Dinarska brvnara

- ATULA = kameni podzid

- Kada su brvnare ukopane, onda se gradi kameni podzid, na koji se zatim gradi zid od drveta. Ovo se čini

kako drvo ne bi istrulelo.

- U Srbiji je vrlo teško naći brvnaru u punom smislu te reči (odnosno da je sagrađena od brvana). Brvnare

u punom smislu te reči mogu se naći u Bosni.

- Na prostoru Srbije talpare su najčešći oblik dinarske brvnare.

- Talpe se ređaju horizontalno. Talpe se vezuju na dva načina: vezivanje na ćert ili usek (19. vek) – talpe

se usecaju na krajevima I vezuju jedna za drugu; veza talpi “na unizu” (20. vek) – na ugaonoj gredi se

unižu talpe, koje su istesane na svojim krajevima.

- Zidovi se ne oblepljuju ni spolja ni iznuta, već se na njih nalepljuje malter.

- Najčešći krovni pokrivač je šindra. ŠINDRA = vrsta drvenog crpa, drvene daščice

- Tamo gde u blizini naselja ili kuće postoji kamenolom krov se pokriva kamenim pločama

- Ćeramida je vrlo težak materijal. Dinarske brvnare, koje su pokrivene ćeramidom moraju imati blaži

nagib, jer bi u suprotnom došlo do modifikacije krova.

- Škriljci se pričvršćuju nekom posebnom vrstom eksera.

- Ćeramida je krovni pokrivač karakterističan za istočnu Srbiju.

- Zlatibor je monoetnička sredina. Na Zlatiboru krst na krovu ima drugu funkciju od prikazivanja

veroispovesti, već da bi se odganale zle sile, zato što je u kući sa fotografije na slajdu umiralo mnogo

ljudi.

- U sobi spavaju samo bolesni, stariji i porodilje (soba je reprezentativni deo kuće)

- U „kući“ se odvija svakodnevni život.

- Što se enterijera tiče, važno je znati sledeći. Niski horizont je zastupljen južno od Save I Dunava, a

visoki severno od njih.

- Zapadna vrata na dinarskoj brvnari se nazivaju malim, a istočna velikim. No, ne moraju njihove

dimenzije biti u skladu sa ovim nazivima.

- Dvorište je podeljeno na : čisto (u ovom delu borave ljudi) I na prljavo (na zapadnoj strain, za smeštaj

stoke, stočne hrane I đubrište)

- Istočna strana se u kosmologiji vezuje za život, a zapadna sa smrću.

- U blizini Topole postoje narativi o bežanju od nemaca, kroz mala vrata.

- Ognjište je četvrtastog oblika I popločano kamenom. Uz ivicu jednog dela ognjišta pobodena su dva

kamena PREKLADA ili PRIJEKLADA, koja su spojena drvenom gredom, koja je izdignuta iznad nivoa

ognjišta.

1

- Ognjište je simbol porodičnog okupljanja, simbol porodice uopšte i simbol porodične kohezije. Sva

mesta, koja su bila blizu ognjišta, bila su porodična svetinja i bila su propraćena određenim tabuima.

- U Brankovini kuća prote Mateje Nenadovića je srušena, ali ognjište nikad nije uništeno, baš zbog tih

tabua. Ukoliko bi neko uništio preklad, smatralo se da će u istom trenutku umreti neko od članova

porodice. Preklad su u izvesnom smislu porodična relikvija.

- Iznad ognjišta nalazio se ČERJEN, ploča od ispletenog pruća, na kojoj se sušila letina.

- PERDA = ograda, koja je postavljena uz istočna vrata, kakao bi se ognjište zaštitilo od udara vetra i sl.

Izrađivana je od dasaka i šašovaca (fino obrađene daske, koje su užrebljene jedna u drugu.

- SOFRA, SINIJA

- Za sofrom su najpre sedeli muškarci, a tek posle žene i deca. Time se naglašavao ideal porodične

hijerarhije.

- Naglašavanje porodičnog ranga starešine (domaćina): stolica na kojoj je sedeo domaćin nazivala se

STOLOVAČA, imala je naslon za leđa i ruke; takođe, starešina je sedeo u pročelju licem okrenut ka

istoku.

- Svi muški članovi porodice su imali pravo da učestvuju u odlučivanju.

- Hijerarhija po polovima je bila mnogo izraženija nego po starosti.

- Enterijer kuće je skromno uređen

- 1. Према учењу романтичара чист »народни дух« могао је да опстане само у градовима.

- да не

-

- 2. Соба са улице у војвођанским кућама била је по правилу гостинска соба.

- да не

-

- 3. Декоративни димњак на крову динарске брвнаре назива се баџа.

- да не

-

- 4. Кров на моравској кући покривен је шиндром.

- да не

-

- 5. У тексту о етно-кућама Љиљана Гавриловић њихов настанак повезује са процесима

(ре)изградње националног идентитета.

- да не

-

2

- 6. Према тексту Мирјане Прошић Дворнић о храни у традиционалној српској култури у

Шумадији ракија је била роба.

- да не

-

- 7. Џега је била капа удате жене у Банату.

- да не

-

- 8. Брич панталоне постале су саставни део шумадијског сеоског костима након првог светског

рата.

- да не

-

- 9. У 19. веку капа кече постала је етнички симбол Албанаца на простору Косова. да не

-

- 10. Минтан је саставни део женског грађанског костима у периоду од 1830-1860. године.

- да не

-

- 11. Денијел Милер дефинисао је материјалну културу као ___________________

- ____________________________________________________________________________________

_______________________________________________.

-

- 12. Материјалну културу Југославије на Одељењу за етнологију и антропологију 1973. године

прва је почела да предаје:

-

- а) Мирјана Прошић Дворнић б) Ђурђица Петровић

- в) Едит Петровић

-

- 13. Трем на војвођанској кући назива се:

-

- а) дивана б) ајат в) конг

-

- 14. Спој линијом етничке заједнице које живе на простору Војводине са одговарајућим бојама

фасаде њихових кућа:

-

- Срби жута

3

- Мађари плава

- Румуни бела

- Словаци зелена или плава

- Русини зелена

-

- 15. Друштвено-економски статус у Војводини најбоље је репрезентовала:

-

- а) кућа на бразду б) кућа из гувна в) кућа на лакат

-

- 16. Пронађи уљеза у унутрашњем уређењу динарске брвнаре:

-

- а) комин б) перда в) долап г) черјен

-

- 17. У динарској брвнари породица је заједно обедовала седећи на троношцима око ниског

округлог стола, који се назива:

-

- а) суџук б) синија в) силав

-

- 18. Према емском објашњењу »мала« врата на »кући« у динарској брвнари служила су за:

-

- а) изношење покојника б) комуницирање са »прљавим« делом дворишта

- в) бежање од непријатеља

-

- 19. Оплетено пруће или цепка назива се:

-

- а) бондрук б) дизма в) чатма г) набој д) кованица

-

- 20. Допуни следеће исказе. На моравској кући јављају се различити типови тремова: подужни

трем, подужни скраћени трем, централни увучени трем, централни испуштени трем, угаони трем

и __________________. Поред ових типова, на кућама имућнијих јављао се и развијени облик

трема са испуштеним ___________________.

-

- 21. Архитектонски елемент који даје печат екстеријеру оријенталне балканске куће назива се:

-

4

- а) еркер б) мушебек в) диванхана г) ханумхана

-

- 22. У традиционалним градским и сеоским ентеријерима за седење нису служили:

-

- а) миндерлуци б) троношци в) клупе превртаче г) мусандре

-

- 23. Архитектонски елемент који има важну улогу у социјалној комуникацији у оријенталном

градском насељу и представља материјализацију културне норме по којој је комшија ближи од

рођака назива се ___________________.

-

- 24. У анализи социјално-емфатичке функције монументалних гробница у околини Београда Иван

Ковачевић је закључио да је до измештања задовољења потребе за успехом из економске у

социо-културну сферу дошло услед карактеристика:

-

- а) југословенског економског система б) традицијског културног система

- в) масовног потрошачког друштва

-

- 25. Савремено значење префикса »етно« односи се на:

-

- а) егзотично б) оријентално в) локално и старо.

-

- 26. Према чланку Мирјане Прошић Дворнић у традиционалној српској култури почетак и крај

поста били су јасно обележени. Док је на крају поста био празник жртвеног и причесног

карактера, сваком посту претходиле су:

-

- а) заветине б) покладе в) коледа г) вертепи

-

- 27. У тексту о гастрономским традицијадама Иван Ковачевић је установио да су у свим причама

о настанку ових манифестација присутни:

-

- а) агилни б) агонални в) агитациони мотиви

-

5

- 28. У тексту о култури прехране у савременој европској политици Ричард Телстрем даје примере

политички коректне и некоректне хране. Наведи један пример политички коректне и некоректне

хране.

-

- Политички коректна храна: _________________________________________

- _________________________________________________________________

- _________________________________________________________________

-

- Политички некоректна храна: ________________________________________

- __________________________________________________________________

- _________________________________________________________________.

-

- 29. Капу златару и дукате жене на подручју Баната почињу да носе након ___________ године.

Они су били израз тежње да се истакне _____________

- ____________ насупрот ____________________________________________.

-

- 30. Уколико девојка у Банату носи дукете сеферине, њен партнер једнаког социо-економског

статуса морао је поседовати следећи накит:

-

- а) минђуше б) наруквице в) токе

-

- 31. Сукња карактеристичног каро дезена (»у коцке«) постала је саставни део женског сеоског

костима у Шумадији:

-

- а) од 1830-1875. б) од 1875-1914. в) између два светска рата

-

- 32. Прва представа шајкаче на српској фотографији датира из 1868. године. На овој фотографији

је/су представљен(и):

-

- а) одбегли српски војник б) бугарски легионари

- в) кнез Михаило

-

- 33. Међу наведеним одевним предметима један по свом карактеру не припада низу. Пронађи и

заокружи уљеза.

6

-

- а) шајкача б) брич панталоне в) дуцин

- г) чакшире са ознаком регименте (Банат)

-

- 34. Удате жене на простору Косова носиле су специфичну фризуру:

-

- а) отоз б) кацак в) трвеље г) китке

-

- 35. До 1912. Срби на простору Косова углавном су носили:

-

- а) црно сукнено одело б) бело сукнено одело

- в) левантинско-балкански костим

-

-

- 36. Од 1920-их Срби на Косову почињу да носе одређене одевне предмете националне

конотације. Ти одевни предмети су пре свега:

-

- а) шајкача и душанка б) антерија и душанка

- в) брич панталоне и шајкача

-

- 37. Женски грађански костим са експлицитним називом »српски« био је:

-

- а) специфична комбинација и избор одевних елемената произашлих из оријенталног инвентара

одеће;

- б) костим произашао из средњевековне традиције византијског културног круга;

- в) специфична комбинација и избор одевних елемената произашлих из оновремене европске

моде.

-

- 38. У периоду од 1860-1890. године дошло је до трансформације женског грађанског костима

сходно оновременој европској моди. Ипак, два одевна елемента су опстала и наставила да

потврђују национални идентитет грађанке. Ти одевни елементи су:

-

- а) фистан и либаде б) бајадер и фистан в) либаде и тепелук

-

7

- 39. Од 1840-их, у романтичарском заносу, једном мушком одевном предмету додат је атрибут

»старе српске ношње«, иако се заправо радило о општепознатом одевном предмету из европског

инвентара, хусарском горњем капуту с бранденбуршким закопчавањем. Тај одевни предмет у

Војводини и Кнежевини Србији звао се:

-

- а) душанка б) лазарица в) атила

-

- 40. Спој линијом наведене одевне елементе са типом костима за који су карактеристични:

-

- опаклија сеоски костим у Шумадији

- конђа сеоски костим на Косову

- фистан српски грађански костим

- бојче сеоски костим у ВојводиниU „kući“ se nalazi ložište za peć, koja se nalazi u sobi.

