Bif 84 - Rast ekstremizma

Broj 7. � Maj 2005. �

� Ce

na 1

90 di

n. �

www.bif.co.yu

cen

a 24

0 di n Broj 84 februar 2012.

w w w .b i fo n l i n e.rs

4

PERISKOP6 Šta su danas prvoklasne hartije od vrednostiKad svoj svome ne veruje8 Borba za sirovineMoja sirovinica, moja slobodica10 MađarskaUznemireni ljudi hodaju12 Španska svakodnevicaTamna je noć

BIZNIS16 Industrijski sistem Srbije (III)Formula za oporavak20 Fabrika „Milan Blagojević”Druga mladost „smederevca”22 Nebojša Matić, „MikroElektronika“Učinimo stvari jednostavnim26 StanogradnjaMože i jeftinije30 Uloga procenitelja šteta u međunarodnoj arbitražiNa apotekarskoj vagi

FINANSIJE34 Besplatne akcije i penzijeMoj golube35 Nagrada za najbolji „izlazak“ iz evrozoneNapusti me nežno36 Preuzimanje MercatoraEvropa – zdaj, Agrokor – jutri38 Ulaganje u čiste energijeDaj nam sunca

TEMAT41 Svetska ekonomijaDobro došli u Ekstremistan44 Nova evropska desnica Plinska svetlost46 Ekstremna levica Plodovi gneva48 Zašto su mladi u Srbiji besni?Život je negde daleko

INTERVJU52 Čarls Simić, pesnikUteha književnosti

8 Borba za sirovineKada su u pitanju sirovine, u svetu u kome se za proizvodnju jednog litra flaširane potroše tri litre obične vode, izreka „sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra“ poprima savim drugi smisao.

56 Ukrotitelji bičevaBič se pravi ručno, i treba da nosi pečat svog vlasnika, kaže Ištvan Ladvanski iz Lukinog Sela u kome se bičevi pletu odvajkada i u kome svako dete ume da ga napravi.

B&F, broj 84, februar 2012.

Desnica, levica, frontalno


Broj 7. � Maj 2005. �

� Ce

na 1

90 di

n. �

www.bif.co.yu

5

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96Direktor: Biljana Romić Punoš; Glavni i odgovorni urednik: Tanja Jakobi; Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Zorica Žarković, Urednik fotografije: Marija Dukić Stalni saradnici: Isidora Bačić, Marija Dragić, Nenad Gujaničić, Jasna Ljubojević, Vladimir Adonov, Nikola Marković, Milutin Mitrović, Marko Miladinović (Koktel), Mirko Miloradović, Milica Milovanović, Milan Lukić, Uroš Nedeljković, Petar Ilijin, Miroslav Ružica, Dražen Simić (Sarajevo), Julija Simić, Lana Vučičević Miladinović, Marica Vuković, Miloš Vuković, Dejan Zagorac, Suzana Radinović, Sanja Vasiljević; Marketing: Zoran Mijatović; Prepress: TriD; Agencijski servis: Beta, Štampa: "Rotografika", Subotica; Godišnja pretplata: 8.000 dinara; cena za inostranstvo: 150 EUR. U cenu pretplate uračunati su svi specijalni dodaci koje "Biznis i finansije" objavljuje u toku godine; Žiro račun:170-300950534-65 HVB banka Srbija i Crna Gora a.d, Beograd, Rajićeva 27-29; e-mail: [email protected]; [email protected]; [email protected] www.bifonline.rs

SKENER56 Lukino Selo Ukrotitelji bičeva58 Banke biljnog semenaJagodica Bobica

IT60 Visoko obrazovanje IKT kadrovaDiplomci prerasli tržište?

NAUKA64 Eksperimenti na primatimaSmrt u laboratoriji

KOKTEL66 Drugačiji izbor: „BookBar“, Sremska Mitrovica Zabranjeno zvocanje68 Kultura u Srbiji Duša u mašini

66 Zabranjeno zvocanjeU vremenu u kome se teži sticanju novca od jeftinog razmišljanja, posao može biti i to da sugrađanima ponudite mogućnost drugačijeg izbora: da u njemu uživaju i da ga sami grade.

40 Desnica, levica, frontalnoDa li je zaokupljena revolucijama u tuđem dvorištu, zapadna demokratija, uverena da je dosegla idealan model ekonomskog i društvenog prosperiteta, previdela rizik da joj se desi kontrarevolucija u sopstvenom?

70 Silvester Levaji, kompozitorPublici trebaju idoli

KOMUNIKACIJE72 Socijalne mreže i politika Digitalni populisti75 .СРБ ćirilični domen Linkuj kao što govoriš76 Kako iskoristiti „otvoreni kod” Misli, pevaj, delaj

REPRINT78 Šta je danas radikalno? Tiranija banalnosti

VREMEPLOV80 Istorija glasina Velika pijaca ogovaranja

OTISAK MESECA82 Bez biznisa nema rata

6 B&F, broj 84, februar 2012.

P eR iskoP

To što je S&P početkom januara smanjio kreditni rejting za devet zemalja Evropske unije daleko manje svedoči o padu evropskog ugleda nego činjenica da su mnoge nacionalne centralne banke u prvih nekoliko nedelja ove godine zaobišle evropske obveznice i počele da investiraju u zemlje u razvoju. Kertis Moburn, portfolio manager iz PIMCO-a, najvećeg svetskog ulagača u obveznice, kaže da smo svedoci istorijske promene u kojoj se ekonomska snaga seli iz razvijenih zemalja i prelazi u one u razvoju

Piše: Miloš Vuković, Vice President Investment Policy RBC Global Asset Management

Nemačke, britanske, japanske i američke državne obveznice su tokom najvećeg dela prošle godine opravdale očekivanja ’bezbednog ulaganja’.

Kako se evropska dužnička kriza to-kom 2011. produbila i proširila se na Italiju i Španiju sa Grčke, Portugala i Irske, cena obveznica ovih velikih ekonomskih sila naglo je porasla, kao posledica pada njihovih prino-sa na ispod 2 procenta. Sasvim je međutim sigurno da ove obveznice neće jos dugo moći da nose epitet ’sigurnih’ ili ’bezbednih’ hartija od vrednosti.

Koliko dugo možemo da raču-namo da će nemačke obveznice imati prinos od dva odsto? Sigur-no ne još zadugo. Ako Evropska unija opstane, Nemačka će sasvim sigurno morati da snosi troškove pokrića dugova Portugala, Irske i Grčke, a kako se situacija u Italiji zaoštrava, sve više je izgleda da će Nemci morati da odreše kesu još i više nego što se to u početku mislilo. Nemačka će, dakle, snosi-ti najveće troškove očuvanja ove ekonomske zajednice, a kao po-sledica toga, investitori će početi da napuštaju nemačke obveznice.

U suprotnom, ako bi došlo do raspada Evropske unije, na scenu bi se vratila nemačka marka, a to bi imalo vrlo negativne posledi-ce po njenu ekonomiju. Marka bi naglo revalvirala tj. njena vrednost bi se povećala povećavajući ce-nu nemačkog izvoza i izazivajući nagli pad prihoda, a samim tim i bekstvo stranih investitora od nje-nih obveznica.

