BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA03).pdf`na pitanja: kako }e se bilo koja odlu-ka odraziti na ljude na terenu, kako }e se odraziti na Srbiju kao najva`nijeg strate{kog aktera i koje }e biti

BEZBEDNOSTZAPADNOGBALKANA

BROJ 3 • NOVEMBAR–DECEMBAR 2006

BEOGRAD

BEZBEDNOST

ZAPADNOG

BALKANA

âsopisBeogradske {kole za studijebezbednosti

BROJ 3

NOVEMBAR-DECEMBAR 2006.

Izdava~:Centar za civilno-vojne odnose

Glavni i odgovorniurednik:Miroslav Hadì}

Urednici:Sonja Stojanovi}Filip Ejdus

Ilustracije:Marko Milo{evi}

Lektura i korektura:Tatjana Hadì}Kompjuterska priprema:âslav Bjelica

[tampa:GORAGRAF, BeogradTira`: 200 primeraka

Beogradska {kola zastudije bezbednosti

otvorena je zahvaljuju}i podr{ciKraljevine Norve{ke.Rad [kole podràva

Balkanski fondza demokratiju.

Ovaj ~asopis {tampan jeuz podr{ku NATO.

TBESABKRe~ urednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

TEMA BROJA KOSOVO

IZ ME\UNARODNOG UGLA

Amadeo Votkins Pokrenuti Kosovo napred: borba realnosti i fikcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2Jelena Petrovi}Postoje li pravilnosti na Balkanu? . . . . . . . . . . 5Jelena RadomanBudu}i status Kosova – presedan ili univerzalno re{enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

BEZBEDNOST KOSOVA

Lulzim Peci i Ilir DugolliIzazovi formulisanja i sprovo|enja bezbednosne politike Kosova. . . . . . . . . . . . 21\or|e Popovi}Formiranje vojske Kosova . . . . . . . . . . . . . . . 27

IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE

Zorana Atanasovi} Etni~ki stereotipi kao prepreka bezbednosti na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Marko Milo{evi}Kapaciteti Srbije za reintegracijuKosova i Metohije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

OBALE ATLANTIKA

Marko Savkovi} Kakva je priroda mo}i Evropske unije na Kosovu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Predrag Petrovi}Zakon o vojnim sudovima SAD . . . . . . . . . . 48

ANALIZA KONKRETNE POLITIKE

Jelena UnijatAgencija za borbu protiv korupcije . . . . . . . 53

O vim brojem ~asopisa Bezbed-nost Zapadnog Balkana èle-

li smo da doprinesemo kvaliteturasprave o mogu}im posledicamanovog statusa Kosova za bezbed-nost strana u konfliktu, regiona isveta. Prvi deo ovog broja prilaziovoj problematici iz ugla me|una-rodnih odnosa. Tekst britanskoganaliti~ara namenjen je pre svegaodlu~iocima u svetskim prestonici-ma. Ovaj tekst iznosi mogu}e sce-narije reakcija u uòj Srbiji, me|upodeljenim zajednicama na Kosovui verovatnost prelivanja konfliktana region, kao i preporuke za anga-`man donatorske zajednice posleprogla{enja statusa. Zatim slediuporedna analiza faktora koji moguuticati na formiranje spoljnopoliti~-kog stava zemalja u {irem balkan-skom regionu prema pitanju neza-visnosti Kosova, u odnosu na et-ni~ke i ekonomske veze sa Srbijomili Albancima na Kosovu ili podlo-`no{}u ovih dràva secesionizmu.Tre}i tekst iz ove rubrike preispitu-je {iri zna~aj finalnog re{enja statu-sa Kosova za ure|enje me|unarod-nih odnosa kroz analizu uporedi-vosti Kosova sa slu~ajevima Ju`neOsetije i Abhazije, samoprogla{e-nih autonomnih oblasti Gruzije.

U rubrici Bezbednost Kosovaistraìva~i Kosovskog institutaza istraìvanje i razvoj politike(KIPRED) predstavljaju proces Pre-ispitivanja unutra{nje bezbednostiKosova koji je sproveden pod po-kroviteljstvom me|unarodne zajed-nice i lokalnih politi~kih lidera.Ovaj tekst je dragocen, jer predsta-vlja vi|enje kosovske strane i njiho-

vu projekciju budu}eg sistema bez-bednosti u pokrajni. Iz drugogugla, temi opravdanosti formiranjavojske Kosova prilazi istraìva~ Be-ogradske {kole za bezbednost ana-lizom konkretnih predloga me|u-narodnih NVO. U rubrici Izazovi,rizici i pretnje preispitani su nalaziistraìvanja javnog mnenja kako bibilo ukazano na mogu}e politi~ke,ekonomske i bezbednosne „tro{ko-ve“ ostanka Kosova i Metohije u sa-stavu Srbije, kao i na te{ko}e uspo-stavljanja stabilnog sistema demo-kratske vlasti ako bi ono postalonezavisno.

U rubrici Obale Atlantika jedantekst dopunjuje debatu o prirodimo}i EU analizom nove EU misijekoja bi od UN trebalo da preuzmeupravljanje Kosovom odmah poprogla{enju statusa. Tako|e, u ovojrubrici predstavljamo i polemiku ogranicama specijalnih mera za bor-bu protiv terorizma analizom Zako-na o vojnim sudovima SAD.

Poslednji tekst u ovom brojuanalizira Vladin Predlog Zakona oAgenciji za borbu protiv korupcijekoji je podelio ovda{nje organizaci-je i stru~njake koji se bave ovim pi-tanjem. Ujedno, ovaj tekst uvodi inovu stalnu rubriku Analiza pred-loga prakti~ne politike iz oblastibezbednosti. I na kraju, redakcija~asopisa Bezbednost ZapadnogBalkana èli da se zahvali prvojurednici ~asopisa Jasmini Gli{i} jerje odigrala klju~nu ulogu u pokre-tanju i osmi{ljavanju ovog ~asopisa,kao i da joj poèli uspeh na novomposlu.

Sonja Stojanovi}

Sf•!vsfeojdf

Klju~ni zahtev koji me|unarodnazajednica postavlja pred Srbiju i

pred ceo region je da krenu napred,da po~nu da misle na budu}nost i dabudu realni. Me|utim, iako je ovajzahtev u su{tini veoma logi~an, nemaznakova da se takvi procesi odvijaju iu zapadnim prestonicama.

Odlaganje dono{enja odluke o ko-na~nom statusu Kosova do po~etka2007. godine predstavlja dobrodo{aopotez, jer bi kona~no mogao ozna~itipozitivnu promenu u na~inu razmi{lja-nja Zapada, kao i uvi|anje zna~aja Sr-bije u regionu. îtava rasprava oko sa-mog datuma pokazuje u kojoj je merime|unarodna zajednica zapravo po-deljena u vezi sa tim pitanjem, a na vi-delo su izbile i vrlo udaljene pozicijeglavnih aktera – od insistiranja Sjedi-njenih Ameri~kih Dràva da predlogbude predstavljen do kraja 2006. godi-ne, preko Ahtisarijevih stalnih prome-na stavova, pa do pozicije koja najvi{ezabrinjava, tj. do pozicije Ujedinjenihnacija – kao glavnog de jure aktera –~iji je stav stigao sa velikim zaka{nje-njem. Osim toga, Rusija kao vaàn ~i-nilac Kontakt grupe ne pokazuje bitneznakove promene sopstvene pozicije,niti postoje razlozi zbog kojih bi treba-lo o~ekivati da }e ona to i uraditi. Ovajpomirljiv gest predstavlja ‘{argarepu‘koja se u poslednjem trenutku posta-vlja pred ‘demokratsku‘ politi~ku sce-nu Srbije. Ipak, on istovremeno nago-ve{tava i to da pojedinosti te odlukene}e biti naro~ito povoljne za Beo-grad.

Pitanje je ko je ozbiljan, a ko se sa-mo igra. Odgovor se svakako nalazi usredini. Sve tri strane u ovom duelutrebalo bi da imaju ozbiljan pristup, akompromis bi trebalo traìti od svih.Pri{tina bi trebalo da shvati da Srbijazaista ima svoje interese na Kosovu.Beograd bi trebalo da prevazi|e èljuda zadrì Kosovo bez uzimanja u obzirve}inskog stanovni{tva, a me|unarod-

na zajednica bi trebalo da odlu~i da lièli trajno re{enje zasnovano na me-|unarodnom pravu i poretku (kakvojo{ nije ponu|eno) ili èli kratkoro~noprovizorno politi~ko re{enje, koje }e usrednjoro~nom, odnosno dugoro~-nom periodu dovesti do problema.

Tu`nu stvarnost predstavlja ~inje-nica da do sada nije bilo pregovora upravom smislu te re~i, ve} samo poku-{aja pregovora, u koje su dve straneuvedene pod la`nim izgovorima. Iakoje Beograd u realpoliti~kom smislu biosuvi{e konzervativan i naivan, on jeipak na strate{kom nivou izneo vi{e na(pregovara~ki) sto. Pri{tina je odigralana takti~ku kartu tako {to je lokalnimSrbima ponudila male ustupke, dok jepo pitanju svog strate{kog cilja ostalanepopustljiva: nezavisnost i ni{ta ma-nje od toga. Me|utim, najve}i blefer u~itavom procesu bila je me|unarodnazajednica sa svojim deklarativnim izja-vama, koje su nazna~avale samo ulo-gu posrednika, dok su s druge stranenudile malo toga su{tinskog.

U tom kontekstu najva`nije je po-svetiti se budu}nosti. Name}u se tri va-`na pitanja: kako }e se bilo koja odlu-ka odraziti na ljude na terenu, kako }ese odraziti na Srbiju kao najva`nijegstrate{kog aktera i koje }e biti njene re-gionalne implikacije.

Na lokalnom nivou, Kosovo imapotencijal da u najgorem slu~aju po-stane neuspela dràva, a u najboljem,‘kopija‘ model (copy and paste) Bosnei Hercegovine. Mir, kao navodni pri-marni cilj, bi}e, najverovatnije privre-meno, postignut na ra~un ostalih izre-~enih ciljeva, od kojih je najva`niji sva-kako multietni~ko Kosovo. Ukolikodo toga do|e, onda su NATO i Zapadzaista ratovali iz pogre{nih razloga, aosim toga izgleda}e i da nisu uspeli uispunjenju svog krajnjeg cilja. Pitanjapresedana i me|unarodnog poretkapredstavljaju dodatne sporne ta~ke, ajedino opravdanje ovog pitanja nalazi-

3 IZ ME\UNARODNOG UGLA

Qplsfovuj!Lptpwp!obqsfe;cpscb!sfbmoptuj!j!gjldjkfBnbefp!Wpuljot UDK 327.5(497.115); 341.231: 327(497.115)

}e se u domenu politike. Drugim re~i-ma, mogu}nost da }e Srbi koji ìve ju-`no od Ibra napustiti Kosovo prili~-no je stvarna, dok }e ishod za Mitro-vicu visiti u vazduhu, a podela na te-renu pojavljuje se kao realna pretnjaza UNMIK. Takav razvoj doga|aja is-klju~uje mogu}nost bilo kakvog aktiv-nog u~estvovanja kosovskih Srba unovim kosovskim institucijama, krat-koro~no ili srednjoro~no.

Pitanje Srba na Kosovu je veomasloèno. Krajnji ishod }e zavisiti od po-jedinosti dogovora o statusu, od reak-cije Beograda, od na~ina na koji }ekrajnji ishod biti primljen na samomKosovu, od reakcija lidera kosovskihAlbanaca i kona~no od ostalih faktora,kao {to su mediji i me|unarodno pri-sustvo u regionu. Preliminarni naporiu cilju re{avanja tog pitanja prisutni suna svim stranama, ali }e njihov uspehmo}i da se utvrdi tek ukoliko ili kadado krize zaista i do|e.

Pri{tina }e biti prinu|ena da se za-dovolji onim {to Zapad ima da ponu-di. Kona~no, Pri{tina je svesna da jeovo najbolji sporazum koji }e uop{temo}i da dobije, posebno ako se u ob-zir uzmu neuspesi u implementacijistandarda, a da i ne pominjemo tragi~-ne doga|aje iz marta 2004. godine.Ovo odlaganje }e najverovatnije stavi-ti na isku{enje lokalnu koheziju, ali ~i-njenica da je lokalno politi~ko vo|stvoobe}alo ne{to {to nije u njihovoj mo}ine predstavlja dovoljno opravdanje zato da se ovo pitanje forsira preko gra-nica razuma. Njihov zahtev za prona-laènje trenutnog re{enja pitanja statu-sa nije logi~an. Kona~no, ukoliko bu-du}e Kosovo u okviru bilo kog statusaèli da postane deo me|unarodne za-jednice, lokalno politi~ko vo|stvo bitrebalo bar da razume na~in na kojime|unarodna diplomatija funkcioni-{e.

Posledice koje }e Srbija imati najvi-{e zabrinjavati i malo je verovatno da}e one biti pozitivne. Mnogi na Zapa-du odahnuli su sada kad je odluka opitanju statusa odloèna i kada novi iz-bori mogu da budu organizovani bezsenke tamnih oblaka pro{losti, koji suzasad sklonjeni u stranu. Op{ta pret-postavka je da }e ‘demokratski blok‘,na ovaj ili onaj na~in, formirati novu

vladu negde u februaru 2007. godine,{to zna~i da }e srpskom politi~komscenom posle izbora dominirati pita-nja oko sastava koalicija. Na doma}ojsceni ne treba o~ekivati nikakve strate-{ke promene, osim ~injenice da }e DSpotvrditi svoju nadmo} u okviru ‘de-mokratskog‘ bloka. Krajnji rezultat to-ga }e ponovo biti nesklad izme|u dejure ustavnog zahteva da se sa Koso-vom ne pregovara ukoliko ono dobijepunu nezavisnost i de facto zahtevaEvropske unije za konstruktivni pri-stup. Priroda ovog nesklada, koji je sa-da ugra|en u Ustav, zavisi}e od ta~-nog dogovora o podeli snaga unutarnove koalicione vlade.

Kao {to je prethodno ve} navede-no, za Beograd je negativan ishod pre-govora o statusu Kosova skoro izve-stan. Me|utim, od klju~nog je zna~ajana~in na koji Beograd percipira ili de-fini{e negativan ishod. Umereno nega-tivno re{enje pitanja statusa omogu}i-}e ‘demokratskom‘ bloku da proglasiizvesnu pobedu uprkos svemu. Me|u-tim, re{enje koje ne omogu}ava takvuinterpretaciju odli~no }e posluìti opo-zicionim radikalno-nacionalisti~kimelementima, na ~ijem je ~elu Srpska ra-dikalna stranka (SRS). Ovo }e istog tre-nutka dovesti u pitanje opstanak bilokoje novoizabrane ‘demokratske‘ vla-de, koja bi se tako mogla suo~iti sa iz-glasavanjem nepoverenja ili sa ‘ma-sovnim‘ demonstracijama, {to bi mo-glo da dovede do novih izbora. Stoga

IZ ME\UNARODNOG UGLA 4

}e za Zapad neposredni postizborniproblem najverovatnije predstavljatiograni~avanje {tete u Beogradu, ju`nojSrbiji i me|u kosovskim Srbima na naj-manju mogu}u meru.

Razgovori Ko{tunice i potpredsed-nika SRS Tomislava Nikoli}a dali su iz-vesne rezultate, zbog ~ega ih, u izve-snim granicama, ne bi trebalo smatratilo{om prakti~nom politikom. Ukolikore{enje kosovskog statusa bude nega-tivno, ali sa prostorom za de facto po-delu, {to je verovatno, onda bi novidogovor sa radikalno-nacionalisti~kimelementima mogao da odloì svakueventualnu postizbornu krizu. Ovajscenario bio bi dobar za Beograd, alibi, s druge strane, samo uneo dodatnuneizvesnost me|u kosovske Srbe i fru-straciju u Pri{tini i na Zapadu, {to bi ne-gativno uticalo na ukupan razvoj do-ga|aja. Kratkoro~no i sredenjoro~nogledano, ne}e biti mnogo prostora zadruge mogu}nosti, posebno ukolikopredstoje}i izbori na politi~ku scenune donesu ni{ta novo. Uloga Zapadau spre~avanju ove polarizacije moglabi biti ograni~ena. Iako se mogu}-nost nasilnog poku{aja podele nemoè sasvim odbaciti, posebno uko-liko SRS postigne dobre rezultate napredstoje}im izborima, malo je vero-vatno da bi se to i dogodio, po{to sekrajnji cilj moè posti}i i suptilnijimmetodama i uz manje politi~kog su-kobljavanja sa Zapadom.

A region? Pa, ukoliko se izuzmemogu}nost izvesnih incidenata, uop-{te uzev kratkoro~no i srednjoro~no,on }e ostati stabilan, zahvaljuju}i me-|unarodnom prisustvu. Ipak, stabilannikako ne zna~i i prosperitetan. Ostajenada da }e ono {to OEBS naziva eko-nomskim aspektima sigurnosti postatiglavni prioritet i briga kako doma}ih,tako i me|unarodnih aktera, budu}ida je to jedini na~in na koji ono moèkrenuti unapred. U svakom slu~aju,kratkoro~ni, odnosno srednjoro~niscenario ne}e se mnogo razlikovati odslu~aja slabo razvijenih dràva, kojekarakteri{u niska ekonomska aktiv-

nost, porodice s niskim primanjima,korupcija i personalizovana politika i ukojima organizovani kriminal postajebriga svih, uklju~uju}i u to i zapadneprestonice.

Gledano srednjoro~no i dugoro~-no, nije isklju~eno da }e Pri{tina nasto-jati da ostvari svoj davna{nji san o Ve-likoj Albaniji. Kona~no, ukoliko se dvesuverene dràve odlu~e na ovaj korak,ko ih u tome moè zaustaviti? Nakontoga, postavi}e se pitanje granica saMakedonijom i Crnom Gorom. Zaovakva pitanja klju~no je neposrednovi|enje stvari sa terena, a ne iz Briselaili Va{ingtona. Ono po~iva na ~esto za-boravljanoj o~iglednoj istini da je bitkakosovskih Albanaca otpo~ela mnogopre Milo{evi}a i njegovog ‘krvavog‘reìma.

Me|unarodni akteri moraju na pra-vi na~in postaviti plan rada i iz faze ukojoj je dominirala politi~ka i lobisti~-ka retorika pre}i u fazu koju }e odliko-vati logika i legalnost, uz o~uvanje me-|unarodnog poretka kao klju~nog za-jedni~kog imenioca. [tavi{e, oni ne sa-mo da bi trebalo da zahtevaju realnupolitiku od Beograda, ve} bi trebalo isami da postanu realni u sopstvenimo~ekivanjima i obavezama prema regi-onu, posebno u oblasti integracija iekonomskih ‘injekcija‘, u obliku po-mo}i, subvencija i investicija. Dok biUN trebalo da ostanu ‘krajnji revizor‘za pitanja kona~nog statusa i standar-da, EU bi trebalo da postane primarniakter i da se kao takav vi{e angaùjeoko Srbije i Kosova, uklju~uju}i i mi-kromenad`ment tamo gde je to po-trebno. To za sada nije bio slu~aj iupravo je taj propust u znatnoj meridoprineo trenutnoj situaciji u ovomdelu regiona. Kona~no, interesi svihstrana su isti: postizanje dugoro~nogmira, stabilnosti i napretka za sve. Sa-mo tako }e zajedni~ki i precizni napo-ri povesti region kao celinu napred.

dr Amadeo VotkinsStru~njak za Balkan pri Ministar-

stvu odbrane Velike Britanije


Ovaj tekst prvi je objavio Centar za analizu konflikta Ministarstva odbrane VelikeBritanije u [rivenhamu (http://www.defac.ac.uk/colleges/csrc). Mi{ljenaprikazana u ovom tekstu u potpunosti su mi{ljenja autora i ne odraàvajuzvani~ni stav i politiku Vlade ili Ministarstva odbrane Velike Britanije.

N ajve}a prepreka teritorijalnomrevizionizmu bio je strah od

otvaranja Pandorine kutije. Ako se ijedna granica preispituje, za{to ne isve granice…”1, napisao je jo{1966. godine Vilijem Zartman, ana-liziraju}i me|unarodne odnose naafri~kom kontinentu. Danas ovo pi-tanje ponovo postaje aktuelno ula-ènjem u poslednju fazu odlu~iva-nja o budu}em statusu Kosova iMetohije (KiM). Postavlja se pitanjekoliko je u spoljnopoliti~kom odlu-~ivanju zemalja regiona prisutanstrah od “domino” efekta, odnosnood mogu}nosti da eventualna neza-visnost KiM postane presedan koji}e ohrabriti secesionisti~ke pokre-te. Da li je “domino” efekat domi-nantan ili, ipak, postoje va`niji fak-tori koji uti~u na formulisanje zva-ni~nog stava balkanskih dràva obudu}em statusu srpske pokrajine?

Cilj ovog teksta je analiza okru-ènja u odnosu na faktore koji (ne)uti~u na formulisanje spoljnopoli-ti~kog stava o budu}em statusuKiM. Rezultati ove analize mogli biukazati na mogu}e pravce uticajakoji bi Srbija mogla imati na procesformulisanja stavova svojih suseda.

Analizom }e biti obuhva}eneGr~ka, Hrvatska, Rumunija, Turska,Bugarska, Bosna i Hercegovina, Cr-na Gora, Makedonija i Albanija.2Poku{a}emo da ispitamo odnosbalkanskih dràva prema budu}em

statusu KiM, ilustruju}i ih izjavama isaop{tenjima {efova dràva i vladaovog regiona datim u protekle dvegodine. Premda ova saop{tenja ni-su pouzdan pokazatelj spoljnopoli-ti~kih stavova ovih dràva, onaipak mogu nagovestiti njihov od-nos prema odre|enom pitanju. Pro-mene u njihovoj spoljnoj politicimogu}e su naro~ito posle objavlji-vanja Ahtisarijevog plana o re{enjubudu}eg statusa KiM kada }e se odsvih dràva o~ekivati da se izjasne.

Ufpsjktlj!plwjs!bobmj{f

U ~lanku }emo se oslanjati naradove Stivena Sejdmena i SilviaBrucana3 o determinantamaspoljne politike4. Poku{a}emo dasaznamo da li je odnos balkan-skih dràva prema budu}em sta-tusu KiM mogu}e objasniti slede-}im faktorima: etni~kim vezamasa Srbijom ili Albancima na Koso-vu, ekonomskim odnosima sa Sr-bijom ili podlo`no{}u ovih drà-va secesionizmu.

Prvi kriterijum na koji }emoobratiti pa`nju tokom analize bi}epostojanje etni~ke veze (rasne, et-ni~ke u uèm smislu, religiozne ikulturno-jezi~ke) izme|u potenci-jalnih bira~a jedne dràve i populacijedruge dràve. Pretpostavka je da napreference bira~a uti~u i njihovi etni-~ki identiteti, postojanje etni~kih veza


1 Zartman, William. 1966. International Relations in the New Africa. EnglewoofCliffs: NJ Prentice Hall

2 Glenny, Misha. 2001. The Balkans – Nationalism, War and the Great Powers1804-1999. Penguin Books

3 Brucan, Silviu. 1971. The Dissolution of Power: Sociology of InternationalRelations and Politics. Knopf.

4 Saideman, Stephen M. 1997. Explaining the International Relations of SecessionistConflicts: Vulnerability Versus Ethnic Ties. International Organization 51-4

Qptupkf!mj!qsbwjmoptuj!ob!Cbmlbov@Kfmfob!Qfuspwj~ UDK 341.231(497.115):327(497)

sa populacijama drugih dràva, kao ipostojanje antagonizama. S obziromna to da politi~ari, u te`nji da osvoje izadrè vlast, moraju voditi ra~una oèljama bira~a, moèmo re}i da bira-~ke preference uti~u na formiranjespoljnopoliti~kog stava o odre|enompitanju. Pretpostavka je da }e dràve usecesionisti~kom konfliktu podràtionu stranu sa kojom ve}inska popula-cija ima etni~ke veze.5

Drugi kriterijum kojim }emo se utekstu sluìti jeste stepen razvijenostiekonomskih odnosa izme|u dve dr-àve (Brucan).

[to su ekonomske veze izme|udve dràve ja~e (naro~ito ukoliko jed-na drugoj predstavljaju najva`nije tr-govinske partnere, ukoliko postojezna~ajne investicije i ukoliko trgovinaizme|u njih i dalje napreduje), to jeve}a verovatno}a da }e se uzajamnopodràvati u me|unarodnim odnosi-ma. Rezultati analize bili bi preciznijikada bi u obzir bili uzeti i ekonomskiodnosi koje svaka od balkanskih dr-àva ima sa KiM, s obzirom na to dadràve u svojim ekonomskim odnosi-ma ne vode ra~una samo o jednom,ve} o ve}em broju partnera. Me|u-tim, pouzdani i precizni podaci oovim odnosima ne postoje.

Tre}i kriterijum, podlo`nost se-cesionizmu, prema mi{ljenju StivenaSejdmena, postoji ukoliko je unutarneke dràve postojao pokret koji jeu poslednjih deset godina pokazi-vao secesionisti~ke ambicije i ukoli-ko su se ~lanovi pokreta organizo-vali u grupu radi zadobijanja nezavi-

snosti na delu teritorije. Ovaj argu-ment predvi|a da }e dràve podlo-`ne secesionizmu podràti dràve ~ijije teritorijalni integritet ugroèn (hoststate), a suprotstaviti se secesionisti~-kom pokretu.6

Peopt!cbmlbotlji!esabwb!qsfnbcvev~fn!tubuvtv!LjN

To {to se pribliàva rok kada }especijalni izaslanik UN Marti Ahtisariobjaviti plan o budu}em statusu KiMpodstaklo je debatu o re{enju koje bibilo poèljno u Evropi i na Balkanu.Postoje dve vrste pokazatelja koji mo-gu ilustrovati pretpostavku o odnosubalkanskih dràva prema budu}emstatusu KiM. Prvu ~ine izjave visokihzvani~nika balkanskih dràva, a dru-gu pak ~injenice da neke od ovih dr-àva priznaju UNMIK paso{e, regi-starske tablice ili potpisuju me|una-rodne ugovore sa Privremenom vla-dom na KiM. Na osnovu ovoga bal-kanske dràve uslovno moèmo po-deliti u dve grupe. U prvoj grupi bilebi one dràve koje pokazuju tenden-ciju da podràvaju zvani~ne intereseVlade Srbije: Bugarska, Rumunija,Gr~ka, Turska i BiH.

Bugarski premijer Georgi Parva-nov7 i ministar spoljnih poslova Bo-sne i Hercegovine8 kao osnovni ar-gument protiv ostvarivanja nezavi-snosti KiM navode mogu}u destabi-lizaciju regiona. U korist toga daKiM ostane u sastavu Srbije govorei ministar spoljnih poslova Rumuni-je Mihai Razvan Ungueranu9 i gr~ki


5 Ibid.6 Ibid.7 Izjava Parvanova u Centru za me|unarodne i strate{ke studije u Va{ingtonu, okto-

bar 2005. godine, Danas, 21. 10. 2005. godine, http://www.danas.co.yu/ 20051021/dogadjajdana1.html8Izjava Mladena Ivani}a, 13. 11. 2006. godine, Bilten Ministarstva spoljnih poslova

Srbije, 13. 11. 2006. godine, http://www.mfa.gov.yu/Srpski/Bilteni/Srpski/ b131106_s.html#N129 Izjava Ungueranua, 2. 12. 2006.godine, RTS, Tanjug, 2. 12. 2006. godine,http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=169279

ministar spoljnih poslova Dora Ba-kojanis10, isti~u}i zna~aj po{tovanjanepovredivosti dràvnih granica naosnovu Zavr{nog akta donesenog uHelsinkiju.

Zvani~ni stav Turske o budu-}em statusu KiM istaknut je na sajtunjihovog Ministarstva spoljnih po-slova. Tamo je odnos Turske prema„kosovskom pitanju“ ~ak i vizuelnoprikazan time {to je odnos Turskeprema Kosovu prikazan u kontek-stu odnosa Turske sa Srbijom. Is-taknuta je podr{ka Turske punojimplementaciji rezolucije SavetaBezbednosti UN 1244 (kojom jeKosovo odre|eno kao sastavni deoSrbije), kao i njena zabrinutost zaprava turske manjine na KiM. Ana-liti~ar AKSIS Informacija i Analiza(AIA) Kan Karpat mi{ljenja je da }eTurska podràti zvani~ni stav Srbijeda KiM mora ostati sastavni deonjene teritorije. Premda je Turska2001. godine sa privremenom vla-dom KiM potpisala sporazume osaradnju u oblasti kulture i za{titeìvotne sredine, Karpat smatra da~injenica da se ona zalaè za spro-vo|enje rezolucije 1244, kao i da idalje ne priznaje UNMIK registar-ske tablice govori u prilog njegovojpretpostavci da }e Turska podràtizvani~ne interese Srbije.11

U drugoj grupi bile bi one drà-ve koje su sklone tome da pruèpodr{ku Privremenoj vladi na KiM– Albanija i Makedonija. U toj grupibi se mogle na}i i one dràve za ko-

je se ~ini da se ne bi suprotstavileostvarivanju nezavisnosti KiM, kao{to su Hrvatska i Crna Gora.

