KNJIGA I

10~a 1-1. Smatra se da svako stvaranje u umetnostii svako istrazivanje u nauci, isto tako i rad i odluci-vanje uopste, teze nekom dobru; stoga su pravilnodefinisali dobro kao ono eemu sve tezi. Medutim,javlja se izvesna razlikn u oiljevima [za kojima setezi]": - 2. negde je cilj sam ein rada, a negde je toosim rada i njegov ishod neko delo, U onim sluca-jevima gde, osim delatnosti, postoje i ovi dalji ci-Ijeva proizvedena dela imaju vecu vrednost od ulo-zenog truda.

- 3. Kako, medutim, postoje razne delatnosti ,razne umetnosti i razne vrste znanja, postoje, prematome, i razni ciljevi. Zdravlje je, na primer, cilj le-karstva, brodogradnje brod, ratne vestino pobed.a,gazdovanja bogatstvo. - 4. Medutim, tamo gde nekeod ovih vestina potpadaju pod. neku drugu, obuhvat-niju, kao sto, na primer, pravljenje uzdi i druge ve-stine koje Se ticu konjske opreme potpadaju podkonjieku vestinu, a ova opet zajedno s drugim vesti-nama u vezi s Tatom pod strategiju, odnos koji sezapaza i u svim drugim oblastima - u svim tim slu-cajevima ciljevi najobuhvatnijih vestina su dostojnijiizbora nego ciljevi njima potcinjenih struka; - 5. jersarno ram onih se upraznjavaju i OVeposlednje. Pritome nema nikakve razlike, bilo da je cilj rada samrad Hi, pored. toga, i nesto drugo kao kod navedenihstruka.

II - 1. Ako sad za ostvarljive zadatike postojitak:av cilj da mu tezimo zbog njega samog, dok sve

1 U poluokrurenim zagradama je tekst po kome je pre-vodeno (Susemihl-Apelt), a u uglastim dopune prevodioca.- Prevo

,/

3

ostalo zelimo sarno s obzirom na taj cilj, i ako nepreduzimamo svaku stvar s drugim ciljem pred oeima- (sto bi se tako produzavalo u nedogled dok bi nasa[zivotna] Zelja ostala neostvarena i uzaludna) - te:-kav cilj [kome se tezi zbog njega samog] morao binesumnjivo da znaci dobro po sebi, i najvece dobro. -2. Nije li onda poznavanje toga cilja od velikogznacaja za zivot, i ZaT ne bismo onda, kao strelci kojiimaju metu PI"ed sobom, pre pogodili ono sto treba[da bude zivotni cilj]? - 3. Ako je tako, onda mo-ramo pokusati da bar u glavnim crtarna obuhvatimo~ta je taj cilj i u Jkojuvrstu ljudskiog znanja i moguc-nosti treba da se svrsta. - 4. Prirodno je pretpostavitida pripada najnadmocnijoj i naj obuhvatnij oj. - 5.Kao takva pokazuje se nauka 0 drzavi. - 6. J er ona

101Mb odreduje koje vrste znanja su potrebne u drzavi,koje od njih treba svakt pojedinac da uei i do kojemere, da se u njima usavrsi. A vidimo da u njenunadleznost spadaju i veStine Imje se najviSe cene:ratnieka vestina, gazdovanje i besednistvo, - 7. Bu-duci da se ona koristi ostalim praktienim znanjimai da zakonski odreduje sta treba ciniti a od cega setreba uzdriavati, njen cilj bi obuhvatao ciljeve osta-Iih delatnosti i kao takav predstavljao bi opste Ijud-sko dobro. - 8. No, iako je ono isto za pojedinca iza drZavul-ipak je dobro drZave znacajniji i savrse-niji cilj, bilo da je rec 0 njegovom ostvarivanju illodrzavanju: zadovoljstvo je kada se ono ostvari i zajednog jed:inog stvora, all je joo lepse i divnije kadase to postigne za ceo narod ill za drzavu.

- 9. U tom pravcu je usmereno i oVOistrafiva-nje, buduci da se ono u izvesnom smislu odnosi na dr-zavu. III - 1. A to istraZivanje moglo bi se smatratizadovoljavajuCim ako bi se razjasnilo prema gradi nakojoj se zasniva. Jer se preciznost ne maZe ocekivatiu podjedn.akoj meri od svih naucnih izlaganja, kaosto se ni u oblasti zanatske proizvodnje ne prime-njuju svuda ista merila. - 2. 0 pojmovima dobra ipravicnog; cijim se ispitivanjem bavi nauka 0 drZavi,postoji toliko razlieitih gledista i kolebanja da se

4

stiCe utisak da oni postoje sarno u teoriji a ne i ustvarnosti. - 3. Isti nesporazum vlada i u shvata-njima 0 ljudskim dobrima, zato s10 se mnogima-desa-va da zbog njih rdavo produ: mnogi su dosad propallzbog svoga bogatstva, a drugi zbog svoje hrabrosti.- 4. 8toga se, prilikom razmatranja ovaikvih pojmo-va, kao i prilikom izvodenja zakljueaka, mora zadovo-ljiti time da se istina ocrta sarno u najgrubljim, op-stirn potezima; drugim recima, kada se govori i zaklju-cuje 0 opstim pojmovima, mora se pomiriti stirn da izakljucci budu takvi [tj. uopsteni]. Na isti naCin trebarazumeti i svaki pojedini deo izlaganja ovde: jer ceobrazovan covek zahtevati u svakoj oblasti tacnostsamo utoliko ukoliko to priroda predmeta dopusta;podjednako je, nairne, pogresno pristati da se mate-matiear sluzi ubedivanjem [umesto da dokazuje svojaizvodenja], kao i zahtevati od majstora u besednistvuda izvodi stroge dokaze [za svoje stavcve]."

- 5. 8vako sudi tacno 0 onome sto poznaje, isarno je u tome dobar sudija. Za svaku pojedinu oblastznanja to je struenjak iz te oblasti, dok je [najboljisudija] za sve oblasti uopste onaj Cije obrazovanje

lO95a obuhvata sve oblastL 8toga mlad Coveknije pogodanslusalac predavanja 0 drustvenom zivotu: nema,nairne, iskustva u postupcima i odnosima u Zivotu, a[ova] izlaganja se tieu bas ovih t polaze od njih. -6. Osim toga, posto je joo sklon da se povodi za svo-jim strastima, uzalud ce slusati i nece .imati koristiod ovakvih izlaganja, Ciji cilj nije [teorijsko] znanjenego praktiena primena. - 7. Pri tom nema nikakverazlike da Ii je on mlad po godinama ill nezreo poprirodi: jer nedostatak nije u dobu starosti nego ustrastima koje [kod takvih Iicnostt] upravljaju zivo-tom i svim teznjama. Takvim Ijudima znanje uopstene koristi posto mu nisu dorasli, Medutim, za one~j.i svoje zelje i postupke uskladuju s razumom bilobi izvanredno korisno da upoznaju sadrZinu ovih raz-matranja.

t Uzeto iz Plat. Thelit. (§ 50, Heindorf). - Stat' (Stahr).

5

- 8. Ovoliko kao prethodna napomena i 0 slu-saocu, i 0 tome kako treba razumeti ova izlaganja, ista smo im postavili za cilj. IV - 1. Da se vratimosada na ono sto kazemo u pocetku: posto svako zna-nje i svako opredeljenje tezi nekom dobru, koje jeonda to dobro za koje mozemo reci da je cilj naukeo drzavi i koje je vrhunsko od svih ostvadjivih do-bara? - 2. U pogledu naziva postoji, uglavnom, kodvecine saglasnost: jer i obrazovani i neprosvecenavecina kazu da [e to sreca, i pri tom smatraju da bitisrecan znaci imati ugodan zivot i postizavati uspehe.All 0 tome sta je to sreca u sustini, misljsnja se ra-zilaze, i u tom pogledu neobrazovano mnostvo dajedrukCije tumacenje nego obrazovani. - 3. Jedni [oniprvi] drze da je to nesto konkretno i pojavno kaouzivanje, bogatstvo ill pocast i tako dalje, kako zakoga, a cesto i jedno isto lice razlicito misli (u bole-sti smatra zdravlje za srecu, u oskudici bogatstvo),dok oni koji su svesni svog neznanja gledaju s div-Ijenjem u one koji im pricaju uzvisene i njima ne-pristupacns- stvari. All bilo ih je koji su mislili da,pored ovih mnogobrojnih [realnih] dobara, postoji ineko dobro po sebi [apsolutno dobro], koje je za svaostala dobra uzrok sto postoje kao dobra. - 4. Ispi-tivati, medutim, svako od.ovih gledista, bez sumnje [esasvim uzaIudan posao: dovoljno [e osvrnuti se na onanajrasprostranjenija ill bar na ona donekle ubedljiva.