Investitori svoje utočište ne bi mogli da nađu ni u Britaniji, koja ponovo polako tone u recesiju i beleži budžetski deficit, što je po-sledica oštrih mera britanske vla-de i privredne stagnacije čitavog evropskog kontinenta. Ukoliko obveznice dvaju najjačih evrop-skih ekonomskih sila nisu više bezbedne, onda to sigurno važi

i za hartije od vrednosti izdatih od strane ostalih država na konti-nentu.

Niska stopa privrednog rasta i vi-soki državni dug nisu dobra kom-binacija za privredu evropskih ze-malja, a trenutno su obe pojave više nego prisutne širom Evope. Skoro svaki ekonomski pokazatelj na starom kontinentu uključujući tu stopu nezaposlenosti, promet u maloprodaji, i indikatore povere-nja (confidence indicators) ukazu-je na recesiju. Italija je već duboko zakoračila u te vode a ni Britanija, Španija i Francuska nisu tako dale-ko. Moguće je da čak i Nemačka, gde je krajem prošle godine indu-strijska proizvodnja naglo pala za skoro pet procenata, neće moći da izbegne ’’double dip’’ odnosno povratak u recesiju posle kratko-trajnog rasta.

Desant na FilipineZemlje u razvoju, uključujući

Brazil, Indoneziju i Filipine, za to vreme cvetaju i koriste nagli inte-res investitora za ulaganjem kako bi plasirale svoj dug po rekordno niskim kamatama. Samo u prve dve nedelje ove godine, vlade i vladine organizacije zemalja u ra-zvoju plasirale su 11,3 milijardi dolara svojih obveznica. To su ze-mlje koje su sredile svoje bilanse i dovele ekonomiju u red, čime su postale privlačne za investitore i praktično izbrisale razliku koja je postojala između bogatih zema-lja i zemalja u razvoju. Početkom januara, vlada Filipina je dobila ponudu od inostranih investitora da kupe 12,5 milijardi dolara nje-nih obveznica, iako je za tu svrhu biloa raspoloživa samo jedna i po milijarda dolara u vidu 25-togo-dišnjih obveznica, čime je prinos na ove hartije od vrednosti pao na do sada neviđeno nizak nivo od pet odsto. Indonezija je u to vreme plasirala svoj dug za 5,35% a Kolumbija za 4,9%. Sniženi troš-kovi zaduživanja odgovaraju ne samo vladama ovih zemalja nego i

ŠTA SU DANAS PRVOKLASNE HARTIJE OD VREDNOSTI

Kad svoj svome ne veruje

7B&F, broj 84, februar 2012.

privredi jer je prinos ob-veznica koje emituju kor-poracije direktno propor-cijalan prinosu na državne obveznice. To će, dalje, imati stimulativan efekat na privre-du ovih zemalja.

Kertis Moburn, portfolio ma-nager iz PIMCO-a, najvećeg svet-skog ulagača u obveznice, izjavio je prošle nedelje da smo svedoci istorijske promene u kojoj se eko-nomska snaga seli iz razvijenih ze-malja i prelazi u zemlje u razvoju.

Američke državne obveznice koje dospevaju za deset godina trenutno nude rekordno niske pri-nose od 1,9%. Sa druge strane itali-janski dug trenutno ima prinos od 7% a španski 6,1%. To što je S&P početkom januara smanjio kredit-ni rejting za devet zemlja Evrop-ske unije daleko manje svedoči o padu evropskog ugleda, nego što je to podatak da su mnoge naci-onalne centralne banke u prvih par nedelja ove godine zaobišle evropske obveznice i počele da investiraju u zemlje u razvoju.

Još jedno moguće rešenje za in-vestitore - a tu mogu da se ubroje pojedinci, penzioni fondovi ali i državne rezerve nacionalnih ba-naka - jeste da svoje ulaganje u državne obveznice zamene ula-ganjem u obveznice nekih jačih korporacija.

Međutim, kao i kod svakog ula-ganja, ova trenutna situacija može da se promeni. Ukoliko se kriza u Evropi smiri to bi dovelo do povratka investitora u ovaj region, i pada prinosa što bi odgovaralo onima koji trenutno imaju njihove

obveznice jer bi im se cena po-većala. Suprotno bi se dogodilo

sa cenom obveznica koje su emitovale zemlje u razvoju

i njihovi vlasnici bi onda doživeli gubitke. Ovaj sce-nario je međutim sada u domenu spekulacija jer svi ekonomski pokaza-telji ukazuju da smo još daleko od konačnog rešenja evropskog problema.

Dalje slabljenje evraInvestitori koji razmišljaju

da ulažu u evropske obveznice mo-raju da razmišljaju ne samo o tome šta će biti sa njihovim prinosom i kreditnim rejtingom nego i šta će se desiti sa evropskom valutom. U odnosu na američki dolar, evro se u januaru ove godine vratio na nivo od pre godinu dana, 1,28, gde je pao pošto se u maju popeo na 1,49. Trenutno izgleda da ne postoji ništa što bi sprečilo da u skoroj budućno-sti evropska valuta padne na nivo od 1,20 prema dolaru.

Nedavnim smanjenjem kredit-nog rejtinga Francuske i ostalih evropskih zemalja nastavlja se pri-tisak na evro. Trenutno većina ve-likih trejding firmi ima negativan odnos prema evru i spremne su da prodaju veliku količinu valute. Mada je izvesno da su kratkoročne prognoze za budući nivo evra vr-lo negativne, dugoročna sudbina valute, naravno, najviše zavisi od toga šta će se dogoditi sa Evrop-skom unijom. Ukoliko bi došlo do podele Evrope tako što bi za-jednicu napustile neke od perifer-nih zemalja, kao na primer Grčka, evro bi počeo da liči na ono što je nekad bila nemačka marka. To bi, u stvari, paradoksalno dovelo do jačanja ove valute. Takvo šta je, ipak, malo verovatno.

Verovatnoća da Grčka, kao naj-slabija spona u lancu, napusti Evropsku uniju još uvek je vrlo

mala, verovatno manja od 25%. Ukoliko se ipak desi da Grčka napusti EU to ne bi dovelo do velikih potresa, jer Grčka pred-stavlja samo 2.2% bruto državnog proizvoda. Međutim, ako bi neka od zemalja sa razvijenijom ekono-mijom od Grčke, kao na primer Italija, napustila Uniju to bi dovelo do kolapsa evropskog bankarskog sistema. Za sada je najveća garan-cija opstanka Evropske unije to što bi to i te kako i dalje odgovaralo Nemačkoj. Status kvo pa čak i dalje slabljenje evra odgovara nemačkoj izvozno orijentisanoj ekonomiji. Uz to, opstanak zajedničkog trži-šta ostavlja velike mogućnosti za plasiranje nemačke robe.

