Autorsko Pravo Skripta Kolokvijum

7/27/2019 Autorsko Pravo Skripta Kolokvijum

http://slidepdf.com/reader/full/autorsko-pravo-skripta-kolokvijum 1/28

Глава трећаГлава трећаАУТОРСКО ПРАВОАУТОРСКО ПРАВО

Поглавље I Поглавље I ОПШТИ ПОЈМОВИ О АУТОРСКОМ ПРАВУ

Појам ауторског права

Као посебна грана права, ауторско право је настало у 19. веку, али је онопостојало још од настанка цивилизације - човек је још у праисторији сликао, певао,играо.

Ауторско право се може посматрати у објетивном и субјективном смислу. Ауторско право у објективном смислу представља скуп правних прописа и

норми којима се регулишу друштвени односи и појаве у везиса стварањем иискоришћавањем ауторског дела у области књижевности, науке или уметности.

Ауторско право у субјективном смислу представља право признато аутору на

основу норми објективног ауторског права, а по основу интелектуалногстваралаштва.

Две су основне разлике између права индустријске својине и ауторског права -прва је у предмету: права индустријске својине настају у области привреднеделатности, а ауторска у области књижевности, науке и уметности, речју - култури;и друга у начину настанка субјективног права: права индустријске својине настајудоношењем решења у управном поступку, а ауторска права самим чиномстварања.

Једна од разлика је и та што се права индустријске својине односе на областтрговинр, тј. привреде, док се ауторска права односе на област културе иуметности.

И поред разлика, постоје и одређене сличности које се односе на предметових права и њихове економске функције.Код ауторских права не постоји институт регистровања дела, али њему у

неким цртама одговара институт депоновања дела код надлежног државног органа(Југословенска ауторска агенција, данас Ауторска агенција за Србију - ААС), али тоније никако стицање права, већ служи само као јаче доказно средство у случајуспора.

Основни задатак ауторског правао јесте признавање правне заштите аутору ињеговом делу, али и другим лицима која то право по закону имају - наследницимааутора, корисницима и сл, али они та своја права црпе из права основног носиоца,те се они називају деривативним, а корпус њихових права је ужи од права аутора.

Субјективно ауторско право се састоји из два овлашћења: имовинско-правноги морално-правног. Код сродних ауторских права једино и искључивоинтерпретатори имају и морално-правна овлашћења поред имовинско-правних.

Коришћење ауторског дела је основ за двоструку правну заштиту - по основуауторског права и по основу права сродних ауторским.

И код субјективног ауторског права, попут права индустријске својине, постојеодређена ограничења.

На сродна права ауторским, по закону, сходно се примењују прописи који важеза ауторска права, будући да она нису предмет посебног регулисања.

Ауторско-правни однос

Ауторско-правни однос је сложена категорија у којој учествује више лица.Основни чинилац и носилац субјективног ауторског права јесте аутор, а од другихсе ту могу наћи корисници ауторског дела.

7



Деривативни носиоци субјективног ауторског права су лица која то својствостичу на основу уговора, закона или наслеђивања.

Организације за колективно остварење ауторских и сродних права попутСОКОЈ-а за музичаре, ПРАГУС-а за глумце и других се такође јављају као носиоциауторских права. Тзв. корисници дела су такође носиоци ауторског права - то сусубјекти који ауторско дело као духовну творевину претварају у робу са којом

излазе на тржиште (издавачи, музичке и филмске куће, радио и телевизије, хотели,кафићи).На крају долазе уживаоци дела као најшири корисници ауторског дела и

крајњи конзументи (публика).

Однос ауторског права са другим правима

Ауторско право спада у лична права јер се у оба случаја штити личност. Личнаправа се не могу одвојити од личности, а морално-правна код ауторског права сенекада може одвојити.

Носилац личних права је искључиво физичко лице, а код ауторских права томоже бити и правно лице.

Стварна права су права на стварима. Предмет ауторског права је духовнатворевина које је и нематеријално добро. Стварна права се могу искоришћавати,али се тим искоришћавањем њихова супстанца умањује, док се код ауторскихправа то не дешава. Код стварних права постоји државина, а код ауторског правање нема.

Својина се може стицати на неколико начина у стварном праву, док тих начинанема у ауторском праву.

Стварна права трају неограничено, док су ауторска права временскиограничена. Такође, дешава се да ауторска права у неким ситуацијама имају већуправну снагу од стварних права (на пример, купљена слика се не може мењати одстране власника слике који истовремено није и аутор те слике).

Ауторска права не могу бити предмет принудног извршења или заплене, док стварна права то могу бити.

Историјат ауторског права

Ауторско право, по својој суштини постоји још од најранијих времена људскецивилизације, само што оно као такво није познато и признато.

Претеча свих ауторских права је тзв. право на славу и ловоров венац који судодељивани интелектуалним ствараоцима старог Рима. Тако, помиње се уисторијским изворима Август, Мецена - Августов министар, као они који су пружализаштиту ауторима, док је Марсијан - римски песник крадљивце стихова називао

„крадљивцима људи“ - plagiarius.Из овог периода датира и тужба actio iniuriarium због повреде части.У средњем веку јављају се привилегије, а аутори су долазили до остварења

својих права преко издавача, тј. штампара, од проналаска Гутенбергове машине.Први закон који регулише ову област донешен је у Енглеској 1710. године

познатији као Закон Ане Стјуарт, а први савремени закон - у Француској 1791.године. У Србији први пропис ове врсте је био Царски патент о заштити књижевне иуметничке својине из 1786. године.

8



ПРАВА СРОДНА АУТОРСКОМ ПРАВУ

Ауторском праву блиска су одређена права која, међутим, не спадају међуњих, иако су код нас регулисана истим законом. У недостатку одредби, на њих сепримењују одредбе о ауторским правима, а та сродна права су:

1. права интерпретатора,2. права произвођача фонограма,3. права произвођача емисије4. права произвођача базе података и5. права првог издавача слободног дела.

Субјекти сродних права ауторском нису ствараоци дела, већ су топривредници, те они поседују искључиво имовинско-правна овлашћења. Једино сеинтерпретаторима признаје, поред ових, и морално-правна овлашћења, будући дасе они сматрају духовним творцима, тј. у дело уносе одређени лични печат.

Поглавље I Поглавље I I I ДЕЛА КОЈА УЖИВАЈУ АУТОРСКО-ПРАВНУ ЗАШТИТУ

Предмет правне заштите објективног ауторског права јесте аутор и дело.Међу њима постоји специфична корелација која се огледа у томе што аутор уживазаштиту која је везана за његово дело, док ауторско дело може да уживасамосталну заштиту независно од аутора у случају када испуњава следеће услове:када је дело анонимно и испуњава опште услове у вези оригиналности и форме.

АУТОРСКО ДЕЛО

Појам ауторског дела

Ауторско дело је у нашем праву одређено путем методе генералне клаузулепридодајући јој егземпларно набрајање најчешћих врста ауторских дела.

Ауторско дело је оригинална духовна творевина једног или више физичкихлица изражена у одређеној форми без обзира на начин, величину, садржај,комерцијалну или уметничку вредност као и допуштеност јавног саопштавања.(генерална клаузула)

Нарочито се сматрају ауторским делима говорна дела, писана дела, музика,кинематографска дела, дела ликовне уметности, дела архитектуре, делапримењене уметности, картографија и пластична дела, позоришна режија и тд.(егземпларно набрајање)

Битни услови правне заштите су:

1. оригиналност и2. форма,

а небитни су они услови који у закону стоје после речи „без обзира на...“ - намену,величину, садржину, комерцијалну, уметничку, научну или другу вредност, начиниспољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине1.

Овим набрајањем је остављена могућност да се јаве и нове врсте ауторскихдела уколико испуњавају битне услове из опште клаузуле 2, те ће и она уживатиправну заштиту иако нису наведена у егземпларном набрајању.

1 Свако може да пише шта хоће и уживаће правну заштиту, тј. неће се дирати у његово субјективно право,али она не потире евентуалну кривичну одговорност на основу садржине дела.2 Интернет сајтови, профил на facebook - у и сл.

9



Међутим, ауторским делима се не сматрају опште идеје, начела, принципи иупутства садржани у делу. Ex lege се ауторским делом не сматра правни пропис,поднесци и други акти у управном или судском поступку3.

Настанак ауторског дела

Ауторско дело је, у својој бити, информација којома аутор саопштава своја

осећања и емоција, а у одређеној форми. Настанак ауторског дела обухватајунеколико фаза - фаза јављање идеје, фаза структурисање у унутрашњој форми и,на крају, фаза уобличавање и изражавања у спољној форми.

Идеје могу бити оне љубавне, али и идеје мржње, расизма, патриотизма и онеипак не уживају правну заштиту, јер би се тиме дало право ексклузивитета наоснову примера.

