Autobuska stanica

Saobraćajani fakultet Katedra za terminale u drumskom saobraćajuPredmet: Autobaze i autostanice

Prvi projektni zadatak:

IDEJNO-TEHNOLOŠKIIDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKEPROJEKAT AUTOBUSKE

STANICESTANICE

profesor:Dr. Nikola Putnik, dis

Dr. Nada Milosavljević, dis

asistent:Darko Vujin, dis

student:Žika Pavlović

PRVI PROJEKTNI ZADATAKIDEJNO-TEHNOLO ŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE strana 2 od 31

Beograd, januar 200?.

Sadržaj


0. Uvod

Na zahtev investitora se izrađuje idejno-tehnološko rešenje autobuske stanice koje je bazirano na razrađenom tehnološkom procesu prijema i otpreme svih kategorija korisnika autobuske stanice.

Organozovane površine gde putovanja autobusom počinju ili se završavaju, mesta gde se obavlja kontakt između putnika, sa jedne strane, i transportnih sredstava, sa druge strane, odnosno mesta gde se zadovoljavaju različite potrebe korisnika nazivaju se autobuske stanice. Cilj izgradnje autobuske stanice je da se na jednom mestu ponudi organizovana i kvalitetna usluga korisnicima autobuske stanice, a to su: putnici u dolasku, putnici u odlasku, putnici u tranzitu, zatim pratioci i posetioci, zaposleni u autobuskoj stanici i osoblje autobusa.

Na osnovu podataka o merodavnom broju putnika autobuske stanice u projektnoj godini qα = 850 [put/h], procenta svakodnevnih migranata koji putuju sa autobuske stanice i = 28,3 % kao i na osnovu lokacije potrebno je:

- Utvrditi karakteristike korisnika autobuske stanice- Definisati elemente sadržaja autobuske stanice- Definisati detaljnu distribuciju korisnika putničke zgrade- Izvršiti proračun kapaciteta svih elemenata sadržaja autobuske stanice- Izvršiti prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja autobuske stanice na

kompleksu date lokacije- Izvršiti prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja putničke zgrade i

definisati način prijema i otpreme putnika i autobusa u zoni autobuske stanice- Utvrđivanje karakteristika korisnika autobuske stanice


1. Utvđivanje karakteristika korisnika autobuske stanice

1.1 Merodavni broj putnika

1.1.1 Procenat svakodnevnih migranata koji putuju sa autobuske stanice

1.2 Merodavni broj korisnika

1.2.1 Procenat pratilaca i posetilaca

obrazac [3.1]

1.2.2 Broj pratilaca i posetilaca

1.2.2.1 Merodavan broj korisnika

1.3 Srednje vreme boravka korisnika na autobuskoj stanici

[obrazac 3.3]

1.4 Stepen korišćenja pratećeg sadržaja

[obrazac 3.7]

1.5 Broj korisnika pratećeg sadržaja

1.5.1 Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa

δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusaa - broj polazaka u merodavnom satu


1.5.1.1 Srednji broj mesta

usvojeno:

usvojeno:

usvojeno:

1.5.1.2 Koeficijent iskorišćenja kapaciteta

usvojeno:

usvojeno:

Sada se može izračunati:

Broj polazaka u merodavnom satu a

Broj jednovremenih polazaka autobusa

Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa:

Broj korisnika pratećeg sadržaja


2. Definisanje elemenata sadržaja autobuske stanice

2.1 Stanični pretprostor- pešački prilaz- parkiralište putničkih vozila- taksi stajalište- stajalište JGPP –a

2.2 Putnička zgrada- osnovni sadržaj- prateći sadržaj- sadržaj za zaposlene

2.2.1 Elementi osnovnog sadržaja putničke zgrade

- šalteri za informacije- šalteri za prodaju karata- hol- toalet- garderoba

2.2.2 Elementi pratećeg sadržaja putničke zgrade

Ugostiteljstvo- kiosci za hranu i piće- bife (snack bar)- ekspres restoran- poslastičarnicaTrgovina- kiosci za novine i duvan- klasična prodavnica- samoposlugaUsluge- banka- pošta- turist biro - hemijsko čišćenje- foto automat- čišćenje cipela- pravljenje ključeva- cvećara- telefonZabava

