Bezrepi vodozemci

Žabe (bezrepi vodozemci) ili lat. Anura, Batrachia ili Salientia su najbrojnija i

najraznovrsnija grupa vodozemaca zdepastog tela, na odraslom stupnju bez repa koji

gube po završetku metamorfoze. Najčešće su veličine od 2-12 cm s tim što im dužina

može da varira od 1-35 cm.

Telesni regioni

Telo žabe podeljeno je na tri regiona: glava, na kojoj se nalaze:nosni otvori, usta u

kojima je mišićav jezik pričvršćen za bazu svojim prednjim krajem, sa mogućnošću

izbacivanja zadnjeg kraja koji je lepljiv i služi za hvatanje insekata; samo neke egzotične

vrste su bez jezika; oči zaštićene kapcima i ispod njih još i prozirnom opnom

žmurnjačom (membrana nictitans); trup koji je zdepast, dva para pentadaktilnih udova: prednji i zadnji koji su duži i glavni su za kretanje skokovima ili plivanjem; između

prstiju su razapete dobro razvijene opne za plivanje.

Koža

Koža im je sa bradavičastim ispupčenjima ili je glatka. Za razliku od drugih kičmenjaka,

koža vodozemaca nije pokrivena krljuštima ili nekim drugim tvorevinama već je

zaštićena tankim rožnim slojem (stratum corneum). Pričvršćena je samo na pojedinim

mestima u telu. U njoj se nalaze mnogobrojne sluzne žlezde što joj daje stalnu vlažnost i

ljigavost. Rožni sloj se povremeno odbacuje i zamenjuje novim orožnalim slojem ćelija.

Koža žaba ima važnu ulogu u disanju i osmoregulaciji.

Rožni sloj kože

Epidermis kože sastoji se od 5-6 slojeva od kojih se prvi, površinski sloj naziva rožni

sloj (stratum corneum). On je izgrađen od pločastih ćelija koje su najčešće drugačije

obojene i orožnale. Obrazuju se lokalna orožnjavanja u vidu: rožnih zuba kojima se larva

hrani, rožnog kljuna punoglavca kojim on probija ljusku jajeta, bradavičasta zadebljanja

kod krastavih žaba, kandžice kod pojedinih vrsta, ostruga na zadnjim nogama kojima

neke vrste kopaju zemlju i dr.

Kožne žlezde

U krznu (dermisu) kože smeštene su žlezde koje vode poreklo od epidermisa i to dva

tipa žlezdi: sluzne (mukozne) i zrnaste (granularne).

Sluzne žlezde, kojih ima više, luče sluz koja ima višestruko delovanje i značaj: održava

kožu vlažnom i antibakterijsko delovanje i regulacija temperature.

Zrnaste žlezde su krupnije od sluznih i postavljene su dublje od njih. Sekret ovih žlezda

može da bude blago iritirajući, a i jakog toksičnog (otrovnog) dejstva.

Neki vodozemci imaju posebne mirise nastale izlučivanjem žlezdi koji im služe za

privlačenje polova.

Otrovne žlezde

Otrov samo jedne zabe je dovoljan da ubije 20.000 miseva ili 10 odraslih ljudi Otrovne žlezde luče sekret koji sadrži otrovne alkaloide. Alkaloidi mogu imati različitu

jačinu i dejstvo: izazivaju iritaciju sluzokože čoveka, alkaloid epibatidin iz ima isto

dejstvo kao atropin na srce, odnosno, blokira delovanje acetil holina, otrov batrachotoxin (Kolumbija)  izolovan deluje na nervni sistem; koristili su ga starosedeoci za otrovne

strelice.

Najviše vrsta alkaloida, oko 200, izolovano je iz vrsta koje pripadaju

familiji Dendrobatidae. Alkaloidi vode poreklo iz različitih zglavkara kojima se ove žabe

hrane. One mogu da predstvaljaju veliku opasnost za čoveka jer jedna žaba ima 1900

μg otrova, a letalna (smrtna) doza za čovjeka iznosi 200 μg

Obojenost kože

Obojenost kože zavisi od više činilaca: prisustva različitih pigmentskih ćelija,

tzv. hromatofora koje apsorbuju različite delove spektra Sunčeve svetlosti; iridocita,

koje predstavljaju posebne ćelije u koži čija je citoplazma ispunjena kristalima pa

doprinose strukturnoj obojenosti kože, refleksije, refrakcije, interferencije i difrakcije

svetlosti. Hromatofore značajne za obojenost kože vodozemaca, odnosno, žaba su:

ksantofore (xantophorae) sadrže pigmente (pteridini, karotenoidi)koji daju žutu i crvenu

obojenost, melanofore (melanophorae) sadrže pigment melanin čija se boja kreće u

rasponu od svetložute do crne.

