AUTENTICNO U ARHITEKTURI BEOGRADA - BEOGRADSKO UŠĆE

8/8/2019 AUTENTICNO U ARHITEKTURI BEOGRADA - BEOGRADSKO UE

1/32

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

AUTENTINO U ARHITEKTURI BEOGRADA U USLOVIMA

TRANZICIJE BEOGRADSKO UE


2/32

maj 2009.

SADRAJ:

I

1.1 POJAM PROSTORA, OKRUENJA I

AUTENTINOSTI......3

1.2 DUH AUTENTINOG I NACIONALNOG U ARHITEKTURI BEOGRADA

.4

1.3. IDENTITET

BEOGRADA..

..7

1.4. ISTORIJSKI OSVRT NA MESTO NASTANKA

BEOGRADA9

1.5.GRAD NA

MEI.

.10

II

2.1. IZBOR LOKACIJE I NJENE

KARAKTERISTIKE..12

2.1.1. VELIKO RATNO

OSTRVO...13 2.1.2. KALEMEGDAN SA

PRISTANITEM..15

2.1.3. DESNA OBALA DUNAVA

...21

2


3/32

III

3.1. BEOGRAD KAO SISTEM POZORNICA

...233.2. PROJEKTANTSKO VIENJE UA IZMEU PROLOSTI I

BUDUNOSTI24

LITERATURA

..25

I

1.1 POJAM PROSTORA, OKRUENJA I

AUTENTINOSTI

Od kada je ovek poeo da razvija svoju svest, poeo je i razvoj njegovog

shvatanja prostora u kome postoji. Od prvobitnog oblika shvatanja samo

onog prostora u kome je mogao da se kree, lovi i ivi, tokom vremena rastao

je i razvijao se prostor u kome se nalazi. Pre svega u njegovoj svesti. Samim

tim, prostor je postao zapravo odraz svesti o njegovom postojanju. to znai

da je prostor, bez obzira na koji nain opisan, ipak samo ljudska tvorevina. Ne

sam prostor koji je takav kakav jeste, jo mnogo vremena pre nego je ovekpoeo da ga shvata i razume, ve njegov nain opisivanja.

Preko onog skuenog prostora prvobitnog oveka, vremenom je isti poeo da

dobija oblike koji ga opisuju. Ti oblici su njegove dimenzije. Dimenzije su se

razvijale kako se uveavalo saznanje o samom prostoru. To saznanje se sve

3


4/32

vie irilo, da bi danas moglo ili bar pokualo da opie prostor daleko u

svemiru. Daleko od njegovih poetaka. Daleko do njegovog kraja.

Dakle, ovekovo shvatanje prostora menjalo se tokom vremena. U onolikoj

meri koliko su se irile granice njegovih shvatanja. Pored samog prostora,kljunu ulogu ima i njegovo okruenje.

Okruenje predstavlja kompleks spoljanjih faktora koji deluju na sistem i

odreuju njegov kurs i oblik postojanja. Na okruenje se moe gledati kao i na

veliki skup u kom je dati sistem podskup. Ono moe imati jedan ili vie

parametara , fizikog ili drugog oblika.

Uopteno govorei, okruenje ili ivotna sredina (iako se smatra da su dva

termina okruenje i ivotna sredina sinonimi, neke nauke preferiraju ree

upotrebljivani termin ivotna sredina kako bi se izbegla konfuzija sa ee

upotrebljivanim terminom okruenje u ekologiji, politici, i sociologiji) nekog

objekta se sastoji od supstanci, okolnosti, objekata, ili uslova kojima je

okruen ili u kojem deluje.

Kada su objanjeni pojam prostora i okruenja, potrebno je sagledati ostale

faktore koji su uticali na njihov izbor. Pre dodeljivanja autentinosti nekom

prostoru, treba najpre razmotriti njegovu privlanost. Kako su ljudi birali svoja

stanita? Koji su to uslovi i pogodnosti uticali na oveka da izabere ba taj

prostor, koji e za njega postati, odnosno koji ve jeste autentian?

Iskonska tenja oveka za samospoznajom odnosi se u velikoj meri na

identifikaciju sa prostorom u kom se nalazi. Imajui na umu da je u stalnom

kontaktu sa svojim okruenjem, ovek istovremeno prima i prenosi uticaje,

vrei pritom neprestanu razmenu sa svojom okolinom. Prilikom tog odnosa

on se prilagoava izvornim karakteristikama prostora i u odnosu na njih

oblikuje sopstvene artefakte. Iskrenost itavog procesa podrazumeva

nastanak proizvoda koji je pre svega autentian, to znai da zapravo

proizilazi iz samoga sebe, to jest iz svog okruenja, koji je slobodan i bez

4


5/32

nametnutih lanih sadraja. Akcentuje se ono to je izvorno, pravovano,

odnosno onakvo kakvim se prikazuje bez premisa.

1.2 DUH AUTENTINOG I NACIONALNOG U ARHITEKTURI

BEOGRADA

Kada je re o autentinosti u arhitekturi Beograda, nemogue je ne zapitati se

ta je tu zapravo nae, nacionalno, odnosno autentino. Ovo pitanje se ne

odnosi samo na nasleenu arhitekturu, nastalu od predaka, ve i na

savremenu. Da li je u stvari ovde nacionalni stil nedovoljno artikulisan kao

identifikacioni znak jednog naroda? I ta je zapravo na nacionalni stil? Kako

reagujemo na gradske ambijente i na zgrade sa lokalnim, prepoznatljivim

obeleijima, da ne kaemo nacionalnim? Naravno, ne moe se sve svoditi na

Beograd, jer narod je svuda po dravi i treba pogledati celu Srbiju. Uoava se

potom da u Srbiji postoji nekoliko regiona koji imaju sasvim razliit doivljaj

graenja, zavisno od lokalnih uslova. U prolosti su ljudi na to uvek pravilno

reagovali: ako je objekat na visini i ima snega - krov je strm; ili su pravili

male prozore da bolje greju unutranjost kue, ili nisu otvarali prozore na

stranu sa koje duva lokalni vetar. Materijali su takoe pratili lokalne

mogunosti i resurse. Arhitektura je razliita i nema objedinjujueg inioca da

bi se apostrofiralo nacionalno kao posebnost.

Nemogue je ne pomenuti znaajne arhitektonske vrednosti kao to su

manastiri i tvrave, ili nekoliko preteklih konaka u Beogradu, Miloev u

Topideru, pa Knjeginje Ljubice, ili pojedine kue iz devetnaestog veka.

Arhitektonska poruka je jasna i oblikovanje tih artefakta jeste specifino,

moe se tvrditi da je autohtono, bez obzira na neke primese Vizantije ili

drugih bliskih krajeva. Treba naglasiti i postojanje urbane matrice po

gradovima, posebno u Beogradu, koje su takoe autentine, naroito posle

Emilijana koji je tursku kasabu uspeo da osmisli na drugaiji nain, blie

evropskom poimanju gradske matrice, ali i to se moe svrstati, u nedostaku

argumenata, u nacionalno i ovdanje, t.j. nae. Ovo je uglavnom

5


6/32

zaostavtina koja se uva i titi kao svedoanstvo o kulturi, nainu ivota i

dometima narodnog potencijala u stvaranju arhitekture.