2.2.3 Elementi putničke zgrade za zaposlene

- kancelarija šefa stanice- kancelarija sekretarice šefa stanice- kancelarija dispečera – nije u put zgradi- kancelarija otpravnika- soba za boravak vozača- likvidatura- depo karata- blagajna- obračun pazara- toalet- čajna kuhinja- ostava- podstanica centralnog grejanja- komunikacije 30% od površine


3. Definisanje detaljne distribucije korisnika putničke zgrade

3.1 Detaljna distribucija elemenata osnovnog sadržaja putničke zgrade

Šalteri za informacije [2 – 6]% od Qm usvojeno kih = 3%Šalteri za prodaju karata 100% qα Toalet [8 – 12]% od Qm usvojeno ω = 9%Garderoba [1 – 3]% od Qm usvojeno g = 1%Hol Kasnije će biti izračunat

3.2 Detaljna distribucija elemenata pratećeg sadržaja putničke zgrade

Element sadržaja % odμ

(kor/min)λ

(kor/h)λ

(kor/min)

OSNOVNI SADRŽAJ Šalteri za informacije 3% od Qm Proračun 35,28 0,59Šalteri za za prodaju karata 100% od qα Proračun 850,00 14,17

Toalet w = [8 - 12 %] 9% od Qm Proračun 105,84 1,76

Hol40% sedenje

Proračun

60% stajanje

Garderoba g = [1 - 3 %] 1% od qα Proračun 8,50 0,14

UGOSTITELJSTVO 40% od Qmp 174 2,9000

Kiosci za prodaju hrane i pića 50% od QmpUG 1,00 87 1,4500

Bife (Snack Bar) 20% od QmpUG 0,10 35 0,5833

Ekspres restoran 15% od QmpUG 0,07 26 0,4333

Poslastičarnica 15% od QmpUG 0,10 26 0,4333

TRGOVINA 40% od Qmp 174 2,9000

Kiosk za prodaju novina i duvana 55% od QmpTR 1,40 96 1,6000

Klasična prodanica 25% od QmpTR 0,33 44 0,7333

Samoposluga 20% od QmpTR 0,53 35 0,5833

UGOSTITELJSTVO 13% od Qmp 57 0,9500

Banka 35% od QmpUS 0,53 20 0,3333

Pošta 15% od QmpUS 0,53 9 0,1500

Turist biro 7% od QmpUS 0,53 4 0,0667

Hemijsko čišćenje 5% od QmpUS 0,53 3 0,0500

Fotoautomat 10% od QmpUS 0,30 6 0,1000

Čišćenje cipela 5% od QmpUS 0,20 3 0,0500

Pravljenje ključeva 5% od QmpUS 0,20 3 0,0500

Cvećara 5% od QmpUS 0,53 3 0,0500

Telefon 13% od QmpUS 0,33 7 0,1167

ZABAVA 7% od Qmp 0,06 31 0,5167


4. Proračun kapaciteta svih elemenata sadržaja autobuske stanice

4.1 Metodologija proračuna

1. Usvaja se kriterijum za verovatnoću opsluge Pops:

za elemente osnovnog sadržaja P’ops ≥ 0,99za elemente pratećeg sadržaja P’ops ≥ 0,95

2. Usvaja se kriterijum za vreme čekanja na opslugu t:

za šaltere za informacije t = 1 minza šaltere za prodaju karata kod kojih postoji potpuna ispomoć t = 1 minza toalet t = 1 minza garderobu t = 1 minperoni za dolazak t = 1 minza sve elemente pratećeg sadržaja t = 5 minparking za autobuse t = 5 min

3. Proračun parametara: λ, μ, ρ

λ - intezitet ulaznog potoka korisnika [kor/h; kor/min]μ - intezitet potoka opsluženoh korisnika [kor/h; kor/min] ρ - srednji broj klijenata koji pristupaju u sistem masovnog opsluživanja za srednje vreme opsluživanja jednog korisnika

