BAKAR OBOJEN LAIMA I PREVARAMADRUGO DOPUNJENO IZDANJE

Prireiva Brana Filipovi

Rezenzija Dr Branislav Mihajlovi

Predgovor Autor

Izdava Graanska itaonica Evropa, BorZa izdavaa mr Zvonko Damnjanovi

Kompjuterska obrada Kompjuter centar BorTehnika priprema Medija centar Bortampa Kompjuter centar Bor

Fotografije na koricama Medija centar Bor(Detalji iz RTB-a i bilbord u gradu Boru)(Ostale fotografije - Medija centar Bor)

Bor, jul-novembar 2014.

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE

BAKAR OBOJEN LAIMA I

PREVARAMA

Brana Filipovi

Bor, jul-novembar 2014.

5IAKO JE, pre neku godinu, Insajder B 92 otkrio kriminal u Kolubari i pokrenuo nesluenu aferu u kojoj su razotrkivene mnoge zloupotrebe, tako, ista ta uvena emisija, nije mogla, ne svojom krivicom, ni za pedalj da zaustavi lavinu lai, prevara, korupcije, malverzacija, bezakonja u RTB Bor. Niti je ko od najodgovornijih odgovarao, niti mu je falila dlake s glave. A ceo Bor, pa i javnost u Srbiji, zna ili opravdano sumnja, da je re o nevienoj pljaki dravne imovine, otimaini, politikanstvu, politikom marketingu, bezgraninim mahinacijmama. Znaju se i sporedni i glavni akter. Upinjanje pojedinih novinara i novinskih kua, poput Insajdera, da razree gordijev ovr, da najkompetentniji ukau na neodgovornost, bahanalije, neznanje i korupciju, nije vredelo. Tresla se gora.... Izjava dr Mila Bugarina, uvaenog rukovodioca i naunog radnika iz Bora, s poetka 2013., da je Kolubara, po kriminalu i katastrofalnom voenju kompanije, mala maca za RTB, do danas niti je demantovana, niti ozbiljnije komentarisana. Prof. dr Vlastimir Truiji, jo potkraj 2012., a potom i kasnije, dokumentovao je funkcionerima dravnog vrha kuda plovi bakarni brod i da je generalni direktor RTB glavni krivac za propast kompanije koja je pred bankrotom. Isti profesor je nedavno upozorio premijera da je ista direktorska linost u crno zavila Bor, Timoku krajinu, a preko kredita i Srbiju. Opet nikom i nita. Oglasili su se i najeminentniji strunjaci Bora, profesori, naunici, inenjeri rudarstva i metalurgije, profesori bezbednosti upozoravajui na minut do 12 i neophodnu i hitnu smenu tetnog menadmenta. Novinari su podsetili da je i premijer Vui u ekspozeu rekao da RTB ima velike dugove i lo menadment. Sve traje po starom, RTB tone sve dublje, a kraj niko zvanino nee javno da saopti. Odlau se epohalne investicije u metalurgiji, rudarstvo zaostaje, Bor i okolina, i danas, u 21. veku, gue se u topionikim otrovnim gasovima. Grad bakra je i dalje ekoloka bomba nevienih razmera. Kao nigde u svetu. Prikazuju se raznorazni lani bilansi, obmanjuje se i spinuje javnost, caruje netransparentnost, manjka dokumentacija, policija istrauje na sve strane.

Ova knjiga i zbog svega toga - poinje od pria koje su najvie pobudile panju: to su pisma dr Trujia Aleksandru Vuiu i reagovanje

ZATO TAKO NAOPAKO!

6novinara, uglavnom na stranicama Puls istoka i Medija centra Bor iz pera B. Filipovia, teTabloida i Blica. Slede dodatne prie koje su opet - uznemirile novinare: intervjui dr MIla Bugarina i prof. dr Nedeljka Magdalinovia, pismo sindikata Vuiu i najzad tekst Mirjane Anti, direktora finansija RTB lanovima kolegijuma kompanije. Nakon tih dogaanja usledila je serija komentara u Medija centru Bor pod razliitim inicijalima, mada je autor poznat celoj lokalnoj javnosti (prim. re je o prireivau ove publikacije). Na poziv Redakcije Medija centra Bor javilo se vie eminentnih strunjaka, profesora i doktora nauka rudarske i metalurke struke. Ni njihov glas, bar do 1. jula 2014, nije prenuo najodgovornije u dravi Srbiji. Na alost, za nevericu, nespokoj i oaj. Reagovala je i nevladina organizacija BIRODI, kao i Antikorupcijska liga Balkana. I, po obiaju nita! Najzad, krajem juna ove, 2014. slabano je odjeknula vest da je predsednik Upravnog odbora RTB Bor (ef kabineta ministra finansija Lazara Krstia) Boris Dragovi, samo nakon est meseci, podneo ostavku. I na taj in, kao i mnoga prethodna zbivanja, Medija centar Bor je jedini glasno, i bezmalo iz dana u dan, iznosio svoje stavove i argumentovano obavetavao javnost. Jer, toliko je oigledno da dravni vrh podrava svemonog i neuspenog direktora RTB Bor, kompanije koja je deset godina u nezavrenom restruktuiranju.Tako lako i traljao, smatraju strunjaci, taj proces moe da traje i vekovima. I sve na tetu drave i njenih napaenih i osiromaenih graana. (Nova saznanja, s jo sumornijim istinama, nastala od jula do sredine novembra 2014. pretoena su u drugo, dopunjeno izdanje).

Nije nepoznato to to drava takva kakva je uporno brani oveka koji nepriksonoveno i nekvalitetno vlada RTB-om i Borom od novembra 2008., nego zato se ne uvaava istinita i dobronamerna re novinara i dokazanih strunjaka. Da li se dovoljno uvaavaju i zapaanja i istrage policije, posebno je vano pitanje. Ne bi se reklo. Povrh svega: emu vodi takvo ponaanje najodgovornijih i to pred ulazak u EU koja je prezasita informacija o laima i prevarama pod bakarnim svodom.

Iz tekstova preuzetih od vie srpskih glasila naveden je izvor, ali su, pokatkad, menjani naslovi, mogue je i po koja re tamo gde je bilo neophodno. Negde su stavljani datumi objavljivanja, negde nisu, jer je ranije spomenuto vremensko razdoblje.

Jesu li korupcija i lane veliine unitili Srbiju? Odgovor je, bar delom, u ovoj knjizi.

A u t o r

7Ovakva publikacija preko je bila potrebna Boru i Srbiji vazda ranije, ali nikad nije kasno, tim pre jer se uvek brinulo o lepom pisanju o bakarnoj sredini, o srenom vilajetu gde teku bakar i zlato, kako bi se, oevidno je bilo, uz politiku pozadinu, izbegla stvarna i realna slika. Kad su, u neka davnija vremena, sa takvim i slinim naslovima pisane knjige i razne publikacije bilo je i razumljivo: gradilo se i udarniki radilo, Bor je bio gigant evropskih razmera i ponos bive Jugislavije. Sada je posve drugaije, ni blizu nekadanjih rekorda i graditeljskih poduhvata. Naalost, u glavama soc-realizma i titoizma, pa i lanih demokratija, malo se toga promenilo: uljuljkivanje na tobonjim uspesima i planovima koji se ne ostvaruju, i bespotrebno je i niemu ne vodi. La i obmana, kriminal i korupcija, zatamljeno su ogledalo ovog turbulentnog vremena. Iz takvih shvatanja i ponaanja proizili su opasno moni politiki lideri, lokalni ili na viim poloajima, gotovo je svejedno, sline su im zamisli i naumi. Nema reformi, nema promena, stoji se u mestu ili se kree ka dnu. I to dno ima kraj i zato je odlino to se pojavljuje ovakva publikacija. Bez pardona i prikrivanja istine. Osvetljene su obe strane medalje. Netano bi bilo zameriti na jednolinosti, jer publikacija obiluje profesionalnim pristupom temama i lancima koji mogu da poslue i za neka budua znaajnija istraivanja. Ovaj model propadanja i neodgovornosti, po mnogo emu, jedinstven je u svetu. Zato se nemojmo aliti sa iskrenim namerama prireivaa koji potpuno uvaava i re struke i novinarske profesije. injenica je u prevodu istina, a ovde je more verodostojnih pokazatelja i konstatacija, zakljuaka i ocena. U najezdi raznih popularnih izdanja koja vape za itaocima, dolazimo do informacija i komentara koji pomau razjanjenju nae zbilje i zablude, to nedostaje uprkos propagandi o navodno dovoljnoj javnosti u radu.

S druge strane, ovde ni jedan od ve objavljenih tekstova nije demanatovan, niti je pokuana cenzura, niti je neko kompetentan od privredne i ostale vlasti imao hrabrosti da se upusti u polemiku. Moda e to uiniti tek po izlasku publikacije na videlo ili e, po starom obrascu, uslediti nehaj i ignorisanje. Publika e zasigurno prihvatiti ovakav sadraj,

TrEbAlO jE i rANijE

8jer je i svojevrstan dokument naeg vremena i naeg sumnutog srljanja u virove i ponore.

Mada struka i nauka jo nisu dali zvaninu ocenu o borskim istinama, zabludama i laima, ova knjiga e pomoi da se jednog dana iznese i najstrunija argumentaciija o RTB. To je preko potrebno kako se nikada vie ne bi ponovila deavanja iz vremena vladavine, neprimereno je sad i ovde naglasiti tu pravu, iskrenu re kakvog, dovoljno je podsetiti, jednog rukovodeeg oveka. U knjizi je, uostalom, puno pojedinosti.Ovde je obraeno vreme od oko dve poslednje godine, a, ubeen sam, bie dana i za dublju analizu, bar za poslednjih pet, est godina, to je izuzetno vaan period.

Vano je i to da e ovakvo tivo moi da se dopunjuje i da se, jo bogatije i sveije, pojavi kod konanog ishoda. Mada je cela pria dola kraju, samo je, izgleda, treba zvanino objaviti. Ko e to da uini, e, tu je ta zebnja i mogui strah. Nije lako priznati poraze, ali kad su oni plod sopstvenih tumaranja, onda je potenije to pre ih izrei. I radi sebe, i jo vie onih koji dolaze i koji tako velike grehe nerado oprataju!

Filipovi je vie od etiri decenije profesionalni novinar i niz godina uspean publicista i vredan pisac, ubeen sam da e tragati i da e shodno svom novinarskom nervu nastaviti da iri ovu temu. Jer, dolaze dani i duge godine koji e potvrditi njegove komentare i kolumne, hrabrost i odlunost.Te osobine danas krasi mali broj poklonika spisateljske profesije, novinarske pogotovu i zato dajem sebi za pravo da konstatujem

- priznanje za dugodinji, naporan i iscrpljujui rad ovog poklonika istine (svetog novinarskog dometa) i pravde i pravinosti, tek e uslediti. Zasluge za ovakav napor poznate su mnogima, ali ta to vredi kad nas je politika obuzela i umeala se svuda, najvie tamo gde joj nije mesto. Da nije politikih zapleta, i u ovom, borskom i srpskom sluaju, lepe bi svima bilo.

Dr Branislav Mihajlovi

P I S M O, G L A V A

11

Prof. dr Vlastimir Truji, direktor borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM), koji je i potpredsednik Optinskog odbora Demokratske stranke (DS), uputio je pismo Aleksandru Vuiu, prvom potpredsedniku Vlade Srbije u kojem od njega zahteva da pomogne da se stane na put nevienoj korupciji u Rudarsko-topioniarskom basenu (RTB)Bor, kako bi se ta kompanija spasla od bankrotstva. Na pismo je zasad reagovao jedino njegov stranaki kolega Saa Perii.

- Sadanji generalni direktor RTB Blagoje Spaskovski, velike kredite od drave i dobre prihode od prodaje bakra, ija cena na berzi dostie rekorde, nemilice rasipa i troi sa svojim tajkunima - navodi se u Trujievom pismu Vuiu. - Sve se radi bez prave i realne strategije, podreeno linom interesu. Javnost o tome malo zna, jer joj se 24 sata dnevno plasiraju svetski rezultati poslovanja RTB. Spaskovski e kad-tad otii, njegove firme i tajkuni e uzeti svoje, ali e nama ostati velike promaene investicije i dugovi koje e generacije morati da vrate, ako pre toga ne bankrotiramo.

O Trujievim navodima pokuali smo da ujemo i miljenje Blagoja Spaskovskog, koji je pored toga to je generalni direktor RTB jo uvek i predsednik OO G17 plus. Meutim, u kombinatu bakra su nam kazali da je

direktor zauzet, dok mu je mobilni telefon bio iskljuen.Prema Trujievim tvrdnjama, dugovi RTB koje je novembra 2008, kada je

imenovan za generalnog direktora, zatekao Spaskovski iznosili su oko 580 miliona evra. Na tu cifru - podvlai direktor IRM, prvi ovek Bora je do sada dodao vie od 400 miliona evra, a nije jo ni blizu zaokruio proizvodnju, dok je izbor tehnologije za novu topionicu (koji je posebna pria) kotati dravu duplo vie nego to bi to trebalo.

