе, попут рекламног проспекта са производним асортиманом Војвођанске ливнице д.д. Карла Вајскопфа из Новог Сада. Дрвна индустрија бавила се углавном израдом намештаја, столарије и робе намењене пољопривреди, а постојало је и неколико пилана које су углавном биле распоређене поред токова Дунава, Тисе и Бегеја. За разлику од ових грана индустрије, индустрија коже и обуће, судећи по изложеним документима, није била довољно развијена. На основу докумената посетилац је могао да констатује да је кожарска ин-дустрија углавном била у проблемима са набавком сировина за обављање своје делатности. Постојало је неколико фабрика за прераду коже, док је производња обуће била у оквирима малих фабрика, које су по технич-ким могућностима биле далеко од развијених индустријских грана. Део са документима у вези са хемијском индустријом показао је различите производе ове гране привреде, али и то да поједина предузећа контину-ирано постоје дужи низ година, само под другим називом, као што је то био случај са фабриком за производњу сапуна и свећа Јакоб Шицер и син из Новог Сада, каснији Албус. Такође, посетиоци су могли да сазнају да је у том периоду у Војводини постојала само једна фабрика тешке хемијске индустрије, Зорка, са седиштем у Суботици. Што се производње елект-ричне енергије тиче, на основу докумената могли су се пратити скромни почеци увођења електрификације на подручју Војводине.

Последња велика целина на изложби односила се на занатство, трговину, банкарство, туризам и угоститељство и саобраћај. Пред-стављено низом докумената, рекламних проспеката и фотографија, овај део показује да је занатство по броју радионица и квалитету својих про-извода, била једна од најразвијенијих привредних грана у држави. Тр-говина је такође имала велики допринос у развоју привреде, с обзиром

298

Драгана Ћираковић

на то да се у овом периоду оснива велики број трговачких предузећа, а почиње да се развија и спољна трговина. Посетиоцима је пажњу привук-ла Легитимација трговачког путника Стевана Танурџића, у служби код Николе Танурџића, власника Творничког стоваришта штофова, прибора и крзна – Силесиа из Новог Сада, са његовом фотографијом на њој. По-сетиоци изложбе могли су да виде и које банке су деловале на терито-рији Војводине, како домаће, чије филијале су осниване од 1918. године, тако и стране новчане заводе и банкарске институције. На овом паноу истицао се својом декоративношћу и димензијама календар за 1939. го-дину Земљорадничке централне кредитне задруге као савеза немачких кредитних и привредних задруга, урађен на немачком језику штампаном готицом. Туризам, за разлику од угоститељства, доживљавао је, судећи по документима приказаним на изложби, тек своје почетке на територији Војводине. Угоститељство, са друге стране, има своју традицију из пери-ода и пре стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а изложба је показала да је постојао велики број хотела, бања и угоститељских радњи. Пажњу посетилаца нарочито је привукао протестни плакат на коме је било исписано „Не точимо пиво јер је прескупо! Пијте вино!“, а који осликава прилике у једном периоду када је цена пива у земљи толико скочила, да је оно постало недоступно становништву. Последња целина, посвећена саобраћају Војводине, била је представљена кроз железнички, речни и друмски саобраћај. Посетиоци су могли да виде како се развијао сваки од ових сегмената посматрајући планове и карте државних путева, нацрте и фотографије мостова, од којих је једна од најзанимљивијих она на којој је снимак са отварања моста „Краљевића Томислава“ у Новом Саду из 1928. године и друга документа која приказују стање у овој грани привреде у Војводини у првој половини XX века.

Изложбу је на адекватан начин пратила изванредно опремљена пуб-ликација, каталог, богато илустрован, штампан на српском и енглеском језику. Уводни текст за каталог написао је проф. др Ранко Кончар, тако да се читалац може свеобухватно упознати са развојем привреде Војводине у периоду од 1918. до 1945. године, са детаљним објашњењима развоја и стања привредних грана које су биле заступљене на изложби. Каталог је обогаћен занимљивим избором фотографија и списком литературе, а на крају се налази попис докумената са сигнатурама и легендама. Због вели-ког интересовања за ову изложбу, поред каталога урађено је и електрон-ско издање изложбе које би требало да омогући лакши увид у изложени материјал како истраживачима, тако и широј јавности.

299

Светлана Аџић, виши архивистаИсторијски архив Београд

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ ЗА ДИГИТАЛНЕ АРХИВЕ EAD, EAC, METS

Трећа међународна европска конференција о стандардима за обраду електронских докумената одржана је у Берлину од 24–26. априла 2007. године у организацији Државног архива Немачке, под покровитељством Европског огранка Међународног архивског савета (EURBICA). Тема Конференције изазвала је огромно интересовање архивске јавности бу-дући да је покренута у преломном тренутку када већина архива у Евро-пи одлучује о даљим правцима развоја својих институција, у контекс-ту информатичке револуције која драматично утиче на професионалне теоријске и практичне правце архивске делатности. Архиви све више користе Интернет да би олакшали слободан и несметан приступ својим фондовима и збиркама.

Стога је пред њих, као предуслов за размену дескриптивних инфор-мација и метаподатака о дигитализованом и дигитално рођеном мате-ријалу, постављена потреба коришћења међународних стандарда – већ добро познатог и скоро деценију у употреби EAD-а (Encoded Archival Description), а од скоријег датума EAC-а (Encoded Archival Context), и METS-а (Metadata Encoding and Transmission Standard). Програм Конфе-ренције био је веома обиман, озбиљно конципиран и омогућио је заиста потпуно упознавање присутних учесника са досадашњим искуствима и будућим правцима кретања у овој области. Предавачи и презентери

300

Светлана Аџић

пружили су учесницима Конференције потпуни увид, искуства и моде-ле апликативних програма који омогућавају примену стандарда за диги-талне архиве, креирање електронских информативних средстава, израду алатки за претраживање на светској мрежи и низ других корисних савета и препорука. Један излагач овако је прокоментарисао потребу стандарди-зовања у овој области: Шта радите и како се понашате у приватно-сти ваших депоа – ваша је ствар, али када изађете напоље, на светску мрежу, молим вас да се „обучете“ стандардизовано!!!