Ključ rešenja krize Evropske uni-je i dalje je kod Evropske centralne banke i zavisi od njene spremnosti da pritekne u pomoć zemljama članicama. Za sada ECB odbija da preuzme ulogu zajmodavca po-slednje instance, i da agresivnije počne da otkupljuje obveznice ze-malja članica ne želeći da promeni svoj mandat. Moguće je ipak da će ECB nezvanično prihvatiti ulo-gu spasioca time što ce pomoći zemljama članicama Unije, odr-žavajući cenu njihovih hartija od vrednosti tako što će ih kupovati na otvorenom tržištu. Mogu se ta-kođe očekivati dalji koraci ka uni-fikaciji fiskalne politike zemalja članica, što će biti značajan korak ka lansiranju evrobonda. Dosad najbolji potez ECB bio je omogu-ćavanje bankama da uzmu kredit na tri godine uz kamatu od 1% kroz takozvane dugoročne opera-cije refinansiranja (LTRO), uz ko-rišćenje široke lepeze aktive kao kolaterala. To je, praktično, elimi-nisalo mogućnost da neka od ve-ćih evropskih banaka bankrotira u skoroj budućnosti. Ovim svakako možemo da objasnimo smanjenje neizvesnosti na svetskom tržistu u poslednih nekoliko meseci, kao i mirno prihvatanje nedavnog sma-njenja kreditnog rejtinga Francu-ske, Španije i ostalih zemalja.


P eR iskoP

Kada su u pitanju sirovine, u svetu u kome se za proizvodnju jednog litra flaširane potroše tri litre obične vode, izreka „sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra“ poprima savim drugi smisao

piše: Vladimir Adonov

Konferencija „Bonn 2011“ (http://www.water-energy-food.org/) održana sre-dinom novembra prošle godine u Ne-mačkoj ukazala je

na jednostavnu ali fundamentalnu činjenicu koja se u današnjem slože-nom svetu često previđa ili malo isti-če: koliko su međusobno povezane voda, energija i hrana. Proizvodnja hrane zahteva vodu i energiju, za proizvodnju energije - od prerade sirove nafte, preko rada hidroelek-trana i nukleranih centrala do pro-izvodnje biogoriva - neophodna je voda, a za prečišćavanje i distribuci-ju pijaće vode potrebna je energija. Loše upravljanje vodama smanjuje dostupnost ovog osnovnog resur-sa, ali istovremeno šteti proizvodnji energije i hrane.

Na primer, za proizvodnju jed-nog hamburgera utroši se onoliko fosilnog goriva koliko je dovoljno da se kolima pređe oko 40 kilome-

tara, a na uzgajanje životinja na-menjenih prehrani otpada trećina ukupne potrošnje fosilnih goriva. Krave moraju da pojedu oko 8 kilograma bilja da bi proizvele ki-logram mesa. Za proizvodnju kilo-grama pšenice neophodno je oko 60 litara vode, za kilogram mesa od 2.500 do 6.000 litara vode, a samo u SAD za uzgoj životinja namenjenih ishrani utroši se više od polovine ukupno upotrebljene vode. Najveća ironija je da se za proizvodnju jedne litre flaširane vode - najpopularnijeg napitka na svetu čija je cena od 240 do 10.000 puta skuplja od vode iz česme - potroše čak tri litre vode koje završe kao otpadne vode. U SAD se procenjuje da se samo za vo-du u plastičnim bocama godišnje potroši 17 miliona barela sirove nafte, odnosno iz jednog barela nafte napravi se oko 1.760 jednoli-tarskih boca.

Nije ludilo nego strategijaI to u svetu u kome je nestašica

pijaće vode i energije i dalje pro-blem koji se daleko sporije reševa nego što rastu potrebe. Očekuje se da će u Kini potražnja za vo-dom do 2030. godine porasti 63 odsto, više nego igde drugde u svetu. Stoga, da bi se pripremi-la za nestašice, kineska vlada na obalama Bohajskog mora razvija postrojenje za desalinaciju vredno četiri milijarde dolara. Kompleks je gotovo u potpunosti sagrađen u Izraelu a sklopljen u Kini i sastoji se od nasajvremenijih i ekološki podobnih tehnologija. Jedino što „sreću kvari“ je računica po kojoj

su troškovi proizvodnje desalini-rane vode dvostruko veći od nje-ne prodajne cene. Uprkos tome, vlasnik kompleksa, konglomerat SDIC u državnom vlasništvu, ima za cilj da do 2020. učetvorostruči proizvodnju sa trenutnih 680.000 kubičnih metara na čak 3 miliona kubičnih metara vode i time obez-bedi poziciju najvećeg desalinacij-skog postrojenja u Kini.

Negde drugde takav bi se potez nazvao državnim ludilom, a u Kini je to državna strategija koja pred-viđa da se tokom narednih pet godina u taj sektor uloži najmanje 31 milijarda dolara. Ako se ta su-ma razmotri u svetlu odluke da do 2020. godine učešće domaće opreme umesto sadašnjih 60, čini 90 odsto tehnologije neophodne za desalinaciju i prognoza firme za istraživanje tržišta SBI Energy da će se globalno tržište destilovanja morske vode u istom periodu više-struko uvećati – do godišnje vred-nosti od oko 500 milijardi dolara, onda postaje jasno da ambicije Kine prevazilaze rešavanje proble-ma lokalnih nestašica. Kao što je već učinila sa solarnim pločama i turbinama na vetar, njena vlada je odlučila da razvije i jedno od naj-većih desalinacijskih tržišta i svet snabdeva pijaćom vodom. Da se Kinezima veruje kako će trenutno neisplativu pretvoriti u vrlo ispla-tivu investiciju potvrđuje i poduži spisak kompanija za desalinaciju kao što su singapurski Hyflux, ja-panski Toray, španska Befesa, izra-elski Brack i američki ERI, koje u Kinu sele svoje istraživačke centre i proizvodnju.

Sa druge strane, želja za eksploa-tacijom novih izvora nafte čija će se poslednja kap iz postojećih izvora prema računici na portalu www.energy.eu potrošiti 22. novembra 2047. godine u 20 sati i 58 minuta, dovela je do toga da se SAD priklju-če Vijetnamu, Filipinima i drugim zemljama iz regiona u suprotstav-ljanju Pekingu da kontroliše Južno kinesko more. Usled nadmetanja

BORBA ZA SIROVINE

Moja sirovinica, moja slobodica


oko obezbeđivanja podvodnih re-zervi nafte i gasa, tenzije su pri-sutne od Sredozemlja do Arktič-kog okeana. Turska je u sukobu sa Kiprom i u napetim odnosima sa Grčkom i Izraelom zbog polja prirodnog gasa koja se nalaze is-pod istočnog Sredozemlja. Rusija, Kanada i SAD nadmeću se oko resursa na Arktiku. Procenjuje se da se samo u Južnom kineskom moru nalazi 61 milijarda barela naf-te i gasa, plus 54 milijarde koje tek treba pronaći, dok se za Arktik smatra da ima 238 milijardi barela, a potencijalno i dvostruko više u neotkrivenim izvorima. Ali tu je možda i najopasnija konkurencija, budući da preovlađuju procene ka-ko većina arktičkih izvora minerala leži unutar jedne od „ekskluzivnih“ ekonomskih zona dužine preko 200 milja, gde je problem nacional-nih granica prilično delikatan čak i među tradicionalnim saveznicima.