- 5. All ne smemo pri tom zaboraviti da postojirazlika izmedu ispitivanja koje polazi od. principa iispitivanja koja "ode ka principu. I Platon se s pra-vom nad tim zamislio i ispitivao da Ii put istraziva-

logSb nja vodi od. principa ill ka principu, kao [sto bi sepitalo] da Ii na trkalistu staza vodi od.sudije ka ciljuill obratno. Mora se neosporno poci od onoga sto jepoznato, a1i se poznato javlja u dvojakom smislu:0110 sto je nama poznato i 0IlQ sto je poznato uopste.Razume se da treba poCe1liod onoga sto je nama po-znato. - 6. Stoga je potrebno da onaj ko zen da suspehom prati predavanja 0 dobru, pravicnosti i uop-

6

ste predavanja s temama itz druStv~nO'g~iv:~ta,.budeu moralnom pogledu vec izgraden. (JeTpnn.clp je ~da) i, aka je to u dovoljnoj men zas~plJen~, .nee:biti potrebno ono: zato sto." A tak~v cov~ ill vecnosi u sebi principe ill ih lako usva~~. Ona},.medu-tim, kod koga ni jedno ni drugo mje slucaj, nekaeuje oVOiz Hesioda:

Najbolji biee od svih, ko sam sve moze da shvatiDobar je zatim, i onaj ko prihvata savete dobre,Ali ko niti sta sam razume, nit ono sto cujeUsvaja u dusi, to beskoristan je covek.4

V - 1. Vratimo se sada sa ovog skretanja nasvoj predmet. Izgleda da Ijudi s razlogom shvatajudobra i srecu na osnovu svog lienog iskustva. - 2.Neprosveeena vecina koja provodi Zjvot u teskomradu misli cia je [dobro i sreca] u uZivanju, pa stogaceni zivot ispunjen uzivanjem. U stvari, isticu se triglavna zivotna pravca: ovaj upravo pomenuti, zatimonaj koji je okrenut drustvu i treci, okrenut filozof-skom posmatranju. - 3. Neprosvecena gomila je tupokazala da ima krajnje ropsku prirodu kad je iza-brala zivot koji vodi stoka u stadima, no pak mozeza to -da nade izvestan [opravdavajuci] razlog u tomesto su i mnogi od mocnih odati istim strastima kaoSardanapal" - 4. Oni obrazovani i uz to aktivni sma-trace da se [sreca] sastoji u drustvenom priznanju,

a "To jest da je ~ovekodgojen i naviknut u Zivotuda seponaAau skladu s moralom j; pravi~noAcu.Ako je to sluC!aj,onda ce on bez muke moet da se uputi u .zasto' takvog po-nasanja, druglm recima u principe koje vec nesvesno nosiu sebi. Aristotel hoee, dakle, da kliZe da saznanje pIiincipamorala kod ~oveka jlroizlazi iz stvarnog ispunjavanja mo-ralnih obaveza." - Star.

• Hesi.od,Dela t dani, st. 293i dalje. - Prevo6 Sardanapal, gr~k!i.oblik imena poslednjeg asirskog

kralja Asurbanipala, 668-e26. pre n. e. Prema persliskompredanju zabelezenom kod Ktesije, grekog istoricara V vekapre n. e., bio je rnekusac.i odat raznim uzivanjima, - Prevo

"To je mozda prikrivena aluzija na dosta raskalasantivot Alek'Sandrai nekih iz njegove pratnje bogatih skoro-jevica. Takvi !lstupinisu bili bez uticaja na kvarenje odnosalzmedu AristoteIa i njegovog ranijeg sticenika." - Star.

7.

a to uglavnom i jeste cilj drustvenog zi~ota. ~~.ovaje odredba i suvise povrsna za ono sto mi trazimo[tj. najveee dobro], jer izgleda da je tu dobro pre uonima koji uKazujUi,P:iznanje .nego .u <?nomeko gaprima, dok mi nasJ~leuJ~o da je [n~Jvece] d~bro The-sto svojstveno sub~e~v I ~razdV'OJ1~0 od..njega, -:

- 5. Pored toga, Ijudi obicno idu za priznanjima da biuverili svet u SV'Ojulicnu vrednost; oni svakako tezeda ih cene pametni Ijudi i oni kojil ih poznaju, i tozbog njihove stvarne vrednosti: jasno je, dakle, da jeza ovu vrstu ljudi vrIina [lima vrednost] vaZnija adpri.znanja. - 6. Moglo bi se onda Iako dogoditi daneko vrlinu radije shvati Ikao krajnji cilj drustvenogzivota. Medutim, ispada da i to predstavlja nepotpu-no resenje, jer se moze zamislitf i takva mogucnostda neko i pored toga sto poseduje Iienu vrednost pre-spava svoj zivot ill da tu lienu vrednost nikad u ,ZL-votu ne primeni, pa, stavise, i cia provede nesrecan

1096a i sasvim promasen Zivot: "ta!kvogcoveka niko necenazvati sreenim, sem onaj ko se tvrdoglavo drlt svojepostavke. All dosta 0 tome (ta tema ie i inaCe vecdovoljno zastupljena Uimojim enkiklijama [javnimpredavanjimaj)." .

- 7. 'I'reci zivotni pravac je posvecenost filo-zofskom posmatranju, i time eemo se pozabaviti usledecim [predavanjima]. - 8. Sto se tice usmereno-sti ka sticanju materijalnih dobara, to je preuzakztvotni put, a bogatstvo sigurno nije 000 [najvecs]dobro koje mi traztmo; bogatstvo je nesto sto sluz][za nesto], tj. ono je [samo] sredstvo za neki daljicilj. Stoga bi se pre mogao prihvatitf [kao najviSedobro] neki od gorenavedenih ciljeva [tj. cast, vrlina,znanje], jer njih cene same po sebi i zbog njih sa-

e Spise koji nisu odredeni iskljucivo za upotrebu nje-sove AkOile,nego sounamenjeni Airoj javnosti, Aristotel na-ziva egzotericnim ili enkikl:ijama. Naziv "egzotericm" zaostala njegova dela (u stvan za sva nlegova saeuvana deJ.a)naIaZl.se prvi jlut kod n~govih tumaea neoplatonicara l\aPoCe&u ovih izlaganja (I, III, V i daIje), on jasno daje naznanje da su ova izlaganja namenjena upucemm i zrelimslusaocima, -' Prevo8

mih. Medutim, [asno [e da ni oni nisu to [sto mi tra--, zimo], iako se mnogo reci potrosilo oko toga.

VI - 1. All ostavimo to po strani. Mozda je bo-Ije uzeti u razmatranje ueenje 0 dobru k~o opstempojmu [odnosno ideji] i ispitati sta se pod tim pod:~-zumeva, mada je ovo istraZivanje otez~ ok?~os:~da su tvorcj ucenja 0 idejama moji pnsn:. prijatelji,No svakako se moze smatrati za ispravnije, staviseza'duznost da se, kada je u pitanju oCuvanje istine,i prijateljstvo odbaei ako [e potrebno, a to pogotovu /vazi za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dra-goceno, sveta je duznost dati istini pred:nost.

- 2. Oni koji su izneli to ueenje 0 idejamanisu obrazovali ideje za sve ono u cemu su utvrdilipostojanje prethodeceg i sledeceg (to je razlog stooni nisu stvorili ni ideju broja). Ali dobro se navodnojavlja u kategorija:na supstancije, ~~teta i re~-cije. Medutim, ono sto postoji po sebi, tJ. supstancijapo svojoj prirodi prethodi rela~iF (koja je samo k~izdanak [slucajnost na stablu bicaj), Prema tome [tJ.iz same njihove postavke proizlazi da], ne bi moglapostojati nijedna zajednieka ideja [dobra] koja bi obu-hvatala sve ove kategorije.

- ~3. Dalje, buduci da se dobro, kako se tvrdi,javlja na isto toliko nacina kao i bice [-ro ov], (jer se .-navodno javIja i u kategoriji supstancije kao bozan:stvo i razum, i u kategoriji kvaliteta kao vrZine, i ukategoriji kvantiteta kao prava mera, i u kategorijirelacije kao korisno, i u kategori.ji vremena kaopravi trenutak, i u kategoriji mesta kao boraviStei' alieno), [asno je iz toga da dobro ne moZe da bude

f nesto zajednicko [za SVe ove kategorije] i sveobu-hvatno jedinstveno i [edno, jer se u tom sluCaju ne .-bi moglo Lzraziti u svim kategorijama, nego samo ujednoj.

