BG Elektrane

7/22/2019 BG Elektrane

1/6

31 3 2010 kgh

BIBLID 03501426 (206) 39:3 p. 3136

POSSIBILITIES OF USINGBRIQUETTES AND PELLETS INDISTRICT HEATING SYSTEMS

In accordance with modern global andEuropean trends and facing the constantincrease of fossil fuel prices and strictenvironment protection requirements,the public utility company Beogradskeelektrane (Belgrade Power Plants) pays aspecial attention to the increase of energyefficiency and environment protectionby investigating the possibilities of usingrenewable energy sources in the processof thermal power production required forheating the city of Belgrade. The plants

using coal (solid fuel) are of particularinterest for the analysis. Coal, as a fossilfuel with significant amount of harmfulcombustion products, may be potentiallyreplaced with solid biofuel of various origins(wood and wood waste, agricultural residuesetc.). Three years ago, an investigationwas carried out in several boiler rooms andheating plants, where biomass briquettesand pellets were used instead of coal.The principal aim of the investigation wasto access the possibilities of direct fuelsubstitution without technical modificationsof the system. All necessary measurementswere performed by accredited laboratories.The obtained results regarding energy andenvironment protection are presented in thispaper. During the last two heating seasons,nine heating sources of total 24 MW haveused wood biomass briquettes and pelletsas the primary fuel.

KEY WORDS: biomass; briquette; pellet;coal; substitution; ecology

U skladu sa savremenim evropskim i svetskimtrendovima, a suoeni sa neprekidnim rastom cena

fosilnih goriva i sve stroim ekolokim zahtevima,JKP Beogradske elektrane posebnu panjuposveuju poveanju energetske efikasnosti iekologiji, istraujui mogunosti primene obnovljivihizvora energije u procesu proizvodnje toplotneenergije za grejanje grada Beograda. Za analizu suposebno interesantni proizvodni pogoni koji koristeugalj (vrsto gorivo). Ugalj, kao fosilno gorivo kojepri sagorevanju proizvodi znatne koliine tetnihprodukata sagorevanja, potencijalno se moezameniti vrstim biogorivom razliitog porekla

(drvo i drvni otpad, ostaci ratarske proizvodnje isl.). Pre tri godine, obavljeno je ispitivanje u viekotlarnica i toplana, pri emu su se umesto ugljakoristili energetski briketi i pelet od biomase.Osnovni zadatak istraivanja bio je da ocenimogunost direktne supstitucije goriva bez tehnikihmodifikacija sistema. Sva neophodna merenja suobavile akreditovane laboratorije. Dobijeni rezultati,i energetski i ekoloki, prikazani su u ovom radu.Prethodne dve grejne sezone, devet toplotnih izvoraukupne snage 24 MW kao osnovno gorivo koristilo

je pelet i briket od drvne biomaseKljune rei: biomasa; briket; pelet; ugalj; zamena;

ekologija

Mr radmilo Savi, p. . ., Petar vaSiljevi,p. . ., jKP Bgsk k, Bg, prof. dr miroljuB adi, msk fk uz Beogradu, Beograd

MOGUNOSTIPRIMENE BRIKETA I PELETAU SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA

Uvod

U skladu sa savremenim evropskim i svetskim trendovima,a suoeni sa neprekidnim rastom cena fosilnih goriva, JKPBeogradske elektrane ve vie godina posebnu panju po-sveuju poveanju energetske efikasnosti i ekologiji, istra-

ujui mogunosti za primenu obnovljivih izvora energije

u procesu proizvodnje toplotne energije za grejanje grada

Beograda. Problematika je posebno interesantna kada se

u obzir uzmu i problemi globalnog zagrevanja kao posledi-

ce sagorevanja fosilnih goriva.


2/6

32kgh3 2010

U proteklih 40-tak godina, Beogradske elektrane su ugasi-le preko 1000 lokalnih kotlarnica, koje su kao gorivo koristi-li mazut ili ugalj, i potroae povezale sa sistemom velikihtoplana koje kao gorivo koriste prirodni gas i time znaajnodoprinele poboljanju kvaliteta vazduha za itelje glavnoggrada, unapredile energetsku efikasnost i smanjile emisi-

ju CO2.