Narodna skup{tina Albanije jejo{ 1991. godine „Republiku Koso-vo“ priznala kao nezavisnu drà-vu.12 Ova dràva i dalje pokazujenajjasniju sklonost da podrì zahte-ve Albanaca na Kosovu. Primer jeizjava koju je na konferenciji za no-vinare, odrànoj po zatvaranju sa-mita {efova dràva i vlada dràvaJugoisto~ne Evrope u Kara|or|evu16. oktobra ove godine, dao AlfredMojsiju, predsednik Albanije, re-kav{i da se zalaè za nezavisnostKiM.13

Premda makedonske vlasti nisudale nedvosmislenu izjavu kojomiskazuju stav o budu}em statusuKiM, stav Republike Makedonije oovom pitanju moè se naslutiti i naosnovu izjava koje su u oktobru da-li makedonski premijer Nikola Gru-jevski i njegov zamenik Imer Selj-mani. Naime, premijer je izjavio da}e „Makedonija biti spremna da pri-hvati ako kona~na odluka bude ne-zavisnost“, dok je njegov zamenikprilikom posete privremenoj vladiKiM rekao da Makedonija podràvapoliti~ku volju ve}inskog naroda naKiM.14

Hrvatski predsednik StjepanMesi}, u intervjuu za radio “Slobod-na Evropa”, rekao je da „ukolikokona~no re{enje bude nezavisnostKiM, mora biti zagarantiran onajstandard ìvljenja na KiM koji vrije-


10Izjava Dore Bakojanis, 14. 11. 2006. godine, IRNA,http://www.irna.ir/index2.php?option=com_news&task=popup&code=0611148289151457&pindex=&pfrom=0&no_html=1&lang=sr

11 Can Karpat, Turkey’s KiM Policy: Inexistent, Hesitant or Prudent?, AIA Balkaniansection

12 The Library of the American Congress http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+al0012)

13 Tanjug, B92, 16. 10. 2006. godine, http://www.b92.net/info/vesti/index.php? yyyy=2006&mm=10&dd=16&nav_category=167

14 Bilten Ministarstva spoljnih poslova Srbije, 16. 10. 2006. godine,http://www.mfa.gov.yu/Srpski/Bilteni/Srpski/b171006_s.html#N10

di u Evropi“, ne prejudiciraju}i pritome koje su preferencije Republi-ke Hrvatske u odnosu na budu}istatus.15 Me|utim, uzev{i u obzir daHrvatska priznaje UNMIK paso{e iregistarske tablice, kao i da je Agimêku, predsednik privremene vla-de Kosova, po~etkom decembraposetio Hrvatsku i bio primljen kaodràvni zvani~nik, moglo bi sepretpostaviti da se Hrvatska ne}eusprotiviti predlogu Marti Ahtisarijaza re{enje budu}eg statusa KiMukoliko njime bude objavljena ne-zavisnost srpske pokrajine.

Sli~no je i sa odnosom Crne Go-re prema ovom pitanju, uzmemo liu obzir doga|aje koji su obeleìlipo~etak novembra. Tada je Agimêku posetio Podgoricu i sastao sesa tada{njim premijerom Milom\ukanovi}em.16 Govore}i o ovojposeti, \ukanovi} je istakao da jeza Crnu Goru prihvatljivo svako re-{enje statusa KiM do kog, uz po-mo} me|unarodne zajednice, za-

jedno do|u Beograd i Pri{tina. Ovaposeta dovela je do protesta u Srbi-ji i u Crnoj Gori, a njih je biv{i pre-mijer nazvao „ksenofobi~nim i auti-sti~nim“. Mi{ljenja smo da ovi doga-|aji govore u prilog pretpostavci daCrna Gora, mo`da ne}e direktnopodràti ideju nezavisnosti KiM, aline}e pruìti ni podr{ku nastojanji-ma Srbije da pokrajinu zadrì u svo-jim granicama.

Nakon ukazivanja na odnos bal-kanskih dràva prema budu}emstatusu KiM, poku{a}emo da naosnovu navedenih kriterijuma (et-ni~ke veze i/ili antagonizmi, razvi-jenost ekonomskih odnosa i podlo-`nost secesionizmu) pokaèmo ko-ji od ovih faktora (ne) uti~e na for-miranje spoljnopoliti~kih stavova.

Fuoj•lb!nsfab!Cbmlbob

Prvo }emo analizirati postojanjeetni~kih veza i/ili postojanje anta-gonizama izme|u ve}inske popula-


15 Radio “Slobodna Evropa”, 14. 11. 2006. godine, http://www.slobodnaevropa.org/article/2006/11/14/be42b2b4-f15b-4544-876d-02182e59f4b5.html

16BBC Serbian, 3. 11. 2006. godine, http://www.bbc.co.uk/serbian/ news/2006/11/printable/061103_ceku_djukanovic.shtml

*S obzirom na to da u vreme nastanka Sejdmenove analize Crna Gora nije bila neza-visna dràva, a da su Makedonija i BiH bile predmet njegovog istraìvanja, autor ovogteksta dopunio je tabelu prema etni~kom poreklu ve}inskog naroda, dominantnojveroispovesti, vremenskom periodu koji je protekao od oruànih sukoba, kao i premaetnicitetu sukobljenih strana.

Ubcfmb!2

cije jedne dràve regiona i Srbije ilialbanskog stanovni{tva na Kosovu.Posluì}emo se Sejdmenovim vi|e-njem postoje}ih etni~kih veza i ani-moziteta u regionu, koje je on po-nudio u analizi odnosa balkanskihdràva prema raspadu biv{e SFRJ(tabela 1).

Na osnovu pretpostavke da }edràve u secesionisti~kom sukobupodràti onu stranu sa kojom ima-ju etni~ke veze, opravdano bi bilopretpostaviti da }e Albanija, Bu-garska i Turska podràti èlje ko-sovskih Albanaca, a Gr~ka, Rumu-nija, Makedonija i Crna Gora zva-ni~ne interese Srbije, dok bi Hr-vatska i Bosna i Hercegovina tre-balo da zbog ambivalentnosti bu-du neutralne.

Me|utim, ~ak dve dràve kojebi teoretski trebalo da se suprotsta-vljaju politici srpskih vlasti (Turskai Bugarska) nedvosmisleno podrà-vaju zahtev da KiM ostane u grani-cama Srbije, dok Makedonija, odkoje bi se o~ekivalo da bude u „srp-skom taboru“, podràva zahtevekosovskih Albanaca. Da odstupaod teorijskog okvira, pokazuje i Cr-na Gora. Premda ne pokazuje jasnui nedvosmislenu podr{ku privreme-nim kosovskim vlastima, ona jeipak suvi{e udaljena od pozicije da

pruà podr{ku Srbiji. Odstupanjauo~ena u ove ~etiri dràve su dra-sti~na, {to ukazuje na to da se po-mo}u etni~kih veza ne moè obja-sniti formulisanje spoljne politikebalkanskih dràva prema budu}emstatusu KiM.

Flpopntlj!peoptj!j{nf}vTscjkf!j!okfoji!tvtfeb

Ekonomski odnosi Srbije i nje-nih suseda predstavljaju drugi krite-rijum koji }emo analizirati. Premapodacima Privredne komore Srbi-je17 iz 2005. godine (tabela 2), Srbi-ja je izuzetno vaàn trgovinski part-ner (me|u prvih pet) Bosne i Her-cegovine, Makedonije i Crne Gore,dok su Bugarska i Turska dràvekoje ostvaruju veoma visok suficit utrgovini sa Srbijom. Sa Rumunijom,Hrvatskom i Gr~kom, Srbija imarazvijene ekonomske odnose, kojipokazuju tendenciju daljeg napre-dovanja. Ekonomski odnosi sa Al-banijom najslabije su razvijeni.

Ukoliko je pretpostavka daekonomski odnosi me|u dràva-ma uti~u na spoljnu politiku ta~na,onda bi bilo logi~no da srpske vla-sti mogu o~ekivati podr{ku odMakedonije, Bosne i Hercegovinei Crne Gore. Jedina dràva od ko-

IZ ME\UNARODNOG UGLA :

Ubcfmb!3

17 Privredna komora Srbije, http://portal.komora.net/pksweb/servlet/pksweb.XMLProcesor?i_sys=pks&i_xml=a10007&i_xsl=s1000&i_pagenumber=1&i_number-records=10000&i_param=id|19|id2||kategorija||

je bi se moglo o~ekivati da se pro-tivi je Albanija.

Realnost je, me|utim, druga~ija.Jedine dve dràve ~iji su spoljnopoli-ti~ki stavovi u skladu sa o~ekivanimsu Bosna i Hercegovina i Albanija,{to nam ukazuje na to da ni faktorekonomskih odnosa ne moè potpu-no objasniti stav balkanskih dràva o„kosovskom pitanju“. Me|utim, ovirezulatati nisu potpuno precizni. Ne-dostaju nam podaci o ekonomskimodnosima balkanskih dràva, presvega, sa KiM, pa tako ne moèmozaklju~iti da li ove dràve svojim iz-borom vi{e gube ili dobijaju.

S obzirom na to da ni etni~ke ve-ze, ni ekonomski odnosi ne obja{nja-vaju spoljnopoliti~ke stavove balkan-skih dràva o budu}em statusu KiM,poku{a}emo da ispitamo koliko naformulisanje stava uti~e podlo`nosttih dràva secesionizmu.

Eb!mj!tv!esabwf!Cbmlbob!qpempaof!tfdftjpoj{nv@

U nekima od balkanskih dràva idanas postoje secesionisti~ki pokreti,i to naj~e{}e pokreti etni~kih manji-na. Koliko su balkanske dràve po-dlo`ne secesionizmu moèmo meritina osnovu nekoliko ~inilaca: vre-menskog perioda proteklog od kon-flikata (ukoliko ih je bilo), intenzitetakonflikata (oruàni sukob, teroristi-~ki napadi, izostanak konflikta) i is-taknutih ciljeva separatisti~kih i/iliteritorijalnih autonomisti~kih pokre-ta. Premda teritorijalni autonomisti~-ki pokreti ne traè to da ostvare ne-zavisnost dela teritorije jedne drà-ve, oni ipak, postavljaju}i zahteveda veliki broj ovla{}enja bude pre-nesen na lokalne vlasti, slabe cen-tralnu dràvnu vlast.

Dràve koje su u poslednjih de-set godina na svojoj teritoriji imale

oruàne sukobe i/ili kontinuiraneteroristi~ke aktivnosti sa grupamaizrazito separatisti~kih ciljeva ozna-~i}emo kao dràve koje su veomapodlo`ne secesionizmu. Prema na-vedenim kriterijumima, u ovu gru-pu mogli bismo svrstati Tursku, Ma-kedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Turska ima problema sa kurd-skim secesionisti~kim pokretom ve}skoro trideset godina. Kurdistanskaradni~ka partija (KRP) nastala je to-kom osamdesetih godina pro{log ve-ka i kao cilj ima stvaranje nezavisnedràve Kurda na jugoistoku Turske.Toj dràvi bili bi pripojeni i delovi te-ritorija susednih zemalja koji su nase-ljeni Kurdima. Sukob izme|u turskihvlasti i Kurda eskalirao je tokom de-vedesetih godina pro{log veka. Na-kon hap{enja vo|e KRP AbdulahaOcalana 1999. godine, sukobi su na-glo prestali, a KRP se transformisala upoliti~ku partiju.18 Ipak, turske vlastinisu priznale KRP i tretiraju je kao te-roristi~ku grupu, a Kurdi i dalje ne-maju status manjine. Ovo je uzroko-valo nastavak sukoba, nakratko pre-kinutog primirjem. Ve} 2004. godinezabeleèn je porast teroristi~kih ak-tivnosti. U septembru 2006. godineKRP je turskim vlastima ponovo po-nudila primirje, ali je premijer Tur-ske Re~ep Erdogan odbio da prego-vara sa kurdskim liderima, nazvav{iih teroristima. Oruàni sukobi izme-|u turskih vlasti i kurdskog pokreta~ine Tursku dràvom koja je podlo-`na secesionizmu.

Otkako je Makedonija 1991. godi-ne postala nezavisna dràva do{lo jedo vi{e konflikata izme|u dràvnihvlasti i albanske manjine (albanskamanjina ~ini 22,9% ukupnog stanov-ni{tva). Oruàni sukob izme|u ma-kedonskih vlasti i Nacionalne oslo-bodila~ke armije, oruàne grupe ma-kedonskih Albanaca, odigrao se


18 Council on Foreign Relations, http://www.cfr.org/

2001. godine, a okon~an je Ohrid-skim sporazumom. Ovim sporazu-mom Makedonija je pristala da se od-rekne ustavnog odre|enja svoje dr-àve kao dràve Makedonaca i da utekst Ustava, odnosno u odre|enjedràve uklju~i i albansku narodnost.Albanska strana je prihvatila to da le-galnim putem nastavi borbu zaostvarivanje svojih manjinskih prava.

Potpisivanjem Dejtonskog mirov-nog sporazuma (1995. godine), kojije usledio nakon ~etvorogodi{njegoruànog sukoba, u Bosni i Hercego-vini uspostavljena su dva poluauto-nomna entiteta: Republika Srpska iFederacija Bosna i Hercegovina. Ka-rakter sukoba pokazuje da Bosna iHercegovina spada u grupu dràvakoje su veoma podlo`ne secesioni-zmu, naro~ito ako uzmemo u obzir~injenicu da opasnost od secesioni-zma postoji i pored truda me|una-rodne zajednice da o~uva dejtonskutvorevinu. Ovu situaciju ilustruje za-laganje aktuelnog premijera Republi-ke Srpske Milorada Dodika da budeodràn referendum o nezavisnostiovog entiteta ukoliko „ovla{}enja na-stave da se smanjuju“19.

U grupu dràva koje nisu veomapodlo`ne secesionizmu svrsta}emoone dràve u kojima su u poslednjihdeset godina zabeleène teroristi~keaktivnosti sa separatisti~kim i/ili auto-nomisti~kim pokretima etni~kih gru-pa koje predstavljaju zna~ajnu manji-nu u etni~koj strukturi dràve (Alba-nija i Crna Gora).

Pre vi{e od deset godina (1994.godine) u Albaniji se prvi put pojavi-la gr~ka separatisti~ka oruàna grupapod nazivom Severnoepirski front za

oslobo|enje20. Ova grupa izvr{ila jevi{e teroristi~kih napada radi ostvari-vanja samostalnosti Severnog Epira,koji je u velikoj meri naseljen gr~kommanjinom (precizni podaci ne posto-je). Zbog toga Albanija spada u gru-pu dràva koje mogu biti podlo`nesecesionizmu. Sem toga, u ovoj obla-sti je od 1992. godine aktivna i poli-ti~ka partija Omonija21, koja se zalaèza to da Severni Epir bude pripojenGr~koj.

Crna Gora je, posle referendumaodrànog u maju 2006. godine, po-stala nezavisna dràva. U njoj ìvi(prema popisu iz 2003. godine)43,26% Crnogoraca, 31,99% Srba,7,77% Bo{njaka, 5,03% Albanaca i5,53% drugih manjina. Jo{ 2004. go-dine zabeleèno je postojanje terori-sti~ke organizacije pod nazivom Na-cionalna vojska Crne Gore22. Njen ciljje da ostvari nezavisnost dela teritori-je Crne Gore koji je ve}inski naseljenalbanskim stanovni{tvom. Separati-sti~ke tenzije postoje i danas, i to uoblasti Ulcinja, kao i na severu CrneGore.

U grupu dràva koje su najmanjepodlo`ne secesionizmu u}i }e onedràve koje u poslednjih deset godi-na nisu imale konflikte ili koje su sena svojoj teritoriji suo~avale samo sateritorijalnim autonomisti~kim zahte-vima politi~ki organizovanih grupa(Rumunija, Bugarska, Hrvatska iGr~ka).

Prema popisu iz 2002. godine23 uRumuniji ìvi pribli`no 1,4 milionaMa|ara (6,6% stanovni{tva Rumunije)koji su, prete`no, locirani u Transilva-niji (gde ~ine oko 20% stanovni{tva).Transilvanija je posle Prvog svetskograta pripala Rumuniji i u njenom sasta-


19Izjava Dodika, 13. 6. 2006. godine, http://www.danas.co.yu/20060613 /hronika2.html

20 http://members.cox.net/epirus//report_on_epirus.htm21 http://www.crwflags.com/fotw/flags/al%7Dgk.html#omo22 List Danas, 12. 1. 2004. godine,

http://www.danas.co.yu/20040112/ dezurna1.html23 Hungarian Government Office for Hungarian Minorities Abroad. 2006. The

Situation of Hungarians in Romania in 2006. Report

vu nalaze se okruzi ~ije ve}insko sta-novni{tvo ~ine Ma|ari (Hargita 84,61% i Kova{na 73,81%). Ma|arskamanjina u Rumuniji zastupljena je ipoliti~ki, delovanjem Demokratskeunije Ma|ara u Rumuniji, organizacijekoja se sna`no zalaè za teritorijalnuautonomiju (manjina koje ìve u „blo-kovima“ na odre|enoj teritoriji). Poli-ti~ki uticaj ove organizacije je zna~a-jan, jer je time manjina predstavljena uParlamentu, ali i u Vladi. VicepremijerRumunije Marko Bela, koji je zaduènza obrazovanje, kulturu i evropske in-tegracije, predsednik je Demokratskeunije. Zbog teritorijalnih decentrali-sti~kih te`nji koje postoje u Rumuniji inedostatka konflikata, ona spada ugrupu dràva koje su malo podlo`nesecesionizmu.

U Bugarskoj je sve do 1989. godi-ne trajao asimilacioni proces turskemanjine, koja ~ini 9% stanovni{tva.Kada je krajem te godine otpo~et pro-ces vra}anja prava Turcima, kao od-govor na to pojavili su se neonaciona-listi~ki pokreti Bugara. Ovi pokreti(npr. Nacionalna unija Atak) time {totraè da bude poreknuto postojanjebilo kakvih etni~kih manjina u Bugar-skoj dodatno zao{travaju socijalni i re-ligijski razdor koji postoji u ovoj ze-mlji. Prema nalazima Rosena Vasile-va24, doga|aji na KiM podstakli sutursku manjinu da se agresivnije su-protstavi ve}inskom stanovni{tvu.Ovaj autor nagla{ava da, premda jePokret za prava i slobode – najve}apoliti~ka partija koja se zalaè za pra-va manjina, a ~iju ve}inu ~lanstva ~i-ne Turci – pravno priznat i uticajan,jo{ uvek nisu nestale iredentisti~kete`nje turske manjine u Bugarskoj.Me|utim, u poslednjih deset godinanije bilo ni oruànih sukoba, ni tero-risti~kih napada, pa Bugarsku svrsta-vamo u grupu zemalja koje su malopodlo`ne secesionizmu.

Srpska etni~ka manjina u Hrvat-skoj ~ini 4,94% ukupnog stanovni{tva.Poslednju deceniju pro{log veka, ukojoj je Hrvatska proglasila nezavi-snost, obeleìli su sukobi na tlu ovedràve. Jedan od najva`nijih uzrokasukoba bila je te`nja srpske manjine(koja je 1991. godine ~inila 12,2% sta-novni{tva Hrvatske) da teritorije nakojima je ~inila ve}insko stanovni-{tvo pripoji dràvi iz koje poti~e.Ipak, od tada na ovom tlu nema nisukoba, ni teroristi~kih napada. U to-ku je povratak izbeglih i prognanihSrba u Hrvatsku. On je oteàn dubo-kim otporom koji pruà ve}insko hr-vatsko stanovni{tvo. Nerazvijename|uetni~ka tolerancija i nezadovo-ljavaju}a primena prava nacionalnihmanjina ostavlja prostor pojavi novihkonflikata u Hrvatskoj.25

Premda od Sporazuma iz Lozane(1923. godine) Gr~ka nema problemasa secesionisti~kim pokretima, obazri-vija je, zbog zategnutih odnosa kojeima sa Turskom, prema oblastima ukojima ve}insko stanovni{tvo ~ine pri-padnici muslimanske veroispovesti. UGr~koj, ta~nije u Trakiji i na Dodeka-neskim ostrvima, koje se nalaze nakrajnjem istoku Gr~ke, a u blizini ju-gozapadne obale Turske, postoji zna-~ajna muslimanska manjina (120 hilja-da). Sem toga, i Gr~ka i Turska su kaodràve porekla ume{ane u “kiparskisukob” i zainteresovane za to da stra-na koju podràvaju ostvari svoje inte-rese. Osim postojanja tenzija, u po-slednjih deset godina na teritoriji Gr-~ke nisu zabeleèni ni oruàni sukobi,ni teroristi~ki napadi grupa sa secesio-nisti~kim i/ili teritorijalno autonomi-sti~kim ciljevima, {to ovu dràvu ~inimalo podlo`nom secesionizmu i poja-vi terorizma.

Prema Sejdmenovoj argumentaci-ji, dràve koje su veoma podlo`ne ipodlo`ne secesionizmu trebalo bi da


24 Vassilev, Rossen. 2002. Bulgaria’s ethnic problems. East European Quarterly25 Daskalovi}, Zoran. 2004. Withering Away of Ethnic Minorities in Croatia. Dossier

on the Rights and Protection of Ethnic Minorities in Bosnia and Herzegovina,Macedonia, Serbia, Montenegro and Croatia.

podràvaju zvani~nu politiku Srbije,dok bi se od dràva koje su malo pod-lo`ne secesionizmu mogla o~ekivatineutralnost.

Odstupanja od po~etne pretpo-stavke izraèna su i u analizi toga ka-ko faktor podlo`nosti secesionizmuuti~e na formiranje spoljnopoliti~kihstavova. Naime, drasti~no odstupajuMakedonija i Albanija koje su najpo-dlo`nije secesionizmu, dok ne{to ma-nje odstupaju Gr~ka, Bugarska, Ru-munija i Crna Gora. Postojanje drasti~-nih odstupanja ukazuje na to da pod-lo`nost secesionizmu ne moè biti do-voljan kriterijum za validnost prog-noze toga ko }e podràti secesioni-sti~ke tendencije. Nesklad izme|uistorijskih ~injenica i izjava zvani~ni-ka nekih balkanskih dràva (npr. Ru-munija) ukazuje na to da bismo od-govor mogli potraìti u analizi togakako podlo`nost secesionizmu uti~ena formulisanje spoljnopoliti~kogstava. Istorijske ~injenice mogu nampomo}i da stvorimo sliku o objektiv-noj situaciji u svakoj od dràva. Me-|utim, ukoliko analiziramo podlo-`nost secesionizmu, mogli bismo vi-deti koliko dràve na Balkanu ose}a-ju da ih postoje}i secesionisti~ki i/iliautonomisti~ki pokreti na njihovim te-ritorijama ugroàvaju.

\ub!qsfpwmb}vkf@

Analizom sva tri faktora do{li smodo zaklju~ka da bi Vlada Srbije teoret-ski mogla o~ekivati podr{ku od Make-donije, Bosne i Hercegovine, Crne Go-re i Rumunije, dok bi joj se Albanija,Hrvatska i Bugarska mogle suprotsta-viti. Neutralnost bi se mogla o~ekivatiod Turske i Gr~ke.

Me|utim, uticajem sva tri faktoramoè se objasniti samo odnos Bosne iHercegovine i Albanije prema budu-}em statusu KiM.

Ovi nalazi ukazuju na to da, kadasu u pitanju etni~ke veze, ekonomskiodnosi i podlo`nost secesionizmu, nijemogu}e uo~iti postojanje pravilnostiuticaja na formiranje stava o budu}no-sti KiM na Balkanu. Odgovor, stoga,treba tra iti u nekim drugim faktorima.Jedan od njih mogao bi biti to kako dr-àve percepiraju secesionisti~ke pret-nje na svojoj teritoriji. Pored toga, mo-gu}e je da zna~ajnu ulogu igra i politi-ka prilago|avanja stavovima i zahtevi-ma klju~nih aktera evroatlantskih inte-gracija (SAD, Nema~ka, Velika Britani-ja, Francuska, Italija). Uskla|ivanjespoljne politike nekih balkanskih drà-va sa politikom koju vode dràve nosi-oci integracionih procesa moglo bi semo`da objasniti njihovom èljom dadobiju politi~ke poene ili podr{ku uprocesu integracije u evroatlantskestrukture.

Autor je istraìva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti


* Uslovno

Ubcfmb!4

I zvesno je da }e odluka o kona~-nom statusu Kosova i Metohije

zna~ajno uticati na bezbednost ce-log regiona Jugoisto~ne Evrope. Je-dan od argumenata koji pregova-ra~ki tim Srbije navodi u pregovori-ma o re{enju statusa je da bi even-tualna nezavisnost Kosova imaladalekose`ne (negativne) posledice.Srpski premijer upozorava na to daukoliko budu}a odluka o statusune bude prihvatljiva za sve strane usporu, moè do}i do toga da “pro-mena granica postane presedan nakoji }e druge etni~ke manjine sa te-ritorijalnim pretenzijama mo}i da sepozivaju u budu}nosti“1. Predsed-nik Rusije Vladimir Putin, protive}ise nametanju odluke bilo kojoj odstrana u sporu, istovremeno isti~eda Rusija insistira na univerzalnomre{enju koje bi bilo primenljivo usvim sli~nim situacijama. “Ako ne-ko misli da Kosovu treba dati pununezavisnost na nivou dràve za{toonda i narod Abhazije ili Ju`neOsetije ne bi imao pravo na drà-vu?”2, pitanje je kojim ruski zvani~-nici ~esto pravdaju svoju podr{kunezavisnosti ovih oblasti. Istovre-meno, NATO, EU i SAD pori~u po-stojanje sli~nosti izme|u poloàjakoji ima Kosovo, odnosno izme|ubudu}nosti Kosova i poloàja i bu-

du}nosti ovih oblasti. Namera nam jeda u ovom tekstu ispitamo zasnova-nost tvrdnje da eventualno ostvarenjenezavisnosti Kosova ne}e uticati napitanje statusa Ju`ne Osetije i Abhazi-je. Najpre }emo proveriti sli~nosti iz-me|u de jure i de facto statusa Koso-va i statusa ovih oblasti. Poku{a}emoda pokaèmo da su te`nje ka ostvare-nju nezavisnosti u sva tri slu~aja pot-krepljene istim argumentima. Ipak,Savet bezbednosti UN, EU i NATO seu slu~aju Ju`ne Osetije i Abhazije ~vr-sto zalaù sa o~uvanje teritorijalnogintegriteta i suvereniteta Gruzije ipredlaù da konflikti na toj teritorijibudu re{eni decentralizacijom vlasti idavanjem {iroke autonomije spornimoblastima. Ako ovaj njihov stav osta-ne nepromenjen i nakon eventualnogprogla{enja nezavisnosti Kosova,smatramo da razloge ne treba traìti utome kako su primenjene norme me-|unarodnog prava, ve} u tome da seovi akteri u me|unarodnim odnosi-ma pozivaju na eti~ki argument.

Tnbokfokf!bvupopnojipwmb|~fokb!lbp!qpwpe!tvlpcb

I Kosovo i sporne oblasti u Gru-ziji imali su u pro{losti, u okviru fe-deralnih dràva, odre|en stepenautonomije. Za razliku od statusa


1Ahtisari, Ko{tunica i Sejdiju pred Savetom bezbednosti UN govore o statusuKosova, Voice of America, 13. 7. 2006. godine.