Kasnije je sve promenjeno, pogotovo poetkom dvadsetog veka i posle prvog

svetskog rata, kada su nai ljudi, i arhitekti takoe, odlazili na kolovanje poEvropi ili su strani arhitekti, eki i ruski izmeu ostalih, dolazili ovamo i

donosili svoje vizije ili, bolje rei, ablone. Tako je nastala Skuptina, ali i

dvorovi i mnoge druge zgrada koje su obeleile Beograd kao samosvojni

grad, ali i grad koji je iskoraio ka Evropi. Tada je ve takozvana nacionalna,

autohtona arhitektura, bila odloena u istoriske arhive i postala predmet

bavljenja institucija za zatitu kulturnog naslea. Ouvana arhitektonska

zaostavtina nije bila inspiracija za budue narataje graditelja, tretirali su je

kao obavezni i prisutni deo ambijenta, vetiji su uspevali da je iskoriste kao

dobar okvir i dopunu svog novog ostvarenja, ali i za izgovor kada im to ne bi

polo od ruke.

slika 1. konak kneza Miloa na Topideru slika 2. konak kneginje Ljubice

Nakon rata nastao je socrealizam i u arhitekturi, ali ga je relativno brzo

nadvladala moderna pod uticajem Bauhausa i Korbizijea, koja se najdue

zadrala, posebno u urbanizmu. Na taj nain stvoreni su novi gradski kvartovi

i zgrade sasvim posebnog izgleda po kojima se prepoznaje cela epoha. Oni bi

se takoe moda mogli uvrstiti u zbirku nacionalne arhitekture bez obzira na

izvore i evropski trend koji je bio inspiracija tadanjim arhitektama i

urbanistima. Sada se stvara arhitektura ija je osnova u globalnoj matrici koja

vlada planetom, pa kada ne bi pisalo ispod fotografije tek nazidanog zdanja

gde mu je lokacija, ne bi se znalo je li to u Beogradu ili u nekom drugom

gradu na planeti.

6


7/32

Arhitektonski globalizam je prevagnuo nad onim to bi se moglo odrediti kao

nacionalna arhitektura, koja treba da obelei identitet naroda i njegove

kulture. Svet postaje jedan, a razlike u dometima svode se na umee i

potencijal arhitekte, odnosno pojedinca koji arhitekturu stvara kao lini inuglavnom po uzoru na bezbrojne primere po kojima se prepoznaju znak i

obeleije stvorenog.

Danas je veliki izazov stii do autohtone, nacionalno obeleene arhitekture,

odnosno nai pravi put kroz umu evropskih zakona koji sve ujednaavaju, ili

kroz isprepletane klance kapitala koji opet sa svoje strane postavlja svoja

pravila koja se slede, ne silom ve prosto odabirom u osvajanju pozicije na

tritu. Tako da skoro svuda na planeti, autohtona arhitektura iezava,

autentino postaje globalno, a svet se sada tumai i kao vlasnik nacionalnog.

Arhitekti prate dogaaje irom sveta, posebno od kada su komunikacije brze,

efikasne i neposredne. Zahvaljujui njima oni formiraju stav, zadovoljavaju

potrebe onih koji su projekat naruili, ali i svoj ego, svoju elju i potrebu da

budu u trendu, da opstanu na modnoj pisti ili da budu savremeni.

Arhitektura u Beogradu sledi ritam i mo grada i reaguje na dogaaje koji

odreuju nae ivote. Kroz Beograd je od davnina prolo puno razliitih

naroda i plemna i svako je u grad donosio deo svoje kulture, vienja sveta i

okruenja. Samim tim je i arhitektura Beograda takva, raznolika i lii na

muzejsku zbirku, na sajamsku postavku ili avangardni arhitektonski

performans. Zahvaljujui tome neki delovi grada izgledaju kao da su preneti

iz Evrope, a neki podseaju na stovarite kua.

Tako nastala arhitektura, bilo da je autohtona ili na razliite naine uvezena,

ini obeleje grada. Moda je upravo to beogradska arhitektura, gde se

spajaju raznovrsna vienja i naini miljenja. Nije pouzdano verovati u nju kao

u nekakav konzistenatan i globalno osmiljen sistem kreacije, jer to svakako

ograniava, a za stvaranje lepote neophodne su promene i sopstvena i lina

reakcija na nove izazove.

7


8/32

Moda zapravo i nema autentine beogradske arhitekture, ve ima autorske

arhitekture koju stvaraju pojedinci dopunjavajui matricu grada svojim delom.

Tako je beogradska urbana matrica okvir za sliku gde mnoge male slike ine

jednu veliku, beogradsku, kao kola. esto leva nema nikakve veze sa

desnom, ali ti ponekad nemogui spojevi daju ar Beogradu. Nezadovoljstvotim stanjem moda i nije pravi razlog za preteranu tugu, jer ni u Evropi nije

drugaije. Arhitektura se prepoznaje po pojedinim zgradama a esto se ne

zna ko je njihov tvorac, ne postoji ni beka ili pariska arhitektura, osim nekog

zajednikog duha koji je stvoren u nekom predhodnom vremenu. Uostalom, u

pojedinim vremenskim sekvencama dominirao je odreeni stil u arhitekturi,

pa su tako nastale mnoge zgrade - itavi kvartovi ili ulice. U Beogradu nikada

nije bilo vremena da se tako neto dogodi, izuzeci su kvartovi oko Knez

Mihailove ili Dorolska padina i prvi blokovi na Novom Beogradu.

slika 3. prvi novobeogradski blokovi slika 4. Dorol

Nastanak lica grada je vrlo esto uslovljen onim to se dogaa u drutvu i

dravi, ali i u irem okruenju.

Beograd ima tu prednost da je multikulturan, da je nekoliko godina zaista bio

otvoren grad i da je samim tim

i proao kroz razliite situacije, i loe i dobre. Re je o gradu koji je bio uneprekidnoj borbi za opstanak, a

pritom bez jasno definisanog stava o arhitekturi u emu se ustvari i ogledaju

njegov identitet i njegova

posebnost. Ali, to je samo jedan od znakova identiteta, ima ih mnogo,

vidljivih, vizuelnih, unutarnjih i

8


9/32

skrivenih, na prvi pogled nevidljivih, koji su stalno prisutni i istorijom utkani u

bie grada, ali i onih koji se

javljaju samo ponekad, provocirani dogaajem.

1.3. IDENTITET BEOGRADA

Kada je re o identitetu Beograda, veoma je teko doi do dobrog odgovora,

uprkos mnogim i bezbrojnim tumaenjima, tvrdnjama i zakljucima. Njega

treba stvoritii, projektovati, dizajnirati, potom prezentovati upravo zbog

prepoznatljivosti grada u svetskoj matrici gradova. Na tome treba insistirati

pre svega zbog nas samih. Beograd treba da bude u mogunosti da prikae

ono to smo zapravo mi. Da najpre Beograanima bude privlaan i po

meri, a da ne predstavlja kopiju neega to bi se moglo nazvati evropskim.

Naprotiv, iskrenost ovde predstavlja jedan od najvanijih faktora, jer je to

jedini nain da bi se postigao pravi cilj i stvorio grad koji e zaista biti

dovoljno uoljiv, pamtljiv i privlaan svim grupama korisnika javnog prostora.

Zbog toga treba staviti akcenat na mesta na kojima se najpre prepoznaje taj

potencijal. Reciimo, Beograd ima Kalemegdan iznad ua dve evropske reke,

ima Beogradski greben od Kalemegdana do Vraara, Adu Ciganliju, Hram

Svetog Save sa platoom ispred, neke od zgrada ili grupa zgrada iz raznih

epoha, arhitektonskih stilova i kultura, od turske kasabe do one najmodernije,

evropske.