Ugalj kao fosilno gorivo koji pri sagorevanju proizvodi znat-ne koliine tetnih produkata sagorevanja, potencijalnose moe zameniti sa vrstim biogorivom razliitog porekla

(drvo i drvni otpad, ostaci ratarske proizvodnje i drugim). Sobzirom da je proteklih godina u Srbiji puteno u rad, ili jeu izgradnji, vie pogona za proizvodnju energetskih brike-ta i peleta od biomase, stiu se uslovi za njihovu masovnijuprimenu u proizvodnji toplotne energije. U tom smislu, Be-ogradske elektrane su u grejnoj sezoni 2007/2008. obavileistraivanje mogunosti primene peleta i briketa u postroje-njima koja koriste ugalj. Osnovni zadatak istraivanja bio jeda oceni mogunost direktne supstitucije bez tehnikih mo-difikacija sistema.

Do tada su Beogradske elektrane troile do 10.000 tonauglja za potrebe jedne grejne sezone. Projekcije za petogo-dinji period predviaju da e se ove koliine smanjivati kaoposledica gaenja kotlarnica, ali e i dalje ostati na nivou odoko 4.000 do 5.000 tona. Ove koliine uglja prilikom sago -revanja oslobaaju znaajne koliine tetnih produkata sa-gorevanja, prvenstveno sumpornih oksida, azotnih oksida iai. Postoji i problem rastura ugljene praine prilikom do-preme i unutranjeg transporta, mogunosti samozapalje-nja tokom dugotrajnog skladitenja, estog ienja pepelai ljake iz kotlova i njegovog skladitenja, utovara i transpor-ta. Iz ovih razloga Beogradske elektrane su posebno zain-teresovane da ugalj supstituiu biogorivom.

Ovaj rad je saeti prikaz rezultata uporednih ispitivanja ka-rakteristika pet kotlovskih postrojenja u sistemu grejanjaBeogradskih elektrana pri korienju biogoriva (peleta i bri-keta) i uglja kao standardnog goriva za pomenuta postro-

jenja.

Prethodna analiza i pripremna ispitivanja

Napravljena je detaljna analiza svih kotlarnica i toplana kojesu u sastavu JKP Beogradske elektrane, a kao pogonskogorivo koriste ugalj. Analizirani su tip, vrsta i snaga kotla,odvajanje vrstih estica iz produkata sagorevanja: ciklon-ski i bez odvajanja, nain transporta i doziranja goriva uloite, nain uvoenja vazduha u loite, radni medijum(para ili voda), skladini prostor i pristupni putevi za velikatransportna vozila. Kao poseban faktor je analizirana blizinagrejanih objekata, njihov broj, veliina i namena (stambeni,rezidencijalni i poslovni prostori) i prethodni nalazi ekolokeinspekcije. Izabrane su dve toplane i tri kotlarnice u kojima

e se ispitivanje obaviti. Ovakvim izborom su pokriveni svitipovi kotlova za vrsta goriva (i uticajne tehnike karakte-ristike) koje koriste Beogradske elektrane, to e rezultateuiniti reprezentativnim. Sainjeni su plan i program ispiti-vanja sa dinamikom pojedinih aktivnosti. Izabrani su slede-i toplotni izvori:

tp B.Trakasti transporter za unutranji pre-nos goriva, toplovodni blok-kotlovi, konstantno dodavanjegoriva pomou punog dodavaa, prinudno (ventilatorsko)uvoenje vazduha u loite, ciklonsko odvajanje vrstih e-stica iz produkata sagorevanja, blizina veeg broja objeka-ta kolektivnog stanovanja.

tp Sc. Elevatorski i trakasti transporteri za

unutranji prenos goriva, vrelovodni strmocevni kotlovi, me-haniki impulsni dodavai goriva, prinudno (ventilatorsko)uvoenje vazduha u loite, ciklonsko odvajanje vrstih e-stica iz produkata sagorevanja, odvoenje ljake mokrim

Oglas


3/6

33 3 2010 kgh

postupkom, blizina veeg broja objekata kolektivnog sta-novanja.