Dostupno na: http://www.voanews.com/Serbian/archive/2006-07/2006-07-13-voa3.cfm [29. 11 .2006]

2 Vladimir Putin, transkript pres-konferencije za ruske i strane medije, Kremlj,Moskva, 31. 1. 2006. godine.

Dostupno na:http://www.kremlin.ru/eng/speeches/2006/01/31/0953_type82915type82917_100901.shtml [29. 11.2006]

Cvev~j!tubuvt!Lptpwb!.!qsftfebo!jmj!vojwfs{bmop!sf|fokfKfmfob!Sbepnbo UDK 341.223(4); 341.231(497.115)

koji imaju federalne jedinice, auto-nomne oblasti Ju`na Osetija i Abha-zija i autonomna pokrajina Kosovonisu imale status koji je podrazu-mevao pravo na secesiju i izlazak izfederacije. U sve tri oblasti se ve}in-sko stanovni{tvo, da bi se otcepilood mati~ne dràve i zadobilo statusnezavisne dràve, poziva na pravona samoopredeljenje. Prava manji-na u sve tri oblasti moraju biti za{ti-}ena i njima se bave me|unarodneorganizacije, poku{avaju}i da na|ure{enje za status ovih oblasti.

Konflikti na Kosovu i u Gruziji(ali i u Moldaviji i Azerbejdànu)~esto se smatraju reliktima biv{ihsocijalisti~kih dràva – SFRJ i SSSR.Tenzije u sve tri oblasti poja~ale suse raspadom federacija (1989/90).Neposredni uzrok konflikata bio jesmanjenje obima autonomnih ovla-{}enja koja su etni~ke skupine ima-le u okviru federacija. Kada je pro-glasila nezavisnost, aprila 1992. go-dine, Gruzija je, umesto sovjetskogUstava, vratila Ustav DemokratskeRepublike Gruzije iz 1922. godine.Abhazi i Oseti su to doìveli kaougroàvanje autonomije koju im jegarantovao sovjetski Ustav. Iste go-dine u obe oblasti organizovani sureferendumi kojima je potvr|enoda je ve}ina stanovni{tva za otce-pljenje od Gruzije. Sli~no se dogo-dilo i sa Kosovom. U martu 1989.godine usvojeni su amandmani naUstav SFRJ iz 1974. godine. Time jesmanjena autonomija pokrajina ko-je su, na osnovu re{enja iz prethod-nog Ustava, “formalno i fakti~ki po-stale konstitutivni elementi federa-cije i federativnog ure|enja uop-{te“3. U septembru 1991. godinekosovski Albanci odràli su refe-

rendum koji vlasti u Srbiji nisu pri-znale. Na tom referendumu oni suse, ogromnom ve}inom, opredeliliza nezavisnost.

Te`nje da ostvare nezavisnostbile su pra}ene oruànim sukobimai nasiljem u sve tri oblasti. Postignu-ta primirja, 1992. i 1994. godine,omogu}ila su formiranje samopro-klamovanih, a me|unarodno nepri-znatih dràva – Republike Ju`neOsetije i Republike Abhazije. Onepostoje kao de facto dràve na teri-toriji Gruzije. Nakon NATO inter-vencije na Kosovu 1999. godine ipotpisivanja Kumanovskog spora-zuma, na Kosovu je, u okviru me-|unarodno priznatih granica Repu-blike Srbije, uspostavljen protekto-rat Ujedinjenih nacija.

Jtuj!bshvnfouj!{b!epcjkbokfof{bwjtoptuj

Postoji nekoliko osnovnih argu-menata kojima se opravdavaju zah-tevi etni~kih grupa za otcepljenjeod dràva u ~ijim se granicama na-laze i za zapo~injanje samostalnogdràvnog razvoja. Pravo na samo-opredeljenje, uzeto iz me|unarod-nog prava, predstavlja osnovni ar-gument. Etni~ka kohezija stanovni-{tva, kontrola nad teritorijom i us-postavljene strukture vlasti su defacto argumenti.

Pravo na samoopredeljenje jepotvr|eno nizom me|unarodnihugovora, deklaracija i rezolucija, odkojih je najzna~ajnija Povelja Ujedi-njenih nacija4. Pod tim pravompodrazumeva se pravo da grupakoja je iste rase, etniciteta, religije ikoja govori istim jezikom, deli isto-


3 Nikoli}, Pavle. Pogubno istorijsko iskustvo. Glas javnosti, 24. 8. 2001. godine.Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/08/25/srpski/X01082404.shtml [25. 11. 2006]

4 Povelja Ujedinjenih nacija, 26. 6. 1945, San Francisko, poglavlje 1, ~lan 1Dostupno na: http://www.un.org/aboutun/charter/ [18. 12. 2006]

rijsko i kulturno nasle|e, a koja jenastanjena na odre|enoj teritoriji,odredi svoj politi~ki status i politi-~ki, ekonomski i kulturni razvoj. Dabi realizovala to pravo, grupa trebada ima samosvest o svom identitetuu odnosu na ve}insku populacijudràve u kojoj ìvi i da bude spo-sobna da oformi svoj politi~ki iden-titet.5 Postoje dve osnovne formerealizovanja takvog prava. Prva jeili dobijanje statusa autonomije uokviru unitarne dràve, federalnejedinice u federaciji ili dobijanje sta-tusa ~lana konfederacije u konfede-raciji. Druga forma je progla{enjenezavisnosti i formiranje posebnedràve. Ovim, pravo na samoopre-deljenje moè do}i u sukob sa pra-vom o~uvanja teritorijalnog integri-teta i suvereniteta mati~ne dràve,{to predstavlja drugo temeljno na-~elo me|unarodnog prava, potvr-|eno i zagarantovano nizom me|u-narodno-pravnih dokumenata. Nepostoji op{teusvojen princip naosnovu kog bi mogao biti razre{ensukob tih prava u praksi i to otvaraprostor za dono{enje ad hoc re{e-nja na politi~koj osnovi. Ukoliko bisukob ovih prava doveo do situaci-je koju bi Savet bezbednosti okvali-

fikovao kao “pretnju miru, povredumira ili agresiju“6, tada bi bila akti-virana ovla{}enja ovog organa, ko-ja ga ~ine nadle`nim za re{avanjespora.

Stanovni{tvo i politi~ke elite,kako na Kosovu tako i u oblastimau Gruziji, navode vi{e argumenatakoja idu u prilog pravu na samoo-predeljenje. Osnovni de facto argu-ment je da su ove oblasti etni~kihomogene. Sukobi su izmenili de-mografsku sliku kako oblasti uGruziji7, tako i Kosova.8 Nakon su-koba, demografski podaci u sve trioblasti ukazuju na postojanje etni~-ki ~istih ili bar “~istijih“ oblasti. Ve-}i stepen etni~ke kohezije koji je uovim oblastima postignut sluì da-nas kao argument za materijalizaci-ju prava na samoopredeljenje i sti-canje nezavisnosti.

Stanovnici Ju`ne Osetije i Abha-zije kao dodatni argument koji go-vori u prilog prava na otcepljenjekoriste ~injenicu da njihove vlastikontroli{u spornu teritoriju. Odmahnakon potpisivanja primirja, formi-rane su oruàne snage koje trebada budu protivteà oruànim sna-gama mati~ne dràve i koje bi tre-


5 New England Center for International Law & Policy. Public International Law andPolicy Group. 2000.

The Nagorno-Karabah Crisis: A Blueprint for Resolution. 18-21. Dostupno na:http://www.armeniaforeignministry.com/htms/blueprint.html [23. 11. 2006]

6 Povelja Ujedinjenih nacija, 26. 6. 1945, San Francisko, poglavlje 7, ~lan 39Dostupno na: http://www.un.org/aboutun/charter/ [18. 12. 2006]7 Konflikt u Ju`noj Osetiji je prouzrokovao smrt preko 50.000 ljudi. Prema posled-

njem popisu stanovni{tva u SSSR, stanovni{tvo Abhazije brojalo je 500.000, od ~ega je45% bilo Gruzijaca i 17% Abhaza. U ratu 1991–1993. tokom kojeg je, prema tvrdnjamaOEBS, izvr{eno etni~ko ~i{}enje, ubijeno je izme|u 10.000 i 30.000, a proterana jeve}ina od 250.000 Gruzijaca, koji jo{ uvek ~ekaju na povratak. U Abhaziji danas 45%stanovni{tva ~ine Abhazi. Wikipedia, Abkhazia, Demographics

Dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/Abkhazia [4. 12. 2006]8 Prema popisu iz 1981. godine, od 1.585.000 stanovnika Kosova Albanci su ~inili

77%, a Srbi 13% populacije. Danas, prema procenama, Kosovo ima izme|u 1.800.000 i2.100.000 stanovnika, od ~ega Albanci ~ine 85–90%, a Srbi 5–10%.

Me|unarodni krivi~ni sud, Tekst optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a,http://www.b92.net/doc/tribunal/01.php [20. 11. 2006]

balo da spre~e njene eventualnepoku{aje da povrati pravo na spro-vo|enje sile, inherentno suverenojdràvi. Oruàne snage Abhazijebroje 2.000 ljudi, a imaju ~etiri putave}i mobilizacijski kapacitet, dokoruàne snage Ju`ne Osetije broje1.500 ljudi.9 U ovim oblastima us-postavljene su i institucije vlasti (za-konodavne, izvr{ne i sudske). Poli-ti~ke elite Ju`ne Osetije i Abhazijekao potvrdu toga da su ove oblastisposobne da opstanu i da funkcio-ni{u izvan dràvnih ingerencijaGruzije ({to je i bio slu~aj u preth-odnih 10 – 15 godina) isti~u upravofunkcionisanje ovih institucija. Onitvrde da bi priznavanjem statusanezavisnih dràva ovim oblastimsamo bio legalizovan status quo.Na ovaj na~in biv{i pobunjenici isecesionisti poku{avaju da zadobi-ju legitimitet dràvotvoraca. Zasad,ni vlastima Ju`ne Osetije, ni vlasti-ma Abhazije taj legitimitet nije pri-znala nijedna dràva, pa ni Rusija.

Situacija na Kosovu delimi~no jedruga~ija. Ono je, mada i dalje for-malno pod suverenitetom Republi-ke Srbije, fakti~ki protektorat Ujedi-njenih nacija. Na Kosovu su uspo-stavljene institucije privremenevlasti provincije, a me|unarodnazajednica ulaè napor da ih ospo-sobi za samostalno vr{enje vlasti.Radi toga je na Kosovu u toku pro-ces preno{enja ovla{}enja UNMIKmisije na privremene institucijepokrajine.

Ovim su iscrpljene sli~nosti pokojima moèmo porediti nastojanjakosovskih Albanaca i Oseta i Abha-za da ostvare nezavisnost. Razliku~ine vrsta i stepen me|unarodnepodr{ke koje ove oblasti dobijajuza ostvarenje tih te`nji.

Sb{mj•juj!tubwpwj!nf}vobspeoji{wboj•ojlb

Srbija i Gruzija kao re{enje sta-tusa spornih oblasti predlaù daone dobiju naj{iru autonomiju.Gruzijske vlasti predlaù da sece-sionisti~ke oblasti imaju ustavom izakonom garantovanu autonomi-ju (pravnu, politi~ku, socijalnu,teritorijalnu, kulturnu i ekonom-sku).10 Istovremeno, gruzijski zva-ni~nici nagla{avaju spremnost da,u obe situacije, daju ovim oblasti-ma naj{iru autonomiju poznatu uevropskim standardima i praksi.11

Me|utim, vlasti Abhazije odbilesu plan koji su gruzijske vlastipredstavile 9. juna ove godine.On je podrazumevao uspostavlja-nje takvog federalnog ure|enjaGruzije u kome bi Abhazija dobi-la {iroku autonomiju i pomo} zaekonomski oporavak. Na sli~anna~in, kosovski Albanci odbijajuponudu zvani~nog Beograda pre-ma kojoj bi Kosovo imalo su{tin-sku autonomiju unutar me|una-rodno priznatih granica Srbije.


9 Lynch, Dov. 2001. Managing Separatist States: A Eurasian Case Study. Institutefor Securitry Studies of WEU. 10

Dostupno na: http://aei.pitt.edu/707/02/occ32e.html [23. 11. 2006]10 President of Georgia – official web site, Understending South Ossetia – A Primer

for Peace, Executive Summary, 11. March 2005, http:/ www.president.gov.others/presskits.php?&id=106 [28. 11. 2006]11 Georgia’s ambassador to the EU, Salome Samadashvili, in an interview to Radio

Free Europe. EU/Georgia: ‘No Time to Send Ambiguous Messages’ In Russia Row.Radio Free Europe, October 11, 2006, http://www.rferl.org/featuresarticle/2006/10/cc766e95-be56-4420-81d4-6db6b4f7254d.html [4. 12. 2006]

Iako su re{enja koja predlaù Sr-bija i Gruzija veoma sli~na, me|una-rodna podr{ka tim predlozima bitnose razlikuje. Predstavnici me|una-rodnih organizacija imaju razli~itepredloge za re{avanje statusa ove trioblasti. NATO, EU i SAD podràvajunastojanja Gruzije da status Ju`neOsetije i Abhazije bude re{en bez na-ru{avanja njenog teritorijalnog inte-griteta i suvereniteta. Srbija, me|u-tim, ne dobija nedvosmislenu me|u-narodnu podr{ku za o~uvanje celo-vitosti svoje teritorije. Dokaz tome supregovori o budu}em statusu Koso-va. Jedan od mogu}ih ishoda ovihpregovora je progla{enje nezavisno-sti provincije. Situacije u ove dve ze-mlje razlikuju se i prema vrsti i stepe-nu stranog u~estvovanja i posredo-vanja u re{avanju sukoba. Prisustvome|unarodnih i vojnih i civilnih mi-sija u Gruziji ograni~eno je na po-smatra~ku misiju OEBS u Ju`nojOsetiji i na posmatra~ku misiju UN uAbhaziji, a trilateralne mirovne snagezaduène za obezbe|enje mira ~ineruski vojnici i vojnici strana u sporu.Za razliku od Srbije, koja je nevoljnoi pod “argumentima” sile prihvatilato da me|unarodna zajednica u~e-stvuje u re{avanju konflikta na njenojteritoriji, Gruzija eli i zahteva da me-|unarodna zajednica vi{e u~estvujeu re{avanju sporova nastalih u nje-nim granicama.12

Strani zvani~nici veoma kratko ineodre|eno obrazlaù to {to odbija-ju da porede svoj odnos prema Ko-sovu i svoj odnos prema oblastima uGruziji. Kao jedan od razloga kojioni navode da bi opravdali razli~itodnos prema tim pitanjima je to {toje Kosovo, prema Ustavu SFRJ iz1974. godine, imalo {iri stepen auto-

nomije nego {to su imale gruzijskeoblasti. Me|utim, ni tako {irok kon-cept autonomije kakvu je po u Usta-vu iz 1974. godine imalo Kosovo ni-je predvi|ao mogu}nost secesije i iz-laska iz federacije. Slede}i argumentje problem samoodrìvosti Abhazijei Ju`ne Osetije koje, tvrdi se, zaviseod ruske vojne, ekonomske i admi-nistrativne podr{ke. Prema tim tvrd-njama, nezavisnost ovih oblasti bilabi projekat koji sponzori{e Rusija.Me|utim, i samoodrìvost Kosovapredstavlja prepreku ostvarivanjunezavisnosti provincije. Kosovu }e inakon progla{enja statusa provincijeu odre|enom vremenskom periodubiti potrebno prisustvo me|unarod-nih mirovnih snaga, kao i me|una-rodna ekonomska i politi~ka podr-{ka, {to svojim izjavama potvr|uju ibrojni me|unarodni predstavnici. Ti-me bi nezavisnost Kosova bila me-|unarodno sponzorisan projekat.

Fuj•lj!bshvnfou!

Odgovor na pitanje zbog ~eganezavisnost Kosova ne bi bila uni-verzalno primenljiv princip moèmodobiti ukoliko sagledamo razmereme|unarodnog anga`mana i vojnogi civilnog prisustva na Kosovu. NA-TO intervencija 1999. godine donelaje presedan u me|unarodnim odno-sima i otvorila brojne debate kakome|u politikolozima, tako i me|uonima koji su se isklju~ivo bavili nje-nim pravnim aspektima. Ona je sva-kako predstavljala prekretnicu u na-stojanjima kosovskih Albanaca daostvare punu nezavisnosti. Eti~ki ar-gument kojim je pravdana NATO ak-cija nije izgubio validnost ni u prego-vorima o re{enju statusa Kosova.


12 President of Georgia – official website, Understending South Ossetia – A Primerfor Peace, Executive Summary, 11. March 2005, http:/ www.president.gov.others/presskits.php?&id=106 [28. 11. 2006]

Prva “humanitarna intervencija“bila je pravdana spre~avanjem daljegkr{enja ljudskih prava na Kosovu.Pozivanje na norme eti~kog pona{a-nja u me|unarodnim odnosima daloje legitimitet toj akciji. Tome da budupreduzete radikalne mere, kakva jebila vojna intervencija, doprinelo je ito {to je Srbiji bila naru{ena reputaci-ja nakon njenog u~estvovanja u rato-vima na prostoru biv{e Jugoslavije.Tvrdi se da je Srbija izgubila legitimi-tet da upravlja provincijom, jer je „domaja 1999. godine 740.000 Albanacaproterano, a nepoznat broj ubijen uoperacijama snaga SRJ i Srbije“13.„Da li da za{titimo teritorijalni inte-gritet svakog reìma koji izabere daubija svoje sopstvene gra|ane?“14,pitanje je kojim se prejudicira da nor-ma me|unarodnog prava (nepovre-divost teritorijalnog integriteta) bivasuspendovana onda kada do|e u su-kob sa eti~kim argumentom. Timekontradiktorna intervencija iz 1999.godine i naknadno dobija legitimitet.

Rezolucija 1244 koja sadrì vi{eopre~nih principa (o~uvanje dràv-nog suvereniteta, ostvarivanje samo-upravljanja u provinciji i sprovo|e-nje ovla{}enja me|unarodne admi-nistracije)15 predstavlja presedan upravnom smislu. Njom je usposta-vljen protektorat UN nad provinci-jom, a UNMIK misija dobila je ovla-{}enja koja suverena dràva ima uokviru svojih granica. U sada{njoj fa-

zi pregovora o budu}em statusu po-krajine mogu se ~uti ocene kako je„u svim bitnim obzirima Rezolucija1244 zna~ila da je Srbija Kosovo pre-dala UN i sada se odlu~uje o njego-voj budu}nosti“16. Time se podràvatvrdnja da je Srbija izgubila legitimnopravo da upravlja delom svoje terito-rije, jer je pristala da prenese svojeingerencije na me|unarodnu misiju.

Srbija i Gruzija u borbu za o~uva-nje celovitosti svoje teritorije polazesa razli~itih startnih pozicija, bar ka-da je u pitanju njihova reputacija i

stepen me|unarodne podr{ke. Zarazliku od Srbije, Gruzija ne mora dase suo~ava sa optu`bama za genocidi sa zahtevima za izru~enje osumnji-~enih za dela protiv ~ove~nosti i zaratne zlo~ine. Nijedan deo gruzijsketeritorije nije pod protektoratomme|unarodne zajednice. Predlo-

IZ ME\UNARODNOG UGLA 2:

13 Me|unarodni krivi~ni sud. Tekst optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a. http://www.b92.net/doc/tribunal/01.php [20. 11. 2006]14 Polt, Majkl, ambasador SAD u Beogradu. Kaìprst, B92, 21. 11. 2006. godine,

http://www.freeb92.net/info/emisije/kaziprst.php?yyyy=2006&mm=11&nav_id=220995

15 Stahn, Carsten. 2001. Constitution Without a State? Kosovo Under the UnitedNations Constitutional Framework for Self-Goverment. Leiden Journal of InternationalLaw 14 : 542.

16 Bilt, Karl. Status bez standarda, Balkan i Kosovo nisu visoko na dnevnom redu uVa{ingtonu, intervju listu “Politika”, 17. 11. 2006. godine. Dostupno na:http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=12298 [17. 11. 2006]

èna re{enja me|unarodno posre-dovanih pregovora o statusu spor-nih oblasti ne}e naru{iti njen teri-torijalni integritet. Gruziji nijeosporeno pravo da sprovodi suve-rena ovla{}enja na celoj teritorijidràve. Nasuprot tome, osporenlegitimitet Srbije predstavlja do-datni argument koji ide u prilogformiranju suverene dràve ko-sovskih Albanaca.

Dono{enje odluke o budu}emstatusu Kosova sigurno }e uticati nao~ekivanja i nade onih etni~kihgrupa koje se pozivaju na pravo nasamoopredeljenje. Ishod pregovorao statusu ju`ne srpske provincijenajverovatnije }e potvrditi da je zasticanje nezavisnosti potrebnomnogo vi{e od prostog pozivanjana pravo na samoopredeljenje, kaoi da }e svaki konkretan slu~aj bitirazmatran ad hoc. Me|unarodnipravni sistem bi trebalo da omogu-

}i predvidivost i stabilnost u me|u-narodnim odnosima. Me|utim, nje-gove norme ne mogu da obuhvatedinamizam i brojne faktora u me-|unarodnim odnosima. Humani-tarni intervencionizam se legitimi-{e eti~kim argumentima, a slu~ajKosova pokazuje i to da te`nje zaostvarivanje nezavisnosti mogu bitiopravdane istom vrstom argume-nata. Kosovski Albanci ovim argu-mentima podupiru pravo na samo-opredeljenje, dok Gruzija ovaj ar-gument koristi u nastojanju da o~u-va celovitost svoje dràvne teritori-je. Eventualno priznavanje nezavi-snosti Kosova, a istovremeno negi-ranje tog istog prava stanovni{tvuJu`ne Osetije i Abhazije uvod je usmenu i/ili dopunu normi me|una-rodnog prava eti~kim argumenti-ma.

Autorka je istraìva~ica u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti


Ostali korisni izvori:1. Hakala, Terhi. 1998. The OSCE Minsk Process: A balance after five years. Helsinki

Monitor 1.2. Kemp, Walter A. 2004. The Business of Ethnic Conflict. Security Dialoge 1(35) :

43-59.3. Malek, Marin. 2006. State Failure in the South Causasus: Proposal for an Analytical

Framework, Transition Stidies Review 13 : 441-460.4. Popescu, Nicu. 2006. ‘Outsourcing’ de facto Statehood, Russia and the

Secessionist Entities in Georgia and Moldova. CEPS Policy Brief 109.5. Rywkin, Michael. 2006. The Phenomenon of Quasi – states. Diogenes 53(2) : 23-

28.Dostupno na: http://dio.sagepub.com.nainfo.nbs.bg.ac.yu:2048/cgi/reprint/

53/2/23 [23. 11. 2006]6. Tarkhan-Mouravi, George. 2002. A “Realistic“ Approach to Regional Security in

the South Caucaus. Central European University, Centre for Policy Studies.Dostupno na: http://pdc.ceu.hu/archive/00001817/01/Tarkhan-Mouravi.pdf [23.

11. 2006]7. Treninl, Dmitri. 2000. Peacekeeping in the Former Soviet Union: Lessons for

Africa. Building Stability in Africa: Challenges for the New Millennium, Monograph No46 : 42-49.

Dostupno na: http://www.iss.co.za/Pubs/Monographs/No46/Trenini.pdf [23. 11.2006]

8. UN Resolution 1244, Security Council 4011th meeting, 1999,Dostupno na: http://www.nato.int/kosovo/docu/u990610a.htm [November 23,

2006].

Vwpe

Ve}ina zemalja Centralne iIsto~ne Evrope je tokom posled-njih decenija doìvela radikalnupozitivnu transformaciju. Nestala jegranica koja je nekada postojala iz-me|u Istoka i Zapada, a evroatlant-ski demokratski prostor pro{irio sena celu Evropu. Me|u zemljamaZapadnog Balkana ima ve} nekoli-ko ozbiljnih kandidata za ~lanstvou NATO, a neke od njih su i potpi-sale Sporazum o stabilizaciji i pri-druìvanju. Ostale su ~vrsto opre-deljene da krenu istim putem.Zbog direktnog angaòvanja Se-vernoatlantskog saveza i Evropskeunije, unutra{njih promena i proce-sa koji su doveli do ovog ~lanstva,kao i zbog obaveza koje iz togaproisti~u, ovaj deo Evrope nikadanije bio bezbedniji. Iako su unutra-{nje snage koje treba da pokre}ureforme u zemljama Jugoisto~neEvrope jo{ uvek slabe, moèmokonstatovati da su ove zemljepreduzele jasne i neopozive kora-ke, kao i da su preuzele odre|eneobaveze na svom putu prema EU.[to se ti~e onih koje to nisu u~inile,moèmo re}i da je kod njih pre pi-tanje “kako” }e im se i one pridru-ìti, a ne “da li” }e to u~initi.

Opasnost od izbijanja rata veli-kih razmera na Zapadnom Balkanuu velikoj meri je nestala. Pa ipak, idalje postoje posledice ratova kojisu vo|eni u toku poslednje deceni-je. Pre svega, treba pomenuti nere-

{eni status Kosova, kao i istrajnostsevernog Kosova u odmetni{tvu iposle re{avanja statusa Kosova.Ovo doprinosi nesigurnosti i spre-~ava normalne odnose u regionu –na prvom mestu izme|u Kosova iSrbije – iako kosovski ~vor na raz-li~ite na~ine uti~e i na Bosnu i Her-cegovinu, Makedoniju i Albaniju.

Verovatno }emo 2007. godinebiti u prilici da vidimo poslednjufazu raspada biv{e jugoslovenskefederacije. Pored toga {to }e dopri-neti regionalnoj stabilnosti, re{enjestatusa Kosova (pod pretpostav-kom stabilne tranzicije u Srbiji) do-ve{}e i do te{nje regionalne sarad-nje. Valjalo bi napomenuti i to daovi izazovi verovatno ne}e izazvatini{ta vi{e od politi~kih previranja,ali bi, u odgovaraju}im okolnosti-ma, ~ak i to bilo mogu}e.

Ostale zna~ajne posledice ne-davnih sukoba su hiljadu izbeglica,nere{ena imovinska pitanja, pojavaorganizovanog kriminala i proble-ma koji iz toga proisti~u. Pored to-ga, situacija se, iako je pro{lo vi{egodina od kraja oruànih sukoba,nije dovoljno popravila. To pred-stavlja plodno tlo za {irenje neza-dovoljstva u dru{tvu, obnavljanjeradikalizacije i potencijalni ekstre-mizam.

Nejasno definisan privremenistatus Kosova, koji postoji od 1999.godine, predstavlja najve}u te{ko}uza uspostavljanje demokratije, vla-davine prava i trì{ne privrede naKosovu. Uspostavljanje de facto

BEZBEDNOST KOSOVA 32

J{b{pwj!gpsnvmjtbokb!j!tqspwp}fokbcf{cfeoptof!qpmjujlf!LptpwbMvm{jn!Qfdj!j!Jmjs!Evhpmmj UDK 327.56(497); 327.7/.8(497.115); 341.231(497.115)

protektorata koji postoji paralelnosa priznavanjem suvereniteta SRJ,ostavlja mnogo otvorenih pitanja.Nejasan i nedefinisan me|unarodnezajednice celokupnom pravnomokviru koji postoji na Kosovu, slabaidentifikacija gra|ana sa postoje}iminstitucijama i vaè}im zakonima,kao i nere{ena imovinska pitanja (ka-ko u pogledu privatne svojine, tako iu pogledu svojine dru{tvenih predu-ze}a) stvorili su ogromne preprekeza uspostavljanje demokratije, vlada-vine prava i trì{ne privrede.

Osim prisustva mirovne opera-cije NATO pakta, na Kosovu je vid-no i prisustvo snaga Evropske uni-je. Kada je osnovan UNMIK 1999.godine, jedan od njegova ~etiri stu-ba koji je zaduèn za privrednu ob-novu i razvoj, uklju~uju}i u to i pri-vatizaciju, poveren je EU. O~ekujese da }e, kada status Kosova budere{en, EU naslediti UNMIK. Trebalobi da ona tada formira Me|unarod-ni civilni biro i preuzme vo|stvonad snagama me|unarodne zajed-nice na Kosovu. [tavi{e, EU upravona Kosovu uspostavlja svoju najve-}u misiju u okviru evropske bez-bednosne i odbrambene politike(ESPDM). Ona }e na Kosovu imatiodre|ene nadle`nosti u unutra-{njim poslovima (javnoj bezbedno-sti) i u pravosu|u.1

Qsfjtqjujwbokf!tflupsb!vovusb|okf!cf{cfeoptuj

ob!Lptpwv;!pq|uj!npnfouj

Rezolucija Saveta bezbednosti1244 (1999), pozivaju}i se na po-glavlje VII Povelje Ujedinjenih naci-ja, utvr|uje pravni okvir za re{ava-nje pitanja bezbednosti na Kosovu.Ova rezolucija “odre|uje da je me-|unarodna zajednica jedini legitim-ni entitet koji ima mandat da spro-vodi zakone i koristi silu u regio-nu”2. Zajedno sa ustavnim okvirom zaKosovo, donetim 2001. godine, rezo-lucija 1244 odre|uje i to da celokupniaparat javne bezbednosti, uklju~uju}iu to i sudstvo, policiju, zatvorski si-stem i slu`be za slu~aj vanrednog sta-nja, ima ovla{}enja i du`nosti kojespadaju u nadle`nost Misije Ujedinje-nih nacija na Kosovu (UNMIK).