Grad se gradi dugo u vremenu, to je slojevit posao sastavljen od mnogih

delova, vidljivih i nevidljivih, ne samo duhovnih ve i sasvim svetovnih. Na

primer, podzemlje Beograda i nije mogue za krai vremenski period odrediti,

projektovati ili ak zamisliti njegov identitet, jer su misao o gradu i uslovi u

kojoj ona nastaje sami po sebi promenljivi. U raznim vremenima izgraeni su

pojedini delovi grada, i taj skup delova iz raznih perioda je posedovao svoj

identitet; onda su se nekada izgraeni delovi grada menjali, pa je i identitet

postajao drugaiji i usaglaavao se sa novim porukama i vrednostima.

9


10/32

O vienju pojedinih socijalnih, kulturnih i drugih grupa moe se posebno

govoriti jer svaka ima svoje vrednosti, kriterijume i doivljaj grada, pa ispada

da ako neko dekretom odredi za ceo grad ta je to to ga ini prepoznatljivim,

onda je to nametnuto i ne moe biti prihvaeno od svih, tada je to

napravljeno, znai, samo za spoljnu prezentaciju, za turiste, a Beograani e idalje biti zadovoljni svojim odabirom i linom kreacijom. Ako se sada planira i

projektuje identitet, sledea generacija e posle praviti svoj i onda onaj od

ranije postaje samo istorija. Svi ti slojevi ine ukupan identitet i to ini

bogatstvo grada, jer identitet je obeleje i prepoznatljivost i iskazivanje

posebne osobenosti, samo tu nastale lepote.

slika 5. Ada Ciganlija

Identitet grada su i lica i navike ljudi i nain ivota, i ine ga neizostavno. To

je najpromenljiviji deo u celoj prii jer se menja bre nego urbana matrica ili

fasada zgrade. Dovoljan je samo neki dogaaj i to ne u gradu, ve negde

daleko, pa da kao pre neku godinu, u Beograd doe vie stotina hiljada ljudi

sa raznih strana i donese sa sobom svoje navike, nain ivota i standarde, pada to pone da menja ono zateeno i da se na taj nain stvara novi identitet i

prepoznatljivost ma ta ko o tome mislio. To jeste nova stvarnost. Verovatno

je tako bilo i kada su pre nekoliko vekova i drugi dolazili i donosili svoju meru

u gradski ivot, menjajui mu zateeni urbanitet i kulturni milje.

10


11/32

Zato je projektovanje i pokuaj uspostavljanja standarda u identitetu

Beograda uzaludan posao, (osim u nekom delu vizuelnog doivljaja grada),

jer je sve promenljivo i iznutra, i zbog uticaja spolja. Globalizacija namee

svoja pravila i standarde, a tome je veoma teko odupreti se. Pored

geografije, ouvati ono to je Beograd stekao nekada u vreme kneevine ikasnije kraljevine ve je znaajna vrednost. Sama sposobnost graana da

svoje vienje grada i svoje vrednosti uvek istiu kao svoj lini znak

predstavlja znaajan korak u ovom pravcu.

1.4. ISTORIJSKI OSVRT NA MESTO NASTANKA BEOGRADA

ovek je oduvek svoj ivot vezivao za blizinu velikih reka. Ovu injenicu

potvruje i njegovo prisustvo na grebenu iznad uca reke Save u Dunav jo

pre 7000 godina. Na temeljima nekadanjih civilizacija koje su se smenjivale

na ovom podruju nastao je dananji Beograd: poevi od nastanka prvognaselja jo u doba Skordiska, zatim doba nezadrivih rimskih osvajanja

balkanskih prostora, dramatinih epoha trajanja monog Vizantijskog carstva,

potom tokom burnih vremena seobe naroda, prodora slovenskih plemena,

potonjeg formiranja i dugog trajanja srpske srednjevekovne drave, najezde

turskih osvajaa i neprestane borbe za prevlast nad ovom vanom

stratekom pozicijom izmeu dve imperije, sve do Srpske revolucije u 19.

veku kada Beograd postaje prestonica Srbije.

Kroz Beograd teku dve reke i on zato ima etiri obale, ali ga je ve nekoliko

decenija bilo teko privesti njima. U poslednjih par godina situacija je

znaajno poela da se menja, ali ipak nikako da sredinji deo grada dodirne

reku. Moda se to sa psiholokog aspekta moe povezati sa injenicom da je

sa reka i obala odvajkada dolazilo neko zlo, neprijateljske vojske, poplave,

11


12/32

podzemne vode, pa se otpor ka obalama utkao u bie ljudi. Opet , sa druge

strane, da ove obale nisu bile privlane za nastanjivanje i ivot ljudi, svega

toga ne bi ni bilo.

Vekovima unazad tamo su se gradile fortifikacije, privremena pristanita,pruge, magacini, industrija i ostali za to dragoceno gradsko mesto

neprimereni objekti, pa ni nekoliko pokuaja u proteklim decenijama da se to

promeni nije urodilo plodom. Ipak, sada je to jedan grad, i Stari Beograd i

Novi Beograd i Zemun, a bie verovatno i Trei na levoj obali Dunava. Prilike

su se promenile, ali da bi se obale mogle gledati u oi i da bi zaista bile deo

Beograda, desna obala e morati da se promeni da bi se tu grad zaista

spustio na reku i ogledao se u njoj.

Decenijama je silazak Beograda na obale reka samo u priama i planovima i

ta tema je stavljana u prvi plan kad god je trebalo izvui korist u prilikama

koje nisu ni arhitektonske ni planerske. Zato je moda oportuno posmatrati

celu stvar kroz neku duhovnu i magisku optiku i u tome nai razlog

zadravanja stanja u kojem je Stari Beograd rastavljen od svojih reka.

Nekada je bilo da se sa desne obale Save i Dunava gledalo ka levoj, ka

Evropi, pa se sada postavlja pitanje da li se to promenilo, da li su Beograani

pomerili tu odrednicu i granicu. Da li su shvatili, ili to je vanije prihvatili, da

se granica Evrope pomerila na jug? Kada se pogleda desna obala Save od

Sajma pa do bedema Svetog Jakova a i dalje, sve do Ada Huje, izgleda kao da

je otpor ostao u podsvesti pa sve ostaje kako je nekada bilo. Naravno, nije

sve ba isto. Zemun je ve na obali. Zatim Novi Beograd, priao je reci

parkovima, zelenilom i ponekom kafanom. Ali Stari Beograd i dalje to odbija i

brani se od nevolja iz prolosti kojih vie nema. Spreava nas verovatno to

to jo nismo prevazili strah od onoga to se kroz istoriju dogaalo i to su

neke vojske otuda dolazile - iz podgraa u sam grad. Teko je iveti sa tim

optereenjem i lomiti se izmeu elje da se obala dotakne i opreza da posle

tog dodira ne ostane nita to Beograane moe zatiti od podsvesnog

istoriskog pamenja, mada niko ne moe da objasni i kae o emu se tu radi i

12


13/32

ta se zaista moe loe dogoditi ako su gradske niti u Savi ili Dunavu.Taj

susret je ipak neminovan.

slika 6. prolost Beograda

1.5.GRAD NA MEI

Beograd se esto opisuje kao grad koji se nalazi na mei istoka i zapada, ili

na mestu susreta dveju civilizacija koje su stvarale kulturu Balkana. Na takav

nain Beograd je postao deo sveta. Sigurno je neprocenjiva prednost biti na

mei i imati mogunost izbora najboljeg od svega, uzbudljivo je biti na

graninim takama, ivicama dva razliita sveta. Ovakav poloaj podrazumeva

privilegiju da, ako hoe i moe, prihvati nove rei, navike i zadovoljstva, ali i

tugu i nevolju.