Конкретизација идеје се још увек одвија у мислима аутора, с тим што изапстрактног прелази колико толико у нешто конкретније. Из истих разлога, никонкретизација идеја не ужива правну заштиту.

Када аутор своје конкретизоване идеје материјализује, тј. заодене имодређену форму, тек тада се може говорити о постојању ауторског дела комезаконодавац пружа правну заштиту.

Ауторско дело представља скуп animus4-а и corpus5-а и неуништиво је, будућида је то духовна творевина, док се примерак ауторског дела може и да уништити. Ауторску заштиту уживају и недовршена дело, а једино је не уживају тек започетаауторска дела.

Законски услови заштите ауторског дела

Закон прописује као битне услове за заштиту ауторског дела:1. оригиналност и2. форму.

Оригиналност дела је фактичко питање које се мора утврђивати у сваком

конкретном случају. Сматра се да се састоји из ауторске оригиналности иоригиналности дела.

Ауторска оригиналност подразумева одражавање индивидуалних особинаили осећања аутора, еманацију личности и осећања аутора, односно - то је изразњеговог духа.

Оригиналност дела је блиска појму новости у праву индустријске својине,али се ту новост посматра објективно, док се у ауторском праву она процењујесубјективно.

Први услов за заштиту ауторског дела - оригиналност, се цени према ауторскојоригиналности, те тиме она улази у битне елементе за законску заштиту.

Аутор је потпуно слободан у избору форме у којој ће своје ауторско дело

обликовати и манифестовати.У упоредном праву се појављују још неки услови који су дефинисани као битни,

а који у нашем праву нису предвиђени као такви, мада могу егзистирати, али уформи небитних услова. То су објављивање и издавање дела.

Објављивање је прво чињење доступним јавности, ужој или широј, дела набило који начин и било где у свету. Објављивање дела се може десити само једноми то је неповратан процес, док се издавање може поновити више пута, а може битии реверзибилан, повратан процес.

Издавање дела је пуштање у промет примерака дела од стране аутора илилица које он овласти у оном броју који је обзиром на природу дела довољан да

3 Новински чланак који садржи просте описе или податке није ауторско дело. Међутим, уколико испунизаконске услове, он то ипак може постати.4 - идеја.5 - форма.

10



задовољи разумне потребе јавности, а може се издавати и више пута. Пододређеним условима, ово може бити повратан процес.

Дело ликовне уметности је издато када је објављен оригинални примерак и бар једна копија која је трајно учињена доступном јавности, а за штампана дела сетражи тираж од најмање 500 до 1.000 примерака.

Другачији су битни услови у праву англосаксонског подручја (ознака © за

copyright , депоновање у конгресну библиотеку и регистрација дела), а умеђународном ауторском праву се тражи и објављивање дела.Конститутивни елемент правне заштите у другим земљама чланицама неке

конвенције јесу управо те универзалне конвенције.

Наслов ауторског дела

Наслов ауторског дела је име или назив под којим аутор обележава своје делопо чему ће се оно разликовати од дела исте врсте.

То практично значи да исти наслов дела за сва дела исте врсте не може да секористи, док се такав наслов може користити за именовање дела друге врсте6.

Забрана коришћења истог или сличног назива дела примењује се када се радио делима исте врсте и када се тако јавност може довести у забуну и пометњу.Међутим, уколико ипак постоји исти наслов дела, па чак и исте врсте, али се неможе изазвати забуна и пометња у јавности, онда ова забрана не стоји7.

Наслов дела може, али и не мора бити у директној вези са садржином самогдела, а акцесорне је природе, те дели своју правну судбину са главном ствари.

Незавршено дело, односно делови ауторског дела такође се сматрајуауторским делом уколико испуњавају услове из генералне клаузуле.

Оригинална, изворна су она дела која су првобитно настала, а изведено дело је оно дело које је настало од стране аутора који је користио узор, идеју,композицију других дела, с тим да је унео и довољно оригиналности у свом радучиме је створио ново дело.

Изведено дело може, али и не мора бити у истој форми као и оригинално дело,а аутор иведеног и оригиналног дела немора бити иста особа, али такав ауторизведеног дела мора тражити и добити сагласност аутора оригиналног дела.

Исто тако, прераде су могуће код свих врста ауторских дела, с тим што се моратражити и добити сагласност аутора оригиналног дела.

Неколико је врста адаптација ауторских дела: адаптација књижевног дела зафилм писањем сценарија, скраћивање, варијације и имитације код музичких дела итоме сл. адаптацијом се не сматра превод неког дела.

Врсте ауторских дела

Постоје много врста ауторских дела, зависно од полазног критеријума.Међутим, овде ће бити само наведена она најтипичнија.

Писана и говорна дела су она дела у којима је средство изражавања било који језик и у било којој форми. Најтипичнија су писана дела ма које врсте. Новинскичланци и приватна и послова преписка (коресподенција) не сматрају се a priori ауторским делима, она то ипак могу бити условно, ако испуне и уносе елементеновости у своју садржину. Тако, просто приказивање чињеница и давања описа учланку не доводи до постојања ауторског дела. Превод неког дела не сматра сеауторским делом преводиоца, тј. оно није изведено дело, иако се може превеститек уз сагласност аутора дела које је предмет превођења.

6 На пример, постоји писано дело „На Дрини ћуприја“, а сме постојати и сликано дело са истим називом.7 Типичан пример су наслови универзитетских и других уџбеника - „Управно право“, „Кривично право“,„Криминологија“, „Интелектуална својина“ различитих аутора и коаутора.

11



У пракси се појавила и категорија портпури - то је ново дело које настајеспајањем делова, сегмената, цитата или извода најзначајнијих дела једног аутора,тако да се оно јавља као ново дело аутора из чијих делова се оно и састоји8.

ДЕЛА КОЈА УЖИВАЈУ АУТОРСКО-ПРАВНУ ЗАШТИТУ

Предмет ове заштите је ауторско дело. Појам ауторског дела дајезаконодавац помоћу генералне клаузуле, али уз допуну егзимпликативногнабрајања ште ће се посебно сматрати ауторским дело, чиме оставља могућностда се правна заштита пружи и оним делима која испуњавају услове из генералнеклаузуле.

Законом се ауторским делом сматрају нарочито:1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми);2. говорна дела (предавања, говори, беседе и друго);3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела

која потичу из фолклора;4. музичка дела, са речима или без речи;5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице; графике, скулптуре и

друго);7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;8. картографска дела (географске и топографске карте);9. планови, скице, макете и фотографије;10. позоришна режија.

Не сматра се ауторским делом творевина животиња, нити природнетворевине (Ђавоља варпш, на пример), чак ни уколико се компјутерски створи некодело без учешћа људског духа. То значи да ће се ауторским делом сматрати самољудске творевине које испуњавају услове из генералне клаузуле.

Писана и говорна дела

За писана и говорна дела у теорији и законодавству се извегава назив језичкадела.

Писана дела су дела која су изражена језиком у писаној форми, облику.Говорна дела су дела изражена језиком у усменој форми.У овој категорији (писаних и говорних дела) се налазе, на пример, књижевна

дела, збирке књижевних дела, сликовнице, илустрације, стрипови и тд.Уколико испуњавају законске услове из опште клаузуле, сматраће се

безусловно ауторским делима.

Међутим, постоје одређене категорије које ће се условно сматрати ауторскимделима. Такве су новински чланци, приватна и пословна коресподенција. Они ће тобити уколико испуњавају услове из гнералне клаузуле. Новински чланци којипросто преносе информације, неће се сматрати ауторским делом. Међутим,уколико има елемената оригиналности, онда ће они бити ипак ауторско дело. Иста је ситуација и са коресподенцијом.

Сличне творевине, попут приватних дневника, белешки, записа, сматраће сеауторским делом уколико испуњавају услов оригиналности.

Усмена дела

8 Типичан пример је песма која носи наслов „Песме моје“ Томе Здравковића, нашег познатог извођачамузике, која у се садржи најзначајније делове његових претходних песама.

12



Усмена дела, попут говора, предавања, пледоајеа (завршне речи у судскомпоступку), речју - свега што се може јавно саопштити усменим путем, а да не будезабележено и испуњава услов оригиналности, чини ауторско дело, те му се пружаправна заштита.

Рачунарски програми

Рачунар се састоји из два основна елемента - хардвера (елементи физичкеконфигурације) и софтвера (конфигурација у виду програма и података).

Не постоји знак једнакости између рачунарских података и софтвера, јер јесофтвер шира категорија - подразумева конкретан програм, али и опис програма,додатна упутства, паковање.

Рачунарски програм је низ наредаба и налога које корисник задаје рачунарупреко хардвера, а по одређеном редоследу или на одређененом програмском језику, како би рачунар извршио одређени задатак или циљ.