Kc Sk. Kanalna doprema goriva do skladita,runo punjenje bunkera, toplovodni blok-kotlovi, konstan-tno dodavanje goriva pomou punog dodavaa, prinudno(ventilatorsko) uvoenje vazduha u loite, ciklonsko odva-

janje vrstih estica iz produkata sagorevanja, blizina rezi-dencijalnih objekata.

Kc Bgs.Runo punjenje kotlova, prirodno

strujanje vazduha kroz loite, toplovodni lankasti kotlovi,blizina stambenih objekata i objekata posebne namene.

Kc msk b. Runo punjenje kotlova,prirodno strujanje vazduha kroz loite, parni lankasti ko-tlovi, nalazi su unutar velikog objekta kolektivnog stanova-nja.

Planom je predvieno da osnovne podatke predstavljajuparametri uobiajenog rada sa ugljem. Praenje parameta-ra se odvija od jutarnjeg starta do postizanja radnog reimai njegovo odravanje tokom dana. Tokom nonog prekida,transportni sistemi i kotlovi se u potpunosti oiste od uglja iliostataka njegovog sagorevanja. Narednog dana, na istomobjektu, ponavljaju se sve aktivnosti, identino kao da seradi sa ugljem, ali se kao gorivo koristi pelet. Izuzetak je to-

plana Barajevo na kojoj je pored navedenog, predvieno iispitivanje sagorevanja meavina peleta i uglja (udeo uglja25% i 50%), iskljuivo zbog daljih teorijskih razmatranja.

Rezultati ispitivanja

Sastav, oblik i karakteristike goriva su znaajni faktori kojiutiu na rad kotla, kvalitet sagorevanja i sastav produkatasagorevanja. Pelet je valjkastog oblika, prenika 6 mm,duine od 10 mm do 30 mm. U tabeli 1 prikazani su poda-ci iz tehnike analize peleta koji je korien tokom svih is-pitivanja.

Tabela 1. Podaci dobijeni tehnikom analizom korienog peleta

Karakteristika Jedinica Vrednost MetodaZahtevi

DIN 51731

Ukupna vlaga % mas. 4,93 DIN 51718 < 12,0

Pepeo % mas. 0,83 DIN 51719 < 1,50

Sadraj sumpora % mas. 0,03 DIN 51724 < 0,08

Donja toplotna mo kJ/kg 17304 DIN 51900-3 1750019500

Gustina kg/dm3 1,32 DIN 52182 1,001,40

Ispitivanja u toplani Barajevo

m p g. Imajui u vidu da se radi savrstim gorivom (peletom i ugljem) i da se koevi kotlovamoraju dopunjavati tokom rada, odreivanje tane koliinepotroenog goriva u manjim vremenskim jedinicama otea-no je. Imajui u vidu da puni dodavai imaju konstantanbroj obrtaja i da doziraju gorivo konstantnom brzinom, od-lueno je da se tano odredi koliina doziranog goriva pu-tem merenja teine, bez sagorevanja u kotlu. Na taj nain

je odreena potronja goriva na sat rada. Kontrola je obav-ljena i praenjem utroenih vrea peleta tokom dugotrajnograda toplane. Na slici 1 je prikazan pelet u loitu prilikomodreivanja potronje, a na slici 2 dispozicija kotlova, traka-stog transportera i druge opreme u toplani.

Merenja protoka vode obavila je akreditovana laboratorijaCentra za kvalitet Beogradskih elektrana. Mereni su: protokvode na ulazu u kotao, protok vode na izlazu iz kotla, protok

vode na bajpasu kotla, protok vode na potisu magistrale iprotok vode na povratu magistrale. Bez obzira na radne re-ime tokom svih ispitivanja i merenja kvaliteta i rada sa pe-letima i ugljem obavljena su u stacionarnom reimu.

Slika 1. Pelet u loitu prilikom odreivanja potronje

Slika 2. Dispozicija kotlova, trakastog transportera i druge opre-me u toplani

Ista laboratorija je obavila ispitivanje sastava produkata sa-gorevanja. U tabeli 2 su prikazane osrednjene vrednostiza priblino iste temperature dimnih gasova, a za razliitevrednosti koeficijenta vika vazduha pri radu sa ugljem (li -gnit suena kolubara).

