BROJ 1

tema broja:

Vegetarijanstvo- Nauka o ishrani - Mit o proteinima - Karma i putovanje du{e - Recepti

NAUKA O ISHRANI

Isus nas je uio ne ubij. Buda je rekao ahimsa- ne vri nasilje. U Bagavad-giti Krina kae: Vegetarijanska hrana produava trajanje ivota, proiava postojanje, daje snagu, zdravlje, sreu i zadovoljstvo.

Ovim brojem ATME elimo da razjasnimo s naunog i filozofskog gledita kako je humano, zdravo a i veoma ukusno biti vegetarijanac. elimo da pokaemo, ne samo teorijski, ve i uz praktine savete, da je sada, ovde na naem podneblju mogue primeniti ovakav nain ishrane i nai izlaz iz velikih potekoa nestaica hrane.

Iznenadie vas injenica da su kako tokom istorije, tako i danas, mnogi poznati ljudi razliitih zanimanja, odabrali ovaj nain ishrane. Meu njima su bili: Pitagora, Leonardo da Vini, Lav Tolstoj, Bernard o, Majkl Dekson, Eni Lenoks, atletiar Edvard Mozes i olimpijski prvak u maratonu Robert di Kostela. Ali, uprkos tome, jo uvek vladaju razne predrasude, koje mnoge pojedince spreavaju da prihvate prirodan nain ishrane.

Danas se milioni ljudi irom sveta okreu vegetarijanskoj ishrani. Re vegetarijanstvo potie od latinske rei vegetus, to znai zdrav ili prirodan. Drugim reima, ljudi se okreu prirodnom, zdravom i najboljem nainu ishrane.

Meunarodno drutvo za svesnost Krine na izuzetno divan nain obavetava ljude o tome da je vegetarijanska hrana zdrava, veoma ukusna i prijatna za oko

urednik asopisa Vegetarian Times

-Skot Smit,

Logika vegetarijanstva . . . . . . . . . . . . . . 4 Vegetarijanstvo kroz istoriju . . . . . . . . . 6 Zdravlje i bezmesna ishrana . . . . . . . . . 8 Mit o proteinima . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Fizioloka poreenja . . . . . . . . . . . . . . 16 Ishrana i kalorije . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Da li je ovek ivotinja? . . . . . . . . . . . 18 Vegetarijanstvo i religija . . . . . . . . . . . 19 Citati iz svetih spisa . . . . . . . . . . . . . . . 20 Karma i putovanje due . . . . . . . . . . . . 22 Samilost i milosre . . . . . . . . . . . . . . . 25 Nauka o jedenju i dobrom zdravlju . . . 28 Da li je mleko za svakoga? . . . . . . . . . 31 Vegetarijanstvo u praksi . . . . . . . . . . . 34 Nuenje hrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Peri Urednik: Dalibor Purhmajer Tehniki urednik: Dragan Juri Lektor: Danijela Purhmajer Saradnici: Dragan Kuzman, Gordana andor Adresa redakcije: VVZ Veda, ustendilska 17, Beograd tel. 781-695; fax. 781-776 INTERNET adresa: dharma@eunet.yu

Sadraj

Skrivena cena mesa . . . . . . . . . . . . . . . 11

Upisan u evidenciju sredstava javnog informisanja u skladu sa zakonom o javnom informisanju (Slubeni list Republike Srbije broj 1991) pod registarskim brojem 1549 dana 28.12.93 pri ministarstvu za informisanje Republike Srbije.

Ova izreka je uticala na mnoge misaone ljude dananjice i na velike mislioce u prolosti, kao to su: Leonardo da Vini, Mahatma Gandi, Henri Dejvid Toro, Pitagora, Volter, Sokrat, Rihard Vagner, eli, Lord Bajron, Albert Ajntajn, Bendamin Frenklin, Plutarh, Henri Ruso i Nikola Tesla.

Mi smo ono to jedemo - saznajemo iz vanvremenskog uenja Bhagavad-gite.

Bez obzira na vreme i mesto, ljudi svuda uivaju univerzalni ljudski ritual jedenja i planiraju obroke prema tome da li su ukusni, hranljivi, ekonomini i laki za spremanje.

V E G E TA R I J A N S T VA

LOGIKA

Zaista, ovek je kralj ivotinja, jer njegova brutalnost prevazilazi njihovu. ivimo na smrti drugih. Mi smo pogubna bia. Ja sam se od ranog doba odrekao uzimanja mesa. - Leonardo da Vini

Moje gledite je da bi vegetarijanski nain ivota, svojim proiavajuim dejstvom na ljudski temperament, najpovoljnije uticao na veinu oveanstva. - Albert Ajntajn

Jedenje mesa jednostavno je nemoralno, jer podrazumeva delovanje koje je u suprotnosti s moralnim oseajem - ubijanjem. Ubijanjem ovek nepotrebno potiskuje u sebi najviu duhovnu sposobnost - saoseanje sa ivim biima poput sebe i saaljenje prema njima, i, naruavajui svoja sopstvena oseanja, postaje okrutan. - Lav Tolstoj

Kad ovek eli da ubije tigra, to se naziva sportom; kada tigar eli da ubije njega, on to zove okrutnost. - Dord Bernard o

Oseam da duhovni napredak zahteva da jednom prestanemo ubijati naa blinja stvorenja za zadovoljstvo naih telesnih potreba. - Gandi

Jedenje mesa je ubistvo bez povoda.

- Bendamin Frenklin

ATMA 4

Svaki in nepotovanja prema ivotu, svaki in koji zanemaruje ivot, koji je ravnoduan prema njemu i koji ga upropatava, korak je ka tome da zavolimo ubijanje. Tu odluku ovek mora da donosi svakog trenutka. Nikada nisu posledice pogrene odluke bile tako potpune i tako neizmenjive kao to su danas. Nikada upozorenje Biblije nije bilo tako bitno: Stavio sam ispred vas ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izaberite ivot, tako da vi i vaa deca moete iveti. - Erih From

Ne sumnjam da je deo sudbine ljudske rase u postepenom napretku ka tome da se napusti jedenje ivotinja. - Henri Dejvid Toro

Dok god ljudi masakriraju ivotinje, meusobno e se ubijati. Zaista, onaj ko seje seme ubistva i boli, ne moe njeti radost i ljubav. - Pitagora

Prema optim principima, gajenje stoke u cilju obezbeivanja hrane je pod znakom pitanja, jer to mora nesumnjivo da vodi ka dodavanju mase manje brzine. Sigurno da je mnogo poeljnije gajenje povra i zato mislim da je vegetarijanstvo pohvalan nain za naputanje utvrenih navika. Nije samo teorija da moemo da opstanemo na biljnoj hrani i da obavljamo svoj posao ak i bolje. Mnoge rase koje ive iskljuivo od povra imaju bolju fiziku kondiciju i snagu. Nema sumnje da je neka biljna hrana, kao to su ovsene pahuljice, ekonominija od mesa i bolja u pogledu i mehanikih i mentalnih dejstava. Takva hrana, tavie, sigurno manje optereuje nae organe za varenje i time to doprinosi oseanju zadovoljstva i drueljubivosti ini toliko dobra da je to teko i oceniti. S obzirom na te injenice treba uloiti sve mogue napore da se zaustavi nemilosrdno i okrutno klanje stoke, to mora destruktivno da utie na na moral. Da bismo se oslobodili ivotinjskih instikata i apetita koji nas dre na niem nivou treba da ponemo iz samog korena iz koga potiu: treba da sprovedemo radikalnu reformu karaktera ishrane - Nikola Tesla

Kada ljudsko bie ubije ivotinju zbog hrane, ono zanemaruje svoju sopstvenu glad za pravdom; ovek moli za milost, ali je nevoljan da je prui drugima. Zato onda oekuje milost od Boga? Nije pravedno oekivati neto to sami nismo spremni dati. - Isak Baevis Singer

Zaista se moe posumnjati u to da je meso iz mesare bilo gde potrebno za ivot. itarice i ostalo povre, zajedno s mlekom, sirom i maslacem ili uljem, tamo gde se maslac ne moe nai, pruaju najzdraviju, najhranljiviju i najkrepkiju hranu. Pristojnost nigde ne zahteva da bilo koji ovek treba da jede meso. - Adam Smit

Oni koji nikada ne povreuju druge fizikim delovanjem, miljenjem i govorom, u bilo kojoj situaciji, ne idu u prebivalite gospodara smrti Jamarada. ovek koji povredi drugo stvorenje ne ide na nebo, uprkos tome to recituje Vede, daje milostinju, vri strogosti ili rtvovanja. Nenasilje je veliki oblik pobonosti. - Padma Purana 3.31.25-28

Mrtva krava ili ovca koja lei na travi smatra se strvinom. Ista vrsta lea, ukraena i obeena u mesarskoj radnji, prolazi kao hrana.

- J.H. Kelog

ATMA 5

VEGETARIJANIZMA

ISTORIJA

Vegetarijanstvokroz istoriju . . . ne sumnjam da je deo sudbine ljudske rase u njenom postepenom napretku ka tome da se napusti jedenje ivotinja ba kao to su zasigurno u divljim plemenima prestali da jedu jedni druge kada su doli u dodir s civilizovanim narodima.Americi godinje se za hranu ubije oko 134 miliona sisara i 3 milijarde ptica. Meutim, samo mali broj ljudi dovodi ovaj masovni pomor u vezu s mesnim proizvodima koji se pojavljuju na trpezama. Karakteristian primer: u TV reklami klovn po imenu Ronald Mekdonald kae deci da hamburgeri rastu na parcelama hamburgera. Istina nije tako prijatna - komercijalne klanice su poput vizije pakla. Dok bolno zavijaju, ivotinje se omamljuju udarcima ekia, elektrinim okovima ili posebnim pitoljima. Potom se veaju za noge i putem mehanizovanih transportera sprovode kroz fabrike smrti. esto se deava da im, dok su jo ive, seku grkljane i odsecaju meso. Iznosei svoje reakcije posle posete jednoj klanici, teniski prvak Piter Burva napisao je u svojoj knjizi Vegetarijanstvo za poetnike: Ja nisam nikakav mekuac. Igrao sam hokej dok mi polovinu zuba nisu sauli u grlo. Uz to, krajnje estoko se takmiim na teniskom terenu ... Ali to iskustvo u klanici me je dotuklo. Kada sam odatle izaao, znao sam da nikada vie neu povrediti ni jednu ivotinju! Bili su mi poznati svi psiholoki, ekonomski i ekoloki razlozi koji su podravali vegetarijanstvo. Meutim, to neposredno iskustvo o ovekovoj okrutnosti prema ivotinjama poloilo je istinske temelje mom opredeljenju za vegetarijanstvo. Etiki razlozi oduvek su privlaili brojne svetske velikane da prihvate vegetarijansku ishranu. Pitagora, poznat po svom doprinosu u geometriji i matematici, rekao je: O brao moja, ne Stara Grka i Rim

U

prljajte svoja tela grenom hranom! Imamo itarice, imamo jabuke koje svojom teinom savijaju grane i groe to se njie na lozi. Tu su slatke, sone biljke, kao i povre koje se moe kuvati i omekati nad vatrom, a nisu nam uskraeni ni mleko, ni med to mirie na majinu duicu. Zemlja nas obilato snabdeva svojim bogatstvom, svojom nedunom hranom i nudi nam gozbe koje ne ukljuuju krvoprolie ili klanje; samo ivotinje zadovoljavaju svoju glad za mesom, pa ak ni sve meu njima, jer konji, goveda i ovce ive hranei se travom. Biograf Diogen obavetava nas da je Pitagora izjutra jeo hleb i med, a uvee sirovo povre. Takoe bi plaao ribarima da bace svoj ulov natrag u more. U jednom eseju, iji je naslov O jedenju mesa, rimski pisac Plutarh pie: Moete li se zapitati koji je razlog naveo Pitagoru da odbaci meso? to se mene tie, ja bih radije voleo da znam pod kojim je neoekivanim okolnostima i u kom stanju uma prvi ovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na sto mrtva, ustajala tela i usudio se da nazove hranom delove tela koji su do malopre putali glasove i krike, kretali se i iveli? Kako su mu oi mogle podneti taj prizor klanja pri kome se seku grkljani, dere koa i eree udovi? Kako mu je nos mogao izdrati sav taj smrad? Kako to da mu sva prljavost te materije nije od nje odvratila ulo ukusa koje je dolo u dodir s tuim ranama i koje je sisalo sokove i sukrvicu iz smrtnih rana? Svakako da lavovi i vukovi nisu ti koje jedemo iz samoodbrane; naprotiv, zanemarujemo takve ivotinje i koljemo bezopasna, krotka stvorenja liena kandi ili zuba koji bi nas mogli povrediti. Da bi dobili to

malo mesa mi im uskraujemo sunce, svetlost i ivot na koji imaju pravo po svom roenju i postojanju. Zatim je mesojedima uputio sledei izazov: Ako tvrdite da ste po prirodi odreeni za takvu vrstu ishrane, onda prvo lino ubijte ono to elite pojesti. Meutim, to uinite onim ime vas je priroda obdarila, bez pomoi mesarske sekire, toljage ili bilo kakvog drugog seiva. Da Vini, Ruso, Frenklin