Данас постоје више компјутерских програма, који се стално усавршавају, алии настају нови - Word, Excel, Google, Yahoo, Windows и тд.

Рачунарски програм у ширем смислу обухвата:1. програмски концепт,2. алгоритам и3. сет инструкција.

Програмски концепт и алгоритам садрже и елемент апсолутне новости, те семогу штитити по патентном праву. Сет инструкција испуњава услов оригиналности,па се он штити по ауторском праву.

Већина савремених права штите рачунарске програме као и књижевна,

литерарна ауторска дела, али у неким правима се сматра и правом sui generis, аможе се штитити и по прописима о нелојалној конкуренцији.

Носилац рачунарског програма има одређена овлашћења која су малодругачија. Он, наиме има право на:

1. умножавање програма,2. мењање програма,3. превођење програма на други језик и4. право на послугу рачунарских програма.

Као и код осталих ауторских права, о чему ће посебно бити речи, и кодрачунарских програма трећа лица могу да користе овакав програм без дозволеаутора (ограничење права) када је корисник законити ималац бар једног програма,

односно копије, примерка, када он може и преводити програм на други програмски језик, прилагођавати га сопственим потребама, копирати на тврди диск. Кодосталих ауторских права ово није случај.

Право носиоца рачунарског програма, у Србији, се штити по ЗАСП, али семоже штитити и по прописима о нелојалној конкуренцији.

Позоришна дела

Позоришно дело јесте ауторско дело које је намењено сценском извођењупосредством једног или више уметника, извођача или интерпретатора (глумац,пантомимичар и сл.).

Средства изражавања у позоришном делу могу бити говор, музика, покрет,игра, па се и, с обзиром на средства изражавања, деле на драмска, драмско-музичка, кореографска, пантомимска дела и дела из фолколора.

13



Драмска дела јесу дела која постављају на сцену неку драмску радњу(комедију, трагедију, монодраму, мелодраму).

Права аутора драмског дела су:1. право објављивања дела,2. право издавања,3. право извођења и

4. право представљања.Право објављивања дела и право издавања се могу преносити заједно илипосебно, а право извођења и право представљања јесу позоришна права у ужемсмислу.

Драмско-музичко дело је типично (претпостављено) коауторско дело,будући да се састоји и из музике и из драмског текста (либрето).

Права аутора драмско-музичког дела су:1. право објављивања дела и2. право сценског извођења.

Кореографска дела су типична спојена дела, а радња се изражаваја помоћуплеса, игре, ритма. Најтипичније кореографско дело јесте балет. Балет је спојено

дело које се састоји из три врсте дела, те постоје и три аутора: аутор дела (текста, либрета),

аутор игре и

аутор музике.

Пантомимска дела јесу дела која су без речи, а изражена су помоћу гстова(покрета руку) и мимике лица.

Дела из фолколора јесу дела која потичу из народа.

Сва горе наведена дела - драмска, драмско-музичка, кореографска,пантомимска дела и дела из фолколора, морају да имају материјалну подлогу, тј.да буду фиксирана на одређени начин како би аутор уживао правну заштиту.

Музичко дело

Музичко дело јесте дело у коме аутор (композитор) изражава своје мисли иемоције помоћу звука, а састоји се из три елемента:

1. мелодије,2. ритма и3. хармоније.

Мелодија (арија) је суштина ауторског дела и састоји се из низа звукова којиследе један за другим и једино она ужива правну заштиту као независнатворевина.

Ритам је однос разних тонова са различитим трајањем и наглашавањем.Хармонија је истовремено складно звучање различитих тонова и звукова.Ритам и хармонија не уживају самосталну правну заштиту, будући да су они

само елементи музичког дела.Ово дело може бити са или без речи и, по правилу је фиксирано нотама, па

чак и да није фиксирано ужива правну заштиту. Исто тако, композитор може дадепонује своје дело код ААС, али је та радња декларативног карактера.

Композитор музичког дела ужива следећа права:1. право издавања дела и2. право објављивања (јавног саопштавања) дела.

Право издавања дела композитор не врши сам, већ он преноси то право на

издавача (произвођач фонограма9

) који је и корисник ауторског дела.

9 Такви произвођачи су City records, Grand production и слично.

14



Оно што је битно јесте то да се за свако јавно извођење (кафићи, дискотеке,хотели, концерти) плаћа накнада, односно потребна је сагласност аутора.Куповином примерка музичког дела од стране крајњег корисника, конзумента, нестиче се право на јавно извођење дела. Наиме, за свако јавно извођење делапотребна је искључиво дозвола композитора, као што је већ речено.

Музичка дела могу бити изворна и изведена (аранжмани, варијације,

имитације, портпури и сл.).

Филмско дело

Филмско дело јесте дело код кога је средство изражавања покретна слика самузиком и текстом.

Да би једно дело које садржи ове елементе било и ауторско дело, потребно једа испуњава услове из генералне клаузуле.

Филмско дело, које може бити изворно или изведено, а мора бити фиксиранона материјалну подлогу (целулоидна или филмска трака, дигитални медиј и свакидруги погодан начин) како би уживало правну заштиту.

Две су врсте филмског дела:1. конематографско (биоскопско) и2. телевизијско.

Наслов филмског дела такође ужива правну заштиту, исто као и сваки другинаслов било ког ауторског дела.

Филмско дело је ауторско дело sui generis, а настаје на основу уговора окинематографском делу, што је збирни назив за више врста уговора измеђупродуцента, са једне стране, и свих других лица са друге стране (глумаца,режисера, сценариста, шминкера, композитора и сл.).

Од свих ових лица, аутором кинематографског дела се по закону сматрају1. сценариста,2. редитељ (режисер),

3. главни сниматељ,који су увек и безусловно аутори кинематографског дела, а ако је музика битан деои елемент филма, онда је ту и

4. композитор,а код цртаних и анимираних филмова ту је и

5. главни цртач и аниматор,који су условни аутори кинематографског дела.

Остала лица нису коаутори филмског дела, већ су они аутори појединихауторско-правних доприноса, а то су:

1. глумци,2. маскери,

3. шминкери,4. костимографи,5. сценографи и тд.

Код нас је по закону, искључиво продуцент (Metro Goldvin Mayer, Fox Searchlight, Hanna Barbera и др.) носилац ауторског права над филмским делом.

По својој природи, могућа је кумулација улога - режисера, глумца и сл.Кинематографско дело, као један део филмског дела, је нужно

(претпостављено) коауторско дело.

Дела ликовних и примењених уметности

Дела ликовних и примењених уметности су дела у области сликарства,графике, вајарства (дводимензионални и тродимензионални приказ) и сл.Њих карактеришу просторност, индивидуалност и оригиналност.

15



Ова дела могу бити изворна или изведена, а посебна врста изведених дела јесу копије и репродукције.

Дела архитектуре

Дела архитектуре јесу дела која представљају грађевинске објекте који

изазивају у човеку естетске реакције.Поред форме, грађевински објекат мора да има и одређену оригиналност, теће у том смислу уживати ауторско-правну заштиту.

Дела примењених уметности и индустријског обликовањаДела примењених уметности и индустријског обликовања јесу дела дизајна

која су и оригинална.То су различити производи у индустрији – сувенири и сл.Ова дела уживају троструку заштиту – као дела индустријске својине, ауторск

дела и по праву сузбијања нелојалне конкуренције.

Остала ауторска дела

У ову групу спадају фотографска, картографска, пластична и остала ауторскадела.

Фотографско дело у принципу не ужива ауторско-правну заштиту, осимуколико се не ради о уметничкој фотографији која има елементе оригиналности.

Поред свих ових побројаних ауторских дела која су типична ауторска дела, теих и законодавац набраја као примере, ауторским делом ће се сматрати и свакодруго дело које испуњава услове из генералне клаузуле – оригиналност и форму.

ПоглављеПоглавље I I I I I I ЛИЦА КОЈА УЖИВАЈУ АУТОРСКО-ПРАВНУ ЗАШТИТУ

АУТОР

Појам аутора

Аутор је физичко лице10 које је створило ауторско дело; он је духовни творацили интелектуални стваралац дела.

Аутор може бити свако физичко лице које поседује само правну способност,без обавезе да поседује и пословну способност. Значи, и пословно неспособналица која су душевно оболела могу бити аутори дела, са том разликом што онанеће моћи да врше своја права већ ће то чинити њихови заступници.

Духовна творевина се не сматра правним послом, већ је то правна чињеницаза коју се везују ауторско-правне последице.

Аутор стиче то свије својство – својство аутора, самим чином стварањаауторског дела, чиме му аутоматски ex lege и ipso facto припада субјективноауторско право. Дакле, нема никаквве формалности или процедуре.

Аутором се сматра лице чије је име, псеудоним или знак стављен наауторском делу док се супротно не докаже. На аутору лежи право избора да ли ћесвоје дело обележити као своје и на који начин.