Tada{nji specijalni predstavnikGeneralnog sekretara Soren Jesen-Petersen najavio je, februara 2005.godine, ve}e u~estvovanje lokalnihaktera, {to je vodilo nedvosmisle-noj promeni bezbednosne politike,kada je od Savetodavnog tima zarazvoj bezbednosti Velike Britanijezatraìo da izradi pionirski projekatPreispitivanje sektora unutra{njebezbednosti na Kosovu (ISSR).3 Na-vedeno je da Projekat ima za cilj“da se zainteresovani uklju~e u pro-ces da bi sektoru bezbednostiobezbedili onu arhitekturu koja }e

33 BEZBEDNOST KOSOVA

1 Havijer Solana i Oli Ren, “Budu}a uloga EU i njen doprinos na Kosovu”, Brisel, 6.decembar 2005. godine

2 Muharremi R., Peci L., Malazogu L., Knaus V. i Murati T., “Upravljanje i vladavinana Kosovu”, (KIPRED, drugo izdanje, 2005), str. 15. Vidi i: S/RES/ 1244 (1999), 10. jun1999. godine, http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/172/89/PDF/ N9917289.pdf?otvoren element

3 Kona~ni izve{taj tima koji je vr{io procenu usvojio je biro SRSG, DPKP, a objavljen je 1.jula 2005. godine. U njemu su predloène slede}e op{te etape ocene sektora bezbednosti naKosovu: 1. izvr{iti strate{ki pregled okruènja; 2. utvrditi pretnje; 3. izraditi okvir za politikuunutra{nje bezbednosti; 4. izraditi okvir za politiku pojedinih institucija/agencija; 5. uraditianalizu postoje}eg stanja i potencijalnih mogu}nosti; 6. utvrditi strategije razvoja; 7. utvrdititro{kove i potvrditi da za njih postoje sredstva; 8. realizovati strategije razvoja sektorabezbednosti. Vidi: “Koncept revizije sektora unutra{nje bezbednosti Kosova: studija oodre|ivanju delokruga”, maj 2005. godine, D/SSDAT/20/1/1/1

sluìti legitimnim bezbednosnim in-teresima svih na Kosovu”. Tako|e,treba uspostaviti i okvir za razvoj togsektora, uklju~uju}i u to i strategijubezbednosti o kojoj se govori u po-glavlju o Okviru za politiku unutra-{nje bezbednosti.4 Postupak oceneje skoro zavr{en. Njen kona~ni oblikizlazi iz okvira unutra{nje bezbed-nosti i li~i na klasi~nu ocenu sektorabezbednosti.

Uloga vladinih institucija Kosova5

uglavnom je ograni~ena i svodi se nato da su zastupljene u upravnom od-boru ISSR. Ovaj odbor predstavlja naj-vi{e telo zaduèno za nadzor i princi-pijelno odlu~ivanje, kao i za verifika-ciju dokumenata pripremljenih ipredloènih u toku procesa ocenesektora bezbednosti (ISSR). Njega sa-~injavaju glavni predstavnici UNMIK,{efovi institucija, partijski lideri i pred-stavnici zajednice.6

Civilno dru{tvo je u zna~ajnoj me-ri bilo angaòvano u procesu ISSR.Prve dve faze ovog procesa sprovelisu Kosovski institut za istraìvanje irazvoj politike (KIPRED) i @enevskicentar za demokratsku kontrolu oru-ànih snaga (DCAF). Ovo predstavljaprvi slu~aj takvog uklju~ivanja civil-nog dru{tva u kreiranje politike bez-bednosti u regionu.

Kosovo se kre}e u pravcu razvo-ja kompletnog sektora bezbednosti,koji }e biti stvoren onda kada ko-na~ni status Kosova bude re{en. Odteku}eg procesa ISSR o~ekuje se da,izme|u ostalog, dâ preporuke o po-deli osnovnih odgovornosti kosov-skih institucija za realizaciju strategi-je bezbednosti.

Na to da bezbednost bude shva-}ena na nivou civilnog dru{tva u veli-koj meri uti~u netradicionalne pret-nje. Na samom vrhu njihove liste na-laze se ekonomska i politi~ka nesta-bilnost, a iza njih su nezaposlenost,problem vladavine prava, korupcija iorganizovani kriminal.7

Jedan od elemenata podr{ke uprocesu ISSR bile su konsultacije sagra|anima. U okviru prve dve fazeprocesa (strate{ki pregled okruènjai analiza pretnji bezbednosti) odrànje niz konsultativnih sastanaka.Predstavnicima lokalnih zajednica u30 op{tina, kao i u dvema oglednimop{tinama, pruèna je mogu}nostda iznesu svoja mi{ljenja o pitanjimakoja se odnose na njihovu sigurnosti bezbednost.

Stepen transparentnosti rada bioje visok, prvenstveno zbog ~injeniceda proces ocene sektora bezbednosti(ISSR), kao i najve}i broj zna~ajnihodgovornosti u domenu bezbedno-sti, u krajnjoj liniji sprovodi me|una-rodna administracija. O procesu ISSRna Kosovu razmenjena su mi{ljenja sapredstavnicima UMNIK i sa predstav-nicima vlasti u Beogradu.

Lmkv•oj!fmfnfouj!cf{cfeoptujob!Lptpwv

ISSR je postavio okvir za razvojstrategije bezbednosti Kosova. Kon-kretno, okvir je utvr|en na osnovustrate{ke ocene okruènja i analizepretnji bezbednosti, odnosno naosnovu prve dve faze ISSR.8 Me|u-


4 Izve{taj SSDAT, str. 95 Njihov zvani~ni naziv je Privremene institucije samouprave (PISG). Vidi: ”Ustavni

okvir za privremenu samoupravu” (propis UNMIK 2001/9, 21. maj 2001) 6 SRSG (predsedavaju}i)7 Podaci iz konsultativnog procesa ISSR (prva i drufa faza)8 Pregled ovih dokumenata vidi u: ISSR - Strate{ka ocena okoline i Analiza opasno-

sti po bezbednost, http://mirror.undp.org/kosovo/issr/Reports/English/F1 KIPRED_Initial_Findings.pdf

tim, zbog svog prvenstveno inter-nog karaktera, ISSR ne daje sveo-buhvatnu definiciju nacionalnihbezbednosnih interesa.

Analizom bezbednosnih pretnjiutvr|ene su slede}e kratkoro~neopasnosti: postojanje politi~kogekstremizma i teroristi~kih organi-zacija povezanih sa teku}im razgo-vorima o kona~nom statusu i o nji-hovim posledicama; postojanje pa-ralelne strukture bezbednosti i poli-ti~ke subverzije koju sprovodi Srbi-ja i postojanje etni~ke neintegrisa-nosti. Uo~ene dugoro~ne pretnjeobuhvataju nezaposlenost, privred-nu nerazvijenost, organizovani kri-minal i korupciju, kao i me|una-rodni terorizam.

Osnovni ~inioci nacionalne bez-bednost bi}e utvr|eni planom ISSRza razvoj sektora bezbednosti. Dabi gore pomenute opasnosti bileprevazi|ene, neophodno je da po-stoji saradnja unutar regiona. Koso-vo ve} ima dobre odnose sa Albani-jom, Makedonijom i Crnom Gorom.Odràvanje i ja~anje saradnje saovim zemljama predstavlja predu-slov za borbu sa pretnjama bezbed-nosti u celom regionu. Posebnu pa-`nju bi, tako|e, trebalo usmeriti kaizgradnji dobrih odnosa sa Srbijom.

Cilj Kosova je da postane puno-pravni partner prilikom izgradnjepoverenja u bezbednost regiona,kao i u inicijativama za saradnjupod okriljem EU, NATO, Pakta zastabilnost i OEBS. Kona~no, Koso-vo teì punopravnom ~lanstvu i uNATO i u Evropskoj uniji.

Srednjoro~ni prioriteti u nastoja-nju Kosova da postane ~lan NATOpakta odnose se na preduzimanjesvih potrebnih reformi koje pred-stavljaju uslov za ~lanstvo u progra-mu “Partnerstvo za mir”, kao i za~lanstvo u Savetu Evroatlantskog

partnerstva. Prioritet je tako|e i pri-prema za prijem u NATO. ^lanstvou programu “Partnerstvo za mir”pove}a}e spoljnu bezbednost Ko-sova, koje tada vi{e ne}e primati,ve} pruàti bezbednost.

Kada je u pitanju integracija u EU,srednjoro~ni prioriteti Kosova su pot-pisivanje sporazuma o stabilizaciji ipridruìvanju i priprema zemlje zakandidaturu i pristupanje.

Bobmj{b!gblupsb!sj{jlb!lpkjvhspabwbkv!cf{cfeoptu!Lptpwb!

Kosovo je suo~eno sa odre|e-nim brojem direktnih spoljnih pret-nji, kao {to su organizovani krimi-nal, terorizam i ilegalna trgovina.Odnosi Kosova sa neposrednim su-sedima, kada su u pitanju prekogra-ni~ne vojne pretnje, pobolj{ani su uposlednjih nekoliko godina. Trebaimati na umu da vojna opasnost kojadolazi spolja ima malo zna~aja zagra|ane Kosova, i to uglavnom zbogra{irenog verovanja da }e vojno pri-sustvo NATO pakta potrajati jo{ nekovreme. Region }e ostati nestabilansve dok sudbina Kosova bude neiz-vesna i dok Srbija ne prizna njegovbudu}i status.

Postojanje privrede koja prolazikroz tranziciju podrazumeva te{kuekonomsku situaciju. Dru{tveni iekonomski pesimizam izazvan ne-povoljnom ekonomskom situaci-jom predstavlja strukturni izazov zabezbednost u regionu. “Region jeisto tako suo~en sa ozbiljnim opa-snostima od epidemija, nesre}a naradu i prirodnih nepogoda, kao iekolo{kih katastrofa. Ako se zemljeregiona suo~e s pandemijom pti~-jeg gripa, poplavom ili zemljotre-som, one }e morati da se zna~ajnooslone na reakciju i podr{ku svojihsuseda.”9 Doga|aji iz marta 2004.


9 Ibid., str. 4

godine pokazali su da ne postojisposobnost za re{avanje krize,kao i da ne postoji koordinacija iz-me|u me|unarodnih civilnih ivojnih snaga i lokalnih institucija.Ti doga|aji su, u stvari, otkrili dane postoji razmena bitnih informa-cija izme|u me|unarodnih faktorai kosovskih lidera. Vlada Kosovaje, kako bi odgovorila na neuspe-lo delovanje u martu 2004. godi-ne, po~ela da stvara institucije zaupravljanje krizama. Ove instituci-je su tek u za~etku i vrlo su krhke.

Sve dràve u regionu smatrajuda me|unarodni terorizam pred-stavlja pretnju bezbednosti. Ve}i-na zainteresovanih se slaè sa timda me|unarodne teroristi~ke mre-è do sada nisu uspele da se u~vr-ste u regionu. Me|utim, tlo je i da-lje pogodno za {irenje takvih idrugih mreà koje bi mogle da is-pune prazninu stvorenu lo{imfunkcionisanjem javnih institucijai da ~lanove regrutuju iz najosetlji-vijih dru{tvenih grupa. O~iglednoproameri~ko raspoloènje u regio-nu (npr. na Kosovu, u Albaniji iMakedoniji), kao i zna~ajno prisu-stvo ameri~kih snaga mogli bi ovuoblast pretvoriti u metu me|una-rodnog terorizma. Kombinacijaslabih institucija i jakih proameri-~kih ose}anja stvara potencijalnozapaljivu sredinu.

Mnoge zemlje u regionu jo{uvek imaju slabe dràvne institu-cije zbog ~ega su podlo`ne korup-ciji i organizovanom kriminalu.Pove}anje kapaciteta mehanizamaza kontrolu zakonodavne i izvr{nevlasti, kao i obezbe|ivanje funkci-onalnog i pouzdanog sudstva i in-stitucija bezbednosti smanji}eunutra{nje slabosti i pobolj{atiupravljanje.

Ob•joj!{b!vlmkv•jwbokfv!qpmjujlv!cf{cfeoptuj!!

Na osnovu Ustavnog okvira zaprivremenu samoupravu Kosova10

odre|en broj ovla{}enja i du`nosti“rezervisan” je za Specijalnog pred-stavnika Generalnog sekretara. Naj-zna~ajnija oblast iz koje su privre-mene institucije samouprave(PISG) isklju~ene, sa izuzetkom ne-kih ograni~enih ovla{}enja, odnosise na bezbednost. Prema formuli“rezervisanih ovla{}enja i du`nosti”Specijalni predstavnik je, u koordi-naciji sa kosovskim snagama(KFOR), odgovoran za sve funkcijekoje mogu da pripadaju domenuodbrane i bezbednosne spremno-sti. Od 2002. godine radi se na iz-gradnji kapaciteta u oblasti parla-mentarne kontrole institucija upra-ve. Tako|e, svedoci smo i po~etkauspostavljanja principa demokrat-skog upravljanja kao osnovnogpreduslova za odgovaraju}i prenosstruktura bezbednosti na Kosovo~im kona~ni status bude re{en.

Zakoni o demokratskoj kontrolisnaga bezbednosti i odbrane }e,nakon re{enja statusa, morati dabudu uskla|eni sa me|unarodnimpropisima i standardima EU, NA-TO pakta i OEBS. Novim okvirombi trebalo da bude jasno podelje-na odgovornost izme|u civilnihvlasti i organa bezbednosti. On bi,tako|e, trebalo da sadrì i odred-be o u~estvovanju policijskih i od-brambenih snaga u me|unarod-nim misijama.

Nedostatak odrìve privredepotkopava perspektivu razvoja Ko-sova. Posledica toga je visoka stopanezaposlenosti, {to predstavlja mo-`da najopasniju pojedina~nu dugo-


10 Propis UNMIK 2001/9, 21. 5. 2001. godine

ro~nu pretnju. Trajanje postoje}eekonomske situacije moglo bi dasmanji mogu}nosti Kosova da reagu-je na pretnje bezbednosti. Sve dokKosovo ne bude ekonomski i politi~-ki stabilno, ono }e morati da se osla-nja na zna~ajnu podr{ku donatora usektoru bezbednosti.

Stvaranje odbrambenih snaga Ko-sova (KDF) zavisi od kona~nog ras-pleta procesa re{avanja statusa Ko-sova. I pored toga, NATO i lokalniakteri ipak vode razgovore o stvara-nju i formatu budu}ih odbrambenihsnaga.

Formiranje odbrambenih snagaKosova verovatno }e morati da po~-ne ispo~etka. One bi trebalo da do-stignu broj od 2.500 pripadnika. Nji-hov mandat }e, po svemu sude}i, bi-ti ograni~en na neofanzivnu i mirov-nu podr{ku, kao i na reagovanje uslu~aju katastrofa. Dok ove snage nepostanu u potpunosti operative, bi}epod komandom NATO, pa se o~eku-je da }e ostvarivati punu interopera-bilnost.

Spoljna politika je, isto kao i ovla-{}enja u domenu bezbednosti, “re-zervisana” za Specijalnog predstavni-ka. On, me|utim, ima pravo da u vr-{enje ovih ovla{}enja uklju~i i izabra-ne funkcionere, {to se ve} doga|alou praksi. S obzirom na to da je suve-renitet nad teritorijom suspendovan,a da je UNMIK prvenstveno usredsre-|en na izvr{avanje zadataka unutra-{nje uprave, Kosovo nema zvani-~nuspoljnu politiku. To, me|utim, vladi-ne institucije nije spre~avalo da za-stupaju dobrosusedske odnose sa ze-mljama u regionu i da u tom smislu,u okviru svojih ograni~enih ovla{}e-nja, ulaù napore.

[tavi{e, institucije vlade i politi~-ke stranke su u velikoj meri saglasnesa tim da bi bliski odnosi sa NATO

paktom, EU i SAD trebalo da buduvisoko rangirani me|u prioritetima.Za vladine institucije spoljna politikaima dvostruki karakter. Na nju se, presvega, gleda kao na jedan od ispitakoje Kosovo mora da poloì da bidobilo status kome teì, a zatim i kaona instrument za pove}anje bezbed-nosti Kosova.

[blmkv•dj

Nere{en status Kosova podsti~enesigurnost i onemogu}ava postoja-nje normalnih odnosa u regionu, pr-venstveno izme|u Kosova i Srbije. Sobzirom na to da status Kosova uti~ena bezbednost regiona, on }e, kadabude kona~no re{en, obezbediti pre-laz sa konfrontacije na saradnju ipartnerstvo.

Angaòvanje me|unarodne za-jednice ima odlu~uju}u ulogu u for-miranju odnosa u regionu. Bi}e po-trebni i vreme i pomo} me|unarod-ne zajednice kako bi dràve regionarazvile sopstvene i odrìve sposob-nosti za re{avanje me|usobnih spo-rova i odràvanje normalnih odnosa.U tom smislu je dovr{avanje arhitek-ture bezbednosti Kosova, uz podr{kuNATO pakta i EU, presudno za bez-bednost Kosova i celog regiona.

S druge strane, dràve u regionusu, po{to im je cilj da postanu ~laniceEU i NATO, prirodno ograni~eneokvirom zajedni~ke spoljne i bez-bednosne politike EU i bezbednosnei odbrambene politike NATO pakta.Ovakav politi~ki trend u krajnjoj lini-ji smanjuje mogu}nost da zemlje uregionu vode nepredvidivu politikukoja bi izlazila iz pomenutog okviraNATO i EU.

G. Ljuljzim Pe~i (Lulzim Peci) jeizvr{ni direktor, a g. Ilir Dugoli (Ilir

Dugolli) {ef specijalnih istraìva~kihprojekata Kosovskog instituta za is-

traìvanje i razvoj politike (KIPRED)


S ve u~estaliji zahtevi kosovskihzvani~nika, ali i pojedinih stra-

nih analiti~ara da na Kosovu budeformirana vojska ve} duè vremeizazivaju opre~ne reakcije u javno-sti, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.Ove zahteve treba posmatrati usvetlu pregovora o budu}em statu-su ove oblasti, ali i u vi|enju vojskekao dokaza i nosioca dràvnog su-vereniteta. Mnogi smatraju, pre sve-ga u Pri{tini, da nema nikakvog raz-loga da, ako Kosovo nakon prego-vora o budu}em statusu bude dobi-lo nezavisnost, ne bude formiranavojska na Kosovu. Me|utim, nemoè se sa sigurno{}u re}i, ukolikoimamo u vidu istoriju sukoba naovom podru~ju, kao i eventualnunestabilnost koja bi mogla da nasta-ne nakon ishoda pregovora, da lina Kosovu treba formirati vojsku ilizadatak odbrane treba poveriti me-|unarodnim snagama.

Albanski lideri na Kosovu nepo-deljeno zahtevaju zaokruìvanje dr-àvnosti, pa samim tim i formiranjevojske. Za srpske politi~are, kakoone iz Beograda, tako i za lidere ko-sovskih Srba, formiranje vojske Ko-sova ne predstavlja ~ak ni predmetrazmatranja. Ovakav stav srpskihzvani~nika rezultat je odsustva bilokakve analize o potrebi formiranjavojske u ju`noj, zvani~no jo{ uvek,srpskoj pokrajini. To {to ne postojirazgovor o ovoj temi je, po mi{lje-nju autora ovog teksta, vrlo pogre-{no i upravo predstavlja razlog zbogkog ovoj temi treba posvetiti vi{epa`nje.

Formiranje vojske na Kosovu za-visi prevashodno od ishoda pregovo-ra o kona~nom statusu ove oblasti,odnosno od toga da li }e Kosovo po-stati nezavisno, da li }e nad njim bitiproduèn me|unarodni protektoratili }e ono mo`da ostati u sastavu Srbi-je. Ne bave}i se ovom sloènom pro-blematikom, u ovom tekstu }emo pr-vo predstaviti predloge relevantnihme|unarodnih organizacija za formi-ranje eventualne vojske Kosova, za-tim }emo sagledati od kojih postoje-}ih formacija bi ova vojska mogla bi-ti sastavljena, kao i koji bi bili najve}iizazovi sa kojima bi se ona susrela.

Lblp!tf!pqsbwebwbofpqipeoptu!gpsnjsbokb

wpktlf!Lptpwb

Rasprava o vojsci na Kosovu jepodstaknuta izve{tajem Me|unarod-ne krizne grupe, predstavljenom ujulu ove godine. Autori ovog izve{ta-ja, u kome je pretpostavljeno da }eKosovo uskoro ostvariti nezavisnost,dali su uputstva kosovskim instituci-jama, ali i me|unarodnim ~iniocimao tome kako bi trebalo formirati ko-sovsku vojsku. Precizno su predvi|e-ne sve faze ovog procesa – od pripre-manja me|unarodne zajednice, pre-ko stvaranja prelaznih kapaciteta zatransformaciju KZK u vojsku Kosova,pa do faze formiranja vojske i njenogpriklju~enja programu “Partnerstvoza mir”.1

Sli~nu preporuku nalazimo i udokumentu pod nazivom “Preispi-tivanje sektora unutra{nje bezbed-


1 Vidi: Vojska za Kosovo?. Izve{taj Me|unarodne krizne grupe br. 174, jul 2006.http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?id=4290&l=1 (preuzeto 17. 11. 2006)

Gpsnjsbokf!wpktlf!Lptpwb]ps}f!Qpqpwj~ UDK 327.56(497); 355.357(497.115); 323.1 (497.115)

nosti na Kosovu”, ~ije je stvaranjefinansirao Program za razvoj Ujedi-njenih nacija (UNDP). Ovaj izve{tajjo{ uvek nije zvani~no objavljen, alisu njegovi rezultati ve} prezentova-ni stru~noj javnosti. Autor ovog iz-ve{taja, britanski general EntoniVel~, polazi od stava da Kosovo tre-ba da ima sopstvene profesionalneodbrambene snage.

U oba izve{taja je kao argumentda na Kosovu treba da bude formi-rana vojska iznesena ~injenica dase formiranjem vojske na Kosovudoprinosi unutra{njoj stabilnostipokrajine i da bi time bila ostvarenadugoro~na demilitarizacija oveoblasti, kao i njena bezbednost.Ovim ~inom bile bi zadovoljene te-`nje ve}inskog stanovni{tva na Koso-vu da dobije sve simbole suverenite-ta, {to bi doprinelo smirivanju tenzija.Stavljanjem svih naoruànih formaci-ja pod zajedni~ku kontrolu novih in-stitucija demokratske vlade bila biobezbe|ena trajna stabilnost regije.Ovim ~inom do{lo bi i do demilitari-zacije regije, jer bi bio uspostavljenmonopol nad pravom na upotrebuoru`ja, te bi sve naoruàne grupacijebile stavljene van zakona. Na taj na-~in bilo bi spre~eno to da, nakon za-vr{etka ratnog konflikta, bude stvore-na jo{ jedna slaba dràva.2

Qsfemph!j{hmfeb!cvev~fwpktlf!Lptpwb

Oba izve{taja predlaù da budu-}a vojska Kosova bude sastavljenaod pripadnika Kosovskog za{titnogkorpusa. Procene o brojnom stanjukoje bi bilo poèljno i prihvatljivo

variraju i kre}u se izme|u dve i trihiljade vojnika, bez tenkova, te{keartiljerije, raketa zemlja-zemlja i avi-jacije. Brojno stanje budu}e vojskene}e prevazilaziti trenutan broj pri-padnika KZK. U aktivnom sastavuKZK ima upravo tri hiljade pripad-nika, a u rezervnom sastavu jo{ dvehiljade ljudi. Imaju}i u vidu predvi-|en brojni sastav i tip naoruànja,moè se re}i da eventualna kosov-ska vojska ne}e predstavljati ve}uopasnost za susedne zemlje.

Izve{taji sadrè i predlog daobuka kosovske vojske bude pove-rena NATO snagama. Me|unarod-na krizna grupa u svojim preporu-kama dodatno isti~e da “na zahtevVlade Kosova, vo|en predlogomre{enja kona~nog statusa, NATOtreba da zapo~ne namensku vojnuobuku, priklju~uju}i je Kancelarijikoordinatora KZK3: ta kancelarijatreba da bude preimenovana i daodgovara komandantu KFOR-a(COMKFOR) nakon povla~enja mi-sije UN“4. Me|unarodna krizna gru-pa tako|e predlaè i da osobljeKZK, Kancelarija za koordinaciju iNATO treba da u~estvuju u odabirupripadnika budu}e vojske. Ovaj iz-bor bio bi sproveden tako {to biNATO ima zavr{nu re~ o kandidati-ma, uzimaju}i pri tome u obzir bez-bednosnu proveru zasnovanu natestiranju, dosada{njem profesio-nalnom razvoju i li~nom dosijeukandidata.

Autori oba izve{taja preporu~u-ju i formiranje Ministarstva odbraneKosova, ali tek za nekoliko godinai pod nadzorom me|unarodne za-jednice. Tome bi prethodili usvaja-


2 Ibid.3 Koordinator KZK je lice koje imenuje me|unarodni predstavnik. On treba da bude

glavna osoba koja daje savete za politiku KZK i za prakti~na pitanja u vezi sa vojnim idisciplinskim aspektima, kao i kontakt osoba za koordinisanje pitanja izme|u KZK iKFOR. Vidi: http://www.iomkosovo.org/PhotoNews/PI/KPCT_Book_Serbian/ KPC_Serbian%20.pdf (preuzeto 17. 11. 2006)

4 Ibid.

nje bezbednosne strategije Kosovai budèta iz koga bi ministarstvomoglo biti finansirano.

Glavna misija budu}e vojske naKosovu treba da bude u~estvovanjeu me|unarodnim mirovnim misija-ma. Tako se ne bi duplirale funkci-je vojske i Kosovske policijske slu-`be koja se stara o bezbednosti ijavnom redu unutar same pokraji-ne. U okviru regionalne saradnje iu~estvovanja u mirovnim misijama,pripadnici vojske bi najpre moglida se bave poslovima kao {to je ra{-~i{}avanje terena od mina. Do ispu-njenja ove misije eventualne kosov-ske vojske ne}e naravno do}i svedok ona ne ispuni standarde po-trebne za u~lanjenje u program“Partnerstvo za mir”. Unutra{njebezbednosne zadatke kosovskevojske trebalo bi, prema mi{ljenjuMe|unarodne krizne grupe, strogoograni~iti. Ovi zadaci se ne bi mno-go razlikovali od sada{njih zadata-ka Kosovskog za{titnog korpusa –civilne za{tite, inènjerije i rekon-strukcije. Ove misije ukazuju na toda se mandat eventualne vojskeKosova ne}e u velikoj meri razliko-vati od mandata KZK. Jedina razli-ka je to {to }e vojska Kosova u~e-stvovati u mirovnim operacijama.Ovu ~injenicu kosovski zvani~niciisti~u kao dodatni argument kojimuveravaju me|unarodne aktere daje formiranje vojske neophodno.

Lptpwtlj!{b|ujuoj!lpsqvt

U oba pomenuta izve{taja stojida kosovska vojska treba da nasta-ne tako {to }e izrasti iz Kosovskogza{titnog korpusa. To je i glavnirazlog zbog koga bi valjalo razmo-triti ratno nasle|e ove organizaci-

je, njen mandat i organizacionustrukturu.

Formiranje Kosovskog za{titnogkorpusa je umnogome imalo funk-ciju demilitarizacije, razoruànja ireintegracije OVK.5 Borci OVK bilisu ohrabrivani da se prijave na kon-kurs za nove pripadnike KZK. Za-misao je bila da pripadnici ove for-macije budu stavljeni pod nadzorme|unarodne uprave, da budesmanjen broj naoruànih lica na te-

ritoriji pokrajine, kao i da oni kojiostanu pod oru`jem pro|u neop-hodnu obuku. Od 27 hiljada boracaOVK, koliko se pretpostavlja da ihje bilo, njih 17 hiljada se odazvaloovom pozivu, a od toga ih je tri hi-ljade primljeno.