Из свих предавања и презентација било је видљиво да је дигитализа-ција архивске и библиотечке грађе веома озбиљан циљ и пројекат, процес који захтева добру организацију, трениран и обучен кадар, значајан фи-нансијски оквир и добру техничко-технолошку основу, сарадњу са адек-ватним агенцијама пружаоцима услуга, те чврсту опредељеност архив-ских односно библиотечких институција да у пројекте дигитализације уђу, без обзира на: стање сређености архивских односно библиотечких фондова и њихове обраде, на различитост квалитета информативних средстава који их прате и друге изворе информација, на предвидиве и реалне отпоре унутар самих институција од стране архивиста традици-оналиста који ни на који начин не желе да изгубе наводну аутономност архива у погледу располагања информацијама. Искуства говоре да су

301

Међународни стандарди за дигиталне архиве EAD, EAC, METS

архивске институције из којих су долазили предавачи и презентери уг-лавном пролазили кроз сличне идејне, организационе процесе да би ре-ализовали своје пројекте. Укратко, сви за собом имају скоро деценијско искуство на конверзији аналогних информативних средстава израђена на основу међународног архивског стандарда − ISAD(g), превасходно у одговарајућа електронска, а потом и на изради EAD-ових докумената са XML едиторима који захтевају имплементацију платформи за рад са XML документима.

Већ сада је видљиво да је дигитализација драматично побољшала приступ информацијама иако се, за сада, на светској мрежи налази свега 1% свеукупног архивског материјала. Потреба за посебним архивским порталом, као глобалним простором, на коме ће се налазити информа-ције о архивској грађи, а којима ће се приступати без икаквог ограни-чења постала је ургентна потреба. Архивски портал захтева јединствен приступ обради архивске информације путем међународних стандарда и сходно томе стандардизован формат за прихват и размену информација. Европска Унија поставила је као један од својих приоритетних задатака управо дигитализацију архивских и библиотечких фондова дакле, стан-дардизацију архивске и библиотечке делатности у циљу очувања култур-не баштине Европе и њено несметано коришћење. Да би се то постигло, архиви морају да за свој мото прихвате следећу синтагму: „Промени и преживи“, односно „Изврши конверзију – пређи из html у xml“ као нови формат за размену.

У свету се озбиљно ради на развијању и примени софтверских решења која би повезала постојеће архивске стандарде, ISAD(g) и ISAAR(cpf) са стандардима који омогућавају правилну обраду електронских докуме-ната и утврђују процедуре приступа таквим документима. Различите су само стратегије и могућности.

Искуство америчких колега показује да се у пројекте дигитализације улази организовано у сваком погледу. Они су препознали као предност то што су се информативна средства припремљена према EAD-у нашла на светској мрежи и што су претражива, потом што се нова информа-тивна средства раде одмах у овом стандарду и одмах им се прилази са било које тачке света, што примењују прописане техничке захтеве, што повезују податке по истој теми, личности, времену или локацији истов-ремено и из више места чувања података. Тиме се повезује и ствара је-дан јединствени виртуелни архив на глобалном нивоу. Америчке колеге виде као једину „ману“ чињеницу да овакав приступ води ка губитку

302


„аутономије“архива. Вишегодишње искуство у раду најпре са МARC стандардом, па потом и ISAD-ом и EAD-ом, омогућило је америчким ко-легама да израде и одговарајуће алатке, попут: упутстава за архивисте, протокола за кодирање, узорака информативних средстава, итд. Постоје и стални течајеви и курсеви, а EAD се проучава као једна од тема на уни-верзитету у оквиру студија библиотекарства и архивистике, а Америчко архивистичко друштво има редовну радионицу која обучава полазнике у практичном раду са овим стандардом. Циљ америчких архивиста и библиотекара је да што више дигитализују своје материјале и да комби-нују употребу EAD, EAC, METS стандарда. Најављују да ће 2008. годи-не прославити десетогодишњицу прве појаве EAD-а. За Мајкла Фокса, члана Радне групе и инструктора за EAD, Минесота, САД, постоји не-колико баријера до виртуелне читаонице: неконзистентни метаподаци, недостатак структуре и система, недостатак индексирања и корисничког интерфејса и компликације у унакрсном проналажењу домена. Стога је неопходно да сви национални дескриптивни стандарди и информативна средства израђена према њима (Manual of Archival Description (UK), RAD (Canada), Rules (Australia), Describing Archives/A Content Standard (SAD) изврше конверзију на усаглашени формат који прихватају и препознају сви светски претраживачи, дакле да стандардизују унос и претрагу пре-ма усвојеним међународним стандардима. Приступ подацима преко различитих домена захтева примену стандарда за израду мета података, одређену синтаксу, препоручљиво Dublin Core Syntax, алате за претра-живање светске мреже, таговање атрибута.

За разлику од америчких колега, искуство француских архивиста у дигитализацији је знатно краће. Почеци се смештају у 1999−2001. годи-ну када су урађени први тестови ретроспективне конверзије у Национал-ном архиву Француске и Националној библиотеци. Пројекте кодирања према EAD-у финансирало је француско Министарство за културу и ко-муникације још 1999. године. Изразитији рад на дигитализацији почео је 2002−2004. године прогресивном имплементацијом препорука и праксе приказане на међународним, европским конференцијама о овим стан-дардима, дакле, променом у архивском размишљању и архивској тер-минологији. У том периоду коегзистирало је неколико информационих система – од традиционалног, архивистичког до електронских база пода-така. Постојала је дилема и било је више солуција – да ли се приклонити комерцијалним софтверским продуктима или ући у сопствени развој; да ли извршити прекомпозицију и преструктуирање постојећих информа-