Tokom ispitivanja, dimni broj se kretao oko 5 po Baharako-voj skali. (0 nema vrstih estica; 9 potpuno zatamnjenje,veliko prisustvo ai u produktima sagorevanja.)

isp k sg p p s p-

letom. Peleti su dopremljeni u toplanu Barajevo u vreamaod 950 kg do 1000 kg. Trakastim transporterom (slika 3) jepelet dopreman do koeva kotlova, koji su napunjeni i kotlo-vi spremni za start. Tokom korienja peleta primeeno jeda se podie znatno manje praine, da nema rastura peletasa transportera, dobro se popunjava prostor koeva, rad jelaki nego sa ugljem, uslovi za rad posade toplane su znat-no bolji, optereenje trake po jedinici povrine je vee (po-sledica vee nasipne gustine).

Konstatovano je bre postizanje zahtevane temperaturena kolektoru i potisu magistrale (slika 4), kao i manja emi-sija tetnih produkata sagorevanja u poreenju sa istim re-imom rada kada je kao osnovno gorivo korien ugalj.Rezutati su prikazani u tabeli 3 i na slici 5 (uporedni pregled

emisije CO, NOx, i SO2pri radu sa ugljem i peletom).

Iako je ispitivanje peleta pokazalo izuzetne i ekoloke ienergetske rezultate, obavljeno je i sagorevanje meavina


4/6

34kgh3 2010

i ljaka iz loita i zasebno iz pepeljara ciklona i izmere-ni. Identian postupak je ponovljen i sa peletom. Uporednipregled koliina pepela nastalih prilikom sagorevanja ugljai peleta prikazan je u tabeli 4.

Tabela 4. Uporedni pregled koliina pepela (ugalj pelet)

Pepeo i ljaka iz loita Pepeo i ljaka iz ciklona UKUPNO

Ugalj 61 kg 2 kg 63 kg

Pelet 6 kg < 1 kg < 7 kg

Prema masenom udelu, koliina nastalog pepela nakon sa-gorevanja u odnosu na utroenu koliinu goriva iznosi oko14% za ugalj, odnosno oko 1,5% za pelet.

858

330136

78

196

0

0

100200

300400

500600700

800900

ppm

CO NOx SO2

ugaljpelet

Slika 5. Uporedni pregled emisija CO, Noxi SO2

Tabela 3. Rezultati rada sa peletom

Karakte-ristika

Jedi-

nicaI II III IV V VI

Srednjavrednost

O2 % 13,9 13.68 13.56 13,6 13,44 13,53 13,6

CO ppm 323 357 321 312 309 356 329,7

NO ppm 71 72 73 74 75 75 73,3

NO2 ppm 3,9 4,1 4,5 4,3 4,8 5,7 4,6

NOx mg/m3 302 300 299 302 304 309 302,7

SO2 ppm 0 0 0 0 0 0 0,0

udg % 16,5 16,1 15,9 15,9 15,7 15,8 16,0

Koef. vikavazduha

2,96 2,87 2,82 2,84 2,78 2,812,8

CO2 % 6,22 6,41 6,52 6,49 6,62 6,55 6,5tvk oC 18,6 18,5 18,7 19,1 19,1 19,3 18,9

tdg oC 164,2 164,7 165,4 165,6 166,5 165,8 165,4

Tabela 2. Sastav produkata sagorevanja pri radu sa ugljem

Karakte-ristika

Jedi-

nicaI II III IV V VI

Srednjavrednost

O2 % 13,42 13,8 13,79 14,19 14,67 14,76 14,1

CO ppm 513 527 534 842 1315 1417 858

NO ppm 129 113 120 109 88 89 108

NO2 ppm 19,6 21,9 22,1 26,8 37,2 40,8 28,1

NOx mg/m3 562 538 566 571 586 595 569,7

SO2 ppm 197 196 210 207 184 181 195,8

Koef. vikavazduha

2,8 2,9 2,9 3,1 3,3 3,4 3,1

CO2 % 6,64 6,31 6,32 5,96 5,54 5,47 6,0

tvk oC 22,5 22,4 22,5 21 22,6 22,3 22,2

tdg oC 146,6 146,2 147,4 146,1 143,7 141,7 145,3

uglja i peleta u odnosu od 25% i 50% uglja. Izraeniodnos je u masenim procentima. Obe meavine suse dobro pokazale pri sagorevanju. Primeena je in-tenzivnija pojava isparavanja vlage iz uglja pre negoto doe do njegovog paljenja u kotlu VK2. Kao to