4. Pretpostavlja se broj kanala opsluge n

5. Izračunava se srednji broj korisnika koji pristupa u SMO po jednom kanalu opsluživanja α

6. Izračunava se verovatnoća zauzetosti svih kanala opsluživanja Pn

7. Izračunava se verovatnoća opsluživanja Pops.

8. Poređenje izračunatog i pretprostavljenog Pops

ako je Pops < P’ops usvaja se novi broj kanala opsluživanja n1 > npostupak se ponavlja od petog koraka dok se ne zadovolji kriterijum za Pops

ako je Pops > P’ops


postupak se ponavlja sa n1 = n - 1 brojem kanala


4.2 Elementi osnovnog sadržaja

4.2.1 Informacije

Intezitet ulaznog potoka:

obrazac [3.36]

gde je:

δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusaQm - merodavni broj korisnikaki - procenat korisnika koji traže informacijeh - procenat korisnika koji traže šaltersku informaciju

Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa δ [-]Merodavan broj korisnika Qm [kor/h]

Procenat korisnika koji traže informacije ki · h [%]

Intezitet ulaznog potoka λ [kor/min]

Intezitet potoka opsluženih klijenata

obrazac [3.35]

Vreme opsluge [10 - 20] sekundi tops [sec]Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [kor/min]

Vreme čekanja na opsluživanje tč 1,00 [min]Srednji broj korisnika koji pristupaju u SMO ρ [kor/min]

ŠALTERI ZA INFORMACIJE

n Pn,ρ Rn,ρ Rn,ρ [tab.] α Pn Pops

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno šaltera


4.2.2 Šalteri za prodaju karata

Intezitet ulaznog potoka

obrazac [3.37]

gde je:qα - merodavni broj putnikaδ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusaη - koeficijent kupovine više karata od strane jednog korisnika

Merodavni broj putnika qα [put/h] Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa δ [-]

Koeficijent kupovine više karata [1,3 – 1,5] η [-]

Intezitet ulaznog potoka λ [put/min]


obrazac [3.35]

Vreme opsluge [28 - 56] sekundi tops [sec]Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [put/min]

Vreme čekanja na opsluživanje tč 1,00 [min]Srednji broj korisnika koji pristupaju u SMO ρ [put/min]

ŠALTER ZA INFORMACIJE


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno šaltera


4.3 Hol

obrazac [3.39]

gde je:an - broj jednovremenih polazaka autobusa [aut/h]zsr - prosečan broj mesta u autobusu [put/aut]γ - koeficijent iskorišćenja autobusaqo - broj pratilaca i posetilaca [kor/h]po - procenat korišćenja osnovnog sadržajaqα - merodavni broj putnika [put/h]

Broj jednovremenih polazaka autobusa an [aut/h]Prosečan broj mesta u autobusu zsr [put/aut]

Koeficijent iskorišćenja autobusa γ [-]

Broj pratilaca i posetilaca qo [kor/h]

Procenat korišćenja aosnovnog sadržaja po [%]

Merodavni broj putnika qα [put/h]

Korisnika jednovremeno KČ [kor. jednov.]

Usvaja se da: 40% korisnika sedi, pri čemu svaki od njih zauzima površinu od 0,63m2, dok60% korisnika stoji zauzimajući površinu od po 0,35m2, tako da je površina hola autobuske stanice:

Procenat korisnika koji sede 40 [%]Procenat korisnika koji stoje 60 [%]

Korisnik koji sedi zauzima jediničnu površinu: 0,63 [m2]

Korisnik koji stoji zauzima jediničnu površinu: 0,35 [m2]

Površina potrebna za sedenje [m2]Površina potrebna za stajanje [m2]

Ukupna potrebna površina hola [m2]


4.3.1 Garderoba

Intezitet ulaznog potoka obrazac [3.40]

gde je:qα - merodavni broj putnika [put/h]δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusag - procenat putnika koji koriste garderobubp - broj prtljaga po putniku


obrazac [3.35]

Merodavni broj putnika qα [put/h] Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa δ [-]Procenat putnika koji koriste garderobu korisnika [1,3 – 1,5]

g [%]

Broj prtljaga po putniku [≈ 1,5] bp 1,5 [koleta]

Intezitet ulaznog potoka λ [kol/h]

Vreme opsluge [≈ 2h] tops [h]Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [kol/h]

Vreme čekanja na opsluživanje tč [min]Srednji broj korisnika koji pristupaju u SMO ρ

GARDEROBA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno šaltera


4.3.2 Toalet


obrazac [3.41]

gde je:Qm - merodavni broj korisnika [kor/h]δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusaw - procenat korisnika koji koriste toalet