Beograd je na mei i to je ve stereotip, iskaz koji se moe objasniti na

mnogo naina, ali uglavnom se misli o okruenju, na istok i zapad. Ustvari,

zanimljivo je istai da Beograd moe biti predgrae Istambula, rubna zona

otomanske imperije, kulturom, nainom ivota i menatalitetom, ali isto tako i

predgrae Pete i Bea. Tu na mei, optrereen time to je uvek periferija na

sve strane, svoj identitet trai bilo gde, ak tamo negde preko mora, ali tako i

nalazi opravdanje to ga proteklih vekova nije stekao.

Zahvaljujui preostalim delovima starih matrica grada, u Beogradu nije sve

bezlino, moderno, obino i po uzoru na druge koji su bre mislili ili su

jednostavno bili jai, pa nametali svoje ak i nenamerno. Ova mea istoka i

zapada, je zabeleena u tlu grada i moe biti najvanija inspiracija

13


14/32

Beograanima u pokuaju da pronau sebe i svoj grad ba na ovom mestu i

iz toga naprave novi sloj grada koji bi se irio u svim pravcima.

Meutim problem je to u Beogradu postoji i posebna lokalna mea ili vie

njih, stvorenih izmeu graana unutar samog grada, po kvartovima, meuraznim etnikim grupama, ali i izmeu pridolih ljudi i Beograana. To su

psiholoke granice, sasvim izmiljene ili nametnute vaspitanjem i tradicijom,

to su mentalne prepreke i tu je urbanizam nemoan. Urbana matrica ma

koliko bila kosmopolitska samo nudi mogunost za brisanje mea, a oni koji

se u toj matrici kreu i grade svoje odnose jesu u mentalnoj sferi graniari i

uvari mea, svako svoju ljubi i pazi, pa je grad prekriven mnogim mreama

mea koje se pomeraju i preklapaju viestruko, ali njihovi uvari znaju gde su

ubeleene. Svako gaji svoju mentalnu mapu, teko prihvatajui Beograd kao

jedinstvenu celinu sa jednom mapom. Zato je potrebno u tu matricu utkati

novi lejer koji e na neki nain barem ublaiti te barijere, ojaati ve

postojee i stvoriti neke nove veze, koje e opet biti temelj za stvaranje nekih

novih relacija u budunosti i premoavanje nekih prepreka koje nam se

moda danas ine nepremostivim.

Mlae generacije, ipak ne prepoznaju tu vrstu identifikacije, obeleavanja

teritorije i nalaenja samog sebe u njoj. Imaju drugaiji spisak vrednosti.

Stoga e verovatno i te mee biti zaboravljene u trajanju ivota i neizostavnih

promena. Vremenom e i urbana matrica Beograda dobiti novu vrednost bez

mea i mentalnih ograda, poveae se mogunoat komunikacije bez

predrasuda. To je put da se zapone stvaranje novog identiteta grada koji e

koristiti poziciju na granici dve civilizacije i otkriti mogunost unutar sebe da

se prilagodi novom urbanitetu, naravno uvajui arhitektonsku i urbanu

prolost kao dokaz postojanja i kreativnosti.

14


15/32

II

2.1. BEOGRADSKO UE

Prethodnim razmatranjima istorijskih, filozofskih, socijalnih, kulturnih i

politikih okolnosti pod kojima je Beograd nastao i razvijao se, kao segment

od izuzetne vanosti koji u sebi nosi jako veliki potencijal istie se beogradsko

Ue. Re je kljunoj taki grada, kojoj treba posvetiti posebnu panju. Ovaj

prostor je neophodno sagledati sa to vie razliitih aspekata u cilju

unapreenja i stvaranja novih sadraja koji e usmeriti Beograane, ali i

turiste ka reci i na taj nain ispotovati njegov viestruki znaaj.

Tokom itave istorije, ljudi su dolazili i odlazili, gradili i ruili, a potom iznova

stvarali. Samo je prostor ostao isti i samo je on u mogunosti da proizvede

neto to e biti deo njega samog, to e trajati neko vreme, i to e jednog

dana biti nadograeno ili zamenjeno neim novim, opet njemu svojstvenim.

Shodno tome, nastanak i realizacija nekog novog arhitektonsko -

urbanistikog projekta, predstavljao bi samo jednu sekvencu u vec postojeoj

prostorno vremenskoj traci. Bez obziira na njegovu prolaznost, neophodno

je veoma iskreno odgovoiti na ovu temu i pritom izvriti detaljno istraivanje

autentinih mogunosti jedne tranzicione sredine kao to je Beograd, ne

samo zarad poboljanja i unapreenja ve postojeeg stanja, ve i zbog

stvaranja sigurne i jake podloge za razvoj nekih novih projekata u

budunosti .

15


16/32

slika 7. ue Save u Dunav

Arhitektonsko urbanistiki koncept baziran je razvoju i koncentrisanju novih

i zanimljivih sadraja na obalama Save i Dunava ( Veliko ratno ostrvo,

Kalemegdan sa pristanitem i desna obala Dunava) i njihovom povezivanju.

Ideja je da se istakne osnovna i iskonska uloga ovog prostora od koga je i

poelo formiranje Beograda jo u dalekoj prolosti, i na takav nain otvori

mogunost stvaranja jednog novog lejera grada ije e formiranje zapoeti

ponovo iz te kljune take i koji e se iriti u ostalim pravcima du reka.

Zato je najpre potrebno uraditi detaljniju analizu ove tri take koje uokviruju

beogradsko Ue i posvetiti posebnu panju njihovom istraivanju.

2.1.1. VELIKO RATNO OSTRVO

Veliko ratno ostrvo lei na uu Save u Dunav, gotovo u centru Beograda,

tano preko puta Kalemegdana. Zauzima povrinu od neto jae od 2kvadratna kilometra, i predstavlja zatieno prirodno dobro, mali izolovani

svet bujnog rastinja, ptica i insekata, drugim reima - netaknutu dunglu u

samom srcu prestonice.

U cilju ouvanja retkih biljnih i ivotinjskih vrsta, koje se vezuju za ovo ostrvo,

i sam pristup je prilino ogranien, tako da je i relativno mali broj Beograana

i turista ikada i posetio Veliko ratno ostrvo. Kao jedna od mogunosti da se

kroi na tlo ostrva je poseta Lidu kupalitu na koje se tokom letnjih mesecimoe doi preko pontonskog mosta koji se postavlja svake godine.

Juno od Lida , postoji staza koja vodi ka vikend naselju, koje ini niz od

dvadesetak drvenih sojenica, od kojih su neke autentino oslikane sa puno

matovitosti i razvijenim smislom za bizarno. Sojenice izgledaju kao da su ih

16


17/32

njihovi vlasnici napravili i ukrasili svojim omiljenim igrakama iz detinjstva,

zanimljivostima koje je naplavio Dunav i brojnim drugim predmetima koji se

obino vuku po podrumima i okovima onih koji nemaju tu sreu da

poseduju svoje mesto pod suncem na Velikom ratnom ostrvu. Pokustvo se

sastoji od hibridnih komada nametaja koji predstavljaju kombinaciju dasaka,panjeva, stilskih fotelja i puno ice, kanapa i eksera. Domaini sede u svojim

dvoritancima, seckaju salatu, kuvaju ruak u gomili erpi i lonaca, i

klimanjem glave pozdravljaju prolaznike.