- Henri Dejvid Toro

Veliki renesansni slikar, pronalaza, vajar i pesnik, Leonardo da Vini, izloio je u kratkim crtama etiki pristup vegetarijanstvu. Napisao je: Onaj ko ne ceni ivot nije ga ni zasluio. Tela mesojeda za njega su bila mesta pokopa, groblja za ivotinje koje su jeli. Jadikovao je: Beskrajnom broju ovih ivotinja bie oduzeta njihova mala deca, ne bi li bila rasporena i na varvarski nain ubijena. Francuski filozof an ak Ruso bio je zagovornik prirodnog naina ivota. Primetio je da su ivotinje to jedu meso uglavnom mnogo okrutnije i agresivnije od onih koje se hrane biljnom hranom. Zato je logiki doao do zakljuka da e vegetarijanska ishrana uiniti oveka samilosnijim. ak je preporuio da se mesarima na dozvoli da svedoe ili da sede u poroti. U knjizi Bogatstvo naroda ekonomista Adam Smit slubeno iznosi prednosti vegetarijanske ishrane. S razlogom se mogu izraziti sumnje u to da je meso neophodno za ivot u bilo kom kraju. itarice i povre, uz mleko, sir i maslac ili ulje, tamo gde se do maslaca ne moe doi, pruaju najbogatiju, najblagotvorniju, najhranljiviju i najkrepkiju ishranu. Norme pristojnog ponaanja

ATMA 6

ISTORIJAnigde ne zahtevaju da bilo koji ovek treba da jede meso. Slinim razmiljanjima rukovodio se i Bendamin Frenklin koji je postao vegetarijanac u svojoj esnaestoj godini. Frenklin je primetio vei napredak, usled mnogo bistrije glave i breg razumevanja. U svojim autobiografskim zapisima jedenje mesa nazvao je ubistvo bez povoda. Pesnik eli bio je zakleti vegetarijanac. U svom eseju Odbrana prirodne ishrane on pie: Neka zagovornik ivotinjske ishrane natera sebe na merodavan eksperiment u pogledu njene primerenosti, a zatim neka, kako to Plutarh preporuuje, svojim zubima raspori ivo jagnje i zagnjuri glavu u njegovu utrobu, ne bi li krvlju koja se pui ugasio e; tada, i samo tada, bie dosledan. eli se poeo zanimati za vegetarijanstvo tokom svojih studenskih dana u Oksfordu, tako da su se on i njegova ena Harijet okrenuli ovoj vrsti ishrane odmah nakon venanja. U pismu od 14. 03. 1812., njegova ena pie drugarici: Odrekli smo se mesa i prihvatili Pitagorin sistem. eli u svojoj pesmi Kraljica Mab opisuje utopijski svet u kojem ljudi ne ubijaju ivotinje da bi ih jeli. Ruski pisac Lav Nikolajevi Tolstoj postao je vegetarijanac 1885. godine. Naputajui lov iz zabave, zagovarao je vegetarijanski pacifizam i protivio se ubijanju ak i najsiunijih ivih bia kao to su mravi. Smatrao je da nasilje postepeno ali neizbeno dovodi do rata u ljudskom drutvu. U svom eseju Prvi korak, Tolstoj je napisao da je jedenje mesa jednostavno nemoralno, poto podrazumeva in koji je u suprotnosti s moralnim oseajem - ubijanje. Time to ubija, verovao je Tolstoj, ovek u sebi nepotrebno gui najveu duhovnu sposobnost - saoseanje i saaljenje preme njemu slinim ivim biima - te vrei nasilje nad sopstvenim oseajima postaje okrutan. Kompozitor Rihard Vagner verovao je da je ivot neto sveto. Na vegetarijanstvo je gledao kao na prirodnu ishraivotinje imaju pravo na ivot Novinar: Sledea taka u Deklaraciji nezavisnosti kae da je Bog svim ljudima dao odreena prava koja im ne mogu biti uskraena. To su pravo na ivot, slobodu i . . .

VEGETARIJANIZMA VEGETARIJANIZMA

rila Prabupad: Ali ivotinje takoe imaju pravo na ivot. Zato i one ne bi imale pravo da ive? Na primer, zeevi ive na sopstveni nain, u umi.

nu koja moe spasiti oveanstvo od nasilnikih tenji i moe nam pomoi da se vratimo u davno izgubljeni Raj. U razliitim periodima svog ivota, Henri Dejvid Toro je bio vegetarijanac. Iako je njegovo praktikovanje vegetarijanstva u najboljem sluaju bilo neredovno, shvatio je njegove vrednosti. U knjizi Valden napisao je: Zar nije ponienje to to je ovek mesojed? Istina, on moe iveti, a u velikoj meri to i ini, tako to lovi ivotinje. Meutim, to je bedan nain ivota - u ta e se uveriti svako ko hvata zeeve ili kolje jagnjad, a onaj ko naui oveka da se ogranii na neduniju i zdraviju ishranu smatrae se dobroiniteljem svoga roda. Kakvi god moji sopstveni postupci bili, ne sumnjam da je deo sudbine ljudske rase u njenom postepenom napretku ka tome da napusti jedenje ivotinja, ba kao to su ljudi u divljim plemenima sigurno prestali da jedu jedni druge kada su doli u dodir s civilizovanim narodima. Samo po sebi se razume da je Mohan das Gandi, veliki savremeni zagovornik nenasilja, bio vegetarijanac. Poto su njegovi roditelji bili posveeni Hindusi, nikada mu nisu dali meso, ribu i jaja. Meutim, tokom britanske vladavine dolo je do ozbiljnog napada na drevna naela indijske kulture. Izloeni takvim pritiscima, mnogi Indijci su poeli prihvatati zapadnjaku naviku jedenja mesa. ak je i Gandi postao rtva kolskih drugova koji su ga nagovorili da jede meso, jer e tako poveati snagu i postati odvaniji. Dvadeseti vek

Prabhupada: To znai da nemaju pravu filozofiju. Uskogrudo miljenje da su moja porodica ili moj brat dobri, a sve ostale mogu pobiti, jeste kriminal. Pretpostavimo da zbog svoje porodice ubijem vaeg oca? Da li je to filozofija? Prava filozofija je suhridam sarva-butanam, prijateljska naklonjenost prema svim ivim biima. Nauka o samospoznaji (str. 209)

Novinar: Zato vlada doputa lovcima da idu u lov i ubijaju ih?

Ali, on se kasnije vratio vegetarijanskoj ishrani i napisao: Potrebno je ispraviti pogreno miljenje da smo zbog vegetarijanstva postali umno slabi, pasivni i neaktivni. Ne smatram da je meso hrana koja je potrebna u bilo kojoj fazi ivota. Napisao je pet knjiga o vegetarijanstvu. Njegovi lini dnevni obroci ukljuivali su penine klice, kau od badema, svee povre, limun i med. Osnovao je Tolstojevsku farmu, zajednicu zasnovanu na vegetarijanskim naelima. U svojim Moralnim osnovama vegetarijanstva Gandi pie: Smatram da mesna hrana nije namenjena naoj vrsti. Ako smo superiorniji od ivotinjskog sveta onda greimo u tome to ga oponaamo. Smatrao je da etika naela pruaju snaniju podrku opredeljenju za doivotnu vegetarijansku ishranu nego to je to sluaj sa zdravstvenim razlozima. Oseam, izjavio je, da duhovni napredak zahteva da u odreenom stadijumu prestanemo sa ubijanjem nama bliskih stvorenja radi zadovoljavanja naih telesnih prohteva. Dramski pisac Dord Bernard o prvi put je pokuao da postane vegetarijanac kada je imao 25 godina. U svojoj autobiografiji napisao je: eli je bio taj koji mi je otvorio oi i ukazao mi na divljatvo moje ishrane. Lekari oa upozoravali su ga na to da e ga nova ishrana dotui. Kada su ga ve kao starca upitali zato se nije vratio i pokazao koje dobro mu je ta ishrana donela, on je

ATMA 7

ZDRAVLJEodgovorio: Vratio bih se, ali svi oni su umrli pre mnogo godina. Jednom ga je neko upitao kako to da je tako mladolik: Onakav sam kakav i treba da budem u ovim godinama. Stvar je u tome to drugi izgledaju stariji nego to jesu. ta moete oekivati od ljudi koji jedu leeve? O vezi izmeu jedenja mesa i nasilja u ljudskom drutvu, o je napisao: Nedeljom se molimo za svetlost da nas vodi putevima kojima kroimo; Dosta nam je rata, ne elimo se tui, A ipak se naderavamo mrtvim telima. H.D. Vels je pisao o vegetarijanstvu u svojoj knjizi Savremena Utopija s vizijom budueg sveta. U celom svetu Utopije nema mesa. Nekad ga je bilo. Meutim, sada ne moemo podneti ni pomisao na klanice. A meu stanovnicima, koji su svi obrazovani i skoro na istom nivou telesne istoe, praktino je nemogue nai bilo koga ko e rasei mrtvog vola ili svinju . . . Jo uvek se seam da sam kao deak prisustvovao veselju povodom zatvaranja poslednje klanice. Dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost Isak Baevis Singer postao je vegetarijanac 1962. godine u svojoj pedeset i osmoj godini. Rekao je: Naravno da mi je sada ao to sam ekao tako dugo, ali bolje ikad nego nikad. On smatra da je vegetarijanstvo sasvim spojivo s njegovim mistinim judaizmom. Svi smo mi Boija stvorenja i ne ide jedno s drugim to to se molimo Bogu za milost i pravdu dok nastavljamo da jedemo meso ivotinja koje su zbog nas ubijene. Mada ceni zdravstveni aspekt vegetarijanstva, vrlo jasno izjavljuje da je etiki razlog na prvom mestu. ak i ako bi se jedenje mesa pokazalo dobrim za oveka, ja ga sigurno i dalje ne bi jeo. Singer nema puno strpljenja za intelektualne racionalizacije oko jedenja mesa. Razliiti filozofi i religijski voe pokuali su da ubede svoje sledbenike da ivotinje nisu nita vie od maina koje nemaju duu i oseaj. Meutim, svako ko je ikada iveo sa ivotinjama - bio to pas, ptica ili

ZDRAVLJE

I BEZMESNA ISHRANA

ekada je kljuno pitanje u vezi sa vegetarijanskom ishranom bilo da li je zdravo odbaciti meso i ostalu ivotinjsku hranu. Meutim, danas je postalo glavno pitanje da li je zdravije biti vegetarijanac ili mesojed. Zasnovano na dokazima koji su nam sada dostupbni, izgleda da je odgovor na oba ova pitanja da. Danas, kada ima vie i vie dokaza o

N

vanosti uticaja ishrane na zdravlje i dugovenost, sve vei broj ljudi okree se ovom pitanju: Da li je ljudsko telo bolje prilagoeno vegetarijanskoj ishrani ili ishrani koja sadri meso? U potrazi za odgovorom, trebalo bi razmotriti dve stvari - anatomsku grau ljudskog tela i posledice koje na njega ostavlja uzimanje mesa. Mnogi nutricionisti, biolozi i fiziolozi pruaju uverljive do-

kaze za to da ljudi u stvari nisu predodreeni da jedu meso. Iznose miljenje da ljudi fizioloki nisu prilagoeni mesnoj ishrani i da meso zainjavaju zato to ono nije njhova prirodna hrana. Fizioloki, ovek je blii biljojedima i preivarima, ivotinjama koje se hrane biljem, nego mesoderima kao to su psi, tigrovi ili lavovi. Na primer, mesoderi se ne znoje preko koe; temperaturu tela kontroliu brzim disanjem i plaenjem jezika. S dru-