Nakon konflikta iz 1999. godi-ne, jedan deo Oslobodila~ke vojskeKosova (OVK) transformisan je uKosovski za{titni korpus po uzoru nasécurité civile, francusku slu`bu civil-

BEZBEDNOST KOSOVA 3:

5 Vidi: Heinemann-Grüder, Andreas and Paes, Wolf-Chrisitian.2001. Wag the Dog:The Mobilization and Demobilization of Kosovo Liberation Army. Brief 20. BonnInternational Center for Conversion. http://www.bicc.de/publications/briefs/brief20/content.php (preuzeto 27. 10. 2006)

[bkfeop!v!njspwojn!njtjkbnbZa koju godinu, moglo bi

da se dogodi da se srpski ikosovski vojnici u okviruPartnerstva za mir zajednona|u u nekoj mirovnoj misijiu dalekom svetu. Nezamisli-vo? Mo`da, ali vest koja bi netako davno izazvala èstokusrpsku reakciju – da se hr-vatski kontingent vojne poli-cije uklju~io u sastav mirov-nih snaga na Kosovu – pro-{la je ovog utorka sasvim ne-prime}eno.

Dejan Anastasijevi}, Forsiranje vojske,Vreme, Beograd, 24. avgust 2006.

ne za{tite.6 Ovaj korpus je Ustavnimokvirom za Kosovo, koji je kosovskaskup{tina usvojila 2001. godine, ozna-~en kao “civilna organizacija za delo-vanje u hitnim slu~ajevima, koja naKosovu sprovodi zadatke hitnog rea-govanja u slu~aju katastrofa kako biza{titila stanovni{tvo u vanrednim situ-acijama i pruà humanitarnu pomo}”7.

Ideja o stvaranju kosovske vojskestara je isto koliko i ideja o nezavisno-sti. Pripadnici KZK, a posebno njen pr-vi komandant i sada{nji kosovski pre-mijer Agim eku, nisu nikada krili svo-ju te`nju da iz sastava ove formacije iz-nedre budu}u vojsku nezavisnog Ko-sova. Iako se u Ustavnom okviru iz2001. godine o KZK govori kao o ne-koj vrsti civilne za{tite, postoji doku-ment koji ovaj korpus pominje u kon-tekstu sa osnivanjem budu}e vojskeKosova. To je dokument pod nazivom“Sprovo|enje demilitarizacije i tran-sformacije OVK” koji su, par dana pozavr{etku ratnih dejstava, komandantiOVK podneli KFOR i koji je prihva}enbez zamerki. U ovom dokumentu jepredvi|ena mogu}nost formiranja voj-ske Kosova po uzoru na ameri~ku Na-cionalnu gardu8. Mo`da je to i razlogzbog koga je naziv za KZK na alban-skom Trupat Mbrojtese te Kosoves, {tose moè prevesti i kao Kosovski od-brambeni korpus.

\ub!•flb!fwfouvbmovwpktlv!Lptpwb@

U daljem tekstu bavi}emo seupravo problemima koji }e predsta-

vljati glavni izazov eventualnoj vojsciKosova. Prvi krug problema je ~istoorganizacioni. Komandna strukturabi, u odnosu na trenutnu komandnustrukturu KZK koja se jo{ uvek bazirana doktrini teritorijalne odbrane9, mo-rala da bude promenjena. Ovu dok-trinu je KZK, a pre njega OVK, nasle-dio s obzirom na to da su neki od ko-mandanata bili aktivni oficiri nekada-{nje JNA. Me|utim, ova doktrina neodgovara modernoj vojsci dana{njice,pre svega zbog izmenjenih bezbed-nosnih izazova, rizika i pretnji u regi-onu, i stoga je i Vojska Srbije odbaci-la. Pored toga, komandnom kadru sa-da{njeg KZK nedostaje znanje o mo-dernim metodama upravljanja voj-skom, zbog ~ega on jo{ uvek zavisiod me|unarodne pomo}i.

Jo{ jedan od problema koji odli-kuje dana{nji KZK, a koji bi morao dabude re{en pre stvaranja vojske Ko-sova, ti~e se takozvane obrnute ko-mandne piramide. Naime, u sastavuKZK nalazi se veliki broj oficira kojiimaju visoke ~inove, a ne postoji do-voljan broj srednjeg i nièg koman-dnog kadra. Ova ~injenica moè bitiobja{njena velikim brojem oficira ko-ji imaju “ratne zasluge”. Me|utim,ovakvo stanje zbog premalog brojaizvr{ilaca, a prevelikog broja koman-danata moè da onemogu}i efikasnofunkcionisanje vojske.

U komandovanju eventualnomvojskom veliki problem moè dapredstavlja lojalnost klanovskoj pri-padnosti njenih ~lanova, koja igra ve-oma veliku ulogu na Kosovu.10 Dokle


6 Ibid.7 Ustavni okvir za Kosovo iz 2001. godine, http://www.unmikonline.org/pub/

misc/FrameworkPocket_SRB_Dec2002.pdf (preuzeto 17. 11. 2006)8 Undertaking of Demilitarization and Transformation by the UCK, ^lan 25a, jun 1999.

godine. www.nato.int/kfor/kfor/documents/uck.htm, (preuzeto 17. 11. 2006)9 Vidi: Petersen, Erik. 2005. The Kosovo Protection Corps in Search of a Future. Field

Notes. Groningen: Centre for European Security Studies.

http://www.cess.org/publications/occasionals/pdfs/occasionals1.pdf (preuzeto 7. 112006)

10 Ibid.

god se poslu{nost klanovskom vo-|i nalazi ispred poslu{nosti jedin-stvenoj vojnoj komandi, ne moèbiti govora o efikasnoj i organizo-vanoj vojsci. Poseban problempredstavlja i sukobljenost pojedi-nih plemenskih zajednica, koja is-klju~uje svaki oblik koordinisanesaradnje i uspostavljanja lanca ko-mandovanja, ali i preuzimanja od-govornosti.

U tesnoj vezi sa problemomklanovske podeljenosti je i problempostojanja velikog broja ilegalnogoru`ja na teritoriji Kosova. Borbaprotiv srpskog ugnjetavanja je, poalbanskim izvorima, razlog postoja-nja brojnog neprijavljenog oru`ja~ije poreklo ne moè biti utvr|eno.Me|utim, pro{lo je vi{e od sedamgodina otkako je poslednji pripad-nik srpskih oruànih snaga napu-stio pokrajinu, a problem nelegal-nog oru`ja nije re{en. Prema izve-{taju Centra za kontrolu lakog nao-ruànja u Jugoisto~noj Evropi, naKosovu se u junu ove godine u ne-legalnom posedu civila nalazilo317.000 komada oru`ja.11 Dosada-{nje akcije prikupljanja ilegalnogoru`ja nisu dale zna~ajnijih rezulta-ta. Da bi bile formirane oruànesnage koje jedine imaju monopolnad upotrebom sile, neophodno jeda ovaj veliki problem bude {to prere{en, odnosno da broj ilegalnogoru`ja bude sveden na dru{tvenoprihvatljivu meru. Kao argumentkoji govori u prilog formiranja voj-ske Kosova, u ranije pomenutim iz-ve{tajima isti~e se ~injenica da bioruàne snage verovatno doprinelerazoruànju stanovni{tva na Koso-vu. Istina je me|utim, da }e do togamo}i da do|e tek po okon~anjupregovora o statusu Kosova, jer

biv{i borci OVK nisu spremni dapredaju svoje oru`je sve dok ne bu-du sigurni da oruàna borba zaostvarenje nezavisnosti ne}e vi{ebiti potrebna.

Ofeptububl!lpouspmf

Veliki problem koji do sada nijere{en predstavlja nedostatak demo-kratske civilne kontrole nad oruà-nim snagama na Kosovu. Privreme-ni organi vlasti na Kosovu nemajuformalno ovla{}enje da vr{e kon-trolu nad KZK. [tavi{e, i privreme-na kosovska vlada i KZK su podkontrolom specijalnog predstavni-ka Generalnog sekretara UN. Nefunkcioni{e ni parlamentarni nad-zor – jo{ jedna od poluga demo-kratske civilne kontrole. Skup{tin-ski odbor za vanrednu pripravnostu odre|enoj meri nadzire KZK, alion nema formalnih nadle`nosti.Njegova uloga svedena je na nad-gledanje plana delovanja i zadatakaKZK. Ukoliko bi Kosovo dobilo ne-zavisnost, ovaj problem bi najvero-vatnije bio re{en. Bili bi usposta-vljeni izabrani organi vlasti, koji bibili nadle`ni da sprovode kontrolui komanduju vojskom. Pored ovihrazloga, me|unarodni zvani~niciskepti~ni su i zbog namera privre-menih vlasti na Kosovu da kontroli-{u KZK, kao i zbog te`nje svih poli-ti~kih partija da ovu formaciju stavepod svoju kontrolu i da je koriste ume|usobnoj borbi. Zbog toga me-|unarodni zvani~nici i oklevaju dave}i deo ovla{}enja prenesu na or-gane privremene administracije.12

Osim toga {to nema dovoljnonadle`nosti za demokratsku civilnukontrolu oruànih snaga, na Koso-vu danas nema ni kapaciteta koji bi


11 SALW Survey of Kosovo. SEESAC. September 2006.http://www.seesac.org/reports/KOSOVO.pdf (preuzeto 7. 11. 2006)

12 Vidi: Petersen, Erik. 2005. The Kosovo Protection Corps in Search of a Future.Field Notes. Groningen: Centre for European Security Studies

http://www.cess.org/publications/occasionals/pdfs/occasionals1.pdf (preuzeto 7.11. 2006.)

13 Ibid.

mogli uspe{no da sprovedu ova-kvu vrstu kontrole. Dodatan pro-blem predstavlja nestru~nost sa-mih ~lanova skup{tinskih odbora,kojima nedostaje znanja o tomekako da sprovode efikasnu kon-trolu nad KZK.13 U pokrajini danasnije dovoljno razvijena ni stru~najavnost koja bi se mogla baviti pro-blemima bezbednosti. Debata oovoj temi skoro da ne postoji, amediji za to nemaju dovoljnostru~nosti i nalaze se pod sna`nimpoliti~kim uticajem. Retke su eks-pertske grupe, kao {to je institutKipred, koje bi aktivno mogle dase uklju~e u analizu ove teme. Da-ljim razvojem NVO sektora bila bistvorena mogu}ost da debata obezbednosnim temama bude pro-{irena, ali i mogu}nost da ovaj sek-tor aktivno u~estvuje u kreiranjupolitike bezbednosti.14

Postoji sumnja povodom toga dabi budu}a kosovska vojska mogla dao~uva makar i prividnu multieti~nost.Prvo, zato {to KZK nije ispunio propi-sani uslov da deset odsto njegovogsastava ~ine pripadnici nacionalnihmanjina. Od tri hiljade aktivnih pri-padnika korpusa samo njih 36 su srp-ske nacionalnosti.15

Drugo, verovatno je da bi dobardeo preostalih Srba napustio teritorijuKosova ukoliko bi bila progla{enanezavisnost. KZK nije uspeo da isko-reni mi{ljenje da je to, u stvari, OVK udrugim uniformama, a verovatno }e

ga naslediti i kosovska vojska. Tomedoprinose i zvani~nici pojedinihme|unarodnih organizacija koji tvr-de da ~lanovi KZK odràvaju bliskeveze sa pobunjeni~kim grupama najugu Srbije i u Makedoniji. Oni timepoja~avaju utisak da se srpsko sta-novni{tvo ne moè pouzdati u to da}e im zvani~ne institucije na Kosovupruìti za{titu.16

Ve} pomenuti izve{taj o Preispiti-vanju sektora unutra{nje bezbedno-sti, koji se smatra klju~nim za dalji raz-voj sektora bezbednosti na Kosovu,preporu~io je formiranje vojske Koso-va. S obzirom na to da Rezolucija1244 trenutno ne dozvoljava formira-nje vojske, moè se pretpostaviti da}e do njenog formiranja do}i odmahposle dono{enja odluke o kona~nomstatusu Kosova, naravno, ukolikotom odlukom bude progla{ena nje-gova nezavisnost. Izvesno je, tako|e,da }e ta vojska biti pod strogom kon-trolom snaga NATO, pre svega zbogobazrivosti me|unarodnih zvani~ni-ka, koji su potpuno svesni teìne oveproblematike. Imaju}i u vidu to da jeformiranje vojske na Kosovu nepri-hvatljivo za srpsku stranu, moè sedesiti da budu}a oruàna formacijane}e nositi naziv vojska, ali }e defini-tivno imati mandat jedne vojske. Me-|utim, kao {to kaè Erik Petersen, ni-je bitna etiketa, nego mandat.17



13 Ibid.14 Ibid.15 Ibid.16 Vidi: Heinemann-Grüder, Andreas and Paes, Wolf-Chrisitian. 2001. Wag the Dog:

The Mobilization and Demobilization of Kosovo Liberation Army. Brief 20. BonnInternational Center for Conversion. http://www.bicc.de/publications/briefs/brief20/content.php (preuzeto 27. 10. 2006)

17 Vidi: Petersen, Erik. 2005. The Kosovo Protection Corps in Search of a Future.Field Notes. Groningen: Centre for European Security Studies. http://www.cess.org/publications/occasionals/pdfs/occasionals1.pdf (preuzeto 7. 11. 2006.)

Ostali korisni izvori:

- Zvani~ni veb-sajt KFOR: http://www.nato.int/kfor/kfor/ kpc/stmt_principles.htm- Zvani~ni veb-sajt UNMIK: http://www.unmikonline.org/1styear/kpcorps.htm

K ako zami{ljate prose~nog stanov-nika Kosova albanske nacional-

nosti Va{eg uzrasta? Da li moète dazamislite da je to osoba koja je zgo-dna, inteligentna, iskrena, prijatna, mi-roljubiva i osoba koja ima isti hobi kaoi Vi? Da li smatrate da je mogu}e to daSrbi i Albanci na Kosovu rade u istimfirmama, le~e se kod istih lekara, izla-ze u iste restorane, a da njihova decaidu u ista obdani{ta i {kole? Da li bisteimali poverenje u pripadnika oruà-nih snaga albanske nacionalnosti?

Do odgovora na neka od ovih pi-tanja moè se do}i istraìvanjem etni-~kih stereotipa. U poslednjih desetakgodina izvedeno je vi{e istraìvanjame|uetni~kih odnosa ~iji su izraz et-ni~ki stereotipi, ali stereotipi nisu do-vo|eni u vezu sa percepcijom bez-bednosti. Stoga }emo, na osnovu re-zultata nekoliko istraìvanja vr{enihna uzorku gra|ana Srbije i Kosova,poku{ati da saznamo da li i na koji na-~in etni~ki stereotipi uti~u na percep-ciju bezbednosti gra|ana na Kosovu.Ograni~i}emo se na odnose Srba i Al-banaca, po{to se ve}ina drugih etni-~kih zajednica relativno uspe{no inte-gri{e u ve}inski albansko dru{tvo.1Pored Srba, sa netrpeljivim reakcijamalokalne zajednice2 suo~avaju se i Ro-mi, ali se, usled ograni~enog obimaovog teksta, ne}emo baviti analizomnjihovog poloàja. U tekstu }emo naj-

pre predstaviti i kratko prokomentari-sati nalaze istraìvanja o stereotipimana Kosovu i u Srbiji. Potom }emo pri-kazati kako stereotipi uti~u na razlikeu percepciji li~ne bezbednosti kod Sr-ba i Albanaca na Kosovu.

Fuoj•lj!tufsfpujqjhsb}bob!Lptpwb

Etni~ki stereotipi predstavljaju re-lativno upro{}eno i rigidno shvatanjeo karakteristikama pripadnika pojedi-nih naroda.3 Formiraju se bez obzirana to da li postoji komunikacija sa du-gim nacijama. Etni~ki stereotipi mogubiti manje ili vi{e odre|eni i manje ilivi{e rasprostranjeni. Dodajmo tome ito da se etni~ki stereotipi te{ko menja-ju zbog toga {to su zasi}eni emocija-ma. Istraìvanja sadràja, forme i ras-prostranjenosti etni~kih stereotipamogu pruìti potpuniji uvid u napeteodnose me|u narodima. Postoji ne-koliko teorijskih obja{njenja o funkcijistereotipa. Prema jednom, stereotipisu generalizacije korisne za ocenjiva-nje razli~itih pojava u sloènom i stal-no promenljivom okruènju, dok pre-ma drugom one sluè kao opravdanjena{eg neprijateljskog odnosa premapojedinim grupama.4

Prema nalazima istraìvanja jav-nog mnjenja Kosova i Metohije, kojeje 1997. godine izveo Forum za etni-

IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE 44

1 Krasniqi, Genc. 2006. Security and Democracy in South Eastern Europe: NationalAssessment for Kosovo. KIPRED, http//: kipred.net (preuzeto 9. 11. 2006).

2 Isto3 Rot, Nikola 1994. Osnovi socijalne psihologije, deveto izdanje. Beograd: Zavod za

ud`benike i nastavna sredstva. str 400.4 Isto, str. 401

Fuoj•lj!tufsfpujqj!lbp!qsfqsflbcf{cfeoptuj!ob!Lptpwv[psbob!Bubobtpwj~ UDK 316.356.4: 316.647.8(4697.115)

~ke odnose iz Beograda u saradnji saInstitutom za filozofiju i sociologiju uPri{tini, i Srbi i Albanci na Kosovu pri-pisuju vlastitom narodu isklju~ivo po-zitivne (poèljne) osobine, a pripadni-cima drugog naroda isklju~ivo nega-tivne (nepoèljne) osobine.5 Obemagrupama je zajedni~ko to da jednadrugu posmatraju u pojednostavlje-nim kategorijama i sigurno onako ka-ko svaka od njih ne bi elela da nju vi-de drugi. Stereotipi ujedno odslikava-ju etni~ke tenzije koje postoje izme|uSrba i Albanaca. Prilikom opisivanjaSrba u ovom istraìvanju Albanci sukoristili samo 7% pozitivnih i 93% ne-gativnih osobina, a Srbi su Albancimapripisivali 32% pozitivnih i 68% nega-tivnih osobina.

Za stereotipe je karakteristi~no toda opstaju uprkos podacima i ~inje-nicama koje su u suprotnosti sa nji-hovim sadràjem. U prilog trajnostiste-reotipa govore i rezultati istraì-vanja pod nazivom „Zajedni~kaevropska vizija: slobodno kretanjeroba i ljudi na Kosovu i u Srbiji“, ko-je su 2005. godine sproveli EPUS uuòj Srbiji i KIPRED na Kosovu. Pre-

ma rezultatima ovog istraìvanja 84%kosovskih Albanaca smatra da su Srbiopasni, dok 67% Srba smatra da sukosovski Albanci opasni.8

Qfsdfqdjkb!cf{cfeoptuj!Tscbj!Bmcbobdb!ob!Lptpwv

Etni~ka podeljenost dru{tva naKosovu i stereotipi koji su njihov izrazuti~u na to da Srbi i Albanci razli~itopercipiraju bezbednost. Ubedljiva ve-}ina Srba – 90,8% se, za razliku od32,1% Albanaca, na Kosovu ose}a ne-bezbedno van sopstvene ku}e.9 Pre-ma rezultatima „Preispitivanja sektoraunutra{nje bezbednosti na Kosovu“10

etni~ko nasilje kao bezbednosnu pret-nju vidi 20% Srba i pet puta manje Al-banaca na Kosovu.11 Prilikom tuma-~enja razlika moramo uzeti u obzir i~injenicu da se, prema tradicionalnomshvatanju bezbednosti, one grupe ko-je su na jednoj teritoriji malobrojnijeose}aju manje bezbedno od grupakoje predstavljaju ve}inu. Postojanjeetni~kih stereotipa sa negativnimpredznakom, u ovom slu~aju kod Sr-

45 IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE

Ubcfmb!2!Tufsfpujqj!Tscb

qsfnb!Bmcbodjnb7

Ubcfmb!3!Tufsfpujqj!Bmcbobdb!qsf.

nb!Tscjnb8

etni~ke osobine %

5 Mihajlovi}, Sre}ko. 1998. Etni~ki stereotipi i heterostereotipi na Kosovu .Sociologija. LX, 3: 411-426.

6 Isto, str. 4207 Isto, str. 4208 Zajedni~ka evropska vizija: slobodno kretanje roba i ljudi na Kosovu i u Srbiji.

2005. Freedom House, EPuS, KIPRED, http://www.emins.org/projekti/istrazivacki/slo-boda/index.htm (preuzeto 09. 11. 2006).

9 Izve{taj ranog upozoravanja, Kosovo, Izve{taj br. 13, januar-jun 2006, UNDP naKosovu, str. 27, www.kosovo.undp.org/publications/ews13/ewr13_srb.pdf, str. 39(preuzeto 9. 11. 2006).

10“Preispitivanje sektora unutra{nje bezbednosti na Kosovu” je proces koji je jo{ utoku a ~iji je cilj da na osnovu uvida u potrebe svih zainteresovanih strana na Kosovuproizvede plan razvoja sektora bezbednosti koji }e garantovati bezbednost svimgra|anima Kosova.”

11 Internal Security Sector Review in Kosovo, ppt presentation

ba prema Albancima, dodatno uti~ena to da etni~ko nasilje bude smatra-no zna~ajnom pretnjom po li~nu i jav-nu bezbednost. Zbog toga {to ~inemanje od desetine ukupnog stanovni-{tva, a prema Albancima koji ~ine ve-}inu imaju negativne stereotipe, Srbise ose}aju nebezbedno. Neintegrisa-nost u politi~ki ìvot na Kosovu vero-vatno dodatno doprinosi tome da seSrbi na Kosovu ose}aju nebezbedno.

Kod oba naroda su verovatno jo{uvek sveà se}anja na me|usobnonasilje, koje je predstavljalo glavnu ka-rakteristiku uzajamnih odnosa posled-njih decenija. Napetost izme|u Srba iAlbanaca, koje izraz nalazi u stereoti-pima, moè dovesti i do toga da Srbina Kosovu pove}anje svoje bezbed-nosti vide u samoodbrani i daljem na-oruàvanju, {to bi predstavljalo doda-tnu pretnju za bezbednost Kosova.Okolnost da institucije na Kosovu ne-maju dovoljno kapaciteta da se nosesa etni~kim tenzijama koje su se razvi-jale decenijama predstavlja dodatnuprepreku o~uvanju bezbednosti naKosovu.

Pqbtoptu!pe!qpmjuj{bdjkffuoj•lji!tufsfpujqb

Politi~ka elita politizacijom etni-~kih stereotipa moè dodatno uticatina produbljivanje etni~kih tenzija.Glavne aktere koji uti~u na oblikova-nje odnosa izme|u Srba i Albanaca naKosovu ~ine politi~ka elita Albanaca,politi~ka elita Srba na Kosovu i politi~-ka elita Srba iz uè Srbije. Predstavnicisrpske manjine ne u~estvuju aktivno upoliti~kom ìvotu Kosova, a etni~ketenzije izme|u Srba i Albanaca razvija-ju se na relaciji Beograd – Albanci uPri{tini. Rezultati istraìvanja javnogmnjenja sprovedenog u okviru “Izve-{taja ranog upozoravanja Kosovo br.13” Programa za razvoj Ujedinjenihnacija na Kosovu dodatno potvr|ujuto da stav srpskih lidera na Kosovu ne

uti~e na tenzije u me|uetni~kim od-nosima (Tabela 3).12 Stoga }emo de-taljnije obrazloìti to kakvu ulogu srp-ske i albanske politi~ke elite imaju upolitizaciji negativnih stereotipa.

Politi~ka elita u Srbiji svaki zna~aj-niji doga|aj u politi~kom ìvotu Srbije(npr. usvajanje Ustava Republike Srbi-je, prijem u program “Partnerstvo zamir”, itd.) tuma~i u kontekstu re{ava-nja statusa Kosova. Pri tome, interpre-tacija srpske elite nosi sna`nu porukuo teritorijalnoj nedeljivosti Srbije. U iz-javama politi~ara Srbije koje se odno-se na status Kosova u poslednjih godi-nu dana mogu se sresti i ekstremni

stavovi o tome da bi progla{enje neza-visnosti Kosova zna~ilo okupaciju de-la teritorije Srbije. âk se najavljuje imogu}nost da se Kosovo brani svimsredstvima, uklju~uju}i i vojna.13 Ne-poverenje koje postoji me|u gra|ani-ma Srbije i {irenje predrasuda i stereo-tipa dodatno podsti~u stavovi ~lanovaVlade Srbije, kojima se omalovaàvajualbanska strana i specijalni izaslanikUN u pregovorima o kona~nom statu-su Kosova.14 Kada govori o stranamau pregovorima, srpska politi~ka elita


12 Izve{taj ranog upozoravanja, Kosovo, Izve{taj br.13, januar–jun 2006, UNDP naKosovu, str. 27, www.kosovo.undp.org/publications/ews13/ewr13_srb.pdf (preuzeto11. 11. 2006)

13 http://www.b92.net/info/vesti14 detaljnije:http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=

12&nav_category=11&nav_id=219626&fs=1,http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=03&dd=22&nav_category=11&nav_id=192328&fs=1

ne razmatra racionalno potrebe, in-terese i probleme sa kojima se onesuo~avaju, a prilikom komunikacije~esto koristi emocijama obojene poj-move. Na ovaj na~in elita podsti~estvaranje crno-bele slike o drugojstrani i produbljuje stereotipe. UticajBeograda, prema percepciji ispitani-ka albanske nacionalnosti, zauzimaprvo mesto na listi faktora koji izazi-vaju napete odnose izme|u Srba iAlbanaca na Kosovu (Tabela 3).15

Stav kosovske politi~ke elite naj-kra}e moè biti iskazan re~ima kosov-ske vlade – „Srbi na Kosovu da, Koso-vo u Srbiji nikako“. Kosovska politi~kaelita smatra da institucije u Srbiji nema-ju nadle`nost da odlu~uju o sudbinigra|ana Kosova. Lokalno srpsko sta-novni{tvo od toga {to su osnovane pri-vremene institucije na Kosovu nijeosetilo pobolj{anje uslova svakodnev-nog ìvota. Stoga izjave albanske eliteo tome kako postoji spremnost da bu-de pobolj{ana komunikacija sa srp-skom manjinom, kao i kvalitet njenogsvakodnevnog ìvota ostaju na dekla-rativnom nivou. Albanska politi~ka eli-ta govori o Kosovu kao o demokrat-skom i tolerantnom dru{tvu, koje }egarantovati slobodu, jednakost i eko-nomski razvoj svim gra|anima. Posto-janje nepoverenja me|u manjinama i

ose}aj ugroènosti podsti~u izjave do-nosilaca politi~kih odluka, u kojima seotvara mogu}nost da kosovski parla-ment, u slu~aju da predlog specijalnogizaslanika UN ne bude u skladu sa te-`njama albanske ve}ine, jednostranoproglasi nezavisnost Kosova. Kakopredstavnici Srba na Kosovu ne u~e-stvuju u radu privremenih institucijana Kosovu, jednostrano progla{enjebi dodatno isklju~ilo njihov glas uprocesu odre|ivanja budu}eg statu-sa Kosova. Izjave albanske politi~keelite o jednostranim akcijama poru-~uju Srbima na Kosovu, ali i Srbima uSrbiji, da se njihove potrebe, interesii problemi ne uvaàvaju, {to dodat-no produbljuje nepoverenje i stereo-tipe koji postoje prema Albancimakao narodu. Ispitanici srpske nacio-nalnosti na Kosovu su tokom ispiti-vanja javnog mnjenja (izme|u 2004.i 2006. godine) stav albanskih lideranavodili kao faktor koji najzna~ajnijeuti~e na napete odnose izme|u Srbai Albanaca (Tabela 3).17

J{hmfej!{b!nfokbokffuoj•lji!tufsfpujqb!