Dunav esto plavi ostrvo, i to prvo sredinu, koja je nia, a zatim i obod, na

kom se nalaze ove sojenice. Obino su pod vodom samo stubovi na kojima

stoje kuice, osim kada, kao 2006. godine, Dunav prelije celo ostrvo pa samo

kronje drvea ostanu nad vodom. Oko sojenica su brojne batice sa

pasuljem u cvetu, a tu je i poneko stablo oraha, kruke ili ljive.

slika 8. vikendice slika 9. rastinje

Kada se zae malo dublje u ostrvo, put izgleda kao tunel u zelenilu, nad kojim

se povijaju razliite biljke od kojih je nemogue ne uoiti koprive, visoke i

preko dva metra. Ogromno drvee bori se za sunevu svetlost sa bujnim

puzavicama koje ga u potpunosti prekrivaju. Sa svih strana prostire se gusto,ispreplitano zelenilo kome ova klima oigledno pogoduje te se razvilo do

razmera u kojima se inae ne sree.

Nemogue je ostati ravnoduan pred ovakvim prizorima i pritom se ne

zapitati kako je sve ovo moglo da izgleda. Lako se moglo desiti da se umesto

17


18/32

predimenzioniranog tropskog rastinja u muljevitom tlu ovde sada nalaze

sportski tereni, trni centri, beogradski Menhetn, zooloki vrt, kockarnice sa

egipatskim i astekim skulpturama...Ipak, sreom po Beograane i 196 vrsta

ptica koje ovde ive, veoma jaka struja koja propagira znaaj ekosistema koji

ostrvo ini zajedno sa dvema rekama i Kalemegdanom obezbedila jeautentian doivljaj mirisnog, vlanog vazduha ispunjenog rojevima

komaraca.

Moglo se isto tako desiti i da umesto ostrva tu ne bude nita, samo da se

ostvario plan iz 1948. godine, da se zemljite koje ini ostrvo iskoristi za

zatrpavanje movare na kojoj danas lei Novi Beograd. Na kraju se ipak

ispostavilo da je eksploatacija nemogua zbog mulja koji Dunav neprekidno

gomila na tom mestu, te je mnogo zgodnije unititi Malo ratno ostrvo, to je i

uinjeno. Tako je od Malog ostrva ostao samo uzan pojas tla duine 30 a

irine 6 metara, prekriven drveem, izmeu junog oboda Velikog ostrva i

zemunske obale Dunava.

Veliko ratno ostrvo svoj militantni naziv duguje istorijskim zbivanjima ije je

poprite bilo, kao sjajna strateka taka sa koje je Beograd as napadan, as

branjen. Tokom opsade Beograda 1521. godine, Turci su svoje napade

zapoinjali upravo odavde. Tri veka kasnije, 1806. godine, Karaorevi

ustanici su odavde topovima gaali Kalemegdan. Ostrvo su 1915. u sline

svrhe koristili i Austro-ugari, ija je imperija poinjala upravo tu, od Zemuna i

kule Gardo.

U samom srcu ostrva nalazi se movarni kanal Veliki Galija, nakon koga se

izbija na Dunav, i to upravo preko puta kule Neboja.

Sada Ratno ostrvo jeste skoro u sredini, ali nije tako uvek bilo. Nekada,

neposredno po nastanku grada, Ratno ostrvo je bilo istureno ka severu kao

grudobran, prema movarnoj ravnici na obe obale Dunava, posle je izgraen

Novi Beograd, a kada bude izgraen Trei Beograd na levoj obali Dunava

zaista e se potvrditi njegovo mesto u samom sreditu. Ipak tu nije vana

18


19/32

geografija i geometrija, Ratno ostrvo je sredite zato to je iz njega doao

glas o mestu za grad, jer su oko njega reke a zatim grad na sve strane.

Zaista je jedinstveno da u sreditu grada bude pusto ostrvo sa ouvanom

izvornom prirodom, biljkama, pticama, gmizavcima kojih nema okolo, ostrvo

koje se vidi odasvud i to je dragocenost koju treba uvati. Izmeu ostalogzato to je Ratno ostrvo verovatno najvaniji znak koji obeleava identitet

Beograda. Ostrvo je ekoloki i prirodni rezervat, zatien zakonom kao

prirodno dobro, zatieno i urbanistikim planom gde se insistira na zelenom,

na vodi, na ouvanju privilegije ostrva da bude poplavljeno svake godine jer

tako eko sistem opstaje, tu se uva priroda onakva kakva je bila i ako se

izdri, ostee takva.

2.1.2. KALEMEGDAN SA PRISTANITEM

Kalemegdan je najvei beogradski park. Prostire se na povrsini od 53 hektara

i obuhvata sest celina:

Veliki Kalemegdan,

Mali kalemegdan,

Gornji Grad,

Donji Grad,

Savsku padinu i

Dunavsku padinu.

Prvo utrenje na ovoj lokaciji podigla su keltska plemena u treem veku pre

nove ere, pod imenom Singidunum. Kasnije, u vreme Rimljana ovde je

bazirana IV legija Flaviusa, i graansko naselje pored tvrave polako je

poelo da se razvija. Meutim, Singidunum su 441. potpuno zbrisali Huni.

Grad je obnovio car Justinijan, koji je Kalemegdan ogradio jakim zidinama

(Beograd je u to vreme bio deo Vizantijskog carstva). Slovensko ime Beograd

prvi put je zabeleeno u IX veku.

Kalemegdan, odnosno Beograd je u srpske ruke pao tokom vladavine kralja

Dragutina u XIII veku, ali se najvie razvio za vreme despota Stefana

Lazarevia, koji je i osniva srpske prestonice. On je stvorio jaku ekonomsku,

19


20/32

drutvenu i obrazovnu osnovu grada. Beograd ubrzo postaje najvea srpska

naseobina, a Stefan Lazarevi na gornjem gradu zida sebi tvravu. Nakon

njegove smrti, Beograd ponovo osvaja Austrougarska i on postaje jedan od

retkih gradova koji uspeva da zaustavi Turke i sprei njihov dalji prodor na

sever.

Beograd se prvi put uspeno odbranio od Turaka 1440, a drugi put 1456.

godine u uvenoj bici "Antemurale Christianitatis" (odbrana hrianstva), u

kojoj je Janos Hunyadi (Sibinjanin Janko) porazio sultana Mehmeda II. Ipak,

Turci 1521. godine osvajaju Beograd i grad ostaje u turskim rukama narednih

150 godina.

Godine 1688. Kalemegdan na kratko opet pada u austrijske ruke, a pobeda

1717. doputa im da ponu da razvijaju grad. Stilovi gradnje su se promenili i

izgled grada je iz orijentalnog preao u barokni. Postavljena je nova

odbrambena struktura iz koje datira i dananji zvezdast oblik tvrave.

Beograd se u to vreme smatrao neosvojivim - naalost, Austrija je grad

izgubila sporazumom 1739. godine i ne elei da ostavi Turcima tajne

savremene arhitekture, tokom svog povlaenja je sistematski razorila grad.

Poslednje veliko osvajanje grada dogodilo se 1807. tokom Prvog srpskog

ustanka, a Turci su 1867. konacno predali grad Mihailu Obrenoviu. Prema

recima Sigfrida Kapera, eskog knjievnika, koji je u to vreme, putovao kroz

Beograd, "gradsko polje je prualo alosnu sliku". Oko tvrave tada nije

uopte bilo zelenila, a prostor je bio zaputen i prljav. Tvravski bedemi, kao i

savska padina bili su obrasli divljom "ivicom". Takav Kalemegdan je zateen

i prilikom njegove predaje Srbima 1867. godine.