Уколико аутор не означи своје дело, оно ће се сматрати анонимним. За такво,анонимно, дело које је издато, ауторско право ће вршити издавач, а за анонимнодело које је само објављено, а не и издато – оно лице које је такво дело објавило.

Осима аутора, као носилац субјективног ауторског права могу бити и другалица било по основу уговора, закона или установе наслеђивања.

10 Правна лица никада не могу бити аутори ауторског дела.

16



Ауторство11 и власништво над делом нису исте категорије нити идентичнепојаве и поред могуће кумулације (на пример код уметничких слика, књига,уметничких фотографија и сл). У оваквим случајевима, ауторско право се јављакао јаче право од права својине.

Наиме, сопственик ауторског дела има две основне дужности према аутору иауторском делу:

1. достојно искоришћавање ауторског дела и2. поштовање интегритета аутора и његовог дела.Појам коаутора

Установа коауторства постоји када два или више физичих лица заједничкимстваралаштвом или интелектуалним доприносом створе одређено ауторско дело.

Доприноси оваквих лица морају бити интелектуалне или ствралалачкеприроде, тако да друге врсте доприноса попут спонзорства, техничке помоћи,финансијске и друге немају никаквог утицаја на коауторство, јер нема духовногелемента.

С обзиром на природу настанка, коауторство може бити нужно(претпостављено, принудно) и вољно коауторство12.

Коауторско дело мора да представља целину која не мора бити нужно инедељива, већ се може састојати из дељивих целина (поглавља код књига и сл.).

Типичан пример коауторског дела јесте филмско и драмско-музичко дело(опера).

Од коауторства треба разликовати спојена дела. Спојена дела јесу дела кодкојих нема заједничке стваралачке сарадње, већ су то две врсте дела простоспојене ради лакшег искоришћавања дела (балет).

Коаутор филмског дела

Филмско дело је типичан пимер коауторског дела са елементом нужног

коауторства.Коаутори код филмског дела јесу главни:

1. сниматељ,2. режисер (редитељ),3. сценариста

који су увек и безусловно аутори кинематографског дела, а ако је музика битан деои елемент филма, онда је ту и

4. композитор,а код цртаних и анимираних филмова ту је и

5. главни цртач и аниматор,који су условни аутори кинематографског дела.

Осим њих, глумци, костимографи, сценографи и друга лица јесу ауторипојединих ауторско-правних доприноса, али не и аутори или коаутори филма.Глумци јесу још и интерпретатори те имају по том основу и посебна права каосродна ауторским правима. Међутим, у теорији се поставља питање да лиглумцима признати и ауторска права због постојања моралне компоненте.

Аутори филмског дела имају следећа овлашћења:1. овлашћење да снимају своје творевине,2. овлашћење на репродуковање, стављање у промет и приказивање

(емитовање, превођење, прерада) и3. овлашћење на синхронизовање дела.

11 Ауторство није правни посао, већ правна чињеница (факт).12

Типичан пример нужног коауторства јесте кинематографско дело, а вољног – књижевна и др. дела.

17



Коауторска права на филмском делу јесу недељиве природе будући да чинезаједничку целину – филм, али то никако не значи да се поједини ауторскидоприноси могу самостално искоришћавати уколико им природа тих доприноса тодопушта (музика, на пример).

Коаутори филмског дела јесу једна од уговорних страна код уговора окинематографском делу који стоје уз ауторе појединих ауторских доприноса. Сви

они путем уговорне цесије преносе на продуцента своја имовинско-правнаовлашћења, који обједињује њихове доприносе у једну целину и ствара филм, те јеон и носилац ауторског права, а његова најважнија овлашћења јесу:

1. право снимања,2. право пуштања у промет и3. право приказивања филма.

Продуцент коауторима и ауторима појединих доприноса плаћа накнаду, апотом преноси своје право у вези филма на кориснике (биоскопе, телевизијскестанице, пружаоцима интернет услуга и све друге који могу да економскиексплоатишу ово дело). Крајњи корисници или конзументи (уживаоци) - грађани,плаћају накнаде корисницима дела.

Као и код права индустријске својине, и код ауторских права постоје одређенаограничења. Наш закон предвиђа две врсте ограничења за ауторе филмског дела укорист продуцента:

1. ако неки коаутор одбије да доврши свој допринос или је завршио, али не жели да га преда, продуцент може да употреби већ створени допринос или даангажује ново лице (супституција) и

2. допринос писца сценарија и композитора који су одвојиви од дела могу сеодвојити и искоришћавати уколико се тиме не вређају права пренесена напродуцента.

НОСИЛАЦ АУТОРСКОГ ПРАВА

Аутор јесте изворни носилац ауторског субјективног права. Сходно томе,његов corpus субјективних ауторских права је максималан.

Поред аутора, носиоци субјективног ауторског права могу бити и друга лицакоја то својство стичу на основу уговора, закона или по основу наслеђивања. Свиони јесу изведени, дериватни носиоци ауторског права те им је и corpus праваужи,а сама права која ће имати одређена су основом настанка њиховог поседовања.

Најчешћи пренос ауторског права јесте уговор којим се преносе самоимовинско-правна овлашћења, а не и сва морална овлашћења13 која су чврстовезана за личност аутора.

Ауторска права се могу наслеђивати и за њих важи општи режимнаслеђивања како за имовинска овлашћења, тако и за поједина морална.

По закону, носиоцем ауторских права сматрају се и послодавци за лица којасу у радном односу код њега и то за дела која су настала по налогу или наруџбинипослодавца. Тако, послодавац има овлашћење да дело објави и носилац јеискључиво имовинских овлашћења, док аутор задржава морална овлашћења идобија посебну накнаду.

Законска ограничења за послодавца јесу временска и предметна, тако да онтакво дело може искоришћавати у року од 5 година и то оно дело које је настало уоквиру редовне пословне делатности у оквиру радног односа14. Ово јекарактеристично код новинра, радника у стручним институтима, програмера уMicrosoft -у и сл.

Сличан је режим и за ауторска дела израђена по наруџбини.

13 Нека морална овлашћења су преносива.14 Књижевна дела професора јесу њихова дела, будући да је њихова једина обавеза предавање иоцењивање студената, а не и писање књига, чланака, есеја и сл.

18



ЛИЦА НА КОЈЕ СЕ ЗАКОН У ВЕЗИ АУТОРСКИХ ПРАВА ПРИМЕЊУЈЕ

Ауторско дело страног аутора заштићено је у Србији под следећималтернативним условима: да је аутор лице које има ауторска права на основумеђународног уговора који је ратификовала или да постоји узајамност између

Србије и земље којој аутор припада. Постојање узајамности доказује лице које сена узајамност позива. Ако један аутор не испуњава услове за признање ауторског права, то не значи

и искључење правне заштите - он може заштитити у Србији само моралнаовлашћења а у вези свог ауторског дела. Ово је тенденција да се сваком лицузаштите универзална права без обзира на држављанство, те на том становиштустаје и законодавац прецизирајући у члану 108 ЗАСП „морална права ауторапризнају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови изчлана 106. став 1. овог закона.“

Право слеђења признаје се страном држављанину искључиво на основуузајамности.

ПоглављеПоглавље IV IV ПРАВНА ПРИРОДА, САДРЖИНА, ОГРАНИЧЕЊА И ТРАЈАЊЕ АУТОРСКОГ

СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

ПРАВНА ПРИРОДА АУТОРСКОГ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Одредити правну природу неког института значи подвести га под већпостојеће појмове или институте, тј. подвести га под неки шири појам.

О правној природи ауторског права постоје неколико теорија:I. Теорија о својини (Џон Лок),II. Субјективно ауторско право као интелектуална својина (Хјубман),

III. Ауторско право као чисто лично право (Гирке),IV. Ауторско право као нематеријална имовинска вредностV. Ауторско право као посебна категорија интелектуалног права.

У савременим законодавствима доминирају две теорије - дуалистичка имонистичка.

По дуалистичкој теорији, субјективно ауторско право се састоји из два права -имовинских и моралних права.

По монистичкој теорији, субјективно ауторско право је јединствено, апсолутноправо, право sui generis састављено из два овлашћења, две компоненте -имовинских (материјалних) и моралних (лично-правних) овлашћења.

Наш Закон о ауторским и сродним правима прихвата монистичку теорију.

САДРЖИНА АУТОРСКОГ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Ауторско субјективно право представља јединствено право које садржи двеврсте овлашћења - имовинска и морална, а која служе заштити материјалних иличних права аутора. Већина законодавстава, попут нашег, а у складу са Бернскомконвенцијом, врше експлицитно набрајање појединих морално-правних иимовинско-правних овлашћења.