Smanjenje procenta ispitanika kojiocenjuju da su me|uetni~ki odnosi naKosovu napeti upu}uje na pretpostav-


Ubcfmb!4!Gblupsj!lpkj!j{b{jwbkv!obqfuf!peoptfj{nf}v!Tscb!j!Bmcbobdb27

15 Izve{taj ranog upozoravanja, Kosovo, Izve{taj br.13, januar–jun 2006, str. 2716 Isto17 Isto

ku da postoji potencijal za promenustereotipa, ali i tenzija izme|u Srba i Al-banaca. Me|u ispitanicima albanskenacionalnosti pad procenta je poste-pen, dok se me|u ispitanicima srpskenacionalnosti procenat prepolovio uposlednjih godinu dana (Grafikon 1).18

U prilog tezi da bi rad na menjanju et-ni~kih stereotipa trebalo da bude jedanod prioriteta na Kosovu govore i poda-ci da skoro polovina Srba na Kosovukao najve}u pretnju stabilnosti vidi da-lje pogor{anje me|uetni~kih odnosa.19

Sociopoliti~ke promene tako|euti~u na promenu stereotipa. Premanalazima istraìva~a univerziteta u Be-ogradu i Novom Sadu, demokratskepromene u Srbiji nakon 2000. godineuticale su na to da bude smanjeno is-poljavanje autoritarnosti i etnocentri-zma, ali je ostalo otvoreno pitanje da lije do{lo do su{tinske promene vred-nosnog sistema ili je u pitanju samo is-poljavanje socijalno poèljnih stavo-va.21 Bez obzira na ograni~enja, ovinalazi ukazuju na to da politi~ka elitapromenom diskursa moè dati po~e-tan impuls promeni negativnih etni~-kih stereotipa. Kad su u pitanju kon-kretno odnosi izme|u Srba i Albanacana Kosovu, politi~ka elita bi na prome-nu negativnih stereotipa mogla uticati

napu{tanjem logike gubitnika i pobed-nika u vezi sa statusom Kosova, kao ipoku{ajem da probleme sagleda izugla druge strane. U tom smislu trebapo~eti od usagla{avanja razli~itih po-gleda koji se odnose na svakodnevnofunkcionisanje gra|ana Kosova. Posti-zanje kompromisa povodom pitanjakoja su manje ambiciozna od pitanjabudu}eg statusa Kosova sigurno }epove}ati uzajamno poverenje i utica-ti na uspe{nije re{avanje komplek-snijih pitanja. Empirijska istraìvanjapruàju dodatne dokaze o tome dapromena me|unacionalnih odnosa,tj. pobolj{anje ili pogor{anje odnosame|u grupama moè uticati na pro-menu etni~kih stereotipa.22 Promenastereotipa, tj. promena stava da smo„mi“ dobri, a „oni“ lo{i sigurno }e uti-cati na to da Srbi i Albanci prestanuda pretnju za opstanak sopstvene za-jednice vide jedni u drugima. U tomslu~aju }e biti mogu}e pove}ati ose-}aj li~ne bezbednosti i Srba i Albana-ca na Kosovu, ali i Srba i Albanaca uSrbiji. U suprotnom, ukoliko se poje-dine grupe ose}aju nebezbedno, ne-}e biti mogu}e pove}ati bezbednostgra|ana Kosova u celini.



Hsbgjlpo!2!Tmbhbokf!jtqjubojlb!tb!uwseokpn!“�Peoptj!j{nf}v!Tscb

j!Bmcbobdb!kftv!obqfuj!j!obtubwj~f!eb cvev!obqfuj“� �31

18 Isto19 Isto20 Isto21 Biro, M., Mihi}, V., Milin, P., Logar S. 2002. Did socio-political changes in Serbia

change the level of authoritarianism and ethnocentrism of citizens? Psihologija. Vol.35, No 1-2, pp. 37-47

22 Rot, Nikola: 1994. Osnovi socijalne psihologije, deveto izdanje. Beograd: Zavodza ud`benike i nastavna sredstva, str. 405

“Srpski ministar odbrane Agimêku je danas u Beogradu poloìovenac na grob Neznanog junaka“.Da li moète da zamislite da u novi-nama ugledate ovakav naslov? Su-de}i po istraìvanjima javnog mnje-nja koje je sproveo CeSID, ni gra|a-ni Srbije nisu skloni tome da prihva-te ovakvu sliku.

Da li je i koliko je gra|anima Sr-bije stalo do Kosova? [ta, u najbo-ljem slu~aju, podrazumeva vra}anjeKosova pod okrilje Srbije? Da li Srbi-ja zna koje su posledice te reinte-gracije i ako zna, {ta je sposobna dauradi da bi ih predupredila? U anali-zi koja sledi ne}emo se baviti pita-njima rata na Kosovu, zlo~inima ko-ji su tada po~injeni na obe strane,niti pravnim statusom Kosova i Me-tohije. Namera nam je da razmotri-mo kakve bi bile posledice ukolikobi Kosovo ostalo u okvirima Srbije.Vlada Srbije nema nikakvu dugo-ro~nu strategiju vezanu za Kosovo.Kada se u Srbiji govori o Kosovu,koriste se razne metafore, kao {toje, na primer, metafora „najskupljasrpska re~“, pri ~emu se misli na te-ritoriju, a ne na ljude koji ìve nanjoj, odnosno ne govori se o tome{ta ~ini ìvot na Kosovu. Podaci iznekoliko razli~itih istraìvanja1

ukazuju na to kakve bi bile politi~-ke, ekonomske i bezbednosne po-sledice ukoliko bi Kosovo i Meto-hija ostali u sastavu Srbije. O tim seproblemima u srpskom dru{tvu negovori.

J{nf}v!afmkb!j!nphv~optuj

Pitanje statusa Kosova danas se re-{ava na nivou doma}ih i me|unarod-nih institucija, odnosno pregovorimakoji se vode izme|u politi~kih elita,dok stavovi gra|ana mogu samo do-nekle da usmere njihovo delovanje.Tuma~enjem podataka iz nekoliko is-traìvanja, direktno ili indirektno veza-nih za problem Kosova, moè se do}ido zaklju~ka da su kapaciteti Srbijepotrebni za reintegraciju Kosovaskromni. Neka od tih istraìvanjasproveo je CeSID2 u avgustu i septem-bru 2006. godine. Analiziranjem sta-vova javnosti, posebno etni~ke distan-ce, moèmo uo~iti i donekle progno-zirati delatni potencijal gra|ana Srbije.U konkretnom slu~aju delatni poten-cijal }emo definisati kao mogu}nostkolektivne akcije usmerene ka kreira-nju preduslova za zajedni~ki ìvot.

U upitniku su gra|anima posta-vljena pitanja o èljenom i o o~ekiva-nom statusu Kosova. Kao {to se vidina grafikonu, postoji velika razlika iz-me|u èlja i o~ekivanja ispitanika.Najve}e razlike ispoljavaju se u stavo-vima o najradikalnijim re{enjima – ne-zavisnost Kosova i Kosovo kao auto-nomna regija u Srbiji. Najmanja odstu-panja (izme|u ~etiri i pet procenata) urezultatima izme|u poèljnog i o~eki-vanog zabeleèna su kod onih ispita-nika koji su za odràvanje sada{njegstanja ili kod onih koji su za podeluKosova na srpski i albanski deo Me-|unarodni protektorat predstavlja pri-vremeno re{enje, pa samim tim i odr-


1Videti navedenu literaturu i fusnote.2 Istraìvanje javnog mnjenja Srbije, leto 2006. godine, CESID, Beograd, septembar 2006.

godine. http://www.cesid.org/articles/download/files/Izvestaj,%20istrazivanje%20javnogmn-jenja,%20septembar%2006..doc?id=28 (15. 11. 2006.)

Istraìvanje je izvedeno na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, na uzorku od 1.634 puno-letnih gra|ana.

Lbqbdjufuj!Tscjkf!{b!sfjoufhsbdjkv!Lptpwb!j!NfupijkfNbslp!Njmp|fwj~ UDK 323.174 (497.115); 32.019.52(497.11)

àvanje sada{njeg stanja u nedogledpredstavlja nerealnu opciju. Ve}inaispitanika, ~ak 58% njih, najvi{e èlida vidi Kosovo kao regiju unutar Sr-bije, dok svega 12% ispitanika i o~e-kuje takvo re{enje. Sli~na odstupanjanalaze se i na drugom kraju skale.Prilikom izja{njavanja ispitanika onezavisnosti Kosova, uo~ena razlikaizme|u èlja i o~ekivanja iznosi 30%.Gra|ani su svesni da je najverovatni-ji ishod pregovora dono{enje odlukeo nezavisnom Kosovu. Me|utim, nji-hove èlje, koje su dijametralno su-protne percepciji o~ekivanog isho-da, mogu iskoristiti politi~ki akteri dabi gra|ane mobilisali u korist svojihpoliti~kih ciljeva. Naime, ukolikoznamo da su u jeku predizbornihkampanja obe}anja odre|enih poli-ti~kih partija neretko usmerena na toda Kosovo bude vra}eno u okrilje Sr-bije, jasno je da se manipulisanje pi-tanjem Kosova u Srbiji danas jo{uvek smatra delotvornim sredstvomza osvajanje politi~kih poena.

Kakav odnos gra|ani Srbije imajuprema “kosovskom problemu” moè-

mo videti i na primeru referendumaza potvr|ivanje novog Ustava Repu-blike Srbije. U preambuli Ustava Ko-sovo je definisano kao deo Srbije.Ova preambula politi~ki je motivisa-na trenutnim pregovorima o statusuKosova, te sluì da oja~a argumentesrpske strane koji govore u prilog to-me da Kosovo treba da ostane podsuverenitetom i teritorijalnim okri-ljem Srbije. Naime, od juna 1999. go-dine Vlada Srbije nema nikakve in-gerencije na Kosovu.

U istraìvanju javnog mnjenja Srbi-je3, u oktobru mesecu 2006. godine,pre referenduma o Ustavu, jedno odpitanja koje je CeSID postavio odnosi-lo se na to kako ova preambula uti~ena glasanje za dono{enje novog Usta-va. Samo 10% ispitanika je ocenilo dastatus Kosova predstavlja primarnirazlog njihovog izlaska na referen-dum. To pribli`no odgovara rezultati-ma prethodnog istraìvanja4, po komesamo 12% gra|ana o~ekuje da }e Ko-sovo biti autonomna regija unutar Sr-bije. Ukoliko pogledamo to kako suse ispitanici izjasnili o stavu „Glasali mi

IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE 4:

Hsbgjlpo!2!Lblp!cjtuf!afmfmj!eb!cvef-

b!lblp!p•flvkfuf!eb!~f!cjuj!sf|fo!qspcmfn!Lptpwb@

Izvor: CeSID, 2006.

3 Istraìvanje javnog mnjenja Srbije, oktobar 2006. godine, CeSIDhttp://www.cesid.org/articles/download/files/Saopstenje%20za%20stampu.doc?id=34

(15. 11. 2006)4 Istraìvanje javnog mnjenja Srbije, septembar 2006. godine, CeSID

na referendumu ili ne, Kosovo je ve}izgubljeno“, vide}emo da postoji rela-tivno ravnomerna disperzija odgovorana suprotnim polovima – 36,5% onihkoji se slaù sa tvrdnjom, odnosno32% onih koji se sa njom ne slaù.Ukoliko sumiramo rezultate ovih istra-ìvanja, moèmo zaklju~iti da u stavo-vima gra|ana Srbije o statusu Kosovapostoji ambivalentnost. To se delimi-~no moè objasniti nepostojanjem ja-sne strategije Vlade Srbije za re{avanjestatusa Kosova, ali i ~injenicom da izme|unarodne zajednice dolaze razli-~iti signali o mogu}em re{enju.

Fuoj•lb!ejtubodb!lbp!qsfqsflb

Istraìvanje koje je sproveo Ce-SID bavilo se i etni~kom distancomizme|u Srba i drugih gra|ana Srbije.Distanca je merena u odnosu na Al-banace, Hrvate, Crnogorce i Rome.Najve}a distanca izmerena je u od-nosu na Albance, i to na svim stepe-nima Bogardusove skale. Interesant-no je uporediti dve kategorije – Hr-vate i Albance – u odnosu na koje jezabeleèna najve}a etni~ka distanca.Svega 26% ispitanika smatralo je daHrvati nisu poèljni kao dràvljaniSrbije, dok je taj procenat gotovodvostruko ve}i kada su u pitanju Al-banci (42%).

Ovi podaci ukazuju na to da sugra|ani Srbije, u najboljem slu~aju,opredeljeni za suìvot sa Albancimana Kosovu, ali da su izgledi za reinte-graciju ova dva naroda mali. Budu}ida postoji iskustvo konflikta, etni~kog~i{}enja sa obe strane, navedeni poka-zatelji ne daju nadu da }e stabilnost uregionu biti postignuta. Primeri pode-ljenih regija u Evropi, poput Kipra,BiH, ili Makedonije, potvr|uju to daovakva re{enja nisu trajna i da zahte-vaju dugoro~nu strategiju kako bi bilauspostavljena stabilnost i prevazi|eneetni~ke tenzije.

Qpmjuj•lb!qbsujdjqbdjkb

Tokom kampanje za potvrdu no-vog Ustava Srbije na referendumu,gra|anima nisu bile predo~ene poli-ti~ke, ekonomske i bezbednosne im-plikacije ostanka Kosova u okviru Sr-bije. Novim Ustavom Srbije snièn jeizborni cenzus za stranke koje pred-stavljaju manjinske zajednice na 2%,dok za stranke koje predstavljaju ve-}inski narod taj cenzus iznosi 5%. USrbiji ima oko {est i po miliona upisa-nih bira~a, a na referendum o Ustavu(koji su podràle sve parlamentarnestranke) iza{lo je oko tri i po milionabira~a. Na Kosovu je na izborima2001. godine bilo registrovano oko


Hsbgjlpo!3;!Fuoj•lb!ejtubodb!v!peoptv!ob!Bmcbodf-!Iswbuf-!Spnf!j!Dsophpsdf!)j{sbafob!v!&*

Izvor: CeSID, 2006.

1,2 miliona bira~a, a me|u njima je bi-lo 130.000 Srba. Pretpostavimo li da jeKosovo de facto deo Srbije i da Alban-ci aktivno u~estvuju u politi~kom ì-votu dràve, postojala bi velika mo-gu}nost da Albanci zauzmu neke odrukovode}ih poloàja u Srbiji. Ovakavscenario bio bi mogu} jedino ako biAlbanci imali objedinjenu izbornu li-stu, te bi zahvaljuju}i brojnosti postalidosta jaka grupacija u Srbiji. Ovakvauslovna izborna ra~unica mogla bi daimplicira potencijalnu koaliciju strana-ka demokratskog bloka sa nekom odalbanskih stranaka ili sa koalicijom al-banskih stranaka. Takva koalicija biverovatno bila lo{ije kotirana me|ugra|anima Srbije (zbog postojanja iz-raène etni~ke distance u odnosu naAlbance), ali bi zato slala znatno po-voljnije signale me|unarodnoj zajed-nici. U takvoj Vladi predstavnici alban-skih stranaka morali bi da zauzmu ne-ka od rukovode}ih mesta. Me|utim,treba imati na umu da 72% gra|ana nebi èlelo da vidi Albanca kao dràvni-ka.5 U prilog toj tvrdnji govori i poda-tak da 73% gra|ana Srbije smatra Al-bance nelojalnim sugra|anima, {tomoè dalje uticati na budu}nost me-|uetni~kih odnosa Srba i Albanaca.

Flpopntlb!ejnfo{jkb

Pored u~estvovanja Albanaca upoliti~kom ìvotu Srbije, ostanak Ko-sova u sastavu Srbije ima i odre|eneimplikacije na polju ekonomije. Nai-me, treba imati na umu da je jedan odgoru}ih problema Kosova izrazito vi-soka nezaposlenost, {to je posledicadugotrajne ekonomske nerazvijeno-sti, ratom devastirane privrede, te bu-janja sive ekonomije. Istraìvanjimakoja su ra|ena u koordinaciji saUNDP, u periodu 2005/2006. godine,ispitivan je problem nezaposlenosti

na Kosovu („Izve{taj ranog upozora-vanja“ iz 2006. godine) i u Srbiji („Izve-{taj o ljudskom razvoju u Srbiji“ iz2005. godine). Interesantni su podacio nezaposlenosti koji se odnosi naKosovo.6 Prema proceni Svetske ban-ke u ovoj oblasti ima 23% nezaposle-nih, ukoliko izuzmemo sezonske i ne-formalne poslove u sektoru poljopri-vrede. Podaci Ministarstva rada i soci-jalne za{tite Kosova ukazuju na to daje 40% radno aktivnog stanovni{tva(323.201 lice) nezaposleno, kao i dapostoji tendencija daljeg porasta neza-poslenih.

U delu drugog navedenog izve{ta-ja, „Izve{taj o ljudskom razvoju u Srbi-ji“, govori se o situaciji na jugu Srbije,u op{tinama Pre{evo i Bujanovac.Ova regija bi mogla posluìti za to dapokaè koliko su institucija Srbijespremne da se bave ekonomskimproblemima oblasti u kojoj postoji ve-}insko albansko stanovni{tvo. Re~ je odelu Srbije koji ima najve}u stopu ne-zaposlenosti: u Pre{evu postoji 60%nezaposlenih, dok u Bujanovcu samo6.000 od ukupno 43.000 stanovnika


5 Videti Grafikon 26 Izve{taj ranog upozoravanja – Kosovo, izve{taj br. 13, januar-jun 2006. godine, UNDP, str

21-22 http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/ewr_7srb.pdf.(24. 11. 2006)7Human development report Serbia 2005, The Strenght of Diversity, UNDP, Belgrade,

2005, pp. 72 http://www.undp.org.yu/nhdr/2005/NHDR_Serbia_2005_ser.pdf (17. 11. 2006)

ima posao. „Izve{taj o ljudskom razvo-ju u Srbiji“ ukazao je na to da velikupote{ko}u predstavlja to {to gra|aninemaju poverenja u institucije, ne po-znaju jezik, kao i to {to civilni sektordru{tva nije razvijen.7 Kao dalji pro-blemi navedeni su odliv kvalifikovaneradne snage, te nedostatak privatnogpreduzetni{tva. Kao poseban pro-blem javlja se to {to gra|ani posedu-ju nagomilano oru`je.

Kosovo i jug Srbije dele sli~neprobleme: postoji visoka stopa ne-zaposlenosti, gra|ani nisu integri-sani u institucije sistema, a u obeoblasti su lo{i me|uetni~ki odnosi.Me|utim, treba napomenuti da nisituacija u Srbiji nije mnogo bolja.Po pokazateljima iz avgusta 2006.godine stopa nezaposlenosti bila je27,96%, odnosno nezaposleno jebilo 1.001.408 lica.8 Hipoteti~ka in-tegracija Kosova dovela bi do po-ve}anja broja nezaposlenih za jed-nu tre}inu. Ukoliko znamo da ne-zaposlenost dovodi do slabije inte-gracije gra|ana u dru{tveni sistem,onda se visoka stopa nezaposleno-sti pojavljuje i kao bezbednosniproblem. Naime, prihodi koji nemogu biti ostvareni na legalan na-~in, mogu biti ostvarivani polule-galno ili ilegalno. S obzirom na toda srpska Vlada nema nikakvu eko-nomsku strategiju u vezi sa Koso-vom, maèmo re}i da bi vra}anjenadle`nosti nad biv{om pokraji-nom moglo predstavljati „tempira-nu socijalnu bombu“.

Cf{cfeoptu

Centar za civilno-vojne odnoseiz Beograda je u svom longitudinal-nom istraìvanju pod nazivom „Jav-nost o vojsci“ ispitivao to kako gra-|ani Srbije percepiraju bezbedno-sne izazove. U nekoliko pitanja te-stirano je to kakav stav gra|ani ima-ju o Kosovu kao bezbednosnomproblemu, kao i to koliko su

spremni da reaguju na ove izazove.U sedam krugova istraìvanja, odfebruara 2004. do maja 2005. godi-ne, stav da je bezbednost ugroènapotencijalnim sukobima u nacio-nalno me{ovitim sredinama (sa na-glaskom na Kosovo i Metohiju)imalo je oko 60% ispitanika. S dru-ge strane, na pitanje o tome na kojibi na~in Vojska najvi{e doprinelauspostavljanju mira i bezbednostina Kosovu i Metohiji, 13,3% ispita-nika odgovorilo je da bi Vojska tre-balo da interveni{e u slu~aju eska-lacije nasilja. Ostala tri odgovora (utabeli) bila su u skladu sa rezoluci-jom 1244 Saveta bezbednosti UN.Najve}i broj ispitanika (29%) smatrada Vojska ne treba da bude uklju-~ena u re{avanje problema, ve} datreba traìti politi~ko re{enje. Dis-perzija odgovora ukazuje na to dane postoji konsenzus povodom na-~ina reagovanja na pretnju sa Koso-va, a samim tim ni povodom forma-lizacije tog konsenzusa u dràvnustrategiju.

Zanimljivo je analizirati i odgo-vore onih ispitanika koji su se par-tijski deklarisali. Time moèmoutvrditi postoji li slaganje partijskeorijentacije ispitanika sa izboromna~ina re{avanja krize na Kosovu.Pore|enjem ove dve odredniceuo~ili smo da se sa vojnom inter-vencijom na Kosovu (koja nije uskladu sa rezolucijom 1244 SBUN)najvi{e slaù pripadnici ili simpati-zeri SRS (28,2%), a zatim pripadni-ci ili simpatizeri SPS (19,6%), dokje ove stavove zastupalo manje od10% simpatizera i ~lanova strana-ka demokratske orijentacije – DS:7,9%, DSS: 9,5%. Spremnost daVojska bude upotrebljena suprot-no rezoluciji 1244 najizraènija jekod pristalica stranaka krajnje le-vice i desnice, tj. kod onih koje sui bile na vlasti onda kada je Koso-vo potpalo pod me|unarodnuupravu. Ovo ukazuje na to da te


8 Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje, Mese~ni statisti~ki izve{taj, avgust 2006. godine, broj48

stranke ne odustaju od politikekoja je i dovela do rata i gubitkaKosova. Vredi se, me|utim, upi-tati i koliko je ovo samo demago-gija koja sluì za privla~enje bira-~a, a koliko je utemeljena strate-gija. S druge strane, ispitanici ko-ji nisu politi~ki opredeljeni zastu-paju ova gledi{ta u manjem pro-centu i pored toga {to Kosovoprepoznaju kao potencijalni bez-bednosni problem.

Pitanje je {ta }e biti sa Kosovom.Vlada Srbije nema jasnu strategijuvezanu za Kosovo i Metohiju, ve}samo platformu za pregovore, ukojoj nema ponu|enih re{enja zasistemske probleme. Gra|ani Srbijezato i imaju razli~ite èlje i o~ekiva-nja u vezi sa statusom Kosova. Sta-vovi o vrsti angaòvanja vojske utoj regiji tako|e variraju, jer ne po-

stoji zvani~ni stav o upotrebi voj-ske na Kosovu. U op{tinama na ju-gu Srbije postignuto je to da oruà-ne formacija Albanaca budu razo-ruàne i eliminisane, ali ta regija idalje nije integrisana u Srbiju ipredstavlja potencijalni izvor ne-stabilnosti. Nije nemogu}e integri-sati Kosovo u Srbiju, ali je to vrlote{ko i zahteva dugoro~nu strategi-ju koja trenutno ne postoji. Ta stra-tegija mora ra~unati na politi~kuparticipaciju svih gra|ana Kosova,ekonomske probleme zemlje utransformaciji, kao i na bezbedno-sne izazove tog prostora. Ukratko,mora biti izra~unata cena te „naj-skuplje srpske re~i“, a mora se ima-ti u vidu i to da se ta re~ moè izgo-varati na jo{ nekom jeziku9.



Srbija 2004–2005.

êtvrti krug Peti krug [esti krug

Broj ispitanika 1.647 1.617 1.637

Povratkom do 1.000 vojnika kako jepredvi|eno rezolucijom 1244

22% 20.1% 21.9%

Uklju~enjem jedinica Vojske SCG usastav snaga KFOR

27.1% 24.8% 25.3%

Direktnom intervencijom Vojske SCGu slu~aju ponovne eskalacije nasilja

16.2% 12.7% 13.3%

Vojsk a SCG ne treba da bude uklju~ena,potrebno je politi~ko re{enje

22.3% 32.4% 29%

Ne mogu da procenim 12.4% 10% 9.6%

Izvor: CCVO

9 Ostali kori{}eni izvori: M. Lazi}. 1996. Beograd „Delatni potencijal dru{tvenih grupa“, Sociologija, Vol XXXVIII,

br. 2, str. 259–288.Proces odre|ivanja budu}eg statusa Kosova, saznanja, stavovi, praksa, KAP anketa – final-

ni izve{taj, 19. 7. 2006, Strategic marketing research, KIPRED http://www.smmri.co.yu/down-loads/Proces%20odredjivanja%20buduceg%20statusa%20Kosova%20-%20Finalni%20izves-taj.pdf (6. 112006.)

Mirjana Vasovi}. 2000. Karakteristike grupnih identiteta i odnos prema dru{tvenim prome-nama. U: „Javno mnjenje Srbije“. CPA, Beograd http://www.cedet.org.yu/istrazivanja/grup-ni_identiteti.zip (6. novembar 2006.)

CCVO, Beograd 2004–2005. Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, rezultatiistraìvanja II–VII krug.

Evropska unija je odlu~ila da to-kom 2007. godine, u okviru

evropske bezbednosne i odbrambe-ne politike (ESDP), pokrene poseb-nu misiju na Kosovu. U obrazloènjuodluke Saveta EU (od 10. aprila2006. godine), kojom je osnovan„Tim za planiranje“ (EUPT) predsto-je}e misije, stoji to da se „Evropskaunija priprema za uve}anje svojeuloge na Kosovu“. Pri tome, u pr-vom izve{taju o „budu}oj uloziEvropske unije na Kosovu“ HavijerSolana i Oli Ren naglasili su da UN-MIK ne}e zameniti nekakav EUMIK.Tako|e, oni su najavili da }e jediniceNATO nastaviti da ~ine jedinu vojnukomponentu me|unarodne misijena Kosovu.1

Postavlja se pitanje ~ime }e seonda Unija baviti. Smesti}emo ovopitanje u {iri kontekst akademskerasprave o prirodi mo}i koju EU pri-menjuje u svojoj spoljnoj politici.Osnovni argument ovog teksta je tajda Unija u ovom trenutku na Kosovuprimenjuje civilnu i normativnu mo}i da }e, po svemu sude}i, tako ostatii u budu}nosti. Stoga je na{a namerada u tekstu najpre rezimiramo pome-nutu akademsku raspravu, a da za-tim koncepte do kojih se do{lo, pri-menimo na slu~aj Kosova.

FV;!djwjmob-!wpkob!jmj!opsnbujwob!tjmb

Rasprava o prirodi mo}i kojomEvropska unija raspolaè kada su u pi-tanju me|unarodni odnosi, traje uakademskoj javnosti vi{e od tri dece-nije. Fransoa Du{en je, u knjizi podnazivom „Uloga Evrope u svetskommiru“ (1972), prvi o Evropskoj zajed-nici (EZ) govorio kao o „civilnoj“ sili.On je smatrao da je izvor mo}i EZ unjenoj sposobnosti da model garanto-vanja stabilnosti i bezbednosti {iri pre-vashodno ekonomskim i politi~kim, ane vojnim sredstvima. Trideset godinakasnije ta „ekonomska i politi~ka“sredstva ~ine „odgovaraju}i instru-menti politika EU: trgovina, saradnja,sporazumi o pridruìvanju, pomo},krediti sa povoljnim uslovima otplate,institucionalizovani dijalog, i obe}anje~lanstva (za evropske dràve)“.2 Sveto zajedno Uniju ~ini „civilnom silom“.

Hedli Bul je po~etkom osamdese-tih, u uslovima usporenog procesa in-tegracije, odnosno u uslovima tzv.„evroskleroze“, ali i u periodu novog„zahla|enja“ u odnosima Istoka i Za-pada, kritikovao Du{enov koncept.Zato {to je mo} kojom Evropska za-jednica raspolaè „uslovljena strate-{kim okruènjem vojne mo}i drugihdràva, koje ona ne kontroli{e“, Bulpoziva na razvoj evropskih vojnihsposobnosti.3

55 OBALE ATLANTIKA

1 Ta~nije, „budu}e me|unarodno civilno prisustvo moè preuzeti oblik me|unarodnekancelarije sa zna~ajnim udelom EU, ali ne moè biti EUMIK“, odnosno „budu}e vojno pris-ustvo }e i dalje biti povereno NATO”. Izvor: Summary note on the joint report by Javier Solana,EU High Representative for the CFSP, and Olli Rehn, EU Commissioner for Enlargement, onthe future EU Role and Contribution in Kosovo. Jun 2005. Brisel: portparol Generalnog sekre-tara, Visokog predstavnika za zajedni~ku spoljnu i bezbednosnu politiku. http://www.consil-ium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressdata/EN/reports/85228.pdf (24. novembar2006.)

2 Smith, K. 2003. The EU as a Distinctive Actor in International Relations. The BrownJournal of World Affairs IX, broj 2: str. 103-113.