- O svemu sam kao direktor IRM vie puta obavetavao Olivera Dulia, Mirka Cvetkovia, Duana Petrovia i Borisa Tadia, ali nikada nije nita preduzeto, verovatno zbog koalicionih dogovora - nastavlja Truji. - Spaskovski se u vrhu DS odravao tako to je RTB direktno ili angaovanjem drugih firmi o svom troku odraivala velike poslove na aktiviranju rudnika Lece za gospodina Miroslava Bogievia, zemljaka i saradnika Duana Petrovia.

Umesto Spaskovskog Trujiu je odgovorio Saa Perii, predsednik Skuptine RTB, koji je ba kao i direktor IRM - potpredsednik OO DS. Perii je protiv Trujia podneo prijavu centrali DS u Beogradu, zahtevajui da se

Vuiu, RTB BoR je Blizu BankRoTa

12

protiv direktora IRM pokrene disciplinski postupak.- Truji je na sastanku u RTB potvrdio da je autor pisma upuenog Vuiu

- navodi se u Periievoj prijavi. - Meutim, stav direktora IRM je prepun frustriranih ocena, paualnih i neargumentovanih zakljuaka, koji nisu svojstveni jednom doktoru nauka, sve na raun predsednika DS, biveg premijera, ministara i svojih kolega iz stranke, koji su bili stoeri Vlade Srbije u periodu najvee svetske ekonomske krize u poslednjih deset godina.

Po Periievoj oceni, Trujiev stav je takav da skoro predstavlja optubu za organizovani kriminal.

- Truji ima pravo na svoj stav, ali ne kao lan DS - decidiran je Perii. - Zato insistiram na pokretanju disciplinskog postupka i utvrivanju odgovornosti protiv direktora IRM u skladu sa statutom, aktima stranke i demokratskom procedurom.

Veernje novosti, 29.8.2012.

(Profesor Truji je nastavio da obavetava dravni i politiki vrh zemlje o neophodnosti i hitnosti preduzimanja odgovarajuih mera kako bi se zatitila kompanija od nacionalnog znaaja, RTB Bor).

Na slavi SNS-a u Boru...

T I T A N I K, M I N K E R A J

15

Da su pisma u naoj politikoj praksi poznata pojava i da pokatkad imaju odjeka, svedoi crveno doba iz Titove Jugoslavije kada je on, uz pomo ideologa Kardelja, slao takve dopise narodu, a narod to zvanino oberuke prihvatao, mada iza kulisa nije bilo ba tako. Danas je drugaije i danas nema Tita, iako su se, seaju se starije generacije, kleli da e i posle Tita biti Tito. Sada se radi obrnutim redom, pa radnici, sindikati, narod piu dravnim voama i mole, ak preklinju, da se sprei kriminal i korupcija. Moli raja sirotinja i za kojeta drugo, ak i za pomo za preivljavanje, najvie radi pravde i pravinosti. Voe nekada uslie taj teki vapaj, nekad se oglue, sve vie se prave da imaju prea posla i malo - pomalo zaboravljaju PISMA. Deava se i kabineti da zataje, umore se od silnog sastanenja ili veto se zbune i ne odgovore ni utivo kako je stigla pota tog i tog dana i da je u razmatranju.

Negde lani, sjeseni, Slavoljub Milanovi Barbul, predsednik MZ Minievo, pokazuje kako je pisao mnogim ministrima i dravnim rukovodiocima i da mu je jedino odgovorio ef Kabineta predsednika Srbije, Neboja Rodi (kasnije postavljen za efa BIA). Milanovi je molio da se benzinska pumpa u Minievu ne gasi, jer ceo taj kraj morae da se snabdeva gorivom, najvie za traktore, u udaljanijem Zajearu i Knjaevcu. Do danas pumpa stoji gde je oduvek bila, goriva nema, nikog tamo nema. Milanovi kae: Bar mi je neko odgovorio i napisao da je zamoljen direktor NlS-a, novi ruski gazda, da pumpa ponovo proradi. Pre vie meseci prof. dr Vlastimir Truju, direktor dravnog Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru, poslao je opirno pismo Aleksandru Vuiu, koordinatoru bezbednosnih slubi. Posle je profesor Truji, jo jedanput, podsetio Vuia i zamolio ga da preduzme odgovarajue mere dok ne bude kasno i dok se u RTB Bor jo vie ne rairi boljka zloupotreba, malverzacija i neviene korupcije. Odgovora nije bilo, a podseanja radi, evo samo nekih konstatacija: O svemu sam, u svojstvu direktora Instituta, vie puta obavetavao Mirka Cvetkovia, Olivera Dulia, Duana Petrovia i Borisa Tadia, aii nikada nita nije preduzeto... Spaskovski se u vrhu DS odrava tako (mada je predsednik G-17 u Boru, prim. aut.), to je RTB direktno ili angaovanjem drugih firmi o svom troku odraivao velike poslove na aktiviranju rudnika Lece... Blagoje Spaskovski ve tri godine nema predsednika Upravnog odbora RTB, te radi ta hoe. Dr Truji jo preporuuje Vuiu ,,da Spaskovskom treba stati na put dok jo nije potkupio i ljude iz sadanje Vlade... A poto Spaskovski raspolae velikim

DVa PiSMa alekSanDRu

16

novcem, potkupio je za njega bitne resorne politiare, ministre i dravne sekretare u bivoj Vladi. To je isto uradio i na lokalu.

I da sve bude zamrenije, pre neki dan dvojica hrabrih i estitih sindikalnih lidera, Rudolf Navijali i Dragia Trujki piu sitno pismo - kome e drugom

- Aleksandru Vuiu , gde ga britko upozoravaju na zloupotrebe i kriminal opet spominjui rudnik Lece, gde je Spaskovski, podseaju sindikalci, i tamonji predsednik Upravnog odbora. Onaj koji je kao gumicom iz dravne firme, RTB-a, izbrisao ranijeg predsednika UO Grbina, sad je na elu te upravljake institucije u privatnom rudniku zlata. Na ta sve to asocira, nije teko odgonetnuti. No, prii nema kraja. Dragia Trujki, neustraivi borac protiv privatizacije i prodaje RTB-a, najavljuje da e, zbog Spaskovksog i njegovih poltrona koji su smislili i novi, rudarski (neki kau direktorski) sindikat

- trajkovati glau. Sledi prepoznatljiv rasplet ili zaplet u reiji vrha RTB kako bi se sindikalni lideri ,,oladilii pokajali. Tu uslugu im gazde ne bi zaboravile. Neki se ve ograuju od najnovijeg pisma Vuiu. Raomonijada kakva u ovom asu nikome nije potrebna, pa ni direktorima koji, po obiaju, prete sudskim tubama, advokatima. I o bespotrebnom, sumnja se, i naruenom presliavanju sindikalaca Nezavisnosti TIR-a kod ministra rudarstva. I ta se sve jo nee uti i dogoditi u tom naem zlatnom rudniku u eri beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije.

I dok prepiske i pisma lete ka prestonici, RTB se i dalje zaduuje pravei sindikalne i jo poneke cirkusijade, a koordinator Vui (nee se on srditi na trunke humornosti, jer je i on nekad bio novinar) neumorno ponavlja: Niko nee biti poteen, svako ko je krao bie procesuiran i primerno kanjen, pa makar bio i iz moje partije.

Vuiu, brate i Srbine, bolje zna od nas, nije jedini Spaskovski i bratija oko njega. Recite glasnije da je toliko mnogo lopovluka, nepravde, korupcije i cirkusa, nerada i javaluka, da su potrebne godine kako bismo iveli kao sav normalan svet. Nee, naalost, ni deset EU i jo toliko izbora pomoi da se otarasimo balasti i boljki koje razdiru i nekada najzdravije delove drutvenog bia. Jesu ,,utivazda krivi, ali nisu i jedini. Ako nita drugo, ono se za pola godine moglo odgovoriti na iskrena i dobronamerna pisma kakva dravnim dostojanicima stignu na krilo u Beograd. I narodu tako damo jo malo nade. Toga jo imamo. I to je najbolje to Vam mogu napisati iz grada bakra, samo dan posle Sretenja Gospodnjeg.

22.2.2013.

17

Ivan Kostov, nekadanji direktor za plan i ekonomiju RTB Bor devedesetih godina, poslao je, ovog 1. novembra 2012., pismo predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliu u kojempredlae reenja koja mogu biti korisna za privredni preporod i obnovu Republike Srbije. Autor pisma se u prvom delu osvre na uzroke privrednog i drutvenog posrnua nakon 1989., podseajui na ekonomske sankcije, NATO agresiju, krizne tabove posle5. oktobra nepromiljenu privatizaciju, predlaui da se najpre donese Zakon o popisu unitenih materijalnih dobara u vreme NATO bombardovanja i utvrdi stvarno nastala teta. Jer, ratni zloini i ratna teta nikada ne zastarevaju. Kostov, predsedniku Nikoliu, potom, predlae konkretne mere kako da se izvuemo iz krize i haosa. On veli:Prvo i osnovno je i Zakon o popisu i evidentiranju dravne imovine u svim postojeim vidovima i oblicima vlasnitva. A, s obzirom na aktuelno stanje, mogua reenja, naglaava borski ekonomista, mogu da budu: izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, izmena i dopuna Zakona o radu po kojem bi se poslodavci obavezali da redovno plaaju zarade i doprinose zaposlenima, izmena Zakon o Vladi Republike Srbije i najhitnije formiranje Ministarstva industrije. Neophodno je doneti i Zakon o osnivanju investicione, razvojne banke za finansiranje restruktuiranih, srednjih, malih i porodinih preduzea, zatim obnoviti i odgovarajuim merama podrati razvoj zadrugarstva. Dopis se ovako zavrava:Gospodine predsednie, u Srbiji se danas kae: Bog ga poslao , ja dodajem: - Narod izabrao...

Ivan Kostov ima i ideje kako spasiti nedovrene i preputene zubu vremena (od 2000. godine) Hajatove hotele na Crnom vrhu iznad Bora koji bi, ne samo po njegovom miljenju, trebalo da pripadnu novom vlasniku NlS-a, Rusima, koji bi investirali u zavretak i na taj nain zaposlili najmanje 400 radnika, ali i probudili turizam na celom prostoru istone Srbije sa postojeim resursima do Dunava i Stare planine. Rusi se nekaju, jer nisu sigumi ni u nau staru boljku - nereene imovinsko pravne odnose, tek koliko bi se ova investicija kasnije isplatila. E, u tom grmu lei zeka o kojem, na posredan nain, razmilja i penzioner Kostov u pismu predsedniku Nikoliu. Pa, kae: Oekivanja da e jedino inostrani investitori, bilo sa istoka ili zapada, oporaviti Srbiju - nisu realna. Obnovu zemlje i njen privredni preporod, kao to je bilo i uvek do sada, mogu izneti samo graani. Na narod. Zato su neophodni strpljenje, vizija, jedinstvo i odlunost Vlade.

Autor pisma je nabrojao zakonske promene i objasnio pojedinosti, ali

ToMiSlaVe, BoG Te ViDeo

18

nije se dotakao nekog primera, recimo iz naeg, istonog okruenja, mada je dovoljno jasan i bez toga. Od ivotnog interesa za ovaj deo Srbije jeste stabilnost i razvoj RTB Bor. Ovaj bakarni gigant, u kome je radni vek proveo i Kostov, osam godina je u restruktuiranju s najavom da e biti prvi koga e drava, sredinom idue godine, pustiti da se stara o sebi i iznalazi najbolja reenja. Osnova i potka je u razmiljanju - koliko je sutranji, novi RTB, spreman da se uhvati u kotac s problemima uprkos nastojanjima menadmenta da prikae ,,fantastine rezultate, mada je svakome poznata teina izlaska

na crtu najzdravijoj svetskoj konkurenciji. Nije li i ovde re o privrednom i politikom marketingu koji uviaju i sindiikati uplaeni da e za pola godine morati da se, najverovatnije, spreme za privatizaciju uz obaveznu veu proizvodnju, zavretak metalurkih investicija i racionalizaciju na svakom koraku. Naravno, rekordna cena bakra ne bi smela ni sluajno da se pomeri nanie, jer bi to bilo katastrofalno. Menadment RTB kao da sve to zaboravlja i uporno se zaklanja iza generalnog direktora. Nakon izjave ministra Dinkia ta ih (nas) eka, nisu se zvanino ni slovom oglasili. Slube RTB-a ubeuju narod kako je lepo u podzemnom kafiu u Jami, kako je Zooloki vrt posetilo 100.000 graana, kako emo za Novu godinu biti sreanji sa jeftinijim pevaicama nego oni tamo u Novom Sadu ili Jagodini. emu takve i tolike bezbrinosti kad sat otkucava pet do 12. Hoe Ii biti Blagoja i posle Blagoja, pitanje je koje se lagano namee. Poznajem ozbiljne Ijude i strunjake ija re vredi vie od ijednog, pa i celog RTB-ovog menadmenta, a oni vrsto veruju da nam posle Spaskovskog - nema spasa. Ako se oni varaju, neka RTB, jo bolje direktor lino, demantuju i njih, i jo vie, novinarePuls Istoka.