- 4. Osim toga, posto 0 svernu onome sto jeobuhvacen'O jednom idejom postoji i samo jednanauka, prema tome, i za sva dobra morala bi da po-stoji samo jedna nauka; medutim, postoji viSe nauka v

9

(I

Calci 0 dobru unutar jedne kategorije; na primer, 0pravom trenutku odlucuje u ratu strategija, u bole-sti lekarstvo, 0 pravoj meri kada je rec 0 telesnojnezi - medicina, a kada je ree 0 telesnim naporima- gimnastika.

- 5. S druge strane, mogao bi se neko upitatista oni [Platen Iiplatonovci] u stvari hoce da oznacekod svakog pojedinog pojma onom oznakom "posebi", kada i "eovek po sebi" i "covek" sadrze [edan

1096b isti pojam, pojam coveka. I posto ie i jedno i drugocovek, ti se pojmovi nece razlikovati, i ako je u ovomslucaju tako, onda to vasi i za dobro [tj. izraz "dobropo sebi" nece se razlikovati od dobra]. - 6. Ani svo-jrimsvojstvom da je veeno neoe dobro po sebi postat:i.

L bolje.jkao sto ni one sto je dugo vtremena belo nijezbog toga belje od onoga sto [e belo samo [edan dan.- 7. Izgleda da su pitagorovci u tom pogledu na bo-ljem putu u svojim izlaganjima, kada stavljaju jedno(na onu stranu gde su) dobra u njihovom spisku [do-bara i njihovih suprotnosti]." Inace, izg1eda da im. je(u tome) ISpeusip" bio pristalica.

- 8. All 0 tome drugom prilikom. Medutim,iskrsava jedan prigovor na goreiznesene primedbe[protiv platonovaca]: on se sastoji u tome daplato-

novci svoje ueenje 0 idejarna ne primenjuju na svesto je dobro, nego ona dobra za kojima se tezi i kojase cene sarna po sebi obuhvataju [ednom [zasebnom]idejom, dok ona koja samo sluze ostvarenju ovih illbilo na koji nacin (njihovom) odrzanju ili odbrani odsuprotnog nazivaju dobrima samo iz tog razloga, da-kle u drugom smislu, - 9. Jasno je iz ovoga da semoze govoriti 0 dobru u dvojakom znacenju: °dobru _po sebi i 0 onome sto je dobro zbog ovog prethodnog._M] eemo sada da razdvojimo dobra po sebi [tj. neza-visna dobra] od ovih pomocnih dobara, a zatim cemoispitati da Ii (i ta [dobra po sebi]) potpadaju podjednu ideju. - 10. Medutim, kakva dobra bi se moglasvrstati u dobra po sebi? Da li su to sva ona dobraza ikojima se tezi i zbog njih sarnih, kao misljenje,gledanje, zatim izvesna uzivanja i pocasti? Jer se iona, mada im tezlmo s nekim daljim ciljem u vidu,mogu uvrstiti u dobra po sebi. lli dobro po sebi nijenista drugo do sarna ideja? U tom slucaju bi~e uza-ludno da se pojmovi definisu. - 11. A ako se ipakgorenavedena [nezavisna] dobra: ubrajaju u dobrapo sebi, onda ce biti potrebno da se u svima njimapokaZe jedan isti pojam dobra, kao sto se pojambeline konkretizuje u snegu i olovnom belilu. Sarnopojmovi poeasti, razumnosti i uzivanja su posebni i -razlieiti [edan od drugoga bas u pogledu onoga sto ihcini dobrima. Dobro, dakle, nije nesto opste i obu-hvatno jednom idejo~~

- 12. Ali u loom se onda smislu [gore] upotre-bljava [ree "dobro"]? Jer ipak ne izgleda cia su tolikerazlieite stvari slueajno dobile isti predikat "dobar".J?a Ii je to zato sto sve sto je dobro [u raznim stva-rima] P?i~ce iJZ jednog [zajedniCkog] izvora, ili zatosto vodi [ednom [zajedniCkom] cilju Hi, mozda joopre po analogiji? - Kao sto, na primer, u telu vidpredstavlja dobro, a u dusi urn, i tako redom?

- 13. No, svakako 6emo to na ovom mestumoratt ostaviti po strani, jer bi dublje istraZivoojeovog predmeta spadalo pre u oblast [jedne] druge fi-

II

7 Lista glasi:konacno ('to J'tEQa~] - beskonacno ['to WtELQOU]parno ['to J'tEQLO'O'OV]- neparno ['to uQ't'Lov]jedno ['to l(v] - mnogo ['to 3tAijito~]desno [,0 IlE~LOV]- levo ['to UQLO''t'EQOV]musko ['to UQQEV]- zensko ['to itijAU]pravo ['to EilM] - krivo ['to Xa/-l3tUAov]svetlost ['to <pii>~] - mrak ['to (1xo'to~]kvadrat ['to 'tE'tQtlyrovov] - pravougaonik ['to hEQOIlTJXE~]mir ['to l]QElloiiv] - kretanje ['to XLVouIlEVOV]dobro ['to &.yaitov] - zlo ['to xaxov]Nalazi se kod Aristotela, Metaph. I, 5, 986a 22. - Pre".

8 Speusip, Platonov sestric i ucenlk, - Prevo

10

9 Izraz nije bez izvesnog trontenog parodiranja Pla-tonovog naelna izraZavanja. "7" Star.

10 To jest u apstraktnom i apsolutnom smlslu. - Prevo1\ To jest 0 tdejama. - Prevo

A to je u medicini zdravlje, u strategici pobeda, uneimarstvu kuca, i tako dalje u svakoj struci nestodrugo, ukiratko u svakom poslu i u svakoj odlucikrajnji cilj: zbog njega se naime vrs1 sve ostalo.Prema tome, ~ svaka ljudska radnja ima izvestancilj, onda ta] cilj nuzno predstavlja dooro kioJe-trebaostvariti, a ako ima vise ciljeva, onda su i oni, takvi.

- 2. Tako smo i ovim drugim putem dosli doistog rezultata, a sada moramo pokuSati da to joo ja-snije Izlozimo, - 3. Posto ocevidno postoji vise ci-Ijeva, i to tako da mi neke izabiramo samo radi dru-~' daldjihciljeva - na primer bogatstvo, frulu d. uop-ste oru a - jasno ie da nisu svi ciljevi krajnji i'" ali.najvece dobro predstavlja nesumnjivo krajnji cilj.Allro, dakle, postoji samo jedan krajnji cilj, onda onmora biti to za Cim mi tragamo, ali ako Ih ima vise,onda ce to biti onaj medu njima koji je najpotpunijii ~jsavrSeniji. - 4. Takav cil], za kojim se ezizoog-njega samoga, nazivamo savrsemjim od onog koji po-stavljamo sebi zbog nekog daljeg cilja, isto talco ionaj cilj za koji se nikada ne opredeljujemo s nekimdaljim ciljem pred ocima, za razliku od onih ciljevaza kojima se tezi i zbog njih samih i zbog nekog da-Ijeg cilja. Ukratloo, Ikrajnji, najvisi cilj bi bio onaj zakoji se opredeljujemo uvek zbog njega samoga, anikada zbog nekog 'drugog cilja.13

- 5. en se da je takav cilj pre svega srecal097b [E"a~U!!Ovta], jer ~ju biramo uvek zbog nje same,

a .nikB:.~ z~g. neceg ~gog, dok: drustveno prizna-Il:J:, uzlvanJ~, [ak ~ 1 sva [druga dobra] biramo zacillo~oduSe 1zbog n~d.hsamih (jer mi bismo se opre-delili za svako od tih dobara eak i kad nista drugo

• 12 "Posto ocigledno postoji vise ciljeva, i to tako da milzmedl! njih viSe izabiramo jedan, na primer bogatstvo,fz::uu1 uopste neko orude, jasno Je da nisu svi ciljevt kraj-riji." - Red.