3 Bull, H. 1982. Civilian Power Europe: A Contradiction in Terms. Journal of CommonMarket Studies 2, broj 21: str. 151 – 152. U to vreme, autor je smatrao kako je najbolji na~in real-izacije takve politike jedan savez unutar saveza, koji }e sa~uvati {iru strukturu NATO.

Lblwb!kf!qsjspeb!np~j!Fwspqtlf!vojkf!ob!Lptpwv@Nbslp!Tbwlpwj~ UDK 327(4-672EU: 497.115)

Razvoj zajedni~ke spoljne i bez-bednosne politike u~inio je da se vi{ene postavlja pitanje postoji li evrop-ska spoljna politika, ve} {ta ovu poli-tiku karakteri{e.4 Me|utim, raspravaje oti{la korak dalje od razlikovanjacivilne i vojne mo}i. Jedan od savre-menih na~ina definisanja uticaja kojiEU ostvaruje i koji je, smatramo, pri-menjiv i na njenu politiku na zapad-nom Balkanu, ponudio je Ian Ma-ners. Poigrav{i se sa nazivom radaHedlija Bula, Maners razmatra mo-gu}nost postojanja Evrope kao „nor-mativne sile“, „~iji je pojam lociran udiskusiji o ‘mo}i nad mi{ljenjem’,snazi ideje, ili ideolo{koj mo}i“.5

Vojkb!j!Lptpwp

Rat na Kosovu je inicirao zna~ajnepromene u zajedni~koj spoljnoj i bez-bednosnoj politici Evropske unije.Pokazalo se da bez svojih izgra|enihvojnih kapaciteta EU nije bila u sta-nju da bitnije uti~e na doga|aje.6Kao i u Bosni i Hercegovini, tako sei u procesu re{avanja kosovske krizeEvropa 1999. godine na{la po strani,prepu{taju}i inicijativu SjedinjenimDràvama (SAD). ESDP je tako, jed-nim delom, nastala i iz frustracije po-jedinih evropskih dràva, na prvommestu Velike Britanije, izazvane neu-spehom Unije u upravljanju krizomna Kosovu.

Okolnosti u kojima Evropska uni-ja danas pokre}e operaciju na Kosovubitno su druga~ije. Nedostatak vojnihkapaciteta, koji se u odnosu prema

SAD defini{e kao „jaz“ („capabilitiesgap“), nije prevazi|en. Me|utim, raz-vojem ESDP stvoren je mehanizamodgovora na krizne situacije, koji voj-nu intervenciju posmatra samo kaojednu od formi i sredstava angaòva-nja. Da bi stvorila prihvatljiv bezbed-nosni ambijent u postkonfliktnim dru-{tvima, Unija pomaè izgradnju insti-tucija koje sprovode zakon. Prime-nom takvog pristupa, manifestuje senjena civilna mo}.

Naime, kada je uspostavljenome|unarodno prisustvo na Kosovu,EU je na upravljanje poveren tzv.„~etvrti ili EU stub“ UNMIK admini-stracije. Angaòvani na transformaci-ji kosovske privrede u trì{nu, pred-stavnici EU su tokom proteklih godi-na na Kosovu rukovodili privatizaci-jom dru{tvenih i rekonstrukcijomjavnih preduze}a, u~estvovali u stva-ranju trì{ta finansija, kao i u reformicarinske slu`be.7 Evropska agencijaza rekonstrukciju je, primera radi, odfebruara 2000. godine upravljala savi{e od 1,6 milijardi evra namenjenihfinansiranju projekata Unije na Ko-sovu. Institucionalnu slagalicu EUkompletnom ~ine Posmatra~ka misi-ja, Kancelarija za vezu Evropske ko-misije, misije trinaest dràva ~lanica ili~ni izaslanik Visokog predstavnikaza CFSP Havijera Solane. On je anga-òvan na pripremi tzv. „Me|unarod-nih civilnih vlasti“, koje }e, nakon re-{enja budu}eg statusa Kosova, nad-zirati njegovu implementaciju.8

Demijen Heli i Nikoleta Piroci iz-neli su pretpostavku o tome ko (i {ta)

OBALE ATLANTIKA 56

4 Sjursen, H. 2004. From Civilian to Military Power: The European Union at a Crossroads?Outline of Core Theme and Research Questions, CIDEL Workshop, Oslo.

5 Manners, I. 2002. Normative Power Europe: A Contradiction in Terms. Journal ofCommon Market Studies 40, broj 2: str. 239.

6 Van Eekelen, Willem. 2006. From Words to Deeds: the Continuing Debate on EuropeanSecurity. Brussels and Geneva: CEPS (Centre for European Policy Studies) and DCAF (GenevaCentre for the Democratic Control of the Armed Forces), str. 39 – 40.

7 Vi{e o mandatu i aktivnostima „stuba EU“ na Kosovu mogu}e je prona}i na Internetstranici http://www.euinkosovo.org/uk/about/about_pillar.php (24. novembar 2006)

8 Kosovo’s Long-term European Perspective. Evropska unija na Kosovu i UNMIK. 2006.http://www.euinkosovo.org/upload/European%20future%20brohure%20ENGLISH%20FINAL%2013%20December%202006.pdf (6. decembar 2006)

treba da ~ini ESDP operaciju.9 Pripad-nici Evropske àndarmerije,10 odno-sno dràvljani ~lanica Unije zaposlenina odgovaraju}im zadacima u UNMIKadministraciji bi}e angaòvani u poli-cijskoj misiji. Drugi deo ESDP operaci-je, posve}en reformi sektora pravosu-|a, realizova}e Evropska komisija.Postoje}i program, ~iji je cilj unapre-|enje sposobnosti sudstva na Kosovui u okviru kog se vr{i provera i ponov-no imenovanje 308 sudija i 89 tuìlaca,bi}e na taj na~in nastavljen.

Normativnu mo} Evropske unijena Kosovu prepoznajemo u sprovo-|enju procesa stabilizacije i pridruì-vanja (SAP). Nude}i zemlji kandidatuekonomsku korist od procesa pridru-ìvanja, EU je u poziciji da nametnestandarde prema kojima }e se odvijatipoliti~ka i ekonomska transformacijanjenog dru{tva. Unija tako sprovodiizgradnju bezbednosti u svom sused-stvu – jedan od strate{kih ciljeva pro-gla{enih Strategijom bezbednosti iz2003. godine.11

U ovogodi{njem izve{taju o budu-}oj ulozi EU na Kosovu saop{teno jeda se i Kosovu garantuju „evropskaperspektiva“ i dostupnost svih instru-menata koji se, u procesu SAP, trenut-

no nalaze na raspolaganju regionuZapadnog Balkana.12 SAP se trenutnoodvija putem mehanizma „pra}enja“,a on se sastoji iz dijaloga u kome u~e-stvuju stru~njaci Evropske komisije ipredstavnici Privremenih institucijasamouprave na Kosovu (PISK). Pro-ces je zasnovan na tzv. „Evropskompartnerstvu“ sa Srbijom i Crnom Go-rom. „Evropsko partnerstvo“ predsta-vlja poseban aran`man koji Unija za-klju~uje sa zemljom koja je zapo~elaSAP, odnosno sa zemljom ~iji je ciljpokretanje reformi usmerenih kausvajanju re{enja i „najbolje prakse“sadràne u „acqui communitaire“ iliu „dostignu}ima zajednice“. U tomsmislu, od vlasti te zemlje o~ekuje seda usvoji odgovaraju}i „Akcioni plan“,koji se odnosi na dinamiku usvajanjastandarda koje je propisala Evropskakomisija ili, kra}e re~eno, „evropskihstandarda“. Kosovom upravljaju ad-ministracija Ujedinjenih nacija, ali iPISK, {to predstavlja ~injenicu koju re-ìm „Evropskog partnerstva“ za Koso-vo uvaàva.13

Zato {to se pokazalo da su „Stan-dardi za Kosovo“14 zasnovani na istimprincipima na kojima su zasnovani i„Kriterijumi iz Kopenhagena“, PISK iUNMIK su po~etkom 2006. godine

57 OBALE ATLANTIKA

9 Helly, D. and N. Pirozzi. 2006. The EU’s Changing Role in Kosovo: What Next? U:European Security Review – Special Kosovo Edition. Brisel: ISIS (Institute for International andStrategic Studies): 2.

10 Vi{e podataka o Evropskoj @andarmeriji mogu}e je prona}i na Internet stranicihttp://www.eurogendfor.org/home.htm, dok se o njenim potencijalnim misijama i zadacimagovori na stranici http://www.eurogendfor.org/mission_tasks.htm (6. decembar 2006).

11 A Secure Europe in a Better World: European Security Strategy. 2003. Brisel: Evropskaunija, str. 8.

12 Summary note on the joint report by Javier Solana, EU High Representative for the CFSP,and Olli Rehn, EU Commissioner for Enlargement, on the future EU Role and Contribution inKosovo, July 2006. Brisel: portparol Generalnog sekretara, Visokog predstavnika za zajedni~kuspoljnu i bezbednosnu politiku. http://www.europa-euun.org/articles/en/article_4809_en.htm (24. novembar 2006)

13 Council Decision of 30 January 2006 on the principles, priorities and conditions con-tained in the European Partnership with Serbia and Montenegro including Kosovo as definedby the United Nations Security Council Resolution 1244 of 10 June 199 and repealing Decision2004/520/EC. Savet Evropske unije.http://www.delprn.ec.europa.eu/en/eu_and_kosovo/key_documents/Partnership2006.pdf(7. decembar 2006)

14 Standards for Kosovo. Pri{tina: UNMIK, Privremene institucije samoupravljanja. 2004.http://www.euinkosovo.org/upload/Standards%20for%20Kosovo%20booklet_ENG.pdf (6.decembar 2006)

postigli dogovor o spajanju ova dvaprocesa. To predstavlja zna~ajno kva-litativno pro{irenje delokruga rada in-stitucija EU na Kosovu. Unija na taj na-~in postaje akter koji }e u budu}nostioceniti da li je kosovsko dru{tvo dosti-glo ideale vladavine prava i demokra-tije. Time je proces manifestacije njenenormativne mo}i zaokruèn.

Obmjl!Cptoj!j!Ifsdfhpwjojjmj!tvj!hfofsjt

Beogradski mediji su 10. decem-bra saop{tili da se u izve{taju, koji jeBriselu dostavio Torbjorn Solstrem,{ef EUPT na Kosovu, ukazuje na to da}e specijalni predstavnik Evropskeunije imati ovla{}enja sli~na ovla{}e-njima svog kolege u Bosni i Hercego-vini. Dakle, on }e biti u poziciji da vansnage stavlja lokalne zakone koji susuprotni evropskim standardima, ali ida zahteva smenu lokalnih zvani~nikakoji su ih svojim pona{anjem prekr{i-li.15 Uslovno nezavisno Kosovo bi setako na{lo pod protektoratom Evrop-ske unije. Solstrem je nedelju dana ka-snije takve tvrdnje demantovao re~i-ma da }e „nova misija na Kosmetu bi-ti znatno manja od one u Bosni i Her-cegovini, organizovana u skladu sa re-{enjem statusa provincije“.16

Me|utim, EU se prilikom planira-nja najavljene misije na Kosovu ve}suo~ila sa problemom finansiranja.

Kada misija, na osnovu preporuka sa-drànih u izve{taju EUPT, jednom bu-de formirana, nju }e ~initi najmanje1.000 policajaca, sudija i drugih slu-`benika angaòvanih na poslovimasprovo|enja zakona. Havijer Solana iOli Ren su jo{ u aprilu mesecu upozo-rili dràve ~lanice da }e misija na Ko-sovu biti finansijski najzahtevnijaESDP misija koju je Unija do sadapreduzela, zato {to bi Unija moglapreuzeti finansiranje ne samo svog,ve} i ~itavog me|unarodnog prisustvana Kosovu.17

Bez obzira na prirodu budu}egangaòvanja, aktivnosti EU na Kosovuostaju odre|ene potrebom da NATO idalje bude prisutan u ovoj oblasti. Si-tuacija na Kosovu }e i u bliòj budu}-nosti nametati potrebu prisustva trupaAlijanse, i to zbog nere{enog statusaKosova, javnog mnjenja koje je polari-zovano kada je u pitanju kona~ni is-hod pregovora,18 kao i zbog postoja-nja „kriminalnih mreà koje svoj uticajpro{iruju na razli~ite socioekonomskesektore i na politiku“.19 Politika Evrop-ske unije }e u ovom smislu stoga bitikomplementarna. U svom delovanju,Unija }e se oslanjati na nevojne resur-se, odnosno na resurse koji su civilni inormativni u odnosu na prirodu mo}ikoju iskazuju.


OBALE ATLANTIKA 58

15 B92, Beta, Ve~ernje novosti. 2006. EU predvodi budu}u upravu na Kosovu. 10. decem-bar. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=12&dd=09&nav_catego-ry=11&nav_id=222947

16 Vesti Radija Srbije na Internetu. 2006. 10. decembar.http://www.radioyu.org/index.php3?language=Serbian . Redak intervju sa Solstremom nasrpskom jeziku mogu}e je prona}i na Internet stranici „Glasa Amerike“,http://www.voanews.com/Serbian/archive/2006-07/2006-07-07-voa9.cfm .

17 Krasniqi, Ekrem. 2006. EU prepares for Police Mission in Kosovo. EU Observer, April 10.http://euobserver.com/15/21349 (10. decembar 2006)

18 “Javno mnjenje o pitanju budu}eg statusa me|u Albancima sa Kosova je relativnobeskompromisno [...]ova grupa je u ogromnoj ve}ini za potpunu nezavisnost Kosova i verujeda su ostale opcije neprihvatljive. Na srpskoj strani, mi{ljenje javnosti varira, [...]sa skoro 80%Srba sa Kosova, 67% interno raseljenih Srba sa Kosova i 60% Srba iz Srbije koji izjavljuju da jeza sporazum o budu}em statusu ‘presudno’ da Kosovo ostane unutar Srbije kao jedna pokra-jina sa vrlo {irokom autonomijom“. Proces odre|ivanja budu}eg statusa Kosova, finalniizve{taj. 19. juli 2006. Beograd, Pri{tina: Strategic Marketing Research/KIPRED,http://www.smmri.co.yu/downloads/Proces%20odredjivanja%20buduceg%20statusa%20Kosova%20-%20Finalni%20izvestaj.pdf .

19 Kosovo (under SCR 1244) Progress Report. 2006. Brisel: Evropska komisija: 38.

Krajem septembra ove godine ameri-~ki Kongres usvojio je Zakon o voj-

nim sudovima (Military Commissions Actof 2006) sa kojim se predsednik SADDòrd` Bu{ saglasio i potpisao ga 17. ok-tobra 2006. godine. Usvajanju zakonaprethodila je odluka Vrhovnog suda SAD(proces “Hamdan vs. Ramsfeld”, jun2006. godine). Njom je ukinut dotada{njisistem vojnih sudova koje je osnovaopredsednik Bu{, novembra 2001. godine.„Hamdan odlukom“ utvr|eno je da je zaformiranje te vrste sudova predsednikubilo potrebno eksplicitno ovla{}enje Kon-gresa, kao i da procedure rada sudova ni-su bile u skladu sa @enevskom konvenci-jom. Da bi popunila novonastalu pravnuprazninu, Bu{ova administracija predloì-la je dono{enje Zakona o vojnim sudovi-ma, za koji je uspela da obezbedi i ve}inuu Kongresu.

O zna~aju ovog dokumenta govorenam i emotivno obojene izjave pristalicaovog Zakona, ali i njegovih o{trih protiv-nika. Tako je, neposredno po potpisiva-nju Zakona, predsednik Bu{ rekao da je“retka prilika kada predsednik moè dapotpi{e zakon za koji zna da }e spasitiameri~ke ìvote“, te da njime „Amerikapotvr|uje svoju odlu~nost da pobedi u ra-tu protiv terora“. Republikanci su, po pot-pisivanju Zakona, izdali saop{tenje za no-vinare pod naslovom „Demokrate bi do-zvolile da teroristi pro|u neka`njeno“, teobjavili listu ve}ine demokrata koji su se uKongresu usprotivili njegovom usvajanju(Rojters). S druge strane, protivnici Zako-na su, izme|u ostalog, govorili „da je to nesamo lo{, ve} i opasan zakon“ (Patrik Lihi,senator iz demokratske partije) i da njego-vom primenom Amerika tone u diktaturu,jer „administracija moè da proglasi ~ak iameri~kog gra|anina kao neprijatelja, teda ga neograni~eno drì u pritvoru“.

Osnovano je zato zapitati se zbog ~e-ga se javnost SAD tako o{tro polarizovala,te gotovo {mitovski podelila na prijatelje i

neprijatelje. U tekstu koji sledi ukaza}emona sporne odredbe koje su podstakle takoù~nu debatu. Prvo }emo prikazati kakoZakon defini{e lica koja }e biti u njego-vom zahvatu, zatim kakav je njegov od-nos prema na~elima habeas corpus i, nakraju, kako Zakon tretira metode isle|iva-nja kojima se kr{e ljudska prava.

Lp!kf!ofqsjkbufmk!Bnfsjlb@

Me|unarodno humanitarno pravo i@enevska konvencija prave razliku izme-|u boraca – pripadnika oruànih snaga(lawful combatant) i civila (civilian) kojine u~estvuju u ratnim sukobima. U slu~a-ju da civil uzme u~e{}e u ratnim sukobi-ma, on se tako|e tretira kao pripadnikoruànih snaga. Nasuprot tome, lica kojakr{e ratno pravo i obi~aje ratovanja (npr.pla}enici i {pijuni) ne mogu dobiti statusboraca i, sledstveno tome, ukoliko buduuhap{eni, ne}e uìvati status ratnih zaro-bljenika. Zakon o vojnim sudovimaomogu}ava su|enje upravo poslednjojkategoriji lica, odnosno licima osumnji-~enim za terorizam, koje Zakon naziva“neprijatelji van zakona” (unlawfulenemy combatants).

Zakon propisuje dva kriterijuma naosnovu kojih se neko moè na}i u zahva-tu vojnih sudova. Prvi odre|uje da je “ne-prijatelj van zakona” lice “koje u~estvuje uneprijateljskom delovanju (hostalities) ilije namerno i materijalno podràlo neprija-teljsko delovanje protiv SAD”. Ovom {iro-kom odredbom se prakti~no bri{e razlikaizme|u boraca i civila, koja predstavljajednu od osnovnih stubova @enevskekonvencije. U Centru za ustavna prava(Center for Constitutional Rights) isti~u dau ovu kategoriju neprijatelja moè u}i ~aki “osoba koja je dala recimo pet dolara si-roti{tu u Avganistanu za koje se uspostavida je na neki na~in povezano sa nekim komoè biti pripadnik Talibana”.

Tako|e, pomenutom definicijom re-lativizovana je slede}a odredba Zakona

59 OBALE ATLANTIKA

[blpo!p!wpkojn!tvepwjnb!TBEQsfesbh!Qfuspwj~ UDK 340.134:344.3(73)

kojom je jasno propisano da je svrha ovihsudova da sude osobama koja nemaju dr-àvljanstvo SAD, tj. osobama koje nisunjeni gra|ani (alien). Naime, prilikom od-re|enja pojma “neprijatelja van zakona”ne koristi se re~ stranac (alien), ve} op{tijipojam – lice (person). Ovakvo zakonskore{enje je i navelo mnoge gra|ane SAD daosete zabrinutost, jer svako lice, stranac iligra|anin SAD, moè postati neprijateljAmerike.

Drugi kriterijum daje predsedniku,tj. administraciji veliku ulogu prilikomodre|ivanja toga ko je neprijatelj. Nai-me, „neprijatelj van zakona“ je i onaosoba koju je – pre datuma usvajanja,na dan usvajanja ili nakon datuma usva-janja Zakona – Sud za odre|enje statusaboraca (Combatant Status Review Tri-bunal) ili neki drugi nadle`ni sud osno-van pod ovla{}enjem predsednikaozna~io kao „neprijatelja van zakona“.

O tome da i gra|ani SAD mogu posta-ti neprijatelji, te da u tom procesu admini-stracija ima veliku ulogu govori i slu~ajHoze Padilje (Jose Padilla). Padilja je ame-ri~ki gra|anin koji je u pritvoru bio zadr-àn vi{e od tri godine, a da protiv njega ni-je bila podignuta nijedna optu`nica. Jedi-ni osnov za trogodi{nje li{avanje slobodebio je nalog predsednika Bu{a sekretaruza odbranu Ramsfeldu da Padilju zadrì upritvoru kao „neprijatelja van zakona“(Ronald Dvorkin, The New York Reviewof Books).

Neki kriti~ari sistema vojnih sudovaSAD jo{ su o{triji. Italijanski filozof \or-|o Agamben tako isti~e da termin “ne-prijatelj van zakon” ima dosta sli~nostisa pojmom homo sacer, poznatim izrimskog prava. Njime su bila ozna~ava-na lica kojima su oduzeta sva gra|an-ska prava, koja su im, ina~e, pripadalakao dràvljanima neke zemlje. Te oso-be nisu bile za{ti}ene dràvnim zakoni-ma, te su mogle biti podvrgnute bilokojoj vrsti nasilja. Paralelu moèmo po-vu}i i sa time kako Karl [mit poima po-litiku. On je, naime, njenu su{tinu videou razlikovanju prijatelja i neprijatelja, teu sukobu i progonu unutra{njeg nepri-jatelja. Dràvi kao merodavnom politi-

~kom jedinstvu pripada pravo da odre-|uje neprijatelja, tj. ona poseduje jusbelli. To podrazumeva “...o{trije ili bla-è, ipso facto nastupaju}e ili na temelju

posebnih zakona sudski delotvorne,otvorene ili u generalnim opisima skri-vene vrste progona, stege, proskripcije,stavljanja van za{tite...’’.

OBALE ATLANTIKA 5:

\ub!tv!wpkoj!tvepwjVojni sudovi su krivi~ni sudovi u

nadle`nosti oruànih snaga SAD. Onisu tradicionalno sudili licima koja suprekr{ila ratno pravo i obi~aje ratova-nja, te zbog toga ne mogu da uìvajuista prava kao i borci oruànih snaga~iji je status jasno definisan ratnim pra-vom i ènevskim konvencijama. Isto-rijski gledano, brojni vojni sudovi for-mirani su za vreme gra|anskog rata irevolucije, te tokom Drugog svetskograta. Najpoznatiji primer uzet iz novijeameri~ke istorije je slu~aj Kirin (Qui-rin) iz 1942. godine. Tada je Vrhovnisud potvrdio da vojni sudovi imajunadle`nost da sude nema~kim sabote-rima. U odluci je napravljena razlikaizme|u „boraca van zakona“ i „boracau okviru zakona“ (eng. unlawful i law-ful combatants), te ta distinkcija i da-nas predstavlja osnovu nadle`nostivojnih sudova nad „neprijateljima vanzakona“.

Formiranje dana{njeg sistema voj-nih sudova direktna je posledica tero-risti~kih napada na SAD 11. septem-bra 2001. godine. Predsednik je doneoizvr{nu odluku pod nazivom “Pritvor,tretman i su|enje odre|enim licimabez dràvljanstva u ratu protiv terora”(Detention, Treatment, and Trial ofCertain Non-Citizens in the War Aga-inst Terrorism) kojom je propisano da}e vojni sudovi suditi teroristima. Me-|utim, tako uspostavljen sistem sudo-va sru{en je odlukom Vrhovnog sudaSAD u procesu poznatom kao “Ham-dan vs Ramsfeld”, te je na inicijativu iz-vr{ne vlasti donet zakon (MilitaryCommissions Act of 2006) kojim seomogu}ava dalji opstanak i rad vojnihsudova.

Bez obzira na pomenute neodre|e-nosti u Zakonu, mi{ljenja smo da ne}e do-}i do {ire zloupotrebe Zakona nad gra|a-nima SAD i {mitovske podele na prijateljei neprijatelje. U ameri~kom dru{tvu susna`no utemeljene liberalno-demokrat-ske vrednost, te javnost manje toleri{edrasti~na kr{enja ljudskih prava svojih gra-|ana. Postojanje sna`ne kritike i opozicijeovom Zakonu potpora su ove tvrdnje.

Ibcfbt!dpsqvt!jmj!Ibcfbt!Dpsqtft

Habeas corpus predstavlja jedan odnajstarijih pravnih instituta, ~ija je osnovnasvrha za{tita individua od samovolje izvr-{ne vlasti. Pod tim se imenom „podrazu-meva naredba upu}ena dràvnom orga-nu ili slu`benom licu koje je li{ilo slobodedrugo lice da ga odmah privede sudu iobrazloì ne samo zakonitost ve} i razlo-ge za ovakvo postupanje“ (Politi~ka enci-klopedija). Iako je njegova prvobitna svr-ha bila za{tita individue od samovoljnoghap{enja, on danas obuhvata i spre~ava-nje razli~itih policijskih pritisaka, kao {toje, na primer, iznenadna no}na „poseta“.Jedan od elemenata habeas corpus je iobavezno pu{tanje na slobodu svakogza koga se utvrdi da je nezakonito i neo-snovano li{en slobode. Ameri~ki ustavo-tvorci su bili svesni zna~aja ove instituci-je, te su je ugradili u same temelje politi~-kog sistema SAD. Naime, u prvom ~lanuUstava, odeljak sedam, propisano je dase „privilegija tu`be habeas corpus nesme (se) staviti van snage sem kada uslu~ajevima pobune ili invazije to izisku-je javna bezbednost“.

Uprkos ovoj ustavnoj odredbi, novo-usvojeni Zakon zabranjuje pritvorenicimakoji imaju status „neprijatelja van zakona“ili koji ~ekaju na odre|enje tog statusa, akoji nisu dràvljani SAD, da podnesu àl-bu na legalnost pritvaranja, kao i na tret-man u pritvoru. Ovim Zakonom su obu-hva}ene ~ak i one osobe koje imaju dugo-godi{nje legalno prebivali{te u SAD, alinemaju status dràvljana. Pravo àlbe ha-beas corpus imaju tek oni pritvorenici ko-jima je po~elo su|enje pred vojnim sudo-vima. S obzirom na to da ne postoji za-

konska obaveza da u odre|enom vre-menskom roku po~ne sudski proces,oni mogu neograni~eno dugo biti li{enislobode. Major Tom Fliner, vojni advo-kat, u izjavi za list The New York Timesizri~ito je rekao da „pritvorenik koji nijeoptuèn za bilo {ta, sedi zauvek (u pri-tvoru, prim. aut)“.

Osvr}u}i se na mogu}nost da i gra|a-ni SAD mogu postati „neprijatelji van za-kona“, deo javnost SAD izrazio je zabrinu-tost povodom toga {to bi ovim i osobe saameri~kim dràvljanstvom mogle biti li{e-ne habeas corpus prava i zadràne neo-grani~eno u zatvoru. No, ~ini se da ve}inapravnih eksperata ovu zakonsku odredbutuma~i tako da su njom isklju~ivo strancili{eni ovog prava.

Me|utim, protivnici Zakona isti~u danijedna osoba, bila ona stranac ili dràvlja-nin, ne bi trebalo da bude li{ena prava dapred nezavisnim sudom preispita osnova-nost pritvaranja. U prilog tome pisao je iTomas Dèferson, jedan od o~eva osniva-~a, izjaviv{i da „habeas corpus osiguravasvakog ~oveka ovde, stranca ili gra|ana,protiv svega {to nije pravo“.

Kona~no, kako je u obrazloènju Za-kona istaknuto, njegova svrha je da „do-vode pred lice pravde teroriste i ostale„neprijatelje van zakona“ kroz fer su|e-nja“. Ako ne postoji zakonska obavezapokretanja sudskih procesa pritvorenici-ma i ako su oni Zakonom li{eni habeascorpus prava, ostaje nejasno kako }e Za-kon ispuniti svoj osnovni smisao.

Na kraju, razmotrimo i odredbe kojese ne ti~i direktno habeas corpus prava, alikoje uti~u na pravi~nost su|enja. Naime,Zakon dozvoljava upotrebu posrednihdokaza, a vojni sud odlu~uje o tome da lisu oni „pouzdani“ i „verovatni“, te naosnovu toga i da li }e oni biti kori{}eni usudskom postupku. Na okrivljenom je dadokaè suprotno, odnosno da dokaè dasu izloèni dokazi nepouzdani. Time jeprakti~no ukinuta pretpostavka nevinosti,koja predstavlja jedan od osnovnih prav-nih instituta pravi~nog su|enja. Tako|e,nije potpuno jasno kako }e okrivljeni us-peti da dokaè da su dokazi nepouzdani,s obzirom na to da je tuìteljima dozvolje-

61 OBALE ATLANTIKA

no da izvore i kori{}ene metode isle|iva-nja zadrè u tajnosti i sakriju ih i od optu-ènog i od njegovog pravnog zastupnika.