je i oekivano, dolo je do pojave sumpornih oksidau produktima sagorevanja, i to upravo proporcional-no udelu uglja u gorivoj masi. Dimni broj se kretaooko vrednosti 1 do 2 pri sagorevanju meavine 25%uglja i izmeu vrednosti 3 i 4 za sagorevanje mea-

vine od 50%.o k pp. S obzirom da jeodreivanje koliine pepela pri radu sa ugljem ote-ano zbog njegove visoke temperature, estog i-enja i rastura na skladitu, primenjena je sledeametoda. Kotao je potpuno oien, obavljeno je sa-gorevanje uglja tokom 2 sata, pri emu je utroe-no oko 450 kg uglja, kotao je iskljuen, ostavljen 24sata da se potpuno ohladi, prikupljeni su sav pepeo

Kontrolom je konstatovano i da se kod

uglja pojavljuju krupni komadi nastali to-pljenjem i ovravanjem pepela (zgura)koji oteavaju sagorevanje, dopremu gori-va i vazduha.

Ova pojava nije uoena kod pepela koji jenastao sagorevanjem peleta. Njegove ka-rakteristike su da je vazduast i lagan, aukoliko formira pojedine oblike, oni se nadodir raspadaju u finu prainu. To je zna-ajno i sa stanovita trokova skladitenjai odvoza ljake i pepela.To praktino znaida bi u radu koliina pepela pri korienjupeleta bila smanjena 10 puta. Izgled pla-

mena prilikom sagorevanje peleta u loituprikazan je na slici 6a (pogled kroz kontrol-ni otvor) i na slici 6b (pogled kroz otvorenavrata loita).

Slika 3. Pelet na trakastom transporteru

TO Barajevo rad sa peletom

0

10

20

30

4050

60

70

80

90

4.0

0

4.1

0

4.2

0

4.3

0

4.4

0

4.5

0

5.0

0

5.1

0

5.2

0

5.3

0

5.4

0

5.5

0

6.0

0

6.1

0

6.2

0

6.3

0

6.4

0

6.5

0

Vreme

Temperat

ure,

C

spoljanja temperatura

temperatura na kolektoru

temperatura na polazu magistrale

temperatura povratne vode

Slika 4. Karakteristine temperature toplane pri radu sa peletom


5/6

35 3 2010 kgh

Slika 6a. Sagorevanje peleta u kotlu (pogled kroz kontrolni otvor)

Slika 6b. Sagorevanje peleta u kotlu (pogled kroz otvorena vra-ta loita)

Ispitivanja u toplani Sremica

Toplana Sremica se nalazi na rubnom delu bloka stambe-nih zgrada za kolektivno stanovanje. Proizvodnja toplotneenergije se obavlja pomou dva strmocevna kotla snage po3,5 MW proizvedena u Minelu, Beograd. Skladite za ugalj

je poluotvorenog tipa, slino kao i u toplani Barajevo. Odskladita vrsto gorivo se elevatorom sa kofama podie dotree galerije, odakle se trakastim transporterom dopremado koeva kotlova.

niju iza toplane. Zbog ovakvog postupka, merenje teine,odnosno koliine pepela, nije mogue. Celokupan rad topla-ne prati sistem SCADA. Putem raunara na termokomandimogu se pratiti svi potrebni parametri. Na slici 7 je prikazanizgled plamena u loitu strmocevnog kotla kroz otvorenavrata loita, kroz kontrolni otvor kao i izgled monitora na ter-mokomandi (SCADA).

Svi dobijeni rezultati su uglavnom saglasni sa ispitivanjemsagorevanja peleta u TO Barajevo, te ovde nee biti de-taljno izneseni. Zbog sloenijeg principa rada kotla i prate-e opreme, u prelasku na rad sa biogorivom, potrebno jeprethodno obaviti odreena podeavanja i delimino izme-niti proceduru rada.

