S p e c i j a l n i p r i l o g

7DOMA]I VISOKOTEHNI^KI

BORBENI SISTEM – ALAS

RAKETNISNAJPER

31

AMERI^KI TRANSPORTNI AVION C-17

GOSPODARGLOBUSA

JU@NOKOREJSKI TENK K2

CRNI PANTER

ARSENAL

32 15. jul 2007.

Urednik prilogaMira [VEDI]

Prema koncepciji ovaj sistem je avangardan, a po takti~ko-tehni~kimkarakteristikama ide u red sa re{ewimatehnolo{ki najrazvijenijihzemaqa kao {to su SAD,Nema~ka, Francuska. U wemu su integrisanabrojna nova re{ewa koja se zasnivaju naprimeni savremenihelektronskih komponenti i doma}e softverskepodr{ke. Ujedno, toisokotehnolo{ko borbenosredstvo predstavqaodgovor srpske odbrambeneindustrije na zahtevesavremenog boji{ta.

NNa sajmu naoru`awe i vojne opremeIDEX, odr`anom po~etkom godine uAbu Dabiju, jedan od najzna~ajnijiheksponata na {tandu Jugoimporta –SDPR (koji je objedinio nastup srpske

odbrambene industrije) bila je raketaALAS. Ona je pobudila zna~ajnu pa`wusvetske stru~ne javnosti. U natpisima kojisu se pojavili u priznatim stru~nim ~aso-pisima nakon tog sajma, povoqno je ocewenusvojeni koncept tog raketnog sistema, uznapomenu da bi u budu}nosti to mogao dabude jedan od najzna~ajnijih proizvodasrpske odbrambene industrije.

Raketni sistem ALAS po svojoj koncep-ciji zaista predstavqa avangardu, i potakti~ko-tehni~kim karakteristikama svr-stava se rame uz rame sa re{ewima teh-nolo{ki najrazvijenijih zemaqa kao {tosu SAD, Nema~ka, Francuska. U wemu suintegrisana brojna nova re{ewa, koja sezasnivaju na primeni savremenih elek-tronskih komponenti i doma}e softverskepodr{ke. Ujedno, to visokotehnolo{koborbeno sredstvo predstavqa odgovorsrpske odbrambene industrije na zahtevesavremenog boji{ta. I u doktrinarnomsmislu ALAS ne odstupa od aktuelnih pred-vi|awa stratega koji insistiraju na mo-bilnim snagama za brzo reagovawe – spo-sobnih da brzo do|u u zonu dejstva, izvr{e

Doma}i visokotehni~ki borbeni sistem – ALASRAKETNI SNAJPER 32

Najskupqi pi{toqi na svetuMETE KOLEKCIONARA 35

Belgijska juri{na pu{ka FN F2000ORU@JE FUTURISTI^KOG IZGLEDA 38

Ju`nokorejski tenk K2CRNI PANTER 41

Ameri~ki transportni avion C-17GOSPODAR GLOBUSA 46

Krstarica koje vi{e nema – „General Belgrano” @RTVA FOKLANDSKOGRATA 52

SADR@AJ

RAKETNI SND O M A ] I V I S O K O T E H N I ^ K I B O R B E

joj je 25 km, sa mogu}no{}u daqeg pove}a-wa do 60 kilometara. Vo|ewe je kombino-vano – na sredwem delu trajektorije vo|e-we se ostvaruje pomo}u inercijalne plat-forme koja raketu vodi u o~ekivanu zonu ukojoj se nalazi ciq (prora~unatu na osno-vu podataka dobijenih od izvi|a~kih plat-formi), a nakon dolaska u zonu ciqa, pri-marni akvizicioni senzor postaje glavaza samonavo|ewe i {aqe sliku ciqa dokomandnog mesta posredstvom opti~kog ka-bla, koji se odmotava sa zadweg dela ra-kete. Slika se prenosi do komandnog me-sta, gde se nakon adekvatne obrade prika-zuje na specijalizovanim prikaziva~ima,omogu}avaju}i na taj na~in operatorimada izaberu optimalnu udarnu ta~ku, ili daraketu preusmere na drugi ciq, odnosnosamouni{tewe, ukoliko takti~ka situacijato nala`e.

Isti medijum, tj. opti~ki kabl, kori-sti se i za prenos komandi na raketu. Ovore{ewe nudi nekoliko zna~ajnih predno-sti, me|u kojim izdvajamo slede}e – opera-tor se stalno nalazi u petqi vo|ewa, od-nosno, ~ovek je a ne ma{ina finalna in-stanca koja odlu~uje o napadu na ciq iliodustajawu od napada. Na taj na~in ne sa-mo da je pove}ana pouzdanost funkcioni-sawa sistema ve} je i znatno smawenaopasnost od „kolateralne {tete“, koja udana{wim, informaciono dobro pokri-venim ratovima, sa sobom nosi zna~ajanpoliti~ki i medijski poraz.

Primewena hardverska i soft-verska re{ewe omogu}avajuoperatoru da na komand-nom mestu analizira

33

sliku ciqu, sa re`imima uve}awa i pome-rawa (pan, tilt, zoom), radi izbora opti-malne ta~ke udara. Takva analiza je izu-zetno opravdana, pre svega u sklopu rela-cije vrsta ciqa – tip bojne glave. Naime,konstruktori rakete ALAS opredelili su seza modularni koncept bojne glave, pa je ra-keta kompatibilna sa ~ak tri tipa: kumula-tivnom, tandem-kumulativnom i razornombojnom glavom par~adnog dejstva. Proboj-nost tandem kumulativne bojne glave pre-lazi 800 mm vaqanog homogenog oklopaiza kutije eksplozivnog reaktivnog oklopa,{to raketi ALAS omogu}ava ravnopravnuborbu sa velikom ve}inom modernih ten-kova i drugih oklopnih vozila. Vo|ewe ra-kete po opti~kom kablu tako|e omogu}avaga|awe ciqeva sa kojima ne postoji direkt-

na linija vizirawa, dakle ga|awe ci-qeva iz zaklowenog polo`aja, ~ime

je znatno pove}ana borbena `ila-vost lansera i komandnog mesta,odnosno operatora, zahvaquju}i

nemogu}nosti neprijateqa da ukratkom periodu odredi polo`aj raket-

nog lansera.

TURBOMLAZNIMOTOR Raketa se lansira pod elevacionim

uglom ne mawim od 60 stepeni, uz pomo}dva raketna motora na ~vrsto gorivo, kojijoj obezbe|uju dovoqan potisak da savladavisinu ne mawu od 300 m, nakon ~ega ra-keta prelazi u horizontalni let na komeje pogowena turbomlaznim motorom mun-gos, potiska 40 daN. Taj motor, ina~e re-zultat doma}e pameti, sme{ten je u sred-wem delu trupa rakete i napaja se vazdu-hom iz dva usisnika sme{tana simetri~nou odnosu na osu. Motor je konvencional-nog tipa, sa aksijalnim kompresorom, ko-morom za sagorevawe i jednostepenom ak-sijalnom turbinom. Na mar{evskom delutrajektorije, turbomlazni motor mungosobezbe|uje maksimalnu brzinu do 180 m/suz maksimalni domet od 25 kilometara.

Prednost rakete ALAS ogleda se i u~iwenici da u mar{evskoj fazi raketa le-

@ILAVI CIQPrednost rakete ALAS ogleda se

i u ~iwenici da u mar{evskoj fazi ra-keta leti na visini izme|u 150 i 500m, ~ime je znatno za{ti}ena od otkri-vawa neprijateqskim radarima, dok jewen relativno mali IC odraz, zahva-quju}i upotrebi turbomlaznog, a neraketnog motora, ~ini `ilavim ciqemi za otkrivawe televizijskim ili ter-movizijskim osmatra~kim sistemimaPVO jedinica.

udar po zahtevanim ciqevima i isto takobrzo napuste zonu dejstva, a sve kako bismawili sopstvene gubitke.

MODULARNIKONCEPTPo svojoj prirodi taj raketni sistem

je vi{enamenski, odnosno namewen je zadejstvo po {irokom spektru neprijateq-skih ciqeva, kao {to su tenkovi, borbenavozila pe{adije, poqska utvr|ewa, ko-mandna mesta, infrastrukturni objekti,brodovi na moru i u priobaqu, indu-strijski objekti, niskolete}i heli-kopteri i dr. Me|utim, ono {toga izdvaja je izuzetan nivopreciznosti, ostvaren zahva-quju}i ugradwi TV ili IC gla-ve za samonavo|ewe, koja ra-ketu ALAS, slobodno mo`emore}i, pretvara u neku vrstu „ra-ketnog snajpera“.

Planerima misije zna~ajnu slobodupru`a i ~iwenica da raketni sistem ALASnije ~vrsto vezan samo za jednu vrstu plat-forme. Naime, on se mo`e lansirati sabrodova, razli~itih vrsta guseni~nih ito~ka{kih platformi (me|u kojima izdva-jamo laka vozila velike prohodnosti), tesa stacionarnih lansera, pa ~ak i sa he-likoptera.

Novi raketni sistem sastoji se od vo-|ene rakete, lansera i komandnog mesta.Raketa je izvedena u aerodinami~koj {emi„patka“, pogowena turbomlaznim motorompotiska 40 daN, sa TV (opciono IC) gla-vom za samonavo|ewe. Maksimalni domet

AJPERN I S I S T E M – A L A S

VI[ESTRUKA NAMENAPo svojoj prirodi raketni sistem

ALAS je vi{enamenski, odnosno name-wen je za dejstvo po {irokom spektruneprijateqskih ciqeva, kao {to su ten-kovi, borbena vozila pe{adije, poqskautvr|ewa, komandna mesta, infrastruk-turni objekti, brodovi na moru i u pri-obaqu, industrijski objekti, niskolete-}i helikopteri i dr. Me|utim, ono {toga izdvaja je izuzetan nivo preciznosti,ostvaren zahvaquju}i ugradwi TV iliIC glave za samonavo|ewe, koja raketuALAS, slobodno mo`emo re}i, pretvarau neku vrstu „raketnog snajpera“.

Sklop mar{evskogmotora

ti na visini izme|u 150 i 500 m, ~ime jeznatno za{ti}ena od otkrivawa neprija-teqskim radarima, dok je wen relativnomali IC odraz, zahvaquju}i upotrebi tur-bomlaznog, a ne raketnog motora, ~ini ̀ i-lavim ciqem i za otkrivawe televizijskimili termovizijskim osmatra~kim sistemi-ma PVO jedinica.

Raketa se mo`e programirati da le-ti po unapred zadatoj trajektoriji, sa de-finisanim koordinatama kontrolnih ta-~aka, uz mogu}nost ukqu~ivawa glave zasamonavo|ewe radi otkrivawa potenci-jalnih ciqeva. U takvim misijama, raketnisistem ALAS se transformi{e u izvi|a~-ko-raketni sistem koji ima izuzetnu spo-sobnost brzog reagovawa radi uni{tewaprioritetnog ciqa.

Kao {to je ranije navedeno, po dola-sku u zonu o~ekivanog rasporeda ciqa, ak-tivira se glava za samonavo|ewe koja jesme{tena na dvoosno `irostabilisanojplatformi ~ime je osiguran visok nivokvaliteta slike koju operator vidi nasvom prikaziva~u. Za upravqawe plat-formom koriste se DC motori (motorijednosmerne struje) upravqani PWM sig-nalima koje generi{e mikrokontroler.Kada operator izabere ciq, raketa pre-lazi u fazu napada, obru{avaju}i se naizabranu ta~ku. Nakon realizovanog na-pada, ukoliko nije kompromitovan polo-`aj lansera, posada mo`e zapo~eti napadna novi ciq, dok u slu~aju o~ekivanog pro-tivudara neprijateqa posada prelazi narezervni borbeni polo`aj.

Zemaqska komponenta raketnog si-stema ALAS, koju opslu`uju dvojica vojnika,obuhvata komandno mesto i lanser rake-ta, a oni, mogu biti postavqeni sa razli-~itim platformama. Radi neometane in-tegracije u {iru komandno-komunikacionustrukturu, od komandnog mesta i lanserase zahteva da budu opremqeni odgovaraju-}om navigacionom i komunikacionomopremom, koja }e osigurati pouzdano od-re|ivawe sopstvenog polo`aja, a i sigur-nu vezu sa vi{im nivoom ko-mandovawa. Komandno mestose oprema ra~unarom (kojitreba da primi i obradi sli-ke sa rakete), sa odgovaraju-}im softverskim paketom kojioperatoru omogu}ava dina-mi~ku analizu primqene sli-ke radi dono{ewa odluke odaqoj realizaciji misije.

PLANIRAWEMISIJEOpcija planirawa misi-

je name}e potrebu pohrawiva-wa digitalizovanih mapa sapreciznim koordinatama po-stoje}ih ciqeva, uz mogu}nostprikaza polo`aja rakete nadigitalnoj mapi terena tokomleta u diskretnim vremenskimtrenucima. Raketa se ~uva ulansirnim kanisterima, izkojih se ispaquje pomo}u ra-ketnih motora na ~vrsto gori-vo, a u kojima mo`e ostati do 10 godinabez naru{avawa nominalnih karakteri-stika.

Tr`i{na atraktivnost rakete ALASogleda se i u mogu}nosti da integri{e sapostoje}im platformama u okviru wihovoggeneralnog remonta ili modernizacije. Ta-ko bi se ALAS mogao integrisati sa korve-tama, patrolnim ~amcima pa ~ak i frega-tama, i isto~nog i zapadnog porekla (gra-

|enih tokom sedamdesetih i osamdesetihgodina), koji predstavqaju okosnicu mnogihmornarica {irom sveta. Ugradwom raketeALAS ne samo da bi se pove}ala preciznostofanzivnih akcija, odnosno uvela mogu}-nost „preciznog, hirur{kog udara sa dis-tance“, ve} bi se ti brodovi, prvenstvenopatrolni ~amci, prilagodili modernimuslovima ratovawa na moru, koje sve mawefavorizuje sukobe na otvorenom moru ve}borbu prenosi u priobaqe, uzane tesna-

ce, moreuze za {ta su ti bro-dovi neadekvatno naoru`ani.Naime, wihovo raketno nao-ru`awe uglavnom ~ine pro-tivbrodske rakete sa aktiv-nom radarskom ili pasivnomIC glavom za samonavo|ewe,nastale prema takti~ko-teh-ni~kim zahtevima validnimpre tri ili ~etiri decenije,~ija je okosnica bila borbaprotiv brodova na velikimdometima. Iako su u me|uvre-menu u~iwenu izvesni koracina poqu prilago|avawa tihraketa, one ne zadovoqavajuu potpunosti moderne zahteve.

Pored ve}e precizno-sti, uvo|ewa operatora u pe-tqu vo|ewa, u prednosti ra-kete ALAS svrstavaju se i mo-dularni koncept bojnih glavai mawa masa koja omogu}avasme{taj ve}eg broja raketnihlansera. Pomenuti brodovi

ve} u svom sastavu imaju sisteme za akvi-ziciju ciqeva zadovoqavaju}ih karakteri-stike, ~ime se ovim platformama daje ve-}i nivo autonomije u pogledu samostalnogobavqawa zadataka. Pored patrolnih ~a-maca, na kojima bi rakete ALAS bile pri-marno raketno naoru`awe, mogu}a je wi-hova ugradwa na brodove ve}eg deplsama-na, kakvi su korvete ili fregate, na koji-ma bi ALAS bio sekundarni raketni sistemkoji bi se koristio u onim misijama u koji-ma primarni protivbrodski raketni si-stem ne bi imao zadovoqavaju}u efika-snost. Postoji mogu}nost ugradwe raketaALAS, uz izvesne modifikacije, i na heli-koptere (protivpodmorni~ke, desantne, ju-ri{ne) ~ime bi se znatno pove}ala wiho-va vatrena mo}, pre svega u borbi sa ne-prijateqskim brodovima.