- Dinarske brvanare su dvodelne.

- Osnovni deo enterijera sobe bila je slavska ikona.

- PEĆNJACI = keramički lončići, koji odaju toplotu.

- Sa istočne strane nalazili su se kuća, zgrade za goste (vajati), mlekar, koš, ambar.

- Na zapadnoj strani mogla se naći KACARA = za smeštanje rakije i turšije

- Gostinjske zgarde su služile za smeštaj putnika namernika, trgovaca, predstavnika vlasti, koji su se

nekim poslom dolazili u selo (osnovna f-ja). No, one su demonstrirale i ekonomski status porodice, jer

su ih gradili samo bogati.

- LENKA ili SRG = drvena motka, koja je bila kačena na tavanske grde, a na kojoj se kačila odeća

- U vajatima nema grejanja.

- Razboji se ne nalaze u vajatima, već u sobama. Muzejska reprezentacija gde su razboji smešteni u

vajatima je pogrešna. Tkalo se mahom zimi.

- Na istočnoj strain nalazila se I pekara.

- Koš za kukuruz se podizao od zemlje (tla), kako se kukuruz ne bi pokvasio.

- U ambarima su postojale pregrade za svaku vrstu žitarica.

- Oko glavne kuće nalazili su se njiva, voćnjak, pašnjak I zabran.

- Od 1860. godina knez Miloš izdaje naredbu o zbijanju seoskih naseobina. Ova naredba se dobro

sprovodila u Mačvi, ali je u planinskim krajevima bilo problematično.

- Ušoravanje seoskih naselja.

Pravci razvoja kuća (kuća u Šumadiji, kuća u zapadnoj Srbiji)

8

- Čardak – višespratna kuća

- Čardaklija – višespratna kuća sa podkrovljem

- BONDRUČNA KONSTRUKCIJA = drvena konstrukcija, koja se ispunjava različitim materijalima.

- KOMIN = kappa za sakupljanje dima

- Kuća u Šumadiji dobija tavanicu. Ognjište se pomera uz zid, koji deli “kuću” od sobe.

- Na šumadijskoj kući nema drugih vrata. Najveći broj kuća je poređan pored druma. Razmak između

kuća je mali. Samo kuće, koje su udaljene od druma su “razbijene”. Smanjio se obim dvorišta.

- Krajem 19. veka dolazi do raspada porodičnih zadruga. Razlozi za to su razvoj robo-novčane,

industrijalizacija I razvoj individualističke ideologije. Prestaju da se grade vajati.

- Kuća u zapadnoj Srbiji : VENČANICA = krovna greda, koja drži rogove. Zadržava se strmina krova,

koju nalazimao na dinarskoj kući.

- Kod kuće iz zapadne Srbije, za razliku od šumadijske kuće, na dve prostorije deli se samo soba, ne I

“kuća”.

Moravska kuća

imate u obliku uslikanih beležaka, poslato zajedno sa ovim dokumentom

Kosovska kuća sa tremom

imate u obliku uslikanih beležaka, poslato zajedno sa ovim dokumentom

Etno-ku ća (09.11.2010)

GLOKALNO = lokalni odgovor na globalni proces

Koleginica prikazivala tekst Ljiljane Gavrilović vezano za etno-kuće i konstruisanje identiteta.

- Sela su se toliko izmenila da počinju da liče na gradove. Sadašnji izgled sela je u velikom

diskontinuitetu sa prošlim izgledom, pa je teško pratiti identitetsku paralelu sa prošlim i sadašnjim

stanjem.

- Zašto etno-kuće nastaju i koja je njihova povezanost sa identitetskim pitanjem?

- Razlika između muzeja na otvorenom i etnoparkova. Muzeji na otvorenom su muzeji u kojima su

prikazana samo arhitektonska zdanja. Etnoparkovi, osim arhitektonskih zdanja u njima je prikazan i

određeni kulturni život; održavaju se manifestacije i ljudi na određeni način „žive“ u etno-parkovima

(primer za etnopark Skanzen).

- ZATVORENI/OTVORENI sistemi

9

Zatvoreni sistemi su takvi sistemi u kojima nema potrebe za komunikacijom sa širom zajednicom.

Otvoreni sistemi su oni sistemi, koji su otvoreni prema turistima.

- Za etno-kuće je karakteristično da su ih stvarali pojedinci ili lokalno stanovništvo da bi sačuvali svoj

identitet. One se mogu naći i u nekim mestima, koja su udaljena od glavnih puteva i slično. One su pre

svega u f-ji SAMOODREĐENJA, odnosno određenja sopstvenog identiteta ili identiteta lokalne

zajednice.

- SPOMEN-KUĆA – primeri: kuća Vuka Karadžića (neoriginalna, u smislu da vuk nije u njoj živeo),

kuća Živojina Mišića (originalna)

- Primer za etno-kuću je neka kuća u selu Jazak, Fruška Gora, nastala je privatnom inicijativom jedne

žene

- „etno-selo“ Stanišić je nastalo brikoliranjem raznih elemenata (recimo možemo naći kuće iz ratnog

perioda, kuće koje su kao iz bajki i slično). Zbog ovog brikolaža profesorka dovodi u pitanje prefiks

ETNO (zato je i napisano pod znake navoda).

- „Etno-kuća“ Goč, Vrnjačka banja; profesorka, takođe, dovodi u pitanje sam prefiks etno, pošto ova kuća

u arhitektonskom smislu ne liči ni na šta što je etno. Zavese u kući su baroknog stila, a jedino što se u

ovoj uslovno rečeno etno-kući može naći kao etno je etno-hrana. No, ukazano je na predavanju da ne

treba zanemariti činjenicu da sami ljudi doživljavaju ovu kuću kao etno-kuću, bez obzira šta mi mislili.

- Etno-kuće su mahom zatvoreni sistemi, dok su ugostiteljski objekti otvoreni. Ugostiteljski objekti su

otvoreni, zbog toga što su namenjeni konzumaciji, kako od strane domaće, tako i od strane publike.

Etno-ambijentalne celine: Koštunići i Drvengrad

Koštunići

- Koštunići predstavljaju primer glokalnog

- U Koštunićima se proizvode eko-proizvodi.

- Dom Anđelije Milić, u kojem se prodaje ručno izrađena odeća.

- Prodanovića magaza – pretvorena je u muzej, u njoj se nalaze etno-predmeti iz 19. i 20. veka; preneta je

iz sela Pranjana; Prodanovića magaza je proširena u jednom svom delu, naknadno zarad turističkih

potreba.

- Koštunići su počeli da se izgrađuju u drugoj polovini 90-tih god. 20. veka.

- Ovo mesto je korišćeno u političke, marketiške svrhe, obično narodnjačkih stranaka. Inače, narodnjačke

strane, vrlo često koriste pontencijal etno-stvari.

- Selo je u početku najviše povezivano sa koštunicom, a kasnije u njega navraća Velimir Ilić.

10

Drvengrad

- izgrađen 2003. godine

- Kusturičina kuća – primer brikolaža

- Drvengrad ima urbanu strukturu. U centru postoji trg. Mada je po površini Drvengrad isti kao i

Kuštunići.

- Ulice su dobile nazive po slavnim ličnostima i revolucionarima Če Gevara.

- U Drvengradu postoje fiktivni zarobljenici, koji su oličeni kroz lik Havijera Solane i Džordža Buša.

- U Drvengradu, predmeti nisu samo iz 19. veka, već i iz 20. veka, a na to ukazije između ostalog, šporet,

koji smo mogli da vidimo na jdenoj od slika.

- Drvengrad posećuju skoro sve političke stranke i ličnosti iz politike. Posećivali su ga Boris tadić,

Dinkić, Koštunica, kao i porodica Karađorđević, itd.

Balkansko-orijentalna kuća (u tekstu korišćena skraćenica b-o kuća)

- U balkansko-orijentalnim naseljima ulice su uske i krivudave.

- Što se kuća tiče, one su imale visoke ograde, koje su odvajale dvorište od ulice.

- Primer b-o kuće je konak kneza Miloša na topčideru, kao i Amidžin konak.

- MUŠEPKE ili MUŠARABIJE su drvene rešetke na prozorima, koje su imale f-ju da zaštite ženska lica

od prolaznika.

- ERKER = ispad van gabarita zgrade, kako bi se dobilo proširenje prostora.

- Kuća Dimitrijevića u Leskovcu je primer kuće sa dva erkera.

- Pašini konaci u Vranju, su primer kuće gde postoji samo trem u prizemlju, koji se naziva AJAT. Znači,

na ovoj kući nema čardaka.

- Tipovi b-o kuća: simetrični i asimetrični tip

- Primer simetričnog tipa je konak knjeginje Ljubice

- Centralna prostorija u kućama simetričnog tipa je DIVANHANA.

- Primer za asimetričan tip kuće je juća Hadži-Todorovića u Nišu, koja je uništena 1944. godine.

- Karakteristično za asimetrični tip kuće je da umesto divanhane postoji prostorija, koja se naziva

ODŽAKLIJA. Odžaklija je prostorija sa ognjištem, koja zimi služi kao kuhinja; za razliku od divanhane

odžaklija ne povezuje sve prostorije u kući.

- U kući, generalno gledano, postojala je podela na radni i reprezentaitvan prostor, kao ina prostor, koji

možemo nazvati zimski/letnji. Zimski deo je obično predstavljalo prizemlje, jer je imalo deblje zidove,

11

pa je bilo lakše za grejanje. Sprat je, pak, zgodan za leto, jer ima puno prozora, pa je moglo lakše da se

provertava.

- MUTVAK = kuhinja, kao zasebna zgrad u dvorištu; u njemu se hrana spremala i odtale dovodila u kuću.

- Ognjiše je uvek bilo pomereno pored pregradnog zida, ima kapu, i oko njega (ognjišta9 stajale su razne

posude kao što su crepulje, sač, kotao, zatim sitno posuđe, koje se naziva tave; takođe, oko ognjišta su

stajali i tronošci.

- „Kuća“, u njoj se samo sprema hrana; hrana se ovde nikad ne konzumira, za razliku od seoske kuće, gde

se hrana konzumira na mestu gde je i spremana.

- Deo čardaka, koji je namnjen komunikaciji je vizuelno odvojen od dela čardaka, koji je namenjen za

odmor i uživanje. Deo čardaka, koji je namenjen za odmor i uživanje je bogato uređen, prekriven je

ćilimima, i tu se duž dva ili tri zida nala tzv. MINDERLUCI. Minderluci su niska sedišta u kojima se

sedi u turskom sedu. Na čardaku se nalazi i dekorativni kafe-odžaci, koji su služili za prženje kafe.

- U dvorištima b-o kuća nalazilo se orijentalno cveće, lepi travnjaci, itd. Obično se nastojalo da se iz

obližnjeg pozoka jazovima dovede voda u dvorišta. Skoro u svakom dvorištu je tekla voda.

- U delu divanhane, koji je uzdignut za stepenik ili dva, nalaze se minderluci, au centralnom delu vrsta

pokretne peći, koja se naziva MANGAL. Na mangalu se obično spremala kafa.