20


21/32

slika 10. Kalemegdan 1867. godine

Brisan prostor oko tvrdjave, koji su Turci zvali Kale - megdan (gradsko polje),zaintrigirao je prvog srpskog urbanistu Emilijana Josimovia da 1867. godine,

u delu "Objanjenije predloga za regulisanje onog dela Beograda to lei u

ancu" iznese ideju o izgradnji parka na prostoru tvravske glasije. Prva

sadnja obavljena je u jesen 1869. godine na delu Velikog Kalemegdana i u

gornjem Gradu oko zgrade Komande Tvrave, pod rukovodstvom pukovnika

Dragutina Zabarca. Potrebne sadnice su izvaene iz umskog podmlatka u

Koutnjaku, od kojih je danas u ivotu jos nekoliko lipa.

Do poetka prosecanja Savskog etalista, 1886. godine, izvedeno je jo jedno

vee podizanje zelenila. V. Kari (1887.) zanimljivo opisuje Kalemegdan u tom

periodu i posebno istie "divotan pogled na sve strane i pun zanimljivosti

Turci su ga stoga zvali Fiir bajir, tj. breg za razmiljanje.

"Prvi poznati planski dokument o ureenju parka nalazimo u planu Beograda

iz 1870. godine". Tu je Veliki Kalemegdan predstavljen mreom krivolinijskih

staza, sa gradskim zidinama i verovatno spontano razvijenim stazama naMalom Kalemegdanu, koji se protezao gotovo do dunavske obale.

Tek kada su vojne vlasti, 1890. godine, predale Veliki Kalemegdan na upravu

Beogradskoj optini poinje njegovo plansko ureenje i podizanje parka. U to

vreme je Kalemegdan imao svoj ivot i svoje zanimljivosti. Nedeljom i

21


22/32

praznikom je za posetioce svirala "vojena banda" vesele potpurije i vojne

mareve. Drutveni ivot se iz grada prenosio u gradski park.

Kao autor kasnije izvedenog projekta Velikog Kalemegdana, reenog

uglavnom u pejzanom stilu, smatra se arhitekta Milan Kapetanovi, profesorVelike kole. Ovo reenje zadrano je do 1914. godine. U to vreme je Mali

Kalemegdan bio i dalje zaputena livada. Tek krajem XIX veka, sa razvojem

urbanistike kulture u Srbiji, posebnu panju privlai ideja o raspisivanju

konkursa za ureenje Malog Kalemegdana.

Ureenje ovog dela parka je povereno arhitekti Jelisaveti Nai, koja je iz

nekoliko konkursnih radova usvojila neke elemente ureenja, ali je za

izvoenje preteno sluilo konkursno reenje Dimitrija T. Leka.

slika 11. Kalemegdan 1912.godine

Ratovi od 1912-1918. su zaustavili ureenje Kalemegdanskog parka, a ratna

razaranja su ga dosta opustoila. U periodu 1928/29. otpoeto je sa veom

rekonstrukcijom Gornjeg grada, kada Veliki Kalemegdan dobija dananji

izgled. Tvorac projekta je Aleksandar Krsti, pionir moderne hortikulture kod

22


23/32

nas i osniva gradske slube za brigu o zelenilu, pretee danasnjeg KP

"Zelenilo-Beograd".

Na ulazu iz Knez Mihajlove ulice formiran je dekorativni parter u

geometrijskom stilu, koji je kasnije, izgradnjom Spomenika zahvalnosti

Francuskoj, morao da pretrpi znatne izmene, ali je ipak zadrao isti stil.Tada su formirane terase za potrebe etalita i sporta, sa kojih se otvaraju

najlepi vidici na reke Savu i Dunav i njihova ostrva, na ravnice Banata i

Srema i valovite breuljke Srbije. Istovremeno je reeno i pitanje postavljanja

skulpture Ivana Metrovica "Pobednik", koja je, posle duih diskusija,

postavljena u Gornjem gradu, tako da dominira Ucem i celom okolinom.

Uporedo sa proirenjem i ureenjem Kalemegdana obnavljaju se i njegove

zelene povrine. Poseen je znatan broj stabala, da bi park dobio kulturniji

izgled, da bi se poboljsalo provetravanje i obezbedile due i bolje vizure.

Vegetacija je dopunjena mnogim vrednim vrstama drvea i iblja, kako

domaih, tako i egzota, pa park postaje jedno od najprivlanijih etalista

Evrope, to u prvom redu duguje prirodnom poloaju i izvanrednim

panoramama koje se pruaju sa njegovih terasa. U periodu pre II svetskog

rata zavrava se ureenje Zoolokog vrta i poetne sanacije u Donjem gradu.

Za vreme II svetskog rata Kalemegdan je pretrpeo znatna otecenja, a stotine

primeraka starog drvea, kao i deo tvrave su bili uniteni bombardovanjem.

Znaajniji radovi su preduzeti na ovom prostoru tek 1950. godine na njegovoj

obnovi i sanaciji, ali i danas su u toku stalne aktivnosti na deliminoj

rekonstrukciji i odravanju Kalemegdanskog parka. Park je dopunjen mnogim

sadrajima: objektima, parkovsko-arhitektonskim i skulpturalnim elementima.

Otvoren je i Vojni muzej sa eksponatima u slobodnom prostoru oko bive

zgrade Vojno-geografskog instituta, Muzej umarstva i lova, izlobeni paviljon

"Cvijeta Zuzori", postavljene mnoge biste naih velikana i brojne skulpture

koje kulturoloki obogauju prostor parka. U tvravskim rovovima ureene su

23


24/32

terase sa mnogim sportskim igralitima, tako da je Kalemegdan primio

mnoge karakteristike centralnog gradskog parka.

Ureenje parka je nastavljeno i danas, pa je pred kraj 1991. godine uredjeno

oko 6,5 ha zelenog prostora na potezu od crkve Svete Petke premaDonjogradskom bulevaru. Ovaj lep parkovski prostor sada predstavlja vezu

izmedju Opservatorije i sastava dveju reka.

Svojim izvanrednim poloajem, znaajnim objektima, spomenicima,

rekreativnim prostorima i nadasve svojom istorijom, koja datira jo iz rimskog

perioda, Kalemegdan stalno privlai mnogobrojne posetioce svih uzrasta da u

njemu nau zabavu i optimalne uslove za odmor, kao i mnogobrojne

zaljubljenike u prirodu i istoriju da istrauju njegovu prolost i oplemenjuju

sadanjost.

U svojoj dugoj i krvavoj istoriji, Kalemegdan je ruen preko 40 puta, a

posledice ratova i osvajanja su vidljive na dananjem izgledu tvrave. Na

odreenim mestima moe se videti nekoliko slojeva zidina razliite strukture i

naina gradnje, koji potiu iz razliitih istorijskih perioda.

slika 12. Kalemegdan danas

24


25/32

Beograd ima pristanite na Savi, ispod Kalemegdana, i kad se sa te strane

doplovljava rekama ili gleda sa Novog Beograda, gradska slika je najlepa,

silueta Tvrave koja izranja iz reke pleni svojom ubedljivou. Tako je sve dok

se gleda iz daljine, ta slika privlai i ne ostavlja nikoga ravnodunim, zapamenje je, a kad se doe na pristanite onda arolija nestaje, namernika

doekuje usko zemljite izmeu vode i eleznike pruge bez komunikacije sa

gradom. Pristanite je mesto gde rekoplovci dou i prvi put dotaknu tlo

grada, pa se oekuje da to bude gostoljubivo i privlano prihvatilite, da

osete da su dobrodoli.