303


тивних средстава у структурне информације и електронске формате или у пројекат ући са обрадом нових фондова/збирки. Показала се потреба за охрабривањем архивских институција да своје продукте раде у скла-ду са прихваћеним архивским стандардима за опис архивске грађе, као и потреба за обуком постојећег кадра. Француски архивисти ушли су у тесну сарадњу са канадским колегама са којима развијају апликацију PLEADE 2.0 која омогућава конверзију база података у EAD, која истов-ремено интегрише и основне захтеве стандарда који описује ствараоца архивске грађе, односно контекст − EAC. Резултат је портал постављен 2003. године на коме се налазе базе података. У њих је досад унесено 1.844.190 јединица обраде различитог нивоа обраде, као и 1.180.000 ди-гитализованих јединица грађе. У бази података названој Etanot налазе се информације о 3.000 париских јавних нотара од 1452. до данас (њихов историјат у складу са ISAAR(cpf), текстуални записи конвертовани су у XML/EAC уз примену X-SLT програма. Развијена је апликација која је користила SDX2 платформу. Приликом израде наведене базе подаци су преструктурисани и допуњени. Децембра 2004. године француски архи-ви понудили су на светској мрежи информативна средства, претражива у скраћеној и пуној верзији, а резултати претраге представљени су: хије-рархијски, у складу са класификационим системом француских архива, као и према ствараоцима. Израдили су општи каталог рукописа (CGM – Catalogue General des Manuscript) у коме се налази 118 штампаних томова, са преко 70.000 страница, 182.000 јединица описа рукописних докумената. Израдили су и прототип алатке за каталогизацију својих материјала у EAD-у, назван PiXML као национални програм за конвер-зију информативних средстава у EAD. Циљ француских архивиста је публиковање комплетног органског корпуса дигитализованих архивских јединица на светској мрежи.

Државни архив Немачке, након неколико пројеката тестирања ко-рисности EAD-а, усвојио је 2006. године EAD стратегију и почео да израђује информативна средства према овом стандарду. Осим Државног архива и Архивска школа у Марбургу и Државни архив Северне Рајне Вестфалије тестирају овај стандард. Немачки архивисти сматрају да треба промовисати и користити далеко развијеније групе стандарда за архивске дескрипције и њихове интернет презентације, какви су EAD, EAC, METS, него развијати сопствене стандарде. Употреба заједничких стандарда омогућава удруживање снага на њиховом даљем развијању и избегавање каснијих трошкова на замени интерфејса и миграцији пода-

304


така. И немачка архивска служба била је свесна да је много корисније користити искуства оних служби у свету које имају видљиве успехе у примени овог стандарда, па су још 2000. године формирали Радну гру-пу која је тесно сарађивала са Америчким друштвом архивиста (SAA) на адаптацији тог стандарда. Као одговор на сазнања стечена у оквиру заједничке радне групе, развијен је алат под називом MidosaXML, сада потпуно заснована на XML-у, са способношћу импортовања података из постојећих база података у различитим форматима. Државни архив Немачке до сада је израдио тачно 1.000.000 дигиталних јединица инфор-мација о архивској грађи, а постављени циљ за крај 2007. године је 2 милиона јединица уноса. За немачке архивисте комбинација архивских дескриптивних података у EAD формату, података о ствараоцима архи-вске грађе у EAC-у и мета податка о дигиталним сликама обећава прави пут ка представљању комплетне архивске информације путем Интернета и интернет технологијама.

Учесницима Конференције подељен је компакт диск1 са прототипом развијеног софтвера за веб презентацију текстуалних архива. То је тест

1 The <daofi nd> Projects of the Federal Archives (Bundesarchiv): http://www.daofi nd.de. Компакт дискови се налазе у Историјском архиву Београда и Архиву Србије.

305


верзија Мidosa едиторa за XML стандарде, MEX- editora за Windows и Macintosh, а као стандардизован алат подржава интеграцију веза између различитих XML докумената потребних за комбиновану презентацију, нпр. EAD са EAC за водиче кроз грађу, те ЕAD са METS стандардом за повезивање слика са текстуалним документима у on-line информативним средствима.

Национални архив Велике Британије још од 1999. године формира ар-хивски хаб или портал, тј. јединствени каталог, полазећи од становишта да су архиви јавне установе, окренуте јавности и заједници, које треба да обједине све информације и локације, како би корисник могао брзо да дође до онога што тражи, све до нивоа најмање јединице. Архивски хаб сада садржи преко 20.000 информативних средстава из 150 инсти-туција. Развијен је заједнички софтвер Spokes Cheshire for Archives 3.22, који ради на Linux-у. Уснимавање података је бесплатно. Овде је упутно навести да је Национални архив Велике Британије до сада дигитализо-вао 30 милиона јединица описа архивске грађе на различитим нивоима дескриптивности и докумената и да то представља испод 50% свеукупне количине коју треба унети у базе података.

Важнији учинак Конференције била је и најава и представљање пи-лот пројеката два нова стандарда у настајању: ISAF3/EAF (International Standard for activities/functions of corporate bodies/и његов електронски пандан) i EAG (International Archival Guide), односно о дескрипцијама функција и надлежности стваралаца архивске грађе, те о архивским инс-титуцијама које чувају архивске фондове/збирке, што само указује на оз-биљност послова која у архивској делатности очекују архиве у потпуном заокруживању рада на архивским дескрипцијама.

Посебна сесија Конференције била је посвећена стандарду о ствара-оцу архивске грађе EAC-у. Стандард је још увек у развоју, у својој α вер-зији. Развој овог стандарда почео је као амерички пројект 1999. године када је на Јејл универзитету дошло до састанка на коме је констатовано да EAC треба да буде заснован на архивском стандарду ISAAR (cpf) и да треба да представља његов електронски пандан, а његова α верзија пуштена је 2001. године. На састанку у Стокхолму 2003. године прерас-тао је у β верзију, развио је DTD, Relax NG, W3C шему и библиотеку тагова односно атрибута. Сада је у изради пројект Linking and Exploring

2 http://www.archiveshub.ac.uk/arch/spokes.shtml3 http://www.ica.org/sites/default/fi les/ISAF_ENG.pdf

306


Authority Files (LEAF), који финансира Европска Унија4. Пројекат је још увек експерименталан, а досадашња примена показала се веома успеш-ном. Једина замерка, за сада, је да је прилично компликован. Он засад има компоненте ISAD/EAD, ISAAR/EAC, те ISAF/ EAF, при чему F оз-начава функцију ствараоца архивске грађе и требао би да има свој елек-тронски пандан као EAF.