14.12.2012.

19

Jo potkraj 2012, iako nije bilo ni estitih (radnih) nedelju dana do izmaka stare godine, obasue nas sa svih strana pesimistike informacije i analize, tako da se i 2013. mirne due - uz loginu pretpostavku - moe pretrati

olakom brzinom korak napred, dva nazad. Tako su i politiki analitiari ocenili proteklo vreme aktuelne vlasti koja kako-tako gura demokratske recidive u naredno leto kao da e nam tada biti bolje. U nedeljnojPolitici Zorana uvakovi upozorava:Novinarska profesija, ukoliko nam je stvarno do demokratije stalo, mora da povrati svoju ulogu. Narod bi morao da prestane da se sluuje... Ona, za sunovrat novinarske profesije, podjednako osuuje i novinare i politiare.

I kod nas u Boru i istonoj Srbiji isto je to tako samo malo drugaije. Kao da nemamo doraslog, zrelog, dostojanstvenog politikog profesionalca. Sva naa stremljenja, upinjanja, pokuaji i treptaji, svode se na parolu kako tata kae i, naalost, i nespokoj, nikako drukije.Takvi likovi prolaze i ostaju, pamte se i doivljavaju. Blagoje Spaskovski, generalni RTB Bor, u izboru Timokih vesti, proglaen je za Linost 2012. Valjanog objanjenja nigde nema. Zato je Boranka Bobana Velikovi zasluila da bude broj jedan na toj listi, jer je ponovo postala evropski prvak u streljatvu, i tu nema dileme. Kad se kae i napie da je RTB Bor na elu sa tim istim Spaskovskim poslednje dve godine, uprkos ogromnoj svetskoj ceni bakra, zvanino stabilnoj proizvodnji i tednji, uz blagodeti osmogodinjeg restrukturiranja i svakojake dravne podrke (upravo je saopteno da je dug za struju od novembra 2008. do oktobra 2010. celih 700 miliona dinara), iskazao gubitke (vidi APR), onda to kao da nije ni bitno. Veto se stvara atmosfera da je ak znaajniji njegov estradni nastup na raznim proslavama (ak i u Vladi Srbije, Alo, 23.12....) i avolski uporno punjenje uiju narodu s pesmom Ne moe nam niko nita... Jeste to nekakva konkurencija Mitru Miriu, ali, avaj, ko se to zamajava i kome jo trebaju i takvi marketinki potezi. Dabe su novine pisale, letela pisma u Vladu o korupciji i nezakonitostima, o nepravilnostima u komunalnoj gradnji, razbacivanju i troenju mukom steenih narodnih para i kredita, loim investicijama i privatizacijama, tek bahatosti i drskosti, napokon - uBlicu, 23.decembra - objavie kako je u 2012. firma RTB Invest, sa samo troje zaposlenih, od sto srpskih preduzea dospela na 74. mesto najuspenijih (prihod 10,47 milijardi, profit 8,7 miliona dinara). U turom finansijskom izvetaju navodi se da je re o preduzeu za trgovinu metalima i metalnim rudama. U Agenciji za

naRoD Da Se ne Sluuje

20

privatizaciju navode kako je to preduzee nastalo kako bi RTB Bor nesmetano obavljao promet ulaskom u proces restrukturiranja (dakle, od daleke 2004.). U toj firmi nisu bili voljni za razgovor sa novinarima.

Sa takvim, i ko zna jo kakvim istim i slinim velikim preduzeima, ulazimo i u 2013. Na drugoj strani, unitavamo, zahvaljujui i istom tom RTB, jedini dravni Institut za bakar u Boru, jer bakarnom gigantu kao da nije potrebna svetski ugledna nauna kua (pre pola veka osnovana zbog njih), nego tamo neki za koje, verujemo, ni predsednik Vlade nije uo. A moemo, ukoliko zatreba, i lino da mu nabrojimo vazda takvih uspenih privrednika. Uplaen od poluvekovnog jubileja, a zabrinut za sveanu i radnu primopredaju direktorskih fotelja u svojim Rudnicima bakra Bor (RBB), direktor B. Spaskovski nije ni prisustvom uveliao proslavu Instituta. Ni on, ni njegov partijski drug i predsednik Optine Bor.

Da bi novogodinji praznici protekli u slozi, miru i ljubavi, Spaskovski se u ulozi vrhovnog voe RTB, Optine Bor, pa i ire, verovatno koristei i politike funkcije i steene veze u Beogradu, vajcarskoj, apcu i Rakoj, dosetio da blagovremenosvojim Ijudima, ukljuujui i penzionisanog Neboju Radoevia, obezbedi sigurna rukovodea mesta. Nali su se u zlatnim stolicama i jo neki bliski mu efovi po raznim osnovama.... Zato ih posebno spominjemo, mada ih ima sauvaj Boe i sakloni? Zato to se ovde nita ne menja. emu i kome zahvaljujui, evo bar deliminog odgovora. Ovde i danas, jae nego jue, vladaju Dinkievi lideri (Bor, Spaskovski i Videnovi, Zajear, Boko Nii, Knjaevac, Milan Mile oki, Boljevac, dr Marjanovi), a s Ijubavlju im pomau deesovci iz Kladova, Majdanpeka i najvie Knjaevca. Oni su, kako jedan od njih u uvenoj pesmi i himni borskih rudara pripreti,

jai od sudbine.Iz RTB-a, u sklopu svega ovoga to nas snalazi, za Novu 2013., razasue

se, diljem zemlje Srbije, njihov fabriki list. Usreie siromanu zemlju Srbiju s gomilama slavopojki o natrposenim rezultatima i nadljudskim delima direktora i njegovih vernih poltrona, kako napisae, 23. decembra, i u dnevnom tabloidu Alo. Nobelovac Gabrijel Garsija Markes, (ija je prva spisateljska Ijubav bilo novinarstvo), najverovatnije bi rekao da su novinari zaboravili profesiju, a politiari smetnuli s uma kome oni uopte treba da slue i u emu se sastoji njihov posao.

A glas istine iskljuivo pripada novinarima, a ne politiarima, oduvek je bilo, i bie i u 2013. Nadajmo se i na istoku prohladne Srbije.

28.12.2012.

21

Orden Svetog Save bio je dravni orden u Kraljevini Srbiji (1883-1918.) i Kraljevini Jugoslavije (1918-1945.), a od 1945. do danas predstavlja najvie odlikovanje Srpske pravoslavne crkve (SPC). Orden se od 1986. dodeljuje za zasluge na duhovnom, obrazovnom i humanitarnom polju. Dodeljuje se i duhovnim i svetovnim pojedincima, kolektivima i organizacijama (uruuje se i nosi je osoba na njenom elu). Od 1883. do 1903. ovaj Orden dobili su: Nikola Tesla i August Limijer, od 1903. do 1945. Vlada ili, Vientije Via Radovanovi, Stepa Stepanovi, Dragoljub Mihajlovi (25. januar 1928.), Nikola Rerih, Emst fon Vajczeker, Nikola Spasi, Milan Banjac i 1932. Akademsko pozorite. Od 1945. u tom, zlatnom srpskom kolu, naao se povei broj intelektualaca i duhovnika, dravnika i humanista, veliantsvenih Ijudi, vitezova uma i dobrote, meu kojima su i Dmitrij Medvedev, Vladimir Putin, Solenjicin, Aleksandar Konuzin, Novak okovi, Emir Kusturica, Rado Ljui, patrijarh Aleksej II, Vlade Divac, te Miroslav Mikovi, Bogoljub Kari, Matija Bekovi... Kad su ova prestina odlija dodeljivana niko nije imao zamerki, sve bilo je na svom mestu. Neka kasnija vremena pokazala su, u segmetnima, i izvesne neadekvatne procene. Elem, proteklih godinu dana dino odlije dodeljeno je (najmanje je bitno kojeg reda), koliko smo mogli da vidimo u enciklopedijama i koliko doznajemo, i to ak dva puta, jednom direktoru, i to Blagoju Spaskovskom, RTB Bor. Njemu je, prvo, u odajama Patrijarije SPC u Beogradu, Vladika abaki Lavrentije uruio Svetog Save Orden, a sad, na Boi, isto to, u Boru, uinio je i Vladika Timoki, Justin. Odlikovanje je, nesumnjivo, iz oblasti humanitarnog dela. Sem Spaskovskog, odlije su primili i Neboja Radoevi, RBB i Boban Todorovi,TIR, jer su, gotovo je sigurno, uticali na odluke upravnih odbora za poklone pravoslavnim svetinjama u bakru i pozlatama, to je aposlutno razumljivo i u duhu tradicije naeg naroda. Na drugoj strani, ne dolii da se takva, najblae kontroverzna linost (poznata nadaleko i po izvoenju novokomponovanog, provokativnog hita Ne moe nam niko nita, jai smo od sudbine) kakav je Blagoje Spaskovski dva puta, jo u razmaku manjem od godinu, okiti svetosavskom Ijubavlju. Svetinjom i institucijom od prvorazrednog nacionalnog ponosa. Jer, o njegovim delima i dometima, pa i Radoevievim kvalitetima, tek e se uti i priati (i dalje su na poloajima). A kad se to dogodi, mogue je da velianstveno odlije i suzu pusti. Trei direktor koji ima pravo da nosi znamenje, Boban Todorovi,

SVeTi SaVo, Ti PoMozi!

22

elnik TIR-a, jeste zasluan i ako je u mladim godinama.Nije na odmet podsetiti da veliki broj radnika u RBB, gde je N.Radoevi

donedavno bio direktor, a Spaskovski prva mu uzdanica na vrhu ledenog brega, i danas javno svedoe ,,o mobingu, zastraivanju, pretnjama i diskriminaciji zaposlenih. Oni jedino to drugaije misle i sindikalno se organizuju. Zar samo taj detalj nije dovoljan da se pogledamo u oi ko dobija tako vredna, jo crkvena astoljublja, ak i po drugi put, to se nije desilo, zamislimo se, ni jednom Tesli. I ako bi nekad i nekom palo na um da dodeli dvostruki orden Svetog Save u gradu bakra, to bi mogao da bude nekada najomiljeniji i zasluni direktor Topionice i rafinacije, divni ovek i Srbin, rodoljub i crkveni zaslunik prvog reda, ne samo u Srbiji, Bratislav Dunji. On jeste nosilac jednog Ordena Svetog Save, ali iz iste Ijudske vrline i skromnosti, ne bi, zasigurno, prihvatio toliko dragocen i jedinstven dvostruki dar. Danas je, eto, sve drugaije, svet se izmenio u korist politikog marketinga, egoizma, bahatosti, samohvalivosti, vlastoljublja...

Lepo je i tihovno vladika Justin izgovorio pri dodeli ordena u crkvi Svetog ora da je svojoj crkvi dovoljna i aa vode od radnika kako bismo svi mi bili radosniji, sloniji, zadovoljniji. I zato Ordeni Svetog Save, gledam ga netremice, i jeste na grudima svih 5.000 radnika kombinata bakra.

U susret svetosavlju, uprkos svemu, ne zaboravimo:Sveti Savo, ti pomozi da ivimo svi u slozi...

25.1.2013.

23

u PRaVu je MinkeR

List Kolektiv, 8. decembra 2000. godine, saoptava da je odloena primopredaja dunosti u Rudnicima bakra Bor izmeu biveg direktora Blagoja Spaskovskog i v.d. direktora Neboje Buana.Taj posao je odloen do daljnjeg.

Godine 2002. Spaskovski, uz otpremninu, naputa RBB.Iste godine, 16. oktobra, dnevnikBlic objavljuje da je policija podnela vie

krivinih prijava protiv biveg direktora RBB-a... Sledi detaljno obrazloenje. U tom velikom tekstu pie i to da je problem to je posle 5. oktobra neka dokumentacija nestala. Zakljuak je najindikativniji: Verovatno zato i ne iznenauje to i posle dve godine od promene vlasti jo niko nije odgovarao za sunovrat RTB-a Bor... tavie, i Bela knjiga MUP-a Srbije iz 2003. godine (ovih dana krui po borskoj ariji) objavljuje neke zanimljive podatke o tom direktoru. Nego, te 2002. novine belee dalje (citat): Premijer Zoran ini, posetivi Bor u februaru ove godine, rekao je da e se lino zaloiti da se aurira rad sudova... U istom napisu za jednog drugog, tada poznatijeg borskog direktora, danas monog biznismena u Bgd, pie da je uprkos zabrani u septembru i oktobru 2001. dozvolio izvoz 113 kilograma zlata kome se gubi svaki trag. On je, u eri sumnjivih privatizacija, kupio i jednu od fabrika na Sedmom kilometru. Tad je u loem kontekstu prozvan jo jedan, i danas aktuelan i izuzetno vaan direktor u poslovodstvu Basena. Ne spominjemo, namerno, imena ni onog zlatara, ni ovog dananjeg koji se decenijama, ini se, pretplatio na istu fotelju.