Nesumwivo je da raketni sistem ALASima veliki potencijal, prvenstveno zahva-quju}i svojim naprednim karakteristika-ma i velikom stepenu prilagodqivostitakti~koj situaciji i razli~itim platfor-mama, {to ga ~ini mogu}im „force multiplier“elementom na boji{tu budu}nosti.

Predrag MILI]EVI]

34

BRZO REAGOVAWERaketa se mo`e programirati da

leti po unapred zadatoj trajektoriji,sa definisanim koordinatama kon-trolnih ta~aka, uz mogu}nost ukqu~i-vawa glave za samonavo|ewe u ciquotkrivawa potencijalnih ciqeva. Uovakvim misijama, raketni sistem ALAStransformi{e se u izvi|a~ko-raketnisistem koji ima izuzetnu sposobnostbrzog reagovawa radi uni{tewa pri-oritetnog ciqa.

15. jul 2007.

Boje

va gl

ava

kumu

lati

vno-

razo

rnog

tip

a

uhvataju cev, opruge, kompenzator, ni{a-ne, obara~, oroz i razdvaja~, a i mnogedruge delove) mogu dostizati i ~etvoroci-freni broj. Tako jedan primerak Clark Cu-stom Millenium Meltdown pi{toqa, kojih jeproizvedeno samo pedeset komada, stajeoko 3.900 dolara. Cena modela WilsonCombat po~iwe od 3.000 dolara, a tu je iLes Ber, ~ija je radionica u gradu Hil-sdejl, dr`ava Ilinois, i koji uz svaki pi-{toq daje garanciju da }e pogoci na od-stojawu od 50 jardi (45 m) biti grupisa-ni u krug pre~nika do 3 in~a (7,5 cm). Uzdoplatu se mo`e izvr{iti dodatna modi-fikacija kojom se obezbe|uje grupisaweod 1,5 in~a (3,75 cm) na istom odstojawu.

[VAJCARSKI DRAGUQOsim po bankama, satovima, sire-

vima i milka ~okoladi, [vajcarska jepoznata i po izuzetno kvalitetnom oru`-ju. U svetu je op{teprihva}eno mi{qeweda je pi{toq SIG P210, koji je bio slu-`beno oru`je {vajcarske armije od1949. do 1975. godine, najskupqi i naj-precizniji vojni pi{toq ikada proizve-den. Poznat kao Selbstladepistole SP49 ilisamo Pistole 49, zasnovan je na patentu

[arla Petera, tvorca predratnogfrancuskog vojnog pi{toqa Mle. 1935.[vajcarci su otkupili patent i sprove-li ~etvorogodi{wa ispitivawa (od1943. do 1947) da bi se na kraju opre-delili za verziju sa jednostrukim okvi-rom od osam metaka, jer je varijanta sadvoredim okvirom, mada ve}eg kapacite-ta, neudobno le`ala u {aci i bila ma-we precizna. Osim {vajcarske vojske ipolicije, pi{toq su usvojili i danskaarmija i zapadnonema~ka pograni~na po-licija (Bundesgrenzschutz).

35

METEKOLEKCIONARA

Najpoznatije oru`je koje je stvorio ge-nijalni konstruktor Xon MouzesBrauning, kolt M1911 u kalibru .45ACP jeste, prema ameri~kim autori-ma, najboqi pi{toq svih vremena.

O tome se svaka ko mo`e raspravqati unedogled, ali je ~iwenica da se i danas,skoro celo stole}e od po~etka proizvod-we, taj pi{toq i wegove modifikacije iz-ra|uju i prodaju u nesmawenom broju.

Poznate ameri~ke pu{karske radio-nice me|u kojima predwa~e imena kao {tosu Vilson, Les Ber, Klark i Ed Braun, a isam proizvo|a~, fabrika Kolt, odavno supo~ele da unose izmene u prvobitnu kon-strukciju oru`ja, kako bi pove}ale preci-znost za takmi~ewa u streqa{tvu. U zavi-snosti od `eqa i potreba vlasnika, vred-nost izmena na osnovnom modelu (koje ob-

Me|u pi{toqima i

revolverima postoje

rariteti i unikati

za koje su potencijalni

kupci spremni da izdvoje

nekoliko hiqada dolara

ili evra, a ~esto i mno-

go ve}u sumu.

Predstavqamo vam one,

koji po saznawu

autora, idu u red

najskupqih pi{toqa

na svetu.

N A J S K U P Q I P I [ T O Q I N A S V E T U

SIG P210, vojna varijanta

To oru`je ima du`inu od 215 mm,cev mu je duga 120 mm (streqa~ka vari-janta P-210-7 ima cev dugu 150 mm), amasa praznog oru`ja iznosi 900 grama.Proizvodi se u kalibrima 9h19 mm pa-ra, 7,65h21 mm i .22 LR (malokalibar-ski metak). Postoje i setovi za konverzi-ju ve}ih kalibara u MK. Funkcioni{e poprincipu jednostruke akcije, kratkim tr-zajem pri zabravqenom zatvara~u. Uskladu sa vremenom kada je proizveden,ceo je izra|en od ~elika, a navlaka sekre}e po {inama koje se ne nalaze saspoqne strane rama, kao kod ve}ine pi-{toqa, ve} sa unutra{we, sli~no zbro-jovki ^Z-75. Smatra se da ta osobinadonekle doprinosi preciznosti, ali nazadwoj strani zatvara~a su urezi mawepovr{ine, koji se hvataju prstima prirepetirawu pi{toqa {to u nepovoqnimokolnostima (oznojeni ili mokri prsti)mo`e imati ne`eqeni efekat. Osim na-vedenog, karakteristika P210 je da seoroz i mehanizam za okidawe mogu izva-diti iz rama, a to pojednostavquje ~i-{}ewe i odr`avawe.

Nijedno oru`je nije bez mana, a uslu~aju P210 to je pre svega visoka cena.Naime, polovinom sedamdesetih godinapro{log veka, P210 je ko{tao oko 350dolara, za {ta su se tada mogla kupitidva pi{toqa Brauning HP35 i tri koltaM1911 serije 70, odnosno pet vrlo kva-litetnih oru`ja. Rezervni delovi se te-{ko nalaze i uz to su veoma skupi. Danasje cena rezervnog okvira za varijantu 9mm para oko 100 dolara, s tim da su zaMK varijantu jo{ skupqi! Utvr|iva~ okvi-ra se nalazi na dowoj strani dr{ke, os-im kod varijante P210-8, ~ime je uspore-na izmena okvira, a uz to se okvir, koji jesme{ten u dr{ci, mora „i{~upati“ iz pi-{toqa, {to mo`e predstavqati dodatni

problem. Nema sigurnosne ~ivije udarneigle, a poluga ko~nice, sme{tena na ra-mu, previ{e je pomerena unapred, te jeote`ana manipulacija.

Smatra se da je pi{toq najpreci-zniji sa {vajcarskom municijom pune me-talne ko{uqice kod koje te`ine zrna iz-nosi 147 grejna, kada grupi{e pogotke ukrug od 5 cm na 50 metara odstojawa.Preciznosti svakako doprinosi to {toje te`i{te pi{toqa ta~no na srediniobara~a. Sa druge strane, o wegovomkvalitetu dovoqno govori ~iwenica daje izrada unutra{wosti P210 na dalekovi{em nivou od spoqa{wosti mnogih da-na{wih pi{toqa, a i da su delovi svihproizvedenih primeraka me|usobno iz-mewivi! Model P210 je nesumwivo oru`-je vrlo visoke klase, i cena mu se, u skla-du sa tim, kre}e do 5.000 dolara.

KORT I KORIFILAPoznato je da su revolveri omiqe-

no oru`je Amerikanaca, a firme kao {tosu Smit i Veson, Kolt i Ruger stekle susvetsku slavu proizvodwom te vrste krat-kih cevi. Stoga mo`e iznena|uju}e zvu~a-ti podatak da se najskupqi i najkvalitet-niji revolveri dana{wice proizvode uNema~koj. Firmu Korth Waffen u gradu Ra-ceburg osnovao je Vili Kort, koji je sebijo{ krajem ~etrdesetih godina zacrtaozadatak da napravi najboqi revolver nasvetu. Ovo oru`je se proizvodi u {est ka-libara: .22LR, .22 magnum, .32 SiV, .38specijal, 9 mm para i .357 magnum, te u~etiri du`ine cevi sa ventilacionom {i-nom: 3 in~a (7,62 cm), 4 in~a (10,2 cm), 5in~a (13,3 cm) i 6 in~a (15,2 cm). Posto-je tri modela revolvera kort: osnovni,koji je obi~no u kal. 38 specijal/.357magnum, uz dodatni dobo{ za metke 9 mmpara i cev du`ine tri ili ~etiri in~a;sportski (sli~an osnovnom, ali uz du`ucev i kalibar .22LR/ .22 magnum) i stre-qa~ki (sa ergonomskom dr{kom i podesi-vim ni{anima).

15. jul 2007.36

JEDNAKOSTPO ORU@JU Semjuel Kolt je prvi uspeo da

usavr{i konstrukciju revolvera natakav na~in koji je omogu}io masovnuproizvodwu ovog oru`ja. To je pak,dovelo do pada cene, ~ime je oru`jepostalo dostupan obi~nim qudima.Do tada su revolveri izra|ivani umalim serijama i bili privilegijaimu}nih. Zato je u SAD nastala izre-ka: „Bog je stvorio qude, ali ih jeSemjuel Kolt u~inio jednakima.”

Les Bear Target Master

Korifila u kalibru .45Rasklopqen SIG P210

Kort revolver

Kort pi{toq

Kort, takmi~arska varijanta

Les Bear Thunder Ranch

Cilindar sadr`i {est metaka. Dr{kesu izra|ene od orahovog drveta i na wimase nudi izrada motiva hrastovog lista,arabeske, prizora iz lova ili inicijalavlasnika. Revolveri su brunirani ili ni-klovani, a uz doplatu i pozla}eni. Izra|u-ju se u vrlo malim serijama od najkvalitet-nijih materijala. Nakon ma{inske obrade,sve komponente se podvrgavaju postupku ko-ji predstavqa poslovnu tajnu, a ~iji je ciqda se ostvari povr{inska tvrdo}a materi-jala od 60 Rokvela. Za izradu oru`ja je po-trebno oko 600 zasebnih radwi, od kojihsamo 30 odsto vr{e ma{ine, a 70 odsto jedelo vrhunskih majstora pu{kara, s tim davlasnik na kraju li~no proverava svakiprimerak.

Kortovi revolveri imaju nekolikoneobi~nih osobina, kao {to su podesivaudarna igla i hod obara~a, automatskoizbacivawe ~aura i sme{taj poluge zaotvarawe cilindra, koja se nalazi sabo~ne strane oroza.

Po~etna cena revolvera iznosi4.700 dolara, a mo`e dosti}i i 10.000.

Po~ev{i od 1982. godine, Kort pro-izvodi i pi{toqe. Oni se tako|e izra|ujuod ~elika, istim postupkom kao i revolve-ri. Funkcioni{u po principu kratkog tr-zaja pri zabravqenom zatvara~u, koji jeVili Kort patentirao 1986. godine. Oba-ra~ je dvostruke akcije za prvi hitac, apotom jednostruke, ili, po posebnoj po-ruxbini, iskqu~ivo jednostruke akcije.Oru`je ima sigurnosnu ~iviju udarne igle,a poluga ko~nice se nudi kao dodatna op-cija. Izra|uje se u ~etiri kalibra: 7,65mm parabelum (7,65h21 mm), 9 mm para,.38 super i .45 ACP. Du`ina cevi je 100mm ili 127 mm, kapacitet okvira iznosidevet metaka u 7,65/9 mm, odnosno sedammetaka u .45 ACP, a masa oru`ja je 1.000grama sa cevi od 100 milimetara.

Pi{toqi korifila su proizvod ne-ma~ke firme Intratech. Funkcioni{u poprincipu usporenog povratnog hoda zatva-ra~a, koji je patentirao Edgar Budi{ov-ski 1979. godine. Ovaj princip rada je

donekle sli~an sistemu Vorgrimler, raz-vijenom tokom Drugog svetskog rata, a kojije firma Hekler i Koh kasnije koristila usvojim oru`jima kao {to su pi{toq P9S iautomat MP5. Obara~ radi po principudvostruke akcije, a oru`je se izra|uje ukalibru .45 ACP i to mawe od 50 pi{to-qa godi{we. Materijal koji se koristi zaizradu rama i navlake je iskqu~ivo vrlokvalitetni damascenski ~elik. Du`ina iz-nosi 182 mm (cev 101 mm), a masa 990grama. Najskupqi model, Odinovo oko –Odin`s Eye (Odin je bio vrhovni bog u nor-dijskoj mitologiji), dosti`e cenu od11.000 do 12.000 dolara.

LUGER OD MILION DOLARAPo~etkom 20. veka, vojska SAD je, u

skladu sa tada{wim trendom, odlu~ila daraspi{e tender za nabavku poluautomat-skog pi{toqa u kalibru .45 ACP. ^etiriproizvo|a~a su ponudila svoje pi{toqe:Kolt i Sevix iz SAD, Vebli iz VelikeBritanije i DVM (Deutsche Waffen und Mu-nitionsfabriken) iz Nema~ke. Potowe oru`-je je bila varijanta poznatog pi{toqa lu-ger, ali proporcionalno uve}ana radimnogo ja~eg metka koji je zahtevala ame-ri~ka vojska. Rad na ovom modelu je otpo-~eo polovinom 1906. godine, kada je pro-izvo|a~u pristigla po{iqka od 5.000 me-taka pune metalne ko{uqice, te`ine zr-

na od 230 grejna, poslata iz SAD. Pi-{toq je zavr{en krajem februara 1907.godine. Ukupno, izra|eno je {est prime-raka, od kojih su dva na vreme isporu~e-na Springfild arsenalu, pre 28. martaza kada je zakazan po~etak testova. Pi-{toq br. 1 je kori{}en za testirawe iwegova kona~na sudbina je nepoznata, dokje br. 2 samo rasklapan i sa~uvan do da-nas. Luger nije usvojen kao slu`beni pi-{toq vojske SAD, mada su ga oficiri izkomisije za sprovo|ewe testova visokoocenili.

U memorandumu koji je upu}en mini-stru odbrane, navodi se slede}e – „madapi{toq luger poseduje zna~ajne predno-sti sa mnogo aspekata, ne preporu~uje seza usvajawe u naoru`awe, po{to krajwisme{taj metka nije posledica dejstvaopruge, kao i zbog toga {to se barut, kojig. Luger zahteva za izradu municije neop-hodne za zadovoqavaju}e funkcionisawe(pi{toqa) u ovom trenutku ne mo`e obez-bediti u ovoj zemqi“.

Danas postoje samo tri sa~uvanaprimerka lugera .45 i to su br. 2 i br. 4koji je prona|en u Nema~koj 1945. godi-ne, dok se tre}i nalazi u privatnom mu-zeju u dr`avi Luizijana. Iz broja 2 je1960. godine ispaqeno 150 metaka bezijednog zastoja, {to govori u prilog ~i-wenici da municija iz 1907. godine nijebila dovoqno pouzdana, ili kvalitet ikoli~ina baruta nisu bili dovoqni daobezbede pouzdano funkcionisawe luge-rovog zatvara~a.