ATMA 8

ZDRAVLJEge strane, biljojedi na koi imaju pore preko kojih znojenjem kontroliu telesnu toplotu i eliminiu neistoe. Mesoderi imaju duge zube i kande za hvatanje i ubijanje plena; biljojedi imaju kratke zube i nemaju kande. Biljojedi nemaju otre prednje zube za kidanje mesa, to je karakteristino za mesodere. Pljuvaka mesodera ne sadri ptijalin i ne moe da ve u ustima rastvara skrobne materije; pljuvaka biljojeda sadri ptijalin i moe da vari skrob. Mesoderi lue velike koliine sone kiseline kako bi se potpomoglo rastvaranje kostiju; biljojedi lue malo sone kiseline. Vilice mesodera kreu se samo gore-dole; vilice biljojeda idu i levo-desno, da omogue dodatne vrste vakanja. Mesoderi moraju uzimati tenost lizanjem (kao make); biljojedi uzimaju usisavanjem kroz zube. Ima mnogo slinih poreenja, i u svakom sluaju ovek se uklapa u fiziologiju biljojeda. Prema tome, sa strogo fizioloke take gledita postoje vrsti argumenti da ovek nije prilagoen mesnoj hrani. Kada se jednom nae u elucu, mesu su potrebni sokovi za varenje s visokim procentom sone kiseline. eluci ljudskih bia i biljojeda proizvode kiselinu koja je dvadeset puta slabija od one koju nalazimo kod mesodera. Sledea presudna razlika izmeu mesodera i vegetarijanaca moe se uoiti u organima za varenje, gde se vri dalja razgradnja hrane, a hranljivi sastojci sprovode u krv. Komad mesa nije nita drugo nego deo lea, i njegovo raspadanje u telu stvara otrovne otpadne materije. Iz tog razloga meso mora biti brzo odstranjeno iz organizma. Zato mesoderi imaju organe za varenje koji svojom duinom ne prelaze tri duine tela. Poto ovek, kao i ostale ivotinje koje ne jedu Varenje mesa Ve 1961. godine, asopis amerikog medicinskog udruenja objavio je da 90-97% sranih oboljenja, koja prouzrokuju vie od polovine smrtnih sluajeva u SAD-u, moe biti spreeno vegetarijanskom ishranom. Ovi nalazi podrani su u izvetaju Amerikog udruenja za srana oboljenja u kojem pie: U istraivanjima o odnosu standardne metode ishrane i koronarnih bolesti kod stanovnitva . . . dokazi ukazuju na to da je visoko-zasiena mesna ishrana osnovni uzrok velike rasprostranjenosti koronarno-sranih bolesti. Amerika akademija nauka takoe je izjavila da je visoki nivo holesterola, koji je utvren kod veine Amerikanaca, glavni uzrok prave epidemije koronarno-srnih bolesti u SAD-u. Prema Britanskoj enciklopediji: Za proteine dobijene iz oraastih plodova, mahunarki, itarica i mlenih proizvoda kae se da su relativno isti u poreenju s govedinom koja u sebi sadri 56% neiste vode. U Americi, zemlji sa najveom potronjom mesa na svetu, svaka druga osoba umire od bolesti srca ili krvnih sudova. Dalji dokazi o tome da su ljudski organi nepodesni za varenje mesa jeste veza, koja je ustanovljena brojnim istraivanjima, izmeu raka debelog creva i jedenja mesa. Jedan od razloga rasprostranjenosti raka jeste visoki procenat masti, odnosno mali sadraj vlakana u mesnoj ishrani. To dovodi do sporog prolaska otpadnih materija kroz debelo crevo, a time se doputa da toksini tetno deluju. Dr eron Fleming sa Odeljenja za ishranu na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju kae: Izgleda da vlakna u hrani pomau pri spreavanju . . . raka debelog creva. Osim toga, za meso se zna da prilikom varenja stvara steroidne metabolite koji imaju kancerogena svojstva. Kako se itraivanja nastavljaju, dokazi o vezi izmeu masne ishrane i drugih oblika raka narasta u alarmantnim razmerama. Amerika akademija nauka izjavila je 1983. godine: Ljudi mogu spreiti nastanak mnogih uobiajenih vrsta raka time to e jesti manje mesa, a vie povra i itarica. U svojim Belekama o uzrocima raka, Rolo Rasel pie: Ustanovio sam da od 25 nacija koje jedu meso u velikim koliinama, 19 ima visok procenat obolenja raka, a samo kod jedne nacije taj procenat je nizak. S druge strane, od 35 nacija koje jedu malo mesa ili ga ne jedu, nema ni jedne s visokim procentom obolelih od raka. Rak

meso, ima organe za varenje ija duina iznosi dvanaest duina njegovog tela, brzoraspadajue meso zadrava se mnogo due, to dovodi do nepoeljnih toksinih posledica. Bubrezi su telesni organi koji bivaju pogoeni ovim toksinima. Ovi vitalni organi, koji izbacuju otpadne materije iz krvi, postaju preoptereeni velikim prilivom otrova usled uzimanja mesa. ak i kod umerenih mesodera bubrezi moraju da rade tri puta vie nego kod vegetarijanaca. Bubrezi mlade osobe mogu izai na kraj s ovim optereenjem, ali kako ovek stari tako se poveava rizik od bolesti, odnosno oteenja bubrega. Nesposobnost ljudskog organizma da izae na kraj s prekomernim ivotinjskim mastima u ishrani, jo je neto to ukazuje na neprirodnost jedenja mesa. Metabolizam mesodera moe da sagori skoro neograniene koliine holesterola i masti bez ikakvih nepovoljnih posledica. U eksperimentima sa psima, njihovom dnevnom obroku je tokom dve godine dodavano 200 grama maslaca, ne prouzrokovavi apsolutno nikakve promene u njihovom procentu holesterola. S druge strane, vegetarijanske vrste imaju veoma ogranienu sposobnost da izau na kraj s bilo kojim nivoom holesterola ili zasienih masti iznad koliine potrebne telu. Nakon dugogodinjeg unoenja prevelikih koliina takvih materija, na unutranjim zidovima arterija nataloe se masne naslage, uzrokujui stanje poznato kao arterioskleroza, otvrdnjavanje arterija. Poto takve naslage oteavaju protok krvi ka srcu, uveliko se poveava mogunost sranih udara i zgruavanja krvi. Oboljenje srca

ATMA 9

ZDRAVLJE ELIJE RAKASledei poznati stimulans za rast jeste arsenik. Odeljenje za Pojloprivredu SAD-a (USDA) otkrilo je 1972. godine da koliina ovog dobro poznatog otrova premauje zakonsku granicu u 15% od celokupne nacionalne proizvodnje ivotinjskog mesa. Zdravlje takoe ugroavaju natrijum-nitrat i natrijum-nitrit, hemikalije koje se koriste kao konzervansi za usporavnje kvarenja suvog mesa i mesnih proizvoda, ukljuujui unku, slaninu, salame, dimljene kobasice i ribu. Ove hemikalije daju mesu svetlo crveni izgled tako to deluju na pigmente krvi i miia. Bez njih bi prirodna svetlo smea boja mesa odvratila potroae. Na alost, ove hemikalije ne prave razliku izmeu krvi lea i krvi ivog oveka, te su stoga mnoge osobe, koje su sluajno bile izloene prevelikim koliinama, umrle usled trovanja. ak i male koliine mogu se pokazati opasnim, naroito za malu decu i odojad. Zato je Ujedinjena komisija strunjaka za dodatke u hrani iz Organizacije za hranu i poje da penicilin i tetraciklin mesnoj industriji godinje utede 1,9 milijardi dolara, dajui joj dovoljno razloga za to da zanemari potencijalne opasnosti po zdravlje. Usled trauma kojima su ivotinje izloene pred in ubijanja, dolazi i do ubrizgavanja otrova boli u meso (ba kao da se radi o nekim monim stimulansima). Ovo se udruuje s neodstranjenim otpadnim materijama u ivotinjskoj krvi, kao to su mokraa i mokrana kiselina, koji jo vie zagade meso to ga potroai jedu. Pored opasnih hemikalija, meso esto u sebi nosi i bolest samih ivotinja. Zbijene jedna do druge u neistim uslovima, silom hranjene i neljudski tretirane, ivotinje predodreene za klanje imaju sklonost da na sebe navuku mnogo vie bolesti nego to bi to inae bio sluaj. Oni koji se bave kontrolom mesa pokuavaju da odstrane neupotrebljivo meso, ali zbog pritiska od strane industrije i nedostatka vremena za detaljna ispitivanja, veina onog to proe mnogo je manje zdravo nego to kupac moe da zamisli. Bolesti u mesu

Neki od najzapanjujuih rezultata u istraivanjima tiu se uticaja nitroamina. Nitroamini nastaju kada sekundarni amini, koji npr. dominiraju u pivu, vinu, aju i duvanu, dou u dodir sa hemijskim konzervansima iz mesa. Ameriko ministarstvo za hranu ilekove (FDA) okarakterisalo je nitroamine kao jednu od najopasnijih i najhirovitijih grupa kancerogena to je dosad otkrivena, a njihova uloga ... u etiologiji raka kod oveka izaziva rastuu zabrinutost strunjaka. Dr Vilijam Lidiski iz Amerike Laboratorije Oak Rid rukovodio je eksperimentima pri kojima su ivotinjama davani nitroamini. Rak se, rekao je, nalazi po celom telu; u mozgu, pluima, pankreasu, elucu, jetri, lezdama i crevima. ivotinje su uasna, bolesna hrpa mesa. Opasne hemikalije u mesu

U mesu i mesnim proizvodima postoje i druge po zdravlje opasne hemikalije kojih potroai uglavnom nisu svesni. U svojoj knjizi Otrovi u vaem telu Geri i Stiven Nal pruaju nam uvid u najnovije trikove kojima se koriste korporacijski proizvoai mesa i mesne hrane. Oni piu: ivotinje se odravaju u ivotu i tove uz neprekidno davanje sredstava za umirenje, hormona, antibiotika i 2.700 drugih lekova. Taj postupak poinje ak i pre roenja, a nastavlja se posle smrti. Iako e te droge jo uvek biti u mesu kada ga pojedete, zakon ne zahteva da se one navedu na odreenom proizvodu. Jedna od tih hemikalija je dietilstilbestrol (DES), hormon za rast koji se u SAD-u koristi tokom poslednjih 20 godina, uprkos tome to su istraivanja utvrdila njegovu kancerogenost. Zabranjena kao opasna po zdravlje u 32 zemlje, ova hemikalija i dalje se koristi u SAD-u, verovatno zato to po FDA ona proizvoaima mesa godinje utedi vie od 500 miliona dolara.

Zboga prljavih uslova i pretrpanosti kojima su ivotinje izloene u stoarskoj industriji, moraju se koristiti ogromne koliine antibiotika. Takva masovna upotreba antibiotika prirodno stvara antibiotski otporne bakterije koje prelaze na one koji jedu takvo meso. FDA procenju-

Izvetaj USDA-a iz 1972. godine navodi broj ubijenih ivotinja koje su prole kontrolu nakon to su im odstranjeni oboleli organi. Na primer: 100.000 krava s rakom oka i 3.596.302 sluaja gnojne upale jetre. Vlada takoe dozvoljava prodaju pilia s vazdunim sakulitisom, boleu slinoj upali plua koja uzrokuje da se u pluima sagno BAKTERIJE U MESU kupljaljilo jna sluz. Da bi se udovo saveznim standardima, grudne upljine pilia ljoprivredu (FAO) i Svetske organizacije se iste pitoljima koji usisavaju vazduh. za zdravstvo (VHO), koja je radila u ok- Ali, tokom procesa ienja, vazdune viru Ujedinjenih Nacija, objavila upozo- kesice pucaju i gnoj prodire u meso. renje: Nitrati se ni po koju cenu ne smeju stavljati u hranu za odojad. A.D. Utvreno je da je USDA bio ak i neLeman iz Odeljenja za poljoprivredu maran u sprovoenju svojih niskih stanSAD-a (USDA) istakao je da izmeu darda. U ulozi organa koji nadgleda razkoliine nitrata koja nije opasna i kolii- liita dravna ministarstva, Amerika sane koja moe biti opasna postoji samo vezna inspekcija (USGAO) optuila je uska granica. USDA za propuste u ispravljanju razliitih prestupa koje su napravile klanice. Leevi zagaeni izmetom takora, buba i re naeni su u kompanijama za proizvodnju mesa kao to su Svift, Armor i Karnejn. Neki inspektori opravdavaju te propuste, objanjavajui da ako bi se zakonske odredbe potpuno sprovodile, ni jedna fabdika mesa ne bi ostala u pogo-

ATMA 10

SKRIVENAsvom bestseleru iz 1975. godine Izvetaj o ekogru, futurista Alvin Tofler, autor knjiga ok budunosti i Trei talas, budi pozitivnu nadu u reenje svetske krize hrane. On predvia iznenadni uspon religioznog pokreta na Zapadu koji e ograniiti jedenje goveeg mesa i tako utedeti milijarde tona itarica i obezbediti hranljivu ishranu za ceo svet.

cena mesa- F.M. Lap - strunjak za ishranupolitikih previranja nego zbog svetosti krava.

Na komad mesa treba da gledamo kao na Kadilak. Mi u Americi najvie koristimo automobile koji gutaju benzin zbog iluzije o jeftinoj nafti. Slino tome, pridravamo se ishrane koja se vrti oko itaricama hranjenog mesa samo zbog iluzije o jeftinim itaricama.

U

Kako stvari sada stoje, otprilike polovina zasejanih povrina u Americi koristi se za tov ivotinja. Kada bi se zemljine obradive povrine prvenstveno koristile za proizvodnju vegetarijanske hrane, planeta bi lako mogla da hrani 20 milijardi stanovnika, pa i vie. Ovakve injenice su navele strunjake za hranu na to da istaknu kako je svetski problem gladi u velikoj meri iluzoran. ak se i danas proizvodi dovoljno hrane za sve stanovnike ove planete, ali, na alost, ona je neravnomerno rasporeena. U izvetaju dostavljenom Svetskoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o pitanju hrane (Rim

Prema informacijama koje je prikupilo Odeljenje za poljoprivredu SAD-a, preko 90% celokupnog amerikog uroda itarica koristi se za ishranu stoke: krava, svinja, jagnjadi, pilia itd., koja zavrava na trpezama. tavie, proces korienja itarica za dobijanje mesa neverovatno je rasipan. Na primer, informacije dobijene od Slube za ekonomska istraivanja pri USDA-u pokazuju da se od svakih esnaest kilograma itarica dobije samo jedan kilogram mesa. U svojoj knjizi Proteini: Njihova hemija i politika oko njih, dr Aron Altul primeuje da e u pogledu kalorija po jutru zemlje, itarice, povre i mahunarke ishraniti dvadeset puta vie ljudi nego to je to sluaj s mesom.