13 "."Ii nikada cilj odabran zbog nekog daljeg cilja nesmatramo ~vrsenijim od ciljeva po sebi, kao ni onih koji~ ..z~g njih odabrani, i uopste savrsen [e cilj uvek onai~Jk~d.odabran sam po sebi, a De zbog nekog daljeg ailja."

lozofske discipline. Isti je slucaj i sa idejom [dobra]:jer, Cak i pod pretpostavkcm da postoji jedan zajed-niCki pojam dobra kao predikat za sve ono sto jedobro ill ako postoji neko dobro nezavisno od stvari

, i "po sebi" , [asno je da to nije nesto sto covek po-stize radom ill stice. A mi. ovde upravo za tim tra-gamo, - 14. Sada bi neko lako mogao pomisliti dabi bulo bolje upoznati ideju dobra zbog onih ikon-kretnih dobara koja se dobijaju ill ostvaruju radom.

l097:a Imajuci ideju kao uzor, mi bismo [prema takvomshvatanju] lakse mogli da utvrdimo sta je za nas do-bra i da pomocu tog saznanja to i ostvarimo, - 15.Ovakvo rasudivanje je donekle ubedljivo, all izgledada j,e u opreci s nauenim znanjima. Jer mada svenauke teze nekom dobru i tragaju za onim sto nedo-staje, ipak sve one saznanje tog dobra [njegove su-stine] propustaju, Mada ispada nelogicno i toda ni-jedan strucnjak uopste ne poznaje jedno tako vaznopomocno sredstvo, pa cak i ne traga 'za njim. - 16.S druge strane, nemogucno je odgovoriti sta biu stvari koristilo [ednom tkaCu ill jednom drvodeljiu njihovoj struci da poznaju "dobro po sebi" ill kakobi jedan lekar postao bolji lekar a [edan strateg boljistrateg time sto bi "sagledali samu ideju"." Jer jasnoje da ni lekar ne posmatra zdravlje na taj nacin, 10

nego ?a. nadgleda covecije zdravlje ili, jos. bolje,zdravlje 3ednog odredenog coveka: jer on leci poje-dinacno,

VII - 1. Toliko 0 tome.P Vratimo se sada dobrukoje trazimo da vidimo sta bi ono moglo da bude.Jasno je da je ono razlicito u razlieitim delatnostimai strukama: drugacije je dobro u rnedicini, drugacijeu strategici, a isto je tako i sa ostalim strukama. Allsta je dobra [kao zajedniCko svojstvo] u svakoj odnjih? Nije Ii to, ono zbog eega se sve drugo vrsi?

12 13

ne bismo time dobili), all se za njih odlucujemo izbog srece, jer u njima vidimo sredstvo da ostvarimosrecu. Dok, naprotiv, srecu niko nece uzeti za ciljzbog nekog od.gorenavedenih ciljeva [pocasti, uziva-nja, uma] i1i zbog bilo kojeg drugog cilja. - 6. Doistog se rezultata dolazi i kada Se pode od pojmasamodovoljnosti [atrr:UQXELa], jer je najvece dobron~pomo nesto sto je samo potpuno dovoljno sebi.Kad kaZemo sarnodovoljnost (to autaQxE~), mi podtim podrazumevarno ono sto je potpuno dovoljno nesamo jednojosobi koja zivi kao izdvojena jedinka,nego i roditeljima, deci, zeni i uopste prijateljima isugradanima, buduci da je covek po prirodi drzavo-tvorno bice, - 7. AU se tu mora postaviti izvesnagranica, jer ako se to protegne 1 na pretke i potomkei na prijatelje prijatelja, ici ce u beskonacnost, No,ovo pitanje treba razmotriti drugom prilikom.

Sarnodovoljnost je, po nasem misljenju, nestosto potpuno sarno cirri zi:votpozeljnim i iskljucuje bilokakvu potrebu [za drugim dobrim a], a talkva je, ponasem misljenju, sreca. - 8. Pored toga, 0II1aje naj-poZeljnija ad svih dobara - i to ne kao zbir [pojedi-nacnih dobara], jer bi u tom slucaju, neosporno, do-davanjem i najmanjeg dobra postojecem zbiru po-stala jos pozeljnija. Sve sto je dodato, naime, pred-stavlja prirastaj dobru, a od dobara je vece uvekpoZeljnije. Iz toga se vidi da je sreca kao krajnji ciljsvih Ijudskih delatnosti nesto savrseno (to t€AELOV)i potpuno dovoljno sarno po sebi.

- 9. Svi se, medutim, slazu s tim da se srecamoZe definisati kao najveee dobro, ali se rod nas]trazi da jasnije kazemo sta je ona u stvari. - 10. Tobi se mozda lako postiglo ako bi se shvatio zadatakcoveka. Jer kao sto se, bez sumnje, za frulasa i za va-jara i za svakog umetnnka, i uopste za svakoga koima pred sobom 'delo i [njegovo] ostvarenje, dobroi uspelo sastoji u [ostvarenom] delu, isto to bi se mo-glo smatrati i za coveka, pod uslovom da postoji neki 'njegov zadatak, - 11. Da li mozdn treba da jedangraditelj ili obucar imaju svo] zadatak i posao, a co-

14

vek kao takav da nema nikakav, no da Ie stvoren bezodredenog zadatka? Ili bi pre trebalo, kao sto oko,ruka, noga i svaki pojedini deo [covecijeg] tela ne-sumnjivo ima svoju funlkciju, i kod ooveka, poredsvih tih [organskih]' funkcija, pretpostavitf i neki[poseban] zadatak? - 12. Sada je pitanje u cemu bise on sastojao? Zivljenje - to je nesto zajedniCko icoveku i biljkama, a mi trazimo nesto sto je svoj-stveno sarno coveku. Treba se, dakle, ograditi od [ve-

l09&a getativnog] Zivljenja, hranjenja i rascenja, Na to senadovezuje CuJni zivot - sarno je i to coveku zajed-nicko sa konjem, volom i svakom drugom zivotinjom.- 13. Preostaje [kao specificna odlika coveka] zi:votispunjen delatnoscu koja je svojstvena razumnombicu.!" i to takvom bicu koje se, s jedne strane, poko-rava razumu, as druge, i samo poseduje sarno razum,i misli. Kako se, dakle, i ovaj poslednji racionalniZivot javlja u dvojakom srnislu (tj. kao sposobnost[£;L~, habitus] i kao dejstvo te sposobnosti [eV€QYELa]);OViO poslednje se mora svakako smatrati vazni-jim: jer ono vazi nesumnjivo kao nesto vise [u 00-nosu na Cistu mogucnost, odnosno sposobnost].

- 14. Pretpostavimo sada da je zadatak oove!kadusevni rad u saglasnosti s razumom i1ibar ne sasvimnezavisno od razuma. Recimo takode da je zadatakbilo kog coveka kao pripadnika vrste isti kao i zada-tak odredenog pojedinca koji se istice kao oovek, kaosto je, na primer, zadatak kitarasa isti kao i zadatakdobrog kitarasa, i tako dalje u svakoj struci -uopste- sarno sto delu onih koji se odlikuju dodajemo [kaoposebnu odliku, kvalifikaciju] njihovu nadmocnost usposobnosti (pa tako kaZemo da je zadatak kitarasada kitara, a zadatak dobrog kitarasa da dobro kitara);~o [e tako, onda hi, po nasem misljffi1Jju,zadatakcoveka b10 da vodi zivot koji se sastoji u razumnojdusevno] delatnosti i u razumnim postupcima, a za-datak coveka koji se istice vrlinom da to isto cinipravilno i na najbolji nacin, Svaki zadatak je, pak,

14 "izvesna delatnost svojstvena razumnom bicu",- Red.

15

obavljen pravilno ako je obavljen saobrazno njego-voj vrednosti; - 15. i ako je n: tako, on~ je ~za ~veka najveCe dobro u radu duse prema nJeIl'OJvr~ill *0 ima vise dusevruh vrlina, prema najboljoj 1n~jsavrSenijoj. - 16. I to u toku celog zivota. Jer"jedna lasta ne cini proleca", a isto tako ni j~ro: clan[ne Cini ceo Zivot], pa, prema tome, ne moze jedandan ill kratko vreme da ucini C'Ovekani blazenimni sreCnim.

- 17. Nek:a ovobude gruba skica [pojma] naj-veceg dobra (jer je i pravilno da se prvo naeini obri:S',a poole unesu detalji): moze se onda smatrati da jesvako u stanju da nastavi i detaljno razradi ono stoje tacnodato u glavnim crtamaI da je vreme pri tomdobar pronalazae i saradnik. Otuda potice i svaki na-predak u umetnosti i 11 riauci: [er svako moze da do-puni 00'0 sto nedJostaje.