Prema ameri~kim autorima, isto-rijski zna~aj i raritet ovih pi{toqa ~i-ni ih bukvalno neprocewivim. Stoga ne~udi {to je vrednost ~etvrtog lugera ka-libra .45, ali uz to i jedinog na svetu uvarijanti karabina sa du`om cevi iodvojivim kundakom, procewena na ta~nomilion ameri~kih dolara.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

37

ZAKON JA^EGU vreme osvajawa Divqeg Zapa-

da, red i zakon su sporo pratili kre-tawe doseqenika i karavana u neis-tra`ene predele. Na snazi je bio za-kon ja~eg, a kada se iscrpi snaga ar-gumenata, oru`je se potezalo kao ar-gument snage. Bilo je va`no pre`ive-ti, a o posledicama vatrenih obra-~una se naknadno razmi{qalo. Iz togdoba datira i dobro poznata izreka:„Boqe da mi posle sude dvanaestori-ca, nego da me nose {estorica.”

DELO VRHUNSKIH MAJSTORAZa izradu revolvera kort po-

trebno je oko 600 zasebnih radwi, odkojih samo 30 odsto obavqaju ma{ine,a 70 odsto je delo vrhunskih majstorapu{kara, s tim da vlasnik na krajuli~no proverava svaki primerak.

Luger .45

15. jul 2007.38

B E L G I J S K A J U R I [ N A P U [ K A F N F 2 0 0 0

ORU@JEFUTURISTI^KOG

IZGLEDA

PPo zavr{etku Drugog svetskog rata,kako je rasla napetost i trka u nao-ru`avawu izme|u istoka i zapada,pored nuklearnog usavr{ava se ikonvencionalno oru`je, naro~ito

streqa~ko, preciznije automatske pu{ke.^ak je Amerika raspisala me|unarodnikonkurs za izbor nove automatske pu{kejer je za vreme Drugog svetskog rata kodwenih vojnika vladala {arolikost u kali-brima, a to je ote`avalo rad logistikeprilikom dotura i dopune municije stre-qa~kim delovima.

Za velikim silama ne zaostaju ni ma-we dr`ave, naro~ito evropske koje nasta-vqaju tradiciju proizvodwe i kratke i du-ge cevi. Takva je i Belgija. U fabricioru`ja Fabrique Nacionale tradicionalnose od Drugog svetskog rata razvija juri{napu{ka. Prvi projekat te vrste je poslerat-ni FAL, pu{ka koja je na teritoriji Evrope uto vreme izbila na prvo mesto. Belgijancisu se oprobali i na konkursu za automatsku

pu{ku ameri~ke vojske. Ipak, i pored od-li~nih rezultata na testirawima i opito-vawima, usvojena je doma}a pu{ka na kojojsu primewena najboqa re{ewa ostalihkonkurenata na konkursu.

Kako bi sa~uvali reputaciju stare do-bre fabrike za proizvodwu naoru`awa,Belgijanci su se krajem 20. veka upustili ueksperiment na poqu modernog kompleksnogoru`ja u „Bullpup” konfiguraciji. Tako je po-~etkom ovog veka Fabrique Nationale, iz Her-stala, na svetsko tr`i{te naoru`awa lan-sirala modularni sistem oru`ja – F2000.On odgovara na zahteve potra`iva~a novihpu{aka jer, izme|u ostalog, ima kalibarNatoa 5,56h45 i opremqen je potcevnimbaca~em granata. To oru`je je, u stvari,uspe{no modernizovani belgijski automatFN MP90, a modernizacija je preuzeta odglavnih konkurenata – austrijskog AUG-a ifrancuskog FAMAS.

BEZ IJEDNE O[TRE IVICEZa razliku od klasi~nih juri{nih pu-

{aka, F2000 je zadr`ala jednu od karak-teristika MP90 modela – nema nijedneo{tre ivice ve} je svuda zaobqena i nasamoj pu{ci nema nikakvih suvi{nih ispu-sta koje naru{avaju gabarit oru`ja. Od-likuje se kompaktno{}u i „nabijenom” ko-nfiguracijom.

Primeri novog dizajna su modularnanadogradwa sanduka i dekliniraju}i pi-{toqski rukohvat, koji je veoma skladno ilepo ukomponovan u celinu. Taj detaq je pre-uzet od starijeg „brata“ FN MP90, kod kojegsu ura|ena dva bitna poboq{awa i to: lu~-

Za razliku od klasi~nihjuri{nih pu{aka, F2000 je zadr`ala jednu od karakteristikaMP90 modela – nemanijedne o{tre ivice ve} je svuda zaobqena i na samoj pu{ci nemanikakvih suvi{nih ispusta koje naru{avajugabarit oru`ja. Odlikuje se kompaktno{}ui „nabijenom” konfiguracijom.

ni deo rukohvata konstruisan sa pravim de-lom nagnut je pod uglom od 45o, uz dodatakza oslonac sredweg prsta „komande” {ake.Malo neobi~no ali samo na prvi pogled jerje takva ergonomija doprinela ugodnijem ru-kovawu sa oru`jem. Tako se naizgled izgu-bio klasi~an oblik pu{ke, ali se dobilo ueksploataciji. Drugom novinom kundak, od-nosno oslonac za rame, pove}an je u odnosuna veli~inu na MP90, ~ime je uve}ana povr-{ina oslawawa na rame, a samim tim istabilnost oru`ja. Pored toga, pu{ka je do-bila i gumeni oslonac koji ima ulogu kom-penzatora (ubla`ivawe impulsa).

Jedinstveno je re{ena i ru~ica za-tvara~a. Da bi spre~ili da delovi pu{keiska~u iz gabarita, na ru~ici zatvara~apostavqena je opruga koja dr`i ru~icu upreklopqenom polo`aju, kada nije u„funkciji”.

Uvodnik okvira nalazi se odmah izarukohvata i veoma je dobro ukomponovanu model oru`ja. Utvr|iva~ okvira je u gor-wem delu, {to olak{ava brzu promenupraznog okvira ali iskqu~uje mogu}nostne`eqenog, slu~ajnog pritiskivawa utvr-|iva~a okvira.

Cev oru`ja „viri” samo 100 mm izusadnika i to olak{ava dejstvo u sku~e-nim, zatvorenim prostorima ili na po{u-mqenom terenu. Na ustima cevi montiranje kompenzator – skriva~ plamena, koji jesa ~ela zako{en i doprinosi stabilnostijuri{ne pu{ke prilikom otvarawa ra-falne paqbe.

Model F2000 se zasniva na Bullpupkoncepciji, kod koje je okvir plasiran izapi{toqskog rukohvata, dok se zatvara~kre}e po {upqem delu kundaka. Me|utim,kod ovog modela, kundak deli zatvara~ saizvorom napajawa (baterijom) koja se ko-risti za balisti~ki ra~unar sme{ten od-mah iznad cevi u dela sanduka.

Iako su tokom proizvodwe ove juri-{ne pu{ke, najpoznatija oru`ja toga vre-mena – M16 i AK47 – bila u klasi~nojkoncepciji, Belgijanci su ipak odlu~ili daeksperimenti{u sa Bullpup koncepcijom.Ve} je tada kod konstruktora i proizvo|a-

~a bilo podeqeno mi{qewe o konceptimaoru`ja. Svaki ima svoje prednosti i ma-ne. Belgijanci se nisu mnogo oslawali narazli~ita mi{qewa ve} su uradili sa-vremenu juri{nu pu{ku koja zadovoqavaskoro sve kriterijume za takvo oru`je.Sabili su delove u jednu kompaktnu celi-nu ~ime su dobili mnogo mawe oru`je nego{to je FN FAL ili M16, a te`ina ne pre-lazi granice savremene juri{ne pu{ke.

Zbog svoje veli~ine F2000 je ideal-na za no{ewe prilikom ukrcavawa i pre-voza qudstva u oklopnim borbenim vozi-lima, za upotrebu u urbanim sredinama,na po{umqenom zemqi{tu a naro~ito uxungli.

Kao celina, pu{ka veoma li~i na au-strijski AUG i na francuski FAMAS („tru-bu”), ali ne i kada se rasklopi. Od AUG-aje uzeto re{ewe zatvara~a dok je konstruk-cija kundaka pozajmqena od FAMAS-a i sta-rijeg „brata“ MP90. Sanduk se sastoji oddva dela i oni su izra|eni od termootpor-ne i mehani~ke rezonantne plastike kojaje pod pritiskom izlivena u obliku sandu-ka. Da se ne bi desio „izdajni~ki odraz”,refleksija nekog dela oru`ja, ona je pre-svu~ena antracit crnom mat boje. U sandu-ku postoji i deset zavrtwa koji ga spajaju ucelinu. Oni su uliveni u plasti~nu masuzajedno sa maticom i dovoqno je imati sa-mo krstasti odvija~ da bi se lako odvilizavrtwi po{to imaju samo {est koraka.

ORIGINALNOIZBACIVAWE ^AURABelgijanci su na svome novom oru`ju

primenili i nekoliko originalnih ideja.Me|u wima je najzna~ajnija ona o izbaciva-wu ~aura koja se sada kre}e napred i navi-{e u zonu gorweg predweg dela cevi. Tako jeizbegnuta opasnost od prevremenog aktivi-rawa metka u le`i{tu pri nezapetom polo-

39

`aju. Naime, doga|alo se, naro~ito kod Bull-pup koncepta oru`ja, da zrno od slede}egmetka kojeg donosi zatvara~ aktivira pret-hodni metak, pri ~emu je dolazilo do ozbiq-nih povreda strelaca jer se eksplozija de-{ava u predwem delu sanduka, koji se nala-zi blizu samog lica. Kod F2000 ta mogu}-nost je iskqu~ena. Pokretna poluga zahvataispaqenu ~auru i podi`e je navi{e. Prili-kom pokretawa zatvara~a u predwi polo-`aj, izbaca~ sme{ta ~auru u specijalni ka-nal za ekspediciju, plasiran udesno i iz-nad le`i{ta metka. To prakti~no zna~i daako ne do|e do opaqewa metka u le`i{tu ipoluga zahvati i izvu~e neispaqeni metak,wegovo pomerawe van ose cevi onemogu}ujeaktivirawe sa slede}im zrnom od metka ko-jeg nosi zatvara~ u le`i{te cevi.

Tako re{ewe izbacivawa ~aure doka-zuje da su konstruktori vodili ra~una i olevorukim vojnicima kojima je sa ovim na-~inom izbacivawa ~aure omogu}eno uspe-{no rukovawe oru`jem isto kao i de{wa-cima. Ujedno, to je bila rak-rana kod Bull-pup konstrukcije, jer se otvor za izbaciva-we ~aura nalazio na spoju kundaka i sandu-ka, ta~no u visina o~iju kod levorukih voj-nika. Zbog ovog nedostatka mnoge poznatejuri{ne pu{ke u Bullpup konstrukciji ne mo-gu da konkuri{u na tr`i{tu naoru`awaklasi~nim konstrukcijama.

Na ovaj problem prvi put je nai{ao~uveni konstruktor i otac mitraqeza Hira-ma Maksima davne 1884. godine. Tada je po-znati konstruktor pored navlake cevi saspoqne strane ugradio jo{ jednu kra}u cevkoja je bila malo ve}eg obima nego sama ~a-ura, a ne{to kra}a od cevi mitraqeza iimala je nekoliko otvora. Nazvao ju je cevza izbacivawe (ejection tube). Nakon opaqe-wa, ~aura se izvla~i iz le`i{ta metka alise odmah ne izbacuje iz sanduka ve} se pre-me{ta na desnu stranu gde ~eka zatvara~koji se vra}a sa novim metkom za cev. Pri-

POGODNAI ZA LEVORUKENovim re{ewem izbacivawa ~a-

ure koje su konstruktori primeniliomogu}eno je da pu{kom uspe{no rukujui levoruki vojnici. A upravo je to bilarak-rana kod Bullpup konstrukcije, jerse otvor za izbacivawe ~aura nala-zio na spoju kundaka i sanduka, ta~no uvisina o~iju kod levorukih vojnika.Zbog tog nedostatka mnoge poznate ju-ri{ne pu{ke u Bullpup konstrukciji ni-su mogle da konkuri{u na tr`i{tu na-oru`awa klasi~nim konstrukcijama.

likom svog kretawa napred, zatvara~ za-hvata i ~auru i ubacuje je u cev za izbaci-vawe. Kapacitet te cevi su bile ~etiri ~a-ure, {to zna~i da je prva ~aura koja je is-pala iz cevi bila za izbacivawe tek nakonpetog metka. Do tada bi se ~aure donekle iohladila.

Pri povla~ewu zatvara~a u zadwi po-lo`aj, pritiskom prstiju na samu ru~icu (kojase nalazi priqubqena uz telo) iskqu~uje seopruga i ru~ica se tada osloba|a, te se mo-`e povu}i u zadwi polo`aj. Me|utim, sadase pojavquje novi problem – kako proveritida li ima metka u cevi. Naime, ne postoji naspoju kundaka i sanduka oru j̀a otvor za iz-bacivawe ~aura kroz koji se mo`e videti dali ima metak u le`i{tu cevi. Da bi se tajproblem re{io primewena je jo{ jedna ori-ginalna ideja – postavqawe „{ibera” izaobloge opti~kog ni{ana. Pomerawem „{i-

bera” i delimi~no povla~ewem ru~ice za-tvara~a u zadwi polo`aj uspe{no se vizuel-no kontroli{e le`i{te metka.

Sistem barutnih gasova kod ove pu{kesli~an je re{ewu kao kod M16 i juri{neAUG. Gasna komora je sme{tena bli`eustima cevi i ima mogu}nost regulisawakoli~ine protoka barutnih gasova. Sistemje re{en na taj na~in da bi se spre~iloprodirawe gasova u sklop zatvara~a, a sa-mim tim je olak{ano wegovo odr`avawe.Ina~e, ovaj princip rada poznat je i pokonstruktoru M16 i jo{ ga nazivaju i „Sto-nerov” zatvara~ sa vi{e zabravquju}ih po-vr{ina. Nosa~ zatvara~a i sam zatvara~kre}u se po principu „lastinog repa” du`~eli~nih vo|ica koji su uliveni u plasti~notelo sanduka.

Oru`je je predvi|eno da primi kom-paktni integralni baca~ granate 40 mmili da se ukloni cev kalibra Natoa 5,56 h45 mm i postavi baca~ granata (modularniprincip). Osim toga, F2000 mo`e da har-monizuje nekoliko razli~itih sistema ba-ca~a granata. Sam baca~ funkcioni{e nakliznom (pump-action) principu. Kada se cevpovu~e unapred pozadi se otvara le`i{teu koji se ubacuje granata, a kad se povu~ecev unazad aktivira se udarni mehanizam isistem se zabravquje pomo}u bradavica zazatvara~u. Mehanizam za okidawe je sme-{ten u neposrednoj blizini standardne pu-

{~ane obara~e, {to omogu}ava da se istomrukom veoma lako komanduje sa oba sistemaoru`ja. Dok se dr`i rukohvat, ka`iprst senalazi na obara~i za kalibar 5,56 mm, asredwi prst je istovremeno na obara~i ba-ca~a granate. Jedini problem je ni{awe-we, jer je nemogu}e istovremeno ni{awewesa juri{nom pu{kom i sa baca~em granate.Za baca~ granate koristi se preklopni ni-{an koji je integralni deo pu{ke.

INTEGRALNI SISTEM ZA KONTROLU VATRENa sanduku sa gorwe strane lazi se

„Pikatinijeva” ili „Viverova” {ina nakoju se montira integralni deo poklopcasanduka koji se nalazi u specijalnoj oblo-zi. Unutar tog dela je standardni opti~kini{an sa uve}awem od 1,6 puta. Modular-no re{ewe, me|utim, omogu}ava brzu ugra-dwu druge optike – no}nog ni{ana, laser-skog obele`iva~a ciqa i drugih pomo}nihkomponenata.