- PEĆ SA PEĆNJACIMA; na njenoj bočnoj strani grejala se voda za kupatilo, pa je kupatilo bilo vrlo

blizu ovih peći.

- Na minderlucima se nikad nije spavalo. Spavalo se na podu

- U b-o kućama poklanjala se posebna pažnja izradi tavanica. One su bile bogato dekorisane. Postojale su

dekoracije u obliku rombova, trouglova, ali centralni ornament na tavanicama je bio kružni. Ove

tavanice su izrađivali MIJACI (predstavnici makedonske etničke grupe).

- U b-o kućama postojala je posebna prostorija za držanje škrinja, odnosno za držanje garderobe.

ČEKMEDŽE = škrinje u kojima se držao novac

- HAVALA = zabrana viđenja žene

12

- S obzirom na to da imamo zabranu viđanja žena, prostorije za goste su građene izvan kuće, najčešće uz

kapiju. Takođe, ove zgrade su bile uz kapiju, kako bi se život porodice ovijao nometano.

- KAPIDŽIK = vrata na bočnoj strani dvorišta, koja su vodila u susedna dvorišta. Ova vrata su

omogućavala ženama da se kreću iz jednog dvorišta u drugo bez izlazka na ulicu tj. javni prostor.

- Primeri za b-o kuće, koje možemo naći u Beogradu su; Vukova i Dositejeva kuća, Manakova kuća,

kafana znak pitanja.

- Konak knjeginje Ljubice i konak kneza Miloša spadaju u PRELAZNE oblike b-o kuća.

- Da se zaključiti da na prostoru Beograd ima vrlo malo b-o kuća.

- Posle Drugog srpskog ustanka, 1815. godine, dolazi do masovnijeg priliva srpskog stanovništva u

Beograd. Ti Srbi su u peiodu od 1815 do 1825. godine, gradili kuće u balkansko-orijentalnom stilu.

Unutrašnjost kuća je bila uređena „po turski“, ali su postojale i neke sobe koje su bile uređene na

evropski način.

- 1820-tih godina, PIRH, putopisac, pisao je o tome kako su sobeuređene na evropski način i govorio je o

tome kako su u tim kućama postojala ogladala, koja su u b-o kućama bila zabranjena.

- 1817. godine podignut je konak kneza Miloša (Gospodarski konak); ima je između ostalog i radnu sobu

sa pisaćim stolom i trpezariju.

- Prva osoba, koja je imala sobu sa klavirom i pravim krevetom bila je Anka Obrenović Konstantinović,

ćerka Jevrema Obrenovića.

- Sledeći period je od 1825 do 1833. godine i on predstavlja PRELAZNU FAZU. Karakteristike b-o kuće

se kombinuju sa evropskim elementima, s tim što dominiraju orijentalne karakteristike. (Primer: konak

knjeginje Ljubice – knez Miloš je hteo da od ovog objekta napravi svoju rezidenciju; evropsko na ovom

konaku je to da postoje dekoracije na fasadi, kao i to da su prozori zasvedeni (imaju svodove), dok su na

tavanicama prisutni barokni elementi, što nije slučaj sa preavim orijentalnim kućama. Konak kneza

Miloša na topčideru, takođe, spada u kuće prelaznog oblikaa, njega je kao i konak knjeginje Ljubice

radio neimar Hadži nikola Živković; konak kneza Miloša je građen od 1831 do 1834. godine. U ulici

Gospodar jevremova, postoji kuća trgovca Miloja Božića i ona takođe spada u ovu prethodno opisanu

vrstu b-o kuća. Na ovoj kući nalaze se na fasadi elementi iz klasicizma.)

- Nakon Prvog hatišerifa iz 1833. godine, Srbija dobija političku autonomiju i orijentalno počinje da se

doživljava kao nazadno, nemoderno, nasuprot Zapadu, koji se doživljava kao napredan i moderan. Srbija

je u to vreme imala tendenciju da se vrati evropskim civilizacijskim okvirima, s toga pojavljuju se

negativne ocene prema Turcima i te negativne ocene su predstavljale osnovu za građenje sopstvenog

identiteta i oslobađanje od Turaka.

13

- Treći period 1833-1839, preovladavaju savremene zapadne koncepcije. Više se ne angažuju domaće

arhitekte, već se one dovode sa Zapada. Ovo dovođenje stranih arhitekata, traje sve dok se naši nisu

odškolovali na Zapadu, a potom vratili u svoju zemlju.

- Period 1862-1867, vladao knez Mihajlo. Pomenut događaj na Čukur česmi. 1867. godine većina turaka

napušta Beograd i to napuštanje je bilo još veći podstrek da se ukloni svaki trag orijentalnog tipa

arhitekture.

- PODKALJAJA = u prevodu znači podgrađe

- KALE = na turskom znači tvrđava

Odevanje (16.11.2010)

Ključni termini su FIKSIRANI I MODNI KOSTIM.

Definicija odeće: Odeča je skup telesnih modifikacija i/ili dodataka telu, koje pokazuju osobe u komunikaciji sa

drugim ljudskim bićima.

Ako prihvatimo ovu definiciju, onda pod odećom podrazumevamo tkaninu, miris, boju odeće, pa zatim i frizura,

kao i sam oblik tela, i slično.

- FIKSIRANI KOSTIM se vezuje za izolovane zajednice.

- MODA se vezuje za Zapad.

- Savremene studije odeće govore o tome da se i fiksirani kostimm podložni promenama. Takođe, smatra

se da se i tradicionalnim kostimima može izraziti idividualnost, nasuprot starim teorijama u kojima je

smatrano da se tradicionalnim kostimom izražava samo kolektivni duh.. Znači prevaziđena je striktna

razlika između tradicionalnog i modernog kostima.

- Putem odeće se odražava status i evo primera: farmerke su nekada bile odeća farmera i plavih

okovratnika – niža društvena klasa; nošenje markirane odeće odražva visok ekonomski status; U

Dalmaciji devojke su nosile male, okrugle, crvene kape da se označio njihov status devojke; Sinovi

jedinci u banatu i Južnoj Srbiji nosili su minđušu u jednom uhu i na taj način je bio obeležen njihov

socijalni i porodični status.

Materijali:

- Od konoljenog platna se prave košulje i gaće. Od grubljeg konopljenog platna se prave posteljina i

slamarica.

- MELEZNO PLATNO = mešavina konoplje i pamuka; takođe, se koristi za izradu košulja i gaća

- Gaće i košulje se još izrađuju i od LANENOG PLATNA.

- Najkvalitetniji pamuk se uzgajao u Makedoniji. Od pamuka su izrađivane gaće i košulje za svečane i

praznične prilike.

14

- SRPSKO PLATNO = predstavlja platno u koje se ubacuju niti određene širine, pa dobijamo platno na

pruge; takođe, za košulje i gaće.

- Konoplja, lan, pamuk – biljnog porekla

- Vuna – životinjskog porekla

- Vuna je mogla da se tka. On nje su pravljene pregače, suknje, pojasevi, torbe. Pletene su čarape,

rukavice, kape.

- Nakon tkanja vuna je mogla i da se valja i tako je nastajalo SUKNO.

- Opis kako se proc valjanja odvijao u VALJARICAMA: materijal je potapan vrelom vodom, a drvene

stupe, koje su se pokretale uz pomoć točka, su sabijale vunu i dobijalo se sukno.

- Sukno je nepromočivo i od njega su pravljene muške čakšire, aljine, zubuni, gunjevi.

- Čoja...

- PUST ili FILC = dobijao se tako što se neupredena vuna rasproste na određenu površinu, prelije vrućom

vodom i onda pritiska rukama ili nogama; kasnije je u tu vruću vodu dodavan sapun, a počele su da se

koriste i metalne šipke za pritiskanje; od ovog materijala izrađivane su kape, kapuljače i pokrivači; kao i

sukno, i ovaj materijal ne nepromočiv

- SVILA = uzgajanje svilenih buba je najviše bilo na Kosovu i Metohiji i južnom Pomoravlju

- Najpoznatije je PRIZRENSKO PLATNO.

- Korišćena je i svila industrijske izrade.

- BROKAT = od njega su izrađivane suknje; u Crnoj Gori izrađivane su suknje od belog brokata, au

Banatu od crnog brokata.

Tipologija: panonski tip (Vojvodina, Šumadija, Severna Srbija), dinarski tip (jugozapadna i zapadna Srbija9,

centralnobalkanski tip (Kosovo i Metohija, južno Pomoravlje), šopski tip (jugoistočna i južna Srbija).

- Razlika između panonskog i dinarskog tipa košulje

- Panonski tip košulje se šio od dve polovine platna, koje su se prvo nabirale i spajale na ramenima.

Nakon toga vršeno je uglavljivanje rukava.

- Dinarski tip košulje se šio od jednog komada platna, napravljen je otvor za glavu, ispod pazuha su

ubacivani klinovi, kako bi se dobilo proširenje za rukave, a potom su uglavljivanj rukavi.

- Panonski tip:

- Žensku odeću su činile košulja panonskog tipa u kombinaciji sa SKUTI, GORNJA I DONJA SUKNJA,

PREGAČA, PRSLUK.

- Košulja panonskog tipa je bila dužine preko kukova. Svakodnevna košulja panonskog tipa izrađivana je

od konopljenog platna, a rukavi su ukrašavani vezom.

- SKUTI = podsuknja, nosila se do tela; nije nošena druga vrsta donjeg rublja.

15

- Žene nis nosile gaće. Do druge polovine 19. veka u evropi, i na zapadu gaće su isključivo bile muški

odevni predmet. Svaki premet, koji je vršio difurkaciju tela žene je bio nemoralan i gaće su nosile samo

krtizane. Osim kurtizana, gaće su mogle da nose i devojčice, ali samo do puberteta. Gaće su, doduše,

nosile i dame iz visokog društva prilikom sportskih aktivnosti, kao što je jahanje. U drugoj polovini 19.

veka gaće počinju da nose žene, koje su živele u urbanim sredinama, kako na Zapadu, tako i kod nas.

- DONJA SUKNJA = nošena je samo praznicima; na rubu je bila dekorisana vezom; bila je duža od

gornje suknje da bis etaj vez mogao videti.

- GORNJA SUKNJA = ide preko donje suknje; praznične su izrađivane od pliša, štofa, svile (radi se o

kupovnim materijalima).

- PRSLUK =najčešće je crne boje i izrađivao se od istog materijala, kao i gornja suknja. Mogao se

zakopčavati uz pomoć dugmadi ili pertlanjem.

- Zatim je na predavanju ukazano na sličnosti i razlike između prsluka i korseta. Prsluk je proisteko iz

korseta. No, dok je korset imao f-ju da preoblikuje žensko telo tako da istakne žennske atribute, prsluk

ima f-ju da neutrališe polne atribute žene, odnosno da ženske grudi pritegne uz telo. Prsluk je imao i

PEŠEVE, koji su bili prišivani na donju ivicu. Na donju ivicu prišivani su kvadratići od iste tkanine kao

i prsluk (postojanje peševa moglo se uočiti i na srednjeevropskom korsetu).

- PREGAČE = su nošene samo radnim danima, retko praznikom. U velikim mestima nikada nisu nošene

praznikom. Šile su se od kudeljnog platna, imale su karnere.

- Zimi su nošeni GRUDNJACI i KOŽUCI.

- Kožuci, koji su nošeni priikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti nisu bili dekorisani. Reduše u kući su

koristile jedan te isti kožuh prilikom obavljanja svojih aktivnosti.