Ispitivanje u kotlarnici Senjak

Kotlarnica Senjak je veoma slina toplani Barajevo, osimu transportnom sistemu. Razlika je i u poloaju kotlarnice,koja se nalazi u sreditu zone sa diplomatskim i drugim re-zidencijalnim objektima. Rezultati su u skladu sa prethod-nim ispitivanjima, a u pojedinim karakteristikama i bolji, to

je posledica specifinosti postrojenja. Sastav produkata sa-gorevanja za vreme ispitivanja sagorevanja peleta u KOSenjak prikazan je na slici 8.

Ispitivanje u kotlarnicama Bogoslovijai Mirijevski bulevar

Kotlarnice Bogoslovija i Mirijevski bulevar izabrane su zaprobu rada sa peletom jer imaju sasvim drugaiju konstruk-ciju kotlova od onih do sada ispitivanih. U KO Bogoslovijase nalaze tri toplovodna kotla tipa Super Neo Vulkan sna-ge po 0,475 MW, a u KO Mirijevski bulevar etiri parna kotlatipa Neo Vulkan snage po 0,226 MW. Proizvoa ovih ko-tlova je Radijator u Zrenjaninu. Kotlovi, koji su inae veoma

Slika 7. Sagorevanje peleta u kotlu i monitor na termokomandi SCADA

Mehanizam kojim se gorivo dozira u lo-ite je mehaniki, impulsni, proizveden

u Minelu. Mogue je podeavati brzinu(broj) dodavanja u minuti, kao i dubinu poloitu na koju e gorivo pasti. Na dnu lo-ita nalazi se pokretna reetka, opre-mljena otvorima za dovoenje sveegvazduha. Koliina sveeg vazduha u loi-tu se obezbeuje (i kontrolie) ventilato-rima. Ohlaeni vrsti ostaci sagorevanjase prikupljaju u kolica i odvoze na depo-

KO Senjak sagorevanje peleta

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

4.00

4.10

4.20

4.30

4.40

4.50

5.00

5.10

5.20

5.30

5.40

5.50

6.00

6.10

6.20

Vreme

Temperature,

C

spoljanja temperaturatemperatura na kolektorutemperatura na polazu magistraletemperatura povratne vode

0

50

100

150

200

250

300

0 15 30 45 60 75

Vreme (min)

O2%

CO ppm

NO ppm

NOxmg/m3

SO2ppm

CO2%

tdg C

k %

Slika 8. Sastav produkata sagorevanja za vreme ispitivanja sagorevanja peleta u KO Senjak


6/6

36kgh3 2010

Slika 9. Sagorevanje peleta

Slika 10. Sagorevanje briketa

zastupljeni po manjim kotlarnicama irom Srbije, zahtevajuspecifian (jednostavan) nain rada i nemaju velike mogu-nosti regulacije. Doziranje i punjenje kotlova vrstim gori-vom obavlja se runo, direktno kroz otvor na gornjoj straniloita. Koliina vazduha u loitu se regulie otvaranjem ilizatvaranjem klapne na eonoj strani kotla. Cirkulacija vaz-duha je putem promaje, odnosno prirodnim putem. Otvoriza uvoenje vazduha (rastojanje) izmeu lanaka kotlova

su priblino pravougaonog oblika i dimenzija 40 mm x 200mm, to je vee od dimenzija peleta i izaziva veliku kolii -nu propada u pepeljaru.

S obzirom da pepeljara predstavlja donji deo loita, dogo-revanje peleta u ovom segmentu kotla nije izgubljena ener-gija, ve se sa sveim vazduhom toplota unosi u loite. Dabi se izbegla pojava propada peleta, u loitu je formiransloj od ara krupnijih komada uglja. Preko njega je formiransloj peleta koji je sagorevao visokim plamenom tamno uteboje sa smee crnim vrhovima. S obzirom na tu situaciju,za kotlove ovakvog tipa, ne preporuuje se primena peletakao goriva, barem ne sitnije granulacije. U ovim kotlarnica-ma je uspeno obavljeno ispitivanje sagorevanja briketa di-menzija 40, 60 i 90, duina barem 150 mm do 300

mm. Na slici 9 je prikazano loite prilikom sagorevanja pe-leta, a na slici 10 isto loite prilikom sagorevanja briketa.