Дакле, три архивска и три електронска стандарда, комбинована зајед-но, у потпуности покривају комплетну архивску дескрипцију: архивске грађе, ствараоца и делатности тј. функције, дакле садржај, контекст и везе. Циљ радне групе за развој овог стандарда је да β верзија прерасте у званичну верзију.

Учесници Конференције имали су прилику да се упознају са још јед-ним стандардом у припреми DTD EAG (Encoded Archival Guide), који под покровитељством Међународног архивског савета припрема Национални архив Шпаније, уз свеукупну подршку њиховог Министарства културе.

Пројекат, под називом An Electronic Guide of the Spanish and Ibero-American Archives5 (Електронски водич кроз шпанске и иберо-америчке

4 www.leaf-eu.org5 http://aer.mcu.es/sgae

Information and Data Structure Model (II)

• Descriptions for the fonds and collections managed in those Archives, with a data structure adjusted to ISAD (G) 2nd ed. and to the DTD of XML/SGML EAD 2002.

307


архиве) је резултат спознаје важности стандардизације архивских де-скрипција о архивским центрима, поготово када они долазе из различи-тих центара и земаља. Описи фондова и збирки припремљени у овим земљама усаглашени су са ISAD(g) 2. издање и DTD XML/SGML EAD 2002. У описе је инкорпорирана и друга важна компонента, тј. подаци који описују ствараоце: ISAAR (cpf) 2. издање, DTD XML/SGML EAC. Са становишта архивистичке струке, шпански архивисти суочили су се са основним питањима ШТА, КО и ГДЕ на Интернету. За питање Шта постоји стандард који описује шта се чува у депоима (ISAD(g)/EAD), за питање Ко такође постоји стандард који описује чију грађу архиви чувају – правних лица, физичких лица или породица (ISAAR/EAC), али на питање Где не постоји адекватни стандард који би описао где се фон-дови/збирке чувају, тј. архивске центре. Будући да се у електронском во-дичу за Шпанију и Латинску Америку налази 42.000 архивских центара, с могућношћу да се водич редовно ажурира у on-line режиму из осталих бројних центара, шпански архивисти су оценили да је формат за размену у XML-у неопходан. EAG је једноставан XML DTD и тренутно је у α 0.2 верзији која регулише опште информације о архивским центрима у електронском формату за складиштење, публиковање и размену презен-тација архивских центара (има 13 атрибута). Поштује основна правила XML синтаксе. Важни технички документи су: EAD DTD и Tag Library. Предлог овог стандарда представљен је Комитету МАС-а за стандарде описа (ICA/CDS).

Учешће представника Историјског архива Београда на Конференцији о архивским стандардима било је изузетно корисно и правовремено, бу-дући да је Историјски архив Београда, приликом конципирања изградње свог Информационог система, управо имао у виду архивске стандарде и пројекат ретроспективне конверзије постојећих информативних сред-става, као и израде нових информативних средстава. Архиву предстоји озбиљнија и свеобухватнија конверзија аналогних информативних сред-става у базу података, засновану на ISAD-овом стандарду, те конверзија унесених података у XML, по захтевима стандарда за електронску ар-хивску дескрипцију EAD DTD, па су информације и приказани модели апликативних решења били веома значајни и илустративни за наше бу-дуће кораке у даљем раду на развоју нових алата за унос и претраживање података у електронском окружењу.

308

Верица Николић, виши архивистИсторијски архив Зрењанин

ИЗЛОЖБА ПЛАКАТ КАО ИСТОРИЈСКИ ИЗВОР

Тешко је замислити изглед првог плаката када нам се данас на сва-кој раскрсници агресивно сервирају плакатиране поруке на билбордима. Овом изложбом желимо да прикажемо историјски процес развоја пла-ката у нашој средини задњих сто педесет година. Уједно, имамо намеру да укажемо да плакат нема једнократну употребну вредност, него да је у исто време сведочанство једног временског тренутка.

Плакат као средство комуникације појављује се у данашњем смислу код нас половином XIX века, мада се у различитим формама (објава, наредба, реклама) појављује много раније. Пошто је његова сврха била да информише, скрене пажњу, упозори, подстакне, упути и едукује, он добија пуну сврсисходност свог постојања тек у другој половини XX века. За разлику од других писаних историјских извора, он се истиче на јавним местима, на зидовима, стубовима, таблама, паноима и другим лако уочљивим местима.

Наиме, употребна вредност плаката могла је имати своје оправдање онда када је било толико писмених грађана који ће поред себе о садржају информисати и своје окружење. Суштински, они су наследници добо-шара, који је лупањем у добош саопштавао наредбе органа власти или објављивао неки догађај. Међутим, дуго су упоредо коришћени и један и други начин информисања. Због државног интереса, добошем су најављи-

309

Изложба „Плакат као историјски извор“

вали нарочито пореске објаве у првој половини XX века, што се види из забелешке на полеђини плаката: „добошем два пута прочитати у свим деловима насеља“. Плакат, као документ свог времена, имао је посебно оправдање свог постојања крајем XIX и почетком XX века, када друга ин-формативна средства нису постојала (радио, телевизија, интернет и др.) или су тек почела стидљиво да се појављују (штампа и телефон).

Пре сто година право на истицања плаката и одређивања места имала је градска управа. Још крајем XIX века граду је стигла понуда из Будим-пеште о постављању ливених стубова на трговима и улицама, који би се користили за лепљење плаката. Овакав вид истицања плаката требало је да допринесе да се не нарушава изглед фасада и ограда.