- Kožuci su štitili između ostalog žensku odeću od prljanja.

- ZLATNA KAPA (ZLATARA) = ovu kapu nosi devojka prilikom svadbenog rituala; kapa se sastojala iz

dva para kraka. Duži par ima dužinu od 80cm, a kraći 13cm. Sa prednje strane kapa je ukrašena

buketom od veštačkog cveća. Čitava površina kape je dekorisana zlatovezom. Ovu kapu su isključivo

nosile bogate paorke (buržoarske devojke). Kapa nije nošena samo prilikom svadbenog rituala. Devojka

ju je nosila sve do rođenja prvog deteta, kada konačno dobija status udate žene. Dok ne rodi prvo dete

ima status neveste.

- Devojke su radnim danom nosile marame, a praznikom su išle gologlave.

- Kraći par kraka na zlatari pokriva vrat.

- Zlatara predstavlja etnički marker jer su je nosile isključivo Srpkinje.

- Zlatara nastaje 1860. godine.

- Prof. je zatim pitala zbog čega je ova godina značajana u istoriji Vojvodine?

16

U ovo vreme Vojvodina je bila pod Habzburškom monarhijom. Od polovine 19. veka u njoj se dešava sledeće:

revolucionarni pokreti 1848. godine, zatim ukinuti su feudalno-kmetski odnosi i narod se bori za nezavisnost.

1851. godine dolazi do Bahovog apsolutizma (Aleksandar Bah je bio ministar unutrašnjih poslova.)

1860. godina – Franjo Josif ukinuo zvanično autonomiju Vojvodine, koja je u prethodnom periodu bila

formirana (ne znam tačno koje godine...)

- DŽEGA = nastala je stilizacijom marame vezane na pero; to je marama kvadratnog oblika, koja se presavija

po dijagonali, veže se na vratnom delu, a potom na temenu.

Džega se za svaki dan šila od jeftinih materijala; za praznike od svile i atlasa (atlas je materijal koji ima visoki

sjaj).

Postojala je diferencijacija džega prema starosti:

1) mlade žene su nosile crvene džege

2) straije žene su nosile crne džege

Žena zamenjuje zlataru za džegu, onog trenutka kada dobije prvo dete. Na džegi zlatovez, odnosono sam vez

nalazio se kakao na samoj kapi tako i na vratnom delu.

Džega za razluku od zlatare nije bila etnički marker. Nosile su je i Srpkinje, i Mađarice, i Bunjevke i

Slovakinje.

Od ovih džega što su ukrašene zlatovezom postoji priča da je jedna vredlea čak jutro i po zemlje.

- Što se obuće tiče, žene su nosile opanke sa obojcima i to opanke kaišare.

- OBOJCI su pravougaoni komadi platna, koji se uvijaju oko listova, a koji su pridržavani kaišem na

opancima.

- Opanci sa obojcima nošeni su prilikom svakodnevnih poslova; tokom, praznika nošene su plišane

papuče, sa motivima ruža na prednjem delu papauča.

- Zatim, na slajdu (prezentacije) imamo definiciju Burdijea i u njoj pojam: PREDMET KVALITETA,

sam kvalitet je određen društveno-kulturnim činjenicama; simboličke osobine predmeta, koje se

prepisuju na društvenom planu.

- Nakit je izražvao povlašćeni društveno-ekonomski status. Društveno-ekonomski status bio je izražavan i

preuzimanjem suncobrana, kišobrana, rukavica (bile su moderne rukavice bez prstiju), muf, modne

cipele, čižme, lepeza.

- ĆURAK = ogrtač od tamnog plavog pliša ili crne čoje; postavljen krznom i imao je kragnu od astragana

(astragan je krzno od karakul ovce, koja je poreklom iz Avganistana)

- SEFERIN = je najcenjeniji dukat; veliki dukat oivčen zlatnim vencem i kamenom u boji, koji je mogao

biti poludragi ili dragi.

- Poput zlatare i dukati se javljaju 1860. godine.

17

MUŠKA ODEĆA U BANATU (30.11.2010)

- letnja odeća iz Bačke i Banata je vrlo slična. Sastavni delovi lenje odeće su: košulja panonskog tipa,

koja se nosi preko dugih širokih gaća, prsluk. Svakodnevna košulja se pravila od grubog platna, od

konoplje i lana. Praznična odeća se pravila od pamuka. Bila je na grudima ukrašena belim vezom,

vezom u boji i zlatovezim.

- Muškarci iz imućnijih kuća nosili su preko košulje PORMET (?! nisam sigurna da sam ovo ispravno

zapisala) PORMET = zlatom izvezen umetak, koji je prekrivao grudni deo košulje.

- Mladići su nosili narukvice, komade pliša izvezene zlatom i dekorisane šljokicama (ovo se odnosi na

ove iz imućnijih kuća).

- Prsluk, crni sa ukrojenom pravom (upravnom) kragnom (ono što mi zovemo ruskom kragnom) i

reverima, zakopčavao se uz pomoć dugmad, koja su se nazivala PULIJE. Pulije su bile od srebra ili neke

druge legure.

- Zimi, muškarci su pored gaća nosili i čakšire. One su najpre bile od belog sukna, a kasnije su izrađivane

od tamnijih boja. Čakšire su bile dvojako ukrašavane:

1) ukrašavanje sa vojničkim šarama. 1873. godine Banat je bio deo Vojne Krajne. Militarizaciaj

tela je bio kulturni odgovor na specifične društveno-istorijske uslove. Vojničke šare n

čakširama odgovarale su oznaci pojedinih regimenti (Vojna Krajan je bila izdeljena na

regimente.)

2) ukrašavanje uz pomoć floralnih motiva, najčešće je bio zastupljen motiv lala – ovaj element

je preuzet iz baroka; smatra se da su baš zato što su nosili odeću sa motivima lala, muškarci u

Vojvodini prozvani lalama.

- DOROC = vrsta kaputa od belog domaćeg sukna

- Takođe, muškarci su nosili i kožene odevne predmete, kao što je GRUDNJAK i KOŽUH.

- GRUDNJAK = je bez rukava i postavljen krznom.

- KOŽUCI = su izrađivani od smeđe i bele ovčije kože; donje ivice prednje polovine (peša) su se

završavale u špic, tako da su se ti špicevi preklopili kada je kožuh zakopčavan. Praznični su ukrašavani

vezom u boji i ogledalcima.

- PODMIŠNJAK = kopča se pod mišku i zato se tako zove

- Momački kožuh je bio ukrašen motivom MOMAČKE GRANE. Na nekim kožucima se vidi da je taj

motiv bio oparan i predpostavlja se da je postojao običaj skidanja momačke grane, onog trenutka kada

se momak oženi. Obo skidanje momačke grane ukazivalo je na promenu bračnog statusa.

- GUBERAŠ = vrsta šešira; plitke glave, a veći obodi

18

- ŠUBARE su bile bele i crne boje.

- Muškarci su nosili opanke kaišare sa obojcima. Pod uticajem Nemaca nošene su i drvene klompe, u koje

se stavljala slama da bi bile toplije i udobnije. Papuče sa kožnim licem nošene su radnim danom, a sa

somotskim licem tokom praznika. Takođe, nošene su i modne cipele.

- Predmeti, koji su nabijeni simboličkim značenjem:

sako i pantalone (preuzeti iz građanske mode)

šubara od astragana (ASTRAGANKA)

TOKE = vrsta nakita; pozlaćeni ili srebreni remeni, kačili su se za jedno rame, spuštali se do

ispod grudi, a potom kačili za drugo rame; bolje su bile one toke, koje su imale veći broj RUŽA

(sastavne komponente toka); toke su prevashodno bile obeležja momaka.

Duboke čizme, tvrdih ili mekih sara (sari su deo čizme od gležnjeva do ispod kolena)

ĆURDIJA = dugačak kaput, postavljen, vatiran, odnosno ispunjen pamukom; krojen u struku, sa

do tri-četiri reda srebrne dugmadi. Preko ćurdije mogle su se nositi toke.

- S obzirom na teški ekonomski status seljaka u Vojvodini, postojala je praksa zajedničkog ulaganja u

odevne predmete i iznajmljivanje. Ovo je imalo za cilj bolje predstavljanje, radi ugovaranja što boljeg

braka. To je bio pokušaj „zamagljivanja“ društveno-ekonomskog statusa.

- KABANICA = imala je ušivene rukave; bila je vrsta ogrtača; dužine ispod listova; pravila se od belog

sukna; ušiveni rukavi su bili vrsta džepova u kojima je odlagan duvan, užina, koja se nosila na put;

kabanica se nosila prebačena preko ramena; osim što je izražavala ekonomski status, moglo je da

izražava i određenu profesiju, zato što su kabanicu nosili profesionalni čobani.

- OPAKLIJA = ogrtač od ovčije kože, bez rukava, imao je prorez za ruke; dužine do članaka; širok;

sedam ovčijih ili jagnjećih koža je moglo bitiupotrebljeno prilikom njihovog pravljenja. Za razliku od

mađarske, banatska opaklija nije bila bogato ukrašena. Glavni ukras na banatskoj opakliji je bila kragna

od krzna, koja bi se podizala kada bi duvala jaka košava.

- DUCIN = kožni kaput dugih rukava, zakopčavao se od grla do pojasa; imao je kragnu od crnog

jagnjećeg krzna; imao je šlic pozaci kako bi se olakšalo kretanje

- U 19. veku u Zapadnoj Evropi počinje da s epoklanja manje pažnje muškoj odeći. Muškarci počinju da

oblače u formalizovana odela sa kravatama, koja odražvaju njihovu uključenost u sveru poslovanja.

Dekoracija na odelima je bial nepoželjna.

- Urbani slojevi kod nas, su demonstrirali istu anksioznost kada je u pitanju dekoracija muške odeće.

- No, sve to nije slučaj sa selom. U ruralnoj sredini, dekorisana odeća je bila odraz maskuliniteta.

- Bilo je zastupljeno da su muškarci nosili suknje. Nosili su ih u području Banata. Bile su kratke i

plisirane (znači imale su kratke falte). Bile su krašene belim vezom. Nosili su ih momci. Nošene su u

svečanim prilikama i nedeljom. Ove suknje nošne su preko gaća. Suknje su muškarci nosili u straoj

19

Grčkoj i Rimu. U zapadnom društvu suknje se isključivo vezuju za žene od 14. veka. Do 14. veka i

muškarci i žene su nosili haljine. Na Balkanu, u južnoj Srbiji, su takođe, nošene suknje od strane

muškaraca i one se nazivaju TOSKE. I Grci i Albanci su nosili suknje i kod njih se te suknje, koje su

nosili muškarci nazivaju FUSTANELE. Suknja je starobalkanska tradicija. Na slici Paje Jovanovića

„Borba petlova“, prikazani su muškarci u suknjama.

Odevanje u severnim delovima uže Srbije i Šumadije

- u ovim delovima imamo prečanske uticaje (to su uticaji iz Vojvodine)

- (do ili od nisam sigurna?!) 1830. godine koristi se košulja iz jednog dela, koja je pritom bila duga do

članaka. Ne postoje kao u Banatu zasebno košulja zasebno skuti (ovo se odnosi na žensku odeću)

- Dvopregačni sistem: nošenje prednje i zadnje pregače (pregače su korišćene kao označitelj bračnog

statusa žene)

- Vojnička uniforma je vrlo uticala na oblikovanje muškog kostima.