Tu, du obale, na uskom keju, dominira dugaka niska zgrada (u beo-argonu

Beton hala) napravljena nekada davno za luki magacin gde je istovarivana

razna roba, te je i lik zdanja primeren toj nameni. Pozadi je elezniki tunel

koji vodi vozove u teretnu luku na Dunavu, a posle je Karaoreva ulica sa

tramvajskim inama kao nepremostiva prepreka pristupu u grad i Velikom

stepenitu. Opet bi se moglo govoriti o strahu Beograana od onoga to plovi

rekama i njima pristie...ali sada to nije tema.

Minimalistika arhitektura zaputene Beton hale neprimerena je onome to

se vidi kad se pogled podigne i usmeri gore, ka Tvravi. Dva razliita

doivljaja i teko spojiva, ak suprotstavljeni ambijenti koji nisu odavali lik

metropole na mestu kontakta, prvog utiska o gradu, na mestu gde je to

najvanije. Decenijama je to tako bilo, planiralo se uveliko ali, kao i uvek, bilo

je bezbroj razloga da sve ostane kako jeste: od nereene imovine,

nesporazuma oko koncepta, nadlenosti, samog opstanka zgrade, nejasnih

poruka onih to tite kulturna dobra, i nemo arhitekata da razumeju tako

jasnu i nedvosmislenu potrebu.

A onda je privatna inicijativa unela novu energiju, prepoznala vrednost mesta

gde sam objekat Beton hale i nije tako vaan. Napravljena je u jednom delu

galerija, iskazana jasnim savremenim arhitektonskim jezikom, koja emituje

poruku o novim vrednostima na kojima Beograd moe da temelji svoju

budunost. Tu ispod Kalemegdana taj dogaaj spaja na kreativan nain dva

25


26/32

vremena, stvarajui nov jedinstveni ambijent gde Tvrava dominira

arhitekturom, a Beton hala sadrajem. Delimino obnovljeno magacinsko

zdanje spremno je da novim sadrajem prihvati i u grad prenese poruku iz

sveta, na pristanitu koje je usputna taka na dunavskom putu, ali i da

putnici sliku o Beogradu odnesu u svet. Ako se tako nastavi, Beograd edobiti izlaz na reku i mogunost aktivne komunikacije sa okruenjem i

evropskom civilizacijom kojoj pripada.

Sledi stvaranje neophodne lake i jednostavne veze pristanita sa gradom.

Jedna od mogunosti je da se pristup gradu ostvari preko krova Beton hale

odakle bi peaki most vodio ljude ka Tvravi i Kosanievom vencu, a posle

bi se oni ve snali i osvojili centar grada. U Beton hali je, naravno, i mesto

putnikom servisu gde bi putnike saekala gostoljubivost Beograda.

slika 13. Beton hala

2.1.3. DESNA OBALA DUNAVA

Desna obala Dunava takoe predstavlja pogodan poligon za razvoj novih,

zanimljivih i korisnih sadraja u cilju isticanja znaaja beogradskog Ua i

prevlaenja novog lejera koji e se u vidu paukove mree iriti preko itavog

grada, polazei od ove kljune take. Re je pre svega o ogromnom zelenom

prostoru od hotela Jugoslavija, du obale Dunava do Brankovog mosta pa do

26


27/32

Bulevara Mihaila Pupina. Ukljuen je i prostor gde je smetena zgrada Palate

Federacije zajedno sa temeljima nekada zapoete izgradnje Muzeja

revolucije.

Na Novom Beogradu tamo gde je poinjao da se raa odmah posle Drugogsvetskog rata jedan novi grad, poeo je 1961. godine da nie i buja

jedinstveni park sveta Park prijateljstva.

Park prijateljstva ili Park Mira, nalazi se u priobalnoj zoni Novog Beograda, na

mestu gde se rukavac Dunava uliva u Savu i prostire se na povrini od 14

hektara. Po svom poloaju, ovaj deo predstavlja jedan od

najreprezentativnijih prostora grada. Nastao je na inicijativu i predlog

organizacije Pokreta mladih gorana Beograda u znak trajnog obeleavanjavremena odravanja Prve Konferencije efova drava i vlada vanblokovskih

zemalja, septembra 1961. godine. Idejno reenje za poetne radove uradio je

Vladeta orevi, inenjer umarstva iz Urbanistikog zavoda grada, a

naknadno je, 1965. godine, raspisan javni konkurs.Autor prvonagraenog

rada je bio poznati beogradski arhitekta, Milan Paliaki.

Na osnovu prvonagraenog konkursnog reenja uraen je deo projektne

dokumentacije u JKP Zelenilo-Beograd i ista je etapno realizovana narednihgodina. Park nije ni nakon vie od etiri decenije u potpunosti realizovan

prema zamisli arhitekte Paliakog. O parku se stara od samog poetka JKP

Zelenilo-Beograd.

Podizanje parka zapoelo je 31.08.1961. godine zasaivanjem sadnice

piramidalnog hrasta (Quercus robur fastigiata). Ovo prvo drvo zasadio je u

ime pokreta mladih gorana Srbije, tadanji predsednik Voja Lekovi.

U vreme Konferencije dravnici su posadili 26 sadnica platana (Platanus

acerifolia). Neki od njih su: Josip Broj Tito (07.09.1961. godine); DavaharlalNehru (Indija, 04.09.1961. godine); Gamal Abdel Naser (Egipat, 07.09.1961.

godine)

27


28/32

Centralni motiv parka je Aleja mira. Pored 26 platana koji su danas ve

odavno u petoj deceniji na sredinjem delu aleje nalazi se stilizovana

skulptura okamenjenog cveta (autor vajar Lidija Mii).

iroka aleja poploana je kamenim ploama a svako drvo obeleeno je i

zatieno.

Platani posaeni u vreme Prve Konferencije vanblokovskih zemalja bili su

pretea potonjeg zelenog kompleksa, na kome je vie od sto najuglednijih

dravnika sveta ostavilo obeleje nenom brezom, lipom, javorom ili nekom

drugom biljkom.

Neki od njih su: Indira Gandi (Indija, 12.08.1968. godine); Riard Nikson (SAD,

07.08.1970. godine); Kraljica Elizabeta II (Engleska, 18.10.1972. godine); Vili

Brant (Nemaka, 17.04.1973. godine); Olaf Palme (vedska, 18.03.1975.

godine): Leonid Ili Brenjev (SSSR, 16.09.1976. godine); Valeri iskar Desten

(Francuska, 07.12.1976. godine); Hua Kuo Feng (Kina, 22.08.1978. godine);

Mohamed Hosnu Mubarak (Egipat, 07.09.1982. godine); Fransoa Miteran

(Francuska, 15.12.1983. godine); Jon Ilijesku (Rumunija, 04.09.1991. godine) i

mnogi drugi.

Pre dve godine, posle pauze vie od jedne decenije, obavljena je spomen

sadnja u Parku u tri navrata. Prvo, povodom manifestacije mladih Eyof

(sadnju su obavili predsednik Olimpijskog komiteta, ak Rot, predsednik

Olimpijskog komiteta Srbije, Ivan urkovi i predstavnici drava uesnica),

zatim, lanovi rok grupe The Rolling stones a poslednje simbolino

zagrtanje i zalivanje spomen drveta obavljeno je povodom odravanja este

Ministarske konferencije ivotna sredina za Evropu u oktobru mesecu.

Ovaj javni prostor predstavlja veliku vrednost Novog Beograda, ali je sada

naalost nedovoljno aktivan i nekako otuen iz gradske matrice. Pored

Muzeja savremene umetnosti i splavova na rekama nema nikakvih sadraja,

osim nedovoljno ureenih zelenih povrina. Zaista je potrebno takvu

dragocenost srediti i uiniti je dostupnom, ali takoe i upotpuniti sadrajima

po ugledu na velike parkove iz evropskih gradova.