Између два светска рата право на публиковање (било где да се штампа у граду) и лепљење плаката имала је градска општина уз наплату таксе. Званичне плакати и огласи су биле ослобођени такси. Најчешће је опш-тина лепљење плаката издавала у закуп на неколико година. Интересан-то је било да су се плакати могли истицати само на оним објектима које председник општине одреди, а изузетно је могао свако своје плакате на сопственом објекту истицати уз предходно плаћање градске таксе за пуб-ликовање. Одговарајуће објекте за истицање плаката подизао је град или закупац о свом трошку. У ствари, град је одређивао јавно место и јавну зграду на којој се могао залепити плакат.

У зависности од садржине плаката, било је прописано да сваки пла-кат остаје истакнут најмање 1 дан, а најдуже 14 дана „у чистом стању“, изузев ако плакат уништи елементарна непогода (киша, снег, град и ве-тар). Сваког оног ко је бесправно поништавао званичне плакате градона-челник је кажњавао. Крајем XIX века за намерно оштећење наредбе или огласа чак се кажњавало притвором до осам дана.

Плакат, као наследник добошарског начина објављивања, има свој историјски значај као писани извор јер, како каже нобеловац Иво Ан-дрић „Кад људско памћење и говор са смрћу престану, остају у архиву документи, који место човека памте и говоре. Што иде од уста до уста лако се заборави па и искриви, а што остаје записано у документима то се не заборавља и не искривљује“. Мало је оних пролазника који су за згужвани и бачени плакат помислили да је он историјски документ и да он својим садржајем и порукама које шаље говори о једном друштвено-политичком тренутку. Због тога плакат, као писани историјски извор, са другим историјским изворима, може да послужи за проучавање тековине једног народа.

310


Плакат с краја XIX и почетком XX века својим изгледом се доста раз-ликује од плаката из каснијег периода. Захваљујући савременој техноло-гији плакат с краја XX века све више говори ликовно-графичким прика-зом. Такав плакат својим кратким порукама своди се на пуко преношење информација. Из садржаја плаката не само да можемо да осетимо дух једног временског тренутка него и да сагледамо социјални, културни и технички ниво друштвене средине из које потиче. Такође, он својим сад-ржајем, било да је текст или слика, има за циљ да емотивно и идејно веже за поруку коју упућује и да покрене грађане у жељеном правцу.

Као неконвенционални облик јавног комуницирања, поред информа-тивног карактера, имао је значајну улогу и у развоју друштва. Подизао је друштвену свест и културни ниво тиме што је ширио напредне идеје и програме културног садржаја. Такође, мобилисао је масе на многе ак-ције, нарочито у преломним временима, као што су, на пример средином прошлог века биле ослободилачка борба и изградња и обнова земље, или крајем века борба за демократизацију друштва и демократска права грађана, а скоро увек када су у питању културно-спортске активности. Не тако ретко, у таквим временима, политички плакат је имао пропаганд-ни карактер, па чак и обмањујући (величање успеха немачке војске у току рата, или предизборнна обећања политичких странака) или је служио за застрашивање грађана за време диктатуре и окупације. Због тога треба имати и критички прилаз плакату и валоризовано га треба користити за проучавање догађаја са осталим архивским документима.

Плакати из наше збирке из области културе говоре нам да је град имао богат културни садржај: разне манифестације културних друштва и удру-жења, гостовања позоришних трупа и професионалних позоришта, по-зоришни сусрети, предавања, промоције књига, концерте, изложбе и др. Такође, многобројне плакате о спортским догађајима говоре да су град и околина имали богати спортски живот.

Изложба Плакат као историјски извор има за циљ да презентује не-знатан део плаката које садржи Збирка плаката 1851– 2000. године Ис-торијског архива Зрењанин. Из техничких разлога (због величине или оштећености плаката) у изложбу нису увршћени бројни врло занимљи-вих плаката, без обзира на њихов значај, али надамо се да ћемо изла-гањем овог малог броја, свакако, репрезетативних плаката да скренемо пажњу на ову врсту културног-историјског блага. Плакати су груписани по областима живота (управа, просвета, култура, привреда, банкарство, здравство и спорт), тако да се надамо да ће сваки посетилац, уз подсећање

311

Изложба „Плакат као историјски извор“

на минуле догађаје, имати одређену слику о друштвено-политичком и културно-спортском животу града и околине. Остављамо посетиоцима да се увере да ли плакат има само краткотрајну употребну вредност или историјски значај.

312

Владимир Иванишевић, архивистаАрхив Војводине, Нови Сад

ЈЕСЕЊА АРХИВСКА ШКОЛА У ТРСТУ

Јесења архивска школа је последипломски курс из области архивских наука и електронског вођења докумената, који су организовали Међуна-родни институт за архивске науке Трст – Марибор (IIAS / International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor), Државни архив у Трсту (Archivio di Stato di Trieste), Универзитет у Марибору (CIMRS/University of Maribor) и Средњоевропска иницијатива (Central European Initiative) у трајању од 15. до 23. октобра 2007.

Курс су похађала 24 архивиста из 10 земаља и то:Из Албаније Албана Гура и Виолета Ракипи из Албанског државног

архива; Из Босне и Херцеговине мр Андреј Родинис из Архива Босне и Хер-

цеговине, Љубица Ећимовић из Архива Републике Српске, и Алмира Алибашић и Адмир Незировић из Историјског архива Сарајево;

Из Бугарске Теодора Личева из Бугарског државног архива и Десисла-ва Лилова из Државног архива у Бургасу;

Из Хрватске Зринка Толић – Николић из Државног архива у Ријеци, Михаела Тополовец – Розга из Државног архива у Загребу и Бруна Хоро-вић – Вуковић из Државног архива у Сплиту;

Из Мађарске Елеонора Ковач из Градског архива у Секешфехервару и Тамаш Олах из Архива Боршод – Абауј – Земплен жупаније;

Из Македоније Звонко Димоски и Петар Зајковски из Државног архи-ва Републике Македоније;

313

Јесењa архивскa школa у Трсту

Из Црне Горе Зорица Бабић и Валентина Калуђеровић из Државног архива Црне Горе;

Из Румуније др Богдан Флорин Поповици из Државног архива у Брашо-ву и Алина Теодора Негоица из Националне школе за обуку архивиста;

Из Србије Татјана Мишић и Љубинка Шкодрић из Архива Србије, Владимир Иванишевић из Архива Војводине и Беким Алиу из Архива Косова, и

Из Италије Клаудио Бјанки и Анализа Филипо из Државног архива у Трсту.