Zakljuak

Direktna supstitucija uglja peletom, bez rekonstrukcije iliznaajnije modifikacije opreme, mogua je kod blok i str-mocevnih kotlova, opremljenih mehanikim dodavaemgoriva i mogunou konstantnog doziranja.

Vaan preduslov za uspeno korienje peleta je i posto-janje prinudnog uvoenja vazduha u loite, u zavisnostiod tipa i stanja kotla.

Realno je oekivati da je za svaki pojedinani kotao po-trebno izvriti manja podeavanja i regulaciju, ime e se

postii kvalitetno sagorevanje poveanje stepena isko-rienja primarnog goriva. Ekoloki zahtevi u pogledu emisije zagaujuih materija,

prvenstveno azotnih i sumpornih oksida, zadovoljeni su,

ne energije koristile pelet i briket od drvne mase. Time susmanjile emisiju CO2za preko 5000 tona.

Potencijali Srbije, samo u toplanama koje trenutno koristeugalj, iznose preko 100.000 tona biomase po grejnoj sezonii jo toliko u individualnim loitima. U dosadanjem radu,primeen je i konstantan porast cena peleta i briketa kaoposledica poveane potranje iz razvijenih zemalja. Viso-

ke cene dovode u pitanje primenu ovog obnovljivog izvoraenergije sa ekonomskog stanovita, u poreenju sa niskimcenama domaih lignita. Zato je neophodna promocija u i-roj javnosti kao i znaajnije uee drave kroz stimulativnipaket mera (subvencije, porezi, krediti i sl.).

Izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju toplotne energijeu Srbiji treba da se zasniva na vrstoj biomasi kogenera-tivnim postrojenjima.

Literatura

[1] S,r., P. vs, m. a,Izvetaj o ispitivanjumogunosti sagorevanja peleta i briketa, interni izve-taj, JKP Beogradske elektrane, maj, 2008.

[2] vs, P., r. S, Effects of individual boilerhouses annulling and future development of districtheating in Belgrade, CLIMA 2000, Napulj, Italija, 1518.9.2001.

[3] r, m. r., a. a. rc, r. a. S,Mogu-nost primene biobriketa, zbornik radova sa Kongresa oKGH, SMEITS, Beograd, 1995.

[4] S, r., P. vs, m. a,Results of replace-ment of coal with wood briquettes and pellets in districtheating system of Belgrade,World Sustainable EnergyDay, WelsLinz, Austria, 25.3.2010.

[5] S, r., P. vs, m. a, Possible utilizati-on of briquettes and pellets for district heating systems,Conference on District Energy, 2224.03.2009, Porto-ro, Slovenija.

kgh

a koliina ugljen-monoskida je u direktnojvezi sa izabranim parametrima procesasagorevanja i mogu se regulacijom kolii-ne vazduha svesti na vrednosti ispod do-zvoljenih granica.

U zavisnosti od vrste i snage kotla, velii-ne ureaja za doziranje, koliine i nainadistribucije vazduha u loitu, potrebno jenapraviti pravilan izbor prenika i duinepeleta odnosno briketa.

Nakon sagorevanja, pelet i briket ostav-ljaju male koliine pepela, to smanjujetrokove odlaganja, odvoza i depono-vanja.

Korienje peleta u kotlovima koji imajuruno doziranje goriva i prirodnu promaju

je mogue, ali nije preporuljivo.

U bilo kojoj vrsti kotla, inicijalno i na-knadno paljenje peleta i briketa je veo-ma lako.

Manipulacija peletom i briketom, u odno-su na ugalj, laka je i nema znaajnijegpodizanja praine ili zagaenja okoline.

Uoeno je da neposredni rukovaoci lakoprihvataju bioenergente kao novo go-rivo.

U prethodne dve grejne sezone, JKP Be-ogradske elektrane su u devet toplotnihizvora, umesto uglja, za proizvodnju toplot-

Documents

BG Elektrane