- 18. Moramc se, medutim, setiti onega sto smovec rek:li 15 te ne smemo zahtevati apsolutnu taenostu svim stvarima podjednako, nego u svakom pojedi-nom slucaju prema materiji Ikoja S~ obraduje i: stup-nju egzaktnosti te nauke. - 19.'Na primer, drvodeljace pray ugao 1JraZitidrukcije nego matematicar. Prvice ga traZiti sarno ukolik:o mu je potreban -za njegovposao, dok ce ovaj drugi istrazivatf njegovu s~t~u iosobine, jer on je [nepristrasni]' posmatrac istine,Na isti Il!acilIltreba postupati i u svim drugim obla-stima 'da ne bi sporedno nadvladalo glavno, '- 20.Tako se ni uzrok svakoj stvari ne sme traZiti na isti

l098b nacin. U nekim slucajevima je dovoljno da se pra-vilno prikaZe Cinjenica (sto-vazi i za principe): Cinje-niea je, -naime; prvo [polazna taeka] , tj. princip, -21. Sto se tiCe principa, neki od njih sosagledavajuputem indukcije [E3t(XYc.oyfj], neki, putem eulnog opa-Zanja, a ne!ki tolrom odredene navike i tako dalje,jedni ovako, drugi onako. - 22. Treba, dakle, poku-sati da se do svakoga od njih dode onim putem kojimsu i: nastali i ozbiljno nastojati da Se svaki ad njih

j5 Knj. I, gl. III, §§ 1 i 4. - Prevo

16

taCno definiSe, - 23. zato sto su ad ve1ikog znacajaza ono sto sledi, Jer kako kaZe poslovica: Poeetak jeviSe nego polovina' svrsetka, te se tako vet putemprincipa [kao polazne ta~] razjasnjavamnogo sta odonoga sto se istrafuje. ,

VIII - 1. TraZeci princip srece, ni mi ne trebacia se ogranieimo sarno na svoj zakljucak: i njeg~voobrazlozenje [do koga smo dosli], vec moramo uzeti uobzir i sta ostali svet kaie 0 tome. - 2. Jer se saistinitim slaZe sve sto je realno, a: s laznirn istina \ubrzo dolazi u sukob,

No, dobra se sada dele na tri vrster: na tako-zvana spoljna' dobra, na dusevna i na telesna dobra.Pri tom dusevna dobra smatramo za prava dobra,odnosno za dobra u najviSem smislu, Dusevni rad istvaranje stavljamo, razume Be, u red dusevnih do-bara. I to bi bilo ispravno bar utoliko sto je u skladusa starim i od filozofa usvojenim gledistem. - 3. Pra-vilno je i kada se izvesne delatnosti i radnje ozna-cavaju kao krajnji cilj, jer na taj naCin ova] [tj. kraj-nji cilj, najveCe dobro] dolazi u klasu dusevnih a nespoljnih dobara, - 4. Sa ovom nasom definicijomse slaZe i opsternisljenje da srecan coWk dobro zi:vii dobro radio A otpri1i.ke se i kaZe da dobro zivetiznaei i dobro raditi. - 5. Izgledatakode da su rezulta-ti svih dosadasnjih i.stramvanja lroja se odnose na sre-eu sadriani u ovome sto sarn [maloeas] rekao. - 6. Jerza jedne je sreea u vrlini, za druge u razboritosti, zatreee u dubokoj mudrosti, a za neke u svemu tomezajedno ill u jednome od toga, s tim Sto tome dodajui ulivanje ill ga bar ne izostavljaju sasvim. A imai takvih koji tu podrazumevaju "i spoljno blagostanje[E"UETr)Qtav]. - 7. Neb od ovih miAljenja potieu odstarih i rastrenfh shvatanja, a neka zastupa mall brojodabranih autoriteta. Te!k'Oje verovati da su i jednii drugi sasvim promasili istinu, i pre Ce biti da sus~ oni u pojedinostima, staviSe 1- najveCim delom, napravom putu. r

I Ar18totel: Nlkomahova etika 17

- 8. M~je se glediSt: s~.e sa'.onim~ koji kaZ~cia [e sreca - u vrlini uopste ilt U [ednoj odrede~oJvrlini; jer za vrlinu postoji odgovarajuci rad [kOJ~se ona postiZe]. - 9. N:sw:;mJ1VOje, naun:, d~ nIJmala razlilka shvatiti najvece dobro kao nesto sto seposeduje i kao neS!o s'oo.~'primenj~je, odnosn? kao

<[dusevnol stanje [6S~] ill kao akCIJU. Jer d~sevno1099~ stanje'mooe da postoji U nekome ~ daku'nekop~<;)lzvede

ni.kakvo dobro, kao, na primer, U! cov~ J1 spavai1ri.je na drugi naCin. potpuno ~~an,' dokykodakcije [evEQY6LU] to ruje mogucno.. -Njena nuznos.tje rad, i to ispravan. Kao sto na oJ..impLjsk~ ;igr~anisu ovencani ani najIepSi i najjaei, n~go 'OI1l ~OJI y~etakmice (jer su medu njima pobednici), ~I?' 1 u zi-votu Lepo i Dobro zapada; -samo one. kop 1s~'ravnorade. - 10. Njihov ,zivot [e sam po sebi, uzivanje, JeruZivanje [e [edno od dusevnih stanj~, a '~a ~v~og~[e uZivanje ono u odn?:Sun~ sta se .n~v~ IJub1It~lJem.konj [e, na primer [uzivanje], za lJ~bltelJa ~~Ja, J??-

, zoriSni komad za ljubitelja pozonsta; na 1St1nacinje ODO sto je pravedno u~ivan:j€'}a prijatelja. ~rav.de,a za pr.ijatelja vrline uopste SVes~c:>je ~b~ 1cestito.- 11. Inaee, 0110 sto za veliku vecinu IJu~ pr€ds~v-Ija [lieno] uZivanje i zadovoljstvo u stvan je p~ot~~-recnost pravom uzivanju, jer sve to .u prlT?W. ru~euZivanje ni zadovoljstvo, ~ok je, nap:r:,0tiv!za IJub1~eIJ~dobra uZivanje i zadovoljstvo ono. sto J: po pnrodiuZivanje i zadovoljstvoc Takve su lJradnje koje su uskladu s vrllnorn, pa predstavljaju uz~vanje i z~d<>-voljstvo i za onaga ko ih .obavlja, i same po sebi. -:12. Zato Zivot takvih ljudi ne traZi uzivanje ka? n€lkiukrasni prwesak, nego wvanje sadrii u sebi. J er,pored ovoga s~ smo..veC.rekliJ, onaj k.o ~e uZi,:a udobrim postupcima naje ru dobar oovek. niko, naime,nece nazvati pravednim onoga ko ne uZiva u tome dapostupa pr.arvliano, ni ~obodIrim ~uhom on~a ko ~evo1i da ram otvoreno 1 slobodno, 1 ~o dalje kada Jr:rec ° drugim vrlinama, -' 13. Ako je tako, onda 1

postupci u skladu s vrllnom moraju predstavijati uZi...vanje. I ne samo to, nego ce [takvd!postupoi] znaeiti i

18

Dobro i Lepo, i to u najvisem smislu, aka dobar [mo-ralno ispravan] eovek donosi ° njirna taean sud, a miSInOrekli da donosi, - 14. Sreca [e, dakle, istovre-meno neSto najboljei najlepse i najvece uzivanje, i!i '-.j

se atributi ne smeju razdvajati kao sto se to einina _delskom natpisu.l" -

"NajlepSe - najveca pravda, a naj,bolje dobro je zdravlje,Najslade - to je k.ad tispeS da ostvaris 0I1I0 Sto ze1iS."

Jer sva se ta svojstva istovremeno nalaze u najboljimaktivnostima, a te najbolje aktivnostt - ill [edna, i tonajboljaod njih - jeste, po nasem tvrdenju, Sreca,

- 15. Pri svemu tome, izgleda, u vezf sa onimsto smo vec napomenuli, da su sreci potrebna spoljnadobra, [er je nemogu6e ill bar nije lako Ciniti pleme- v

nita dela kad se za to nema sredstava, Cinjenica je, L \

naime, da se mnoga od njih ostvaruju na neki naein1099b pomocu oruda, tj. preko prijatelja, bogatstva ill po-

litiCkog uticaja. - 16. Nek:a od tih [spoljnih] dobara.su takva da njihov nedostatak moze da pomuti srecu,kao, na primer, slobodno poreklo, lepo potomstvo i lepfiziOO izgled. Ne moze biti potpuno srecan oovekkoj.i je vrlo ruzan, niskog porekla, usamljen i bez pa-roda; jos manjo je to onaj ko ima rdavu decu illrdave prijateIje ill onaj ko je imao dobru decu, odno-sno dobre prijatelje all su pomrli. - 17. Zato izgledada je taeno naSe tvrdenje da su sreci potrebni i ovispoljni povoljni uslovi, Otuda neki tu slucajnost po-voljnih spoljnih uslova poistovecuju sa; srecom, adrugi s licnom vrednoseu odnosno vrlinom, I.. IX -:- 1. ~ na osnovu toga nastaje pitanje da¥.J€{sreca] nesto sto se postiZe ueenjem, i!linavikom,

ill ~om drugom vrstom vezbe, ill ona nastaje ponekoJ bozansko] odluci Hi cadc slucajno, - 2. Ako-uopste ista postoji sto je Ijudima dato ad bogova na~ar, onda se po sebi razume da je i SI'e6a dar bogova,~ pre sto je ana najbolje ad svega sto Ijudipose-duju .. - 3. No, ova tema hi mosda bolje odgovaralanekoJ drugoj vrsti istraeivanja, ali je u svakom slu-