1974), Rene Dumont, poljoprivredni ekonomista s Francuskog nacionalnog poljoprivrednog instituta, izneo je sledeu ocenu: Prekomerna potronja mesa od strane bogatih znai glad za siromane. Ova rasipnika poljoprivreda mora da se promeni tako to e se ograniiti koliina hrane za goveda koja se hrane itaricama, pa ak i masovnim smanjivanjem broja goveda. Sasvim je jasno da iva krava daje drutvu vie hrane nego mrtva - u vidu mleka, sira, maslaca, jogurta i ostale visoko-proteinske hrane, koju neprestano dobijamo od nje. Stjuart Odenthal sa Univerziteta drave Misuri u SAD-u sproveo je 1974. godine detaljnu studiju o kravama u Bengalu (Indija) i utvrdio da one, daleko od toga da ljudima oduzimaju hranu, jedu samo beskorisne ostatke ponjevene letine (pirinanu ljusku i komuku, vrhove eerne trske . . .) i travu. U osnovi, goveda pretvaraju ono to ima malu neposrednu vrednost za oveka u odmah upotrebljive proizvode. Ovo bi trebalo da zauvek pokopa izmiljotinu o tome da ljudi u Indiji umiru od gladi zato to nee da ubiju svoje krave. Zanimljivo je to to je Indija nedavno reila svoje probleme ishrane, do kojih je vie dolazilo zbog povremenih sua i Ekonomska dobrobit

Cvetaju pokreti za zaustavljanje istrebljenja orlova, delfina i kitova - pa zato ne bi bilo i pokreta za zatitu krava? To bi sa ekonomske take gledita bila dobra zamisao - osim ako vas nije sluajno zadesilo da ste deo mesne industrije koja je sve vie zabrinuta zbog porasta vegetarijanstva. Glavni trgovaki asopis Farm urnal doneo je 1977. godine u svom uvodu lanak pod nazivom Ko e odbraniti dobro ime govedine? List je pozvao nacionalne uzgajivae goveda da izdvoje 40 miliona dolara za finansiranje reklame ne bi li se potronja govedine i

Grupa strunjaka pri Agenciji za meunarodni razvoj u svojoj izjavi navedenoj u Kongresnom zapisu iz 02. 11. 1980. godine zakljuila je: Indija proizvodi dovoljno hrane da nahrani sve svoje stanovnike. Ako im se dopusti da ive, krave proizvode visokokvalitetnu hranu bogatu proteinima i to u koliinama koje premauju sve zamisli. U Americi i dalje se nastoji ograniiti proizvodnja mlenih proizvoda; pa ipak, predstavnik Sem Gibons sa Floride je obavestio kongres o tome da je vlada SAD-a bila prisiljena da stvara zalihe pravih brda maslaca, sira i nemsanog mleka u prahu. Svojim kolegama je rekao: Trenutno imamo oko 220 miliona kg maslaca, 272 miliona kg sira i oko 382 miliona kg nemasnog mleka u prahu. Ova zaliha svake nedelje raste za oko 22 miliona kg. U stvari, 10 miliona krava, koliko ih ima u SAD, obezbeuje toliko mleka da vlada siromanima i gladnima povremeno besplatno deli na milione kilograma mlenih proizvoda. Sasvim je jasno da su krave (one ive) jedan od ovekovih najvrednijih izvora hrane.

ATMA 11

njena cena odrale na astronomski visokom nivou. Za hranu plaate mnogo vie nego to mislite

Ovaj novac od poreza otie kroz milione dolara koje vlada SAD-a troi svake godine ne bi li odrala nacionalnu

Mesna industrija je mona ekonomska i politika sila, a pored toga to troi milione svojih dolara za popularizovanje jedenja mesa, takoe je nala i naina da na nepoten nain posegne za delom naeg novca koji se sakuplja u ime poreza. Praktino govorei, proces proizvodnje mesa toliko je rasipan i skup da je industriji potrebna pomo ne bi li preivela. Veina nije ni svesna u kolikoj meri nacionalne vlade potpomau mesnu industriju dajui joj pomo, povoljne zajmove i sl. Na primer, u 1971. godini USDA je kupio viak goveeg mesa za kolske programe rukova i dao za to dodatnih 100 miliona dolara. Iste godine, vlade Zapadne Evrope potroile su skoro pola milijarde dolara kupujui od farmera viak mesa, da bi zatim dale nekoliko miliona za njegovo skladitenje.

Sledea cena koju plaamo za jedenje mesa ogleda se u zagaenju ivotne okoline. Prema amerikoj slubi za poljoprivredna istraivanja glavni izvor zagaenja reka u dravi lei u veoma zagaenim otpadnim i kanalizacionim vodama iz hiljade i hiljade amerikih klanica i hranilita. Sve je oiglednije da izvori slatke vode na ovoj planeti postaju ne samo zagaeni ve i iscrpljeni, a mesna industrija je naroito rasipna. U knjizi Stanovnitvo, prirodna bogatstva i ivotna okolina Pol i Ana Erik navode da je ua uzgoj 1kg penice potrebno samo 60 litara vode, dok je za proizvodnju 1kg mesa potrebno negde izmeu 2.500 i 6.000 litara vode. Nju Jork Post 1973. godine otkrio je sledeu zapanjujuu injenicu koja govori o pogrenoj upotrebi dragocenih prirodnih izvora - jedna velika klanica pilia u Americi dnevno koristi 450 miliona litara vode! Ta ista koliina vode bila bi dovoljna da snabde grad od 25.000 stanovnika. Rasipni proces proizvodnje mesa koji zahteva daleko vee zemljine povrine nego uzgoj povra, ve je hiljadama godina izvor ekonomskih sukoba u ljudskom drutvu. Prouavanje objavljeno u Biljnoj hrani za ljudsku ishranu otkriva da itarice s jednog jutra zemlje daju pet puta vie proteina nego to se dobija s jednog jutra panjaka namenjenog za proizvodnju mesa. S jednog jutra zemlje pod grakom ili pasuljem dobija se deset puta vie, a s jednog jutra pod spanaem dvadeset osam puta vie proteina. Drutveni sukob

Zagaenje ivotne sredine

nivali na usoljenom mesu, a da bi na neki nain prikrili i promenili jednolian i neprijatan ukus te hrane, udno su kupovali ogromne koliine zaina. U ovoj trgovini zainima moglo se doi do tako velikog poseda da se vlade i trgovci nisu ustezali od upotrebe oruja u cilju zauzimanja poloaja. U dananje vreme jo uvek postoji mogunost masovnog sukoba iji bi uzrok bio u hrani. Godine 1974. Centralna Obavetajna Sluba (CIA) upozorila je u ujednom izvetaju da u skoroj budunosti u svetu moe doi do nestaice hrane ukoliko bogati narodi brzo i drastino ne smanje svoju potronju mesa dobijenog od ivotinja hranjenih itaricama. Vegetarijanska ishrana i uteda novca

mreu inspektora i tako nadgledala nedovoljno obelodanjen problem bolesti ivotinja. Kada se bolesne ivotinje ubiju, vlada vlasnicima isplauje nadoknadu. Na primer, u 1978. godini amerika vlada je iz poreskog fonda svojih graana isplatila 50 miliona dolara u ime kontrole bruceloze, zarazne bolesti koja napada goveda i ostale ivotinje. U sklopu jednog drugog programa, vlada SAD-a proizvoaima mesa garantuje pozajmice do 350.000 dolara. Ostali farmeri dobijaju samo do 20.000 dolara. U svom uvodu, Nju Jork Tajms je ovu novanu pomo nazvao sramnom, prikazavi je kao skandaloznu pljaku dravnog trezora. Takoe, uprkos brojnim dokazima iz vladinih zdravstvenih ustanova na vezu izmeu jedenja mesa i raka ili bolesti srca, USDA nastavlja da troi milone dolara na reklamiranje potronje mesa putem svojih izdanja i programa za rukove po kolama.

Ove ekonomske injenice bile su poznate starim Grcima. U platonovoj Republici veliki grki filozof Sokrat preporuuje vegetarijansku ishranu, jer e ona omoguiti dravi da na najinteligentniji nain iskoristi svoje poljoprivredne povrine. On je upozorio na to da ako ljudi ponu jesti ivotinje javie se potreba za veim brojem panjaka. A zemlja koja je nekad bila u poloaju da hrani svoje stanovnike, postae isuvie mala i nedovoljna? upitao je Glaukona, koji je odgovorio da je to zaista tako. I tako emo morati da idemo u rat Glaukone, zar ne? Na to je Glaukon odgovorio: Najverovatnije. Zanimljivo je spomenuti da je jedenje mesa igralo znaajnu ulogu u mnogim ratovima koji su se vodili tokom evropskog kolonijalnog irenja. Trgovina zainima s Indijom i ostalim zemljama Istoka, bila je uzrok velikih borbi i takmienja. Evropljani su svoju ishranu zas-

Poreenja radi, u 100 grama sira ili soiva ima 25 grama proteina, dok u 100 grama soje ima 34 grama proteina. Iako meso obezbeuje manje proteina, ono je skuplje. Provera po supermarketima u Los Anelesu 1983. godine, pokazala je da kilogram goveih bubrega kota 7.78 dolara, dok prosena cena kilograma glavnih sastojaka za ukusne vegetarijanske obroke iznosi manje od jednog dolara. Kutija mekog sira od 250 grama, koja kota 59 centi, obezbeuje 60% od minimalne dnevne potrebe za proteinima. Time to e postati vegetarijanac, kupac moe da utedi svake godine barem nekoliko stotina dolara, odnosno na hiljade dolara tokom svog ivota. Gledano u celini, godinje uteevine amerikih potroaa izraavale bi se u milijardama dolara. Uzimajui sve to u obzir, teko je razumeti kako neko moe sebi dopustiti da ne postane vegetarijanac. r

Iako se to ne zna u irim razmerama, itarice, mahunarke i mleni proizvodi predstavljaju odlian izvor visoko kvalitetnih proteina. Uporeujui iste koliine namirnica s mesom, pokazalo se da je vegetarijanska hrana bogatiji izvor ovih hranljivih sastojaka. Komad mesa od 100 grama sadri samo 20 grama proteina. (Treba uzeti u obzir i sledeu injenicu: vie od 50% teine mesa jeste voda).

ATMA 12

MIT O

PROTEINIMA PROTEINIMA

o

MITIshrana bez mesa

proteinima

Mnogo puta prilikom pominjanja vegetarijanstva, javi se oekivana reakcija: A ta je s proteinima? Na to vegetarijanac moe lako da odgovori: A ta je sa slonom, bikom i nosorogom? Odakle oni dobijaju proteine?re bilo kakve diskusije o religioznim i moralnim naelima koja idu u prilog vegetarijanstvu, trebalo bi izneti pregled naunih razloga za izbegavanje mesa kao izvora hrane. Savremena medicina nudi obilje dokaza o opasnostima mesne ishrane. U zemljama gde je potronja mesa po glavi stanovnika visoka, rak i bolesti srca poprimaju gotovo obeleja epidemije, dok se ova oboljenja retko javljaju u zemljama sa malom potronjom mesa. Postoje takoe i brojni nauni dokazi da zubi, vilica i dugaak, uvijen sistem za varenje kod ljudi nije prirodno pogodan za mesnu ishranu. Vrednost ovih dokaza u sadanjem kontekstu je da vegetarijanstvo zasnovano na isto apstraktnim ili filozofskim odnosima retko dugo traje. Bez svesnosti o injenicama vezanim za ishranu, ak i najpoboniji ljudi su skloni da prihvate ishranu zasnovanu na mesu. Sa druge strane, bilo bi nepotpuno drati se bezmesne ishrane, a da nismo shvatili njeno dublje znaenje za oveanstvo.

P

Zbog straha od manjka proteina, mnogi ljudi nikada ne prihvate vegetarijansku ishranu. Miljenje da meso ima monopol nad proteinima i da su velike koliine proteina potrebne za energiju i snagu jeste izmiljotina. Ljudi pitaju: Moe li vegetarijanska ishrana oveku pruiti proteine dobrog kvaliteta i one koji su mu potrebni? Pre nego to odgovorimo na ovo pitanje, naveemo definiciju proteina. Holandski hemiar Gerit Jan Madler 1838. godine izolovao je supstancu koja je sadravala ugljenik, vodonik, kiseonik i druge mikroelemente. Pokazao je da taj hemijski spoj predstavlja osnovu celokupnog ivota i nazvao ga protein, to znai prvog reda. Kasnije je dokazano da su bioloki proteini od kljunog znaaja: svaki ivi organizam mora da ih uzima u odreenoj koliini kako bi preiveo. Utvreno je da je to zato to su proteini sastavljeni od amino kiselina, gradivnih blokova ivota.

Biljke mogu da sintetizuju amino kiseline iz vazduha, zemlje i vode, dok ivotinje u tom pogledu potpuno zavise od biljaka, bilo direktno, jedui ih, ili indirektno, jedui ivotinjsko meso. (Jedan od razloga visokih trokova ovog drugog lei u tome to je ivotinja prisiljena da jede ogromne koliine biljnih proteina da bi dostigla teinu za klanje.)