Ratna matematikaNaime topljenje leda otvorilo

je Severozapadni prolaz koji SAD tretiraju kao međunarodni, a Ka-nada kao svoju teritoriju, što u praksi znači da je pristup stranim brodovima moguć isključivo uz odobrenje vlasti u Otavi. Teško je poverovati da bi ovaj konflikt mogao da višestruko savezništvo pretvori u „zveckanje oružjem“, ali upućeni tvrde da će stručnjaci

za pomorsko pravo godinama bi-ti itekako uposleni. Rusija, osim pitanja teritorijalnih prava, ima i dodatne probleme oko realizacije planova da eksploatacijom ovih resursa obezbedi nove zalihe naf-te i gasa u situaciji kada već ko-risti više od 75 odsto postojećih rezervi. To je pre svega generalno slaba istraženost njene teritorije pod morem, pa su i dokumenta o ovom podvodnom pojasu prilično neutemeljena u pogledu progno-ziranih potencijala. Situaciju oteža-va i pomanjkanje savremenih, ali veoma skupih uređaja za bušenje i specijalnih brodova, kao i neop-hodne infrastrukture za transport i preradu ugljovodonika.

Rastuće ekonomije poput indij-ske, brazilske i naravno kineske maksimalno su zaoštrile nadmeta-nje za osnovne resurse, što se na-vodi i kao ključni argument kada se raspravlja o uzrocima sve većih poremećaja na tržištu hrane. Me-đutim, „pretresanje“ ovog proble-ma koji je bio neposredan povod za pobune u arapskim zemljama i čiji je rizik za izbijanje društvenih potresa dokazan mnogo puta u istoriji, ukazalo je da ni industrijski najrazvijenije zemlje godinama ni-su pravilno investirale u osnovne resurse. To je prema oceni Ham-burškog instituta za svetsku eko-nomiju (HWWI) takođe uticalo na rast cena sirovina na svetskim berzma - od kakaa i retkih ruda do nafte i zlata, što je stvorilo ogro-mne probleme i kompanijama ko-je čak i u uslovima globalne rece-sije posluju punim kapacitetima. Razlog otežane nabavke sirovina nije samo u visokim cenama, već i u sve oštrijim merama zaštite sop-stvenih resursa u zemljama koje su donedavno bile glavni izvoznici jeftinih sirovina, a koje su sada u poziciji da neke od njih i same mo-raju da uvoze. Zato, ako pohlepa i dalje bude motor ekonomskog rasta, sve veći broj oružanih suko-ba je neminovan, upozorava se u izveštaju.

Usled nadmatanja oko obezbeđivanja podvodnih rezervi nafte i gasa, tenzije su prisutne od Sredozemlja do Arktičkog okeana


P eR iskoP

Turiste u Budimpešti zaprepašćuju gomile starih ljudi u pohabanim kaputima koji lutaju ulicama, hodajuće svedočanstvo da trećina Mađara živi ispod linije siromaštva. Najvažniji domaći poslovni magazin HVG osvanuo je krajem decembra sa crnom naslovnom stranom na kojoj je ispisana jedna reč “Vége” (kraj).

Mađarska, o kojoj pišu bukvalno sve evropske novine, našla se na putu da postane prva ze-mlja članica kojoj će Evropska unija

uvesti sankcije. Nakon serije naoko nepovezanih poteza desničarske vla-de Viktora Orbana, narušena je ne-zavisnost centralne banke, sudstva i komisije za zaštitu podataka. Uz sankcije, u igri je i pritisak EU i MMF da Mađarskoj, na ivici ekonomskog ambisa, uskrate finansijsku pomoć od 20 milijardi evra ako stvari ne dovede u red. Orban prema posled-njim vestima popušta na gotovo svim frontovima i sporazum sa MMF mo-gao bi biti postignut u martu.

Svet najviše brine što Orbanova vlada, koja ima većinu u parlamen-tu, ukida demokratske ustanove i doprinosi rastu autoritarnosti. U sa-moj Mađarskoj, na krajnjoj desnici jača partija Jobik a na levici izrasta novi pokret Solidarnost, koji je de-

mokratskim parlamentarnim stran-kama ponudio da mu se pridruže i osnuju pokret “Milion za demokra-tiju”, i kojeg podržavaju i sindikati. Istovremeno, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se atmosfera mržnje, koju su posejale populistič-ke i ekstremističke stranke, širi: dve trećine Mađara veruje da je uticaj Jevreja na njihovu privredu previ-še jak, i da Romi imaju genetsku predispoziciju ka kriminalu. Takvo raspoloženje vlada i u delovima Poljske, u Rumuniji i Bugarskoj, pi-še Špigl u seriji tekstova posvećenoj usponu ekstremno desnog popu-lizma u ovom delu Evrope.

Vlasti u Budimpešti imaju rok do 17. februara da odgovore na dopi-se Evropske komisije. Postupak je komplikovan i dugotrajan: ako Ma-đarska odgovori Komisija će odgo-vore analizirati do sredine aprila, a ako bude ignorisala njene zahteve stvar će završiti na Evropskom su-du pravde, gde bi postupak mogao da potraje i duže od godinu dana.

Orban je na vlast došao 2010. godine, posle 11 godina vlasti so-cijalista koji su značajno doprineli vrtoglavom zaduživanju zemlje, a nisu ništa učinili na reformama. U parlamentu je dobio dvotrećinsku većinu što mu je omogućilo da, između ostalog, pokrene ustavne promene koje su u EU ali i u ma-đarskoj javnosti protumačene kao antievropske, antidemokratske i da vode ka totalitarizmu. U januaru ove godine na snagu je stupio novi ustav, napisan u nacionalističkom, konzervativnom i tradicionalistič-kom tonu. Početkom prošle godine usvojen je novi medijski zakon kojim su propisane visoke kazne za novinare.

Predstavnici zelenih i demokrat-ski orijentisanih evropskih partija

traže da se Mađarskoj suspenduju glasačka prava, ali taj predlog ima slabe šanse da bude usvojen tim pre što su šefovi evropskih vlada, kao i Orban, članovi stranaka koje pripadaju Evropskoj narodnoj par-tiji. Još je neprijatnije što sankcije praktično imaju slabo dejstvo. I Austriji su pre 11 godina uvedene sankcije zbog dolaska ekstremne desnice na vlast, pa je ta mera ima-la slabog efekta.

Pokret za bolju Mađarsku (poznatiji kao Jobik) mogao bi dobiti značajan broj glasova na opštim izborima zakazanim za 11. i 25. april. On je 2010. go-dine osvojio 17 odsto glasova i postao druga najjačka politička snaga u Mađarskoj. Sastavljen je iz tri partije od kojih jedna ima veliku podršku na istoku Mađar-ske, gde birači žele snažnu ruku države u nošenju sa svakodnev-nom nemaštinom i dovođenje specijalnih policijskih snaga ko-je bi ih zaštitile od Roma. Dru-ga grupa, inspirisana mitom o invaziji jevrejskih građevinskih preduzimača, želi raskid sa kapi-talizmom i Evropskom unijom. Treću frakciju čine grupe koje zvanično izražavaju svoje veze sa nacional-socijalizmom.

Na levici, mađarski pokret Soli-darnost, napravljen je po ugledu na istoimeni poljski pokret, a na njegovom čelu je Peter Konja (42) bivši major u mađarskoj vojsci i predsednik sindikata zaposlenih u vojsci. Pokret je početkom januara organizovao najveće demonstraci-je od 1989. godine na kojima je učestvovalo oko 50.000 ljudi. Ini-cijalna kapisla za formiranje So-lidarnosti bila je odluka vlade da smanji plate učiteljima, vojnicima, vatrogascima i policajcima. T.J.