Posle uspe{ne prezentacije pu{ke nasvetskom tr`i{tu naoru`awa, nakon neko-liko godina uspe{no se razvija integralnisistemom za kontrolu vatre (IFCS-integratedfire control sustem). Na „Pikatinijevoj” {iniugra|en je integralni sistem za kontroluvatre (IFCS – integrated fire control sustem) ko-jeg su razvili in`eweri iz finske firme„Noptel”. Re~ je o elektronskom sistemu na-vo|ewa i kontrole kojeg ~ine opti~ki ni{an(uve}ava 2,6 puta) i balisti~ki ra~unar na-mewen za odre|ivawe elemenata za ni{a-wewe, kako sa sistemom oru`ja 5,56 h 45mm, tako i sa sistemom potcevnog baca~agranate 40 h 48 milimetara. Balisti~kira~unar, sme{ten u kundaku, otporan je navlagu i udarce, a posle merewa daqine dociqa prora~unava parametar i preko in-klinometra omogu}ava zauzimawe nagibakoji projektil vodi do ciqa (i kod baca~agranate). Taj sistem radi u dnevnim i no}-nim uslovima. Pu{ka raspola`e i sa ter-movizijskim ni{anom, a ako sve otka`e tuje mehani~ki ni{an.

I{tvan POQANAC

15. jul 2007.40

DETEKCIJAKAO U AVIONUKod pu{ke FN F2000 primeweno je

jo{ jedno zanimqivo re{ewe koje se dosada nije koristilo kod pu{aka, ve} uavijaciji – sistem prepoznavawa detek-cijom svoj-tu|. Naime, belgijski stru~-waci su u balisti~ki ra~unar ubacilimogu}nost da se na odre|enoj daqini,putem opti~kog ni{ana, mogu razliko-vati saborci od protivnika. Taj sistem}e funkcionisati i kada ga na bojnompoqu zarobi neprijateq, samo je pita-we ko }e onda biti svoj, a ko tu|.

Op{te smawewe vojnih buxeta {iromsveta uslovqeno krajem hladnog rataujedno je ozna~ilo i kraj za mnoge vrloambiciozne projekte vojne opreme.Kada je re~ o tenkovima, treba re}i

da je na pomolu bila prava mala revoluci-ja, jer se o~ekivalo masovnije uvo|ewe au-tomatskih puwa~a, pove}awe kalibra topo-va sa 120 na 140 mm, pa ~ak i ugradwa pot-puno novog tipa kupola druga~ije konfigu-racije i daleko mawe siluete. Sve je to ga-rantovalo burne devedesete godine i po~e-tak 21. veka.

Me|utim, raspadom SSSR-a gotovo sveje stalo. Zaustavqeni su, ili se od wih odu-stalo, projekti kao {to su ameri~ki tenk bu-du}nosti iz programa Block 3, nema~ki leo-pard 3, {vajcarski NpKz, {vedski Strv2000i sovjetski tenk na zapadu nazvan FST-3. Ume-sto toga, svedoci smo naizgled „beskona~-nog” poboq{avawa i razli~itih paketa mo-dernizacija postoje}ih tenkova, ~ije su seprve varijante pojavile tokom sedamdesetihi osamdesetih godina pro{log veka. Tako jeameri~ki abrams pro{ao genezu od osnov-nog M1, pa IPM1, M1A1, M1A1HA, M1A2,M1A1HC, sve do M1A2 SEP i M1A2 TUSK, ne-ma~ki leopard 2 je od verzije A1 „dogurao”do A6 i PSO, a sovjetski T-72 od T-72A i B,preko T-72BV i BM sve do T-90 i T-90S (tu subile i licencne i eksportne verzije T-72M,M1, M1M, M2, itd.). [tavi{e, i planovi za

budu}nost su jo{ vezani za poznata vozila:Amerikanci i Nemci razmi{qaju kako dapoboq{aju abramse i leoparde 2, dok Rusitragaju za sredstvima kojima bi se kona~nozavr{ili projekti kao {to su crni orao itenk „iz Ni`weg Tagila”.

Pojava francuskog leklerka i japan-skog Type-90 unela je ne{to sve`ine, ali sei to desilo pre vi{e od 15 godina. Kona~-no, na scenu stupaju dve dalekoisto~ne sileu usponu – Kina i Ju`na Koreja. Ako se odKineza i o~ekivalo da izbace nove tenko-ve, pre svega zbog prili~ne zastarelostive}ine koji su bili u upotrebi, nije od Ju-`nokorejanaca. Me|utim, ako se pobli`eanalizira nau~ni i industrijski potencijalove zemqe, vode}e u mnogim tehnologijama,pre svega u elektronici i ma{inogradwi,uz osvrt na razvoj wihovih doma}ih tenkovai potencijalno „vrelu” politi~ku situacijuu regionu, dobija se potpuno druga slika.

NOVOVOZILOPrve ju`nokorejske tenkove K1 (ozna-

~eni i kao Type 88) razvio je 1988. godinedoma}i gigant Hyundai, u tesnoj saradwi sakolegama iz kompanije Chrysler Defence, da-nas deo General Dynamics Land Systems, pro-izvo|a~a abramsa. Tako je nastao tenk vi-zuelno vrlo sli~an ameri~kom, ali sa ne-

41

J U @ N O K O R E J S K I T E N K K 2

Izmewena me|unarodnasituacija nakonprestanka hladnog ratauslovila je korenitepromene i u na~inurazmi{qawa vojnihplanera. Umestoizbacivawa sve novijih i skupqih tenkova, gotovo sve oru`ane snage u svetu radije seopredequju zamodernizaciju.Me|utim, ima iizuzetaka.

CRNI PANTER

Sni

mio

Gyu

You

ng C

ho

15. jul 2007.42

koliko va`nih izmena: nema~kim motorom itransmisijom, ~ime je jo{ jednom dokazanoda gasna turbina ipak za ve}inu korisnikatro{i previ{e goriva predstavqaju}i mo-`da i glavni razlog gubitka nekoliko me|u-narodnih tendera, kao i ~iwenicom da nijekori{}en osiroma{eni uranijum u sklopusistema oklopne za{tite (Amerikanci ga neugra|uju na izvozne abramse osim kuvaj-tskih), ve} „samo“ Chobham oklop proizve-den u SAD. To me|utim ne zna~i da je korej-ski tenk slabije oklopqen od ranih vari-janti tenka M1, jer je masa pribli`no jed-naka, a ukupna oklopqena zapremina ma-wa, zbog, kako se na zapadu obi~no tvrdi,maweg rasta korejskih vojnika.

Poboq{ana varijanta oznake K1A1iz 1996. imala je umesto topa 105, top 120mm, a i odgovaraju}e izmene na sistemu zaupravqawe vatrom (SUV), sa druga~ijim ko-mandirovim panoramskim ni{anom, novimbalisti~kim kompjuterom i jo{ nekim izme-nama, vezanim za sistem veze. Iako su mno-gi o~ekivali da }e K1A1 biti kona~no re-{ewe za potrebe ju`nokorejskih oru`a-nih snaga, jer je ~ak i sa prethodni-kom, modelom K1 ostvarena ve-lika prednost u apsolutnosvakom pogledu nad najbo-qim rivalskim severno-korejskim tenkovima(odavno zastarelim so-vjetskim T-62), pokazalose da je ovo vozilo tekprivremeno re{ewe dopojave jo{ savremenijegK2 Black Panther (crni pan-ter), sposobnog da stanerame uz rame sa bilo ko-jim tenkom danas i od ko-jeg Ju`nokorejanci ozbiq-no o~ekuju izvozni uspeh.

}e zapo~eti isporuke ju`nokorejskoj armi-ji, koja }e, prema planovima, dobiti 680ovih vrhunskih tenkova. Treba tako|e zna-ti da su tokom razvoja K2 u obzir uzeta iiskustva sa ruskim tenkovima T-80U (ispo-ru~eno 35 tenkova na ime ruskog duga), ko-ji su dobro poslu`ili naro~ito pri odlu-ci da se testiraju mogu}nosti i zaista is-koriste aktivni sistemi za{tite i ometa-wa. Me|utim, iako se vi{e od 90 odstokomponenti novog tenka proizvodi u Ju`nojKoreji, mnoge su razvijene na stranojosnovi, ili su nema~kog i francuskog po-rekla. To se sigurno ne mo`e smatrati sla-bo{}u jer je sam izbor re{ewa i wihovaukomponovanost zaista impresivna.

ZA[TITAPrema spoqa{wem izgledu K2 podse-

}a na prethodnike, a od inostranih tenko-va, najvi{e na francuski leklerk i japan-ski Type-90 sa kojima deli i vrlo sli~nukoncepciju, {to je za svaku pohvalu. Unutra-{wi raspored sedewa i podsistema je naj-pribli`niji japanskom tenku: voza~ sedi na-pred levo, desno od wega je rezervna muni-cija, kupola je u sredini (komandir desnood topa, ni{anxija levo – kod leklerka jeobrnuto, a u ni{i je automatski puwa~), dokje u zadwem delu trupa pogonski blok. Bor-bena masa tenka je 55 tona, {to je vi{e odjapanskog i na nivou je francuskog tenka.Kao takav je, u odnosu na najte`e zapadnetenkove najnovije generacije kao {to su le-opard 2A6, abrams M1A2SEP i ~elinxer 2,prili~no kompaktan i za sedam-osam tona

lak{i. Me|utim, zahvaquju}i ne{tomawoj unutra{woj zapremini, trebao~ekivati da je oklopna za{tita nanivou tih tenkova, {to se uostalommo`e re}i i za spomenute francuskei japanske konkurente. Sli~an nivoza{tite imaju i sovjetski, odnosno ru-ski tenkovi, koji su jo{ za desetak to-na mawe mase, zahvaquju}i mawoj unu-tra{woj oklopqenoj zapremini i upo-trebi vrlo efikasnog eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERO), koji istina,ne pokriva u potpunosti osnovni ok-lop, naro~ito na kupoli, tako da su

tzv. balisti~ki prozori iz-ra`eniji.

Sama za{tita tenkaK2 sastoji se od pasivne za-{tite, koja podrazumeva ok-lop, sistem za identifika-ciju i ga{ewe po`ara, si-stem NHB i aktivne za{ti-te. Oklopna za{tita pred-

stavqa kombinaciju pancirnog~elika i vi{eslojnog oklopa koji je

najverovatnije baziran na iskustvimasa Chobham oklopom (upotreba aluminijum-oksidne keramike u metalnoj osnovi) na ten-kovima K1 i K1A1. Taj oklop je modularnog

Ako je K1A1 zaista samo poboq{anavarijanta K1, tenk K2 je potpuno novo vo-zilo, koje ima zna~ajne prednosti u svimaspektima tzv. tenkovskog trougla: vatre-noj mo}i, za{titi i pokretqivosti. Razvojtenka K2 zapo~eo je jo{ 1995. godine, aprvi prototip prikazan je 2003. Drugogmarta 2007. zavr{ena su ispitivawa,unete pojedine izmene u konstrukciji i pr-va tri tenka K2 si{la su sa proizvodnelinije kompanije Rotem (u sastavu HyundaiMotor Group) u pogonu u gradu Changwon.Puna serijska proizvodwa o~ekuje se tekod 2011. godine, kada

Detaq kupole: iznad {tita topa je laserski referentni sistem cevi topa i IFF sistem, levo i desno od topa je milimetarski radarski sistem detekcije nadolaze}ih projektila, pored wega su dimne kutije, a iznad se nalazi sistem detekcije laserskog ozra~ewa

Crte`i kupole i trupa tenka

Sni

mio

Min

Ki K

im M

inki

Ilustrovao Gyu Young Cho

pri vi{em broju obrtaja u odnosu nafrancuski Hyperbar dizel, {to je na nekina~in cena za mawu radnu i instalisanuzapreminu motora.

Me|utim, brzina na lo{em terenu je~esto va`nija od brzine na putu, a ona i tekako zavisi ne samo od karakteristika po-gonskog bloka, ve} i sistema ve{awa. Ve-{awe je poboq{ana varijanta sa tenkovaK1 i K1A1, odnosno kombinacija hidrop-neumatskog sistema na predwim i zadwimi konvencionalnog torzionog na sredwimhodnim to~kovima. Hidropneumatski cilin-dri nalaze se u polugama to~kova, i daje imodli~nu kompaktnost. Obezbe|ena je pot-puno nezavisna kontrola, tako da tenk imasposobnost podizawa i spu{tawa predwegili zadweg kraja, leve ili desne strane ilinekog od uglova trupa. To omogu}ava tenkuotvarawa vatre nizbrdo, u defanzivnimdejstvima ili prema gore, kada se dejstvujeprema ciqevima u vazduhu pove}avaju}ielevacione uglove topa. Ovaj sistem jesteskup, ali je i veoma pogodan posebno ubrdsko-planinskim uslovima kakvi su u Ju-`noj Koreji. Maksimalna brzina na lo{emterenu pri kojem se mo`e otvarati preci-zna vatra iz tenkovskog topa iznosi 48km/h, {to je u samom svetskom vrhu (do sa-da je u ovom pogledu bio vode}i leklerk sa46 km/h).

Tenk K2 ima i veoma dobre karakte-ristike pri savladavawu vodenih prepre-ka. Primewen je sistem kretawa po dnu sa

vile i proizvele kompanije Doosan Infra-core Corporation i STX Engine Corporation,veoma sli~an najnovijem nema~kom motoruMTU 890, izuzetne kompaktnosti. Ovau{teda u zapremini omogu}ila je da se utenk ugradi i vrlo korisni pomo}ni motor,odnosno gasna turbina kompanije SamsungTechwin, koja se koristi za napajawe mno-gobrojnih elektri~nih i elektronskih ure-|aja dok tenk miruje, dok glavni motor nijeu funkciji, uz mawu potro{wu goriva, to-plotni i akusti~ni odraz. Pogonski blokomogu}ava postizawe maksimalne brzineod 70 km/h i ubrzawa do 32 km/h od se-dam sekundi, {to je ne{to mawe nego koddrugih savremenih tenkova (francuski le-klerk za 5,5 sekundi pri ne{to mawoj spe-cifi~noj snazi zahvaquju}i masi od 56 to-na pri istoj snazi, dok M1A2 za 7,2 sekun-de, pri istoj snazi, ali ima masu 63 tone).Takvo ubrzawe posledica je kori{}ewamotora koji razvija mawi obrtni moment

tipa, kao na francuskom leklerku i izrael-skom merkava 4, tako da se u kasnijoj fazimo`e poboq{ati novijim tipovima modula.Me|utim, u konturu predwe kose plo~e, nacentralni deo krova iza masivnog {tita to-pa i na krovne otvore ni{anxije i komandi-ra, ugra|ene su i kutije ERO nepoznatog ti-pa, {to je odgovor na sve {iroku upotrebuprojektila koji dejstvuju na krov vozila.

Ova tendencija je primetna i na dru-gim tenkovima, pre svega ruskim T-80U i T-90, te na leklerku, leopardu 2A6 i merka-vi 4. Tako|e, vrlo zapa`ena je i upotrebaaktivnih sistema za{tite, {to je uticaj ru-skih tenkova. Serijski primerci ima}e si-stem detekcije nadolaze}ih projektila po-mo}u milimetarskog radara (dva senzorana ~elu kupole) i sistem detekcije laser-skog zraka (~etiri senzora za za{titu u pu-nom krugu). U slu~aju detekcije odre|enepretwe, na primer protivoklopne vo|enerakete, sistem za{tite automatski ispa-quje IC ili radarske mamce i aktiviradimnu zavesu, sli~no kao na ruskom siste-mu {tora.