Meutim, vegetarijanci treba da budu upoznati s teorijom o kombinovanju hrane, za koju neki naunici kau da je od kljune vanosti ako elimo da doemo do svih proteina. Ovo shvatanje, poznatije kao komplementiranje proteina, popularizovala je Frensis Mur Lap u svom bestseleru Ishrana za malu planetu, gde objanjava da se kod uravnoteene vegetarijanske ishrane komplementarni proteini sastavljaju prirodno, sami po sebi. Na primer, ako jedemo maslac od kikirikija, maemo ga na hleb tako obino jedemo maslac od kikirikija. Kada bismo jeli hleb od punog brana, imali bismo obilje proteina. Eto, u tome se ogleda to shvatanje. Kada jedemo, telo razgrauje proteine na njihove sastavne amino-kiseline. One se koriste pojedinano, ili se ponovo sjedinjuju u nove proteine potrebne telu. Poznate su 22 aminokiseline. Meu njima, osam se naziva kljunim. (Kljune ovde jednostavno znai da ih ne moemo prirodnim putem stvoriti u telu, nego moramo da ih unesemo preko hrane.) Kljune aminokiseline su leucin, izoleucin, valin, lizin, triptofan, treonin, metionin i fenilalanin.

Prema tome, u mesu nema amino kiselina koje ivotinje ne dobijaju iz biljaka, ili koje ljudi takoe ne mogu da dobiju iz biljaka. ta vie, konzumiranje hrane iz biljnog carstva ima dodatnu prednost koja se ogleda u kombinovanju amino kiselina sa drugim supstancama neophodnim za pravilno iskorienje: ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, hlorofilom i drugim elementima koji se nalaze samo u biljkama.

ATMA 13

PROTEINIMAgladi u svetu. Neki nutricionisti, prouavaoci ljudske okoline i politiari ukazuju na to da kad bi SAD hranile siromano i gladno stanovnitvo sveta sa onom istom koliinom ita i soje kojom hrane stoku, mogli bismo potpuno eliminisati glad i uase koji s njom idu. U stvari, hardvardski nutricionista, Din Majer, procenjuje da bi smanjenje proizvodnje mesa za samo 10% sauvalo dovoljno ita za prehranu 60 miliona ljudi. To su podaci: u pogledu zemlje, vode i sredstava, meso je najskuplja i najnedelotvornija hrana koju neko moe jesti. Samo oko 10% proteina i kalorija sa kojima hranimo stoku vraaju se kroz meso tih ivotinja. Prema tome, stotine hiljada jutara obradive zemlje koristi se za uzgajanje stoke namenjene ishrani. Jedno jutro upotrebljeno za uzgajanje juneta daje samo oko pola kg proteina. Ukratko, uzgajanje ivotinja za hranu jeste ogromno traenje prirodnih bogatstava sveta. Pored gubitka obradivog zemljita, procenjuje se da se za uzgajanje stoke troi osam puta vie vode nego za uzgajanje povra, soje ili itarica, jer ivotinje moraju da piju, a itarice kojima se hrane moraju da se zalivaju. Ukratko reeno, milioni e i dalje nastaviti da umiru od gladi i ei, dok e privilegovana nekoliina troiti ogromne koliine proteina, putajui da pri tom uludo propadnu zemljite i voda. Da ironija bude vea, to isto meso je najgori neprijatelj njihovih tela. Jedenje mesa i loe

MIT OPrema F.M. Lapovoj, sve one moraju da budu zastupjlene u svakom obroku, u pravilnom odnosu, da bismo imali uravnoteenu ishranu. Zbog toga se do sredine 50-ih godina ovog veka smatralo da je meso izvanredan izvor proteina: sadri svih osam amino-kiselina u pravilnom odnosu. Pa ipak, nutricionisti se danas slau da je u pogledu sadraja proteina mnoga vegetarijanska hrana jednaka mesu, ako ne i bolja od njega, jer takoe sadri svih osam amino-kiselina. Uglavnom, da bi se u jednom obroku dobila visokoproteinska jela pravilno je da se kombinuju itarice (hleb, testo, . . .) i mahunarke (soja, soivo, kikiriki, . . .) kao to je uinjeno kod ranije spomenutog sendvia sa maslacem od kikirikija. Oraasti plodovi i semenke kombinovani sa mahunarkama, ili ak sa itaricama, takoe pruaju visokoproteinsku ishranu. Ako pored toga uzimamo i mlene proizvode, jo je manja ansa da se javi problem sa proteinima, jer mleko sadri sve kljune amino-kiseline. Takoe je utvreno da brojno zeleno lisnato povre sadri znatne koliine potpunih proteina. aa soka od argarepe ima isti kvalitet i koliinu proteina kao jedno jaje, a u siru, kikirikiju i soivu ima vie proteina nego u hamburgeru, svinjetini ili goveoj nicli.

Kod mnogih Amerikanaca proteini ine vie od 20% njihove ishrane, skoro dva puta vie od koliine koju preporuuje Svetska zdravstvena organizacija. Iako e neodgovarajue koliine proteina izazvati gubitak snage, telo ne moe iskoristiti prekomerne proteine; naprotiv oni se pretvaraju u ugljenine otpadne materije koje optereuju bubrege. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije. Prekomerno unoenje proteina u stvari smanjuje energetsku sposobnost tela. U seriji uporednih testova izdrljivosti, kojima je rukovodio dr Irving Fier sa univerziteta Jel, vegetarijanci su bili dva puta bolji od mesojedaca. Nakon to je nevegetarijancima smanjio potronju proteina za 20%, dr Fier je utvrdio da se njihova delotvornost poveala za 33%. Brojna druga istraivanja pokazala su da odgovarajua vegetarijanska ishrana obezbeuje vie hranljive energije nego meso. ta vie, kroz istraivanja koja su obavili dr J.Itokejo i V.Kipani na Univerzitetu u Briselu, pokazalo se da su vegetarijanci bili u stanju da obavljaju fizike testove dva ili tri puta due od ljudi koji su jeli meso, pre nego to bi se iscrpili, i da su se pet puta bre oporavljali. Jedenje mesa i glad u svetu

Dr Don A. Mekdugal, docent na klinici fakulteta pri havajskom univerzitetu medicine i medicinski upravitelj programa o kulturi ivljenja i prehrani u bolnici Sv. Helena u Parku Dir, Kalifornija, kae da je kombinovanje proteina nepotrebno. On tvrdi da u individualnoj vegetarijanskoj hrani ima vie nego dovoljno proteina. S njim se slau i drugi autoriteti, pa je tako shvatanje F.M. Lapove o kombinovanju proteina, koje su tada vrsto drali strunjaci za prehranu, dovedeno u pitanje. Pa ipak, bilo da neko osea da treba da kombinuje hranu ili mu jednako odgovara da je ne kombinuje, postoji mnotvo dokaza o tome da je vegetarijanstvo jednostavno, zdravo i sposobno da obezbedi potrebne koliine proteina.

Razmotrite sledee statistike podatke. Hiljadu jutara pod sojom daje 562 kg upotrebljivih proteina. Hiljadu jutara pod pirinem daje 461 kg upotrebljivih proteina. Hiljadu jutara pod kukuruzom daje 504 kg upotrebljivih proteina. A sada razmotrite ovo: kad se urodom sa hiljadu jutara pod sojom, kukuruzom i pirinem ili penicom hrani june odreeno za tov, dobija se oko 63 kg upotrebljivih proteina. Ova i druga otkria ukazuju na uznemirujui zakljuak: konzumiranje mesa je u direktnoj vezi sa

ATMA 14

MIT ONeki nitkovi iznose teoriju da ivotinja nema duu ili da je neto poput mrtvog kamena. Na taj nain kau da nije greh ubijati ivotinje. U stvari, ivotinje nisu mrtav kamen, ve su njihove ubice kamenog srca. Shodno tome, nikakvo zdravorazumsko objanjenje ili filozofija ne nailaze kod njih na razumevanje. Oni nastavljaju da odravaju klanice i ubijaju ivotinje u umi. rimad Bagavatam (4.26.9) Ubice ivotinja su kamenog srca

PROTEINIMA PROTEINIMA

Ljudsko telo je sloena maina. Poput svake maine, neka goriva mu vie odgovaraju za pravilno funkcionisanje od drugih. Podaci pokazuju da je meso vrlo neefikasno gorivo za ljudsku mainu, mainu koja na kraju zahteva plaanje velike putarine. Na primer, Eskimi koji uglavnom ive na mesu i ribi, brzo stare. Njihov proseni ivotni vek retko prelazi 30 godina. Kirgizi, istono-ruski narod koji je nekad uglavnom iveo na mesu, retko su iveli due od 40 godina. S druge strane, ima plemena kao to su Hunza, koji ive u Himalajima ili grupa poput adventista, uglavno vegetarijanske hrianske grupe, koji obino ive izmeu 80 i 100 godina. Istraivai navode da je vegetarijanstvo uzrok njihovog izvanrednog zdravlja i dugovenosti. Indijanci Maje (sa poluostrva Jukatan u srednjoj Americi) i jemensko pleme takoe su poznati po odlinom zdravjlu i opet niska potronja mesa ili u nekim sluajevima stopostotna vegetarijanska ishrana, navodi

U neto vie od kilograma peene govedine na aru ima isto toliko benzopirena kao u dimu od 600 cigareta. Kao to je poznati hrianski teolog i vegetarijanac, dr J.H. Kelog, jednom primetio kad je seo za raskonu trpezu da veera: Lepo je jesti, a da pri tom ne morate brinuti o tome od ega je vaa hrana mogla da umre.

zdravlje

ATMA 15

FIZIOLOKA POREENJA

ATMA 16

ISHRANA I KALORIJE

ATMA 17

Da li je ovek ivotinja?Ovaj razgovor je voen izmeu A.. Baktivedante Svamija Prabupada i gostiju, 1968. godine u Los Anelesu.

Ne smemo zadrati svesnost tigramoe da jede meso - on je tigar. Kad bih dobio dovoljno itarica, voa, povra i druge hrane koju je dao Bog, zato bih iao da ubijam jadne ivotinje? To je ljudskost. Ti si ivotinja plus ovek. Ako zaboravi svoju ljudskost onda si ivotinja (kratka tiina). Prema tome, mi nismo samo ivotinje. Mi smo ivotinje plus ovek. Ako poveamo na kvalitet ljudskosti, onda je na ivot savren. Ali, ako ostanemo ivotinjske naravi, onda je na ivot nesavren. Zato moramo poveati nau ljudsku svesnost - to je svesnost Krine. Ako moe iveti vrlo mirno, u dobrom zdravlju, jedui raznu hranu koju je dao Krina, zato bi ubijao ivotinje? Osim toga, nauno gledano, tvoji zubi su namenjeni za jedenje povra. Tigar ima zube za jedenje mesa. Priroda je tako uredila. On mora ubiti drugu ivotinju; zato ima kande, zube i snagu. Ali, ti nema takvu snagu. Ne moe na

Gost: Ako ovek ne bi jeo ivotinje, one bi verovatno umrle od gladi ili neeg slinog. rila Prabupada: Zato toliko brine o tome da e ivotinje umreti? Pobrini se za sebe. Ne budi altruistian - Oh, one e umreti od gladi, hajde da ih pojedem. Kakav je to altruizam? Krina daje hranu. Ako neka ivotinja umre od gladi, to je Krinina odgovornost. Niko ne umire od gladi! Nema ni govora o izgladnjivanju u Boijem carstvu. Mi stvaramo te teorije za nae ulno uivanje... Postoje milioni slonova u afrikoj i indijskoj dungli. Ko ih snabdeva hranom? Prema tome, nema ni govora o umiranju od gladi u carstvu Boijem. Izgladnjavanje je za tobonjeg civilizovanog oveka. G: Ako oveku nije odreeno da jede meso, zato u prirodi ostale ivotinje ubijaju zbog mesa? P: Da li si ti ostale ivotinje? G: Pa, svi smo mi ivotinje. P: Ti se ubraja meu ivotinje? Klasifikuje se sa ivotinjama? G: Svi smo mi ivotinje . . . P: Ne, ne svi. Ti si moda, ali mi nismo. Voli da bude ubrojan meu ivotinje? G: Ja ne oseam da sam bolji od ivotinje. Ja imam potovanje za sva Boija stvorenja. P: Ima potovanje prema svima, a ubija ivotinje? G: Pa, zato - ako ovek nije namenjen za jedenje mesa - u prirodi ivotinje jedu jedna drugu? P: Kada ivotinje jedu meso, one slede prirodne zakone. Kada ti jede meso, kri zakone prirode. G: Zato? P: Na primer, tigar nikada nee da jede itarice - O, ima toliko itarica - daj mi malo. Ne. ak i ako ima stotinu dakova itarica, on ne mari. Ali napae ivotinju. To je njegov prirodni instikt. Ali zato ti uzima itarice, voe, mleko, meso i ta god stigne? ta je to? Ti nisi ivotinja niti ljudsko bie. Ti pogreno iskoritava svoju ljudskost! Treba da misli: ta je jestivo za mene? Tigar

ati svesnost tigra. To nije ljudskost. Drugi gost: Da li smo pali iz viih vrsta u nie, ili smo doli iz biljaka i ivotinja? P: Da, prirodno si pao sa vieg na nii iz duhovnog sveta u ovaj materijalni svet, a onda u nie oblike. Zatim napreduje i ponovo doe u ovaj ljudski oblik. Ako iskoristi svoju viu svesnost, onda ponovo ide jo vie, ide Bogu. Ali, ako ne iskoristi svoju viu svesnost, onda ponovo ide dole. Stoga, nemoj da bude zaveden. Prihvati svesnost Boga, svesnost Krine, i to e biti pravilno korienje ovog ljudskog oblika ivota. Inae, ako se upustimo u jedenje mesa, kao tigar, moemo dobiti telo tigra u sledeem ivotu. Ali, kakva korist od toga? Recimo da ja postanem veoma snaan tigar u sledeem ivotu. Da li je to dobro unapreenje? Da li poznaje ivot tigra? Oni ne mogu da jedu ak ni jednom dnevno. Oni skoe na ivotinju i tajno je u-