Godine 2001, 15.oktobra, u privatnim Borskim novinama itamo izjavu direktora marketinga RTB-a Bor, Borivoja Stojadinovia:

-Cena bakra u septembru na svetskoj berzi bila je 1.426 dolara za tonu, naa proizvodnja je 1.600 tona meseno, pa kako to izdrati. Da bi preiveli treba nam proizvodnja od 6.000 tona katodnog bakra meseno. Treba da rekonstruiemo Upravni odbor, trebaju nam ljudi sa autoritetom.

U istom broju saznajemo da je na Borskom jezeru ukraden bronzani spomenik Mikloa Radnotija, borskog logoraa i uvenog maarskog pesnika.

Gde smo danas, kako nam je, kako oni, kako mi, graani i narod, radnici i seljaci, potena i ostala inteligencija? Kako tee bakarna reka, kuda nas nose ove smutljive i zbunjive vode?

Spaskovski se na velika vrata vratio potkraj 2008. na krilima DS-a i G-17. Napustio je ljubljeni SPS u kojeg se, ima svedoka, zaklinjao kao u delo bojih

24

ruku. I nije mu zameriti. Ko ne bi? Snaao se ovek. Desila mu se i visoka cena bakra o kojoj je Borivoje Stojadinovi (kasnije bio i generalni) samo sanjao. A ovoga danas, i onoga posle 2000, hoe pa hoe i demokrate, i naprednjaci, i nazadnjaci, i europejci, i Finci i Kanaani, Ameri, i Bosanci. Otvoreno govori - i peva - da mu ne moe niko nita. Stiu upozorenja o brzom restrukturiranju koje traje jo od februara 2004. i da se galopira ka steaju, ali ON opet ne posustaje. minka grad i okolinu, obeava nove investicije, dobija garancije za kredite, odlae stare kredite, ne raspisuje tendere, direktorie celim krajem, u zoru, kad ceo grad spije, poseuje trajkaa glau Dragiu Trujkia, saoptava ogromnu dobit a dugovi do Nemanjine 11; nagrauje spasioce zalutalog laneta, reira, markira i nastupa, komponuje i dekomponuje, kritikuje i hvali, disciplinuje i kanjava, obeava i zapoljava, obre i okree, krei i lei nevolju, dobija crkvena ordenja, i sve se crveni, plavi i uti u politikom proleu koje nam je lino poslao... Kako ON radi, tako svi misle, kako on misli, tako svi rade.

Traje vrtoglavo vreme privatizacije i ziratizacije, dravnih garancija, odlaganja i nezalaganja, zlatnog ivljenja na lovorikama ministarskih i politikih drugarstava, i niko mu nita - ve je vieno - niti hoe, niti moe. Kao da je svima dobro sa njim, i njemu jo bolje sa ostatkom sveta. Upravo zato mu treba, ne samo estitati, nego odati najvie poasti koje se pokatkad uprilie najveim dravnicima i gromadama od nauke. ON je to i te kako zasluio. Bor zaista lepe izgleda, ta e biti sutra, to je tua briga, i to nije muka ni rudarskog ministra Baevia, ni prozapadnosrpskog Duana Petrovia, tek Mlaana Dinkia, jo manje Borisa Tadia ili ve zaboravljenog rudarskog ortopeda Dulia. Naa je to, partijo na vlasti, i potovani Aleksandre Vuiu, briga pregolema. Zato nas ba toliko boli glava? Zato to ne zaboravismo ni onu 2000., pa ni 2002., 2003., ni usijanja, ni rei, ni ONE kojima, iako je trebalo, nije falila dlaka s obrve.Tad se desila i revolucija, tad je bilo najbolje vreme za preokret i ienje, danas kasnimo, kao da vie nemamo snage. Srbija se umorila. Umorila se Srbija.Toliko se iznemoalo da ni posle 12 godina nije pronaen lopov bronzanog Radnotija. Nije bilo ni dovoljno dokaza za gore navedene, i nenavedene, osumnjiene s poetka 2000. Pa, ta sad hoemo, sad smo manje revolucionarni, a bogatiji jesmo, imamo vie bakra (tano za 1.000 tona meseno uz ogromna ulaganja), i rekordnu cenu crvenog metala, i dobit od ak 56 miliona dolara, malo li je? U pravu je minker!

8.3.2013.

25

Nikada nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Ova misao se zametnula na jednoj farmi u Francuskoj od radnika koji je brinuo o lovnom podruju gazdinstva.

Kod odluka, pa i politikih, praksa se ne osvre na srpske mudrosti, izreke, poput one Samo sloga Srbina spasava. Ovu reenicu je sroila Branka Otaevi u nedeljnoj Politici.

Pisac Momo Kapor ovako zbori u svojim Beogradskim priama: Ovde je uvek bilo toliko ratova, da se uvek mora tano rei pre kog rata se neto dogodilo.

Drugi srpski pisac, Petar Lazi, podsea: -Sve to se desilo naem oveku u vezi je s kafanom... pa gde to ima da ovek na jednom mestu moe da zadovolji osnovne ivotne potrebe (za hranom i piem), da pronae enu ako mu fali, da izgubi enu ako ima vika, da sklopi poslove, da brine o dravi kao to ona brine o njemu...

Dananje vreme nije vreme sanjara, a samo u takvim vremenima raaju se urbane legende, napisao je profesor Nikola Boilovi.

Srpske vojske nikada nisu izgubile bitku zbog kukaviluka i bezdunosti. Samo izdaja i obmana mogle su ih spreiti da brane svoju ast do kraja. (Radomir Petrovi Kent, etniki komandant).

Delfa Ivani, Srpkinja, sama je isticala da je u svom ivotu najvie bila ponosna na to to su Nadeda Petrovi i ona 1903. stvorile Kolo srpskih sestara, zatim na spasavanje 1912. i 1913. u Ljeu srpskih ranjenika, na pomo srpskim zarobljenicima. Spasla je, u velikoj meri, desetine hiljada ivota i zato je srpska heroina. Zbog pomaganja Ravnogorskom pokretu zatvorena je posle 1945. i zbog tog malog greha bila je zaboravljena sve do smrti, 1972.

Samo dok se ezne, razmilja i eka, to je Ijubav, ono drugo ima drugih kategorija, verovala je Desanka Maksimovi.

Danas se Srbija divi Novaku okoviu i ima kome. Malo je ostalih velikana tog ranga i kova. Malo je i onih koji mogu, i hoe, da se ugledaju na dela i mudrosti u poetku teksta. Imamo i darovite dece, uspenih ljudi i na ostalim poljima sem sporta. Nego, kome se mi to sad klanjamo u manjim sredinama, e, to je pitanje mnogih pitanja. Poimo od najblieg okruenja izmeu Timoka i Dunava. Negotin, oduvek kulturna prestonica istoka Srbije, trenutno je u prii pobednice emisije RTS Ja imam talenat. Ako nekoga pitate ko je danas najpoznatiji, i ko se najvie spominje u gradu vina i muzike, verujte,

oVo nije VReMe SanjaRa

26

veina e spomenuti socijalistu i predsednika Optine, magistra Urukovia, eventualno poslanicu Radmilu Gerov. Bor se prepoznaje po politiaru i direktoru RTB-a Blagoju Sosi Spaskovskom i njegovom hitu Ne moe Ml niko nita, Zajear po dva dobra drugara iz srenih godina, Boku Niiu i Sai Mirkoviu, Knjaevac po bivem dravnom sekretaru Milanu okiu, eventualno Sai, zlatnom rotiljdiji, Majdanpek po predsedniku Optine i lideru demokrata Popoviu, Kladovo se vie ne prepoznaje po direktoru

erdapa, Boljevac je znan po optinskom elniku, dr Neboji Marjanoviu ili socijalisti, politiaru i boemu Voji Vijoroviu, uvena Sokobanja sad se najvie spominje po nekadanjim nezaboravnim gostima Ivi Andriu, Nuiu, Stevanu Sremcu. Oni to su ovde opravdano zavreivali najveu panju odavno su u Beogradu, moda Novom Sadu, pokoji je otiao na visoke kole u Ameriku i Evropu na zapadu.

Ovde su na glasu politiari i direktori i - niko vie. Oni vedre i oblae. Oni su prvi u TV dnevnicama i na stranicama uglavnom svojih, plaenih novina, oni ne daju nikome da ih smeni, niti profesionalno promeni, oni su isti oni iz Titovog doba, samo s neuporedivo manje odgovornosti, discipline, vrednoe. Politika vlast je njihovo zanimanje. Nije bolje, naalost, ni u Pomoravlju kod veitog Palme, Zajearu, apcu, u bilo kom drugom veem srpskom mestu. Oni sve grabe i dre, i no i pogau, i zadovoljni su postignutim. Nisu kao onaj farmer, nekolovan a mudar, pa da sebi, i ostalima, ponosno izgovori:

- Nikad nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Kod nas nema nekog bogzna napretka, ima zadovoljstva. I to to direktori nasunog RTB Bor saoptavaju - i pevaju - samo je velika laa. A male grehove, kao onaj nae Delfe Ivani, i njih treba razumeti; ako se dogode u velikim radnim i dobronaklonim bitkama. I nikad ne smetnuti s uma misli Mome Kapora, Lazia, prof. Boilovia, Desanke, Otaevieve... Jer, dosta nam je, i muka nam je, od Dinkievih (Spaskovski, Bor, Nii, Zajear, oki, Knjaevac...) lidera!

22. 3. 2013.

27

Nedavno smo bili svedoci svae dva sindikata oko toga ko e od njih imati primat u RTB-u Bor. Tuku su, a ne vide da se nalaze na Titaniku. Ovako Mijat Lakievi (jedan od naih najpoznatijih ekonomskih novinara) zavrava opirni tekst o RTB Bor u najnovijem Novom magazinu.

Ne zna Lakievi da se sindikalni rat nije zavrio, da je u Topionici i rafinaciji tek krenuo. Direktori su (ko e drugi) ve namestili svoj, Rudarski sindikat kraj topionikih pei, a oni, topioniari, nali se u udu: pored ve dva reprezentativna sindikata, Samostalnog i Nezavisnog, sad se pojavljuje jo jedan - bez reprezentativnosti i svakog smisla. Loginije bi bilo da osnivaju sindikat topioniara, mada im do sada ni postojei nisu smetali. Naprotiv. Zato su glavni direktori ve dobili pregrt krivinih prijava. U jednom od mnogih pisama ovom novinaru, radnici podseaju kako je, neznajui zato, stalo gradilite novih metalurkih pogona i kako su, na opte iznenaenje, pokuali da prodaju, umesto da prerade, izvesnu koliinu koncentrata bakra. Osujetili su ih tadanji sindikati. U meuvremenu, direktor RTB-a otvara evropejski ampionat u bilijaru. Navodno, razvija turizam pored dve turistike firme i predsednika Optine kojeg je, i na taj nain, skrajnuo, da ne kaemo, ponizio.

Mediji saoptavaju kako su u Uniji poslodavaca Srbije prozvali dravu to je poslednjih deset godina u propala preduzea investirala 4,2 milijarde evra. U rupe bez dna, firme u koje je sipano najvie novca, spadaju PEU Resavica, GSP Beograd, eleznice Srbije i RTB Bor. Drava je elela da spase propale firme, pa i RTB. Da li je uspela? lako generalni direktor kombinata bakra govori da jeste, ne bi se reklo. tavie, dug od 600 miliona evra 2008. kad je on doao, popeo se - naglaava novinar Lakievi - na 1,5 milijardi. Restruktuiranje ne moe da bude bez dna, i kad mu doe kraj, hoe li, i ne samo direktorima, nego i bivim i sadanjim ministrima, doi kraj.

Blagoje Spaskovski, stalni gost naih rubrika, s razlozima, i dalje otvara i zatvara razne fete i gradi spomenike koji e nas tek skupo kotati. Da je bilo sree pa da optinsko rukovodstvo, kao sada, stane i suprostavi se bahatostima i srljanjima, bilo bi svima i bolje i lake. Ako je million evra izdvojeno samo za gradnju Zoolokog vrta, i ko zna koliko jo za naizgled velike poslove, trebalo se setiti i Toplane koja je u blokadi i u dugu 700, 800 miliona dinara ili Vodovoda iz kojeg godinama curi 50 odsto zdrave pijae vode... U centru grada okreie sve zgrade, zaboravie etiri kole. Okreie i privatni hotel, i naminkae dosta toga. Ima, ruku na srce, i valjanih poteza

Tua na TiTaniku!