POKRETQIVOSTIako masa K2 nije na nivou posled-

wih varijanti pojedinih zapadnih tenkova,odlu~eno je da se upotrebi veoma sna`napogonska grupa, ~ija snaga je postala stan-dard, 1.103 kW (1.500 KS). Motor i tran-smisija su spojeni u jedinstvenu kinemati~-ku celinu radi br`e zamene u poqskimuslovima. Kori{}en je motor koji su raz-

LAK[I OD NAJTE@IHBorbena masa tenka je 55 tona,

{to je vi{e od japanskog i na nivou jefrancuskog tenka. U odnosu na najte`ezapadne tenkove najnovije generacijekao {to su leopard 2A6, abramsM1A2SEP i ~elinxer 2, prili~no je kom-paktan i za sedam-osam tona lak{i.

Na krovu tenka je lanser za mamce

Sni

mio

Min

Ki K

im M

inki

takvi se uz ameri~ku municiju sa osiroma-{enim uranijumom nalaze u samom svet-skom vrhu (probojnost se procewuje na oko800 mm na 2.000 m). Izbor legure vol-frama u odnosu na osiroma{eni uranijumpovezan je sa problemima vezanim za o~u-vawe `ivotne okoline, {to je naro~itoaktuelizovano nakon ispitivawa izvr{e-nih na Kosovu i Metohiji na 11 pozicijagde je Nato tokom bombardovawa 1999.koristio takav tip municije. Smatra se daje upravo ovo zaga|ewe prouzrokovalo tzv.balkanski sindrom me|u pripadnicimaKfora. Osim toga, Ju`na Koreja predsta-vqa svetskog lidera na poqu tehnologijelegura volframa, za ~ija dostignu}a je za-interesovana i Amerika. Pored toga, uupotrebi je i vi{enamenska municija sli~-na ameri~koj M830A1 HEAT-MP-T, koja imakumulativno-par~adni projektil opre-

mqen vi{enamenskim upaqa~em. Sa ovommunicijom, dejstvuje se po ciqevima tipaoklopnog vozila (do nivoa oklopa danaszastarelih tenkova – potpuno pokrivaju}isevernokorejski arsenal) i pe{adije naotvorenom (trenutno dejstvo upaqa~a), pe-{adije u bunkeru, ku}i ili zgradi (odlo`e-no dejstvo) ili helikoptera (blizinsko dej-stvo).

Projektil je potkalibarni i ima pre~-nik 90 mm, tako da se visoka po~etna br-zina od oko 1.400 m/s sporije gubi i omo-gu}ava kratko vreme leta i uspe{no dejst-vo po ciqevima u vazduhu. Izbor izrael-skih termalnih kamera naveo je neke daspekuli{u o upotrebi izraelskih raketaLahat iz cevi topa, ali su se te glasine po-kazale kao neosnovane. Umesto toga, kori-sti se inteligentna municija sa senzorskimupaqa~em KSTAM (Korean Smart Top AttackMunition), razvijena u saradwi nema~kog Di-ehl-a i ju`nokorejskih stru~waka.

Projektil se ispaquje indirektno, sanajve}om elevacijom topa, nakon ~ega se nanajvi{em delu trajektorije aktivira pado-bran. Projektil se orijenti{e prema do-le, kada po~iwe skenirawe terena pomo}ukombinovanog milimetarskog radarskog iIC senzora. Kada se ciq otkrije, ispaqujese projektil tipa probojnog diska koji dej-stvuje na krov ciqa. Na taj na~in se posti-`e domet od dva do osam kilometar, a tenk,pri tome, uop{te ne izla`e svoju siluetuprotivniku, ali je potrebno znati barempribli`an polo`aj neprijateqa.

Sa topom je spregnut mitraqez kali-bra 7,62 mm sa ogromnim borbenim kom-pletom od 12.000 metaka (najvi{e od svihtenkova – slede}i je abrams sa 11.400 me-taka). To je rezultat iskustava iz Korejskog

15. jul 2007.

ugra|enom cevi velikog pre~nika, kojaslu`i za napajawe motora vazduhom, zaosmatrawe (komandir se u tom slu~ajupopne uz unutra{wost cevi) i eventualnuevakuaciju ~lanova posade. To je novinana ju`nokorejskim tenkovima, jer su K1 iK1A1 bili ograni~eni na savladavawevodenih prepreka dubine do ne{to maweod visine krova kupole. Primenom ovogsistema, koji je prvobitno kori{}en nanema~kim tenkovima leopard 1 i 2, kao ina francuskim AMX30 i leklerk, najve}adubina koja se mo`e savladati iznosi 4,1metar. Me|utim, treba re}i da i svi sa-vremeniji sovjetski, odnosno ruski tenko-vi imaju mogu}nost savladavawa vodenihprepreka i to do dubine 5,5 m, ali se toposti`e kori{}ewem znatno tawe cevi,koja slu`i samo za napajawe motora va-zduhom. U oba slu~aja, potrebno je detaq-no ispitivawe dna vodene prepreke, {tomo`e iziskivati velike napore, tako dase neke zemqe poput SAD i Velike Brita-nije oslawaju na savladavawe pomo}u po-kretnih mostova.

VATRENA MO]Sli~no za{titi i pokretqivosti, i

vatrena mo} tenka obiluje interesantnimre{ewima. Osnovno naoru`awe je top120 mm, ali za razliku od tenka K1A1, du-`na cevi mu je umesto 44, 55 kalibra. Ovajtop je zapravo balisti~ki jednak nema~komtopu Rheinmetall sa tenka leopard 2A6, alipredstavqa doma}u konstrukciju i proiz-vod. Hrawewe topa je preko automatskogpuwa~a lan~astog tipa u ni{i kupole, ka-paciteta 16 metaka, dok je ostalih 24 met-ka postavqeno pored voza~a, kao i kod ja-panskog tenka Type-90.

Pri konstrukciji automatskog puwa~apomno je prou~en francuski sa tenka le-klerk, na kojem su unete neke mawe izmene.Iako pove}ava dimenzije kupole, ovaj tipautomatskog puwa~a se trenutno smatranajpogodnijim re{ewem jer kombinuje ve-liku brzinu ga|awa od 15 met/min sa pot-punim odvajawem municije od posade vozi-la. Jedini problem predstavqa rezervnamunicija u trupu, koja bi tako|e morala bi-ti odvojena oklopnim pregradama i vrati-ma, ali o tome nema pouzdanih podataka.^ak su i Rusi na najnovijem tenku crni oraoprimenili sli~an tip automatskog puwa~ai napustili puwa~ tipa karusel ispod ku-pole. Kapacitet automatskog puwa~a je me-|utim, uz japanski Type-90, najmawi od svihtenkova (T-72 – 22 metka, T-80 – 28, le-klerk – 22, crni orao – 30).

Kada je o municije re~, tenk K2 ras-pola`e potkalibarnim projektilima tipaAPFSDS sa penetratorom od legure vol-frama, ~ije su performanse na nivou naj-boqe nema~ke municije tipa DM-63 i kao

44

ODLIKEPosada...... 3 ~lana (komandir, ni-

{anxija i voza~)Borbena masa...........................55 tDu`ina sa topom napred........10 mDu`ina trupa........................ 7,5 m[irina................................ 3,6 mVisina.................................. 2,4 mSnaga motora...................1103 kWMaksimalna brzina..........70 km/hVertikalna prepreka............1,3 mDubina vodene prepreke.......4,1 mNaoru`awe ......... top 120 mm (40

metaka), spregnuti mitraqez 7,62 mm(12.000 metaka) i krovni mitraqez 12,7mm (3.200 metaka)

Detaq predweg dela tela sa digitalnom kamerom pored levog svetla. Ista takva kamera se nalazi na zadwem delu. S

nimi

oM

in K

i Kim

Min

ki

rata, kada su ameri~ke snage imale veli-kih problema da odbiju masovne juri{e se-vernokorejske i kineske pe{adije. Na kro-vu tenka je te{ki mitraqez K-6 (baziranna Browning M2HB QCB) kalibra 12,7 mmsa isto tako vrlo velikim borbenim kom-pletom od 3.200 metaka (abrams 1000, T-64/72/80 svega 300). Iako se krovni mi-traqez obi~no naziva protivavionskim, toje bilo aktuelno tokom Drugog svetskog ra-ta, kada se zaista moglo o~ekivati uspe-{no vatreno dejstvo po protivni~kim avi-onima, me|utim, danas, razvojem vazduho-plovstva, to vi{e nije slu~aj, ali su te{kimitraqezi i daqe veoma korisni, pre sve-ga zbog dvostruko ve}eg dometa i probojno-sti u odnosu na mitraqez kalibra 7,62mm. Oni su idealni za dejstvo po ciqevi-ma za koje bi bilo nerentabilno potro{i-ti topovski projektil.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV) uosnovi podrazumeva termalni ni{an ni-{anxije, termalni panoramski ni{an ko-mandira, laserski daqinomer, balisti~kikompjuter, meteo-senzor i stabilizator to-pa u obe ose. Termalne kamere su proizvodizraelske kompanije Elbit, dok je kompanijaodgovorna za integrisawe i isporuku kom-pletnih ni{anskih i osmatra~kih ure|ajadoma}a Samsung Thales (podru`nica fran-cuske multinacionalne kompanije Thales).Me|utim, ono ~ime se izdvaja, jeste vrlokoristan i jednostavan sistem koji onemo-gu}ava ispaqivawe projektila ukoliko jetenk nai{ao na malu neravninu i privre-meno izbacio top sa ni{anske linije. Ovajproblem je re{en ugradwom malog laserai prijemnika – kada oni nisu „u vezi”, topne mo`e da dejstvuje.

SUV ima mogu}nost automatskog pra-}ewa ciqa i otvarawa vatre kao i japan-ski Type 90 i merkava 4. Sa wim je integri-san i sistem IVIS (Inter-Vehicular InformationSystem), koji obezbe|uje koordinaciju dej-stava izme|u vozila, kako bi se, izme|uostalog spre~ilo ga|awe istog ciqa iz dvaili vi{e tenkova. Tako|e, K2 poseduje i si-stem za otkrivawe svoj-tu| (IFF-IdentificationFriend or Foe) postavqen iznad {tita topa.

Model K2 je kao i svi savremeni tenkoviopremqen tzv. hunter-killer sistemom upra-vqawa kupolom i topom, prema kome i ko-mandir ima mogu}nost da ga|a iz topa ipreuzme kontrolu od ni{anxije, ukoliko seuka`e prioritetan ciq. Navigacioni si-stem je naravno, tipa GPS.

NAJNOVIJA VERZIJA– K2 PIPUprkos ~iwenici da se K2 ve} mo`e

smatrati najnaprednijim tenkom danas, za-hvaquju}i izuzetno savremenom i kvalitet-nom skupu kori{}enih komponenti, Ju`no-korejanci nameravaju u narednih nekolikogodina da izbace verziju K2 PIP. U odnosuna K2, K2 PIP }e imati dva osnovna poboq-{awa – postavqawe jo{ jednog aktivnog si-stema za{tite i ugradwu aktivnog sistemave{awa.

Aktivni sistem za{tite koji se pred-vi|a za ugradwu je tzv. hard kill tipa, koji jenamewen za vatreno dejstvo po nadolaze-}im projektilima (nasuprot soft kill aktiv-nim sistemima za{tite koji podrazumevajuzadimqavawe ili izbacivawe mamaca),prema koncepciji sli~nog ruskoj areni,ali nema~kog tipa, Diehl BGT AWiSS. Ovajsistem, koji je pro{le godine uspe{nopro{ao prvi test, sastoji se od sistemadetekcije na bazi radara i IC senzora,koji daju komandu trocevnom ili ~etvoro-cevnom lanseru na krovu vozila za usme-ravawe na pravi azimut i elevaciju i is-paqivawe fragmentacionih ili fugasnih

projektila prema ciqu. Ciq se detektujena 75, a uni{tava na 10 metara, bez ob-zira na to sa koje strane tenka dolazi.Ovaj sistem ima ukupnu masu od svega 400kilograma, {to je tri puta mawe od siste-ma arena.

Ako ve} postoje sistemi aktivne za-{tite koji imaju sposobnost uni{tavawaprojektila, onda treba re}i da do sada ni-jedan sistem aktivnog sistema ve{awa ko-ji funkcioni{e jo{ nije konstruisan, upr-kos ~iwenici da se na zapadu o wima go-vori ve} vi{e od dvadeset godina. Taj si-stem aktivnog ve{awa ima pridodat ure-|aj za skenirawe terena na udaqenosti od10 do 50 metara u svim pravcima oko ten-ka, kako bi se izra~unao optimalni polo-`aj koji bi svaki to~ak hodnog dela treba-lo da zauzme radi smawewa quqawa i vi-bracija vozila. Na taj na~in se obezbe|u-je najstabilnija platforma za otvarawevatre, a i ve}a brzina kretawa po nerav-nom terenu.

Za sada nije poznato da li }e ova va-rijanta imati i mogu}nost upotrebe to~ka-{kog izvi|a~kog vozila bez posade tipaXAV (eXperimental Autonomous Vehicle), kojeje jo{ u razvoju, i omogu}ava}e izvi|awebez izlagawa opasnosti samog tenka.

PERSPEKTIVAJu`nokorejska kopnena vojska o~ekuje

isporuku 680 tenkova K2. Radi ispitivawa,prve serije bi}e poslate u mirovne misijegde je ju`nokorejska armija anga`ovana(Irak i Avganistan), ali treba znati da jeta odluka doneta i zbog `eqe da se ovi vr-hunski tenkovi prika`u {to je mogu}e ve}embroju potencijalnih kupaca. Do sada je ju-`nokorejska namenska industrija bila vr-lo hendikepirana u pogledu izvoza, jer jeuglavnom bila ograni~ena licencnim ugo-vorima sa kompanijama iz Amerike. Me|u-tim, uprkos ~iwenici da je upotrebqen od-re|en broj inostranih komponenti, one sumodifikovane i proizvedene u doma}im po-gonima, tako da je izvozna regulativa u tomslu~aju „labavija”. Prva zainteresovanadr`ava je Turska, koja razmatra dva tenka –K2 i leklerk. Kako sada stvari stoje, Turcipreferiraju K2, vi{e iz politi~kih razlo-ga, jer je poznato da se Francuska protiviprijemu Turske u Evropsku uniju. [tavi{e,oni ve} koriste ju`nokorejske samohodnehaubice 155 mm K9 (isporu~eno 72, naba-vqa}e se do 300 vozila).

Ukoliko se Turska odlu~i za nabavkutenkova K2, wihova rekordna cena }e odsada{wih 8,3 milijarde vona, tj. 8,5 mili-ona ameri~kih dolara (K1A1 4,9, M1A2abrams 4,5, a Type-90 osam miliona), si-gurno da se smawi.

Sebastian BALO[

45

BORBENI KOMPLETSa topom 120 mm spregnut je mi-

traqez kalibra 7,62 mm sa ogromnimborbenim kompletom od 12.000 metaka(najvi{e od svih tenkova – slede}i jeabrams sa 11.400 metaka). To je rezultatiskustava iz Korejskog rata, kada su ame-ri~ke snage imale velikih problema daodbiju masovne juri{e severnokorejskei kineske pe{adije.

Municija tipa KSTAM Sni

mio

Koh

Ji H

yun

46

A M E R I ^ K I T R A N S P O R T N I A V I O N C - 1 7

GOSPODAR GLOBUSATip C-17 gospodarglobusa (C-17Globemaster III) jestetre}i po redu ameri~kitransportni avion kojinosi taj naziv.Prethodnici u nizu bilisu klipni avioni C-74globemaster I i C-124globemaster II.Svaki od wih je u vremepojavqivawa predwa~iopo svojoj nosivosti ipripadali su kategorijistrategijskihtransportnih aviona.Tre}i i posledwi izserije gospodaraglobusa, C-17, danas sesmatra tipi~nimpredstavnikom te klase,a ve}ina stru~wakadodala bi da je re~ i o najmodernijoj leteliciove vrste koja se nalaziu operativnoj upotrebi.