ATMA 18

taj nain ubiti kravu - baciti se na nju poput tigra. Mora izgraditi klanicu i sedeti kod kue . . . Ako neko drugi ubije kravu, moe lepo da je jede . . . ta je to? Uradi to kao tigar! Skoi na kravu i pojedi je! . . . Ne moe to da uradi. G: Dakle, vi ne verujete u prirodne zakone. Ja verujem da se prirodni zakoni jednako odnose na svakoga. P: Tigar je sainjen prema zakonima prirode na taj nain, zato on moe to da uini. Ti ne moe to da uradi - tvoja priroda je drugaija. Ti ima mo diskriminacije, ima svesnost i tvrdi da si civilizovano ljudsko bie - zato to treba da iskoristi. To je svesnost Krine, savrenstvo svesnosti. Ljudski ivot je namenjen uzdizanju do savrenstva svesnosti, a to je svesnost Krine. Mi ne moemo zadr-

vaju, i mesecima jedu raspadnuto meso jer ne dobiju uvek priliku da ubiju ivotinju. Bog im nee dati tu priliku. To je prirodno: gde god je tigar u dungli, druge ivotinje se razbee. Samoodbrana. Dakle, u retkim prilikama, kada je tigar previe gladan, Bog mu daje priliku da skoi na drugu ivotinju. Tigar ne moe dobiti tako mnogo ukusnih jela svaki dan. Samo u ljudskom obliku ivota imamo takve pogodnosti. Ali, ako ih pogreno iskoristimo, onda . . . dobijemo ivot tigra. r

RELIGIJA

Re ligij aato bi neko ko voli svoju kreaciju eleo njenu brzu smrt? Sigurno je da ne bi. U stvari, preduzeo bi sve da obezbedi njenu dugovenost.

Ovde bi moda bilo vredno primetiti da engleska re karnal (pohotljiv, strastven) i karnivorus (koji jede - dere - meso) potiu od istog korena, a to je latinsko karnis, to znai meso. Svi religijski spisi sugeriu da izbegavamo meso (eng. karneliti), a u biblijskoj tradiciji ono to je pohotljivo (eng. karnal) sasvim jasno pripada svetu mesa, koji je suprotnost duhu, Meutim, veza izmeu religije i vegetarijanstva nadilazi semantiku i na kraju prodire u samu sutinu religijske istine. Na primer, esto se razumno pretpostavlja da Bog prirodno voli Svoju kreaciju, u koju ne spadaju samo ljudi, ve i druge ivotne vrste. Ako se prihvati ovo osnovno naelo, onda ni jedno ivo bie nije izvan domaaja Boije milosti i nikakvo nepotrebno ubijanje nee biti odobreno. Ova teoloka osnova vegetarijanstva naroito je istaknuta u Hinduizmu. Na Zapadu podravali su je rani Jevreji, pa ak i stari Grci, kao to su Diogen, Pitagora, Sokrat i Platon, koji su vegetarijanstvo oznaavali terminom antikreofagi - antimesna ishrana. Boija samilost i ljubav prema Njegovoj kreaciji jo je jedan, esto zanemaren, razlog za vegetarijanstvo. Uz sve vee naune dokaze da bezmesna ishrana prua zdraviji ivot i da jedenje mesa skrauje ivotni vek, razum nalae da bi Bog za

Etimologija rei vegetarijanac i spiritualno potvruje njihovu meusobnu vezu. Re spiritualno potie od latinskog spiritus, to znai dah, krepkost ili ivot, dok re vegetarijanac potie od grkog vegetas, to znai pun ivotnog daha.

Z

ta e meni mnotvo rtava vaih? veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju, jagnjeu i jareu . . . Zato kad irite ruke svoje, zaklanjam oi moje od vas; i kada mnoite molitve, ne sluam; ruke su vae pune krvi.svoju decu odabrao vegetarijansku ishranu. Prema tome, Bog u svetim spisima ponovo pokuava da uveri svoju decu da je vegetarijanstvo najbolja mogua ishrana za njih.

zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima to puze po zemlji u kojima je dah ivota - neka je za hranu sve zeleno bilje! I bi tako. Konano, u zakljuku prvog poglavlja Postanja (1. Moj. 1:31) jasno se kae da je, izmeu ostalog, takav nain ishrane, koji je dat za ljude to su iveli pre pojave greha, idealan: Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma. I bi vee i bi jutro, dan esti. Postanje (9:4) takoe neposredno zabranjuje jedenje mesa: Ali ne jedite mesa s duom njegovom, a to mu je krv. U kasnijim knjigama Biblije, glavni proroci takoe osuuju jedenje mesa. Isaija (1:10-16) izjavljuje: ujte re Gospodnju, knezovi Sodomski, posluajte zakon Boga naega, narode Gomorski. to e meni mnotvo rtava vaih? veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareu... Zato kada irite ruke svoje, zaklanjam oi moje od vas; i kada mnoite molitve, ne sluam; ruke su vae pune krvi... Prema Isaiji (66:3), ubijanje krava posebno je odvratno i neprihvatljivo: Ko kolje vola, to je kao da ubije oveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa... To oni izabrae na putovima svojim, i dui se njihovoj mile gadovi njihovi. U Bibliji takoe nalazimo priu o Danijelu koji je tokom zarobljenitva u Vavilonu odbio da jede meso koje su mu ponudili njegovi tamniari, radije se opredeljujui za jednostavnu vegetarijansku hranu.

Isaija 1:11-15

U skoro svim religijama izbegavanje mesa je deo prakse. Neki egipatski svetenici bili su vegetarijanci i izbegavali su meso ne bi li im to pomoglo da odre zavet celibata. Takoe su izbegavali jaja koja su nazivali tenim mesom. Iako Stari zavet, kao osnova Judaizma, sadri odreene propise za jedenje mesa, sasvim je jasno da je vegetarijanstvo idealna stvar. U Postanju (1:29) sam Bog objavljuje: Evo dajem vam sve bilje to se semeni, po svoj zemlji i sva stabla plodonosna to u sebi nose svoje seme: neka vam bude za hranu. Izgleda da na poetku stvaranja, kako je opisano u Bibliji ak ni ivotinje nisu jele meso. U Postanju (1:30) Bog kae: A zverima na

Vegetarijanstvo u svetim spisima

Klement Aleksandrijski, upravnik rane crkve, preporuio je bezmesnu ishranu navodei primer apostola Mateja koji je jeo semenke, orahe i povre, a ne meso. Sveti jerom, jo jedan rani voa hrianske crkve, ija se autorizovana latinska verzija Biblije i danas koristi,

ATMA 19

RELIGIJApie: Pripremanje povra, voa i mahunarki nije uopte teko i ne zahteva skupe kuvare. Smatrao je da takva ishrana najvie odgovara onima koji su ivote posvetili traganju za mudrou. Sveti Jovan Krstitelj smatrao je da je za Hriane jedenje mesa okrutna i neprirodna navika. Ne samo da nainom ishrane oponaamo vukove i lavove, ve smo i gori od njih. Njima je priroda odredila da se tako hrane, dok je nas Bog nagradio govorom i oseajem pravinosti, a mi smo postali gori od divljih ivotinja. Sv. Benedikt, koji je 529. godine osnovao Benediktanski red, odredio je svojim kaluerima ishranu koja se uglavnom sastojala od povra. Jo od svog osnivanja u 17. veku, red Trapista bio je jedinstven po zabrani mesa, jaja i druge mesne hrane. Ta zabrana izgubila je na snazi posle vatikanskih saveta 60-tih godina, ali veina Trapista i dalje sledi izvorno uenje. Meutim, treba rei da mnogi Trapisti u okviru svojih manastira gaje stoku za klanje, ne bi li sebi obezbedili finansijsku zaleinu. boli ivim stvorenjima, a nanoenje boli oseajnim biima spreava dostizanje nebeskog blaenstva. Zato, neka ovek izbegava upotrebu mesa. U drugom odlomku, Manusamhita upozorava: Dobro razmotrivi odvratno poreklo mesa i okrutnost vezivanja i ubijanja telesnih bia, neka se ovek u potpunosti uzdri od jedenja mesa.

U novo vreme pokret Hare Krina rairio je ova etika pravila po celom svetu. Jednom je rila Prabupad, osniva-duhovni uitelj ovog pokreta, izjavio: U Manusamhiti zakonski je obraena koncepcija uzimanja ivota za ivot. Slino tome, postoje drugi zakoni u kojima se kae da ovek ne moe ubiti ak ni mrava, a da za to ne snosi odgovornost. Poto ne moemo da stvaramo, nemamo pravo na to da ubijemo ni jedno ivo bie. Zbog toga su ljudski zakoni, koji prave razliku izmeu ubijanja oveka i ubijanja ivotinja, nesavreni . . . Prema Boijim zakonima, ubistvo ivotinje isto tako je kanjivo kao i ubistvo oveka. Oni koji prave razliku izmeu ova dva ubistva izmiljaju sopstvene zakone. ak i u 10 zapovesti propisano je: Ne ubij! To je savreni zakon, ali time to prave razliku i spekuliu, ljudi ga izvru. Neu ubiti oveka, ali u ubijati ivotinje.Na taj nain varaju sami sebe i uzrokuju sopstvenu i tuu patnju.

Najvie vegetarijanaca ima u Indiji, domovini Hinduizma i Budizma. Budizam je otpoeo kao reakcija na rasprostranjeno ubijanje ivotinja, koje se odvijalo pod okriljem iskrivljenih i degradiranih religioznih obreda. Buda je okonao tu praksu tako to je svetu predoio svoju doktrinu ahimse, nenasilja. Vedski spisi

Adventistika crkva sedmog dana svojim pripadnicima odluno preporuuje vegetarijanstvo. Dr Kelog neprestano je pronalazio nove vrste vegetarijanske hrane koju su njegovi bogati pacijenti u sanatorijumu Batl Krik jeli za doruak. Jedan od pronalazaka bile su kukuruzne pahuljice, iju prodaju je on kasnije proirio na nacionalno trite. Tokom vremena, svoj posao je postepeno odvojio od Adventistike crkve sedmog dana i osnovao kompaniju koja jo uvek nosi njegovo ime.

Veliki kamen spoticanja za sve hriane je taj to veruju da je Hrist jeo meso kao i to da postoje mnogi navodi u Starom Zavetu gde se spominje meso. Meutim, poblie izuavanje izvornih Grkih manuskripta pokazuje da se veliki broj rei koji se odnose na meso u stvari odnose na rei trophe, brome i ostale rei koje jednostavno znae hrana ili jedenje u jednom irem smislu. Na primer, u Jevanelju po Svetom Luki (8:55) itamo da je Isus podigao enu iz mrtvih i zapovedio da joj daju meso. Izvorna re na grkom koja je ovde prevedena kao meso jeste phago, to u stvari znai da jede. Ono to je Hrist uistinu rekao jeste, Dajte joj da jede. Izvorna grka re za meso jeste kreas i nikada nije upotrebljena u vezi sa Hristom. Nigde u Novom Zavetu nema direktnog navoda da je Isus jeo meso. To se poklapa sa uvenim proroanstvom Isaije u vezi pojave Isusove: Pogledajte, devica e zaeti, i nositi sina, i zvae ga Imanuel. On e jesti maslac i med i na taj nain odbaciti zlo i izabrati dobro.