28

u toj celoj raboti.Neverovatno je, na primer, da radnici i sindikati nemo gledaju u opustelo

gradilite Nove topionice. Kao da im je vaniji bilijar (koliko e samo taj bespotrebni luksuz da plate) od sopstvene kue u kojoj se talasa i kipti. Zar ne vide da je i drava, zajedno sa svima nama, i RTB-om, propala. Nema vie para, kako su to u Uniji poslodavaca nazvali, za PROPALA preduzea.

Za te poslednje etiri godine, otkako magini Spaskovski spaava RTB, ne samo to se dugovi gomilaju, nego i on uspeno pliva menjajui politike opcije. Posle izvornog SPS-a, pa Dinkievog G17, te nedolinog udvaranja Borisu Tadiu, utanovcu, Petroviu, Duliu, evo, stie i do vladajueg SNS (bar je to oigledno). Ne bi se reklo da mu je u tom naumu pomogla pesma na prologodinjoj slavi naprednjaka, ili... Moda neto vie o tome znaju Jogovanka Tabakovi, dr Baevi. Tu temperamentnu folklornu igru, sad su tek, po drugi, trei put, uvideli i Dinki, ilas, Dai. Prekasno!

Pisac i reiser, rodom iz sela Vratarnica i abaki ak, uveni ivojin Pavlovi, reirajui film Na putu za Katangu, u hotelu Evropa, ovde, u Boru, rekao mi je da je nezadovljan scenariom Radoa Bajia i da nije trebalo da se uputa u taj projekat koji je zduno pomoglo, i smislilo, tadanje partijsko bratstvo na elu sa Nikolom ainoviem, pa i Blagojem Spaskovskim, (mislili su da e

zemljak Pavlovi napraviti soc-relaistiku priu). Tada je bila jaa proizvodnja i neuporedivo se bolje i vie radilo, a ispalo je da je film, da li zbog poreenja sa naputenom i opustelom Katangom, dobio jednu od prestinih nagrada na uglednom pulskom festivalu. Da je veliki umetnik iv i da ga pozove sadanja lokalna vlast, mnogi bi ga posavetovali da saini i fim, ne o Boru i borskim rudarima (tog bilja ve je u izobliju), nego o naruiocu posla, o Blagoju i njegovom, Blagojevom kamenu na ulazu u grad bakra iz pravca aerodroma, lokaliteta nezvanino nazvanog Boris Tadi. (Onaj asfaltni put gazda je spremio za neuspeli predsednikov dolazak). Onda bi se smirila i do sada na ovim prostorima neviena sujeta. Jer, ivojin bi, kao i svaki srpski ivojin, za razliku od recimo estitoga akademika Kovaevia, pretpostavka je, u trenu shvatio ko bi mogao da bude glavni junak njegovog novog dela.

U poverenju: glavni junak tog, mogueg filma (uopte nije u vezi sa Titanikom onog Lakievia?) moda bi dobio i najprestiniju nagradu Amerike filmske akademije. Kad je zavredio dva ordena Svetog Save, to ni Tesli nije polo za rukom i umom, zato ne bi dobio i bar - jednog Oskara!

Izlaz je u saznanju da je Srbija predugo u uspenom propadanju i to najvie zbog lanih veliina!

5. 4. 2013.

5 0 0 N A

D A N

31

- Nekadanji rudarski gigant, i jedini proizvoa bakra u Srbiji, RTB Bor, kompanija je iji dugovi iznose vie od milijardu evra. Svake godine sve vie se zaduuju, a sve dosadanje vlade, ukljuujui i sadanju, to su tolerisale i odobravale nova zaduivanja. Pored 86o miliona evra dugova koji su se gomilali jo od devedesetih godina, Vlada Srbije 2009. godine odobrila je kompaniji nova zaduivanja, pa je RTB do kraja 2012. godine podigao kredite od najmanje 220 miliona evra, da bi aktuelna vlada 2013. odobrila nova zaduivanja od skoro 132 miliona evra, istraio je Insajder.

- Vie od 70 odsto svih dugova predstavljaju dugovi prema dravi, a do njih je dovelo dugogodinje neplaanje kredita, poreza i doprinosa, taksi za iskopano mineralno bogatstvo zemlje, neplaanja struje.

A kako je pokazala analiza Insajdera, dug bi bio i vei da u februaru Vlada Srbije nije ovoj kompaniji otpisala 31,9 miliona evra, a u 2010. i 2011. umesto nje izdvojila 27,4 miliona iz budeta za poveanje radnog staa zaposlenima. Osim ovih dugova, RTB Bor duguje dravi 15,5 miliona evra za rudnu rentu jer koristi mineralno bogatstvo Srbije, a poto ovo preduzee godinama nije plaalo struju, u ovom trenutku duguje EPS - u 113,4 miliona evra. Kako tvrdi Insajder, dok se stotine miliona evra ulau u novu rudarsku opremu, obnovu zastarele tehnologije i nove industrijske pogone, kompanija je najvee poslove sklapala direktnim pregovorima. Iako bi upravo zbog ovolikih ulaganja nadlene institucije trebalo da kontroliu i brinu kako se troe ova sredstva, ve tri i po godine Vlada Srbije nije imenovala predsednika Upravnog odbora RTB Bor. Prema navodima aktuelnog generalnog direktora RTB Blagoja Spaskovskog, u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. godine imenovala na to mesto, dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra, od ega je oko 600 miliona bio dug dravi i dravnim preduzeima. Samo u prethodne etiri godine, u isto vreme kada je ovo preduzee podiglo kredite od najmanje 220 miliona evra, napravilo je ukupni gubitak od oko 51,7 miliona evra. Viemeseno istraivanje Insajdera pokazalo je da se stotine miliona evra novih kredita povlae i troe bez realnih planova, ak i bez realne ekonomske analize koja bi pokazala kako jedno od najzaduenijih preduzea moe ikada

inSajDeR oTkRiVa: RTB BoR DuGuje MilijaRDu eVRa

32

da vrati ove dugove. Prethodna i aktuelna vlada odobravale su i nova zaduivanja RTB

Boru, bez ikakve kontrole troenja sredstava i opravdanosti ulaganja, kao i neplaanje obaveza, otpisivanje dugova, pa je ak i umesto ovog preduzea iz budeta plaala doprinose. Osim toga, govori istraivanje Insajdera, dug RTB-a prema dravi i dravnim preduzeima od vie od 600 miliona evra, trebalo bi da bude pretvoren u dravni kapital u ovom, sada drutvenom preduzeu, i tako praktino oproten.

Blic 2. 12. 2013.

Ministarstvo privrede insistira na tome da se opravda i dokumentuje svaki dinar koji je u RTB Bor doao iz depova poreskih obveznika, to direktoru ne odgovara.

Takav zahtev stvara nervozu kod onih koji se bore da ne izgube dosadanje privilegije, kae za Blic ministar privrede Saa Radulovi.

Njega je na audio-snimku, napravljenom za vreme jednog od kolegijuma, direktor basena Bor Blagoje Spaskovski nazvao majmunom, dukelom i idiotom. Razlog za to je, pretpostavlja se, upravo to to Ministarstvo privrede i od ovog, kao i od drugih preduzea u restrukturiranju, trai informacije i dokumentaciju o njihovom radu i na koji nain raspolau dravnim novcem, s obzirom na to da se finansiraju iz budeta.

Spaskovski je na raun Radulovia izgovorio sijaset psovki poput koji mi ti k... poveava..., p....ti materina, dukelo jedna, majmune jedan, j... se Raduloviu, mamicu ti j..... Spaskovski je kazao i da Radulovi ne moe da rui zakone, da ne moe da hapsi, a da njega (Spaskovskog) mogu samo na silu, kao to je nekada bilo u vreme Tita.

- Najvee opstrukcije kod prikupljanja linih karata tih preduzea dolaze upravo iz RTB Bor. Tamo su potroili ogromne novce poreskih obveznika, trae nove pare, nema odgovarajue dokumentacije, a ponaaju se kao da

ko iz VlaDe TiTi PSoVaa: SRaMoTa je Da on BuDe

DiRekToR

33

ih i dalje tite neki politiari - rekao je Radulovi. On kae da ni RTB Bor niti bilo koje drugo preduzee u restrukturiranju

vie nee moi da funkcionie kao do sada. Pojanjenja radi, RTB Bor ve due posluje pozitivno. Meutim, kao i druga preduzea u restrukturiranju, godinama nisu imali nikakve obaveze prema dravi, nisu plaali porez, struju, vodu... ali su uredno dobijali novac iz budeta. Poznato je i da je cena izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline u basenu utrostruena sa 100 na 300 miliona evra.

Tokom jueranjeg dana Blagoje Spaskovski nije odgovarao na telefonske pozive i poruke novinara Blica kako bi objasnio svoje ponaanje na kolegijumu u basenu. Ni Milan Baevi, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a u ijem resoru je RTB Bor, nije eleo da komentarie ovaj sluaj. Ostale su, meutim, upamene njegove izjave da basen dobro radi, da Spaskovskog samo zlonamerni kritikuju, kao i da je menadment basena sposoban. Sluaj Spaskovski jue nije eleo da komentarie ni ef ekonomskog tima SNS Milenko Deletovi. Spaskovski je, inae, ve neko vreme kadar SNS.

Blagoje Spaskovski u RTB Bor radi od 1972, ali je od njegove profesionalne jo zanimljivija partijska karijera. Najpre je bio lan Saveza komunista, zatim lan SPS, pa G17 plus i URS, posle ega je uao u SNS. Ostao je upamen po tome to je na proslavu pet godina SNS doao sa takama i gipsom na nozi kako bi, prialo se, partiji pokazao lojalnost.

Blic, 19. 1. 2014.

34

Dan pred odravanje izbora, 15. marta ove godine, u RTB Boru stalni radni odnos dobilo je 500 radnika.

RTB Bor je ve godinama kompanija u restrukturiranju. U prevodu, zakon je titi od bilo kakvih prinudnih naplata, gleda kroz prste zbog neplaenih doprinosa i pokriva ovu obavezu prema 5.000 radnika iz budeta. U zamenu za ovaj prilino komforan nain poslovanja, RTB Bor, kao ni druge firme u restrukturiranju, ne mogu zapoljavati bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Spaskovski, kako saznajemo, nema tu saglasnost.

- U subotu, 15. marta, dobili smo reenja za rad na neodreeno vreme. Do tada smo svi, zbog trenutnih potreba za neke poslove, imali reenja na odreeno vreme - kae jedan novoprimljeni radnik RTB-a.

Zbog ove nezakonite radnje zasad nije podneta nijedna prijava protiv rukovodstva RTB-a, ali unazad tri godine protiv elnika RTB-a podneto je vie od 20 krivinih prijava za zloupotrebu slubenog poloaja. Blagoje Spaskovski na pitanja Blica pristaje da odgovori pismeno. Tvrdi da jeste zaposlio na neodreeno vreme 500 radnika, ali ne samo u jednom danu.

- Saglasnost Agencije za privatizaciju nam u ovom sluaju nije bila potrebna jer je re o broju radnika koji ne prelazi 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, a kojih ima 5.222. Na pitanje, otkud da RTB Bor odlui da ulae milione evra u sreivanje grada ako u isto vreme ne izmiruje svoje obaveze prema dravi i dobavljaima, Spaskovski tvrdi da je u pitanju drutveno odgovorno poslovanje.

- Za sav novac koji je RTB Bor izdvojio u te svrhe postoji saglasnost Agencije za privatizaciju, tvrdi generalni direktor RTB Bor. Ova firma, inae, jedna je od onih koja nije Ministarstvu privrede dostavila linu kartu, odnosno pregled ukupnih dugova i potraivanja, kao i spisak svih dobavljaa. ak se, da podsetimo, januara ove godine u javnosti pojavio audio-snimak sa kolegijuma RTB Bora, na kom se jasno uju psovke koje Spaskovski upuuje tadanjem ministru Sai Raduloviu zbog zahteva da ovaj, kao i sve druge firme u restrukturiranju, dostavi podatke o poslovanju. Ponaanje Spaskovskog tada niko nije eleo da komentarie.

Jue je Blic bezuspeno pokuavao da od predsednika Upravnog odbora RTB Bora dobije odgovor da li je UO dao saglasnost da se broj novozaposlenih

DiRekToR RTB zaPoSlio 500 ljuDi za Dan!

Bor, ispred Doma kulture, izborna kampanja: april, 2012.

35

uvea za skoro deset odsto. Od decembra 2013. predsednik UO RTB Bora je Boris Dragovi, ef kabineta ministra finansija Lazara Krstia. Do njegovog dolaska RTB nije imao predsednika UO tri godine.