Међутим, поједини теоретичари сматрају да је непотребно вршити оваквуподелу - на морална и имовинска овлашћења, будући да је демаркациона линијатанка - ауторско дело је објекат права res, те ова подела нема итицаја на пружање

заштите, јер штитећи једно штити се и друго право.

Морална права аутора

19



Однос моралних права аутора и личних права је нешто другојачији - моралноовлашћење је шира категорија, будући да се личним правима штите само личнадобра човека (име, част, слика), а код моралних овлашћења штити се и личностаутора, али и дело таквог аутора. Лична права се гасе смрћу особе, док морално-правна овлашћења надживљавају аутора, те теоретски трају вечно.

Две су владајуће концепције у савременим правима које говоре о његовојправној природи и значају и месту у систему права, али и месту ових овлашћења усамом ауторском праву, те тако утичу и на саму садржину националних прописа имађународних конвенција.

Тако, обзиром којој компоненти дају примат - моралној или имовинској, постоједве донцепције:

1. англосаксонска концепција и2. континентална концепција.

У англосаксонском праву примат имају имовинско-правни интереси, док суморално-правна овлашћења супсидијарног карактера и слабијег интезитета, ужа пообиму и условљена одређеним радњама формалног карактера.

У континенталном праву превласт је на страни моралних овлашћења.Најважније карактеристике морално-правних овлашћења јесу следеће:

1. то су искључива, апсолутна овлашћења која делују erga omnes,2. неотуђивост морално-правних овлашћења, што је конститутивни елемент

или су поједина овлашћења везана за личност аутора и непреносива су,3. релативна наследивост - она која су непреносива не могу се наслеђивати,4. незастаривост моралних овлашћења - материјална овлашћења трају за

живота аутора и одређени број година после његове смрти (најчешће 70 година),док морално-правна овлашћења трају и по престанку имовинских, чиме сеиспољава њихова тенденција трајања у вечност (неограниченост трајања)15,

5. недопустивост принудног извршења - ауторова имовина може бити

предмет принудног извршења, а имовинска корист стечена по основу објављивањадела може бити предмет извршења, док само овлашћење то не може бити.

Врсте моралних права

Морална овлашћења аутора из корпуса субјективних ауторских права јесу:1. право патернитета,2. право на назначење имена16,3. право на објављивање дела,4. право на заштиту интегритета дела,5. право на супротстављању недостојном искоришћавању дела.

Право патернитета јесте овлашћење аутора да се супротстави свакомплагијату његовог ауторског дела.

Право на назначење имена подразумева право аутора, али не и обавезу, дасвоје дело означи својим именом, знаком, псеудонимом, а ако то не учини дело ћесе сматрати анонимним.

Право на назначење и право патернитета састоје се још и из следећа триподовлашћења:

1. да обележи своје дело и да захтева од лица које искоришћава његоводело да означи име аутора,

2. да забрани злоупотребу свог имена и

15 Врхунска дела трају и дан данас.16 Право патернитета и право на назначење имена чине једно сложено право - право на признањеауторства.

20



3. да се супротстави сваком узурпирању или недопуштеном присвајањудела.

Право на објављивање дела јесте право аутора да одлучи да ли ће, када и уком облику, тј. на који начин да објави, прикаже или на други начин саопштисадржину дела јавности.

Ово право је предпоставка за искоришћавање дела, тако да ово овлашћење

садржи елементее и имовинског и моралног овлашћења.Право на заштиту интегритета дела представља право аутора дела да се

супротстави свим неовлашћеним изменама свога дела. Када треће лице жели дапреради дело, било на боље или на горе, оно мора тражити и добити сагласностаутора за такав акт. Аутор исто тако даје дозволу за репродукцију дела.

Право на супротстављању недостојном искоришћавању делаподразумева обавезу да сваки стицалац неког примерка ауторског дела то делоискоришћава на примерен начин којим се не вређају морална овлашћења аутора17. Уколико се деси да се дело искоришћава на недостојан начин, аутор тог дела можесе правно побунити против тога.

Наведена овлашћења су основна. Поред ових, помиње се и тзв. правопокајања које садржи и моралну и имовинску компоненту - аутор дела има правода ускрати дозволу за искоришћавање дела или да повуче примерке издатод делау промету ако би даље искоришћавање нанело штету аутору и то из разлога који сунастали после закључења уговора, а због околности које се не могу подвести подкривицу стицаоца таквог примерка.

Имовинска права аутора

Имовинску компоненту из субјективних ауторских права чини правоискоришћавања дела које се може вршити на различите начине. Имовинска права

аутора чини и овлашћење аутора да пусти у промет примерке свога дела.За свако искоришћавање дела од стране трећих лица потребна је сагласностаутора тога дела, а уз плаћања му накнаде за такво коришћење.

Најважније карактеристике имовинско-правних овлашћења јесу следеће:1. то су искључива, апсолутна овлашћења која делују erga omnes,2. отуђива су права преносива правним пословима inter vivos или m,ortis

causa.За живота, аутор не може пренети ни једно своје морално-правно овлашћење,

већ може то учинити једино са имовинским. Карактеристично је да аутор ипак можепренети само вршење појединих морално-правних овлашћења.

Раније је подела имовинско-правних овлашћења била другачије регулисана.Тако је по њему искоришћавање дела могуће у два вида - у телесној и убестелесној форми18, што је условљавала врста ауторског дела. Ово становиште једанашњим законом напуштено, али га пракса и даље користи.

Врсте имовинских овлашћења

Аутору дела на располагању стоје следећа имовинско-правна овлашћења:1. право на бележење или умножавање дела,2. право на стављање примерака дела у промет,3. право на давање примерака дела у закуп,4. право на давање примерака дела на послугу,5. право извођења дела,

6. право емитовања дела,

17 Уметничка слика да се излаже у кући, музеју или галерији и сл, а не у тоалету.18 Код телесног искоришћавања користио се неки медијум - телесни носач.

21



7. право јавног саопштавања, укључујући и интерактивно чињење доступним јавности садржине дела са места и времена које сам аутор одабере,

8. право прилагођавања,9. право јавног саопштавања дела које се емитује,10.право јавног саопштавања дела са носача звука или слике,11. право представљања.

Право на бележење или умножавање дела представља искључиво правоаутора да забележи односно сними или умножи своје дело техником којом онизабере. Код дела архитектуре, сама градња таквог дела јесте умножавање дела.За рачунарске програме, сам чин пустања у рад таквог програма сматра сеумножавањем.

Право на стављање примерака дела у промет јесте право да умноженепримерке аутор пусти у промет на начин који сам изабере.

Право је аутора да примерак свога дела да у закуп библиотеци, галерији,видео-клубу и сл. чиме он преноси своје имовинско овлашћење.

Право извођења дела јесте право аутора да сам или посредством другоглица које овласти да његово дело изведе. Под овим се подразумева несценскоискоришћавање дела, путем концерата, рецитала и сл.

Право емитовања дела подразумева искоришћавање дела јавнимсаопштавањем путем физичке везе (жица) или даљинским путем (сателит). Два сувида сателитског саопштавања:

- директно или непосредно (предајник→ сателит→ корисник) и- дистрибутивно или посредно (емисиона станица→ сателит→ примопредаја

на релеју→ дифузним путем до корисника).Два су изузетка да се за сваки жични или бежични пренос потребна посебна

дозвола коју добија сваки емитер, тако да дозвола дата за бежучно саопштавањеобухвата и жично:

1. код неприступачних терена (брдски и планински терен

19

),2. код колективних антена на зградама или код мањих насеља20.

Право представљања подразумева стављање дела на сцену у позоришту,балету, као драму и слично, чиме се дело представља публици.

Права аутора према власнику дела

У неким својим сегментима ауторско право се јавља као јаче право, а прителесном искоришћавању. Тако, наш закон уводи четири посебна права:

1. право на приступ примерку дела,2. право слеђења,

3. право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности и4. прече право аутора на прераду дела архитектуре.

Право на приступ примерку дела подразумева ex lege право аутора да одтаквог стицаоца, и поред тога што је отуђио примерак ауторског дела, захтева даму омогући приступ делу, али није дужан да му преда примерак дела.

Право слеђења се састоји из овлашћења аутора да буде заинтересован заправну судбину отуђеног примерка дела. Ово право се састоји из два овлашћења:аутор има право да буде обавештен о подацима који се тичу новог власника дела услучају продаје (код дела ликовне уметности, музичких и књижевних дела) иовлашћење аутора ликовне уметности и оригиналних рукописа дела да потражују3% цене у случају даље препродаје. Дужници овог плаћања су продавац и

галериста или организатор јавне продаје. Ово овлашћење не постоји код дела

19 До брда иде путем бежичног преноса.20 Бежичним путем до антена, а потом се разводи кабловима.

22



архитектуре и код филмског дела, као ни дела која су предмет продаје измеђуфизичких лица.

Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметностиподразумева овлашћење аутора да стицаоцу дела забрани да то дело излаже. Поправилу, стицалац дела сме то дело излагати, осим уколико му аутор то изричитозабрани. Изузетак од овог правила јесу галерије и музеји код којих се, по природи

ствари, дела и набављају како би се излагала.Прече право аутора на прераду дела архитектуре подразумева да

стицалац дела архитектуре не сме вршити преправку тог дела, већ то може вршитисамо аутор дела, а уколико он то не жели тада то може чинити стицалац тог делаархитектуре.

Право аутора на посебну накнаду

Појава савремених технологија и техничких средстава за умножавањеауторског дела донела је и одређене проблеме у овој материји. Тако, постојиреална могућност да се ауторско дело масовно и неконтролисано умножава, често

без дозволе аутора или носиоца ауторског права, а на уштрб његових интереса. Изових разлога, наш закон уводи посебно право аутора или носиоца ауторског правана посебну накнаду од произвођача, увозника и продавца таквих телеснихсредстава - средстава за масовно умножавање ауторског дела (касетофони,фотокопир машине и сл).

Од произвођача, увозника и продавца таквих телесних средстава се убираодређени проценат од продатог апарата, а преко организација за колективноостварење ауторских и сродних права.

Наш закон регулише две врсте овакве накнаде - за лица која се баве услугомфотокопирања уз плаћање21 и накнада од сваког продатог уређаја.

Данас су, више него икада, могућности за лако, брзо, јефтино и масовно

умножавање предмета ауторског дела и сродних права невиђено велике - пореданалогних, јављају се и дигитални носиоци.

ОГРАНИЧЕЊА АУТОРСКОГ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

И поред тога што аутор има субјективно ауторско право које се састоји изискључивих морално-правних и имовинско-правних овлашћења, закон предвиђа иодређена ограничења, али само за имовинско-правна овлашћења аутора.

Под ограничењем ауторско-правних овлашћења сматрају се закономпрописани случајеви у којима трећа лица која нису носиоци ауторских права и сакојима аутор или носилац ауторског права не стоји ни у каквом правном односу

могу да искоришћавају туђе ауторско дело без сагласности аутора или носиоцаауторског права и без плаћање накнаде или без сагласности аутора или носиоцаауторског права, али са плаћањем накнаде.

Два су основна облика оваквих ограничења:1. суспензија права (без сагласности и без плаћања накнаде) и2. законска лиценца (без сагласности, али уз плаћање накнаде),

али постоји и треће - исцрпљење права, које закон изричито не предвиђа, али јеово ограничење по природи ствари ипак применљиво.

Приликом коришћења ових ограничења морају се поштовати моралнаовлашћења аутора (назначење имена, извора и сл.).

Коришћењем ограничења не сме се повредити легитимни интерес аутора,нити то искоришћавање сме бити у супротности са нормалним искоришћавањемдела.

21 Фотокопирање дела или целог тексат без накнаде не потпада под удар ове норме.

23



Суспензија права

Суспензија права је установљена у јавном интересу, али се дешава да онабуде и у појединачном интересу установљена.

Суспензија права се јавља у ситуацијама када се дело користи ради

спровођења службеног поступка пред државним или судским органима, у циљуинформисања јавности о текућим догађајима у медијима, умножавање у сврхенаставе, испита или научних истраживања (умножавање фрагмената), умножавањеза личне и некомерцијалне потребе, право цитата, право емисионих предузећа(радија и телевизије) да сниме звук или слику који могу чувати до три године одобављеног снимања, с тим да такве снимке не смеју емитовати без дозволеаутора.

Законска лиценца

Законска лиценца је блажи облик захвата у ауторско право, а делом се врши у јавном, а делом у приватном интересу.

За увођење законске лиценце не тражи се дозвола аутора, али се плаћанакнада. Уводи се код умножавања за одређене потребе у одређениминституцијама, библиотекама и слично.

У члановима 53-55 закона детаљније је регулисана законска лиценца: бездозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у државниморганима, образовним институцијама и јавним библиотекама умножавање, запотребе наставе или научног истраживања, на папиру или сличном носачу,одломака из публикација путем фотокопирања или било којег облика фотографскеили сличне технике која даје сличне резултате (ст. 1). Одредба става 1. овог чланане односи се на нотни запис музике (ст. 2 члан 53).

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је усредствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, каои други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другимсредствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућаекономска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио (ст.1). Обавеза плаћања накнаде не постоји ако се на начин из става 1. овог члана, увиду прегледа више различитих коментара или чланака, искоришћавају самократки одломци из коментара или чланака (ст.2 члан 54).

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено јетродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама,трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тихпримерака, осим ако се:

1. примерак дела скулптуре добије отиском из оригиналног калупа из којег једобијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту, или изкалупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;

2. прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;3. производ обликује према делу примењене уметности (члан 55).

ТРАЈАЊЕ АУТОРСКОГ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Субјективно ауторско право је временски ограничено, а то ограничење јерезулатат компромиса између аутора, односно носиоца ауторског права и државе.С обзиром на решење овог питања постоје и два система - у англосаксонском

систему истог су трајања и морална и имовинска овлашћења, док уконтиненталном систему ова два овлашћења се разликују и у трајању, теимовинско-правна овлашћења трају за живота аутора и одређени број година

24



после његове смрти (најчешће 70), док морално-правна овлашћења трају и попрестанку имовинских овлашћења, фактички неограничено, вечно.

Наше право прихвата континентални систем.Код коауторства овај рок се рачуна од смрти последњег коаутора, а код

анонимних и псеудонимних дела рок је 70 година од дана објављивања дела. Зафилмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера,

сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване зафилм, зависно од тога ко од њих последњи умре. Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а

дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора

рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десиодогађај који је релевантан за почетак рока.

Када протекне рок правне заштите имовинских овлашћења аутора наступастарање о заштити моралних права аутора које врше наследници, удружењааутора и институције из области науке и уметности, али и свако лице има право даштити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком обликунедостојног искоришћавања ауторског дела (actio popularis - народна тужба).

ПоглављеПоглавље V V ПРАВНИ ПРОМЕТ АУТОРСКОГ ПРАВА

Општи је принцип да се субјективно ауторско право може преносити правнимпослом inter vivos, с тим да аутор за живота може пренети само имовинскаовлашћења, а од моралних може пренети само вршење појединих овлашћења.

ПРЕНОС АУТОРСКИХ ПРАВА НА ОСНОВУ УГОВОРА

Уговор је основни инструмент преноса ауторских имовинско-правних

овлашћења, док се морално-правна овлашћења не могу преносити. Аутор на друго лице може пренети право искоришћавања дела у најширем

смислу, а такве ситуације су са деривативним носиоцима ауторског права. Једноауторско дело се може искоришћавати на више начина, тако да је за сваки видискоришћавања потребна сагласност аутора, те у уговорима о преносу мора сепрецизно нагласити које је право пренето, јер ће у случају сумње важити правилоin dubio pro auctore.

Два су основна вида преноса:1. конститутивни начин и2. транслативни начин.

Конститутивни начин се назива још и лиценцан, а суштина је да изворна

имовинско-правна овлашћења задржава аутор, али се из њих изводи једно ужеовлашћење - право на коришћење дела у корист другога. Аутор за живота можевршити само конститутиван пренос.

Транслативни пренос се још назива и цесијом, а подразумева преносовлашћења са носиоца права на друго лице које постаје нови носилац. Овај преносврши друго лице које није аутор или његов правни следбеник.

Лице које уступањем стиче неко овлашћење може то своје право у целинипренети на треће лице само уз дозволу аутора или његовог правног следбеника.Пренос својине на оригиналном примерку дела не подразумева и стицањеауторства на том делу, што нам говори да ауторство није правни посао већ правначињеница.

Неколико је уговора у ауторском праву, а то су: издавачки уговор. уговор о представљању (извођењу) дела,

25



уговор о филмском делу и уговор о преради дела.

Општа правила о ауторским уговорима

Сви уговори у ауторском праву морају бити закључени у писаној форми, док једино уговор о објављивању чланака, слика и цртежа у новинама и часописима немора испуњавати услов писане форме.

Битни елементи ауторских уговора јесу:

уговорне стране,

ауторско дело,

права које се преносе,

начин коришћења дела и накнада22.

Обавеза аутора код ових уговора је двострука: аутор мора да се уздржава одпоступања којима би ометао стицаоца у коришћењу и да стицаоцу дела пружиправну заштиту од евикције (давање правних гаранција).

Издавачки уговор

Издавачки уговор се склапа код књижевних, научних, драмских и музичкихдела која се умножавају штампањем.

Издавачки уговор јесте споразум између аутора и издавача којим аутор

преноси на издавача право на умножавање дела штампањем и стављањем упромет таквих примерака, а издавач се обавезује да умножено дело пусти у промети да за то плати одговарајућу накнаду (хонорар).