Школа је одржана у просторијама Хотела Адриатико (Adriatico guest house) који делује у оквиру Абдус Салам Међународног центра за теоријску физику у Трсту (The Abdus Salam International Centre for Theoretical Physics – ICTP). Директор школе је др Грациа Тато из Државног архива у Трсту, а координатор др Петер Павел Класинц, архивски саветник у пензији.

Приликом отварања школе учеснике су поздравили др Катепали Сре-нивасан, директор ICTP-a, др Масимо Греко, представник градске управе Трста, др Дамир Борас, представник Универзитета у Загребу, др Мариа Роза Форментин, представник Универзитета у Трсту, др Грациа Тато, ди-ректор Државног архива у Трсту и директор IIAS-ове Јесење архивске школе и др Петер Павел Класинц, координатор Школе. После њихових говора представили су се учесници Школе.

Др Петар Стрчић, редовни професор Универзитета у Загребу и бивши директор Архива Хрватске одржао је предавање под називом Архивисти-ка и историја, у којем је истакао важност архивске грађе као најпоузда-нијег историјског извора.

Др Карољ Кечкемети из Међународног архивског савета је у преда-вању Међународни архивски савет: Јуче, данас, сутра говорио о осни-вању и раду МАС-а, његовој организацији, пројектима и плановима.

Др Ђорђета Бонфиљо Дозио са Универзитета у Падови је у предавању под називом Професионализам у архиву указала на то да рад у архиву има два сегмента. Рад у архиву је научни рад, а са друге стране архив је јавна установа помоћу које државни органи и правна и физичка лица остварују своје јавноправне и приватноправне интересе.

Др Бранко Бубеник, бивши директор архиве Хрватске радио телеви-зије је имао предавање под називом Мултимедијални архиви у коме је изнео историјат свих врста медија односно записа посебно се осврнув-ши на записе као што су фоно, фото, видео, филмски, телевизијски и

314

Владимир Иванишевић

дигитални запис, и на врсте магнетофонских и филмских трака, касета, дискета CD-ова и DVD-ијева.

Др Вили Премзл, професор Универзитета у Марибору је у свом пре-давању Архивиста и архитекта указао на то да је приликом изградње нове зграде архива или реконструкције старе, важно да постоји архивис-та који се разуме у архитектуру и грађевинарство како би са архитектом испратио грађевинске радове од идејног пројекта до употребне дозволе и почетка коришћења објекта, све са циљем да се овај посао ваљано завр-ши у планираном року.

Др Живана Хеђбели, начелник Уреда за опште послове Хрватског Са-бора и Владе Републике Хрватске, је у оквиру предавања под називом Архивска етика одржала малу радионицу, учеснике је поделила на пет група, и свакој групи дала по једно питање из архивске етике. Ја сам био у четвртој групи (био сам и известилац групе) која је добила питање шта бисмо урадили кад бисмо радили у Архиву Министарства унутрашњих послова и сазнали на основу докумената које тај Архив чува да је канди-дат за председника републике у медијима изнео неки лажан податак.

Др Моника Мартињон, професор Универзитета у Венецији, одржала је предавање под називом Европско и национално законодавство у коме је изложила основне смернице и препоруке Савета Европе о приступу архивској грађи из 1999. године и архивска законодавства Италије, Шпа-није, Француске и Велике Британије. У свим законима присутан је сукоб два правна принципа. Принцип слободног приступа архивској грађи и принцип заштите личних података.

Др Јован Поповић, бивши директор Архива Југославије је у предавању под називом Јужноевропско архивско законодавство упознао учеснике Школе са основним смерницама законодавстава Мађарске, Румуније, Бу-гарске, Албаније, Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске у материји заштите архивске грађе.

Др Грациа Тато, директор Државног архива у Трсту и директор Школе је одржала предавање О архивском законодавству у Италији у којем је упознала учеснике курса са законским и осталим правним прописима о заштити архивске грађе у Италији.

Др Душа Крнел – Умек, архивски саветник Покрајинског архива у Копру је у предавању Нови медији у словеначком архивском законодавс-тву изнела решења новог Закона о заштити документарног материјала и архивске грађе и архивима, донетог 2006. године о вођењу и чувању архивске грађе настале у електронском облику.

315

Јесењa архивскa школa у Трсту

Др Карољ Кечкемети из Међународног архивског савета је одржао предавање под називом Меморијска функција архивских установа и при-ступ архивима, у коме је образложио француску и енглеску идеју наци-оналних архива. Енглеска идеја подразумева да архивску грађу свих ор-гана власти преузима национални архив, док француска идеја предвиђа посебне архиве министарстава спољних послова, одбране и унутрашњих послова. Такође је истакао значај слободног приступа архивској грађи.

Др Франц Крижнар са Универзитета у Марибору је одржао предавање О заштити звучних записа као архивске грађе.

Др Данијела Грана из италијанског Министарства за културна доб-ра и активности је у предавању Вођење електронских података указала на појаву и потребу вођења послова електронским путем чиме држава, грађани и предузећа на бржи и лакши начин остварују своја права и ин-тересе, и образложила законску регулативу ове материје у Италији.

Др Пјер Луиђи Феличати, професор Универзитета у Мачерати је у предавању Квалитативни захтеви за web site установе културе: про-фил архивског web site-а изнео претпоставке и потребе које морају бити задовољене како би се направио квалитетан архивски web site и изнео саставне делове које такав web site мора да има.

Др Карло Виволи из Државног архива у Пистоји је одржао предавање Међународни стандарди ISAD и ISAR (CPF) у којем је изнео основне премисе, разлоге за доношење и циљеве ових стандарда, као и њихов међусобни однос.

Др Мирослав Новак, архивски саветник Покрајинског архива у Ма-рибору, одржао је предавање под називом Архивиста као компјутерски стручњак: Јуче, данас, сутра, истичући значај архивистике као инфор-мационе науке и архивисте као стручњака који ради са подацима, инфор-мацијама.