Biološke uloge obojenosti kože mogu da budu različite pa se prema tome izdvajaju:

zaštitna (kriptična) obojenost, upozoravajuća (aposematska) obojenost, epigamna obojenost, koja omogućava prepoznavanje i privlačenje suprotnih polova u vreme

parenja.

Skeletni sistem

Kičmenica odraslih žaba je jako skraćena i potpuno okoštala, dok se hrskavičavi

stadijum javlja kod embriona i larvi. Izgrađena je najčešće od 9 kičmenih pršljenova i

izdužene kosti (os urostyl) koja nastaje srastanjem nekoliko poslednjih pršljenova.

Karlični pojas je čvrsto spojen za kičmenicu. Pršljeni su kratki, masivni i po

obliku procelni. Rebra su zakržljala, hrskavičava i potpuno srasla sa poprečnim

nastavcima pršljena u jednostavan koštani izraštaj.

Skelet udova, posebno zadnjih , je u velikoj meri specijalizovan za izvođenje skokova.

prednji udovi su kratki i snažni, dok su zadnji znatno duži od njih. U prednjim

ekstremitetima su razvijena 4 prsta, dok je prvi prst potpuno redukovan. Zadnji udovi

imaju pet potpuno razvijenih prstiju.

Lobanja ima široku bazu, a malu visinu. Kod žaba dolazi do redukcije kostiju u

glavenom regionu.

Kretanje

Kreću se pomoću snažnih udova koji kod njih nikada nisu zakržljale. Posebno je dobro

razvijen zadnji par nogu kojima se kreću u skokovima ili plivanjem. Žabe se kreću

skokovima pa su označene kao skakači. Ovakvo kretanje omogućeno je zahvaljujući

kratkom telu bez repa i snažnim, dugačkim zadnjim nogama. Žaba mukač iz Severne

Amerike može da preskoči razdaljinu koja je 9 puta veća od dužine njenog tela,

dok žaba travnjača iz južne Afrike može da preskoči dužinu 40 puta veću od njenog tela.

U mirovanju žaba je oslonjena na stomak sa ispruženim prednjim, a savijenim zadnjim

nogama. Pre skoka podiže prednji deo tela, a zatim ispruži zadnje noge čime se telo

odbije od tla i žaba izleti pod uglom od 45 stepeni. Pri skoku oči zaštiti tako što ih

delimično uvuče u glavu. Neke vrste ne skaču već se kreću četveronoške, kao

npr. smrdljiva krastava žaba(Bufo calamita). Ova vrsta ima kratke zadnje noge pa ne

može da skaćče, ali zato dosta dobro trči.Za kretanje kroz vodu žabe takođe uglavnom

koriste zadnje udove između čijih prstiju su razapete plovne kožice. Pri odbacivanju

unazad one stvaraju otpor neophodan za kretanje unapred, dok prednje noge služe

samo za upravljanje kretanjem.

Sistem za varenje

U usnoj duplji se nalazi dobro razvijen lepljiv jezik kojim love insekte. Donja vilica im je

bez zuba, dok je gornja vilica nazubljena. Sistem za varenje žaba počinje prostranom

usnom dupljom na kojoj se razlikuju: unutrašnji nosni otvori smešteni na njenom krovu;

jezik koji polazi sa prednjeg dela poda usne duplje i njegov zadnji deo je slobodan za

izbacivanje i hvatanje plena; epitel, koji je u jednom delu trepljast, a u drugim

sadrži čulne ćelije i sluzne žlezde

Usna duplja se nastavlja na ždrelo koje je u vezi sa: disajnim putevima preko otvora ,

srednjim uhom preko otvora Eustahijebih tuba, vokalnim kesama kod mužjaka, preko

otvora kroz koje prolazi vazduh do njih.

Od ždrela do želuca pruža se kratak jednjak. Njegova sluzokoža je bogata bogata

mukoznim ćelijama čiji sekret olakšava prolazak hrane kroz jednjak. jednjak se

nastavlja na želudac koji je pomeren više u levu stranu. Zadnje crevo čine tanko i debelo

crevo. U prednji deo tankog creva se izlivaju izvodni kanali jetre i pankreasa. Debelo

crevo je kratko i pruža se do kloake. Kloaka je zadnji deo creva u koji se izlivaju urinarni i

genitalni kanali.

Krvni sistem

Srce se sastoji iz:dve pretkomore, leve i desne i jedne komore.

