7/29/2019 Bespue.docx

1/3

Bespude, Veljko Milidevid (jekavica, 3. lice)

Roman poinje u kafani - gungula u kavani. Razgovor je pretrpan nemakim reima. Djako rutvo koje

se osauje. Gavre akovid - mali, krupan, crn.

I koliko go se truio a nae razlog zato je neraspoloen, nije ga nalazio. Nije izgubio na kartama,

imao je para, nije se ni s kim posvaao, nije se sjedao a mu se esilo neto neugono. Osedao je samo usebi neto slomljeno, satrveno, tjeskobno; ka se to esilo i zato je olo tako iznenaa, u jednom

trenutku, nije znao.U grau ga je sve guilo. Hteo je a oe na selo. Mislio je a de mu biti lake ako

oe na selo u ronu kudu.

Na stanici umaarski uzvici. Voz je bio trom, stalno se rmao. U kupeu je seeo oveuljak, mrav i

krljav, s malim,neurenim, nakostreenim brcima koji su ulazili u usta, sa utim licem i sitnim oima, s

jenim golemim zaveljajem izna svoje glave.

II

Doao je kudi. Gleao je Unu. Dole u kotlini, izmeu belog stenja u koje udara sunce video je ivu,sveu, zelenu prugu Une. On zna, kako mu je pogle vratolomno sletio niz bro, izuaran o rvede koje

smeta, upijao se eljeno u vou koja je veselo osijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano ekao

i traio pogleom, kao a ima neto a joj kae.

Opis kude Ona stajae tu usamljena, nepomina, ukoena. izna nje se izizao jablan, visok i crn, i

bacao preko kude svoju teku, prelomljenu senku.

Tumarao je po kudi. Truio se a ne probui umrle.

Momenat kada obara sliku svoga brata Milanataa poinje a se seda njega. Retrospektivno govori o

njegovoj smrti, tj. samoubistvu. On je bio sve to Gavre nikaa ni je bio. Miljenik majke, postao je oficir.

Nije ga odmah poznao na slicikako smrt oraa! Njegov brat je voleo zabavu i povran ivot. A

nato ona traiti nesredu? Ja volim trku za uivanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se rim samopovrine. Jer sumnjam a je ivot u svojoj ubini tako slaak. Pa nato ona traiti gorine? Ja traim

zaovoljstva. ovo se moe protumaiti kao retoriko pitanjeta je zapravo sutina ivota. Da li

Milanov nain razmiljanja koji tei za povrnim uivanjima iz naveenog razloga ili Gavrino uboko

razmiljanje o svemu. U obzir treba uzeti a se Milan i ubio.

Setio se kude u kojoj je prenodio ka je obioposlenje pismo o brata pa krenuo kudi. Tamo su iveli

siromani ljui. To je bila bea pre kojom su svi sagibali vratove pokorno, bez pomisli a imaju pravo a

se bune. Kad je Gavro gurnuo seljaku u ruku novac, ovaj se dugo mislio, ali sirotinja je bila jaa o

ponosa.

Do godine mu je umrla i majka.

III

Osueni jablan ga je oatno pogoio jer ga on iz etinjstva pamti kao zelenog i vitalnog, na njegovim

granama je bujao ivot. To je korelacija sa njegovim ivotom. Dakle i on! rekao je i zamislio se.

Dani su mu bili pusti i bezbojni. esto je gleao Unu. as je gospoa koja eta po poljima kukuruza, as

udara i peni kroz uske prolaze.

7/29/2019 Bespue.docx

2/3

Od seljaka ga je odvajala jedna stvarnjegov otac. Seda se njegove smrti, tunog ana iz svog etinjstva.

Bio je opasan ovek, niko ga u selu nije voleo sem njegove poroice. Na sprovou su mnogi plakali, ali

niko nije bio tuan. Plakale su starice zato to su razmiljale o svojoj smrti. Jenog ana njegovog oca su

u umi nali u lokvi krvi. Oporavio se, ali posletoga nije ugo iveo. A seljaci su pili rakicu i naali se a

nede a ih tui ako se oporavi.

Ruak mu je spremala i onosila Jeka, seljanka. Ona je htela sa njim a ostvari kontakt, ali je on uvekduato, sve o jenog ana ok nisu zapoeli konverzacijunjenim pitanjem a li je on neto ljut. Iskoristio

je, bio je sa njom, ona je bila sva sredna i razragana, a on je seeo zaovoljan. I u jenom trenutku

ogori se na sebe, osjetivi u sebi stranu malounost. Zato sam ja takav polac? zapitao se bolno . Ti

nijesi rav ovek, a nijesi ni obar, ogovorilo je neto u njemu. I zastae, ne htijudi a ovri misao koja

mu se nametala, nastojedi a je ogurne, zaboravi, ugui. Ali ona je bila jaa o njega. Ona je kazala

suho: Ti si kao drugi. I njegove se usne prezrivo razvukoe. Kao rugi! Koliko bola, ponienja i istine!

IV

Razmilja o tome kako unitava jean mlai ivot i jeno mlao srce, a ona o tome kako bi moa bio

sredniji a je ostao zauvek ove na selu i a se oenio . Sa a je oao kudi saekala bi ga ena i eca.

Ne bi imao ovoliko turobnih i izlinih misli, i praznih i neispunjenih elja. Gurnuli su ga u kole a bue

gospoin, ovojili ga o zemlje i naroa, sprijeili ga a uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli

ga u jean ivot u koji ka je zagleao, on se zgrozio, uasnuo, trgnuo.