HRIST NIKADA NIJE JEO MESO

Naglaavajui vedsku koncepciju jednostavnosti ivota, rila Prabupad kae: Svako je Boije stvorenje, iako se nalazi u razliitim telima i odelima. Za Boga se smatra da je vrhovni Otac svih ivih bia. Otac moe da ima mnogo dece. Od njih neka mogu da budu pametna, a neka manje pametna, ali ako pametni sin kae svom ocu: Moj brat nije ba pametan, dozvoli mi da ga ubijem. Da li e se otac sloiti? Slino tome, ako je Bog vrhovni Otac, zato bi dozvolio ubijanje ivotinja koje su takoe Njegova deca? r

Citati iz svetih spisaVEDE

Ako neko ima snanu elju za jedenjem mesa, moe napraviti ivotinju od masla i brana i pojesti je. Ali, neka nikada ne pokua da ubije ivo bie... Okrutni i besramni ovek koji se odrava u ivotu ugroavajui tue ivote zasluuje da bude ubijen za svoju sopstvenu dobrobit inae e se degradirati svojim delima. Sve dok ljudsko drutvo doputa da se krave redovno ubijaju u klanicama, ne moe biti ni govora o miru i napretku. - A.. Baktivedanta Svami Prabupad - rimad Bagavatam 1.7.37 - Manusmriti 5.37.174

Indijski vedski spisi, koj prethode Budizmu, takoe istiu nenasilje kao etiku osnovu vegetarijanstva. Manusamhita, drevni indijski zakonik, izjavljuje: Do mesa se nikada ne moe doi bez nanoenja

ATMA 20

RELIGIJAHRIANSTVO I JUDAIZAM

Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jaria iz torova tvojih . . . Da ogladnim, ne bih ti rekao, jer je moja vaseljena i sve to je u njoj. Zar ja jedem meso volujsko i krv jareu pijem? Pravednik se brine za ivot svojega ivineta, a u bezbonika je srce nemilostivo. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju, jagnjeu i jareu . . . Zato kad irite ruke svoje, zaklanjam oi moje od vas; i kada mnoite molitve, ne sluam; ruke su vae pune krvi. - Isaija 1:11-15 Dobro je ne jesti mesa i vina ne piti . . . Ne ubij! - Rim. 14:21 - 2. Moj. 20:13 - Sol. 12:10 - Psalmi 50:9-13

A dokaz im je mrtva zemlja; Mi je oivljujemo i iz nje vadimo zrnje (ito) pa oni jedu od njega. Mi smo stvorili na njoj (zemlji) i vinograde i dali smo da na njoj provru izvori da (oni) jedu njihove plodove i od onoga to su proizvele njihove ruke. Pa zar oni nee biti zahvalni? Ne sakati okrutne zveri. - Kuran 36:33-35

Ko god je dobar prema slabijim stvorenjima, dobar je prema sebi. - Prorok Muhamed

- Prorok Muhamed

Ko kolje vola, to je kao da ubije oveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa. Neka je sva hvala Bogu; otkako sam odbacio meso i vino, oslobodio sam se svih bolesti tela. Biti okrutan prema ivotinjama jeste kao da ne volimo Boga. - Don Vesli (1703-1791), osniva metodizma - Isaija 66:3

Da bi izbegao izazivanje straha kod ivih bia, neka se uenik uzdri od jedenja mesa . . . hrana mudrih je ona koju jedu sadui (sveci); ne sastoji se od mesa . . . U budunosti e moda biti budalastih ljudi koji e rei da sam dozvolio jedenje mesa i da sam ga i sam jeo, ali . . . nikom nisam dozvolio da jede meso, nikom to ne dozvoljavam, niti u ikome dozvoliti da jede meso u bilo kom obliku, na bilo koji nain i na bilo kom mestu; to je bezuslovno zabranjeno svima. Onaj ko, traei svoju sopstvenu sreu, kanjava ili ubija bia koja takoe eznu za sreom, nee nai sreu posle smrti. Svetim ovekom se naziva onaj ko je samilostan prema svakom ivom stvoru. HINDUIZAM - Darmapada - Darmapada - Buda, Darmapada

BUDIZAM

Biljke ine kamen temeljac obnavljanja, a ne ivotinjska hrana. Isus je jeo hleb umesto mesa i pio vino umesto krvi na Veeri Gospodnjoj. ISLAM - Rihard Vagner (1813-1883)

- Kardinal Don H.Njuman

Veliina naroda i njegovog moralnog napretka ogleda se u nainu na koji se odnosi prema ivotinjama.

Nema ni jedne ivotinje na zemlji niti ptice koja leti krilima svojim, a da nisu skupine sline nama. Njome (vodom) uzgaja useve, masline, palme, groe i raznovrsne plodove. Zaista, u tome ima znak za ljude koji razmiljaju. - Kuran 6:38

Sve je povezano. ta god se sada dogaa ivotinjama, na kraju e se dogoditi oveku. - Indira Gandi

- Mahatma Gandi

. . . ali loviti . . . zabranjeno vam je dok ste na hodoau. Imajte na umu vau dunost prema Alahu, kojem ete svi vi biti pozvani na istinu. - Kuran 5:96

- Kuran 16:11

ATMA 21

KARMA V E G E T A R I J A N S T V O O I M A Z N A N J A

i putovanje duse

U ljudskom drutvu, ako neko ubije oveka mora biti obeen (ili kanjen). To je zakon drave. Usled neznanja ljudi ne shvataju da postoji sveobuhvatna drava kojom upravlja Svevinji Gospod. Svako ivo stvorenje je sin Svevinjeg Gospoda, a On ne oprata ak ni ubistvo mrava. To mora da se plati.mrtna kazna je krajnji zakonski in odmazde i nijedna rtva nije tako velika kao oduzimanje neijeg ivota zbog ubistva drugih. Ali iako prividno pridajemo veliku vanost ivotu, u Americi se, na primer, svake godine ubije na stotine miliona bespomonih ivotinja. Ovaj opti pokolj ivotinja nije neophodan da bismo se spasli od gladi. tavie, on je ekonomski rasipan i etiki vredan osude. Meutim, najozbiljnije govorei, ubijanjem ivotinja se naruava zakon karme, koji je veoma slian savremenim naunim principima akcije i reakcije.

S

Naunicima je sasvim jasno kako fiziki zakon akcije i reakcije (za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija) deluje na materijalne predmete ali veina nije svesna suptilnijeg zakona akcije i reakcije u oblasti svesti. Pa ipak, imamo neku vrstu instiktivne svesnosti da na neki nain stvaramo sopstvenu sreu i nesreu. Do ove spoznaje dolazimo kada nam, u odgovoru na neku nesreu, sine: Pa, moda sam i zasluio. tavie, ponekad nalazimo da ljudi nesrene dogaaje iz svog ivota pripisuju looj karmi. Meutim, zakon karme, kao i bilo koji drugi zakon, ni u kom sluaju nije predmet za alu. On deluje nepristrasno i bez greke, dodeljujui nam upravo ono to smo zasluili. Preciznije govorei, zakon karme osigurava da oni koji uzrokuju patnju drugim ivim biima i vre nasilje nad njima moraju sami iskusiti istu koliinu nasilja i patnje - odmah ili u budunosti.

indijske duhovne literature, Bagavadgiti, Gospod Krina opisuje duu kao izvor svesnosti i navodi da je ona aktivni princip to pokree telo svakog ivog bia. Ova ivotna sila, koja je istog duhovnog kvaliteta kod svih bia, superiornija je i razlikuje se od materije koja ini osnovu prolaznih materijalnih oblika. U trenutku smrti, neunitiva dua prelazi u drugo fiziko telo, ba kao to ovek menja odeu. Sva iva bia (a ne samo nekoliko odabranih) prolaze kroz ovaj proces reinkarnacije, ivot za ivotom. Bagavad-gita izjavljuje: Kao to osoba oblai novu odeu, odbacivi staru, tako i dua, na slian nain, prihvata nova materijalna tela, naputajui stara i beskorisna. Vede objanjavaju da dua, poznata kao atma, moe po zasluzi dobiti bilo koje od 8.400.000 vrsta razliitih materijalnih tela. Fiziki oblici variraju po svojoj sloenosti, poevi od jednostavnih mikroba i ameba, pa preko organizama koji ive u vodi, zatim biljaka, insekata gmizavaca, ptica i ivotinja, da bi kulminirali u ljudskim biima i polubogovima. Usled sopstvenih elja za uivanjem u materiji, atma neprestano putuje kroz razliita tela, na beskrajnom putu raanja i umiranja. Delatnost uma je glavna sila koja ivo bie prisiljava da prelazi iz jednog tela u drugo. Gita objanjava: Kojeg god stanja da se neko seti prilikom naputanja tela, to stanje e neizbeno dostii. Nai umovi neprestano belee i pamte sve nae misli i elje, pa nam sveukupnost tog oseanja preplavljuje svesnost u poslednjim trenucima ivota. Priroda naih misli u tom kritinom trenutku nosi Putovanje due

Kao to mnogi ljudi na Zapadu znaju, karma je usko povezana s principima reinkarnacije. U najveem klasinom delu

ATMA 22

KARMA

nas u odgovarajue fiziko telo. Prema tome, telo koje sada nastanjujemo predstavlja preciznu fiziku projekciju naeg stanja uma u trenutku nae poslednje smrti. Prema Vedama, dua kod oblika koji su nii od ljudskog automatski prelazi u sledeu viu vrstu i na kraju dolazi do ljudskog oblika. Ali, poto ljudsko bie ima slobodu da bira izmeu materije i duha, moe doi do toga da se dua ponovo spusti u nie vrste ivota. Zakoni

karme su tako podeeni da ovek koji ivi i umre sa ivotinjskim mentalitetom kao to je pas, u sledeem ivotu doe u priliku da ispuni svoje psee elje kroz ula i organe nekog psa. Naravno, to nije ni malo srean dogaaj, ali takva sudbina je sasvim mogua za osobu preplavljenu neznanjem. Gita izjavljuje: Kada osoba umre u neznanju, raa se u kraljevstvu ivotinja. Prema tome, dua u telu ivotinje nekada je moda ivela u ljudskom telu i obrnuto. Iako dua moe uzastopno zauzeti telo biljke, ivotinje ili oveka, njena sutinska priroda ostaje ista. Poto je dua ista duhovna energija, ona se ni na koji nain ne moe promeniti pod uticajem materije. Do privremenog ograniavanja ili oslobaanja energije svesnosti due dolazi usled telesnog omotaa i njegove odreene kombinacije uma i ula. Osnovna i transcendentalna jednakost svih svesnih ivih bia nije nikakav apstraktan pojam ve je oigledna i moe se svakodnevno opaati - samo ako zavirimo iza povrinskih razlika raznorodnih materijalnih tela. Svako ko je nekad imao kunog ljubimca ili ko je posetio zooloki vrt, mogao je videti da su ivotinje u trenutku kada trae hranu, kada tite svoje mladunce, kad se igraju, spavaju i bore, ponaaju u mnogome poput oveka. Glavna razlika je u tome to su njihova inteligencija i emocije manje razvijeni, ali ta razlika nije dovoljna da bi se na osnovu nje umanjile daleko mnogobrojnije i znaajnije sloenosti u pogledu miljenja, oseanja i htenja koje jasno ukazuju na univerzalnu jednakost Jednakost svih ivih bia

- rila Prabupad

KARMAOvo uputstvo nalazimo u svim religioznim uenjima. Biblija posebno naglaava: Ne ubij!, a Gospod Isus Hrist koji je pokazivao duboku samilost prema svim ivim biima izjavljuje: Uini drugima ono to bi eleo da uine tebi. Buda je takoe pouavao principe ahimse (nenasilja), posebno da bi zatitio neduna stvorenja od ubijanja. Ljudi koji smatraju da je ubijanje ivotinje sopstvenim rukama previe grozno, naginju verovanju da ih puko jedenje mesa ne uplie u nasilje. Meutim, ovo miljenje je kratkovido i ne podrava ga ni jedan pravi duhovni autoritet. Prema zakonu karme, odgovorni su svi oni koji su povezani s ubijanjem ivotinje - osoba koja daje odobrenje za ubijanje, osoba koja ubija, osoba koja joj pomae, osoba koja kupuje meso, osoba koja kuva meso i osoba koja ga jede. (Ovih est razliitih krivaca nabrojani su u Manusamhiti, drevnoj indijskoj knjizi graanskog i religioznog prava). Na sudu se svi oni koji su na neki nain kumovali ubistvu smatraju odgovornima, posebno ona strana koja je naruila ubistvo. Psiholoko i emocionalno sazrevanje od velike je vanosti za napredan ivot, a sve nae misli i dela utiu na razvoj naeg karaktera. Biblija objanjava: kako si sejao tako e i ponjeti. Suptilni zakoni karme obavetavaju nas o tome da negativne odlike linosti kao to su neprijateljstvo, okrutnost, depresija, drskost, apatija, bezoseajnost, teskoba i zavist predstavljaju psiholoku etvu onih koji su na nepravedan nain u svoj svakodnevni ivot uvrstili i in ubijanja. Kad neko prihvati vegetarijansku ishranu, mnogo lake ostaje miran, srean, produktivan i zainteresovan za dobrobit ostalih. Kao to je genijalni fitiar Albert Ajntajn rekao: Zahvaljujui svom isto fizikom uticaju na ljudsku narav, vegetarijanski nain ivota na najpovoljniji nain e delovati na veinu oveanstva. Ali kada je ljudska svesnost zagaena uticajem negativne karme koja proizilazi iz destruktivnih i pogubnih dela, onda njene dobre osobine postaju prekrivene. Danas, uprkos impresivnom napretku nauke i tehnologije, svet se suoava s neprestanim talasima nasilja u obliku ratova, terorizma, ubistava, vandalizma, zloupotrebe dece i abortusa. Otkako su 1945. godine osnovane Ujedinjene nacije izbilo je preko 150 ratova, a samo u Americi se godinje poini 20.000 ubistava. Poto drutvena i politika reenja oigledno ne pruaju dobar izlaz, moda je trenutak da se problem analizira iz Uzrok nasilja Uini drugima . . . drugaije perspektive - sa stanovita zakona karme. Na bezoseajno i okrutno ubijanje ogromnog broja bespomonih ivotinja mora se gledati kao na snaan faktor ovog talasa nezadrivog nasilja. U svojim komentarima na stihove rimad Bagavatama, rila Prabupad istie kako sveprisutno nasilje izmeu ljudi predstavlja karmiku reakciju na ubijanje ivotinja. U ovom dobu skoro da nema milosra. Shodno tome, uvek se vode ratovi izmeu ljudi i naroda. Ljudi ne shvataju da zbog toga to neogranieno ubijaju ivotinje i oni sami moraju biti ubijeni u velikim ratovima. To je u velikoj meri oigledno u zapadnim zemljama. Tamo u klanicama ubija se bez ogranienja, zato, svake pete ili desete godine izbije veliki rat u kojem poginu brojni ljudi ak i na okrutniji nain nego ivotinje. Ponekad, tokom rata, vojnici dre svoje neprijatelje u koncentracionim logorima i ubijaju ih na veoma svirep nain. To su reakcije prouzrokovane neogranienim ubijanjem ivotinja u klanicama i prilikom lova u umama. Ponekad se postavlja pitanje da ako je atma (dua) potpuno transcendentalna prema materijalnom telu, zato bi se ubijanje, ako je izbegnut veliki bol, trebalo smatrati nasiljem? ak i Bagavad-gita izjavljuje: Za duu nema roenja ni smrti. Ona nije ubijena kada je telo ubijeno. U svojim komentarima na stihove rimad Bagavatama, rila Prabupad se osvre na ovo pitanje: Sva iva bia moraju provesti odreeni period utamnienja u odreenoj vrsti materijalnog tela. Ona moraju u odreenom telu provesti vreme koje im je dodeljeno pre nego to budu unapreena ili prenesena u drugo telo. Ubijanjem ivotinja ili bilo kojih drugih ivih bia jednostavno se postavlja prepreka na njihov put koji vodi okonanju perioda utamnienja u odreenom telu. Zato ovek ne bi smeo ubijati tela ivih bia zbog zadovoljenja svojih ula, jer e ga to uvui u grene delatnosti. Ukratko, ubijanjem ivotinje prekida se njeno progresivno kretanje kroz ivotne vrste. Takoe moemo oceniti svu nepravdu ubijanja ivotinja tako to emo telo posmatrati kao mesto stanovanja za atmu koja u njemu boravi. Osoba iznenadno izvuena iz svog udobnog doma trpi velike neprijatnosti i bol. Takva nemilosrdnost i nepravda bez sumnje je zloin. tavie, da bi dobilo svoje sledee materijalno telo, ivo bie mora trpeti produene nevolje koje prethode roenju. Kod ljudskog bia to ukljuuje mesece skuenog poloaja u tami materice, gde osobu neprestano uznemiruju infekcije i kiseline koje nadrauju kou, neskladni pokreti i neudobnosti koje proizilaze iz majinih navika u