- U ovom periodu prisutna je odeća iz orijentalnog inventara. Imamo puno orijentalnih elemenata.

- Seoski kostim u Šumadiji se uzdigao do nivoa nacionalnog simbola.

ŽENSKA ODEĆA:

Prvi period: do 1830. godine

1830. godina se uzima kao vremenski graničnik, jer je tada bio uveden prvi Hatišerif, a potom imamao i Drugi

Hatišerif. Srbija dobija autonomiju.

- Košulja dinarskog tipa, nosi se uz jelek, pregaču sukneni zubun i aljine.

- ZUBUN = bez rukava; može biti razne dužine (do pola butine ili do ispod kolena)

- ALJINE = su nošene zimi; one su sa dugim rukavima; sa prednje strane nisu zakopčavane; nosile su se

otvorene

- Devojke su kosu uplitale u 2 pletenice, dok su bile sasvim mlade puštale su ih niz leđa.

Pletenice obmotavaju oko glave, kada stasaju za udaju.

Devojke su najčešće išle gologlave. Kitile su kosu cvećem, travkama, metalnim novcem, iglama i drugim

metalnim nakitom.

U određenim delovima Šumadije, tačnije u Gruži, Kačevu, Kosmaju i Kolubari, devojke spremne za udaju su

nosile plitku crvenu kapu, kupolastog oblika, i ta kapa se nazivala ĆELEPAŠ.

- Putopisci Buzbek i Braun napominju da su devojke nosile ovu kapu u svojim putopisima, 16. vek.

20

- U svadbenom ceremonijalu, neveste su koristile SMILJEVAC = nevestinska kapa; pripremala ga je sama

nevesta uz pomoć drugarica na ritualan način, pevanjem obrednih pesama.

Svaki detalj na kapi je imao simboličku ulogu; smiljevac je sadržan naniz novaca, mogao je da sadrži i do 300

novčića, bilo austrijskih cvanciha ili turskih (neki njihovi novčići). Među tim novcima, mogao je biti i zlatan

novac. Što ima više novca, veći društveno-ekonomski status. Od cveća stavljana je majčina dušica, nana,

bosiljak. Najdominatnije cveće je bilo smilje (imalo je f-ju zaštite plodnosti; zaštita neveste , koja se nalazi u

liminalnom položaju prilikom udaje.)< bosiljak ima svoje apotropijsko značenje; smilje je devičansko bilje;

takođe, na smiljevcu su postojale i trake, koje su padale niz uši i imale su funkciju zaštite. (cilj je proizvodnja

buke, kako bi se odagnali zli demoni). Na smiljevcu su postojala i PAUNOVA PERA. Ona su imala ulogu

zaštite. Okca na ovim perima su imala moć da odvrate zle poglede. Ona su zaustavljala dejstvo urokljivih očiju.

Osim magijske zaštite, ova pera su izražaval i socijalnu diferencijaciju. Paunova pera su se kupovala, pa ih nisu

mogli svi priuštiti. Siromašne devojke su u svojoj nevestinjskoj kapi stavljale pera iz ćurki i kokoši.

- DUVAK ili PREVEZ = beli peškir od tankog belog platna, koji je padao niz leđa do ispod kukova;

nevesta ga je koristila za pridržavanje smiljevca, kada se klanjala da poljubi ruku bitnijim svatovima.

- Nakon venčanja prvih 40 dana neveste su nosile smiljevac svaki dan, a potom samo za praznike do

navršene prve godine. Nakon toga, kapa bi se raščlanjivala. Novac je čuvan kao veliko bogatstvo ili bi

bio pozajmljivan siromašnim devojkama za njihove smiljevce. Nakon skidanja smiljevca, žena bi na

glavi počela da nosi konđu.

- KONĐA = sastojala se iz dva dela, podloška od lipove kore (bila je elipsastog oblika) i ubadača (bela

marama kvadratnog oblika, koja je savijena po dijagonali i čija su sva tri kraja slobodno padala). Konđa

se nosila nakon smiljevca. Sa prednje strane stavljala se ukrasna traka pod nazivom KUMAŠ. U

Šumadiji drveni podložak konđe postavljan je na teme, pa je prednji deo glave bio nepokriven. Položaj

kođe označavao je regionalni identitet. Po položaju konđe, između ostalog, razlikovale su se žene iz

Šumadije od žena iz beogradskog kraja.

- Žene su nosile opanke od neštavljene kože i bili su domaće radinosti.

Drugi period: 1830 – 1875. godina

- Jačanje prečanskih uticaja; jača i uticaj orijentalnog načina odevanja, koji potiče iz urbanih sredina.

- Šumadijaks nošnja je po estetskim vrednostima u ovom periodu dostigla najviši stepen u svom razvoju.

- Prečanski uticaji se ogledaju na nivou košulje; posebnu stilsku odliku košulje predstavljaju rukavi, koji

su bili ukrašeni različitim tehnikama veza; rukavi su bili nabrani neposredno iznad lakta, odakle su se

lepezasto širili prema šaci.

- Udate žene i one koje su stasale za udaju nosile su 2 pregače.

- Neveste su nosile samo 1 pregaču.

21

- Prednaj pregača je bila široka i ukrašena raznim ćilimskim šarama. Zadnaj pregača je bila manja, crna i

samo pri dnu ukarašena.

- Nosili su se jeleci, zubuni. Zubun dostiže svoj estetski vrhunac.

- PAMUKLIJA = potiče iz orijentalnog inventara; pravljena je od pamuka; ispunjena je njime; proštepan

u redovima, pa su se dobile karakteristične pruge; postojale su pamuklije bez i sa rukavima. Pamuklija

bez rukava se zakopčavala spreda, dok su kod pamuklije sa rukavima prednje strane bile na preklop

(postoji poseban naziv za ove prednje strane, ali ne uspeh da zapišem).

- FES = fesovi, koje su nosile žene bili su plići od onih, koje su nosili muškarci. Ženski fesovi su bili 5cm.

Ukrašavani su crvenim, svilenim kićankama, metalnim novčićima ili pak TEPELUCIMA.

- U ovom periodu i dalje se nose smiljevac i konđa.

- Od obuće nosi se stariji šumadijski opanak zanatske radinosti. Ovaj opanak je imao šiljak. Nosile su se i

JEMENIJE = plitke cipele crvene boje, koje su izrađivane u Jemenu.

Treći period: 1875 – 1914 (od sticanja nezavisnosti do Prvog svetskog rata)

- Na seoski kostim u ovom periodu u velikoj meri utiču srpski građanski kostim i moda. Seoske žene su

počele da nose suknje, koje se nazivaju VUNJARKE ili VUNJAČE. Pojava suknje je istisnula zadnju

pregaču i zubun. Suknja je menjala dužinu i način ukrašavanja prema zahtevima mode. Mlađe žene su je

dekorisale kupovnom čipkom ili su prišivane bordure sa vezom ,koji je bio ekvivalentan onom, koji se

nosio na čarapama.

- Košulja se kroji prema zahtevima tadašnje mode.

- Jelek se kroji od pliša, sa zlatovezom i ukrašen je zlatnim gajtanima.

- Pregača je crne boje sa utkanim floralnim elementima.

- Komplikovano oglavlje iz prethodnih perioda se zamenjuju. Devojke sve češće idu gologlave i frizuru

oblikuju prema zahtevima mode. Sekle su šiške, talasasto oblikovale kosu i sl.

- Neveste su od 1860-tih godina smiljevac zamenile fesom, koji je imao neke dodatke. Ti dodaci su:

venčić od veštačkog cveća i beli veo. (ovo je bilo pod uticajem gradskih nevesta).

- Udate žene su nosile konđe, koje su postepeno zamenjivane fesom sa tepelukom. (što isto ulazi iz

gradske sredine) Oko fesa obavijane su pletenice, a oko njih traka, koja se naziva BAREŠ.. Ovu traku

nosile su samo udate žene i traka je bila od svile ili pliša i dekorisana. Fes sa tepelukom mogle su nositi i

devojke, ali sa barešom samo udate žene.

- ŠTIFLETNE = obuća na šniranje

- Nakon 1870-tih godina u srpskom građanskom kostimu, postojala je vratna marama, libade (neka vrsta

ogrtača) i bajader (pojas). Ove tri stvari su prenete iz gradske, urbane sredine na selo. Vratna marama je

na selu nošena praznikom.

22

- Najčešća svadbena kombinacija je bila: libade i bajader.

- Srpski građanski kostim je imao nacionalnu konotaciju. Označavao je nacionalni identiet i istu

konotaciju je imao i u seoskoj sredini.

- Nošenje elemenata srpskog gra]anskog kostima na selu zadovoljavao je potrebu seljanki da se

identifikuju sa socijalno i kulturno superiornijim varošankama.

- Vratna marama, libade i bajader su vrlo skupoceni, pa je njihovo posedovanje, odnosno ne posedovanje

izražavalo socio-ekonomske razlike.

- Seljaci su trošili mnogo para na ovu odeću, što je zabrinjavalo urbane krugove. Smatralo se da će seljak,

zbog velikih rashoda postati plen zelenaša.

- Zatim je prof. pročitala neki citai iz lista Domaćica

- Ideal-tipski model nošnje je bio narušen uplivom modernih elemenata..

- Opadala je domaća radinost, kao što je npr, uzgajanje biljaka i prerada vune. Uvozila se roba iz

inostranstva.

- Nestanak tradicionalne nošnje se povezivao sa nestankom nacionalnog identiteta (odnosno strahovalo se

od njegovog nestanka).

Četvrti period: između dva rata

- Pojednostavljanje i tipiziranje košulje

- Crni jelek od pliša, plišana kecelja ukrašena floralnim elementima

- Postoje dva tipa suknje:

1) kraća plisirana suknja, dužine do pola listova; karo dezen (u Šumadiji ovakava dezen se

nazivao „u kocke“)

2) jednobojna, imala je prugastu šarru na donjem rubu

- oglavlje je najviše pojednostavljeno

- devojke su išle gologlave ili su nosile kupovne marame, bele boje, kvadratnog oblika, presavijene po

dijagonali, vezivane ispod brade; ukoliko je devojka bila gologlava, kosu je ukrašavala sa cvećem.

- Neveste su nosile samo veo i venčić; obacuje se fes

- Udate žene odbacuju konđu i nose marame bele boje, ali isto tako i dezenirane marame.

MUŠKA ODEĆA

Prva faza: do 1830. godine

- Vrlo jenostavna

- Domaće tkanine bez posebne dekoracije.

23

- Košulja dinarskog tipa, nosila se u kombinaciji sa gaćama (nošene i leti i zimi). Nisu toliko nosili

čakšire. Zimi se nosio samo veći broj gaća.

- Jelek i gunj

- Opanci, u kombinaciji sa čarapama i uvijačima, odnosno obojcima. Opanci su bili od neštavljene kože.

- Kapa: bela ili crvena; od pletiva ili sukna, koje su se nazivale: ĆULAV, ĆELEPUŠ (ova kapa liči na

keče koje nose Albanci na KiM)

- Narodni prvaci (vođe ustanaka i istaknuti pojedinci) prihvatali su levantinski kostim, koji je bio izrađen

od skupocenih tkanina i ukrašen srmom ili zlatnim gajtanima. Osnovni delovi su:

Čakšire POTURLIJE

Preko košulje nošen jelek, koji se naziva DŽEMADAN (ova vrsta jeleka ima peševe na preklop)

MINTAN = izrađen od čoje, ukrašen srmom; kratka jakna dugih rukava

Preko njega odevala se DOLAMA = duga do kolena, od čoje, ukrašena srmom i ima tzv.