Ko je Blagoje Spaskovski? od 1972. radi u Rudniku bakra Bor.Od 1990. do 2000. bio gen. direktor borskog rudnika bakra.2008. godine doao na elo RTB Bor grupe.Tokom devedesetih istaknut lan SPS i blizak saradnik Nikole ainovia2010. predvodio listu Ujedinjenih regiona.2013. naputa Regione i prelazi u SNS... i kod naprednjaka je bio na elu

izborne liste (prim. prir.). Blic, 6. 4. 2014.

1 2 I

M I N U T

39

Rudarsko - topioniarski basen Bor (RTB) i Institut za rudarstvo i metalurgiju u konsultativnoj saradnji sa OUTOCUMPU-om iz Finske 1987. godine su napravili studiju opravdanosti izgradnje nove topionice u Boru. Tada se zakljuilo da bi za godinju proizvodnju 200.000 tona katodnog bakra, koliki je bio planirani kapacitet topionice, bilo potrebno uvoziti dodatnih 250.000 tona koncentrata, odnosno 50.000 tona katodnog bakra. Kako je od tada vaenje rude bakra u Boru dodatno opalo, izgradnja nove topionice je potpuni poslovni promaaj.

Dr. Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju, u intervjuu datom Pulsu istoka iznosi podatak kako se poslednjih etvrt veka nisu gradile topionice manjeg preraivakog kapaciteta od milion tona godinje, a poslovodstvo RTB-a upravo tako neto planira. Ni jedna zemlja sa trinom ekonomijom danas u svetu nema topionicu kakvu Bor gradi od 80.000 tona godinje katodnog bakra, istie dr. Bugarin i nastavlja:

U svetu danas ima oko 120 topionica razliitih tehnologija (uglavnom je oko 60 odsto osavremenjeno sa novim tehnologijama), gde se koncentrat topi u lebdeem stanju ili u rastopu ili sa starim-klasinim tehnologijama u plamenim i ahtnim peima, zatim75 rafinacija, 160 aktivnih rudnika i oko 30 leista bakra u pripremi i oni e biti otvoreni do 2016 godine. U savremenim topionicama ima slobodnih kapaciteta za preradu koncentrata bakra od oko 30 odsto.

Ve ovi podaci ukazuju na neisplativost izgradnje nove topionice, jer ni postojei kapaciteti u svetu nisu do kraja iskorieni, tako da bi topionica mogla da rauna jedino na rudu dobijenu u samom RTB-u. Velika potranja za katodidnim bakrom u svetu je doivela svoj vrhunac i sada je u stagnaciji i padu. Snaan industrijski razvoj velikih trita kao to su Indija i Kina zavren je, u svetu vlada privredna kriza, tako da e cena bakra vremenom da opada sa dananjih 8.000 dolara po toni.

Uprkos svemu ovome poslovodstvo RTB-a na elu sa Blagojem Spaskovskim namerava da sprovede projekat izgradnje Nove topionice koja e na kraju da kota skoro pola milijarde dolara, umesto prvobitno planiranih 150 miliona dolara. Uz sve to, RTB je trenutno ve u finansijskoj dubiozi od preko 1,5 milijardi dolara (od kojih je preko milijardu dolara

RuPa DuBoka MilijaRDu i Po DolaRa

40

duga nastalo pod sadanjih menadmentom za poslednje etiri godine), a proizvodnja je iz godine u godinu sve nia.

Dr. Bugarin upozorava: Da bi RTB Bor proizveo samo 50 odsto potrebnog minimalnog godinjeg kapaciteta koncentrata za novu topionicu, potrebna su kontinuirana ulaganja od oko 500 miliona USD u rudnku i flotacijsku infrastrukturu u naredne 3-4 godine kako bi se obezbedio maksimum proizvodnje za narednih deset godina oko 45.000 tona katodnog bakra, to je tek oko 50 odsto minimalnog kapaciteta za novu topionicu.Ukoliko bi se duplirale investicije i istovremeno krenule sa prethodnim investicijama u estoj godini moglo bi se doi do kapaciteta od oko 80.000 tona bakra godinje iz leita RTB-a i taj kontinuitet proizvodnje bi trajao oko devet godina, a da bi se odrao treba u estoj godini zapoeti nove investicije u novim zahvatima proirenja kopova i pripremnih radova.Te investicije takoe nisu male.

Proizvodnja rude iz Majdanpeka sa presekom za januar 2013. godine je katastrofalna, jer je rudnik u poslednje etiri godine doveden pred zatvaranje. Proizvodnja rude na Severnom Reviru je pred zatvaranjem odakle se trenutno jedino proizvodi ruda sa dna kopa, loeg kvaliteta iz kojeg je nemogue dobiti koncentrat za novu topionicu. Na Severnom Reviru mulja ima do kraja 2013. godine i neophodan je novi investicioni ciklus proirenja za koje menadment nema ni projekte, niti analize tog proirenja.

Proizvodnja iz Junog Revira za sada ne postoji, radi se na raskrivci sa smanjenim kapacitetom da bi se dolo do rude gde je potrebno ukloniti 8-10 miliona tona raskrivke za 5 miliona tona rude. Nakon toga je potrebno ukloniti 60 miliona tona jalovine da bi se dolo do 40 miliona tona rude, a da bi se ona izvadila mora se izmestiti regionalni put Majdanpek - Beograd, gradski kolektor fekalnih voda i reka Mali Pek koji prolaze kroz leite, zatim ispumpati 16 miliona kubnih metara otpadne vode iz kopa za koju treba izgraditi fabriku za preiavanje vode, kako bi se ista pustila u reku Pek. Rudnik Veliki Krivelj je za sada najstabilniji u proizvodnji rude, i to oko 8 miliona tona. Problem Velikog Krivelja to kapacitet jalovita je skoro popunjen i ima rezerve za jo oko 18-20 miliona jalovine. S obzirom da se 2,5 miliona tona rude doprema iz Cerova to sa kriveljskom rudom iznosi oko 10,5 miliona tona godinje.

Leite Cerovo 1 je otvoreno 1991. sa kapacitom od 2,5 miliona tona godinje rude. Leite je sa ueem oksidnog bakra do 35 odsto i nije uopte prikladno flotacijskom tretmanu na nain kako se sada i ranije prerauje ruda bakra. Leite je obustavilo proizvodnju 2002. godine, jer je proizvodilo gubitke, a otvoreno je kao politiki rudnik. Ponovno aktiviranje Cerova za

41

nekih 12 miliona tona rude je uraeno 2011. od strane Spaskovskog koji se posluio prevarom kako bi prikrio loe poslovanje nalazita: ruda iz Cerova se posle mlevenja mea sa onom iz Krivelja, tako da se ne zna koliko rude potie iz kog nalazita. Meseno se zbog ovoga proizvode gubici od 2,5 miliona dolara.

Umesto da investira u istraivanje novih nalazita, Spaskovski forsira Novu topionicu iz isto marketinkih razloga koji koriste jedino njegovoj stranci, Ujedinjenim regionima Srbije na ijem je elu Mlaan Dinki. RTB je zvanino u restruktuiranju, to direktoru omoguuje da plaa samo onome kome hoe da plati - ni prinudna naplata u ovakvim sluajevima nije mogua.

Tako Spaskovski novac moe bez ikakvih problema da troi na ono to njemu i URS-u odgovara. U renoviranje hotela Jezero uloeno je oko 4 miliona dolara. Sa tim parama mogla su da se sagrade dva nova hotela kao to je Albo u Boru. Za Jezero se iz TIR-a stalno odvozi mazut za grejanje praznih prostorija. Ovaj hotel meseno potroi 80.000, a ne prihodije vie od 10 hiljada evra. Zooloki vrt, koji je osnovao Spaskovski, po nekim proraunima meseno troi 7 miliona dinara.

im je postao generalni direktor RTB-a iz koga je prethodno otiao uzevi otpremninu, Spaskovski prodaje dva pogona i tako dolazi do neophodne gotovine za finansiranje svojih i prohteva svojih politikih mentora. Kisikana se prodaje veoma jeftino iako je pogon relativno nov, a glavna je dovodna aorta kiseonika za novu fle pe u Novoj topionici. Primera radi, za zadati minimalni kapacitet od 400.000 tona koncentrata godinje potroi se oko 98.000 tona kiseonika ili 73.200.000 metra kubna, to po sadanjim cenama iznosi oko 7 miliona evra godinje. Ukoliko se proces koji je zadat kapacitativno ne arira u kontinuitetu od oko 60 tona koncentrata na as, utroak kiseonika je znatno vei, a samim tim i trokovi se funkcionalno poveavaju.

Kvarcni beloreki pear je prodat 2009. godine, a neminovan je za aru koncentrata kao topitelj. Godinje potrebe kvarcnog peska kao topitelja koncentrata bakra iznose oko 40.000 tona, to je u novanoj vrednosti oko 2 miliona evra godinje.To je najvee leite kvarcnog peska u regionu sa najboljim kvalitetom. Rezerve su preko 150 miliona tona, pogon je nov, izgraena nova separacija, a prodat je za milion evra i 3 miliona evra investicija za est godina. Interesantno je da je vlasnik iz Bugarske (od pre neki dan novi gazda je Nemac) i da je sve kvalitetne kvarcne sirovine kupio u Srbiji i postao monopolista te sirovine ( kvarc u Rgorini, Donja Bela Reka u Boru, kvarcni pesak u Ubu).

Blagoje Spaskovski nije nepoznat pravosudnim organima. Godine 2001.

42

bio je hapen zbog ukupno 17 krivinih dela koja je poinio u RTB-u Bor. Da bi se spasao dugogodinje robije, aktivirao je svoje politike veze, na prvom mestu one u G 17 Plus, u koji je dospeo posle lanstva u SPS-u i SRS-u. Posle je koketirao sa Demokratskom strankom, ali ona vie nije na vlasti, tako da mu trenutno zatita, osim iz URS-a stie i od pojedinaca iz SNS-a gde je ulanio svog pomonika i kolega u kriminalnim radnjama Milinka ivkovia koji ekspresno postaje regionalni predsednik ove stranke.

Poto sam moe da bira koji e raun biti plaen, a koji ne, Spaskovski je godinama odbijao da plaa struju, pa je zbog duga EPS-u od preko 100 miliona dolara vlada 2010. morala da odobri poskupljenje struje kako bi spreila bankrot ovog javnog preduzea.

Tabloid, br 312, 2013.

Prof. dr Nedeljko Magdalinovi iz Bora jedan je od naih najpriznatijih rudarskih strunjaka, bivi dekan Tehnikog fakulteta Univerziteta Beograd, lan je Inenjerske akademije Srbije i Balkana sa seditem u Istanbulu.

Da li ste, profesore Magdalinoviu, upoznati sa gradnjom nove topionice bakra i koji je osnovni problem u celom tom, izuzetno vanom za Bori i dravu, projektu?

-Ne samo mi iz struke, ve i graani znaju kad je i kako poela gradnja i , bar zvanino, kada e nova topica biti zavrena. Nepoznate su neke druge okolnosti, primerice koliko e zaista da traje gradnja i koliko e da kota ( cela investicija bie vie nego udvostruena). Nepoznanica je i da li e biti dovoljno domaih sirovina za preradu. Danas mogu da tvrdim da sopstvenih koncentrata ni iz dalaka nee biti dovoljno. Pretpostavka da je mogue kupiti uvozne koncentrate, nije nikakva garancija, pogotovu ako se zna da je u svetu nepopunjeno najmanje 30 odsto topionikioh kapaciteta. Koncentrati se, kako je nedavno naglasio i dr Mile Bugarin, unapred plaaju, ak i do tri godine kako bi predimenzionirana prerada imala posla. Mi gradimo topionicu bakra a niko ne zna od koga emo sutra kupiti sirovinu. Na kraju svakog

TRi kRiVelja za SPaS noVe ToPioniCe

43

takvog projekta stoje ekonomija i ekologija. Sad se ispostavilo da nemamo ni projekat, da su radovi zaustavljeni, nedostaje dokumntacija.

Nismo, dakle, najpre razmiljali i planirali odakle emo dobijati sopstvene sirovine, to moe da bude pogubno?

-Danas se borsko rudarstvo oslanja na rudnik Veliki Krivelj, Jama je istroena, Majdanpek je u opasnoj zoni, dobija se samo 400 tona bakra meseno, to je apsolutni minimum. Cerovo primarno moe da iznedri i kvalitet i kvantitet, ali to je ogroman posao, neophodno je izmestiti prugu i tunel. Bez pet godina mukotrpnog rada ne bi mogao da bude otvoren jedan takav rudnik. Kada bi otovrili novi Krivelj trebalo bi najmanje tri do pet godina, ali i 20 godina da se ta investicija otplati. Lako je izraunati da nam je potrebno da otvorimo tri Kriverlja kako bi nahranili novu topionicu. Red veiline ulganja je najmanje milijardu evra. Ova drava nema taj novac. Posebna je pria to e novoj, savremenoj topionici trebati najvie do 500 radnika, a sada ih mnogo vie.