Nv•juj!jmj!of!nv•jujqjubokf!kf!)v*!TBE

Slike i vesti o torturi pritvorenikaosumnji~enih za terorizam potresli suameri~ku, ali i svetsku javnost. „ûveno“la`no davljenje vodom (Water Boarding),izloènost ekstremnoj hladno}i i vi{e-dnevno li{avanje pritvorenika sna neke suod najpoznatijih tehnika iz „pro{irenog“(enhanced) arsenala tehnika isle|ivanjakori{}enih u okviru programa CIA. Osimhumanih i pravnih argumenata koji govo-re protiv primene takve prakse, iskusnijioperativci bezbednosno-obave{tajnih slu-`bi navodili su i „stru~ne“ – informacijedobijene torturom nisu pouzdane, jer }e„ispitanik“ na kraju priznati sve samo da bizaustavio mu~enje. I „humanitarci“ i „bez-bednjaci“ zahtevali su prekid torture pri-tvorenika, te ka`njavanje onih koji su za toodgovorni. Javnost je svoju pa`nju prvo-bitno i bila usmerila upravo na to kako jeZakonom ure|ena upotreba pro{irenihmetoda isle|ivanja, dok su ostale odredbedo{le na udar kritike stru~ne javnost ne{tokasnije.

Zbog toga su glavni autori Zakona, se-natori Dòn Mekejn i Dòn Vorner, istaklida je osnovna svrha novousvojenog Za-kona upravo to da kriminalizuje upotrebametoda isle|ivanja kojima su kr{ena ljud-ska prava pritvorenika. Zakonom se, kaùpristalice, eksplicitno zabranjuje torturanad osumnji~enima za terorizam, a zaprekr{ioce Zakona predvi|ene su strogekazne. No, pravni stru~njaci tvrde da to inije ba{ tako jasno propisano Zakonom.Naime, Zakonom je data lista od devetozbiljnih prekr{aja Tre}e ènevske kon-vencije koji }e biti procesuirani kao ratnizlo~ini. Osim torture, na listi se nalazi i„okrutan i nehuman tretman“, za koji onitvrde da nije dovoljno jasno i precizno de-finisan, te da daje legalitet primeni tzv.pro{irenih tehnika ispitivanja. „Okrutan inehuman tretman“ je definisan kao aktkoji izaziva ozbiljnu fizi~ku i mentalnu bol

ili patnju, a ozbiljna fizi~ka bol postoji tekonda kada postane „ekstremna“ ili kadado|e do ekstremne fizi~ke povrede. Kriti-~ari stoga postavljaju pitanje da li hipoter-mija ili dugo, vi{e~asovno stajanje izazivaozbiljnu i ekstremnu bol ili izaziva samobol.

Tako|e, Zakonom su date dve defini-cije „okrutnog i nehumanog tretmana“ –jedna, koja se odnosi na period pre usva-janja Zakona i druga, koja vaì nakon nje-govog usvajanja. Po prvoj definiciji je, dabi neki postupak isle|ivanja osumnji~e-nog za terorizam bio okvalifikovan kao„okrutan i nehuman“, potrebno da on trpimentalnu bol u duèm vremenskom peri-odu. Tako, na primer, ako je neki agentpretio smr}u nekom pritvoreniku, on nijeprekr{io Zakon, jer je mentalna bol kratkotrajala. Po drugoj, koja vaì nakon usvaja-nja Zakona, svaka mentalna bol, bez ob-zira na to koliko traje, tretira se kao „okrut-na i nehumana“. O~igledno je da su ovomdistinkcijom zakonodavci dali amnestijulicima koja su u prethodnom periodu pri-menjivala „pro{irene“ isledni~ke metode.

Ne samo da su Zakonom amnestiraneosobe odgovorne za mu~enja, ve} nisupotpuno odba~eni ni podaci dobijeni timputem. Po re~ima predsednika Bu{a, “in-formacije dobijene kroz program (re~ je oCIA programu, prim. aut.) pomogle su dasa~uvamo ìvote kod ku}e i u inostran-stvu“. Tako Zakon dozvoljava upotrebusvedo~enja dobijenih putem agresivnihisledni~kih metoda kori{}enih pre usvaja-nja Zakona o tretmanu pritvorenika(Detainee Treatment Act), decembra2005. godine. Vojni sud }e biti taj kojiodlu~uje da li su tako dobijena svedo~e-nja pouzdana i relevantna, te da li }e bi-ti i upotrebljena kao dokazni materijal.Iako u ovom slu~aju sud ima poslednjure~, analiti~ari upozoravaju na to da sa-ma ~injenica da je mogu}e upotrebiti ta-kva svedo~enja, koja su verovatno iznu-|ena, izaziva veliku zabrinutost.

Na to da nije potpuno jasno koje jeisledni~ke metode dozvoljeno koristitiupu}uju nas i pristalice ovog Zakona.Autori teksta Military Commissions Act of2006: Striking the Right Balance, The Fe-

OBALE ATLANTIKA 62

deralist Society for Law and Public PolicyStudies, kaù: „rasprostranjeno je mi{ljenjei u izvr{noj vlasti i me|u ameri~kim gra|a-nima da, dok tortura, okrutan ili nehuma-ni tretman ne bi trebalo da se primenjuju,neke od intenzivnih isledni~kih metodatrebalo bi nastaviti.“ Dalje u tekstu oni kaosinonime koriste termine “intenzivneisledni~ke tehnike” i “agresivne isledni-~ke tehnike”, a da nijedan od pomenutihtermina ne obja{njavaju. Osnovano je za-pitati se gde je granica izme|u torture i in-tenzivnih, tj. agresivnih metoda, odnosnoizme|u dozvoljenog i zabranjenog.

+++

Sjedinjene Ameri~ke Dràve se od 11.septembra 2001. godine nalaze u ratu pro-tiv terorizma. Rat dug pet godina pokazaoje da brza pobeda nije mogu}a, te da tero-risti ne mogu biti savladani isklju~ivo oru-ànom silom. Ovo je prepoznato i u ne-davno usvojenoj doktrina dugog rata(Long War), u kojoj se kaè da su „Sjedi-njene Dràve (su) nacija angaòvana uonome {to }e biti dugi rat (...) Za razlikuod slike o ratu koju ve}ina ima, ova borbase ne moè dobiti isklju~ivo vojnom si-lom“ (Quadrennial Defense Review Re-port, February 6, 2006). Tako|e, Nacio-nalna strategija za borbu protiv terorizma(National Strategy for Combating Terro-rism) priznaje „da je rat protiv terora dru-ga~iji tip rata. On uklju~uje i bitku oru jemi bitku idejama. Ne samo da se borimoprotiv teorista na rati{tu, ve} promovi{e-mo slobodu i ljudsko dostojanstvo kao al-ternative teroristi~koj viziji opresije i totali-tarne vladavine“ (The White House). Ko-na~no, promovisanje ljudske slobode idostojanstva, te pravde i demokratijepredstavlja prvi stub Strategije nacionalnebezbednosti SAD (The National SecurityStrategy, March 2006).

Dakle, SAD priznaju da liberalno-de-mokratske vrednosti, na kojima se temeljiameri~ki politi~ki sistem, predstavljajupodjednako sna`no oru je u borbi protivterorizma kao i bombe i krstare}e rakete.Stoga je nejasno za{to SAD novousvoje-nim Zakonom nisu u potpunosti po{tova-le osnovne principe u borbi protiv terori-zma, proklamovane u strate{kim doku-

mentima, te pritvorenicima obezbedile„ljudsko dostojanstvo“. To {to je osumnji-~enima za terorizam uskra}eno elemen-tarno ljudsko pravo da pred nezavisnimsudom preispitaju pravnu osnovanostsvog pritvaranja svakako ne predstavlja al-ternativu teroristi~koj viziji opresije i totali-tarne vladavine. U vreme kada se bezbed-nosna situacija u Iraku i Avganistanu po-gor{ava, tj. u vreme kada „bitka oru jem“i ne ide ba{ najbolje, SAD bi trebalo da do-nese zakon kojim se osumnji~enima za te-rorizam obezbe|uje potpuno pravi~nosu|enje i garantuju elementarna ljudskaprava. Na taj na~in bi izvojevale zna~ajnupobedu u „bici idejama“. Zakon o vojnimsudovima predstavlja legalizaciju dosada-{nje, ne tako slavne, prakse sistema vojnihsudova.


63 OBALE ATLANTIKA

DOKUMENTA• Authorization for the Use of Military For-

ce• Detainee Treatment Act of 2005• Military Commissions Act of 2006• Military Order on Detention, Treatment

and Trial of Certain Non-Citizens in theWar Against Terror

• National Security Strategy 2006• Quadrennial Defense Review Report

2006• War Powers Resolution

LITERATURA• Agamben, Giorgio. 1998. Homo Sacer:

Sovereign Power and Bare Life. StanfordUniversity Press

• Agamben, Giorgio. 2005. State of Excep-tion. Chicago: University of ChicagoPress

• Samardì}, Slobodan. ur. 2001. Norma iodluka: Karl [mit i njegovi kriti~ari. Beo-grad: Filip Vi{nji}.

INTERNET IZVORIhttp://www.aclu.comhttp://www.ccr-ny.orghttp://www.congress.org/congressorg/home/http://www.democrats.org/http://www.fed-soc.org/http://www.globalissues.org/http://www.govtrack.us/http://hrw.org/doc/?t=usahttp://jurist.law.pitt.edu/http://www.whitehouse.gov

Prema poslednjem istraìvanju1

me|unarodne nevladine organi-zacije Transparency International (udaljem tekstu: TI) iz 2006. godine, Sr-bija je od ukupno 163 dràve zauzeladevedeseto mesto u odnosu na in-deks percepcije korupcije. Ovo mestodeli sa Gabonom i Surinamom. Dobravest je da se njen indeks od pro{logo-di{njeg 2,8 popeo na 3. Naàlost, i po-red toga korupcija je u Srbiji jo{ uveksistemski problem. Tek ocena 5 naskali od 1 do 10 ozna~ava da je korup-cija svedena na podno{ljivu meru.

O~igledno je da ovakvo stanje do-prinosi tome da postoji nepoverenje uzvani~ne institucije, kao i tome da onelo{e funkcioni{u. Pored ovih unutra-{njih posledica, javljaju se i one kojebismo mogli nazvati spolja{njim. Na-ime, ovi indeksi uti~u na strane inve-stitore i njihovo investiranje kapitalakoji je Srbiji neophodan za ekonomskioporavak. Me|unarodne kompanije,koje su u Srbiji ve} ulagale novac, po-tvrdile su da pored redovnih obavezapla}aju i neformalne poreze u iznosuod 18% do 20%. To nam predo~avakoliko je hitno potrebno re{avati ovajproblem i smanjiti nedovoljnu efika-snost dosada{njih mera u ovoj oblasti.

Posle petooktobarskih promena,vlast je borbu protiv korupcije svrstalau svoje prioritete. Dosta je ura|eno narazvijanju institucija i pravnog okviraza borbu protiv korupcije. Doneti subrojni zakoni i osnovana mnoga telakoja u svom delokrugu imaju i borbuprotiv ove {tetne pojave. Postoji i Na-cionalna strategija za borbu protiv ko-rupcije, doneta decembra 2005. godi-ne2. Uprkos svemu tome, korupcija jei dalje izraèna u velikoj meri. Taj pro-

blem Vlada poku{ava da re{i osniva-njem Agencije za borbu protiv korup-cije (u daljem tekstu: Agencija). S ob-zirom na to da se od osnivanja oveAgencije dosta o~ekuje, u ovom tek-stu }emo poku{ati da prikaèmo kakofunkcioni{u tela ~ije bi nadle`nostiona preuzela, kao i koji su pro et con-tra razlozi postojanja Agencije.

Qsjlb{!jotujuvdjpobmof!cpscfqspujw!lpsvqdjkf

Predlog zakona o Agenciji za bor-bu protiv korupcije3 nalazi su u skup-{tinskoj proceduri od 20. oktobra2006. godine. Prema ovom Predlogu,Agencija predstavlja samostalan i ne-zavisan dràvni organ, odgovoran Na-rodnoj skup{tini, kojoj podnosi i godi-{nji izve{taj o radu. Ona nadzire spro-vo|enje Nacionalne strategije, Akcio-nog plana i sektorskih akcionih pla-nova, prati i koordinira rad dràvnihorgana u borbi protiv korupcije, re{a-va sukobe interesa i vodi registarfunkcionera i njihove imovine. Tako-|e, nadzire dono{enje i sprovo|enjeplana integriteta. Danom stupanja nasnagu ovog Zakona prestao bi da va-ì Zakon o spre~avanju sukoba inte-resa, a postupke koji su zapo~etipred Republi~kim odborom za re{a-vanje sukoba interesa preuzela biAgencija. Ona bi preuzela i nadle-`nosti Republi~ke izborne komisije iskup{tinskog Odbora za finansije, pabi stranke ovom novom antikorup-cijskom telu podnosile finansijske iz-ve{taje i pravdale tro{enje novca izbudèta. Prikaza}emo, stoga, rad dr-àvnih organa ~ije bi nadle`nostiAgencija trebalo da preuzme kako bi-

ANALIZA KONKRETNE POLITIKE 64

1 Transparentnost Srbija, www.transparentnost.org.yu (preuzeto 6. 11. 2006)2 Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, www.korupcija.org (preuzeto 10. 11.

2006)3 Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, www.parlament.sr.gov.yu/con-

tent/cir/akta/predzakoni.asp (preuzeto 1. 11. 2006)

Bhfodjkb!{b!cpscv!qspujw!lpsvqdjkfKfmfob!Vojkbu UDK 351:[343.85:343.352(497.11)

smo videli da li }e ona mo}i da ukloninjihove nedostatke.

Ukratko }emo razmotriti rad Od-bora za finansije Narodne skup{tine4.Stranke su obavezne da ovom Odbo-ru jednom godi{nje podnose finansij-ske izve{taje o imovini koju posedujui prilozima koji prema{uju 6.000 dina-ra (sa imenima donatora i visinom po-jedina~nih priloga), a zatim i svoj zavr-{ni ra~un i mi{ljenje ovla{}enog revi-zora o strana~kom finansijskom po-slovanju. Samo su tri, od ukupno 421registrovane politi~ke stranke, dosta-vile ovom Odboru kompletnu doku-mentaciju za 2005. godinu (Bo{nja~kademokratska stranka Sandàka, De-mokratska stranka Srbije i Socijalno li-beralna partija Sandàka). Kako Od-bor nije ovla{}en da pokrene prekr{aj-ni postupak, trogodi{nja primena Za-kona o finansiranju politi~kih stranakanije mogla da dâ rezultate, pa se takopove}ava broj stranaka koje ovaj Za-kon ne sprovode. Jo{ jedan nedosta-tak ovog tela je i u tome {to u njemusede poslanici koji, prakti~no, kontro-li{u sami sebe. Ipak, o~ekuje se da }ena narednim izborima biti onemogu-}ene ili bar znatno oteàne finansijskemalverzacije politi~kih stranaka. Nai-me, nedavno je propisana upotrebanovog obrasca za podno{enje izve{ta-ja o tro{kovima predizborne kampa-nje. U obrascu moraju biti ta~no nave-dena sredstva koja su prikupljena, kaoi to {ta je od tih sredstava utro{eno.Sva sredstva su podeljena na javne iprivatne izvore.

Drugi organ od koga bi Agencijapreuzela nadle`nosti je skup{tinskiOdbor za spre~avanje sukoba intere-sa5. Zakon o spre~avanju sukoba inte-resa donet je 2004. godine, a Odbor jekonstituisan 18. januara 2005. godine.Njegova nadle`nost je da vodi registarimovine funkcionera, odlu~uje o to-me da li su oni prouzrokovali povre-du Zakona i da, ako su to u~inili, izri-

~e propisane mere. U prvih devet me-seci 2005. godine, Odbor je ispitaoukupno 54 prijave u vezi sa potenci-jalnim sukobom interesa, a konkretanrezultat toga bilo je razre{enje tri funk-cionera. Najve}i nedostatak u raduovog Odbora je taj {to je on ovla{}enda reaguje samo na osnovu podnetihizve{taja o imovini i prijava gra|ana.Prvo pitanje koje se name}e je kolikoje u ovim izve{tajima dat ta~an prikazimovinskog stanja, a zatim i da li segra|ani pla{e da prijave funkcionere,da li imaju saznanja o njihovoj imovi-ni i da li su dovoljno obave{teni o po-stojanju ovog Odbora. Postoji i opa-snost da rad ovog tela bude paralisan,pogotovo ako uzmemo u obzir daOdbor ima samo dvanaest zaposle-nih, a utvrdio je da u Srbiji ima 13.000funkcionera. Od ovog broja, njih4.000 nije prijavilo imovinu i nije sno-silo nikakve sankcije zbog toga.

Jedan od na~ina da navedeni ne-dostaci u radu ovih Odbora budu ot-klonjeni je propisivanje nov~anih ka-zni za prekr{aje funkcionera. One supropisane u Predlogu zakona o Agen-ciji. Za povrede odredaba ovog zako-na, Agencija moè pokrenuti prekr{aj-ni postupak. Ovim zakonskim re{e-njem u~vr{}uje se pozicija Agencije iborba protiv korupcije dobija kon-kretne okvire. Glavna prednost ova-kvog re{enja je u tome {to Agencija uslu~aju povrede Zakona pokre}e po-stupak po slu`benoj du`nosti. Tako-|e, kontrolisanje politi~kih partija i nji-hovih funkcionera bilo bi u nadle`no-sti tela koje bi se nalazilo izvan sastavaNarodne skup{tine, pa bi kontrola bi-la efikasnija.

Tre}e, Agencija bi vr{ila nadzordono{enja i sprovo|enja plana inte-griteta. Ovaj plan sadrì pravne i prak-ti~ne mere kojima se spre~avaju i ot-klanjaju mogu}nosti za nastanak i ra-zvoj korupcije. Donose ga dràvni or-gani, organi teritorijalne autonomije i

65 ANALIZA KONKRETNE POLITIKE

4 Odbor za finansije

www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/sastav/odbori_detalji.asp?id=42 (preuzeto 18. 11.2006)

5 Odbor za re{avanje sukoba interesa, www.sukobinteresa.sr.gov (preuzeto 18. 11. 2006)

lokalne samouprave, javne slu`be ijavna preduze}a. Ovi planovi bi, iz-me|u ostalog, trebalo da sadrè i opisprocesa rada, na~ine odlu~ivanja iutvr|ivanja poslova koji su naro~itopodlo`ni pojavi korupcije. Posebnakategorija poslova u kojima moè do-}i do velikih finansijskih gubitaka dr-àve, a koji su podlo`ni pojavi korup-cije jesu javne nabavke. Prilikom nji-hove kontrole u integracionim plano-vima, Agencija bi se sa najvi{e proble-ma mogla suo~iti u oblasti nabavki zabezebednosne strukture. Kako ovenabavke nisu dovoljno transparen-tne, te{ko je vr{iti nadzor dono{enjai sprovo|enja plana integriteta u timposlovima. îtavo Ministarstvo unu-tra{njih poslova je vladinom Ured-bom o sredstvima za posebne name-ne, donetom 2005. godine, izuzeto izprimene Zakona o javnim nabavka-ma. Kada je re~ o Vojsci, samo }emopodsetiti na aferu „pancir“. Ministar-stvo odbrane zaklju~ilo je po vojsku{tetan ugovor o nabavci vojne opre-me sa privatnim preduze}em „MileDragi}“. Sudski postupak je u toku, apostoje indicije da je posredi sukobinteresa, kao i zloupotreba slu`be-nog poloàja. Samim formiranjemAgencije, bez izmene drugih propi-sa, ne moè biti smanjena korupcijau oblasti javnih nabavki.

Bhfodjkb!wt!Tbwfu

Osnivanjem Agencije egzistencijaSaveta za borbu protiv korupcije6 (udaljem tekstu: Savet) bila bi direktno

ugroèna. Zbog toga je potrebno na-vesti kakve su i kolike su nadle`nosti,kao i kakvi su rezultati Saveta. Savet jeosnovala Vlada Srbije 2001. godine, alije on po~eo da radi tek dve godine na-kon osnivanja. Njegova uloga je save-todavna, a funkcija mu je da pomog-ne Vladi u suzbijanju korupcije. U pe-riodu od avgusta 2003. do decembra2005. godine Savetu je dostavljenoukupno 1.050 predstavki – najvi{e izoblasti privatizacije (40,7%), sudstva(20,5%) i bespravne gradnje (16%).Najvi{e predstavki bilo je u Beogradu,a podnesioci su uglavnom bili gra|ani(30,7%), grupa zaposlenih (20,5%) igrupa gra|ana (14,2%). Ovi podaciukazuju na to da gra|ani imaju pove-renja u Savet, verovatno zbog toga {toga ~ine nezavisni eksperti.

Komentari na rad ovog tela su raz-noliki. Na jednoj strani su oni koji mi-sle da Savet treba da postoji, jer ta sa-vetodavna uloga nije bez zna~aja, kaoi da Savet treba da bude odsko~na da-ska u formiranju Agencije za borbuprotiv korupcije. Na drugoj strani suoni koji smatraju da je rad Savetauglavnom bio usmeren na kritiku Vla-de i da je borba protiv korupcije po-sredstvom Saveta utopija. Ipak, nemoèmo prenebregnuti da je imaozna~ajnu ulogu u rasvetljavanju veli-kih afera, kao i u javnom tematizova-nju korupcije. I pored dobrih strana,postoje veliki nedostaci u nadle`nosti-ma ovog Saveta.

Koliko je uzaludan rad ovog Save-ta kada su u pitanju formalna re{enja,najbolje se vidi iz njegovog izve{taja o

ANALIZA KONKRETNE POLITIKE 66

Qsfetubwlf!qp!pcmbtujnb Qpeoptjpdj!qsfetubwlj

6 Savet za borbu protiv korupcije, www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu (preuzeto 12. 11..2006)

radu za 2005. godinu7. Naime, od je-danaest izve{taja koje je podneoVladi tokom te godine, nijedan nijeusvojen. Vlada je ~ak i ignorisalapredloge Saveta, ne daju}i mu nika-kve povratne informacije, niti obra-zloènja. Kolika je (ne)mo} Savetapokazuje nam i to koje su mogu}no-sti njegovog delovanja po predstav-kama gra|ana. Ove predstavke Sa-vet prosle|uje nadle`nim dràvniminstitucijama. Rok u kome dràvniorgani treba da odgovore je 30 dana.Me|utim, u praksi je taj rok bio i dogodinu dana, a na 10% predstavkinije ~ak ni dat odgovor. Povrh sve-ga, rad Saveta bio je oteàn i nedo-voljnim finansijskim resursima, jer ihVlada nije obezbedila.

Kako je egzistencija Saveta di-rektno ugroèna osnivanjem Agen-cije, Savet je povodom formiranjaovog tela uputio Vladi o{tre kritike.^lanovi Saveta smatraju da osniva-nje Agencije predstavlja nepotrebnotro{enje budètskih sredstava. Tako-|e, navode da njen rad ne moè bitinezavisan, jer one institucije koje bitrebalo da budu predmet stalnekontrole predlaù kandidate zaUpravni odbor Agencije i na taj na-~in direktno upravljaju ovim telom.Tako bi, usvajanjem ovog Predlogazakona, Vlada uspela da ukloni veli-kog kriti~ara svog rada – Savet i dana posredan na~in uti~e na radAgencije. Moèmo zaklju~iti da situ-acija nije nimalo jednostavna. Sa jed-ne strane imamo Savet koji nema iz-vr{na ovla{}enja, ali u njemu sedenezavisni eksperti, a sa druge posto-ji mogu}nost da bude formirana

Agencija koja bi imala izvr{na ovla-{}enja, ali koja su{tinski ne bi bilanezavisan organ zbog sastava svojih~lanova.

\ub!ebmkf@

Posle svega re~enog ~ini se da suinstitucije uglavnom uspostavljene, alise moèmo zapitati {ta je jo{ potrebnouraditi da bi korupcija u Srbiji bila sve-dena na podno{ljivu meru. Da bismona listi TI dostigli barem indeks 5, ko-ji ozna~ava da je korupcija u razum-nim okvirima, trebalo bi ostvariti kora-ke koji su predvi|eni Nacionalnomstrategijom. Potrebno je {to pre done-ti Akcioni plan za njeno sprovo|enje iosnovati Agenciju. Me|utim, Agencijabi trebalo da ima izmenjeni sastavUpravnog odbora, jer bi bez togaStrategija ostala samo mrtvo slovo napapiru. Neophodno je da ovaj organzaista bude nezavisan, jer bez togane bi mogao objektivno da prati i ko-ordinira rad ostalih dràvnih organau borbi protiv korupcije. Tako|e, dabi bile spre~ene zloupotrebe u dr-àvnim bezbednosnim strukturama,potrebno je uspostaviti mehanizmenadzora i nad nabavkama za policijui vojsku. Najva`niji i osnovni predu-slov je, me|utim, dosti}i konsenzusza uspostavljanje organa koji bi bilinezavisni u svom radu, imali dovolj-no finansijskih resursa i konkretnihovla{}enja u borbi protiv korupcije.Bez toga se sve zavr{ava samo naformalnom nivou, a brojne instituci-je sluè samo za ukras.8

Autorka je istraìva~ica u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti

67 ANALIZA KONKRETNE POLITIKE

7 Izve{taj o radu Saveta za borbu protiv korupcije za 2005. godinu, 30. 12. 2005.www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu (preuzeto 21. 11. 2006)

8 Ostali korisni izvori:

- îste ruke, www.korupcija.org

- Izve{taj o kontroli finansijskih izve{taja politi~kih stranaka za 2005. godinu, Narodnaskup{tina, Odbor za finansije, 5. 6. 2006. godine (preuzeto 5. 11. 2006)

- Istraìvanje Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, 2004. godinessla.oneworld.net/article/view/94904/1/ (preuzeto 5. 11. 2006)

- Savet Evrope, www.coe.int

- Transparency International Global Barometar, 2005. (preuzeto 6. 11. 2006)

- Uprava za javne nabavke, www.ujn.sr.gov.yu

Qp{jw!tbsbeojdjnb

Bezbednost Zapadnog Balkana je ~asopis nastao uakademskoj zajednici Beogradske {kole za studijebezbednosti. @eleli bismo da u ~asopisu BezbednostZapadnog Balkana objavljujemo tekstove istraìva~a koji tekulaze u polje bezbednosnih studija, kao i radove ve}potvr|enih autora. Zato pozivamo sve one koji se baveteorijom i praksom bezbednosti, a posebno ih zanimajuregionalne teme, da {alju svoje radove Beogradskoj {koli zastudije bezbednosti. Naro~ito ohrabrujemo autore da prvopo{alju kratak abstrakt, na adresu [email protected]. Zapitanja vezana za pogodnost ~lanaka i prikaza knjiga, obratitese direktno urednicima. Tekstovi ne treba da budu duì od15.000 karaktera, font bi trebalo da bude Times New Roman,12, sa proredom 1,5, a fusnote bi trebalo da budu navedene uChichago stilu.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

327.56 (497)

BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopis Beogradske {kole za studije bezbednosti / glavni i odgovorni urednik Miroslav Hadì}. 2006, br. 1 (jul/avgust)- . - Beograd

(Gunduli}ev Venac 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2006 – (Beograd: Goragraf). – 24 cm.

Dvomese~no. – Ime izdanja na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN 1452 – 6115ISSN 1452 – 6050 = Bezbednost Zapadnog BalkanaCOBISS . SR-ID 132452876

Centar za civilno-vojne odnose dopri-nosi javnom i odgovornom u~estvovanjucivilnog dru{tva u pove}anju bezbednostigra|ana i dràve na principima modernogdemokratskog dru{tva, kao i unapre|enjubezbednosne saradnje sa susedima iuklju~enju Srbije u evroatlantsku zajednicu.

Beogradska {kola za studije bezbednostipredstavlja posebno odeljenje Centra zacivilno-vojne odnose osnovano radi toga da,sistematskim istraìvanjima i akademskimusavr{avanjem mladih istraìva~a, doprineserazvoju studija bezbednosti u Srbiji.

KontaktCentar za civilno-vojne odnoseGunduli}ev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 [email protected]

Documents

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA03).pdf`na pitanja: kako }e se bilo koja odlu-ka odraziti na ljude na terenu, kako }e se odraziti na Srbiju kao najva`nijeg strate{kog aktera i koje }e biti