Merodavni broj korisnika Qm [kor/h] Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa δ [-]

Procenat korisnika koji koriste toalet [1,3 – 1,5] w [%]

Intezitet ulaznog potoka λ [kor/min]


obrazac [3.35]

4.3.2.1 Muški

Intezitet ulaznog potoka λ/2 [kor/min]Vreme opsluge tops [min]

Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [kor/min]


TOALET - MUŠKI


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno kabina


4.3.2.2 Ženski

Intezitet ulaznog potoka λ/2 [kor/min]Vreme opsluge tops [min]

Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [kor/min]


TOALET - ŽENSKI


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno kabina


4.4 Elementi autobuskog prostora

4.4.1 Peroni za dolazak


obrazac [3.42]

gde je: qα - merodavni broj putnika [put/h]δ’ - koeficijent jednovremenih dolazaka autobusazsr - prosečan kapacitet autobusa (putnika po autobusu)γ’ - koeficijent iskorišćenja autobusa u dolasku

Merodavni broj putnika qα [put/h] Koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa δ’ [-]

Prosečan kapacitet autobusa (putnika po autobusu) zsr [put/aut]

Koeficijent iskorišćenja autobusa u dolasku γ’ [-]

Intezitet ulaznog potoka λ [put/min]


obrazac [3.35]

Vreme opsluge [1,5 - 3,0] minuta tops [min]Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [aut/min]


PERONI ZA DOLAZAK AUTOBUSA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno perona


4.4.2 Peroni za odlazak


obrazac [3.44]

gde je:qα - merodavni broj putnika [put/h]δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusaν - vreme ranijeg dolazka autobusa u odnosu na vreme polaska [min]zsr - broj mesta u autobusu [put]γ - koeficijent iskorišćenja autobusaε - koeficijent iskorišćenja perona

Merodavni broj putnika qα [put/h]Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa δ [-]

Vreme ranijeg dolazka autobusa ν [min]

Broj mesta u autobusu zsr [put]

Koeficijent iskorišćenja autobusa γ [-]

Koeficijent iskorišćenja perona ε [-]

Perona za odlazak E [perona]


4.4.3 Ugostiteljstvo

4.4.3.1 Kiosci za prodaju hrane i pića

Intezitet ulaznog potoka λ [kor/min]Intezitet potoka opsluženih klijenata μ [kor/min]


KIOSCI ZA PRODAJU HRANE I PIĆA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno kioska

4.4.3.2 Bife



BIFE


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


4.4.3.3 Ekspres restoran



EKSPRES RESTORAN


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta

4.4.3.4 Poslastičarnica



POSLASTIČARNICA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


4.4.4 Trgovina

4.4.4.1 Kiosci za prodaju novina i duvana



KIOSCI ZA PRODAJU NOVINA I DUVANA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno kioska

4.4.4.2 Klasična prodavnica



KLASIČNA PRODAVNICA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno


4.4.4.3 Samoposluga



SAMOPOSLUGA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno

4.4.5 Usluge

4.4.5.1 Banka



BANKA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno 3 šaltera


4.4.5.2 Pošta



POŠTA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno

4.4.5.3 Turist biro



TURIST BIRO


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


4.4.5.4 Hemijsko čišćenje



HEMIJSKO ČIŠĆENJE


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta

4.4.5.5 Fotoautomat



FOTOAUTOMAT


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


4.4.5.6 Čišćenje cipela



ČIŠĆENJE CIPELA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta

4.4.5.7 Pravljenje ključeva



PRAVLJENJE KLJUČEVA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


4.4.5.8 Cvećara



CVEĆARA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta

4.4.5.9 Telefon



TELEFON


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno kabina


4.4.6 Zabava



ZABAVA


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Usvojeno mesta


Element sadržaja njedinična površina

P[m2]