ČEPKEN rukave (orijentalnog su porekla, ovi rukavi su sa čitave unutrašnje strane rasečeni i

vise kao ukras)

Cipele JEMENIJE, koje se nose sa TOZLUCIMA = dokolenice, koje idu od gležnjeva do kolena;

kopčaju se otpozadi; bogato ukrašene.

Oko struka širok svilen pojas TOMBOLOS

na glavi FES, bio je visok i imao je dugu crnu kićanku.

Nosila se i kapa DINJARA (podseća na kriške dinje i ukrašena je krznom)

Druga faza: 1830 – 1876/1878

- orijentalna odeća ima nacionalnu konotaciju

- seoska sredina kopira gradsku

- supstitucija čoje suknom, a srme vunenim gajtanima

- nose se poturlije, gunj (jakna dužine do struka)

- odevni predmeti bez rukava nosili su se obavezno preko odevnih predmeta dugih rukava (suprotno

zapadnoevropskom načinu odevanja)

- kopiranje orijentalnog načina odevanja

- na glavi: ŠUBARA

- nošene košulje panonskog tipa i gaće

- košulje se nose preko gaća

- pored jeleka nosi se i džemadan

- nose se i tozluci

- na glavi je bio obavezan fes sa crnom kićankom.

24

Treća faza: 1876/1878 – 1914.

zimska odeća:

- odbacuju se poturlije kao neprikladene; umesto njih se uzimaju TURAČE (imale su mnogo plići tur i

skromnije nabore)

- i dalje se nosi anterija, preko koje se nosi jelek; izrađena je od sukna i ukrašena crnim vunenim

gajtanima

- odbacuje se fes, ali se i dalje nose šubare; nose se kape iz zapadne mode npr. šeširi od filca

- ŠAJKAČA = plava, sa dvostrukim uspravnim obodom i karakterističnim ulegnućem u sredini; preuzete

od ŠAJKAŠA (oni koji su se vozili čamcima i patrolirali kao graničari na granici između Austrije i

Turske);

1870. – zvanično postaje kapa narodne vojske

1876. – vojska ju je prvi put ponela u rat

Prvi pomen šajkače 1865. godine - među stvarima jednog odbeglog vojnika nađena je šajkača.

1868. godine na vlasti je još uvek knez Mihajlo (on je težio da osnuje Balkanski savez – Crna Gora,

Bugarska, Rumunija... – vezano za priču oko slike na kojoj su bugarski legionari)

Letnja varijanta odeće:

- Elementi sa Zapada

- Košulja, gaće, jelek

- Slameni šeširi, prsluci, kravate, satovi sa lancem (ovo je sa Zapada)

- Obuća zanatskog tipa, opanci, cipele

- Nošnja iz Šumadije počinje da se širi na prostor Zapadne i Istočne Srbije, Kosovu i Metohiji, kao i u

susednu Bosnu i Hercegovinu.

Četvrta faza: između dva rata

- Usvajaju se BRIČ pantalone = jahaće pantalone tzv. Francuskog kroja (bile su deo uniforme francuske

vojske)

- ANTERIJA (KOPORAN) i JELEK se šiju od plave čoje i ukrašavaju se mrkim gajtanima. Uz ovu

odevnu kombinaciu nosi se šajkača.

- 1908. godine shodno novim shvatanjima ratovanja, koja su podrazumevala mimikriju, čitava uniforma

postaje sivo, maslinaste, zelenkaste boje, tako da i šajkače postaju ove boje.

- Anterija menja svoj kroj i sve više podseća na vojničku bluzu.

25

- Muško odevanje u ovom periodu je u potpunosti militarizovano. Zašto je došlo do toga? Imamo

tradicionalno shvatanje da muškarac mora uvek da bude spreman za vojsku, odnosno rat

- Šajkača je prvi element, koji je potekao iz vojničke uniforme, dok su brič pantalone drugi element.

Peta faza: nakon Drugog svetskog rata

- Petar Bogatirjev (ruski etnolog funkcionalističke orijentacije): nošnja je deo sveopšte strukture života i

delovi nošnje ne mogu opstati, ako elementi društvene strukture ne idu tome u prilog.

- Negovanje tradicionalne forme maskuliniteta; čovek koji je uvek spreman za boj; (govorimo o uslovima,

koji su uticali na očuvanje nekih elemenata nošnje u ovom periodu); dobijanje nacionalne konotacije;

šajkača je uzdignuta na nivo nacionalnog simbola ’90-tih godina, kada je korišćena u političke svrhe.

- Šumadijska odeća označava: Ja sam Srbin, ja sam seljak. Kroz ovu izjavu odražava se i nacionalnost i

pripadništvo određenom društvenom sloju.

- Položaj seljaka u jugoslovenskom socijalizmu nije bio baš najbolji; ograničavanje količine zemljišnog

poseda.

- Konzervativnost društva (ima dalje na slajdu...)

- Šajkača, se između ostalog vezivala za četnike.

Studentski primeri savremenog korišćenja narodne šumadijske nošnje:

* na protestima SPO-a pojavljivali se ljudi, koji su bili odeveni u narodnu šumadijsku nošnju; SPO –politička

stranka, koja uvažava tradiciju, protivnici režima Slobodana Miloševića

* lutkice Stanimir i Stanimirka, koje su predstavljale kasice prasice – privlačenje seljačkog stanovništva da uđu

u svetski bankarski sistem.

* prilikom političkih kampanja, kada političari odu u neko mesto, njih dočekuju devojke u nošnjama. Tajčin

simbolizuje povezivanje sa srpstvom.

* šajkača ima ne samo nacionalnu, već i nacionalističku konotaciju.

Profesorkini primeri:

1999 – razbijeni restorani McDonalds-a, pa je onda na slovo M stavljena šajkača, kako bi se primirilo

javno mnjenje i kako bi se zaustavila dalja destrukcija. Znači, strano se poistovećuje (transformiše) u

domaće putem korišćenja šajkače

Srpska radikalna stranka koristi crne šajkače, koje nisu deo tradicije i ovo se povezuje sa fašizmom.

Centralno-balkanski tip seoskog kostima – Kosovo

26

TRVELJI = vrsta frizure

ŽENSKA ODEĆA:

- košulja dinarskog tipa

- bojče

- široki pojas

- jelek

- Svakodnevna odeća je izrađivana od kudeljnog i lanenog platna. Dok se praznična pravila od pamuka.

Dužina: do sredine listova

Sa uspravnim kolirom

Vežena je po grudima, po koliru, na rukavima i na dnu košulje; za vez je korišćena zlatna žica,

raznobojna vunica, svila, šljokice i perle.

Rukavi dekorisani pamučnim kitkama

Dekorativni motivi veza se ponavljaju nekoliko puta (slični ovome su srednjevekovni i

vizantijski vez). LOZANE, ZMIJANE, KUKANE (?!), KRSTANKE, sve su ovo nazivi košulja

po onome što je dominantan veženi motiv na košulji.

- BOJČE = dužina – 40cm; ova suknja je izrađivana od tamno-sivog sukna; na donjem rubu je dekorisana

veženim ornamentima.

- ŠIROKI POJAS = simbol krsta je dominantan motiv na vezu

- JELEK = najčešće od crvenog sukna ili čoje; kratak je, tako da ostavlja pojas slobodan

- Zimi se nosio i ZUBUN (od belog sukna, sa crvenim vezom u vidu vegetabilnih i geometrijskih motiva)

- DEVOJAČKO OGLAVLJE: kosa se splitala u dve pletenice, koje su slobodno padale niz leđa; preko

ove frizure nošena je kapa od tamnocrvene čoje, preko nje bela marama sa tepelukom na vrhu.

- Nevestinsko oglavlje je raznoliko, tako da se ne može prikazati reprezentativan primerak.

- UDATE ŽENE: preko TRVELJI, nošen je OTOZ i peškir sa crvenim kitkama okrenutim prema čelu.

Udata žena stavlja pletenice iznad ušiju. U kosu su uplitani trvelji, odnosno vunene pletenice, kakao bi

kosa bila što bujnija. Trvelji su još nošeni u južnoj Srbiji i Makedoniji. Smatra se da trvelji vode poreklo

iz Vizantije. Sima Trojanović je uočio sličnu frizuru na jednoj od pratilja carice Teodore u Reveni

(pogledati sliku freske na slajdu!). Žene su se češljale samo jednom nedeljno i nisu često prale kosu.

Nakon 1912. godine srezski načelnici su zabranjivali nošenje trvelji. Žene su se teško odricale ovakve

frizure. Trvelji su odbačeni mnogo kasnije od uvođenja naredbe.

- OTOZ = komad uvijenog platna (nešto slično konđi)

- Opanci od neštavljene kože i čarape crvene boje

- KONDURE = vrsta dubokih cipela, koje su nošene samo u svečanim prilikama

27

- Cvijić konstruiše vezu između srednjevekovne odeće i seoske odeće sa početka 20. veka

- Kostim balovi, nastali su u drugoj polovini 19. veka; frađanke su se prerušavale tako što bi se odevale u

srpsku seosku nošnju; najveću popularnost je imao kosovski kostim.

- Kolo srpskih sestara – širenje panslovenstva

MUŠKI KOSTIM

- Bela poluloptasta kapa = KEČE; u 17. i 18. veku nosili su ih janjičari i italo-albansko stanovništvo na

području Italije i južne Srbije; u 19. veku, ova kapa je oznaka seljačkog sloja u širem regionu Balkana

(Šumadija, Crna Gora, Raška, Makedonija); Nakon 1912. godine ova kapa postaje simbol etničkog

identiteta Albanaca na KiM.

- Nakon 1912. godine odbacuje se bela boja odeće.

- Od 1912. godine nosi se košulja dinarskog tipa, gaće, jelek, koporan.

- Košulja je bila od konopljenog i meleznog platna. Dekorisana po prsima, na rukavima i ukrašena kitama

od raznobojnog pamuka.

- Čakšire varirale po kroju; mlađi su nosili čakšire sa užim turom, dok su stariji nosili čakšire sa širim

turom; Nakon 1912. godine čakšire se prave od bojenog sukna i to crnog. Počinju da se nose brič

pantalone. Ove pantalone poprimaju nacionalnu konotaciju i vremenom potiskuju druge vrste čakšira.

- Preko košulje nošeni su jeleci:

Jelek tipa DŽEMADAN, sa peševima na preklop

Jelek PRSNIK sa peševima, koji su se zakopčavali posred grudi i vrlo često su nošeni otkopčani.

- Zimi se nosio koporan (kratka jakna crne boje)

- Oglavlje: nose se okrugle kape od tamnog sukna ili pak šubare, umesto keče; počinje da se nosi kapa

šajkača (nacionalni karakter)

- Keča je u prošlosti označaval samo seljaka, a tek kasnije je poprimila status nacionalnog simbola.

- Nosili su se opanci od neštavljene kože, a čarape su bile crvene i od vune.

- Proces srbifikacije kosovskog kostima (preuzimanje kape šajkače i brič pantalona)

- FERMAN = vrsta jeleka; dekorisan srmom kao najskupocenijim gajtanom.

- MINTAN ČEPKENLI = vrsta koporana; od čoje; ukrašen srmom; ima čepken rukave (rukavi, koji su

nesastavljeni čitavom svojom dužinom)

- Dolama ima slične rukave, samo što je ona duža.