HI Stajao Je iznad trema Letinog hrama. _ Prevo

19

eaju jasno da cak i d81nije poslata od bogova, no daje nesto st<>~ postiZe putem vrline~ ili ~en~u.cenja ill vezbe, areCa ipak preds~v~J~ n~to u naj-veCoj men bozansk;0. ~er ~agrada 1 c~J vr~e su ne-sumnjivo nesto najbolje, I boZansko I blazeno. - 4.Ona istovremeno mora da je nesto vecini pristu-paeno: jer u tom slueaju svi oni koji po prirodi nisupotpuno obog~jeni za vrlinu ~ogu ':loonj~. i tt:x-dom da je: postignu, - 5. I ako je bolje postici srecuna ovaj naein negoslueajno, onda je vec sarno to[sto [e tako bolje] dovoljan razlog da tako i jeste,buduci da je sve ono sto je prirodno taka podesenoklalro je najbolje mogucno, - 6. Isto vaZi i za onosto je veSta&:o [tj. sto je proizvela ljudska vestina]ill. sto je poteklo od bilo kog drugog uzroka, a pogo-tovu od najboljeg; prepustiti, dakle, slucaju ono stoje najvise i najlepse, znaeilo bi krupnu gresku, - 7.Medutim, trazeno reSenje je jasno sadrZano vec unaSoj definiciji najveceg dobra, jer ona glasi da jenajvece dobro odredena delatnost duse u skladus njenim vrlinama, Od ostalih dobara, prema tom~neka postoje nuzno, a neka su predodredena -da pntome kao oruda budu od pomoci ill koristi. - 8. Ovose slde i sa onim sto smo rekli na pocetku'": naimeda je cilj naUlke0 driavi najvisi i najboljd.; a ona presvega nastoji da gradane izgradi na 'izvestan odredeninaein, da ih uCini dobrim ljudima, sposobnd.mda pra-vilno i dobro rade. - 9. Stoga je prirodno sto ni go-veoe, nd.k:onja, ntti ikoju drugu zivotinju ne mozerno

1100anazvati srecnom,' jer nijedna od njih nide u stanjuda ucestvuje u takvom. [dusevnom] radu, - 10. Izistog razloga ne moZe ni dete biti sreeno, jer one zbogsvoga doba nije joS u stanju da se bavi takvim ra-dom, i kada se za d.ecu kaZe da su srecna, to se anti-clplra njihova sreCa koj-a je u nadi.18 Jer, kao s!9 re-kosmo, za [srecu] je potrebna potpuna vrlina i potpun

11 knj. I, II, § 5 i dalje. - Prev.\18 Clceron (u Servijevom komentaru VerglJijeve Eneide

VI. m) kaze slicno: causa diftlici1dsest laudare puerum,nonenim laudanda res, sed spes est. - St4r.

20

ziYQ1;[koji je ispunio svoj cilj]. - 11. Jer u zivotuima toliko promena i toliko slueajnosti, i onaj kamese sreca najvise osmehuje more u starosti zapastigrdnih nedaca, kao sto se u epovima prica 0 Pri-jamu: coveka lroji je taJkvu sudbinu doZiveo i doee-kao tako bedan kra] ne moZe niko smatrati srecnim,

X - 1. Trebe Ii zato ne smatrati nijednog co-veka srecnim dok je Ziv, nego, prema Solonu'", gle-dati kakav mu je kraj? - 2. Ako tako treba postavitistvar, javlj81se opet pitanje: da Ii je, onda, Covek sre-Can tek: posto umre? Ili je to pre krajnja besmisliea,pored ostalog i zato Sto je,. prema naso] definiciji,sreca izvesna aktivnost? - 3. Ako, pak, mrtvog Co-veka ne nazivamo sreCnim i ako ni Solon nije tohteo da kaZe, nego same da neko mose sasigurnoscu

Jnazvati jednog coveka srecntm tek kada se isti nalazi ' \.izvan dornaSaja zala i'nesreea - onda je i to na izve-:"stan naein sporno: jer ~gleda da postoji i neko zlo idobro i za mrave, kad je to vee mogucno Ii za five,tako da toga nisu svesni, kao, na primer, cast i besca-see, uspesi i neuspesi sopstvene dece i uopSte daljihpotomaka. .

- 4. All i tu se javlja teskoea: onaga 'ko je dosvoje starosti Ziveo sreeno i tako i umro mogu joSuvek: snaci mnoge nevolje u -njegovom potomstvu:neki od potomaka mogu ispasti dobri. ljudi a i zivotih mO'le zadesiti takav kakvog sudostojni, 'a nekiimogu doZiveti sasvim suprotno. Jasno je takode dakod potomaka mogu, u srazmeri s vremenom 'koje ih~v~Ja od pred~ nastati mnogostruJke promene.Bilo bl onda besmisleno da se i pokojni:k:s njima me-nja i da bude Cas sreCan cas nesreean, - 5. All je,s dnJge s1lrane, isto tako besmisleno Ii: to da se rodi-telja nimalo, cak ni za izvesno vreme, ne tice sudbinanjihovih potomaka.

. I' Solonova izreka koju saopstava Herodot (I, 32) i koja~rahimaIai'~~~ta odjeka Irod tragieara: Sofokla, Kralj Edip,

n"an-.; Eul"ilpida, And1'omahG. - Star.

21

- 6. No, sada se valja vratiti nasem prvobitnompitanju, jer ce se iz njega ffiOZdalako moci dobitiodgovor na ovo poslednje. - 7. Ako [e potrebno "sa-Cekati kraj", pa tek: onda doneti 0 nekiome sud da jesrecan, u stvari ne da jeste srecan nego da je bio ne-kada srecan, nije Iionda u tome protivrecnost, jer se,u vreme kada neko jeste sreoan, to postojece stanje

llOOb ne prdznaje za istinito zato sto se zivima, zbog mo-gucnih promena u zivotu, ne zelida -prizna sreca izato sto se sreca zamislja kao nesto postojano i nesto&1:0 uop.§te ne podleze promeni, dole se najcesce sud-bine jednih te istih lica obrcu gore-dole poput tockaoko osovine? - 8. Jasno je, dakle, ako Be upravljamopo obrtima srece, da cemo jecmo! isto ldce moratinaizmenicno nazivati sreenim i nesrecnim, i taka,

. sreenoga proglasiti za neku vrstu kameleona ill zanekoga ciji su izgledi na staklenim nogama. - 9. IIice pre bitt da je to upravljanje po obrtima sudbinepotpuno pogresno merilo? Jer se u tim obrtima nesastoji ni dobro ni zlo, nego su oni prosto potrebni uIjudskom zivotu, kao Sto smo gore pokazali.P" dok -jeodlucujuci cinilac za Ijudsku srecu delatnost u skladus vrlinom, a, obrnuto, za Ijudsku nesrecu - delatnostSUPI10tnavrlini.

- 10. A ovu nasu definiciju'" potvrduje i te-skoea ·koju smo upravo izneli. Jer nijedna Ijudskadelatnost ne sadrz» postojanost u tolikoj meri kaodelatnost u skladu s vrlinom; .ona j'e izgleda postoja-nija i od saznanja. Pa-i od ovih poslednjih, ana kojase najvise cene su istovremeno i najpostojanija, zatosto se citav zivut srecnoga prvenstveno i. s najvecompostojanoscu odvdja u njima, A to [e izgleda i razlogsto se ona ne zaboravljaju, ~ 11. Prema tome, ovatrazena [postojanost kao uslov srece] bice svojstvenasrecnom coveku, i once takav ostati celog zivota. Jeron 6e se uvek, a pre svega u postupcima i shvata-

20 Knj. IX, § 7. - Prevo21 '1"0 jest da je za Ijudsku srecu bitna delatnost uskla-

dena\Vrlinom. :- Pre»... ' -

22

njima, upravljati po vrlini, Udarce sudbine podnosicena najplemenitiji nacin i sasvim

"u svemu kako prlliel",

kao dobar covek [uravnotezen i cvrst]

"na kvadratnoj, bez greske osnovi".1!!