Ako vri nasilje i nanosi patnju drugim stvorenjima, po zakonu karme osoba mora iskusiti na sebi slinu vrstu nasilja ili patnje.svesnosti unutar tela. Kod neljudskih vrsta, ivo bie je pod strogom upravom svojih prirodnih instikata. Lieno je slobode u pogledu izbora naina ishrane, spavanja, seksualnog optenja i odbranjivanja, jer ga telesni prohtevi prisiljavaju da sledi krute obrasce ponaanja. Iz tog razloga, atma koja prebiva u oblicima ivota niim od ljudskog nije odgovorna za svoje postupke i zato ne stvara novu karmu. Slian princip vai i u naem svakodnevnom ivotu - pas koji juri maku preko ulice nije odgovoran za krenje saobraajnih propisa. Od ivotinja se ne oekuje da razumeju i potuju sloene zakone. S druge strane i u drutvenom i u univerzalnom poretku, ljudsko bie je obavezno da bude obaveteno i posluno. Zato, kad ovek nepotrebno oduzme ivot drugom biu, posebno u sluajevima nanoenja velikog bola i patnje, onda taj in otvorene agresije stvara ozbiljne karmike posledice. Ako se iz godine u godinu u ogromnim mehanizovanim klanicama nemilosrdno ubije na milione ivotinja, tada je akumulirana negativna karma koju su stvorili svi uesnici neizmerljiva. U svom komentaru jednog stiha iz Bagavad-gite, rila Prabupad ozbiljno upozorava na karmiku opasnost zbog ubijanja ivotinja: U ljudskom drutvu, ako neko ubije oveka on za to mora da bude obeen. To je zakon drave. Zbog neznanja ljudi ne shvataju da postoji jedna sveobuhvatna drava kojom upravlja Svevinji Gospod. Svako ivo stvorenje jeste sin Svevinjeg Gospoda, a On ne tolerie ak ni ubistvo mrava. Za to mora da se plati.

ATMA 23

KARMAProdrljivac koji nepromiljeno pohlepno natrpava u sebe velike koliine hrane, dobija telo svinje ili koze u sledeem ivotu.pogledu jela i pia. Da li je biljke? od ubijanja biljaka. U suprotnom, prema zakonu karme, snosimo linu odgovornost. Gita izjavljuje: Krinini bakte su osloboeni svih vrsta grehova jer jedu hranu koja je prvo ponuena kao rtva. Ostali koji pripremaju hranu za svoje uivanje, zaista jedu samo greh. rila Prabupad dalje razrauje ovaj princip duhovnog vegetarijanizma: Gospodovom milou, ljudska bia su snabdevena hranom u vidu itarica, povra, voa i mleka; meutim, njihova dunost je da budu zahvalna Gospodu na toj milosti. U znak zahvalnosti, ljudska bia treba da se oseaju obavznima prema Gospodu zbog tog snabdevanja hranom, zato je prvo moraju ponuditi Njemu kao rtvu, a zatim uzeti kao hranu ponuenu Bogu (prasadam). Time to jede takvu posveenu hranu (prasadam) - ovek je zatien od karmikih posledica, i moe duhovno da napreduje. r

Sledee uobiajeno metafiziko pitanje glasi: Ako su sva iva bia duhovno jednaka, zato je onda prihvatljivo jesti itarice, povre i sl., a ne meso? Zar vegetarijanci ne ubijaju biljke? U odgovoru na ovo pitanje, moe se istai da vegetarijanska hrana kao to su voe, orasi, mleko i itarice ne zahteva nikakvo ubijanje. Ali ak i u ovim sluajevima kada se uzima ivot nekoj biljci, bol je daleko manji nego kod ivotinja, jer je nervni sistem biljke manje razvijen. Bez ikakvog dvoumljenja, velika je razlika izmeu upanja argarepe iz zemlje i ubijanja jagnjeta. Ali ipak, bez svake sumnje ovek mora ispatati karmike posledice ak i zbog ubistva biljaka. Iz tog razloga, Gospod Krina objanjava u Bagavad-giti da ovek ne samo da treba jesti vegetarijansku hranu, ve je takoe treba ponuditi Njemu. Ako sledimo ovaj postupak rtvovanja, Svevinji Gospod, Krina, titi nas

greh

ubijati

P: Vainavska filozofija pouava da ak ni biljke ne treba bespotrebno ubijati. U Bagavad-giti (9.26) Krina kae: Ako mi neko s ljubavlju i predanou ponudi list, cvet, voe ili malo vode, Ja u to prihvatiti. Mi Krini nudimo onu vrstu hrane koju On trai, a zatim jedemo ostatke. Ako bi nuenje vegetarijanske hrane Krini bilo greno, onda bi to bio Krinin greh, a ne na. Ali Bog je apapa-vida. On

Otac Emanuel: Zar jedenje biljaka isto tako nije ubijanje?

P: To bi znailo da Isus nije bio dovoljno inteligentan da upotrebi pravu re: ubistvo. Postoji ubijanje i postoji ubistvo. Ubistvo se odnosi na ljudska bia. Da li mislite da Isus nije bio dovoljno inteligentan da upotrebi pravu re - ubistvo? Ubijanje znai bilo koju vrstu ubijanja, a naroito ubijanje ivotinja. Da je Isus mislio samo na ubijanje ljudi upotrebio bi re ubistvo. . . Ako elite da tumaite te rei to je neto drugo. Mi prihvatamo neposredno znaenje. Ne ubij! znai Hriani ne treba da ubijaju.

Posetilac: Hriani smatraju da se ova naredba odnosi na ljudska bia, a ne na ivotinje.

rila Prabupad: Moramo prihvatiti sve naredbe svetih spisa onako kako su date, a ne samo one koje nam odgovaraju. Ako ne sledite naredbu, Ne ubij!, gde je onda tu ljubav prema Bogu?

N e ubij

nije pod uticajem grenih posledica. Jedenje hrane koja je prvo ponuena Gospodu jeste neto kao vojnikovo ubijanje tokom rata. Kada u ratu komandant naredi oveku da napadne, posluan vojnik koji ubije neprijatelja dobie medalju. Ali ako vojnik ubije nekoga po svom nahoenju, bie kanjen. Slino tome, kada jedemo samo prasadam (hranu ponuenu Krini), ne inimo nikakav greh. To je potvreno u Bagavad-giti (3.13): Krinini bakte su osloboeni svih vrste greha, jer jedu hranu koja je prvo ponuena kao rtva. Ostali, koji pripremaju hranu za svoje ulno uivanje, zaista jedu samo greh. OE: Zar Krina ne moe dati dozvolu za jedenje ivotinja? P: Moe, u ivotinjskom carstvu. Meutim, civilizovano ljudsko bie, pobono bie, nije namenjeno za ubijanje i jedenje ivotinja. Ako prestanete ubijati ivotinje i pevate sveto ime Hrista, sve e biti savreno . . . mislim da bi hrianski svetenici trebalo da sarauju sa pokretom za svesnost Krine. Trebalo bi da pevaju ime Hrist ili Isus i prestanu da oprataju klanje ivotinja. Taj program sledi uenja Biblije; to nije moja filozofija. Molim vas delujte u skladu s tim i videete kako e se svetska situacija promeniti. r

ATMA 24

ISTOK - ZAPADRAZGOVORI ISTOK - ZAPAD

SAMILOST I MILOSRE

Ovaj razgovor je voen izmeu priznatog hrianskog teologa Alvina Van Pelt Harta i predstavnika Meunarodnog drutva za svesnost Krine, Satjarada (Stiven Rozen) iz Nju Jorka.

njihovo vegetarijanstvo zasniva se na uputstvima spisa koja kau da e Bog kao rtvenu ponudu prihvatiti samo lakto-vegetarijansku hranu. Bakta e s ljubavlju ponuditi samo ono to e On prihvatiti kao rtvu, a potom e Boijom milou uzeti hranu ponuenu Bogu kao svoj obrok. Ta hrana tradicionalno se naziva prasadam ili milost Gospoda. Prema vedskoj tradiciji onaj ko eli razviti ljubav prema Bogu treba da jede samo hranu koja je ponuena Bogu (prasadam). Ako se prasadam deli drugima, poseduje jo veu transcendentalnu mo. U svakom sluaju, ta sveta hrana se ne smatra razliitom od Boga, poto je usled dodira s njim poprimila Njegove odlike . . . VH: To je kao misa, u kojoj se hostija ne smatra razliitom od tela Hristovog, a vino drugaije od njegove krvi.

SD: Da li je to vae miljenje ili moete navesti druge naunike i autoritete koji to kau?

gintu, grkoj verziji Biblije, hebrejska re za sok od groa prevedena je 33 puta grkom rei oinos. Takoe je upotrebljena da oznai druge vrste pia, kao to su ona od lotos-voa i urmi.

VH: O, naravno. To je skoro uobiajeno znanje meu istoriarima Starog zaveta. Prema profesoru Semjuelu Liju sa Kembrida, koren te hebrejske rei o kojoj sam govorio jeste jain ili vino. Ali ak i on priznaje da se u biblijsko doba ta re nije odnosila na opojno pie dobijeno fermentacijom. Vie se odnosila na gusti, bezalkoholni sirup dobijen kuvanjem. Taj proces kuvanja je ovom soku od groa davao dug vek trajanja, pa se mogao due odrati bez kvarenja. Zato ne bismo smeli misliti da su rani hebrejski proroci zagovarali upotrebu opojnih pia. Re vino se u tim danima uglavnom odnosila na sok od groa. SD: Znai, opojna pia su se odbacivala u biblijsko doba?

Veleasni Hart: Otkako sam proitao vau knjigu Hrana za duh: Vegetarijanstvo i religije sveta, napustio sam naviku da jedem meso. To je ono o emu sam ve due razmiljao. Ali, vaa knjiga mi je pomogla da na ve prisutni kola stavim eernu glazuru; pruila mi je dublji teoloki uvid u taj predmet. Otkako sam prestao da jedem meso, oseam se zdravijim i vie u saglasnosti s Boijim delom, sa uvek prisutnim duhom svih ivih stvorenja. U tom pogledu vedsko uenje se ini dinaminije od religijskih uenja o ishrani u drugim duhovnim tradicijama. Naravno u hrianskoj tradiciji bilo je velikih svetaca, kao na primer sv. Franjo, koji su takoe jasno izraavali taj stav, ali mislim da je to izraenije predstavljeno u vedskim spisima. Satjarad das: Vedska tradicija koja zastupa gledite da u svim ivim stvorenjima prebiva ista vrsta due, prirodno prihvata ahimsu ili nenanoenje boli, a to se esto protee na vegetarijanstvo. Posebno Vainave izbegavaju mesnu hranu. Oni su lakto-vegetarijanci. Ali razlog zbog kog se odluuju na takvu vrstu ishrane samo je delimino obuhvaen eljom da ne nanose bol drugim stvorenjima. Mnogo direktniji razlog za

SD: Da, postoji slinost. Ali mi priest imamo tri puta dnevno! A prasadam je stvarna hrana - nije pretvaranje hleba i vina u telo i krv Isusovu u vidu jedne hostije i gutljaja vina. Prasadam je ceo obrok; svaka mrvica hrane koja ulazi u usta bakte pretvara se u Boije telo. Tako se bakta stvarno hrani milou Boijom. Drugm reima, Vainava jede samo onu hranu koja je ponuena kao rtva Bogu. Drugi mogu