Prima u kudu Bohuslava Paneka, inenjera koji je raio na oblinjoj graevini , na izgradnji puteva. Tek

kasnije je shvatio a je ovaj oao sa derkom, u poetku je mislio a mu je tu ena i nije ga se ticalo.

Osedalo se a ima vie ivota u kudi. eh ga je voio i na graevinu. Tuio se na nae ranike, priao je

kako je eki ranik skroz rugaiji, i ka go je priao o ekoj lice mu se ozarivalo. Svijala mu se Irena

Panekova derka. U poetku je to bilo samo malo, sviala mu se njena mirna obrota, ali nije nita

preuzimao, preavao se svojoj ami.Zatekao je jenog ana Irenu sa pijanim ocem. Bila je tuna, plakala je zbog tog ogaaja. alila se kako

je njen ivot nesredan. Gavre joj je pomogao. A ona cele nodi razmiljao o njoj. Bilo mu je ao, mislio je

a ona verovatno jo uvek plae.

V

Sei sa Irenom pore Une. Prijaju mu razgovori sa njom. Jenom nije otiao a se vii sa njom. Ona je

samo dutala. Ka je upitao a li se neto ljuti ona upita to bi se ljutila. Taa je on pomislio a je ona

ravnouna, a on ne spava, ne jee, ne moe a se smiri. ak je razmiljao i otkaz a im a, ali nije

mogao. A nije otiao a se vie a bi uino malo zlo. Inae je sebe stalno muio mislima, nije znao tahode, nije hteo a prizna a je voli. Sam sebe pita: ta hode taj ovek koji mrzi sebe i ruge, koji se

pomeva svemu i sebi, koji ivi o zla iz koga je znikao? Ne, ne, nisam to ja rekao je on s uasavanjem,

ok je ovaj u njemu napravio jenu prezrivu grimasu. On ga je osetio u sebi kao teret koji ga vue zemlji,

koji mu ne da da se krene, ispravi , poe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprironim rukama i stee

mu telo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom istom krugu.

7/29/2019 Bespue.docx

3/3

Ka vie Jeku tog ana, uini mu se kao a je ugo nije vieo. On je ovih ana uopte nije primedivao.

Ona mu je rekla a zna a on voli ovu u njegovoj kudi. Nije mu bilo sve jeno. Razmiljao je ugo o tome

kako je satro Jeku.

Olazi u crkvu sa eljom a uzme malo mira. Setio se etinjstva i osedanja koje je taa imao u sebi. Nije

se smirio u crkvi. Gavre akovid gleae prea se, ljutedi se to svi gleaju na njega, i osjeti kako je tu

na ovom mjestu koje ubijae bez milosti njegove jutarnje iluzije. Ne vradae se ni mlaost ni vjera; ti toplii veri ani bijahu umrli zajeno sa Bogom iz etinjstva. On sam sebi ini se smijean i glup, i ne ekajudi

kraja, izie, praden pogleima sviju.

VI

Irena mu je na obali Une priala svoj ivot. Majka i otac su se stalno svaali kaa je bila mala. Teko je to

preivljavala. Ona je otac ao u samostan, a ne bi sluala njihove svae. Jenog ana saznala je a ih

je majka napustila. To je teko preivela. Gavre nije znao to to ona njemu pria. Taa se stvorio neki jaz

izmeu njih. Njegova ruka bila je hlana i njenim telom proe jeza.

VII

Oblaci zamraie nebo i zastre planine; prosue se jesenske kie, i Una se zamuti, nabuja i preli se

preko svojih obala, napunie se jaruge voom, a brski potoci, nosedi lide, zemlji i kamenje iz planine,

valjahu se niz voojae i slijevahu se s hukom u Unu.

Panek i Gavre igrali su karte. Uhvatio je Paneka jenom a vara. Doao je i an olaska Irene i njenog

oca. Irena bee nevesela i zamiljena, ne raujudi se olasku. inilo joj se a olazi oovu sasvim

rugaija u ui nego to je ola, a se je izmenilo neto u njoj, a joj je Una u iji tok je ona tako esto

utapala oi i misli, onela neto iz njezine ue i ostavila prazninu, zamiljenost i amu Ona ne znaae

ta a misli o njemu. Bijae ana ka joj se ino blizak u mislima i nesredan, i ana ka joj se inio

dosadan i plitak, ili bezobrazan i rzak Bez ikakve raosti, ona je primila vest a je obila mesto

uiteljice u jenom selu u Posavini. Bila je tuna, pitala se a li on zna ta se zbiva u njoj. A Gavre je bio

polubunovan kad ih je hladno ispratio. Ona tiho zajeca. Tek kasnije Gavre je osetio pusto kao ranije.

Nije mu pomogla ni hlana voa a se otrese tog osedanja.

Pre vee napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve bualatine i crne misli s kojima se gonio

nekoliko meseci, i izvue iz epa neki stari broj novina u kojima se traila kuda i zemljite na proaju, i

napisa jeno pismo. I oseti kako je neto u njemu umrlo zauvek. Niko ga nije vieo ka ga je nestalo iz

sela. Tek posle petnaest ana oputova neki sistan i dosav vaba, otkljua kudi i stog ana poee se na

kudi probijati vrata za udan, a unutra, struudi tezge, pevao stolar Talijan pesmu u ijalektu. Pisahu neki

seljaci kudi iz Amerike a su vieli Gavru akovida u Valparezu.