AF) nameravale da kupe – sa inicijalnih210 na 120 aviona.

Me|utim, od leta prvog prototipaaviona C-17, koji je poleteo 15. septembra1991, stvari su se odvijale br`e. Prviskvadron opremqen ovim avionima ve} jejanuara 1995. godine bio na raspolagawuza izvr{ewe namenskih zadataka. Razloziza takvo, relativno brzo uvo|ewe u naoru-`awe nalazili su se, pre svega, u nedostat-ku kapaciteta za strategijski transport.

ODGOVOR NA PRETWEPromene u formaciji i na~inu anga`o-

vawa ameri~kih snaga, nastale kao odgovorna nove pretwe ameri~kim interesima, bilesu pra}ene sve ve}om projekcijom ameri~kevojne mo}i {irom sveta. To je prakti~no zna-~ilo i ve}u potrebu za strategijskim tran-sportom. Sa druge strane, USAF, koji je de-klarativno raspolagao impresivnom flotomtransportera C-141 Starlifter i C-5 Galaxy, su-sretao se sa nizom problema (strukturnao{te}ewa, ni`i stepen ispravnosti itd.) ko-ji su bili posledica intenzivne eksploata-cije tih aviona. Gospodari globusa su zbogtoga, silom prilika, odmah ba~eni u vatru.

Program razvoja C-17 se`e u 1979. go-dinu kada je ameri~ko ministarstvoodbrane raspisalo konkurs za razvojmlaznog transportnog aviona velikenosivosti (radni naziv bio je C-X, od-

nosno Cargo Experimental). Novi avion tre-balo je da poseduje teretni prostor veli-kih dimenzija i to sa rampom na zadwem de-lu trupa. Zatim, morao je biti sposoban da,osim pukog prevo`ewa vazdu{nim putem,desantira sve vrste naoru`awa i opremekoju prevozi, ukqu~uju}i i oklopna vozila.Tako|e, bilo je neophodno da taj avion kon-struktivno bude prilago|en za poletawe isletawe sa izuzetno malih i slabije ure|e-nih poletno-sletnih staza.

Dve godine kasnije, na osnovu rezul-tata konkursa, potpisan je ugovor sa kom-panijom McDonell Douglas (u me|uvremenuje postala deo Boinga) koja po~iwe razvojaviona pod oznakom C-17 gospodar globu-sa (C-17 Globemaster III). Brojna konstruk-tivna re{ewa koja su primewena u novomprogramu ve} su bila ste~ena pri razvojutransportnog aviona YC-15 kreiranog uprogramu AMST (Advanced Medium Short Ta-keoff and Landing Transport). Ipak, projekatrealizacije novog transportnog avionanije se odvijao preterano brzo i bez od-lagawa. Tako|e, smawen je i broj avionakoje su Ameri~ke vazduhoplovne snage (US-

Od tada do danas imali su vi{e od mi-lion ~asova naleta (milioniti ~as zabele-`en je marta 2006. na nebu iznad Iraka) ito bez ve}ih incidenata ili borbenih gubi-taka, {to je zaista impresivan rezultat.

REKORDIAvion C-17 je visokokrilac sa repnim

povr{inama u obliku slova „T“. Krilo jestrelastog oblika sa uglom strele od 25 ste-peni. Na wemu je primewen superkriti~niaeroprofil optimiziran za postizawe ve-}ih krstare}ih brzina i ve}eg doleta. Nakrajevima krila ugra|eni su vingleti kojismawuju indukovani otpor. Kao ure|aj za po-ve}awe uzgonske sile koristi se „duvano”zakrilce. To zna~i da se deo toplog vazduhaiz motora dovodi na dowu stranu zakrilacakoja imaju procep. Na taj na~in dodatnostvorena sila uzgona na zakrilcima omogu-}ava da se ostvari strmija i kra}a putawaprilaza prilikom sletawa. Tako|e, smawe-na je i brzina prilaza na sletawe {to, os-im na preciznije sletawe, uti~e i na du`inuprotr~avawa aviona nakon pristajawa.

Gospodar globusa je pogowen sa ~etiriturboventilatorska motora, tipa F117-PW-100, koji su vojna verzija motora Pratt &Whitney PW2040 ugra|enih na putni~kom avi-onu boing 757. Snaga svakog motora iznosi180 kN. Motori su opremqeni ure|ajem zastvarawe obratnog potiska tzv. „riversom“koji osim {to ko~i na sletawu, omogu}avapilotima, tokom manevrisawa na zemqi, darulaju i idu u „rikverc”. Riversi imaju ulogui prilikom utovara i istovara tereta dokmotor radi jer poma`u da se izduvni gasovimotora (koji rade na malom gasu) usmera-vaju ka napred i na gore ne ometa-ju}i rad na rampi. Koliki jeefekat riversa sve-

do~i i podatak da je je-dan C-17 optere}en sa20 tona korisnog tere-ta uspeo da se po dodi-ru piste zaustavi na-kon 427 metara! Na-ravno, to je samo jedanod tridesetak rekordakoje dr`i taj avion.

U teretnom pro-storu C-17 (koji je du-plo ve}i od onog na C-141) mogu da se smeste102 potpuno opremqe-na vojnika ili pado-branca. Ima dovoqnoprostora za sme{tajtri helikoptera tipaAH-64 apa~ ili jednogtenka M1 abrams, te-{kog 70 tona. ^estavarijanta prevo`ewaje i ona sa tri borbe-na vozila tipa bredliili 13 lendrover vo-zila (Britanci). Teretse mo`e kombinovatitako da se istovremeno prevoze i vozila istandardne palete/kontejneri u dva reda.Maksimalan korisni teret aviona C-17 je77.519 kg a maksimalna poletna te`inaaviona je 265.352 kilograma. Sa teretomod 72.600 kilograma C-17 zahteva pistu od2.360 m da bi nakon {to se popne na visi-nu krstarewa od 8.500 metara mogao dapreleti 4.400 kilometra, bez dopune gori-vom u vazduhu.

Od 71. serijskog primerka svi avionisu opremqeni jo{ jednim

centralnim rezervoa-rom koji pove}ava

dolet na 5.200

kilometara. U nekim izvorima ovi avioniozna~avaju se i kao C-17 ER (Extended Ran-ge). Ina~e, maksimalna brzina kojom Glo-bemaster leti je 830 km/h, a uobi~ajena br-zina krstarewa je 720 km/h. Za avione oveveli~ine, sa sredwim optere}ewima, po-trebna je poletno-sletnih staza dimenzija900h27 metara. S obzirom na robusnukonstrukciju stajnog trapa eksploatacija,mogu}a je i sa slabije ure|enih leteli{ta.

BUDU]NOSTKokpit aviona C-17 je veoma mode-

ran i koncipiran je za dva ~lana posade.Digitalna avionika povezana magistra-lom podataka MIL-STD-1553B ukqu~uje, iz-me|u ostalog, nekoliko ra~unara razli~i-

47

Posada dva pilota i jedan rukovalac teretaPogonska grupa 4 x F117-PW-100 sa potiskom od 180 kN svakiRazmah krila 51,75 mPovr{ina krila 353 m2

Du`ina 53 mVisina 16,79 mDimenzije teretnog prostora (d/{/v) 26,82/5,48/3,76 mZapremina teretnog prostora 591,8 m3

Te`ina praznog aviona 122.016 kgMaksimalna poletna te`ina 265.352 kgUnutra{we gorivo 134.556 lMaks. koristan teret 77.519 kgKapacitet teretnog prostora 102 opremqena vojnika ili 54 nosilaMaksimalna brzina 720 km/hBrzina prilaza na sletawe sa maks. teretom 213 km/hDu`ina poletawa sa maks. teretom 2.360 mDu`ina sletawa sa maks. teretom 915 mPlafon leta 13.716 mDolet – 4.445 km sa 72.600 kg tereta

– globalni sa dopunom goriva u vazduhu

Cena aviona 236 mil. ameri~kih dolara

O D L I K E A V I O N A

te namene, dva gorwa prikaziva~a (HUD),~etiri dowa vi{efunkcijska prikaziva~a(HDD), a i sisteme za upravqawe teretom.Koliko je u slu~aju C-17 pojednostavqenorukovawe teretom govori i podatak da sa-mo jedno lice (tre}i ~lan posade) manipu-li{e wime. Komande leta su elektri~ne(fly by wire) ali je rezervni sistem za upra-vqawe u nu`di hidromehani~kog tipa.

Radi samoza{tite C-17 je opremqensistemom za upozorewe na opasnost odlansiranih PVO raketa tipa AN/AAR-47 idispenzerom IC i radarskih mamaca, tipaAN-ALE-47. Deo aviona naknadno je opre-mqen sistemom LAIRCM koji slu`i za aktiv-nu za{titu od IC raketa. Decembra 2003.godine jedan C-17 je iznad Bagdada pogo|enprenosnim PVO projektilom ali je posadauspe{no prizemqila o{te}eni avion.

Kako proizvo|a~ navodi, predvi|eniupotrebni vek aviona C-17 iznosi 30.000~asova naleta. Broj radnih ~asova ekipe zaodr`avawe koji su potrebni da bi C-17proveo jedan sat u vazduhu u proseku iznosi20 sati. Ovaj podatak upu}uje nas na zakqu-~ak da je uprkos kompleksnosti taj avion re-lativno lagan za odr`avawe, pre svega za-hvaquju}i ugra|enim sistemima za kontro-lu. U prilog tome govori i procenat isprav-nosti flote koji se navodno kre}e iznad 80odsto. Primera radi, tokom anga`ovawa uoperaciji Ira~ka sloboda (Iraqi Freedom)taj se procenat kretao oko 88 odsto.

USAF trenutno raspola`e sa oko 150aviona C-17, a do 2009. godine trebalobi da bude isporu~en i posledwi od 180naru~enih aviona. Strani kupci su Austra-lija (~etiri aviona) i Velika Britanija(pet), a od februara ove godine i Kanada(~etiri aviona). Britansko kraqevsko va-zduhoplovstvo od 2001. godine na ime li-zinga koristi ~etiri aviona, a uskoro seo~ekuje i peti. S obzirom na veoma dobraiskustva trebalo bi da, po isteku ugovorao lizingu, Britanci kupe ove avione, a po-miwu se i dodatne tri letelice.

U i{~ekivawu evropskog strategijskogtransportera A400M, koji bi trebalo dase pojavi posle 2009. godine, mogu}e je dase na ovakav korak odlu~i i Nema~ka. Jo{je za vreme biv{eg nema~kog ministra ino-stranih poslova Jo{ke Fi{era, premawegovim re~ima, nema~ka vlada razma-trala nabavku dva do ~etiri aviona klaseC-17. Razlog je raspolagawe kapaciteti-ma za strategijski transport kako bi sepravovremeno reagovalo na prirodne ka-tastrofe. Primera radi, u periodu nakoncunamija 2004. godine, kada je dotur huma-nitarne pomo}i bio preko potreban, po-javio se problem sa mawkom transportnihsredstava koja bi je isporu~ila. Praksada se u takvim slu~ajevima putem privat-nih kompanija iznajmquju ruski An-124 ni-je se pokazala pouzdanom jer u tom momen-tu ti avioni nisu bili dostupni.

Osim Nema~ke, kao potencijalni kup-ci C-17 pomiwu se [vedska, Danska i Ja-pan, a i Nato koji namerava da oformizajedni~ku jedinicu za strategijski tran-sport koja }e funkcionisati na sli~nimprincipima kao i flota AWACS aviona.

NAJAVQENANOVA VERZIJANovembra 2005. godine Boing je zva-

ni~no najavio po~etak radova na novojverziji gospodara globusa koja nosi radnu oznaku C-17A+. Tom prilikom nisu de-

taqno precizirana poboq{awa ali seokvirno zna da }e nova verzija C-17 po-sedovati izdrq`iviji stajni trap, redi-zajnirana zakrilca i sna`nije motore.Ovo bi, generalno, trebalo da omogu}ieksploataciju C-17 sa jo{ kra}ih i lo-{ijih poletno-sletnih staza. Ova verzi-ja }e, ukoliko bude prihva}ena, biti uve-dena u naoru`awe 2012. godine. Kako jeu samom startu avion koncipiran tako dakroz eksploataciju mo`e da se moderni-zuje savremenijom elektronskom opremomza navigaciju, komunikaciju i samoza{ti-tu koja }e se pojavqivati tokom upo-trebnog veka aviona, logi~no je o~e-kivati da }e se razvoj C-17A+ od-vijati i u tom pravcu.

Me|utim, Boing je svoje brojne koo-perante ve} upozorio da je 2009. godine,nakon ispuwewa ugovornih obaveza, mo-gu}e zatvarawe proizvodnih linija C-17.Po{to bi to zna~ilo gubitak posla za ne-koliko desetina hiqada qudi i to u situ-aciji kada ameri~ka vojska ima realnepotrebe za nabavkom jo{ ovakvih aviona,pretpostavqa se da }e ovaj „detaq“ omek-{ati politi~are kada budu odlu~ivali obuxetu.

Mr Slavi{a VLA^I]

PADOBRANSKI DESANTISa avionom C-17 izvedeni su i re-

kordni padobranski desanti od kojih }eneki u}i ne samo u vazduhoplovnu nego i uvojnu istoriju. Tako je 1998. godine osamC-17 izvelo najdu`i padobranski desantu istoriji. Nakon leta na relacijiSAD–Centralna Azija du`ine oko 15.000km i u trajawu od 19 sati, na ve`bovnudesantnu prostoriju izba~eni su pado-branci i wihova oprema. Iako su pojedi-ni stru~waci smatrali da je vreme takvihdesanta u realnim uslovima pro{lost,kasniji doga|aji su ih demantovali.

Dvadeset {estog marta 2003. tokominvazije na Irak, 15 aviona C-17 je u jed-nom naletu, u no}nim uslovima desanti-ralo 73. vazdu{nodesantnu brigadu ame-ri~ke armije u rejon grada Ba{ur na se-veru Iraka. Ovi padobranci osiguralisu rejon lokalnog aerodroma nakon ~egasu isti avioni koji su ih desantirali na-stavili da dovoze sve`e trupe i wihovuopremu i naoru`awe. Sa 1.000 izba~e-nih padobranaca ovo se smatra najve}imratnim desantom od perioda Vijetnam-skog rata. Drugi izvori tvrde i da je ovonajve}e formacijsko desantirawe od D-dana u Normandiji 1944. godine.

NADIMCIPiloti vole da lete ovim avionom

zbog ~ega mu od miqa daju razne nadim-ke: npr. mo}ni mi{, buda, muz (vrsta se-vernoameri~kog jelena) itd. Jedan odrazloga je i taj {to kokpit aviona C-17izgledom donekle podse}a na borbeneavione a ne na klasi~ne transportere.Taj efekat je postignut ugradwom dvagorwa prikaziva~a podatka (HUD i ko-mandne palice koja se koristi za upra-vqawe umesto uobi~ajenog poluvolana.