- Cipele kondure nosio je povlašćeni sloj stanovništva i one su orijentalnog porekla.

Građanski kostim

28

ŽENSKI KOSTIM:

Prva faza: do 1830/1833

- položaj Srbije u Otomanskoj imperiji još uvek nije tačno, pravno definisan.

- Građanska elita prihvata orijentalni svečani kostim

- Nošen je jelek u kombinaciji sa šalvarama.

- Nošeni su i drugi svečani odevni predmeti, kao što su:

DŽUBE = ekvivalent seoskom zubunu; dužina do ispod kolena

ANTERIJA = duga haljina sa srcolikim izrezom na grudima (?!)

Fes sa kićankom, oko koga su se obmotavale pletenice

- Udate žene nosile bareš (uvijenu maramu ukrašenu dragim kamenjem i novčićima)

- Na ulici hrišćanke se nisu razlikovale od muslimanki. Na licu su nosile TULBET (odnosno zar), a preko

odeće FEREDŽU.

- Obuća: papuče različitih boja i druge vrste orijentalne obuće.

Druga faza: 1830 – 1860

- U ovoj fazi dolazi do raskida sa orijentalnim

- Srpsko građansko društvo traga za autonomnim obrascima odevanja, što predstavlja spoljašnju oznaku

građanskog društva u formiranju, kao i oznaka nacionalnosti.

- Košulja je svilena i izvežena zlatom.

- Haljina FISTAN, srcolikog izreza na grudima, veoma uskog gornjeg dela, dugih rukava i široke nabrane

suknje; pribijeni gornji deo zakopčavao se u grudima do struka. Pravljeni su od tkanina sa veženim

ornamentima.

- Oko struka svileni pojas BAJADER, koji je imao duge rese na svojim krajevima.

- Duboki dekolte na fistanu

- Svilena marama se ukrštala na grudima i uvlačila u otvor fistana. Ovakava marama je bila moderna i u

zapadnoj Evropi u 19. veku.

- Preko fistana oblačio se LIBADE, kratka jakna od pliša, atlasa ili kadife, zvonastih rukava i ukrašavana

je duž ivica zlatnim gajtanima. Libade je ponekad na obodu, mogao biti dekorisan krznom.

- Zimi su nošene bunde od somota i tamnog Atlasa, postavljene i oivčene. Ove bunde su preuzete iz

evropske mode 17-19. veka.

- Na glavi fes sa tepelukom. Radi se o plitkom i crvenom fesu.

- Sam termin tepeluk je imao tri značenja:

Okrugla pločica filingranske izrade; pričvršćavala se na gornjoj površini fesa; metalna;

dekorisana;

29

Kružni komad tkanine, na koji su se stavljali srebrni i zlatni novčići.

Mala crvena kapa; ukrašena vezom od bisera (karakteristična samo za srbijansku građansku

kulturu)

- Kao znak da je žena udata nošen je BAREŠ = crna somotska traka; ukrašena biserima ili brilijantima.

- Trošenje kapitala na skupocenu odeću je bilo vrlo nepovoljno za tadašnju ekonomiju (tako nekako....)

- Za razliku od knjeginje Perside, knjeginja Ljubica se oblačila mnogo skromnije.

- Kakvog je porekla srpski građanski kostim? Orijentalnog

- U čemu je onda on autentičan? Šta je to što je u njemu specifično? – odgovor na ovo pitanje potražiti u

prezentaciji.

- U čemu je razlika između fistana i anterije? Ispod fistana ide nabrana suknja, a ispod anterije idu dimije.

- Marama preklopljena na grudima nosila se i na Zapadu, ne samo na Orijentu.

- Evropski kostim je bio sekundaran način odevanja; u početku imamao ugledanje na Peštu i Beč.

- Nakon 1856. godine imamo oslanjanje na Francusku, pa počinje da preovlađuje pariska moda.

- Prva žena, koja je prihvatila evropsku modu bila je ANKA OBRENOVIĆ KONSTANTINOVIĆ.

Treća faza: 1860 – 1890.

- Krajem ’50-tih godina 19. veka građansko društvo je već bilo formirano.

- Nakon 1867. godine, iseljava se veliki deo turskog stanovništva.

- 1848. godine imamao veliki priliv srpskog stanovništva iz Habzburške monarhije; radilo se o visoko

obrazovanom sloju stanovništva. U ovom vremenskom periodu dolazi prva generacija ljudi, koji su se

školovali na Zapadu. Sa sobom donose nove evropske manire.

- Privredni razvoj. Veća diferencijacija stanovništva.

- Modni kostim predstavlja najbolju reklamu za pokretljivost na lestvici društvene hijerarhije.

- KRINULINA = iz evropske nošnje; konstrukcija, koja se nosi ispod haljine i treba da oblikuje haljinu,

tako da ona (haljina) dobije zvonast izgled

- ’70-tih izbacuje se fistan i zamenjuje haljinom evropskog kroja. Prestaje da se nosi bajader. Isto tako ne

nosi se više ni ona marama.

- Kada počnu da se nose suknje i bluze evropskog kroja, počinju ponovo da se nose marame. Samo što se

sada one nose na drugačiji način. Nose se na preklop, tako da prekrivaju čitav gornji deo.

- Iz prethodne faze ostaju libade, tepeluk, jer se doživljavaju kao ključna oznaka grupe.

- STIL TURNIRA = konstrukcija, koja je nošena ispod haljine, akoja je naglašavala zadnji deo tela.

- Konstrukcije, kao što su krinulina i turnir pravljene su od metala (žice) i od kostiju.

MUŠKI GRAĐANSKI KOSTIM:

30

Prva faza: do 1830/1833

- Postoje dva obrazca odevanja:

(na slici knez Miloš) fes na glavi, oko kojeg je obmotana ČALMA; do tela košulja, preko nje

duga šarena anterija, koja se opasavala svilenim pojasom, a preko nje duga haljina (do članaka

duga). Zimi, ispod njih su se nosile dimije, a leti samo tozluci. Nosile su se jemenije (crvene

plitke cipele)

(narodni prvaci) njihova odeća je izrađivana od čoje, svile, bila je ukrašena srmom; poturlije,

nošene uz džemadan, preko njega nosio se mintan, a preko njega dolama (do kolena) sa čepken

rukavima (rasečeni rukavi), Ovaj kostim dopunjavali su tozluci i jemenije.

- Turci su nemuslimanskom staovništvu zabranjivali nošenje čalmi. Srbi su potom nosili čalme, kakao bi

demonstrirali svoj novi položaj. Turci su takođe hrišćanima zabranjivali nošenje odeće, koja je bila

ukrašena gajtanima ili krznom, kao i odeću zelene boje.

Druga faza: 1830 – 1878

- Odbacuje se turski način odevanja

- Dimitrije Davidović (knežev sekretar) je posle čitanja Hatišerifa poslao kući razmotanu čalmu.

- Termin „kreiranje odozgo“ označava da kostim kreira elita i to ne mora uvek biti politička elita. U

našem slučaju kostim je kreirala kulturna elita.

- Odabrani elementi: košulja, poturlije, džemadan, trombolos (svilen pojas prugastog dezena), mintan, fes

sa kićankom, tozluci, jemenije, ćurak (dugačak do članaka, sa dugim rukavima, postavljen krznom, sa

obrubom od lisičjeg krzna, obavezno dekorisan gajtanima).

- Od tkanina ključna je čoja plave boje. Što se boja tiče dolazi do smirivanja kolorita; odbacuje se

orijentalna sklonost da se dekoriše odeća po celoj svojoj površini, već se ona dekoriše samo na

određenim mestima. Dekoracija se vrši crnim, mrkim, tamno-crvenim gajtanima.

- ŠTIFLETNE = evropske modne cipele

- DUŠANKA = (Dimitrije Todorović je nagovorio gimnazijalce da kreiraju specifičan način odevanja)

dušanka dobija ime po srpskom caru Dušanu; inspiracija za njen nastanak nalazila se u husarskom

kaputu sa branderbuškim kopčanjem (kopčanje uz pomoć pertla, odnosn gajtana); kreiranje dušanke je

oličavalo aspiracije tadašnjeg društva da se uspostavi kontinuitet sa srenjevekovnom srpskom državom;

dušanka je odevni predmet, koji je u potpunosti izkonstrisan; takođe, vojvođanski slikari 18. veka su

odevali srenjevekovne junake u branderbuške košulje (smatra se da je ovo uticalo na gimnazijalce)

ISHRANA

31

- Šta je srpska nacionalna kuhinja? Šta je to što bi je karakterisalo?

- BELMUŽ = jelo karakteristično za istočnu Srbiju; specijalan način spremanja kačamka

- Nacionalna kuhinja se konstruiše kao autentična. Mahom sve kuhinje su konstrukcije. Kuhinje su

najefikacniji način da se „konzumira“ nacionalni identitet. Ono što mi smatramo autentičnim, našim,

srpskim jelima su zapravo poreklom orijentalna jela. Postavlja se pitanje kakao je došlo do

orijentalizacije naših jela.

- Marija Todorova smatra da do orijentalizacije hrane i muzike na našim prostorima dolazi ne u vreme

turske vladavine, već nakon njenog sloma.

- Do 19. veka orijentalna jela su se vezivla za bogato tursko gradsko stanovništvo.

- Seljačka kultura je bila nezavisna od te orijentalne. Proces orijentalizacije urbane sredine početkom 19.

veka.

- U ovom periodu dolazi do velikog iseljenja ljudi sa sela u grad.

- Prvo je orijentalnu kuhinju prihvatilno srpsko građansko stanovništvo, a tek potom bogati seljaci.

- Dolazimo zatim do druge polovine 19. veka. Po pitanju hrane u gradu dolazi do prihvatanja evropskih

jela, zapravo srednjeevropskih i zapadnoevropskih (npr. saher torta, doboš torta). Ta evropska jela

prihvata urbana elita. No, orijentalna kuhinja u ovom vremenskom periodu počinje da se širi kod svih

drugih društvenih slojeva.

- Da li konstruisanje nacionalne kuhinje neka vrsta otpora? Proces autentizacije je proces, kojim se

izražava moć (priča o tome kakao su Slovenci pre nas zaštitili ajvar, kao svoj autentičan proizvod, pa su

oni ti koji sada mogu da profitiraju na tom brendu, a ne mi)

- Izlaganje teksta Mirjane Prošić-Dvornić

POKLADE su proslave, koje se održavaju dan pre posta i to je dan kada se mrsti.

Levi-Strosov kulinarski trougao. Pečeno se vezuje za ezgo-kuhinju, za neekonomski način

pripreme, za muškarce i pečena jela se služe „otvorenim“ društvenim grupama. Bareno se vezuje

za endo-kuhinju, za žene i barena jela se služe unutra porodične zajednice. Dimnjeno i pečeno se

vezuju za prirodu, dok se bareno vezuje za kulturu.

Hrana je totalna društvena činjenica. Sam pojam totalna društvena činjenica uveo je Mos. Pod

totalnom društvenom činjenicom podrazumeva se aktivnost, koja ima implikacije u različitim

sferama društvenog života.

Profesorka ukazuje na citat Dženet Džejms Rajt: „Hrana je medijum razmene, simbol različitih

odnosa i sredstvo da se niz emocija izrazi u konkretnoj formi.“

Da li je hrana u našoj tradicionalnoj kulturi bila medijum razmene i u kojim situacijama?