OSNOVNI SADRŽAJ Šalteri za informacije 1 6,15 6,15


Šalteri za za prodaju karata 9 6,15 55,35

Toalet muški 5 2,80 14,00ženski 6 2,25 13,50

Holsedenje 40% 0,63 109,23stajanje 60% 0,35 91,03

Garderoba g = [1 - 3 %] 45 15,00UGOSTITELJSTVO Kiosci za prodaju hrane i pića 2 8,27 16,54Bife (Snack Bar) 9 1,97 20,87Ekspres restoran 10 1,97 45,85Poslastičarnica 8 1,97 19,88TRGOVINA Kiosk za prodaju novina i duvana 2 8,27 16,54Klasična prodanica 4 15,00 60,00Samoposluga 2 15,00 30,00UGOSTITELJSTVO Banka 2 5,00 10,00Pošta 1 5,00 5,00Turist biro 1 5,00 5,00Hemijsko čišćenje 1 5,00 5,00Fotoautomat 2 1,50 3,00Čišćenje cipela 2 2,00 4,00Pravljenje ključeva 2 2,00 4,00Cvećara 1 3,00 3,00Telefon 2 0,00 0,00ZABAVA 13 2 26,00EL. SADRŽAJA PUT. ZGRADE ZA ZAPOS. Kancelarija šefa stanice 16,00Kancelarija sekretarice šefa stanice 9,00Kancelarija dispečera – nije u put zgradi 12,00Kancelarija otpravnika 12,00Soba za boravak vozača 20,00Likvidatura 12,00Depo karata 12,00Blagajna 12,00Obračun pazara 16,00

Toaletmuški x2 8,00ženski x2 7,00

Čajna kuhinja 6,00Ostava 6,00Podstanica centralnog grejanja 20,00Komunikacije 30% od površine 50,40UKUPNA POVRŠINA PUTNIČKE ZGRADE 797,33

5. Prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja autobuske stanice

Prilikom izrade idejno tehnološkog rešenja autobuske stanice korišćeni su kriterijumi za razmeštaj osnovnih i pratećih sadržaja autobuske stanice, sa ciljem da budu zadovoljene potrebe i korisnika autobuske stanice i prevoznih sredstava.

Lokacija L14 autobuske stanice je ukupne površine 20.000 m2.


Na crtežu 1 data je organizacija osnovnih celina autobuske stanice koju čine stanični predprostor, putnička zgrada i autobuski prostor. Ispoštovan je kriterijum da je ulaz u putničku zgradu okrenut ka centru grada, čime je obezbeđen direktan pristup korisnicima. U neposrednoj blizini ulaza u putničku zgradu se nalazi stajalište za linije JGP, za koje je postavljena niša dovoljna za zaustavljanje jednog vozila.

Parkiralište putničkih vozila kapaciteta 43 mesta (parkiranje pod uglom od 90o) objedinjeno je sa stajalištem taksi vozila postavljenim pod uglom od 0o. Komunikacija je jednosmerna, a sa aspekta pešaka je bitno da je pešačko kretanje relativno malo, kao i da se stajalište i parkiralište nalaze u blizini dolaznih perona.

Putnička zgrada, površine 931,25 m2, se nalazi između staničnog predprostora i autobuskog prostora. Ulaz u putničku zgradu je orijentisan prema centru grada, a širina ulaza i izlaza iz putničke zgrade na odlazne perone iznosi 3,2m.

Peroni za dolazak su postavljeni pod uglom od 0o koji je najpovoljniji kod dolaznih perona jer je lak prilazak.

Za sve perone i pripremno parkiralište je obezbeđen prostor za kretanje i traka za manevrisanje dovoljne širine.

Od perona za dolazak autobusi nastavljaju kretanje ka pripremnom parkiralištu, koje ima 24 mesta, a parkiranje se ostvaruje pod uglom od 45o. Proračunom je utvrđeno da je potrebno 8 perona za odlazak, gde se vozila parkiraju pod uglom od 45o hodom unapred.

Ulaz, kretanje i izlaz autobusa iz zone autobuske stanice regulisani su rampama, jednosmernom šemom kretanja, kao i saobraćajnim propisima. Na ulazu i izlazu u autobuski prostor postavljeni su pešački prelazi, sa odgovarajućom vertikalnom signalizacijom.

Putnički deo perona je natkriven nadstrešnicom pri čemu se vodilo računa o njenoj visini i postavljanju stubova kako ne bi dolazilo do oštećenja autobusa. Postavljena je i ograda visine 2m, da bi se sprečilo neželjeno kretanje pešaka.

6. Prostorni razmeštaj osnovnog i pratećeg sadržaja putničke zgrade

Na crtežu broj 2: Idejno tehničko rešenje putničke zgrade, prikazan je raspored osnovnih, pratećih i elemenata sadržaja za zaposlene, čije su površine pojedinačno predstavljene u tabeli Površina putničke zgrade.