- 12. Od mnogih dogadaja koje donosi sudbina,vrlo razlieitih po znaoaju i po neznatnosti, nesum-njivo da oni neznatni, kako srecni tako i nesrecni, neutdCuina zivotnu ravnotezu. Ueestali znacajni doga-daji, naprotiv, a.l«) su prijatni, ucinice zivot srecni-jim (jer oni nastaju za to da ulepsaju zivot a, isto-vremeno, njihovo koriscenje je Iepo i dragoceno), aako se dogodi obrnuto, onda se skucava i Janji stanjesrece, [er. [takvi nepovoljni dogadaji] nanose jade imnogo srrietaju u radu, Pa ipak, i u takvim okolno-stima prava vrednost izlazi na videlo kada takaveovek mi:rno podnosi mnoge teske udaroe sudbine,i to ne iz neosetljivosti, nego zato sto irna plemenitui uzvisenu dusu.

- 13. Ako su, medutim, kao sto smo rekli, de-latnosti [at €VEQYELaL] odlucujuoa u zivotu, .onda nd-kada nijedan srecan covek ne moze postati nesre-Can, zato sto nikada ne6e uraditi nesto ruzno i rdavo.

l101a Jer mi smatramo da onaj iko je istinski dobar i ra-:zuman podnosi sve udarce sudbine na plemenit nacini u datim okolnostima mm uvek ono sto je najbolje,up:av~. kao s~.sma!-:amo i da dobar vojskovoda nana~bolJl n;OguCl nacm upotrebljava u ratne svrhevOJ~ ~Jo~ tren~tno upravlja, a da' dobar obucarpraV1 najbolju obucu od koZe kojom upravo raspo-

• !!2. p,..luzij~na stdhove pesnika Simonida (Schneidewin,Slmonld~s Cet carmmum reliquiae, p. 15-19). Sdmonidov iz-raz "kvadratan, cetvorouglast" [-re-r()(lywvotl u etiekom srni-~lu,.~ako priIIl:~cujePjetro Vetori (Pietro Vettori) prisvojioJet.hI .ante, koji se revnosno bavio Aristotelovom etikom, us 1 ovima:

" ...avegna ch'Io mi sentaBen tetragono a colpi dii. ventura". - Star.

23

laZe, sto vaZi za sve struCnjake i u svim ostalim ve-s1linama - 14. Ako je tako, onda srecan oovelkstvarnone moZe rU!k:ada postati nesrecan, all to ne znaoi dace biti blazen u slueaju da ga snade Prijarnova sud-bina. Pa ipak, on nije nepostojan i prevrtljiv, on senece lako pokolebati u svojoj unutraSnjoj sreci, apogotovu ne zbog bilo kakve slucajne nezgode, nosamo poole mnogih i teskih nesreca, A posle ovih,on nece moci da se za kratko vreme vrati u stanjesreee, nego ako se to uopste dogodi, onda ee to bititek: na Jlqaju, poole dugog vremena u toku koga je

l' stalno (bio izlozen vanredno sreenim okolno-, 'Stima)

- 15. Sta onda stoji na putu da se srecnim na-zove onaj ko [stalno] postupa u skladu s potpunomvrlinom i ko je uz to snabdeven u dovoljnoj merispoljnim zivotnim dobrima, i to ne samo za izvesnislucajnl period vremena nego u toku celog zivota?Ili tome treba dodati joS: "pod uslovom da tako idalje Zivi i da doCeka odgovarajuci kraj"? Jer jebuducnost nevidljiva za nas, a mi pod srecom podra-zumevamo krajnji cilj i ono sto je u svakom pogledusavrseno. - 16. Ako je tako, onda cemo srecnimanazvati one medu zivima lroji poseduju i koji ce po-sedovati navedene osobine i dobra, ali [ih moZemonazvati samo] sreenim ljudima. Neka [za sada] ovo-

_ liko bude dovoljno 0 ovim pitanjima.XI - 1. Misljenje cia sudbina potomaka i prija-

te1ja ni najmanje ne utiee na [neeiju] sreeu krajnjeje nehumano i protivno utvrdenim shvatanjima.- 2. Kako, medutim, ima mnogo sudbina, i to razli-Citih na sve moguee naeine, od kojih nas se nekemanje a neke viSe tieu, bio bi izgleda dug Lbeskra-jan posao razlagati svaku pojedinaeno, pa ce mozdabiti dovo1jno da se 0 tome govori uopsteno i u glav-nim crtama. - 3. Ako, dakle, isto onako kao sto suod sopstvenih nedaca neke teske i uticu na zivotnuravnotezu, a neke mogu lakse da se podnesu, takobiva i s nedacama koje snadu sve nase bliznje; - 4.Ii. a:lrou tome, da Ii je nekome zadat bo1 - ma kakve

24

vrste - za zivota ill poole smrti postoji daleko vecarazlika nego u tragediji izmedu zlocina i strasnihprizora koji prethode radnji i onih koji se izvodena sceni; - 5. onda se mora i ta razlika uzeti U obzir,all pre svega treba 0 mrtvima utvrditi da li su oni

1101b uopste u stanju da uCestvuju u nekom dobru ill zlu.Na osnovu ovog sto je receno, izgleda da, ako donjih uopste i prodire bilo sta - dobro ill rdavo, toonda mora da je nesto beznacajno i sitno uopste Hibar za njih, a ako nije, onda je u svakom slueajuto1ilro :i. takvo da niti moZe uCini1Jisreenima one kojito nisu, niti oduzeti srecu onima koj:i su srecni, - 6.To znacf da uspesi i neuspesi njihovih dragih imajustvarno izvestan uticaj na pokojnike, ali sarno u tojmerd i takav da ih ne mogu ucin.iti ni srecnima akosu nesrecni, niti biJlo kako inaCe izmeniti njihovo

(stanje.28 .

XII - 1. Posto smo to utvrdili, pogledajmo sadada li je sreea nesto sto se ceni ill nesto sto stvamovredi; - 2. jer jedno je jasno - da se ne moze svrstatiu moguenosti. Sve sto je cenjeno ceni se, izgleda,zbog izvesnih svojstava i zbog izvesnih odnosa premaneCemu: tako mi pravienoga i hrabroga i uopsteonoga ko vredi, kao i odgovarajueu vrlinu, cenimona osnovu njihovog rada i njihovih dela; snaznoga ihitroga i svakog drugog cenimo zato sto imaju poprirodi ill su stekli izvesnu -osobinu preko koje seukljueuju u ono §to je dobro i vredno. - 3. To semoZe ilustrovati primerom poeastd lroje ukazujemobogovima: te pocastl ispadaju smesne ako se ukazujunama, a to je, kao sto smo vee rekli, zato soo se svakapohvala zasniva na nekom odnosu, - 4. Ako se, da-Ide" pohvala iskazuje samo pod takvim uslovima,onda le jasno da onim najboljim ne prilici pohvala,

.!3 Pjetro V:etori,fiorentlnski humanista XVI veka i po-znan tumac Aristotela, tvrdi da ovaj Sesti paragraf ne prli-p~~a Aristotelu vee da je to verovatno primedba na mar-gmt ,:eko~. starog citaoca. On primecufe da "u nekimrukoPls~ma, ne navodeC!iprecizno u kojim, ovaj paragrafnedostaJe. Zato ga i Star u svom prevodu stavlja u uglastezagrade. - he".

25

nego nesto uzvisenije i bolje, sto se zna i i.z iskustva:mi bogove [ne hvalimo nego] slavimo kao blazenei srecne, a isto tako nazivamo blazenim i Ijude kojisu najslieniiji bogovima. Slieno [e i sa dobrima.P"Niiko ne hvali srecu onako k:ao sto, recimo, hvalipravdu, nego je uzdize kao neSto mnogo bozanstve-nije i divnije,

- 5. S tim u veei, meni se em da je i Eudoks25

nasao odlican argument za svoje tvrdenje da naj-vecu vrednost ima uzivanje: einjenica da ga ne hvale,m~da spa~a u dobr~, po njegovom misljenju, doka-zuje da je ono nesto vredndje i, [aoe [itr;€'tIwv] od~vega sto se hvali, a to [sto j,e iznad hvale] jeste bog1 [apsolutno] dobro, jer se na njih sve drugo odnosi.- 6. To [e tako zato sto stvarna slava pripada vrlini(jar se prelro nje osposobljav,amo da einirno ono sto[e dobro), a hvalospevi su za podvige, kako telesnetako i duhovne.

. - ~: Ali dublje zalaZenje u ovo pi1;anjeje stvaronih kOJI' se bave pohvalnim govorima [enkomijri-

l102a ~a].~6 Nama je iz izlozenoga jasno da [e sreca nestosto ima apsolutnu vrednost i nesto savrseno. A tomora ~a je tako izgleda vee i stoga sto je ona princip;- 8. jer radi nje svi mi cinimo sve ono siloCinimo aono sto je princip i uzrok sveg dobra smatramo 'zanesumnjivo vredno i boZanstveno.