Др Мирослав Новак је држао и радионицу о заштити електронских и дигиталних записа и података.

Др Марчело Скрињар из Државног архива у Трсту је представио web site Међународног института за архивске науке.

Др Душа Крнел-Умек, архивски саветник Покрајинског архива у Коп-ру је одржала и предавање Компјутеризација пописа преузете архивске грађе словеначких правосудних установа, илуструјући то на примерима Покрајинског архива у Копру.

Др Марчело Скрињар и др Грациа Тато су представили и три пројекта дигитализације које врши Државни архив у Трсту: пројекат дигитализације

316

Владимир Иванишевић

Франческанског катастра (катастра из доба аустријског цара Фрање I), про-јекат дигитализације аудиовизуелног материјала Радиотелевизије Антена из Трста и пројекат компјутеризације документарног материјала у Италији.

Др Луиза Валота из предузећа Friularchivi s.r.l. представила је рад овог предузећа које се бави производњом опреме за архиве (кутије, ормани и слично), софтвером и хардвером за архиве, као и пружањем услуга у области заштите архивске грађе за приватна предузећа.

Учеснике Школе су посетили председник Извршног комитета Међу-народног института за архивске науке Антонио Дентони Лита и званич-ници Института Михаил Ларин из Русије, Франциско-Хавиер Агвадо Гонзалес из Шпаније, Роберт Нахју из Канаде и Снежана Пејовић из Црне Горе и упознали их са стањем заштите архивске грађе и архивске службе у њиховим земљама.

У оквиру програма Школе учесници су посетили Државни архив у Тр-сту, Градски архив Трста и регистратуру (приватни архив) компаније RAS (Riunione Adriatica Sigurita). У Државном архиву смо обишли свечану салу у којој се одржава школа из архивистике, палеографије и дипломатике, депое, просторије за скенирање и обраду дигиталних снимака и просторије које је Архив доделио Институту. Државни архив користи најсавременије скенере система Matis, који скенирају архивску грађу до формата АО. У Градском архиву Трста посетили смо читаоницу, део зграде која је почетком XX века био ресторан у коме је често боравио Џејмс Џојс и депое. Градски архив је развио сопствени информациони систем у оквиру којега се може приступи-ти дигиталним снимцима архивске грађе који су повезани са аналитичким описима предмета. RAS архив делује као архивска јединица компаније, има сопствени информациони систем и изложбену поставку.

Током Школе њени полазници су превели скраћено издање IIAS-овог међународног речника архивске терминологије на своје материње језике.

По завршетку Школе њени полазници су добили сертификате, а иза-брани представник учесника др Богдан Флорин Поповици је поднео из-вештај представницима власти Региона Фриули Венеција Ђулија.

Учесници Школе су 24. октобра присуствовали прослави 17. међуна-родног дана архива, у оквиру које је организовано саветовање на тему електронских докумената и приватних архива (регистратура).

У програму Школе највећа пажња је била посвећена праву до-ступности архивској грађи и сукобу овог права са правом на зашти-ту личних података, као и електронским документима односно њи-ховој заштити.

317

Љиљана Пензеш, архивски помоћникИсторијски архив Сомбор

СЕЋАЊЕ

ШУМОЊА, Петра, РАДЕ (1947–2006)

Раде Шумоња

Рођен: 9. 9. 1947. у Сомбору.Преминуо: 3. 6. 2006. у Сремској Каменици.

У Историјски архив долази именовањем на место директора 1.10.1992. године и на тој функцији остао је до 25.10.2001. године. Након тога радио је на радном месту архивисте све до 3. 6. 2006. године.

318

Љиљана Пензеш

Покретач је Едиције „Прилози за завичајну историју“ у склопу које је до сада изашло 10 свезака. Настојао је да се архивска грађа што више публи-кује и тиме буде доступнија широј јавности. И сам је био приређивач, аутор и коаутор следећих публикација: „120 година Црвеног крста Србије –Цр-вени крст Сомбор 1876–1901–1996 (1996.); „Слободан и краљевски град Сомбор“ (2001.); „Споменица ослобођења Сомбора 1918–1998“ (1998); „Сомборци и Први српски устанак“ (2004) и „Чувар народног здравља“ (2005). Био је приређивач и неколико значајних архивских изложби: „255 година организоване архивске службе у Сомбору“ (2004); „Печати као ста-ра сомборска знамења“ и „Урбанистичко наслеђе Сомбора“ (2006).

КАИЋ, Беле, АЛЕКСАНДАР – Шаца (1936–2006)

Александар Каић

Рођен: 26.12.1936. у Сомбору.Преминуо: 18.11. 2006. у Сомбору.

У Историјском архиву радио је као директор и архивиста од 1.6. 1960. до 31.05.2001. године.

Наш дугогодишњи колега, Александар Каић – Шаца, у Градску државну архиву у Сомбору дошао је 1. 6.1960. године након завршеног Филозофског факултета у Београду – одсек историја, и у њему је остао више од 40 година. Стручни архивистички испит за звање „архивисте“ полаже 1964. године.

319

Сећање Раде Шумоња и Александар Каић

Изузев паузе у години запослења, када одлази на одслужење војног рока, читав радни век провео је у Историјском архиву, најпре радећи као архивиста, да би половином 1964. године био именован за директора ове установе. Наредних 28 година, све до 1. 9. 1992. године, Шаца је провео на челу Историјског архива. Није био само директор, заједно са запосле-нима, сређивао је и обрађивао архивску грађу и остао веран своме пози-ву. У току 1985. године, активно је учествовао и на изради првог Водича кроз архивске фондове Историјског архива Сомбор.

И након одласка са места директора, остаје у Архиву и ради, као и на почетку своје каријере, послове архивисте и то све до пензионисања 01.05.2001. године.

Одласком у заслужену пензију, Шаца не мирује. Својим редовним до-ласцима у Архив, трудио се да баш као и док је радио, сва своја стечена знања, историчара и архивисте, заљубљеника у сомборске сокаке и зе-ленградске бођоше, пренесе на нас који смо вођени тим знањем настави-ли тамо где је он стао.