Maksimalankorisni teret

aviona C-17 je 77.519 kga maksimalna poletna

te`ina aviona je 265.352 kilograma

49

Karakteristike novog borbenog avio-na dobrim delom su pokrivene velom tajne.Me|utim, zna se da }e novi avion mo}i daleti u re`imu superkrstarewa (let nad-zvu~nim brzinama bez upotrebe naknadnogsagorevawa). Okvirna te`ina aviona bi-}e oko 30 tona, {to je vi{e od Su-27. Pre-ma re~ima konstruktora, T-50 }e biti vi-{enamenski borbeni avion visoke mane-varbilnosti, a posedova}e i stelt karak-teristike. Koliko }e konstruktori zaistainsistirati na stelt karakteristikama, ai kakvi materijali }e biti primeweni ukonstrukciji (materijali za apsorbovawesignala, plazma itd), i daqe je nepoznani-ca. Nepoznanica je i odgovor na pitawe dali }e ubojna sredstva novog aviona bitisme{tena na podvesnim ta~kama ili unu-tar trupa kao {to je to, recimo, slu~aj saavionima F-35 i F/A-22. Tako|e, postavqase pitawe koliko }e biti rigorozni zahte-vi koji se odnose na integraciju opreme zaaktivno elektronsko ometawe.

Kona~an izgled budu}eg aviona jo{ sene zna ali se pretpostavqa da }e on bitiveoma sli~an umetni~koj viziji koja je ob-javqena na zvani~nom sajtu kompanijeNPO Saturn (na slici). Ova slika prika-zuje avion koji ima izvesne sli~nosti saSu-27, ali, u odnosu na wega poseduje ve-}a krila i mawe vertikalne stabilizato-re. Gorwa projekcija krila aviona podse-}a na ono koje je primeweno na ameri~komF/A-22. Avion na slici opremqen je sa dva

RUSKI AVION PETE GENERACIJE

Rusko ratno vazduhoplovstvo potvrdi-lo je da najve}i odbrambeni projekatte zemqe ponovo dobija na zamahu. Upitawu je novi vi{enamenski borbe-ni avion pete generacije. Vojni vrh

odobrio je dizajn novog borbenog avionakoji je nezvani~no ozna~en kao suhoj T-50,a tako|e je poznat i pod oznakom PAK-FA(Perspektivni avijacijski kompleks fron-tovske avijacije). Prvi let ovog avionao~ekuje se tokom 2009. godine, a ulazak uoperativnu upotrebu 2015. godine. PAK-FA trebalo bi da zameni avione MiG-29 iSu-27 koji se nalaze u naoru`awu ruskogvazduhoplovstva.

Ukoliko rokovi budu ispo{tovani, T-50 bi}e savremenik sa ameri~kim F-35JSF. Prvi let serijskog F-35A o~ekuje se uprvoj polovini 2009. godine, a po~etakoperativne upotrebe predvi|en je za2013. godinu. Pretpostavqa se da }e T-50biti ve}i i br`i od JSF, a karakteri{u gai neke osobine koje odlikuju drugi ameri~-ki avion pete generacije – F/A-22 Raptor.

Budu}i avion }e se proizvoditi na dvelokacije. Finalizacija }e biti u pogonimaKnAAPO u mestu Habarovski kraj, dok }e ufilijali NAPO u Novosibirsku biti skla-pana predwa sekcija trupa. Predstavniciproizvo|a~a naveli su da }e u proizvodwiu~estvovati vi{e kooperanata, posebno onikoji imaju osvojenu tehnologiju kompozitnihmaterijala, koji su u velikoj meri primewe-ni u konstrukciji novog aviona. Pogonskugrupu isporu~iva}e kompanija NPO Saturn.

SUHOJ T-50

RAF MODERNIZUJE HELIKOPTEREBritansko ministarstvo odbrane, su-

o~eno sa nedostatkom buxetskih sredstava,razmatra mogu}nost da odlo`i nabavke no-vih helikoptera programom modernizacijepuma HC1 i si king HC4. „Eurokopter” je an-ga`ovan da napravi procenu da li je ispla-tivo produ`iti radni vek puma do 2022,dvanaest godina posle 2010. kada je plani-rano povla~ewe iz upotrebe. Ukoliko mo-dernizacija bude odobrena, pume }e dobitinove motore, navigaciono-komunikacionuopremu, mere za{tite i druga unapre|ewaukupne vrednosti oko 700 miliona evra zacelokupnu flotu. Sli~nu procenu moderni-zacije radi i „Agusta-Vestland” za helikop-tere si king HC4. I. S.

NEMA^KI IZVI\A^KISATELITRaketa „Cosmos 3M” lansirana krajem

2006. nosila je u sebi i izbacila u orbituprvi nema~ki satelit za izvi|awe radara„SAR-Lupe“ (SAR – synthetic aperture radar).Lansirawe je obavqeno sa ruskog kosmo-droma „Ple{eck“, ju`no od grada Arhangel-ska. Projekat predvi|a lansirawe ukupnopet radarskih satelita u ni`oj orbiti navisini od oko 500 kilometara. G. K.

15. jul 2007.50

motora koji imaju izduvnike kru`nog obli-ka. Konstruktori suhoja odbili su da ko-mentari{u ovu sliku.

Tako|e, NPO Saturn je objavio slikubudu}eg motora koji }e pokretati T-50.Odnos mase ovog motora i wegovog poti-ska bi}e 10:1. Motor ima i novo jezgrokoje odlikuje stepen sabijawa kompresoraod 6,7 i temperatura ispred turbine odoko 1.700° Celzijusa.

Takve karakteristike pretpostavqajuprimenu materijala otpornih na visoketemperature, naro~ito u konstrukciji tur-bine. Novi motor se ne o~ekuje na proto-tipu T-50. Za potrebe prototipa kompani-ja }e, kao prelazno re{ewe, ponuditi mo-tor poznat kao 117S koji }e biti upotre-bqavan i na avionima Su-35. Model117S kombinuje karakteristike motoraAL-31F, koji pogone Su-27, sa tehnologi-jama motora AL-41, razvijanog za budu}eruske borbene avione. Sa novim kompre-sorom niskog pritiska, poboq{anim lo-paticama turbine, sistemom hla|ewa i di-gitalnim upravqawem, 117S trebalo bida ima potisak od oko 140 kN (15 odstovi{e od osnovnog AL-31) i `ivotni vek od4.000 ~asova.

Tekst pripremio: S. VLA^I](Originalni tekst je objavqen u junskom bro-ju ~asopisa „Defense technology international“)

Prema navodima lista Daily Tele-graph, 13. maja 2007, jedan britanskitenk tipa ~elinxer 2 probijen je projek-tilom koji je komandir tenka navodnoidentifikovao kao RPG-29. Pri tome jevoza~ tenka izgubio pola levog stopala.Ova vest je {okirala britansku javnost,ube|enu u superiornost oklopa britan-skih tenkova, koja se vi{e puta dokaza-la u praksi. Drugi, me|utim, smatraju daje ovo sasvim o~ekivano, iz dva razlo-ga: kao prvo, projektil RPG-29 je danasjedan od najefikasnijih projektila saru~nih raketnih baca~a sa tandem kumu-lativnom bojnom glavom probojnosti750 mm vaqanog homogenog pancirnog~elika, a drugo, projektil je pogodio do-wu ~eonu plo~u, koja ima daleko slabiji

oklop od gorwe ~eone plo~e i predwegdela kupole. Iako se danas za{tita ten-kovskog oklopa smatra strogo ~uvanomtajnom, dokaz da je dowa ~eona plo~aslabije oklopqena predstavqa i na-knadno dodati eksplozivni-reaktivnioklop (ERO) koji se tu postavqa. Me|u-tim, ERO je relativno lako „savladan“kumulativnim pretpuwewem, nakon ~egaje glavno puwewe probilo osnovni ok-lop. Kao dodatni argument mogu poslu-`iti i ruski testovi iz 20. oktobra1999. kada je ovim projektilom probi-jan i oklop kupole i gorwe ~eone plo~enajboqih ruskih tenkova T-90 i T-80U. Usvakom slu~aju, odli~na reklama za ru-ske raketne baca~e.

S. B.

P R O B I J E N O K L O P T E N K A ^ E L I N X E R 2

METEORZA BRITANCERatno vazduhoplovstvo Velike Bri-

tanije objavilo je da }e i u narednom pe-riodu svoje juri{ne avione opremati saprojektilima sredweg dometa AIM-120tipa AMRAAM (Advanced Medium RangeAir-to-Air Missile), kompanije Raytheon. Ta-ko|e, Ministarstvo odbrane te zemqe

kupilo je dodatnu koli~inu originalneverzije AIM-120A i naru~ilo nabavkuAIM-120C-5 verzije. Takvo opremaweborbenih letelica privremeno je re{e-we do isporuke projektila v-v dugog do-meta tipa meteor BVRAAM (Beyond VisualRange Air-to-Air Missile).

G. K.

Projektil RPG-29

51

Na zajedni~kom konkursu ameri~ke armije i vazduho-plovstva kojim je tra`en novi takti~ki transportni avion po-bedio je italijansko-ameri~ki tip C-27J. Ovaj program, po-znat i kao JCA (Joint Cargo Aircraft) inicijalno predvi|a na-bavku 78 aviona C-27J u ukupnoj vrednosti od oko dve mili-jarde ameri~kih dolara. U ameri~koj armiji, avioni C-27J }ezameniti letelice tipa C-12, C-23 i C-26. U vazduhoplovstvu}e C-27J uglavnom slu`iti za transportne zadatke unutar vo-ji{ta ~ime }e biti rastere}ena flota ve}ih transporteratipa C-17 i C-130.

Avion C-27J poseduje visok nivo kompatibilnosti sa C-130J (motori i avionika) {to je bio presudan faktor pobedena konkursu. Trenutni planovi ukazuju da }e ukupan broj ku-pqenih aviona C-27J tokom narednih deset godina iznositi207. Po svojoj vrednosti, ovaj program ide u red najskupqihkada je re~ o takti~koj transportnoj avijaciji. S. V.

OJA^ANA AMERI^KATAKTI^KO-TRANSPORTNAAVIJACIJA

BOINGOVHIPERSONI^NI MOTOR„Boing“ je nedavno objavio nameru da

planira razvoj novog mo}nog motora, kojimo`e da obezbedi let odre|ene letelicepri hipersoni~nim brzinama od 5.0 maha ive}im.

Taj projekat je deo zajedni~kog dogovo-ra ameri~kih i australijskih kompanija.Predstavnici kompanija obe zemqe najavi-li su da planiraju da preuzmu odgovornostza izvr{ewe tri prva eksperimentalna le-ta i na taj na~in doprinesu partnerstvu usferi odbrambene tehnologije obeju zema-qa. Projekat je planiran da bude realizo-van u narednih {est godina i vredan je dvamiliona dolara.

G. K.

KINESKA MUNICIJAZA PRECIZNONAVO\EWENa kineskom aeromitingu odr`anom u

krajem pro{le godine u Zuhaiju, kinesko RVje prvi put javno pokazalo da poseduje avio-municiju za precizno navo|ewe ili „precisi-on-guided munition (PGMs)’’. Razvoj PGMs jedugo vremena ~uvan u strogoj tajnosti. Iakoje, zapravo, jo{ u razvoju, ono }e predsta-vqati okosnicu budu}ih kineskih vazdu{nihborbenih kapaciteta. U razvoj tog projektabilo je nezavisno anga`ovano nekoliko ki-neskih centara vojne industrije, sa te`i-{tem na postizawu ve}eg dometa municije,a to je imalo za kona~an ciq postizawe iizbor najefikasnije varijante.

G. K.

strategijska pokretqivost u velikoj meripove}avaju. Pancir S1 }e biti naoru`ansa dva topa 30 mm 2A72, brzina ga|awa750 met/min svaki, i dvanaest raketa ze-mqa-vazduh 57E6 mase 65 kg, maksimalnebrzine oko 3 maha, najve}eg dometa 12 kmi visine 8 km. Sistem za upravqawe va-trom ima}e radar za pretra`ivawe do-meta 30 km i ni{anski radar dometa 24km. Za prodaju ovog sistema ve} su potpi-sani ugovori sa Jordanom, Sirijom i Uje-diwenim Arapskim Emiratima, a vode sepregovori i sa Al`irom.

S. B.

TESTIRAWE SISTEMAPANCIR S1Ruska agencija RIA-Novosti objavi-

la je da Ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazdu{na odbrana te zemqe intenzivnotestiraju dugo o~ekivani samohodni ra-ketno-artiqerijski raketni sistem pan-cir S1. O~ekuje se da }e ovaj sistem za-meniti u slu`bi poznate sisteme tungu-ska, a za razliku od prethodnika, koji jepostavqen na modifikovanu tenkovsku{asiju, koristi}e {asiju kamiona ural5323, ~ime se tro{kovi odr`avawa i

stvo, dok Englezi tvrde da se radi o legi-timnom ratnom ~inu.

Nesporno je da su Englezi argentinskiratni brod potopili daleko izvan zone od200 miqa oko Foklanda koju su prethodno,izbijawem rata u prole}e 1982. godine,proglasili zabrawenom za bilo koje plo-vilo te dr`ave. A ~iwenica je i to da „Gene-ral Belgrano“, u momentu kada su ga pogodi-la torpeda sa podmornice „Conqueror“, ni-je plovio ka Foklandima ve} je dr`ao kursnazad ka argentinskoj obali. Iz toga je u Bu-enos Ajresu izveden zakqu~ak o nelegitim-nosti britanskog postupka u ratu, sa ~imese, smatraju}i „Belgranovo“ uni{tewe ne-potrebnim gubitkom `ivota, slo`io i do-bar deo svetske politi~ke javnosti.

(NE)LEGITIMAN ^INBritanci su me|utim i do danas nepo-

kolebqivo ostali na stanovi{tu svoje ta-da{we premijerke Margaret Ta~er da jepotapawe drugog po veli~ini argentinskogratnog broda izvan „zabrawene zone“ biolegitimni ratni ~in jer je „General Belgra-no“ predstavqao direktnu pretwu za bri-tanske pomorske snage koje su se borile daoslobode Foklande.

Sudbina krstarice „General Belgra-no“ je izvanredna pri~a u istoriji podmor-skih ratovawa o, za sada, posledwem pri-meru u istoriji podmorskih ratovawa u ko-me je podmornica torpedovala jedan ratnibrod. Naime, od zavr{etka Drugog svetskograta do po~etka sukoba oko Foklanda, de-sio se samo jedan sli~an slu~aj. Bilo je to1971. godine kada je u indo-pakistanskom

15. jul 2007.52

K R S T A R I C A K O J E V I [ E N E M A – „ G E N E R A L B E L G R A N O ”

VNi posle 25 godinanije jasna pravapozadina potapawaargentinske krstarice„General Belgrano“ u Foklandskom ratu.Taj slu~aj jeizvanredna pri~a o,za sada, posledwemprimeru u istorijipodmorskih ratovawau kome je podmornicatorpedovala jedanratni brod. Zlosre}naargentinska krstaricado sada je i jedinibrod na svetu koga jeuni{tila jednapodmornica nanuklearni pogon.

elika Britanija i Argentina su ovihdana nizom manifestacija, svaka izsvog ugla, obele`ile dvadeset petu go-di{wicu Foklandskog rata koji su tedve dr`ave vodile u prole}e 1982.

godine oko kontrole nad istoimenim stra-te{ki va`nim arhipelagom u Ju`nomAtlantiku. Foklandi su grupa ostrva ukup-ne povr{ine ne{to ve}e od 12.000 kva-dratnih kilometara a nalaze se na 300nauti~kih miqa isto~no od ju`ne obale Ar-gentine. Britanija i Argentina spore seoko toga kome Foklandi pripadaju jo{ od1833. kada su Englezi zauzeli arhipelag isa wega uklonili tada{wu zajednicu ar-gentinskih ribara i lovaca na foke. Odtada su Islas Malvinas, kako Ju`noame-rikanci nazivaju Foklande, bili, kao sa-moupravna prekomorska teritorija, for-malno deo Ujediwenog Kraqevstva sa kojimse Argentina tim povodom i dan-danas spo-ri. Nakon {to su ih Argentinci desantom2. aprila 1982. zauzeli, lako savladav{islabi britanski garnizon na Foklandima,izbio je rat koji je trajao 74 dana i nakraju se zavr{io pobedom Velike Britani-je i osloba|awem zauzetih ostrva.