U komori dolazi do mešanja oksigenisane i dezoksigenisane krvi. U desnu pretkomoru

se uliva dezoksigenisana krv iz šupljih vena koje se spajaju u jednu zajedničku. U levu

pretkomoru dolazi oksigenisana krv iz pluća i ona je mnogo manja od desne pretkomore.

Obe pretkomore se istovremeno kontrahuju čime se krv potiskuje u komoru.

Kontrakcijom komore se takva mešovita krv istiskuje u arterije.

Od arterijskog stabla polaze tri grane: za glaveni region, za najveći deo tela i za kožu,

pluća i ždrelo.

Urogenitalni sistem

Polni i ekskretorni produkti se izlivaju u kloaku, a iz nje u spoljašnju sredinu.

Imaju bubrege, na njihovu trbušnu stranu naležu uzane nadbubrežne žlezde. Sa

spoljašnje strane svakog bubrega polazi mokrovod koji kod mužjaka istovremeno služi i

kao semevod. Oba mokrosemevoda se zasebno izlivaju u kloaku. Od zida kloake

obrazuje se mokraćna bešika.

Genitalni sistem mužjaka   sastoji se iz:

parnih semenika (testisa) koji leže u prednjem delu bubrega, kanalići (vasa efferentia)

preko kojih sperma iz testisa dospeva u Volfove kanale

Ženski   polni sistem   izgrađen je od:

parnih jajnika koji su providini pa se u njima mogu videti jaja različite veličine i boje;

posebno su dobro razvijeni u doba parenja; parnih jajovoda koji su u vidu dugačkih,

beličastih izuvijanih kanalića ka kojima se razlijuju dva kraja: prednji koji se u vidu

levkastog otvora (ostium tubae) otvara u telenu duplju bočno od pluća; zadnji deo je

proširen i označava se kao uterus (materica) i izliva u kloaku.

Jajne ćelije koje su sazrele oslobađaju se iz jajnika i padaju u telesnu duplju, odakle

kontrakcijom muskulature se pomeraju napred i upadaju u levkasti otvor jajovoda.

Jajovodimam dospevaju do kloake, a iz nje u spoljašnju sredinu. Oplođenje se odvija u

spoljašnjoj sredini.

Ispred svakog semenika i između jajnika nalaze se prstolika masna tela, tamno-žute

boje, koja sadrže rezerve hranljivih materija.

Razmnožavanje

Većina ima spoljašnje oplođenje pri čemu samo parenje osigurava kontakt između jaja i

sperme. Za oko 10% vrsta žaba je dokazan neki oblik staranja roditelja o jajima ili

mladima. Mnoge vrste su veoma teritorijalne braneći gnezda. U ogromnom broju se

okupljaju oko vode (jezera, močvare) u toku jedne ili dve noći godišnje kada je sezona

parenja. Neke tropske vrste pare se tokom cele godine. U doba parenja mužjaci se

oglašavaju zvucima koji su karakteristični za određenu vrstu i prepoznatljivi samo

ženkama te vrste. Razmnožavanjem su vezani za vodu, gde se vrši parenje i

metamorfoza

Razviće

Neke žabe trajno žive u vodi dok druge u nju ulaze samo radi parenja. Oplođenje je

spoljašnje i jaja se razvijaju u vodi. Jaja ne poseduju opnu ili ljusku koja bi ih štitila od

isušivanja (desikacije). Najveći broj vrsta polaže jaja u slatku vodu, a neke vrste i na

vlažnim mestima na kopnu. Polaganje jaja neke vrste obavljaju i na vrlo neobične

načine. Tako ženka prialje koja živi u Južnoj Americi, jaja polaže u komoru na leđima u

kojoj se odvija i razviće mladih. Mužjaci iz roda Rhinoderma jaja i mlade čuvaju u

rezonatorskim kesama. U želucu ženki iz roda Rheobatrachus odigrava se razviće

punoglavaca. Da bi se zaštitili od dejstva želudačne kiseline punoglavci izlučuju jednu

vrstu hormona koja blokira njeno lučenje.

Kod većine se posle parenja ženke i mužjaci razilaze i ne vode brigu o potomstvu, mada

ima i drugačijih primera kada roditelji prikačinju jaja za telo i nose ih sa sobom sve dok

se ne izlegu mladi. Mnoge druge žabe zbrinjavaju svoje potomstvo kopanjem rupa,

pravljenjem gnezda na drveću ili lepljenjem jaja za vodene biljke. Iz jajeta se razvijaju

larve punoglavci koji nemaju ekstremitete već se kreću plivanjem pomoću dugačkog

repa i dišu na škrge. Punoglavci prežive preobražaj (metamorfozu) i razvijaju se u prave

kopnene kičmenjake koji dišu na pluća i kreću se udovima pogodnim za oslanjanje o

podlogu i kretanje u skokovima.