Трагови његовог рада, видљиви су у многим архивским фондовима и збиркама. Поменућемо само неке: Магистрат Слободног и краљевс-ког града Сомбора (попис предмета разног садржаја Административног одељења 1896–1914 и попис предмета разног садржаја Градоначелнич-ког одељења 1896–1915. године); Окружни суд Сомбор: 1929–1941. годи-не (кривични предмети). Будући је познавао и мађарски језик, обрадио је велики део архивске грађе писане на том језику. Радио је и на изложбеној делатности и коаутор је изложбе: „Сомбор, некад и сад“.

320

Татјана Сегединчев, архивистаИсторијски архив Суботица

СЕЋАЊЕ

МИЛАН ДУБАЈИЋ(1929–2007)

Милан Дубајић

Милан Дубајић (3. фебруар 1929, Нови Жедник – 30. април 2007, Су-ботица), је био учесник Народноослободилачког покрета од 1944. годи-не. У рату је при Котарском народноослободилачком одбору Доњи Лапац био курир. Основну школу је завршио у Жеднику, а Гимназију у Новом Саду и Суботици. Филозофски факултет (предмет историја са помоћним историјским наукама ) је студирао и завршио у Београду 1957. године.

321

Сећање Милан Дубајић и Габор Лелија

Кратко време је био запослен као васпитач, нешто више од две године радио је као професор у Гимназији , а осамнаест година као кустос-ис-торичар у Градском музеју у Суботици. Годину и по дана је био на дуж-ности директора Градског музеја.

У Историјски архив прешао је 1. фебруара 1977. године. Као дирек-тор, радио је до новембра 1993. године. Кратко време до одласка у пен-зију фебруара 1994. године радио је на пословима архивисте.

Још као кустос у Музеју, радио је на истраживању радничког покрета, као и на проучавању Народноослободилачке борбе 1941–1944. године. За то време организовао је и приредио више изложби.

По доласку у Историјски архив наставио је са научноистраживачким радом. У штампи и часописима објавио је око 150 чланака са тематиком радничког покрета. У посебним издањима су му објављена два стручна рада: Раднички покрет у Суботици 1918–1921. и Портрети, биографије суботичких револуционара.

Наводимо још неке од наслова његових радова: Организација КПЈ и СКЈ-а у Суботици, Јосип Кларски и Каћа Л. Милошев, цвет слободе, Јосип Мерковић, Организација КПЈ и СКОЈ- а у Суботици 1941, те ру-копис у којем се јавља као коаутор Предшколске установе у Суботици 1843–1971.

Био је члан многих комисија, секретар редакције за монографију Суботице, која се бавила истраживањем суботичке прошлости, главни уредник часописа Историјског архива Корени. У сарадњи са више ауто-ра учествовао је у писању дела под називом Именик – жртава Другог светског рата на подручју суботичке општине, које је изашло у Субо-тици 2000. године.

Милан Дубајић је у Архиву радио на сређивању архивске грађе која се тицала провенијенције Другог светског рата. Тако је архивистички средио фонд под називом Збирка материјала о радничком покрету у Суботици 1918–1945, уз то је израдио аналитичке описе са картицама. Сумарне инвентаре је израдио за фондове Градска комисија за ратну штету – Суботица 1945–1946, и Среска комисија за ратну штету – Суботица 1945–1946.

Такође, био је ангажован у јавном и културном животу Суботице, као и члан СУБНОР-а.

Милан Дубајић ће остати упамћен као коректан директор, колега и сарадник.

322

Татјана Сегединчев

ГАБОР ЛЕЛИЈА(1951–2008)

Габор Лелија

Габор Лелија (Суботица, 14.10.1951 – 26.11.2008) завршио је Учи-тељску школу, а као апсолвент Природно-математичког факултета, Од-сек географија, запослио се 1979. у Историјском архиву Суботица. До тада је радио као наставник географије у неколико основних школа и одслужио војни рок. Дипломирао је 1981. године и од те године је радио у Служби заштите архивске грађе ван Архива. Звање архивиста стекао је 1989. године, а виши архивиста постао 2003.

Као архивиста бавио се питањима свакидашњег живота. Велике битке и велике личности су код њега биле у другом плану. Бавио се и еко-номском историјом односно историјом пољопривреде северне Бачке и у многим је листовима писао о томе. Из оваквог аспекта је сагледавао архивску грађу користећи је на особен начин.

Био је друштвено ангажован у неколико удружења. У својој Мес-ној заједници и у хуманитарним организацијама – KODDE (Kosztolányi Dezső Diáksegélyező Egyesület). Био је познавалац виноградарства и ви-нарства што је потврђено и његовим чланством у суботичком Реду вин-ских витезова – Arena Zabatkiensis. Стручно је био ангажован као члан више редакција. Био је и председник Управног одбора Градског музеја, члан уредништва „Бачорсага“ и „Палићких новина“.

Уредник Владимир Иванишевић

Редакција Весна Башић,

Милена Поповић-Субић,Зоран Вукелић, Фриђеш Ујхази,

Вера Николић, Југослав Вељковски,Милован Ристић, Татјана Стеванчев,

Миливоје Спасојевић, Милан Белобабић,Јасмина Латиновић

Адреса РедакцијеАрхив Војводине, Нови Сад, Дунавска 35

Телефон021/ 489 18 00

e-mail:[email protected]

Графичка обрада и преломЕлед Черник

Штампа СЗР „ВЕРЗАЛ“

Нови Сад

Тираж350

ISSN 0354-3072

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

930.25

АРХИВСКИ анали: часопис Друштва архивских радника Војводине / глав-ни и одговорни уредник Милена Поповић-Субић. – Год. 1, бр. 1 (1993)– . – Нови Сад; Друштво архивских радника Војводине, 1993. – 24 cm

Годишње. – Прекид у изласку (1995–2005)ISSN 0354-3072

COBISS.SR-ID 189450503

Documents

Arhivski Anali-drustvo Arhivskih Radnika Vojvodine