MAĐARSKA

Uznemireni ljudi hodaju


P eR iskoP

Barovi i restorani u živopisnom Burgosu i dalje su puni, jer tapas i čaša vina ovde čine suštinski deo života, ali su kafanske priče sve sumornije i svode se na prebrojavanje - ko još uvek ima posao. Inženjeri intenzivno uče nemački, portugalski ili kineski u nadi da će uspeti da nađu posao u Hamburgu, Riju ili Šangaju, a mladi brže-bolje skidaju tetovaže da bi bar kratkoročno mogli da se zaposle kao policajci ili vatrogasci.

Piše: Aleksandar Kocić, Madrid *

Na oko dva sata koli-ma severno od Madri-da nalazi se Burgos. Ovaj predivan grad sa uskim starim ulicama i jednom od najvećih katedrala u Španiji

poznat je po hladnom vremenu i dobroj kuhinji. Burgos leži na 900 metara nadmorske visine i vazduh u gradu uvek je oštar. Burgosane je najlakše prepoznati po tome što i leti prebace džemper ili jaknu pre-ko ruke, da se nađe. Ali bez obzira na vreme, kafanice u starom gradu uvek su prepune jer se ovde, u srcu pokrajine Kastilje i Leon, uvek jede dobro. Lokalna supa, Kasteljana, pu-na hleba, kobasice i luka, najbolje ugreje kad se sklonite sa hladnih ulica, i često se u barovima servira u šoljicama za kafu, kao dobrodošlica na račun kuće. Ali ono po čemu je Burgos poznat u celoj Španiji jeste jagnjetina. Ovde se jede uz zelenu salatu, nikako kupus, i ako zatražite krompir, pečeni ili prženi svejedno, konobar će vas prezrivo pogledati i najverovatnije odbiti da vam ga donese.

Burgos je industrijski grad, okru-žen fabrikama. Tu su francuski L’Oreal, australijski Amcor i ame-rički Firestone. Ali ono od čega Burgos zapravo živi su mala i sred-nja preduzeća, mahom proizvođa-či delova za automobile iz drugog kruga. Osim njih, tu su drvna in-dustrija i neizbežni građevinarci. I tako se u Burgosu lepo živelo i zarađivalo, sve dok balon nije pukao. Automobilska industrija je posrnula jer kola malo ko kupuje, građevinska industrija se urušila i povukla za sobom mnoge druge, uključujući i lokalne banke. Mno-gi su ostali bez posla i više nije lako naći sagovornika koji će vam reći da ga kriza ne pogađa. Moja prijateljica Rut radi u telefonskoj službi lokalne banke Caja de Bur-gos. Kao i većina prezaduženih lokalnih banaka u Španiji, Caja de Burgos se nedavno integrisala sa jos tri slične, od kojih svaka ima

svoju telefonsku službu. Rut ovih dana čeka da sazna da li će zbog te ‘sinergije’ ostati bez posla. Ta-kvih priča ima na svakom koraku. Barovi i restorani u Burgosu i dalje su puni, jer tapas i čaša vina ovde čine suštinski deo života, ali su ka-fanske priče sve sumornije i svode se na prebrojavanje - ko još uvek ima posao.

Krajem januara broj nezaposle-nih u Španiji prešao je psihološku granicu od pet miliona. To znači da je preko 23% odsto Španaca bez posla i istovremeno da svaki peti nezaposleni građanin Evrop-ske unije živi u Španiji. Redovi ispred biroa za nezaposlene su svakim danom sve veći, ali je bar do sada sistem socijalne zastite funkcionisao prilično dobro. Oni

koji aktivno traže posao mogu da računaju na pristojnu finansijsku pomoć. Sada se, međutim, pojav-ljuju dodatne neizvesnosti - fon-dovi socijalne zaštite su uveliko u minusu, što znači da ovako neće moći još dugo, i svi čekaju da vide koje će to nove mere doneti ne-davno izabrana konzervativna vla-da Marijana Rahoja. One donete u prvih mesec dana mandata nove vlade nisu popularne ali su bar bile očekivane - porez na plate je poveći, oni sa najvećim primanji-ma sada državi vraćaju 56% svoje plate, što Španiju izjednačuje sa zemljama poput Danske ili Šved-ske, poznatim po visokim porezi-

ŠPANSKA SVAKODNEVICA

Tamna je noć


ma za bogate. Eh, da je i sve ostalo kao u Švedskoj ili Danskoj, reći će vam ljudi koji satima stoje u redo-vima ispred biroa za nezaposlene.

Do posla je sve teže doći i ljudi su postali spremni na sve. Dok jedni, uglavnom inženjeri, inten-zivno uče nemački, portugalski ili kineski u nadi da će uspeti da nađu posao u Hamburgu, Riju ili Šangaju, drugi brže-bolje skida-ju tetovaže kako bi na intervjuu za posao izgledali bolje. Paukova mreža na vratu ili piton na nadlak-tici su do skoro bili poželjan mod-ni detalj. Sada su, međutim, mrlja u CV-ju koje se treba rešiti što pre. Skidanje tetovaže moze da košta od 200 do 1.500 evra, ali se to sma-tra korisnom investicijom na duži rok. Zato je klinika za skidanje tetovaže Planas u Barseloni, pre-ma pisanju dnevnika Vanguardia, zabeležila porast broja mušterija od preko 80% u poslednjih neko-liko godina. Najveći broj klijenata su oni koji traže posao u državnoj službi - policija ili vatrogasna služ-ba, na primer, ne primaju tetovi-rane - i oni koji se nadaju poslu u hotelima, prodavnicama i sl. To su mahom mladi ljudi spremni na sve ne bi li se dokopali posla. A to nije nimalo lako. Nezaposlenost među mladima u Španiji je skoro 50%. Poslodavci uglavnom traže radnike sa iskustvom i kada se reše da zaposle mladog radnika, nude samo kratkoročne ugovo-re. Deo razloga zašto je tako leži u činjenici da je one sa stalnim ugovorima teško i skupo otpustiti, pa se poslodavci ne usuđuju da

otvaraju nova stalna radna mesta. Tako je Španija došla do paradok-sa da dobro zaštićeni očevi i majke predstavljaju najveću prepreku za-poslenju svoje dece.

Sada se i to menja, ali na gore. Španija je do sada uspevala da pre-življava krizu bez većih socijalnih nemira zahvaljujući jakim porodič-nim vezama koje nezaposlenima pružaju oslonac. Ako jedan član porodice ostane bez posla, tu su drugi, tu su babe i dede da pošalju jaja i šunku sa sela, stričevi i tetke da pomognu finansijski. Sada je, međutim, sve više porodica u ko-jima su i otac i majka ostali bez posla. Nema ko više da pomaže, a ni da otplaćuje stambeni kredit.