Више је врста оваквих уговора - прави, неправи, комисиони, о будућимделима.

Када је у питању уговор за дела на истом језику, онда је он искључивогкарактера.

Битни елементи издавачког уговора јесу:

уговорне стране,

ауторско дело које је предмет уговора,

рок,

број издања, висина тиража и

изглед и техничка опрема (карактеристике) примерака дела.Уговорне стране су издавач и аутор дела, односно друго лице које је аутор

овластио (по основу уговора, закона или наслеђивања).Хонорар није битан законски елемент, али се он у уговору увек предвиђа.Поред ових, могу се срести и друге обавезе и права, сходно начелу

ауторномије воље: обавеза аутора да изврши ауторску коректуру и да одобрење наштампу, право аутора на гратис, право аутора да откупи примерке свога дела кадаиздавач не прода све примерке дела, уколико аутор после издавања у штампанојформи жели да то дело изда и у електронској мора најпре то понудити издавачу

штампаног облика, а тек уколико он то не жели може га понудити другоме (пречеправо електронског издавања ауторског дела).

22 По закону из 2004. године накнада није законски битан елемент уговора, већ једино уговорно битан.

26



Уговор о представљању и извођењу дела

Уговор о представљању (извођењу) дела јесте споразум између аутора икорисника дела којим аутор уступа кориснику право представљања (јавногпредстављања) или право извођења дела, а корисник се обавезује да то дело

изведе, тј. прикаже на одговарајући начин и у одређеном року.У суштини, то су два уговора - уговор о представљању је представљањесценског дела, а уговор о извођењу за предмет има несценско дело.

Сценска дела се у теорији називају „великим ауторским правима“, а несценскадела „малим ауторским правима“, те се код њих уговор о представљању назива јоши позоришним уговором.

Суштинске разлике између ова два уговора су у предмету уговора, али и уначину утврђивања накнаде - код уговора о представљању хонорар се утврђујеспоразумон уговорних страна, док је код уговора о извођењу дела хонорар утврђенопштим актом колективне организације којој аутор припада.

Оба ова уговора нису искључиве природе, те аутор може закључивати овеуговоре са већим бројем корисника. Карактерише их и својство intuitu personae.

Предмет ових уговора може бити било које ауторско дело - необјављено дело,издато и објављено дело, али и будуће дело које ће тек настати и тд.

Корисници уговора о представљању јесу позоришта, домови културе,организатори приредби; а код уговора о извођењу - организатори концерата, радиои телевизијске станице, угоститељска предузећа и сл.

Што се тиче хонорара, за њега важи исто као и код издавачког уговора - он јесамо битан уговорни еклемент, али не и законски.

Уговор о филмском делу

Уговор о филмском делу јесте споразум закључен између продуцента и

аутора дела, са једне стране, и аутора појединих ауторско-правних доприноса чимепродуцент стиче право да сними филм, тј. њихове ауторске доприносе на филмскутраку и којима се регулишу узајамна права и обавезе продуцента и тих лица у везиса филмским делом настао коришћењем доприноса тих лица.

Ово је само генерички назив за више уговора који се том приликом закључују.Уговор о филмском делу има елементе ауторског уговора, уговора о

наруџбини и уговора о раду.Филмско дело се сматра завршеним када се постигне сагласност између

продуцента и свих аутора, односно коаутора филма да је дело коначно завршено.Писац сценарија и композитор, као коаутори филма, могу своја ауторска дела

искоришћавати самостално уколико се она могу по својој природи одвојити једни од

других23.Након завршетка филма, продуцент је дужан да у року од једне године филма

пусти у промет и да га јавно прикаже.Продуцент је носилац ауторског права по уговорној цесији.

Уговор о преради дела

Аутор има право да сам преради своје дело, а за то му није потребно никаквоодобрење или дозвола било кога другог. Уколико он то не може 24, онда он то својеовлашћење може пренет и уступити уговором на друго лице.

23 На пример, није могуће одвојити музику од сценарија код мјузикла, те се не могу ни самосталноискоришћавати.24 Али мора да жели. Уколико то не жели, не сме се дело прерадити.

27



Уговор о преради дела јесте споразум којим се уређује однос између аутораили његовог правног наследника и лица које жели да то дело преради радисценског приказивања или извођења, ради снимања филмског дела или за другепотребе.

Када је реч о преради филмског дела, овде продуцент прибавља ауторско-правна овлашћења од аутора или његових наследника које већ постоји или ће тек

настати за потребе будућег филма, док се, за разлику, код уговора о филмскогделу та овлашћења прибављају од коаутора будућег филмског дела као и ауторапојединих ауторских доприноса.

НАСЛЕЂИВАЊЕ АУТОРСКОГ ПРАВА

Осим код правних послова inter vivos, ауторско право се може пренети иправним пословима mortis causa. После смрти аутора, субјективно ауторско правоулази у заоставштину аутора и подпада под општи наследно-правни режим.

Наслеђивање је најпотпунији и најшири пренос субјективних ауторских права,што значи да је шири од преношења ауторских права код правних послова inter vivos.

Уколико аутор нема наследнике, субјективно ауторско право прелази наорганизацију аутора којој је преминули аутор припадао.

Наслеђивати се у потпуности могу сва имовинско-правна овлашћења, док сеод морално-правних могу наслеђивати само она која нису чврсто везана за личностаутора. Ниже је дата шема морално-правних овлашћења:

• право покајања - не,

• право патернитета - да,

• право на назначење имена - не,

• право објављивања - да, уколико је аутор на то овластио

наследнике или ако је намеравао да дело објави, али га је у томе спречила смрт,• право на заштиту интегритета дела - да,

• право на супротстављање недостојном искоришћавању дела - да.

28



Глава четвртаГлава четвртаСРОДНА АУТОРСКА ПРАВАСРОДНА АУТОРСКА ПРАВА

ПоглављеПоглавље I I ПОЈАМ СРОДНИХ АУТОРСКИХ ПРАВА

Поједине врсте ауторских дела се искоришћавају на посебне начине и/илиупотребом одређених телесних носача, односно техничко-технолошких средстава,те отуда потреба за установљавање ових права.

Закон о ауторским и сродним правима установљава следеће категоријесродних ауторских права:

1. права интерпретатора,2. права произвођача фонограма,3. права произвођача видеограма,4. права произвођача емисија,5. права произвођача база података,6. права првог издавача слободног дела.

Права првог издавача слободног дела је новоуведено право које уводи Законо ауторским и сродним правима из 2004. године.

Ауторска и сродна ауторска права имају извесних сличности, али и разлика.Обе ове категорије представљају апсолутна и искључива права, преносива ивременски ограничена. На блискост веза између ових категорија свој печат дајепотреба и предуслов постојање ауторских права како би постојала и сроднаауторска права.

Упркос томе што сродна ауторска права зависе од постојања ауторских права,она имају и извесну аутономију у односу на ауторска. Интереси који се штитесродним ауторским правима су шири и другачији од оних интереса који се штитеауторским правима.

Искоришћавање ауторских дела је претпоставка за двоструку правну заштиту -по ауторско-правној заштити и по основу сродних ауторских права.Закон предвиђа да се ограничења која се односе на ауторска права сходно

примењују и на сродна ауторска права.

ПоглављеПоглавље II II ВРСТЕ СРОДНИХ АУТОРСКИХ ПРАВА

Право интерпретатора

Право интерпретатора настаје са појавом првих механичких средстава за

снимање и репродукцију звука и слике.Право интерпретатора је скуп правних прописа (норми) које регулишу односеизмеђу интерпретатора и корисника његове интерпретације.

29



Интерпретација је духовна творевина која настаје личним ангажовањеминтерпретатора ради звучног и/или визуелног саопштавања јавности.

Интерпретатор може бити само физичко лице - глумац, певач, жонглер,пантомимичар, илузиониста и тд.

Предмет интерпретације може бити превасходно ауторско дело различитеврсте без обзира да ли је то дело објављено или не. Обзиром на дефинисање

интерпретатора, предмет интерпретације може бити и оно што није ауторско дело(такав је случај са илузионистом или мађионичарем).Права интерпретатора трају 50 година од тренутка настанка интерпретације.Права интерпретатора јесте једина категорија у сродним ауторским правима

која поред имовинске компоненте, коју поседују и остала сродна ауторска права,има и моралну компоненту која су идентична моралним овлашћењима аутора кодауторских права, а од имовинских овлашћења има одређена имовинско-правнаовлашћења:

искључива овлашћења:» право на снимање и умножавање интерпретације,

» право на пуштање у промет снимљених примерака

интерпретације,» давање у закуп снимака,

» истовремено преношење интерпретације публици која се налази

изван места где се изводи интрпретација, али у близини25,» емитовање и интерактивно чињење доступним интерпретације

жичним или бежичним путем;

неискључива овлашћења:» емитовање интерпретације уживо, а не неким техничким

средством, када интерпретатор има право на накнаду уколико се његоваинтерпретација емитује од стране емитера.