28


29/32

slika 14. Park Mira

III

3.1. BEOGRAD KAO SISTEM POZORNICA

Polazei od prethodnog tumaenja beogradskog Ua, ceo grad se moe

posmatrati kao sistem pozornica gde se mnoge i razliite scene, spremne za

nadolazee i mogue dogaaje, menjaju, ali ipak tek kad se sve pregleda i

sloi po nekom redu. Postoje samo dve osnovne vrste, kasnije iz njih

proizilaze i druge, ne manje originalne, ali ... . Jedna je stalna, dugo stoji i za

nju pravljena scenografija traje vekovima, po njoj se grad i prepoznaje:

Kalemegdan sa Pobednikom, Terazije sa vizurom nizbrdo na reku, obale

Dunava, i tu su scenske i scenografske promene spore i ne tako este. Druga

vrsta scene je ona povremena, promenljiva, neki put namenjena za jednu

no, koja se menja od prilike do prilike i odlazi u zaborav im je neka druga

smeni, osim u seanju nekih uesnika koji su u toj privremenoj sceni doiveli

svoj zvezdani trenutak i bili u njoj glavni glumac, bar za tren. I u jednoj i u

drugoj postavci dogaa se gradski ivot, gradska vreva je estoka ili sasvim

mirna, a graani su istovremeno i glumci i direktni uesnici i gledaoci. Takav

izbor im je po volji, mada nije uvek jasna podela na ove dve vrste prisutnih,

jer u gradu nema podele na binu i gledalite, ve kao u nekim avangardnim

29


30/32

pozorinim predstavama, sve je ujedinjeno u stvarni ili virtuelni prostor, kako

kome odgovara.

Pored nejasnoe o ulozi onoga ko je tu doao, osobenost gradske pozornice je

da nikada, ali nikada, nije jasno ta je prolost a ta sadanjost, gde jevremenska granica, ta postaje seanje?... Ljudi samim okupljanjem ili ak

besciljnim hodanjem ulicom, zastankom na trgu ili pred izlogom, stvaraju

dogaaj, ugoaj ili neku nevolju, i taj stvoreni dogaaj, bilo da je namerno

organizovan i reiran sa scenarijom ili je nastao spontano i neoekivano,

samim svojim odigravanjem odmah postaje deo prolosti. To je ustvari

sutina gradske dinamike, brisanje granica izmeu onog to je sada i onog

to se dogodilo, ali razjanjavanje ove situacije moe ozbiljno da ugrozi

aroliju opstanka grada kao uostalom i svako drugo odreivanje i stvaranje

virtuelne istine.

Budunost je druga pria. Postojae, na primer, metro i onda e se u tom

novostvorenom dekoru dogaati neki dogaaji sasvim drugaiji od onih koji

se sada mogu desiti jer e scenografija metroa biti neto sasvim novo i

uslovie neke nove predstave i snovienja, dae mati sasvim drugaiji i neki

put neoekivani podsticaj. Budui dogaaj je vizija kojoj se tei i koja se

prieljkuje, pa gradska pozornica i jeste mesto da se sada, u ovom trenutku

to i dogodi, samo treba biti tu. Mada se scenografija uvek i u principu pravi po

nekom dramskom tekstu ili scenariju (komediji, tragediji, i sl...), u gradu je to

malo drugaije, postoji mogunost, a iskustvo kae da je to i vrlo verovatno,

da stvorena scena moe pri kreiranju samo da nasluti dogaaje a da oni posle

krenu svojim tokom.

U gradu je, zadovoljavajui razliite potrebe korisnika, mogue pretvarati

neke trenutke tuge ili nevolje u spektakularne pobednike scene pune

optimizma, gde glumci i gledaoci, (i jedni i drugi su graani), za trenutak na

sve zaborave i identiifikuju se sa blistavom scenom, a to traje dok su na njoj

ili oko nje gde se stvarnost zanemaruje a predoeni svetlucavi ambijent

postaje realni okvir za oseanja i misli pa se tako i neke elje bar za trenutak

ostvare.

30


31/32

Beograd je zato udo nevieno sa svojom otvorenom pozorinom scenom gde

bi svako trebao da pronae i izabere svoje mesto i ulogu i tako se uklopi u

raznoliko proarani sistem gradskih sadraja.

3.2. PROJEKTANTSKO VIENJE UA IZMEU PROLOSTI I

BUDUNOSTI

Kao to prostor poseduje neku svoju prolost, tako je pred njim i budunost,

dodue delimino saglediva. Projektantsko vienje zaustavlja samo jedan

trenutak kontinualnog meuodnosa korisnika i prostora u bliskoj budunosti. I

ta budunost ima svoju budunost koju ne moemo u potpunosti kontrolisati.

Mogue je samo ponuditi obrazac organizacije okruenja primerenog

ljudskom ponaanju u prostoru i vremenu, kao predmet kontinualne

promene i usaglaavanja.

Ali svakako, on ima izuzetno jak uticaj na ono to e se dalje odvijati na tom

podruju. U budunosti e svakako predstavljati neto u odnosu na ta e

neki sledei sloj grada morati da se nadovee, po ugledu na ta e se moda

razvijati, emu e se prilagoditi. Zato je kreiranje jednog ovako vanog

prostora velika odgovornost i zahteva veliku panju i promiljenost. Jer,

logino, to je prostor vei i na istaknutijoj poziciji, ima vei znaaj i iri uticaj

i na svoje okruenje. Moda je i to jedan od razloga zato su obale nedovoljno

ureene. Ljudi se zapravo plae da povuku neki znaajniji potez. Godinama se

osmiljavaju planovi, predlau razliite ideje, ali konkretnog izvoenja ba i

nema. Zato je moda reenje u postepenom kreiranju lejera, koji e odisati

lakoom, elastinou i fleksibilnou. Potrebno je povlaiti lagane, dobro

osmiljene poteze, vui linije koje izmeu ostavljaju dovoljno mesta za

razmiljanje. Treba izbegavati jake, ishitrene ili isuvie naglaene intervencije

na ovom prostoru. Ali zato nikako ne treba ni stajati u mestu, usteui se

pritom bilo kakvog pokuaja koji bi se mogao izvesti na beogradskom Uu.

31


32/32

Literatura:

1. Vujovi Branko, Beograd u prolosti i sadanjosti, Beograd: IDEA:

Vojnoizdavaki zavod, 2003.

2. Ureivaki odbor: Pavle Savi, Vojislav uri, Rade Kui, Risto Toi i

Milan okovi, Beograd useanjima 1919 1929,Beograd: SRPSKA

KNJIEVNA ZADRUGA, 1980.

3. Vujovi Branko, Beograd kulturna riznica, Beograd: IDEA:

Vojnoizdavaki zavod, 2003.

4. Miunovi Ljubo, Savremeni renik stranih rei, Beograd: GLOBUS

M, 2006.

5. Perovi Milo , Srpska arhitektura XX veka, Beograd: knjiara

Arhitektonskog fakulteta.

Korieni internet sajtovi:

1. www.heritage.sr.gov.yu

2. www.beograd.org.yu

3. www.eko.bg.gov.yu
http://www.heritage.sr.gov.yu/http://www.beograd.org.yu/http://www.eko.bg.gov.yu/http://www.heritage.sr.gov.yu/http://www.beograd.org.yu/http://www.eko.bg.gov.yu/

Documents

AUTENTICNO U ARHITEKTURI BEOGRADA - BEOGRADSKO UŠĆE