Svakog dana televizija je pre-puna potresnih snimaka deloža-cija ljudi koji više ne mogu da otplaćuju svoje stambene kredi-te. Suze, vriska, komšije koje teli-ma sprečavaju policajce da uđu u zgradu i očajni izrazi lica vlasnika stanova koji ne znaju gde će te noći naći krov nad glavom. Sva-ki dan nekoliko stotina porodica mora da napusti svoj stan. I tu se njihovi problemi ne završavaju. Prema španskom zakonu, oni koji su uzeli stambeni kredit moraju da ga vrate bez obzira da li im je stan koji su kupili tim kreditom oduzet ili ne. Takvi ljudi i njihovi žiranti - mahom roditelji i rodbina koji su dali garancije da će kredit biti vraćen - ostaju pod obavezom da kredit otplate.

Slike jesu potresne ali ne iznena-đuju. U godinama kada je sve išlo kako treba, Španci su se zaduživali

bez mnogo brige. U zemlji kojoj je od ulaska u Evropsku uniju 1986. išlo uvek samo na bolje, niko nije pomišljao da situacija jednog dana može da se okrene. Za kredit za stan, dovoljno je bilo imati 20% za učešće. A onda je došlo do kreditne krize u SAD. Vrlo brzo, kreditni fondovi u prezaduženim španskim bankama su presušili. Građevinski balon je pukao, a po-što je činio četvrtinu španske pri-vrede, povukao je za sobom i sve ostalo. Španija trenutno ima oko 700.000 neprodatih novo-izgrađe-nih stanova.

O kakvom se padu radi, lako moze da se vidi čim se izađe iz Madrida ili Barselone. Benalup je selo na jugozapadu Španije, u po-krajini Kadiz. Do skoro je to selo bilo poznato po najvećem broju luksuznih automobila u tom delu zemlje. Sada je Benalup rekorder po nečem drugom - ne samo što ima najveću nezaposlenost u zem-lji, nego i u Evropi. U selu sa nešto preko 6.000 stanovnika, 1.500 je bez posla. Četiri petine meštana radilo je po gradilištima na obli-žnjoj atlantskoj obali. Mladi su na-puštali školu u šesnaestoj jer su na gradilištu mogli za 3,5 radna dana nedeljno da zarade i do 3.000 evra mesečno. Taj novac slivao se u kre-dite za kuće i kola. Blistavi audiji i BMW-ovi i dalje stoje parkirani u uskim ulicama Benalupa, ali ih nji-hovi vlasnici sada sve manje voze. Sa druge strane, redovi u narod-nim kuhinjama sve su veći. Ljudi se otimaju za kurseve preobuke za bilo koju struku, jer na taj način dobijaju od države oko 500 evra mesečno. Zato će Benalup usko-ro dobiti desetak novih grafičkih dizajnera. Gde će se oni zaposliti, niko ne zna. Možda će morati sto-pama svojih očeva i dedova - u Ne-mačku, Švajcarsku ili Francusku. U Španiji, kao što pre neki dan reče premijer Marijano Rahoj, ono naj-teže tek dolazi.

*Autor je profesor na Universi-dad Europea de Madrid

Do nedavno su mnoga ključna područja ho-telskog poslovanja obrađivana sasvim odvojeno i zato su to bili međusobno nepovezani si�emi sa nekompletnim informacijama i razdvojenim poslovanjem.

Kompanija Špica, između o�alog, razvila je re-šenja za sva područja poslovanja u hotelu. Central-ni hotelski si�em obuhvata: recepciju, inteligentni si�em VingCard brava u hotelskim sobama, ORI-ON si�em za upravljanje potrošnjom električne energije, kontrolu ulaza za zaposlene, upravljanje radnim vremenom zaposlenih, pri�up zajednič-kim pro�orijama, pri�up parkingu, pri�up li�o-vima, kontrola pri�upa za SPA, Welnes centre i bazene, bezgotovinska plaćanja i dr.

Darko Korać, generalni direktor kompanije Špica Centar u Beogradu, kaže da svaku �rmu treba vrednovati po tome, kako e�kasno funk-cionišu njene poslovne funkcije i kako se troši radno vreme. Špica upravo nudi rešenja za e�-kasno poslovanje i racionalno korišćenje radnog vremana zaposlenih. Hotelijer�vo, zbog svoje posvećeno�i go�ima, obla� je gde su kontrola pri�upa i radno vreme izuzetno važni za u�ešno poslovanje.

Hotelske brave i si�emiŠpica je dugogdišnji ekskluzivni partner nor-

veške kompanije VingCard Elsafe, kako za Srbiju, tako i za o�ale države bivše Jugoslavije, svetskog lidera na polju proizvodnje hotelskih brava i si�ema za upravljanje potrošnjom energije koji odgovaraju najvišim sigurnosnim �andardima.

VingCard Alfa i Classic brava za ID karti-ce sa magnetnim zapisom, VingCard Classic RFID brava za beskontaktnu ID karticu ili neka od brava iz serije VingCard Signature, uz mo-gućno� izbora završne obrade i ručki, dizajni-ranih od �rane vrhunskih italijanskih dizajnera, lako će se uklopiti u enterijer svakog hotela. Upotrebom VingCard hotelskih brava povećava se sigurno�, jer ID karticu nije lako kopirati, kao što je to slučaj sa klasičnim ključem, a visoka pouzdano� i jedno�avno� upotrebe VingCard brava i Špicinih rešenja nude go�u poseban ose-ćaj udobno�i i poverenja.

Različite tehnologije identi�kacije (magnetna kartica, smart kartica/kontaktna, RFID kartica/

beskontaktna, hibridne kartice sa kombinovanim tehnologijama), omogućavaju uvođenje takozva-ne “univerzalne kartice“, koju go�i i zaposleni upotrebljavju na svim tačkama identi�kacije u hotelskom okruženju. Univerzalna kartica (mul-ti-application card), se temelji na RFID i smart tehnologiji i omogućava: integracije raznih reše-nja, bolji uvid u organizaciju poslovanja, lakše usklađivanje naloga i brže prilagođavanje teku-ćim zahtevima.

IQroom je inteligentni si�em koji svojom mo-dularnom koncepcijom integriše više različitih infra�ruktura hotelske sobe u jedan uređaj. Time se znatno povećava pouzdano� i smanjuje cena si�ema. Si�em omogućava, u svakom trenutku, bilo kome od osoblja hotela da ima uvid: koje sobe se sređuju, koje sobe su �remne za prijem go�a, da li je go� trenutno u sobi, aktivno� alarma itd.

Tehničko osoblje može, sa centralnog raču-nara, upravljati klimom i isključiti grejanje ili hlađenje u onim delovima hotela u kojima go�i trenutno ne borave. Dodajući dodatne module u si�em (module za upravljanje rasvetom hotela, module za upravljanje klimom, module za bez-gotovinsko plaćanje usluga, pri�up na parkinge, bazene i slično) ROOMMASTER po�aje si�em koji može upravljati i nadzirati rad vitalnih funk-cija hotela.

Rešenja kompanije Špica, i njenih partnera, obezbeđuju sve neophodne funkcije koje su vam potrebne za e�kasno upravljanje hotelom, uz pu-nu �eksibilno�, omogućavajući prilagođavanje zahtevnim poslvnim potrebama, pritom osigu-ravajući bezbedno� i zadovolj�vo hotelskih go�iju.