Elementima sa najvećom posećenošću data je prednost pri razmeštaju, pa obzirom da je prioritet svakog putnika kupovina karata ili dobijanje odgovarajućih informacija šalteri za informacije i kupovinu karata su postavljeni u blizini ulaza. Proračunom je utvrđeno da su potrebni jedan šalter za informacije i devet za prodaju karata. Iza šaltera se nalazi neophodan sadržaj za zaposlene: kancelarije šefa stanice, sekretarice, dispečera, otpravnika, soba za boravak vozača, toalet itd.

Centralni deo stanice pripada holu gde je smeštena organizovana površina za čekanje i zabava, a elementi pratećeg sadržaja se nalaze po njegovom obodu: prodavnica, samoposluga, bife, klasičan restoran, poslastičarnica, pošta, banka, hemijsko čišćenje, kiosk za hranu i piće, kiosk za novine i dve telefonske govornice.

Garderoba je potrebna korisnicima u putničkoj zgradi pa je smeštena odmah po ulazu u zgradu kako bi se olakšalo putnicima koji imaju veći prtljag.

Toalet kao bitan elemenat putničke zgrade je postavljen tako da bude lako uočljiv i dostupan.

7. Definisanje načina prijema i otpreme putnika

Zakonski odredjenom identifikacijom autobusa u prispeću, utvrdjuje se autobuska linija sa koje on dolazi, prevoznik i vreme pristajanja autobusa u stanicu. Kontrolna služba, koja je zadužena za ovaj posao, nalazi se u kontrolnom centru. Pristigli autobus se šalje na dolazni peron ili na pripremno parkiralište.


Ukoliko se dogodi da autobus čiji je polazak predvidjen nije na vreme postavljen na peron za odlazak, kontrolni centar obaveštava otpravnika koji ispituje i eventualno otklanja uzrok, i o tome obaveštava kontrolni centar. Uz pomoć razglasne stanice putnici se obaveštavaju o promeni reda vožnje i veličini kašnjenja. Napuštanje perona za odlazak od strane autobusa detektuje se automatski u centru putem detektora pristupa.

Putnici u odlasku na autobusku stanicu stižu linijama JGPP-a, taksijem, ili privatnim automobilom. Po ulasku u putničku zgradu oni koji nemaju kartu kupuju je na šalteru za kupovinu karata. Putnici ili korisnici kojima je potrebna neka vrsta informacija vezano za delatnost autobuske stanice mogu ih dobiti na šalterima za informacije. Putnici se, ukoliko imaju dovoljno vremena do polaska mogu koristiti nekim od elemenata osnovnog ili pratećeg sadržaja u okviru putničke zgrade. Ako ipak za to nemaju vremena oni odlaze direktno na perone za odlazak, gde izvršavaju ukrcaj i odlazak sa autobuske stanice u željenom pravcu.

Putnici u dolasku, sa dolaznih perona odlaze direktno na stajalište JGPP-a, do taksi stanice, parkinga za putničke automobile ili ulaze u putničku zgradu da bi ostvarili neke svoje potrebe, ili eventualno da bi sačekali neki drugi autobus ukoliko su u tranzitu.

Autobusi koji pristižu na autobusku stanicu se prvo postavljaju na dolazne perone, da bi iskrcali putnike, a zatim se, u zavisnosti od blizine njihovog sledećeg polaska ili parkiraju na pripremni parking ili odmah postavljaju na perone za odlazak.

Autobusi se, po ulasku na autobuski prostor , kreću :- na perone za dolazak, pa na perone za odlazak- na perone za dolazak, pa na pripremno parkiralište pa na perone za odlazak- na perone za odlazak, pa na izlaz autobuske stanice- na pripremno parkiralište, pa na perone za odlazak

Autobuska stanica je opremljena savremenim kompjuterskim sistemom naplate karata pa se karte mogu rezervisati i kupiti za bilo koji dan i pravac unapred, jer postoji baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci. Baza podataka sadrži red vožnje svih prevoznika i ona je povezana sa oglasnom tablom promenjivog sadržaja koja se nalazi unutar zgrade i na peronima za odlazak.

Documents

Autobuska stanica