Jedna od najkontroverznijih epizodatog kratkog ratnog sukoba odigrala se 2.maja 1982. kada je potopqena argentinskakrstarica „General Belgrano“ i kada supoginula 323 pripadnika argentinske rat-ne mornarice. Detaqnija pozadina i mo-tivi tog slu~aja ni do danas nisu do krajarazja{weni jer Argentinci uni{tewe„Belgrana“, koga je potopila britanskapodmornica „Conqueror“, do`ivqavaju kaoratni zlo~in i nepotrebno masovno ubi-

@RTVAFOKLANDSKOG RATA

ratu, pakistanska podmornica Hangor tor-pedovala indijsku fregatu Khukri. Zlosre}-na argentinska krstarica do sada je i jedi-ni brod na svetu koga je uni{tila jednapodmornica na nuklearni pogon.

Sve je po~elo 26. aprila 1982. kadaje „General Belgrano“, pra}en razara~ima„Piedra Buena“ i „Hipolto Bouchard“, isplo-vio iz baze Ushuaija u Ogwenoj zemqi na ju-gu Argentine ka Foklandima. Ova tri ar-gentinska ratna broda, pod zvani~nim na-zivom Plovni sastav 79.3, patrolirali suJu`nim Atlantikom u podru~ju grebena Bur-dvud na oko 220 miqa ju`no od Foklandakada ih je 30. aprila otkrila britanska nu-klearna napadna podmornica „Conqueror“.Zadatak tog broda, koji je 3. aprila napu-stio Englesku, bio je da u vodama oko Fo-klanda prona|e i uni{ti jedini argentin-ski nosa~ aviona „Veinticinco de Mayo“ kojisu Britanci smatrali najopasnijom pret-wom za svoj nadolaze}i ekspedicioni plov-ni sastav, ~iji je osnovni zadatak bio da po-novno zauzme Foklande.

Patroliraju}i hladnim vodama Ju`nogAtlantika, „Conqueror“ je nabasao na Plov-ni sastav 79.3 o ~emu je odmah izvestiopretpostavqenu komandu. Narednih 36 sati,neotkrivena od Argentinaca, britanskapodmornica u stopu je pratila „GeneralaBelgrana“ i razara~e stalno odr`avaju}isonar, ali i vizuelni kontakt sa protivni-kom i o~ekuju}i dozvolu sa najvi{eg mesta u

Londonu da napadne neprijateqa. Za to vre-me u britanskoj vladi trajale su konsulta-cije {to u~initi, jer su „Belgrano“ i wegovapratwa bili van „zabrawene zone“ i ~ak suse polako od we udaqavali voze}i brzinomod 10 ~vorova zapadno ka Argentini. Nakraju je proceweno da stara krstarica izDrugog svjetskog rata i dva isto tako stararazara~a predstavqaju pretwu za modernebritanske pomorske snage koje su hitale kaFoklandima, pa se premijerka Margaret Ta-~er slo`ila da je potrebno uni{titi argen-tinski plovni sastav. Komandant podmorni-ce „Conqueror“, kapetan fregate Kris Vre-ford-Braun dobio je zeleno svetlo za na-pad pa se i daqe od Argentinaca neopa`enapodmornica, polako prikrala „Belgranu“ i2. maja u 15.57 ~asova ispalila na krsta-ricu tri torpeda tipa Mark 8 mod. 4 sa kon-vencionalnim bojnim glavama od po 363 ki-lograma eksploziva.

DVE EKSPLOZIJEUsledile su dve strahovite eksplozije

– prvi torpedo pogodio je „Generala Bel-grana“ 10 do 15 metara iza pram~ane sta-tve. Iako je time krstarici prakti~no otki-nuo celi pramac, to za „Belgrana“ nije bi-lo kobno jer su pregrade u trupu broda za-dr`ale prodor vode. U delu broda koji jeuni{tio prvi torpedo nije bilo nikoga, audarni val nije detonirao municiju u pram-~anom skladi{tu granata kalibra 40 mm.Fatalan je, me|utim, bio pogodak drugogbritanskog torpeda koje je stari argentin-ski ratni brod udario tamo gde je bio naj-rawiviji – na oko dve tre}ine wegove du-

`ine prema krmi, ta~no na mestu gde se za-vr{ava pojas bo~ne oklopne za{tite. Tor-pedo je probio oplatu broda pre nego {toje eksplodirao u krmenoj ma{inskoj sali.Pored toga {to je detonacija uni{tila po-lovinu pogonskog kompleksa krstarice, ra-zorila je i dve prostorije za ru~avawe po-sade na gorwim palubama, te deo namewenodmoru slobodnih ~lanova posade nazva-nom „Soda fontana“. Kasniji izve{taji supokazali da je eksplozija torpeda u tim de-lovima broda na mestu ubila 275 morna-ra, podoficira i oficira sa „Belgrana“.

Brod je momentalno ostao i bez napa-jawa elektri~nom energijom, jer je detona-cija uni{tila i agregate, tako da nije mo-gao poslati radio poziv za pomo}, niti jekomandant krstarice, kapetan bojnog brodaHektor Bonzo, uop{te mogao da komunicirasa svojom posadom jer vi{e nije funkcioni-sao ni brodski interkom. „Belgrano“ se po-~eo nagiwati na levi bok, a zbog nestankaelektri~ne energije, pumpe nisu mogle daizbacuju vodu koja je prodirala kroz ogrom-nu rupu na boku, pre~nika oko 20 metara.Unutra{wost krstarice ispunila se dimomjer su planuli i mawi po`ari. Dok se posa-da hrabro i po`rtvovano borila da spasibrod, podupiru}i nepropusne pregrade utrupu, gase}i vatru i koriste}i prenosnepumpe, rawenici su izneti na glavnu palu-bu, a poku{alo se pomo}i i pre`ivelimakoji su bili zarobqeni pod krhotinama uutrobi krstarice. Svi su napori, me|utim,bili uzaludni pa je komandant „Belgrana“,kapetan bojnog broda Bonzo, videv{i da sevi{e ni{ta ne mo`e uraditi, u 16.24 ~aso-

53

„SRE]NI BROD“„General Belgrano“ C-4 sagra|en

je 1938. godine u Wu Xerziju pod ime-nom „Phoenix“, kao {esta laka krstari-ca klase „Brooklyn“. „Phoenix“ je bezo{te}ewa pre`ivio napad Japanaca naPerl Harbur 7. decembra 1941. zbog~ega je u Pacifi~koj floti RM SAD do-bio nadimak „sre}ni brod“. Nakonuspe{ne slu`be tokom Drugog svetskograta, rashodovan je 1946, a Amerikan-ci ga zajedno sa blizancem, krstaricom„Boise“, 1951. prodaju RM Argentine za7,8 miliona dolara. U toj zemqi „Phoe-nix“ dobija novo ime „17. de Octuebre“,da bi 1956. bio preimenovan u „Gene-ral Belgrano“ – po Manuelu Belgranu,borcu za nezavisnost Argentine iz1816. godine.

„Belgrano“ je bio brod punog de-plasmana 12.242 tone, du`ine 185 i{irine 18,9 metra, a maksimalna br-zina mu je iznosila 32,5 ~vorova. Bioje naoru`an sa 15 topova kalibra 152mm i osam topova kalibra 127 mm, ve-}im brojem topova kalibra 40 mm,protivavionskim raketama „Sea cat“ idva helikoptera.

15. jul 2007.54

va izdao naredbu posadi na napusti smrt-no pogo|eni brod.

Mornari i oficiri po~eli su da spu-{taju u more pneumatske splavove za spa-savawe. Neretko je u wih ukrcavan ve}ibroj qudi od dozvoqenog jer je eksplozijatorpeda uni{tila i jedan broj sredstavaza spasavawe na brodu. Mrak koji je pola-ko padao, jak vjetar, vrlo hladno vreme to-kom kasne jeseni na ju`noj polulopti i ta-lasi visoki i do sedam metara, u~inili sukrajwe te{kim spasavawe pre`ivelih sa„Belgrana“.

POBESNELO MOREUzburkano more i jak vetar ubrzo su

lagane pneumatske splavove za spasavawerazneli na sve strane, a sam „Belgrano“potonuo je u 16.45 sati nose}i sa sobomna dno Atlantika 323 ~oveka. Sat vreme-na nakon {to je brod potonuo, pala je no},vetar se poja~avao i ve} je duvao brzinomod 45 miqa, a pre`iveli u splavovima te-{ko su patili od konstantnog vaqawa poogromnim talasima i niske temperaturekoja je bila ispod ta~ke smrzavawa.

Dva razara~a koja su pratila krsta-ricu uop{te nisu primetila da je „Belgra-no“ u nevoqi jer im on zbog nestanka strujenije ni mogao uputiti SOS poziv. Stoga su„Bouchard“ i „Piedra Nueva“ nastavili daidu jo{ neko vreme pre|a{wim kursem, aposumwali su da ne{to nije u redu sa „Gene-ralom Belgranom“ tek kada je krstarica bi-la potonula. Wihovi zastareli pasivni so-nari registrovali su, me|utim, zvuk eksplo-zije „Belgranovih“ kotlova dok je brod to-nuo, ali je tada ve} pao mrak i bilo je ka-sno za pru`awe najhitnije pomo}i brodo-lomcima. Isti taj zvuk su Britanci na „Con-queroru“ pogre{no protuma~ili kao lo{eusmeren i udaqen poku{aj argentinskih ra-zara~a da dubinskim bombama napadnu pod-

mornicu koja je uni{tila „Belgrana“. Nedu-go po{to su torpeda pogodila „Belgrana“, iposada sa razara~a „Bouchard“ osetila jejedan udar u sopstveni brod. Wega je u pram-~ani deo pogodio tre}i britanski torpedo,koji pri tom, sre}om nije eksplodirao...

Istovremeno, u Argentini se podiglavelika oluja koja je spre~ila da te no}i uz-lete spasila~ki avioni kako bi lociralipre`ivele, pa se u prvi mah pretpostavqa-lo da je „Belgrano“ izgubqen sa svom posa-dom koja je te{ko mogla pre`iveti takvo ne-vreme na okeanu u malim splavovima.

Promrzli mornari u splavovima nisusmeli da zaspu jer je prestanak kretawaekstremiteta zna~io i sigurnu smrt od za-le|ivawa. Bore}i se da odr`e ravnote`ukako valovi ne bi prevrnuli splavove, bro-dolomci su se okupqali u grupe da bi segrejali, predaju}i jedan drugom telesnu to-plotu. Do dolaska prvih spasila~kih bro-dova, ve}ina mornara koji su se na{li usplavovima gde je bilo mawe qudi pomrlaje od smrzavawa. A spasioci su stigli tekoko 30 sati nakon potonu}a broda. U me|u-vremenu, brodolomce su nadletali i prviavioni koji su za wima tragali, ali su ihopazili tek nakon nekoliko preleta jer usplavovima osim starih signalnih bakqi –bengalki iz Drugog svetskog rata, nije bilodrugih sredstava za signalizaciju, a mor-nari su bili lo{e obu~eni da ih koristejer su uputstva na bakqama bila na engle-skom jeziku.

Spasioci su na kraju iz okeana izvu-kli 770 pre`ivelih. U nekoliko splavovana|eni su samo mrtvi koji su se u me|uvre-menu smrzli, dok neki splavovi sa pre`i-velima nikad nisu prona|eni.

Nakon gubitka „Belgrana“, argentin-ska flota se do kraja rata vi{e nije usudi-la da napusti svoje baze, pa je najve}i deopredstoje}ih borbi na svojim ple}ima iz-

nelo vazduhoplovstvo koje je En-glezima nanelo ozbiqne gubitke.Me|utim, to je bilo nedovoqno daArgentinci zadr`e Foklande.

TI[INA JE SMRTPovodom 25–godi{wice tog

doga|aja, ovih dana u medijima suprogovorili mnogobrojni akteri,me|u kojima i komandant poto-pqene krstarice, sada 73-godi-{wi kapetan bojnog broda u pen-ziji Hektor Bonzo. On je britan-skom listu „Dejli Telegraf“ re-kao da je kapetan fregate KrisVreford-Braun mogao da mu po-mogne da spasi {to ve}i broj ~la-nova posade „Belgrana“.

– Vozili smo lagano, 10 ~vo-rova, nismo znali da nas vrebabritanska podmornica niti smo to

uop{te i o~ekivali jer smo plovili ka Ar-gentini i bili van „zabrawene zone“. Kaotakvi za wih smo bili vrlo laka meta. Ko-mandanta broda „Conqueror“ jedino bih pi-tao za{to me pre nego {to je torpedovao mojbrod, nije upozorio. Ne pola sata ranije,ve} samo minut-dva, tek toliko da stigneminterkomom da naredim posadi da iza|e napalubu ~ime bih spre~io gubitke mnogih qud-skih `ivota. Ja znam ko je zapovednik „Con-queror”-a, ali tu osobu nikada u `ivotu ne`elim da sretnem. – rekao je Bonzo, dodaju-}i da nikako iz se}awa ne mo`e da izbri{eose}aj bespomo}nosti koji ga je obuzeo na-kon {to je wegov brod dobio fatalni pogo-dak torpeda, kada je struja nestala, a sawom i svaka mogu}nost da na pravi na~inorganizuje akciju napu{tawa krstarice.

– Jedino sam mogao vikati, a moj prvioficir koristio je megafon. To je me|utim,malo pomoglo jer je ve}ina od 1.093 ~lanaposade bila ispod palube. Nakon eksplo-zije na brodu zavladala je jeziva ti{ina.Za pomorca i komandanta, zvuk brodskihma{ina i ure|aja zna~i `ivot. Ti{ina jesmrt... Bila je to u`asavaju}a ti{ina i jasam znao da je sve gotovo – se}a se najte-`eg trenutka svoje karijere kapetan bojnogbroda Bonzo. On i danas smatra da je po-tapawe „Generala Belgrana“ u datim okol-nostima bio potez koji izlazi iz pravilaprihvatqivog vo|ewa rata.

Sa druge strane, Bil Bading (62), pen-zionisani biv{i oficir za naoru`awe napodmornici „Conqueror“ i osoba koja jepre 25 godina potegla ru~icu za ispaqiva-we torpeda koji su potopili „Belgrano“,nema dileme da je to bilo ispravno.

– Bili smo tamo da radimo svoj posao,i tako mi Boga, uradili smo ga. Vrlo samponosan na to {to smo postigli jer smo po-stali deo istorije – ka`e Bading.

Nikola BO[KOVI]

SUDBINAPODMORNICE„Conqueror“ je kao tre}a po redu

nuklearna napadna podmornica tipa„Churchil“ izgra|ena 1969. godine, a uoperativnu upotrebu britanske RMuvedena je 1971. godine. Podmornicaje bila duga 86,9, {iroka 10,1 metar,a deplasman u podvodnoj vo`wi izno-sio je 4.900 tona. Postizala je maksi-malnu brzinu od 28 ~vorova, opslu`i-vala su je 103 ~lana posade, a naoru-`ana je bila sa {est torpednih cevi ka-libra 533 milimetara. „Conqueror“ jeiz operativne upotrebe povu~en 1990.godine i ise~en u staro gvo`|e, ali seu spomen na ono {to je ta podmornicauradila u Foklandskom ratu, wen pe-riskop i danas ~uva u Muzeju britan-skog podmorni~arstva u Gosportu.