Nadzorom i upravljanjem hotelskim si�emi-ma za osvetljenje, klima, mini barove, internet, kao i o�alim potrošačima, po�ižu se značajne uštede energije, smanjivanje troškova održavanja i povećanje upotrebnog veka osnovnih sred�ava.

Integrisani hotelski si�emi omogućavaju brži, jedno�avniji i sigurniji nadzor ulaska u hotelske sobe kao i o�ale pro�orije unutar i izvan hotela (parking, garaža,....).

Centralni prekidač s odlagačem kartice omo-gućava znatnu uštedu električne energije. Go� po ulazu u sobu karticu-ključ odlože u odlagač i

samim tim uključuje centralni sobni prekidač za svetlo, klimu i druge uređaje.

Centralni odlagač je preko sobnog kontrolera ili preko Špicinog si�ema Time&Space povezan s centralnim nadzornim si�emom hotela. To ovlašćenom osoblju omogućava centralizovani pregled �atusa svih soba hotela. Pored �atusa zauzeto�i sobe, si�em šalje i druge poruke: Ne ometaj, Po�remite sobu i dr.

Hotelijer�vo je poslovno okruženje u kome se radni zahtevi obavljaju brže nego na drugim me�ima i zavise od kapaciteta i popunjeno�i hotela. Dobra organizacija rada u takvim si-tuacijama značajno povećava e�kasno� i time štedi vreme i novac. Tačan pregled prisutno�/odsutno� u �rukturi radnog vremena značajno olakšava izbor najbolje �rategije, koja omoguća-va neometano poslovanje i u vremenu najveće popunjeno�i hotela.

Upravo jedno kompletno, �eksibilno i mo-dularno rešenje za evidenciju radnog vremena i kontrolu pri�upa, kao što je Time&Space, može da menadžmentu hotela ponudi objektivne podatke o zaposlenima. Modularni koncept i širok izbor parametara omogućavaju precizno prilagođavanje si�ema �eci�čnim tehnološkim i poslovnim zatevima. Bilo da se radi o obračunu radnog vremena, kontroli pri�upa, automat-skom planiranju smena ili integrisanom video nadzoru, Time&Space je dokazan, �andardan i pouzdan proizvod sa više od 3000 in�alacija u EMEA regiji.

Povezivanjem do sada odvojenih poslovnih si�ema u jednu celinu, dobijamo poslovno okruženje gde je moguće e�kasnije planirati upravljanje ljudskim, �nansijskim i materijal-nim sred�vima. Na taj način, moguće da kroz uporednu analizu podataka dobijenih iz si�ema evidencije radnog vremena Time&Space i inte-ligentnih hotelskih rešenja, kao što su IQroom ili RoomMa�er, dobijamo objektivne podatke o utrošku sred�ava, što uz upotrebu dobrog si�ema planiranja ra�oloživih ljudskih resursa dovodi, kroz povećanje efektivno�i i e�kasno�i rada zaposlenih, do povećanja i�lativo�i ula-ganja i bržeg povratka inve�icije. Jasno, sve uz maksimalno zadovolj�vo i poverenje go�iju, bez kojih nema u�ešnog hotela.

Integralna rešenja za hotelsko poslovanje


BiZ N is

Ključno pitanje za buduć-nost domaće industri-je glasi: kakve razvojne programe ćemo usposta-viti da bi se industrijski sistem izveo iz dugotraj-ne krize? Pesimistički

scenario, oličen u trajnoj stagnaciji i siromaštvu, izvestan je ukoliko se bude istrajavalo na neodlučnoj industrijskoj politici u kojoj je zalaganje za oporavak samo deklarativno, dok se, u stvarnosti, industrija suštinski marginalizuje. Ta-kav scenario je fokusiran na koncept industrijskog samorazvoja, zasnovanog na slučajnom prilivu inostranih investi-cija i odsustvu delotvorne regulatorne funkcije države. Ovakva politika je obe-ležila period od 2000. do 2010. godine a njen nastavak neminovno vodi daljem rasipanju nacionalnih resursa, gubitku radnih mesta, daljoj tehnološkoj raz-gradnji i rastućim socijalnim tenzijama. U tom slučaju je realan rizik od kolapsa industrijske proizvodnje i potpunog urušavanja industrijskog sistema Srbije.

Optimistički scenario podrazume-va oporavak industrije, čiji su osnove operativnog delovanja definisane no-vom strategijom i politikom razvoja

industrije Srbije za period 2011. do 2020. godine. U dokumentu se polazi od realnog stanja industrije i njego-vih posledica na ukupni društveni razvoj i istovremeno nude konkretne mere za izlazak iz krize i pokretanje održive spirale tehnološkog razvoja. Kao primarni strateški cilj navodi se održiv i dinamičan razvoj industrije, koja može da se uklopi u jedinstveno tržište EU i izdrži konkurentski priti-sak njenih članica. Stoga je nova stra-tegija usaglašena sa industrijskom po-litikom Evropske Unije i sa strateškim prioritetima sadržanim u dokumentu Evropa 2020. U domaćoj strategiji je zauzet kategorički stav da su odr-živ privredni rast i makroekonom-ska stabilnost Srbije neostvarivi bez stabilnog rasta industrijske proizvod-nje, njenog dominantnog uticaja na izvoz, a time i na platni bilans. Izvoz i investicije u prerađivačku industriju su u centru pažnje nove industrijske politike, kao ključni generatori rasta BDP u narednoj deceniji.

Formula oporavka i transformacije industrije zasnovana je na tri strateška instrumenta: revitalizacija, reinženje-ring i razvojna ekspanzija. Njihovom

doslednom primenom industrijski sistem bi se izveo iz kriznog stanja i sprovela sistematska reindustrijaliza-cija ekonomskog sistema Srbije. Ovi instrumenti se primenjuju etapno i imaju dugoročni karakter, jer zahva-taju period od dve decenije.

Revitalizacija (2011–2015): poče-tak oporavka kroz selektivnu konso-lidaciju i dovođenje u funkcionalno stanje postojećih proizvodnih resur-sa, posebno velikih kompanija i in-dustrijskih sistema, kao stožera oko kojih će se formirati klasteri malih i srednjih preduzeća. Rast konkuren-tnosti se u okviru ovog instrumenta ostvaruje kroz razvoj baznih faktora i kroz investicije.

Reinženjering (2015–2020): Ek-spanzija u postojećim okvirima kroz ekstenzivnu rekonstrukciju tehno-loških osnova u niskotehnološkim i srednjetehnološkim sektorima, uk-ljučujući i ekstenzivnu izgradnju ICT baze u okviru strateškog projekta Digitalna agenda za industriju Srbije. Rast konkurentnosti se u okviru ovog instrumenta ostvaruje kroz investicije i inovativne procese, kao i eksten-zivni rast sektora malih i srednjih preduzeća.

Razvoj (2020–2030): promena teh-nološkog profila industrije, kroz po-meranje težišta industrijske proizvod-nje iz dominantno niskotehnoloških sektora ka sektorima srednjih i viso-kih tehnologija. Rast konkurentnosti se u okviru ovog instrumenta domi-nantno ostvaruje kroz ekstenzivne inovativne procese.