Jaja i živinsko meso su bili roba; razmenjivali su se za novac; zatim, žito je bilo roba, ali ne i

kukuruz; rakija je bila roba, ali ne i vino. Seoske zajednice su autarhične zajednice. Sve što

32

proizvode, proizvode za sopsvrne potrebe. Vrlo malo toga je za robnu razmenu. Seoska zajednica je i

proizvođač i potrošač (prethodno navedeni primeri su primeri razmene hrane za novac). Slave su

tipičan primer razmene hrane za hranu.

Društveni odnosi se odražavaju kroz najuvaženiji gost i nepozvani gost

Porodični odnosi kroz hijerarhiju rodnih odnosa

Što se emocija tiče – reafirmacija porodične harmonije i drugih porodičnih vrednosti.

Na koji način hrana konstruiše društveno vreme? Društveno vreme se odražava kroz strukturu:

post- normalno konzumiranje hrane – post. Na granici između posta i normalnog konzumiranja

hrane nalaze se poklade.

- tekst o gastronomskim tradicijadama od Kovačevića

termin izmišljna tradicija uveli su E. Hobson (?!) i Terens Rejdžer (?!)

primer izmišljene tradicije je škotski kilt

Kada su nastale prve tradicijade i koje su to tradicijade najstarije? Najstarije tradicijade su

SLANINIJADA U KAČAREVU 1985 i KOBASICIJADA U TURIJI 1988

Između 1990 i 1995. godine 20, veka, nije bilo tradicijada. To je period ratova i sankcija, pa

nemamo povoljne društvene i ekonomske uslove za javljanje tradicijada. Nastanak tradicijada je

usko vezan za ekonomsko-politički kontekst. Prve dve tradicijade su nastale u vreme socijalizma.

Od 1995. do 200. godine nastaje 6 tradicijada. Nakon 5. oktobra nastaje ukupno 19 tradicijada.

Motiv takmičenja:

Motiv takmičenja koji se javlja na tradicijadama Kovačević povezuje sa različitim oblicima

takmičenja u socijalizmu. Postojale su forme takmičenja, koje su predstavljale tržišne supstitute.

Najznačajnije je takmičenje sa Amerikom (stići i prestići Ameriku). Ko će obezbediti najveći

prinos; priča o sovjetskom velikom paradajzu, koji je na kraju bio plastiča; takmičenje udarnika;

ostvarivanje najveće proizvodnje; jugoslovenski udarnik je neki čuveni rudar (ne znam mu ime);

takmičenje između kolektiva (npr. takmičenje metalurških udruženja). Kovačević smatra da su se

prve tradicijade ugledale na socijalistički način takmičenja.

No, tradicijade generišu pojedinci, što nije karakteristično za socijalizam. Period od 1985 do

1990, godine je period kada dolazi do slabljenja socijalizma.

Koja je f-ja izlaganja zaboravljenih premeta i folklornih manifestacija na tradicijadama?

Overavanje tradicionalnog karaktera tradicijada.

Da li su u kreiranju gastronomskih tradicijada uključeni etnolozi/antropolozi? Nisu. Kovačević

smatra da je dobro da etnolozi/antropolozi ne učestvuju u kreiranju tih tradicijada.

Antropolozi/etnolozi posmatraju tradiciju kao okamenjenu stvar, koja se ne menja, a obični ljudi,

33

po Kovačeviću, stalno menjaju stvari. Antropolozi bi stalno težili da okamene tradiciju, što po

Kovačeviću nije dobro.

Dominantan ideološki diskurs turističkih organizacija je lepota prirode. Tako da im se

gastronomske tradicijade ne uklapaju u taj model. Kovačević je vrlo kritičan prema ideološkom

diskursu, koji favorizuje manastire. Naša srpska zajednica nema bog zna šta da ponudi na

globalnoj turističkoj mapi, tako da u možda rešenje upravo tradicijade.

- tekst Ričard Tellstorm „Kultura prehrane u evropskoj politici“

stvaranje prijateljstava i izlaganje informacija u jednoj neformalnoj atmosferi

gosti se raspoređuju prema potrebama rasprave

jelo se smatra službenim činom

u Švedskoj od 2003. godine ne služi se holandska govedina, niti gušća pašteta, jer je politika

takva. Postoji politički korektna i nekorektna hrana. U nekim slučajevima jedno te isto jelo može

biti politički korektbo, dok u nekom drugom trenutku ono to ne mora biti.

Smanjena je dužina obroka.

Da li hrana može biti ventil u napetim situacijama? Kada se dođe do razgovora, koji ima

određenu tenziju, onda je bolje da se ode na ručak, jer se atmosfera pretvara u neformalnu i

prijateljsku.

Vezano za našu sredinu: primeri kroz koje se ostvaruje (odražava) promena političkog identiteta izborom hrane.

Radikalski skupovi – javlja se pečenje kao osnovna hrana. Napredna stranka – nema pečenja, već imamao

klasično koktelsko okruženje

34

1. Према учењу романтичара чист »народни дух« могао је да опстане само у градовима.

да не

2. Соба са улице у војвођанским кућама била је по правилу гостинска соба.

да не

3. Декоративни димњак на крову динарске брвнаре назива се баџа.

да не

4. Кров на моравској кући покривен је шиндром.

да не

5. У тексту о етно-кућама Љиљана Гавриловић њихов настанак повезује са процесима (ре)изградње

националног идентитета.

да не

6. Према тексту Мирјане Прошић Дворнић о храни у традиционалној српској култури у Шумадији

ракија је била роба.

да не

7. Џега је била капа удате жене у Банату.

да не

8. Брич панталоне постале су саставни део шумадијског сеоског костима након првог светског рата.

да не

9. У 19. веку капа кече постала је етнички симбол Албанаца на простору Косова. да не

10. Минтан је саставни део женског грађанског костима у периоду од 1830-1860. године.

да не

11. Денијел Милер дефинисао је материјалну културу као ___________________

__________________________________________________________________________________________

_________________________________________.

35

12. Материјалну културу Југославије на Одељењу за етнологију и антропологију 1973. године прва је

почела да предаје:

а) Мирјана Прошић Дворнић б) Ђурђица Петровић

в) Едит Петровић

13. Трем на војвођанској кући назива се:

а) дивана б) ајат в) конг

14. Спој линијом етничке заједнице које живе на простору Војводине са одговарајућим бојама фасаде

њихових кућа:

Срби жута

Мађари плава

Румуни бела

Словаци зелена или плава

Русини зелена

15. Друштвено-економски статус у Војводини најбоље је репрезентовала:

а) кућа на бразду б) кућа из гувна в) кућа на лакат

16. Пронађи уљеза у унутрашњем уређењу динарске брвнаре:

а) комин б) перда в) долап г) черјен

17. У динарској брвнари породица је заједно обедовала седећи на троношцима око ниског округлог

стола, који се назива:

а) суџук б) синија в) силав

18. Према емском објашњењу »мала« врата на »кући« у динарској брвнари служила су за:

36

а) изношење покојника б) комуницирање са »прљавим« делом дворишта

в) бежање од непријатеља

19. Оплетено пруће или цепка назива се:

а) бондрук б) дизма в) чатма г) набој д) кованица

20. Допуни следеће исказе. На моравској кући јављају се различити типови тремова: подужни трем,

подужни скраћени трем, централни увучени трем, централни испуштени трем, угаони трем и

__________________. Поред ових типова, на кућама имућнијих јављао се и развијени облик трема са

испуштеним ___________________.

21. Архитектонски елемент који даје печат екстеријеру оријенталне балканске куће назива се:

а) еркер б) мушебек в) диванхана г) ханумхана

22. У традиционалним градским и сеоским ентеријерима за седење нису служили:

а) миндерлуци б) троношци в) клупе превртаче г) мусандре

23. Архитектонски елемент који има важну улогу у социјалној комуникацији у оријенталном градском

насељу и представља материјализацију културне норме по којој је комшија ближи од рођака назива се

___________________.

24. У анализи социјално-емфатичке функције монументалних гробница у околини Београда Иван

Ковачевић је закључио да је до измештања задовољења потребе за успехом из економске у социо-

културну сферу дошло услед карактеристика:

а) југословенског економског система б) традицијског културног система

в) масовног потрошачког друштва

25. Савремено значење префикса »етно« односи се на:

37

а) егзотично б) оријентално в) локално и старо.

26. Према чланку Мирјане Прошић Дворнић у традиционалној српској култури почетак и крај поста

били су јасно обележени. Док је на крају поста био празник жртвеног и причесног карактера, сваком

посту претходиле су:

а) заветине б) покладе в) коледа г) вертепи

27. У тексту о гастрономским традицијадама Иван Ковачевић је установио да су у свим причама о

настанку ових манифестација присутни:

а) агилни б) агонални в) агитациони мотиви

28. У тексту о култури прехране у савременој европској политици Ричард Телстрем даје примере

политички коректне и некоректне хране. Наведи један пример политички коректне и некоректне хране.

Политички коректна храна: _________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Политички некоректна храна: ________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________.

29. Капу златару и дукате жене на подручју Баната почињу да носе након ___________ године. Они су

били израз тежње да се истакне _____________

____________ насупрот ____________________________________________.

30. Уколико девојка у Банату носи дукете сеферине, њен партнер једнаког социо-економског статуса

морао је поседовати следећи накит:

а) минђуше б) наруквице в) токе

38

31. Сукња карактеристичног каро дезена (»у коцке«) постала је саставни део женског сеоског костима у

Шумадији:

а) од 1830-1875. б) од 1875-1914. в) између два светска рата

32. Прва представа шајкаче на српској фотографији датира из 1868. године. На овој фотографији је/су

представљен(и):

а) одбегли српски војник б) бугарски легионари

в) кнез Михаило

33. Међу наведеним одевним предметима један по свом карактеру не припада низу. Пронађи и заокружи

уљеза.

а) шајкача б) брич панталоне в) дуцин

г) чакшире са ознаком регименте (Банат)

34. Удате жене на простору Косова носиле су специфичну фризуру:

а) отоз б) кацак в) трвеље г) китке

35. До 1912. Срби на простору Косова углавном су носили:

а) црно сукнено одело б) бело сукнено одело

в) левантинско-балкански костим

36. Од 1920-их Срби на Косову почињу да носе одређене одевне предмете националне конотације. Ти

одевни предмети су пре свега:

а) шајкача и душанка б) антерија и душанка

в) брич панталоне и шајкача

37. Женски грађански костим са експлицитним називом »српски« био је:

39

а) специфична комбинација и избор одевних елемената произашлих из оријенталног инвентара одеће;

б) костим произашао из средњевековне традиције византијског културног круга;

в) специфична комбинација и избор одевних елемената произашлих из оновремене европске моде.

38. У периоду од 1860-1890. године дошло је до трансформације женског грађанског костима сходно

оновременој европској моди. Ипак, два одевна елемента су опстала и наставила да потврђују

национални идентитет грађанке. Ти одевни елементи су:

а) фистан и либаде б) бајадер и фистан в) либаде и тепелук

39. Од 1840-их, у романтичарском заносу, једном мушком одевном предмету додат је атрибут »старе

српске ношње«, иако се заправо радило о општепознатом одевном предмету из европског инвентара,

хусарском горњем капуту с бранденбуршким закопчавањем. Тај одевни предмет у Војводини и

Кнежевини Србији звао се:

а) душанка б) лазарица в) атила

40. Спој линијом наведене одевне елементе са типом костима за који су карактеристични:

опаклија сеоски костим у Шумадији

конђа сеоски костим на Косову

фистан српски грађански костим

бојче сеоски костим у Војводини

40