Ансабла уметника постоји када у интерпретацији, поред солиста и диригента,учествују још и више од пет уметника (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетскиансамбл, оперски ансамбл). Значи, да би постојао ансамбла уметника потребно једа учествује најмање осам лица - солиста, диригент и шест уметника!

Право произвођача фонограма и видеограма

Под произвођачем фонограма подразумева се физичко или правно лице учијој организацији и чијим средствима је фонограм снимљен.

Фонограм је забележени звук или одређени низ звукова на материјалнојподлози, односно телесном носачу који има могућност бележења и репродуковања

звука - плоче, касете, CD.Значи, фонограм је индустријски производ, а производња фонограма је

привредна делатност, те произвођачу припадају имовинска овлашћења, будући дау овом процесу нема интелектуалне делатности.

Произвођачи фонограма у пракси су City records, Grand production, PGP RTSтд.

Субјективно фонограмско право обухвата право на искоришћавањефонограма26 и заштиту од недозвољеног коришћења фонограма27.

25 Путем видео-бима, звучника и сл.26 Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за: 1. емитовање фонограма; 2. јавносаопштавање фонограма; 3. јавно саопштавање фонограма који се емитује.27 Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи: 1. умножавање свогфонограма у било ком облику и на било који начин и стављање у промет тако умножених примјеракафонограма; 2. давање у закуп примјерака фонограма; 3. интерактивно чињење доступним јавности, жичним или бежичним путем, свог фонограма.

30



Произвођач фонограма ступа у правне односе са двема категоријамасубјеката - са аутором (ауторски уговор) и са интерпретатором (интерпретаторскиуговор).

Предмет фонограма може бити неко ауторско дело (књижевно, музичко и тд.),али и неко друго дело које није ауторско дело (звукови природе) могу бити такођепредмет фонограма.

Произвођач фонограма има искључива и неискључива имовинска овлашћењаи то:

искључива овлашћења:» умножавање фонограма,

» стављање у промет,

» давање у закуп и

» интерактивно чињење доступним јавности;

неискључива овлашћења:» право на накнаду од лица која на било који начин јавно

искоришћавају фонограм.Видеограм представља забележену слику или низ слика са или без звука на

некој материјалној подлози.Произвођач видеограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и

чијим је средствима видеограм начињен.Слике емитоване уживо са телевизијских канала нису предмет заштите по

основу права произвођача видеограма, будући да нису забележене. У таквојситуацији, да би настао видеограм, потребно је да он садржи први запис.

Ово право се другачије назива и правом филмског продуцента.Произвођач видеограма има идентична овлашћења као и произвођач

фонограма:

искључива овлашћења:» умножавање видеограма,

» стављање у промет,» давање у закуп и

» интерактивно чињење доступним јавности;

неискључива овлашћења:» право на накнаду од лица која на било који начин јавно

искоришћавају видеограм.Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог

видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозитињегови оправдани имовински интереси.

Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањемтог фонограма у видеограм.

Практично, видеограми су VHS касете, DVD, слајдови и тд.Право произвођача фонограма и видеограма трају 50 година од настанка

фонограма, односно видеограма.

Право произвођача емисија

Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој организацији и чијимсредствима је створена емисија. У пракси су то ртио и телевизијске станице.

Право произвођача емисије јесте право ових субјеката28 поводом њиховихемисија. Произвођач емисије је, у ауторско-правном смислу, корисник какоауторских дела тако и предмета сродних ауторских права29 па се слободно може

рећи да је право произвођача емисија једно од комплекснијих права у овој области.

28 Радија и телевизијских станица.29 Фонограма, видеограма.

31



Емисије се јавности преносе, саопштавају путем радиодифузије као посебногтехничког медијума (средства).

Предмет заштите овог права јесте емисија, а у пракси је то све оно што је напрограму емитовања - филм, музика, утакмица, вести, временска прогноза, reality show , што значи да емисије могу бити ауторска дела али и догађаји (утакмице,скупови и сл), а емисија је чак и само сат на екрану који показује тачно време.

Све ово нам говори да за постојање емисије није битна њена садржина.Емисија представља генезу, пут постојања одређеног звучног и/или визуелногсадржаја који се претвара у неки сигнал (електронски, електромагнетни и др) којисе преноси до крајњих корисника који путем одговарајућих уређаја тај сигналприхватају.

Произвођач емисија ступа у различите односе са трећим лицима, пре свега саауторима, тако да закључује разноразне уговоре - са интерпретаторима,произвођачима фонограма, видеограма, али и са организацијама за колективноостваривање ауторских и сродних ауторских права.

Производња емисија је привредна делатност у којој изостаје интелектуалнакомпонента, те и произвођачу следе само искључива имовинска овлашћења:

» право снимања емисије на телесном носачу,

» право реемитовања емисије,

» право умножавања емисије,

» право давања у закуп,

» право на јавно саопштавање емисија и

» право на интерактивно чињење доступним емисије јавности.

Последња два права су новоуведена права по закону из 2004. године.Недозвољени облици коришћења емисије су:

1. неовлашћено реемитовање или ретрансмитовање и2. недозвољено снимање и преснимавање емисије.

Право произвођача емисије траје 20 година од тренутка емитовања емисије.

Право произвођача базе података

Произвођач базе података је физичко или правно лице у чијој организацији ичијим средствима је створена таква база.

База података је збирка података различите врсте (ауторских дела или другихчињеница и података) који су систематизовани на одређени начин и којима се можеприступити електронским или другим путем.

Предмет базе података могу бити различите врсте од податакабиблиографског карактера, именика, адресара и сл, енциклопедија и тд.

Електронске базе података су базе података одређене природе који се налазена неком електронском медијуму и којима се електронски приступа (на примерParagrafnet, Intermex и слично).

Производња базе података је привредна делатност у којој изостајеинтелектуална компонента, те и произвођачу следе само искључива имовинскаовлашћења:

» право да користи те податке,

» право да другим лицима дозволи да, уз накнаду, користе те

податке.Право произвођача базе података траје 15 година од тренутка настанка те

базе.

Право произвођача слободног дела

32



Када неко лице по истеку рока трајања имовинско-правне заштите ауторскихправа по први пут законито изда или на други начин саопшти јавности неко делокоје до тада није било издато он ће се сматрати првим издавачем слободног дела.

Такав издавач уживаће сва имовинска овлашћења која одговарају правимааутора, а она ће трајати 25 година од дана издавања таквог слободног дела.

Ауторска дела емитована преко сателита

Сателити су уређаји који се налазе у васиони и чија је примарна функција даврше пријем и даље одашиљање сигнала.

Сателити представљају интернационални феномен, а могу да буду узрок одређених проблема будући да сама процедура њиховог коришћења укључујесубјекте са различитих територија и суверенитета, те се у пракси јавља проблемпримене меродавног права.

Две су врсте сателита:1. директни или непосредни (предајник→ сателит→ корисник) и2. дистрибутивни или посредни (емисиона станица-предајник→ сателит→

примопредаја на релеју→ дифузним путем до корисника).У оваквом поступку емитовања сигнала, већи проблем јесу директни сателити

јер су и могућности за неовлашћено емитовање сигнала и могућих злоупотребавеће30.

Сателитско емитовање представља целокупни ток емитовања више описан.Коришћење ауторских дела путем сателита подлеже општим принципима

ауторских и сродних ауторских права. Емисиона станица која шаље сигнал касателиту дужна је да поштује ауторска и сродна ауторска права, да затражидозволу за емитовање сигнала у свим земљама пријема и да за то плати одређенунакнаду.

Недозвољени облици коришћења сателитских сигнала су:1. коришћење без дозволе носиоца права,2. преузимање сигнала од стране корисника којима они нису намењени,3. скрембловање и декодирање програма.

ЛИЦА НА КОЈА СЕ ЗАКОН ОДНОСИ

Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма,произвођачу емисије, произвођачу базе података и издавачу слободног дела, који јестрано лице, признају се права предвиђена законом на основу међународногуговора који је ратификовала Србија, или на основу узајамности између Србије и

земље којој он припада.Изузетно од ове одредбе, произвођачу базе података који је правно лице које

нема седиште у Србији, признају се права предвиђена законом само ако јепословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Србије.

У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје министарствонадлежно за иностране послове.

Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права безобзира на то да ли су испуњени претходно наведени услови.

30 Код посредних сателита меродавно право може одредити и територија на којој се налази земаљскирелеј, те су и проблеми који се могу у вези са тим јавити ограничени.

33



Documents

Autorsko Pravo Skripta Kolokvijum