XIII-I. Posto je sreca delatnost duse u skladus potpunom vrlinom.P" onda treba i vrlinu blize darazmotrimo. Time cemo mozda postici da bolje razu-

•• 24 To j~st da mi najbolja i naluzvisentja medu njimaVIse ne hvalirno, nego ih cenimo same po sebi. _ Star.

25 E~doks sa Knida, euveni astronorn, lekar i filozof.s~vn:mem~. Pla~onov 1 ~rip~dn:ik. njegovog kruga. NlegovoucenJ~ ? uZlvan~u kao narvecem dobru pominje Aristotel i u~ ~n?UZIove Ettke (gl. !I § 1). Pored ostalih izvora, sacuvanaJe .1. [edna rasprava Dl<;>genaLaercanina 0 Eudoksu, kojomprildkom on pommje Nikomaha, Aristotelovog slina, kao lz-davaca Etike. - Star.

1!'6 To jest to spada u retoriku. Upor. Arist. Rhet. I 9- Star.' , .

27 Prema definiciji u gl. VII, § 15 i gl, X, § 15. __ Prevo

memo i srecu, - 2. Zna se, na primer, da je istinskidobar drzavnik morao prvenstveno u nju [vrlinu] dauloZi najveoe napore, jer zeIi da gradane ucini do-brim i poslusnim prema zakonima. - 3. (Primer zato imamo u kritskim i srpartanskim zakonodavcima, amozda je i drugih bilo.) - 4. Ako smo ovim gledistemzasli u oblast nauke 0 drzavi, onda bi nesumnjivonase dalje ispitivanje bilo najzad u onom okviru zakoji smo se opredelili jos. 'U samom poeetku.

- 5. Inace kad ovde govorimo 0 vrlini, razumese da mislimo na Ijudsku vrlinu, jer se i nase istrazi-vanje dobra i srece odnosi na ljudsko dobro i ljud-sku srecu, - 6. Plod ljudskom vrlinom, zatim, mi nepodrazumevamo telesnu nego dusevnu vrlinu, ~osto i srecu nazivamo delatnoseu duse. - 7. Alro Jetako, ond:a drZavnik: mora bezuslovno da poznajeprirodu duse, ism kao sto onaj ko hoce da leci oeimora poznavati 0010 telo; pa cak i vise u srazmeriprema nesumnjivo vecem znacaju i vrednosti drzav-niCkevestine od lekarske; a i od lekara - oni obrazo-vani ulazu mnogo truda na upoznavanje ljudskogtela. - 8. Prema tome, drzavndk mora da ispitujeprirodu duse, razurne se, samo radi ovih [svojih]zadataka i koliko [e dovoljno za postizavanje onegaza cim tezi. Obimnije i preciznije ispitivanje pred-stavljalo bi napor veci no sto zadatak zahteva. - 9. 0dusi je ponesto dovoljno obradeno i u mojim javnim[egzotericnimj'" predavanjima i time se treba kori-stiti - na primer onim stavom da dusa ima jedan deo[lisen razuma] a drugi, logicki [obdaren razumom.]- 10. Pitanje, medutim, da Ii su oba ova dela medu-sobno rastavljena kao telesni organi ,i sve drugo stose moze rasclaniti ill je to samo shvatljivo kao dvoj- /stvo, a po prirodi isto tako nerazlucivo kao konveksnoi konkavno na obimu kruga - za sada je sporedno,

- 11. I ovaj nerazumski deo duse manifestujese dvojako: [ednim delom on je ravan onome sto j~

28 To su vec pomenuta (kni. I, gl. V, § 6) javna preda-vanja koja je Aristotel drzao, pored onih naucno.frlozofskahI slstematskih. _ Prevo

26 27

~ bicima zajedniCko, on?m vegetativnom, a pod?m podrazumevam (osnovrn] uzrok hranjenju i ra-scenju; takva se dusevna sposobnosr mora pretpo-

1l02b stavati kod svega onoga Sto se hrani - kako kod za-cetka u utrobi ta1ro i kod odraslog ooveka - i to prenego bilo koj~ dru~a. -:: 12. ~edu~~, navedena spo-s?bnos~ duse je zaJ~Cka SVIm bicima, a nije speei-fieno Ijudska, Ovaj deo duse, tj. ova 'njena sposob-nost, deluje, smatra se, najvise za vreme SIlIa,a inaCe~ na onome ko spay~ najmanje vidi da li je dobari1:1rdav, p~ ~ otuda } ~e da se u jednoj poloviniZlVO~ sre~ 1 ne~reCnt uopste ne razlikuju. - 13.I to ~e sas:run prirodno, jer je san stanje dusevneneakttvncstt.-odnosno neaktivnosoti duse kao dobreill rdave, s tim ogranieenjem sto duSevni' pokreti[osecanja] negde prodru i u san, pa tako <5estitiimajubolje snove od obiCnih smrtnika. - 14. All dosta 0

tome ..Vegetativni de:<>.d~ mozemo sada ostaviti postrani, jer on po svojoj pnrodi: nema nikakvog udelau moralnoj licnosti, eoveIm.

v -.vI5. Medu1lim,~~eda da postoji joS jedan deoduse, Iisen r~.a, all ipak U izvesnom odnosu sa~eScu. Talk? IDl 1 kod .umerenog [I kod neumerenogcoveka ~~mo razum ~ onaj deo duSe koji posedujerazum,v jer ih .~>nupueuje pravilno i na najbolji put.Sarno..s~ u njihovoj pmrodi, osim razuma, oCigledno~tOJl JoS neSto sto se bori s razumom i sto mu seopire, K.ao §to paralizovam udovi tela, kad oove.k~oc:e da ih pokirene nadesno, zanose bas nalevo, takoJe L s dusom: nagoni kod neumerenih vuku na su-P~:nu ~trat.lU;.- 16. s tom razlikom sto mil kod telaVl~ iskrivljene kiretnj~, a dusevna zastranjivanjane vidimo, No, ~ [nas] ~sta manje ne obav~je napretpostavlku da 1 u duSl, pored razuma, postoji joo~eSto.~o sto se ~upr~tavlja razumu i istupa pro-~lV nJeg~. kakve je prirode to drugo nas ovde ne

/ interesujs, - 17. Medutim, ono, kao sto smo rekltnesumnjivo ima udela u razumu - bar time sto Iroduzdriljivog sluAa razum, a kod mudroga i hrabroga

28

je maida joo spremnije na poslusnost, jer je kod njihsve uskladeno s razumom,

- 18. Jasno je, dakle, da [e i ovaj nerazumskideo duse dvostruk, jer njen vegetativni deo nemani<:eg zajedniCkog s razumom, dok onaj Ikoji stvaraZudnje i Zelje uopste ima udela u razumu samo uko-liko je poslusan i ukoliko mu se polrorava. Mislim dami u tom smislu kaZemo: "flEW i..6yov" ["imati ra-zum" oca ill prijatelja, tj. slusati oca ill prijatelja],a ne u onom smislu koji ta] izraz ima kod materna-ticara.29 A da nerazumni deo more biti nateran naposlusnost ad strane razumnog deja duse, dokazujei sama ree VOu3£'tTl(H~ ["opominjanje", doslovno "po-stavljanje razuma nekome"] i uopste svako prebaei-

1103a vanje i bodrenje. - 19. Ako pak treba smatrati da iovaj poslednji deo duSe poseduje razum, to ce znaeiti vda je i onaj deo duse \koji poseduje razum dvojak -delom stvarno razuman i ima razum u sebi, a delomtakav da je [samo] poslusan prema razumu, kao ugornjem primeru dete sto sluSa ocev razum.

- 20. Na osnovu navedene razlike odreduje sei pojam Ijudske vrline., Mi ga delimo u dye klase:kl8Su intelektualnih [odn. dijanoeti&ih ill logiekih] iklasu moralnih, etiCkih vrlina. U intelektualne vrlinespadaju: znanje80 [ooq>ta), mot shvatanja odnosno in-teligencija [OUvEOL~] i pamet [odnosno praktiena mu-drost - CPQ6VT]OL~);a u moralne: plemenita velikodu-Snost [EAEvlh:Qt1)'(TJ~] i raeboritost. [odnosno vladanje --sobom - oO>CPQoo\rvTj). GovoreCi 0 karakteru, mi ne-cemo za nekoga reci da je znalac ill inteligentan,nego da je [na primer] blag iJli razborit i umeren[oroCPQO>v]. All mi hvalimo i obrazovanog i mUdrog[oocpOv] z~ duhovnog stanja [1rojeje postigao], a ta-kva poshgnuta duhovna stanja koja su vredna po-hvale nazivamo vrlinama.· .

H Star smatra da je ova recenioa neeija primedba namarginli. - PTev.

au lstinsko znanje [aolpla]. - Red.

29