U poslednje vreme menadment RTB promovie otvaranje novih rudnih leita, buotina bogatih rudom bakra i zlata, govori se o proirenju proizvodnje na starim kopovima, koliko u tome ima istine?

-Nove geoloke buotine? Mogue je da o tome jedino vie znaju u poslovodstvu RTB i nigde vie. Pitate za oka Marin? Mi nemamo tehnologiju za preradu takve rude. I to je bio jedan u nizu marketinkih poteza. Moda je preporuka Svetske banke bila dobra, jer oni su predlagali da nae koncentrate preraujemo u susednoj Bugarskoj, u Pirdopu, gde su najsavremenije topionmika postrojenja. Najperspektivnije rudno telo Borska reka nije dovoljno istraeno, pet godina tamo niko nita nije radio. Uostalom, podzemna eksploatacija je skupa. Ne treba zaboraviti, RTB-u je potrebno, grubo izraunato, njamanje 200.000 tona bakra da vrati sadanje dugove. Ve idue godine moramo poeti da vraamo kredite za novu topionicu koja sigurno nee biti zavrena u predvienom roku do kraja 2013. Kakvo je sada stanje, taj vaan posao mogao bi preudgo da traje, to je izuzetno loe i po ekonomiju i ekologiju. A mesena rata je 6,5 miliona evra. Neko je u RTB izraunao da bi zastoj u gradnji metalurkoh pogona od pola godine napravio tetu od ak 39 miliona evra. Ko za to treba da bude kriv. Ne verujem da e resorna ministarstva prihvatiti odgovornost.

Da li je uopte bio uraen glavni projekat za novu Topionicu i Fabriku sumorne kisline?

-Kamo sree da jeste. Znali bi se svi ekonomski pararmetri. Videli bi ta ulaemo, a ta dobijamo. Na primer, Japan nema ni jedan rudnik bakra, a

44

trei je u svetu po proizvodnji tog metala. Njihove topionice su na obalama i tamo sirovine dolaze najlakim i najjeftinijim transportom. Taman posla da oni takve objekete podiu bez recimo graevinske dozvole. To je u normalnom svetu nemogue. Kod nas, vidimo, radimo i na taj nain. Nekome je sve to odgovaralo.

Ne pie nam se dobro?-Nisam, moda po prvi put, optimista. Nerelano je recimo to su plate u

RTB toliko podignute. Nema proizvodnje iako je cena bakra visoka i zato su takvi potezi pogreni. Sindikat, ujem, podrava rukovodstvo konstatujui da je sve dobro dok direktori daju dobru i redovnu platu. Dokle e to da traje? Plaim se katastrofe, jeza me hvata, verujte. Naprosto, nakon restruktuiranja, sleduje , najverovatnije, neki vid prodaje. A ko e da nas kupi, drava vie nee garantovati za bilo kakve kredite. Mogue je da se u prodaju ukljue razni bivi tajkuni, ko zna?

( Puls istoka, B.F., april 2013. Novine se nisu pojavile, ugaene su)

Da RTB Bor tone u sve dublju krizu, svedoe tvrdnje strunjaka Udruenja inenjera u rudrastvu Bor koji posebno ukazuju na nepotovanje i nesprovoenje razvojno-inesticionog programa u rudarstvu, neadekvatno troenje povoljno odobrenih para za razvoj rudarstva, neostavrenu planiranu rudarsku proizvodnja, nespropvoenje odgovarajue procedure u odluivanju za izgradnju metalrukoh pogona, nepravulnosti u troenju niovca izvan proizvodnje bakra, neklontrolisan prijem radnika iako je kompanija u restrukturianju (re je njamanje o 1.000 radnika), te nesprovoenje procedura osnivanja jedinstvenog predueza, netrasparentnu prodaju bakra , kao i nepotovanje uiredbe o restruktuiranju. Svi ovi propusti ukazuju na neodgovornost generalnog direktora Blagoja Spaskovskog koga, stoji u informaciji specijalno spremljenoj za Informer, najhitnije treba smeniti i pozvati na odgovornost kako kompanija ne bi nastavila sa oiglednim propadanjem. Istu odgovornost, naglaava se, snosi i drava koja nije obezbedila neophodnu kontrolu ukupnog poslovanja.

U rudncima bakra Krivelj i Jama u 2010. i 2011. godini ostvarena je proizvodnja sa 64, a u prvih ovogodinjih est meseci 55 odsto. U rudniku

GlaS inenjeRa: u PRoPaST iz eFa

45

Majdanpek jo je gore: uloeno je 54 miliona dolara, s tim to proizvodnja uopte nije uveana. U rudnik Cerovo je uloeno 23 miliona dolara, to je nedovoljno, pa je samim tim ugroena ukupna proizvodnja bakra. Poremeena je i rekonstrukcija rudnika Krivelj i Majdanpek, to e se sigurno odraziti na smanjenu planiranu proizvodnju, a krediti ve pristiu za naplatu.

Inenjeri ukazuju i na odluku o izgradnji i modernizaciji metalurgije bez investiciono-tehnike dokumentacije, jer nema ni slova o opravdanosti i nainu vraanja kredita. Reju, ceo prosec je tekao neregularno. To je, podseaju u Udruenju, isto nasilniko ponapanje generalnog direktora Blagoja Spaskovskog sa nesagledivim posledicama. Nova Topionica i Fabrika suumporne kisleine kada budu zavrene, krajem idue godine, ve sada je izvesno da nee imati kontuinrani rad, to e dovesti do pogubnih prekida u celom sistemu. tavie, trokovi u svim fazama proizvodnje bie ukupno neodrivi, jer cena prerade metala nee biti konkurentna sa evropskim, kineskim i japanskim topionicama. Ni prodaja sumporne kisline nee ni malo biti laka.

(Ovaj tekst dopisnika iz Bora nije se pojavio u Informeru)

Mirjana Anti, zamenik generalnog direktora za finansije: pismo lanovima kolegijuma RTB Bor, 16. oktobar 2013.

Potovane kolege,Moje obraanje Vama je u nameri da se organizujemo i zajedniki

poboljamo rezultate u proizvodnji i u ukupnom poslovanju. Naime, poev od II kvartala 2013.godine uoen je ozbiljan negavitan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja RTB Bor, to upuuje da e rezultati poslovanja za 2013.godinu biti negativni. To nee biti dobar ishod nakon tri uspene poslovne godine (2010, 201 i, 2012.) i naroito posle kompletne obnove opreme na povrinskim kopovima V.Krivelj i RB Majdanpek, ulaganja u aktiviranje rudnika Cerovo i modernizaciju i automatizaciiu procesa u flotaciji V. Krivelj... Stoga su nae pojedinane, kao i kolektivne obaveze i odgovomost da realno sagledamo stanje i poslovanje u svakom organizacionom delu i da

neGaTiVan TRenD u SViM SeGMenTiMa PRoizVoDnje

i PoSloVanja

46

preduzmemo hitne i efikasne mere za kvalitetno i kvantitativno poboljanje rezultata.

U tom smislu dajem sebi slobodu da apostrofiram sledeu problematiku:Najpre, predloili smo ili usvojili ambiciozne planove u rudarskoj

proizvodnji za 2013.godinu, koji se ne ostvaruju ni u jednoj poziciji. Zato? Tako je za period IX/13 planirana proizvodnja od 32.973 t bakra u koncentratu, odnosno 3.664 t proseno meseno. Meutim, ostvareno je 26.690 t ili 2966 t meseno, to je za 6283 t ili 19,1% manje od plana. Takoe, nije realizovan ni planirani obim iskopina. Posebno je alarmantno to su svi flotacijski parametri ispod planiranih i realno moguih.Trokovi poslovanja, ipak, konstantno rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje.

Zato se ovo deava u rudnicima u Boru i Majdanpeku?Nesporno je da su povrmski kopovi u RBB i RBM tehniki veoma opremljeni.

Kao nikada ranije! Meutim, uinci te opreme su jo uvek skromni, rukovanje je esto povereno nestrunim i neodgovomim izvriocima, havarije su este, odravanje je skupo.

Produktivnost po zaposlenom (u RBB i RBM ih je ukupno 3500) je niska i iznosi samo 0,85 t bakra u koncentratu meseno. ta se sa ovom proizvodnjom moe obezbediti za tekue potrebe i za razvoj RTB Bor?

Kada e flotacija V. Kriveija dostii projektovano iskorienje na bakru i kvalitet koncentrata bakra?

Zato je povremeno sadraj vlage u koncentratu vei od sadraja bakra (flot. V. Krivelj)?

Zato se ne vodi rauna o vrsti rude koja se prerauje u flot. V. Krivelj kako bi se prema njoj uredio reim prerade, vrsta i koliina reagenasa i dr.?

Kada e se pokazati opravdanost aktiviranja rudnika Cerovo (kvalitet i vrsta rude, koliina, iskorienje i dr.)?

Kakvo je stanje na radilitima u RB Majdanpek? Da li se oni adekvatno pripremaju za masovnu proizvodnju?

Kako se reavaju otpadne vode u RBM?Kakva je tehnika spremnost flotacije RBM za kontinuiranu i masovnu

preradu, a pre ozbiljne rekonstrukcije i modernizacije (koja kasni)?Dokle se stiglo sa izmetanjem puta? ta je sa radovima na TS faza 1?Da li su reeni problemi u vezi metoda i dinamike eksploatacije RT oka

Marin, kao i reenje za prodaju proizvoda (koncentrat ili ruda)?Uinci u Jami si minimalni. ime ona realno raspolae pre ulaska u RT

Borska reka? Ko sagledava ove potencjaie: struka ili tradicija?Nuno je preispitati opravdanost daljeg rada Kreane Zagrae imajui u

47

vidu sadanje koliine i kvalitet komadnog krea.Takoe, korisno je utvrditi uticaj nekvalitetnog krea na rezultate u

flotiranju rude bakra.ta je sa radnom i tehnolokom disciplinom zaposlenih?Zato su este havarije novonabavijene opreme? Da li se primenjuju

mere - sankcije prema neodgovornim i nestrunim izvriocima?Nagraivanje radnih uinaka ne daje efekte. Nivo pojedinanih i prosenih

zarada nije opravdan (pokriven) rezultatima i tu su nune promene.Preveliki je broj zaposlenih po svim osnovama, imajui u vidu obim

proizvodnje i realne zahteve proizvodnog procesa.INJENICA JE da metalurgija radi u postojeim agregatima koji su tehniki

i tehnoloki zastareli a naroito ekoloki nebezbedni.INJENICA JE, takoe, da metalurgija prerauje samo koncentrate bakra

iz RTB Bor i to u nedovoljnim koliiinama i nestandardnog kvaliteta za kontinuiranu i ekonominu preradu.

To izuzetno poveava trokove prerade i daje male koliine finalnih proizvoda. Meutim, i metalurgija ima puno neracionainosti.

Najpre, to su svi ostali pogoni van linije bakra (Livnica, Bakama ica, Energana, Transport, Prerada metala) ije je postojanje veoma skupo i sa stalnim gubicima, a ne preduzimaju se efikasna reenja za njih,

Nedovoljne i nekvalitetne sirovine za preradu, ali i subjektivni razlozi povremeno utiu na kvalitet prerade kao i na kvalitet finalnih proizvoda, to u uslovima male produkcije dodatno oteava finansijsku poziciju RTB Bor.

Jo uvek nije uspostavijen kontinuitet u proizvodnji katodnog bakra (nema svakodnevne flnalizacije). Evidentno je da je najvei obim u poslednjim danima u mesecu to esto ne moe da bude i naplativo u mesecu isporuke.

Nestabilan rad Fabrike bakarne ice, esto i zbog kvaliteta bakra. Trokovi proizvodnje ice (prerada) su viestruko vei od prodajne cene, to je posledica predimenzioniranih kapaciteta, obima prerade... tehnologije.

Nagraivanje radnih uinaka je delimino izmaklo kontroli.Nema poslovnog opravdanja da prosene zarade u TIR-u budu najvee

u RTB Bor i treba ih usaglasiti sa RBB i RBM.ZAKLJUCI:

- U 2013. godini je evidentno da je u znaajnoj meri oslabiia lina odgovornost rukovodilaca i nosilaca procesa, kao i ostalih zaposlenih za poslovne rezultate, imovinu i ukupan ugled RTB Bor. Nuno je da se takvo ponaanje prekine, a nedopustivo je da se nastavi u narednom periodu.

48

Proizvodnja mora da se povea. Svi dosadanji pokazatelji realnih mesenih potreba za finansiranjem (tekue poslovanje i deo investicija) govore da je za regularno poslovanje nuno 4500 t katoda meseno pri sadanjim cenama na LME. Trokovi poslovanja su visoki, u masi i po jedinici proizvodnje, i moraju se smanjivati na svim pozicijama, ukljuujui i lina primanja.

-Planovi proizvodnje za 2014. godinu moraju da budu objektivno i realno utvreni.