Oglašavanje (vokalizacija)

Uglavnom mužjaci mogu da proizvode zvuke, a imaju i rezonatorske kese (vokalne ili

zvučne kese) pomoću kojih se ti glasovi pojačavaju. Mnoge vrste proizvode duboke

tonove, tzv. krekeranje, što ima važnu ulogu u socijalnoj organizaciji populacija kao i u

odnosu prema predatorima. Neke žabe se oglašavaju toliko glasno da se mogu čuti na

udaljenosti od preko 1,5 km. Svaka vrsta se oglašava na poseban način. Glas se

proizvodi prilikom prolaska vazduha kroz grkljan. Sluzokoža grkljana nosi naročite

nabore (glasne žice) čijim treperenjem se proizvodi kreket. Kod većine žaba koje mogu

da proizvode glas on se pojačava rezonatorskim (vokalnim ) kesama (glasni mehurići). One se obrazuju kao mehuraste evaginacije dna usne duplje i rastežu se kada treba da

se glas pojača, dakle rade kao rezonatori. Zahvaljujući tome glas američke krastave

žabe (Bufo americanus) se može čuti na udaljenosti od skoro 800 m.

Kod nekih vrsta, kao što su one iz rodova Heleioporus i Neobatrachus, vokalne kese ne

postoje, ali one mogu proizvesti veoma glasne zvuke. Kod njih je usna duplja povećana i

kupolastog oblika čime deluje kao rezonatorska kutija pojačavajući proizvedeni glas.

Osim toga, žabe bez vokalnih kesa, koje ne mogu pojačati proizvedeni glas, naseljavaju

staništa u neposrednoj blizini tekuće vode. Šum vode nadjačava bilo koji zvuk pa tako

one komuniciraju na neki drugi način.

Glavni razlog za oglašavanje je da mužjaci privuku pozivima ženku, mada postoje i drugi

razlozi kao što je npr. teritorijalno oglašavanje koje se koristi da bi se oterali drugi

mužjaci. Sve te zvuke žabe proizvode zatvorenih usta. Kada je žaba u opasnosti onda

proizvodi zvuke otvorenih usta što daje više tonove koji mogu da zbune predatora i time

omoguće beg.

Rasprostranjenost

. Oko 80% vrsta živi u tropskim i subtropskim oblastima svih kontineneta i svih ostrva

osim Antartika.

Žabe naseljavaju skoro ceo svet, izuzev Antarktika, Grenlanda i Arktičkih regiona

severne Amerike i Evroazije i nekih okeanskih ostrva. U pustinjskim regionima, kao što

je Sahara, prisustvo žaba je ograničeno na oaze.

Najveći broj žaba naseljava tropske delove sveta. Samo 90 vrsta živi u Severnoj

Americi, a 116 u umerenoj Evroaziji. Najveći diverzitet žaba je u Neotropskom regionu

(Centralna i Južna Amerika i Karibi) sa oko 2200 vrsta. Ovaj broj je oko 3 puta veći od

broja vrsta u tropskoj Aziji ili tropskoj Africi i oko 5 puta veći od broja vrsta Australijsko-

Papuanskog regiona. (seminarski rad Jelene Ačanski).

Klasifikacija

Kriterijumi za klasifikaciju žaba su sledeći:

dužina zadnjih udova u odnosu na veličinu tela

prisustvo/odsustvo i oblik jezika

širina kapaka i dr.

Ovo stvorenje se hrani isključivo mravima i termitima. Njegova veličina je delom ono što ga čini opasnim, ali njegovo pravo oružje su moćne, oštre kandže. Ako je ugrožen, mravojed može udariti čoveka i tim jednim udarcem ga rasporiti.Žaba primalja (Alytes obstetricans) je vrsta žabe iz porodice Alytidae (žabe primalje) živi u zapadnoj Evropi. Ima vrlo interesantno ponašanje prilikom parenja posle koga mužjak vodi brigu o potomstvu..Bufotenine - poznato je da su ga alhemičari, pusili su takodje zajedno sa marihuanomnajveća je žaba u Europ ismedja-Od otrova žaba prave se najjeftiniji analgetici i antiseptici.-Na područiju Afrike i Latinske Amerike gde žive veliki broj otrovnih žaba smanjen je broj infekcija.