-Takode, nuno je sagledati realan obim proizvodnje za naredni period, najmanje u buduih pet godina.

-Najzad, treba da se utvrdi kada e sirovine iz RTB Bor (koncentrat bakra) biti u dovoljnoj koliini i kvalitetu za optimalni kapacitet rekonstruisane metalurgije bakra. ta je potrebno jo da se uradi i rei u rudarstvu da bi se dostigla ta proizvodnja (obim, vrsta i dinamika ulaganja, organizacije posla i sl.)

(Ovaj tekst je, u delovima, objavljen na stranicama Medija centra Bor, a koristila su ga jo neka glasila. Poslat je lanovima kolegijuma RTB oktobra 2013. kad je generalni bio na duem odsustvu, sa linim potpisom gospoe Anti. Posle toga je ona najhitnije SMENJENA. Nije dugo potrajalo, njen pretpostavljeni i glavni junak ove prie predomislio se i vratio je u fotelju, gde je i danas).

Rudnik zlata oka Marin, avgust, 2011

49

U Ministarstvu privrede, tanije u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, nekoliko dana pred kraj 2013. godine, (tanije, 27. decembra) odran je izuzetno vaan sastanak kome su, sem ljudi iz Ministarstva , prisustvovali i novi predsednik Upravnog odbora RTB Bor, dr Boris Dragovi i lanovi vladinog Radnog tela za RTB Bor, sa jedne, a sa druge strane stola, sedeli su Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor, Boban Todorovi, direktor Topionice i rafinacije bakra, pravnik Zoran Ili i Vidoje Adamovi, direktor Rudnika bakra Bor. U radu skupa uestvovali su i predstavnici sindikata iz Bora i Majdanpeka, ne samo Rudarskog sindikata kako je neko eleo u pripremi sastanka, nego i elnici Samostalnog, Nezavisnog i Industrijskog sindikata. Izvetaj sa ovog skupa do sada nije nigde objavljivan, ak je bilo predloga da se prisutni potpiu da detalje nee iznositi u javnost. U ovoj publikaciji objavljujemo najzanimljivije delove ove rasprave. Tok sastanka je, esto, tekao u napetom tonu. Kako se dolo do ovog materijala, posebno je pitanje.

-JA SAM, gospodo, novi ovek SIEPE, saradnik ministra Radulovia i tvorac Line karte preduzea u Srbiji. Ovde su i kolege strunjaci koji rade na Projektu RTB Bor.

-Odmah da se razumemo: mi neemo nita da prodamo bez vaeg saznanja, niti po starom pogubnom zakonu, niti da radimo ispod stola. Hoemo da vidimo koliko RTB vredi. Vae preduzee je kompleksno. Prvo, niko ne zna tano ta sve ima pod zemljom. Nas ne zanima ta je radilo neko staro rukovodstvo, imaju organi koji se time bave... Ne treba nam Kinez koji se bavi tekstilom da kupuje Vrake vinogarde, pa da takav sutra kupi i RTB Bor. Trebaju nam oni koji se bave tom delatnou, da investiraju u novu tehnologiju, u sve ono to mi nemamo. Razgovarao sam sa zamenikom premijera, trebali smo da doemo u Bor, ali nismo imali kompletnu Linu kartu preduzea. Doi emo posle Nove godine, bie tu i ljudi koji su uspeno radili sline poslove u Hrvatskoj, Sloveniji, Maarskoj. Ova Vlada nee, niti moe, vie da se zaduuje. Hoemo prvo da sasluamo vas, radnike. A kako e se Bor privatizovati odredie strunjaci, niti ministar, niti politiari. Jer, nemogue je da takvo preduzee kao to je RTB godinama, i sve vie, gubi pare. To je nemogue. Vidite, bilo je otimaine, deavalo se svata. Zato moramo

iSTina o RTB BoR u VlaDi SRBije: zaTo je RTB u TekiM MukaMa?

50

da vidimo ko je kome i ta plaao, koje su usluge plaane, gde su pare, na ije su raune otile, za to treba vremenaNeke stvari ne mogu preko noi da se urade. Nama je u interesu da se, kad doe vreme, proda zdravo preduzee. Ministarstvo hoe da se potraivanja konvertuju u kapital i da se onda proda kapital, i da dou svetske firme koje e ulagati u tehnologiju i vama napraviti profitabilno preduzee. Pa, oni od nas u tom poslu imaju sto puta vee iskustvo. A njima, opet, trebaju nai ljudi koji znaju to preduzee. OVO je zaista veliki i kompleksan problem. U novom zakonu postoji vie modela privatizacije. Sutina je prodaja kapitala. Vano je da firma radi, da ima trite, to je kod vas, s tim to su i potencijali ogromni. Kod vas se nije znalo ko kosi, ko vodu nosi. NI danas mi neke stvari nisu jasne koje su se kod vas dogaale. BILI smo slepi kod oiju sve ove godine. Ponavljam: bilo je tu i politike umeanosti! Ti ljudi vie ovde nemaju ta da trae. Ovde vie nema ta da se krije, jer i vama je svega preko glave. Restruktiranje mora da se zavri do kraja juna, ali pre toga moramo znati ta imamo. Nemogue je da jedno ovakvo preduzee ne pravi pare. MI smo ovde da pomognemo radnicima, ovaj zakon je pravljen po evropskim standardima. Sreom, vi, igrom sluaja, niste kao FAP i slini. Vi imate puno potencijala, a zato je ovakav pristup, zato hoemo vas da sasluamo, nikada u ovakvom broju niste bili pozvani. Hoemo da sainimo dobru i veliku analizu preduzea, da znamo koliko smo duni, i koliko su nama duni, a i koliko se kralo, i to e se saznati. Bor je na timski projekat, i svi hoe da pomognu, interes je da Bor radi i da bude profitabilan.

RE dajem dr Dragoviu, predsedniku UO RTB Bor:-Imam iskustva, radio sam do sada tri ovakva projekta. Prvo, hoemo da

identifikujemo preduzee, jer bez toga ne mogu da se preduzmu nikakve mere. Koliko sam video, dosta se kasnilo u osposobljavanju kapaciteta, oni su u fazi zavretka.Oni moraju da daju trino prihodnu proizvodnju. Prvi zadatak je Lina karta, jer bez nje nema pomaka. Ako ovako nastavimo, odosmo u steaj. Zato moramo brzo da radimo, a vi da kaete ZATO se kasni sa zavretkom nove metalurgije, koji su, sem materijalnih, jo uzroci. Drugo, koji su termini da se pokrenu ti kapaciteti. U pitanju je 700 miliona evra (misli se najverovatnije na ukupne godinje subvencije preduzea u restruktuiranju.- prim. pr. ). Ja od srede, od sastanka UO u Boru, ne mogu da spavam. Trebaju mi validne informacije. Ako vidim da me zavaravate priama, dau ostavku! Spaskovski i ja trebalo bi za 6,7 meseci na belom konju da se proetamo, razumete li? Ne interesuju me mediji, zanimaju me tehnoloki aspekti, pitanja radnika, pitanje znanja, bavljanje novim tehnologijama.

51

Zapostavili smo u celoj zemlji i nauku i tehnologiju. Treba nam bolji uvid u vae informacije, kako bi, eto, pravili manje greke...

POTOM se javio Blagoje Spaskovski. On je izneo ve poznate prie o 15 privatizacija u RTB o koje se ovajdila drava, o tome kako RTB puni dravni budet, plaa 320 miliona dinara meseno struju, kako se vuku krediti i od 1959. godina naovamo, kako se tedilo i na kupovini opreme, kako je nizak sadraj metala u redi uveao cenu kotanja katoda, itd.

-U nove mere moramo ii korak po korak. U suprotnom napraviemo karambol. Staemo! Prihvatam da se sve kontrolie od poetka do kraja. I sve da bude transparentno. I dok sam ja generalni direktor sve mora da bude transparentno. Ne moe se niko zaposliti bez oglasa. Jer, RTB je kompleksan sistem. Ne moe se spisak javnih nabavki nabaviti za tri dana. Samo est miliona evra meseno izdvajamo za bruto plate. To je krvav posao. Ne moe se u RTB zavriti Lina karta kada su krediti za Bor i Majdanpek od 1959. godine. Nemamo papire? Zato sam i smenio Bor je napredovao, ni jedan drugi grad nije kakav je Bor Tvrdim da emo topionicu zavriti za 225 miliona evraKanaani su traili od Vuia da me smeni zato to sam drzak Sad gradimo Fabriku sumorne kiseline bez dozvola. Te papire ekamo po 3,4 meseca.

O tome ta su govorili ostali predstavnici RTB Bor, pa i sindikalci, ne treba, verujemo, posebno naglaavati. To su poznate konstatacije u smislu da neemo privatizaciju, neemo otputanja radnika, i neemo smanjenje plata. Za razvuenu i konfuznu diskusiju Ljubie Miljkovia, Rudarski sindikat, neko od organizatora rekao je da je nekoncizna Javio se i pravnik Zoran Ili naglasivi da se sve radilo po nalogu Agencije ili nadlene Komisije Dinkievog ministarstva.

Najzad, ponovo se javio predstavnik organizatora skupa, profesor Dragievi (Rudarsko-geoloki fakultet Beograd):

- Ova vlada eli da zatiti javni interes, interese 7,5 miliona Srba. Odmah je zaustavljena pljakaka privatizacija. RTB je u vrlo tekoj situaciji, ak i socijalnoj. Naprosto: zapoeti su projekti, ali nisu definisani projektni zadaci, poelo se da se radi parcijalno i dolo se do neracionalnosti. Kaete, nedostaju vam graevinske dozvole, a nemate projekte (nee valjda da se gleda u pasulj)? Zar taj problem treba da reava vlada? Usledila je upadica Spaskovskog: -Imamo - NIJE TANO, odgovoreno je. Hoemo tanu situaciju. Moralno je da se prizna greka. Svako moe da pogrei. Drugo, kod vas ne postoji uredno knjigovodstvo. Nee valjda vlada da vam postavlja efove raunovodstva po fabrikama? Gospodo, ovi nedostaci moraju da se otkloneImate odline inenjere, ali se to ne valorizuje. Nemogue je da vi

52

u RTB jedini primenjujete zakone nepostojee drave. Morate da radite na zdravim osnovama, a ne na bazi samoupravnog sistema. VI RADITE PROTIV GRAANA BORA! Morate da uspostavite novi, zdrav sistem upravljanja. Jedino tako postojee rukovodstvo moe da dobije podrku.

OPET je usledila upadica Spaskovskog:-Ja u da podnesem ostavku-OVO je presudan trenutak za egzistanciju Bora. Ovaj sastanak je uspeo,

sve teme ste nam saoptili. Proveriemo. Sve je u igri!Spaskovski:

-Oseam se ovde povreenim!

53

Uvidom u konsolidovani finansijski izvetaj za 2013.godinu, koji je objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, RTB Bor ima gubitak iznad visine kapitala 257 miliona dolara, a dugorone i kratkorone obaveze iznose oko 960 miliona dolara. Poraavajue. Sada je i malo jasnije zato je ministar za privredu Duan Vujovi nedavno izjavio da su Simpo iz Vranja i RTB Bor rak rane srpske privrede. A mi i dalje sluamo hvalospeve neodgovornog menadmenta, i nesposobnog, kako je nedavno izjavio premijer Vui.

Sada se postavlja logino pitanje, da li je ovako uruena i posrnula firma trebalo da ulae u nepotrebne i promaene investicije i da stvara nove gubitae kao to su: hotel Jezero, Dom odmora, konjunica i jo neki objekti u Sportskom centru, Fabrika strujomera, Zooloki vrt A ako se jo ima u vidu i da investicioni zahvati u proizvodnom delu RTB-a Bor debelo kasne i umesto da stvaraju novu vrednost, oni stvaraju nove finansijske nevolje. Jer, krediti ve stiu na naplatu, dok dodatnih prihoda od tih programa nema ni na vidiku. Jo je sumornija prognoza za budue poslovanje RTB-a Bor ako se zna da e proizvodnja rude i bakra brzo biti u velikim problemima, to je ishod neodgovornog i nestrunog rada onih koji vode ovu kompaniju. Ili drugaije: raskrivanje kopa Veliki Krivelj opasno zaostaje, i ve sada je manjak od 30 miliona tona u odnosu na projektovanu dinamiku raskrivanja leita; u kriveljskoj flotaciji, zbog nedovrenog remonta, iskorienje bakra iz rude ne prelazi 70 odsto, to odnosi milione dolara zbog manjeg iskorienja. Samim tim, u ovom rudniku ozbiljno je ugroena proizvodnja rude i bakra u predstojeem periodu. Isto tako, rudnik Cerovo je u velikim problemima sa kvalitetom rude, kao i sa dinamikom raskrivanja Cerova 2. Zakljuak je da e na Cerovu 1 proizvodnja rude biti z