Novi tehnološki profilRevitalizacija industrije Srbije, od-

nosno prva etapa oporavka i tran-sformacije industrijskog sistema Srbi-je, fokusirana je na povećanje obima proizvodnje i otvaranje novih rad-nih mesta (pariranje ekonomijama u okruženju čije industrije zapošlja-vaju višestruko veći broj radnika). Revitalizacijom velikih kompanija i industrijskih sistema biće značajno unapređen tehnološki profil doma-će industrije i ojačana njena izvozna sposobnost. Država mora da stvo-

INDUSTRIJSKI SISTEM SRBIJE (III)

Formula za oporavakFormula oporavka i transformacije domaće industrije zasnovana je na tri strateška instrumenta: revitalizacija, reinženjering i razvojna ekspanzija. Početni korak je revitalizacija velikih kompanija i industrijskih sistema, u čemu država može i treba da odigra značajnu ulogu kroz nove modele partnerstva javnog i privatnog sektora. Kao primer može da posluži inicijativa revitalizacije automobilske industrije u trouglu Zastava - FIAT - MERR i nova inicijativa vezana za Železaru Smederevo, ali uz značajna poboljšanja.

Piše: Prof. dr Petar B. Petrović, dipl. maš. ing.*


ri opšti ambijent za funkcionisanje ovog instrumenta i da preuzme vode-ću ulogu u njegovoj implementaciji kroz široku inicijativu na nacional-nom nivou i izgradnju novih modela partnerstva javnog i privatnog sekto-ra (PJP), lišenih socijalne komponen-te. Kao primer može da posluži PJP inicijativa revitalizacije automobilske industrije u trouglu Zastava - FIAT - MERR, ali uz značajna poboljšanja. Ona se pre svega odnose na poten-ciranje sopstvene razvojne kompo-nente i daleko širi sektorski zahvat, uključujući i procese defragmenta-cije tehnoloških lanaca proizvodnje i snabdevanja, kao i aspekte ravno-mernog regionalnog razvoja. Nova PJP inicijativa Vlade Republike Srbije vezana za Železaru Smederevo je ta-kođe primer ove vrste, ali je on kao i u prethodnom primeru, izolovan i lokalizovan slučaj, bez potrebne si-stemske komponente. Mada sasvim poželjni i neophodni, bez sveobu-hvatne strategije i sistemskog delo-vanja, ovakvi potezi države mogu da budu kontraproduktivni. Pored aktiv-nog i efikasnog angažovanja, u ovom procesu je vrlo značajno da država uspostavi mehanizme sinhronog de-lovanja u ekonomskoj i inženjerskoj

ravni. Ključna odlika ovog instrumen-ta jeste da se rast konkurentnosti ostvaruje dominantno kroz razvoj ba-znih faktora i delom kroz investicije.

Ukoliko se prva etapa uspešno rea-lizuje, druga, odnosno reinženjering, predstavlja sistematsku rekonstrukci-ju tehnoloških osnova i tehnološku defragmentaciju proizvodnih lanaca industrije Srbije kroz intenzivni ra-zvojno-inovacioni proces. Osnovni cilj u ovoj etapi je jačanje produk-tivnosti, konkurentnosti i kvaliteta kroz tehnološku modernizaciju i postepeno uvođenje visokotehno-loških sadržaja u domenu proizvod-nih programa, proizvodnih procesa i organizacionih modela. Dodatni cilj je suštinski pomak ka proizvodima višeg stepena prerade i veće dodate vrednosti, uz obogaćivanje proizvo-da širokom paletom uslužnih sadr-žaja, kao vrlo značajne komponente savremene industrijske proizvodnje. Ovakvim promenama stvorile bi se realne osnove za dugoročno održiv rast industrijskog izvoza. Ekstenzivni rast kvalitetnih malih i srednjih pre-duzeća i preduzetništva koje će biti orijentisano na proizvodnju je jedna od ključnih karakteristika ovog in-strumenta. Takođe, puna implemen-

tacija ovog instrumenta donosi zna-čajan rast broja industrijskih radnika. Okončanjem ove etape broj industrij-skih radnika bi bio udvostručen u odnosu na stanje u 2011. godini, što znači od 250.000 do 300.000 novih radnih mesta. Reinženjering tehno-loških osnova nije moguć bez bitne promene kvalifikacione strukture, ta-ko da ovaj instrument podrazumeva i značajan impuls za oporavak i razvoj sveukupnog korpusa inženjerstva. Rast konkurentnosti se u okviru ovog instrumenta ostvaruje dominantno kroz investicije i delom kroz inovativ-ne procese.

Razvojna ekspanzija je treća etapa, čiji je ključni cilj promena tehnološ-kog profila industrije Srbije, odnosno značajan pomak njenog težišta iz do-minantno niskotehnoloških ka viso-kotehnološkim sektorima. Ovaj vrlo kompleksan i delikatan transformaci-oni proces ostvaruje se kroz jačanje postojećih i izgradnju novih visoko-tehnoloških sektora, a prati ga inten-zivno povezivanje sa istraživačko-ra-zvojnim i obrazovnim institucijama, kao i ekstenzivni procesi transfera industrijskih tehnologija, pre svega iz evropskog industrijskog prostora. Ovaj instrument podrazumeva i sin-hrone procese u obrazovnom i istra-živačko-razvojnom segmentu, poseb-no u domenu inženjerskih nauka i in-dustrijskih tehnologija. Samo vitalna industrija, koja poseduje strukturnu kompletnost, funkcionalne inovaci-one mehanizme i respektivne inve-sticione kapacitete, može da ostvari razvojnu ekspanziju u pravcu visoko-tehnoloških sektora i novonastajućih tehnologija i industrija. Rast konku-rentnosti oporavljenog i tehnološki inoviranog industrijskog sistema se u okviru ovog instrumenta dominan-tno ostvaruje kroz ekstenzivne inova-tivne procese.

Za transformaciju industrije Srbije značajno je pokretanje tri strateška i dugoročna transsektorska progra-ma: ekološki kompatibilna industrija; industrija sa efikasnim korišćenjem resursa i digitalizovani proizvodni procesi / ICT agenda za industriju.

Obim industrijske proizvodnje ostvaren u prethodnih pedeset godina i granični modeli industrijskog rasta u budućnosti.

Izvor: AINS Progam NTPS i RZR (indeksirano u odnosu na 1990. godinu)


BiZ N is

Sistemski pristup i transfer znanja U kontekstu implementacije, nova

strategija razvoja industrije Srbije pred-viđa niz mera i aktivnosti, među kojima su od posebnog sistemskog značaja:

Izrada tehnološke mape industrije sa detaljnim, objektivnim i kritičkim sagledavanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, strukture pro-izvodnih programa, organizacionih modela, tehnoloških osnova u de-lu projektovanja proizvoda/procesa, proizvodnje i marketinga, komplet-nost/fragmentacija proizvodnih lana-ca i lanaca snabdevanja, interakcije sa poslovnim okruženjem, regionalna organizacija, „veliki-mali“ klasterske strukture i tehnološki polovi;

Izrada detaljnog programa imple-mentacije inovativnih procesa u LMT sektorima industrije sa paralelnim fokusom na velike industrijske siste-me nosioce/generatore razvoja i se-gmenta malih i srednjih preduzeća, uključujući tehnološke inkubatore i druge instrumente za stimulisanje i jačanje preduzetništva i preduzetnič-kog duha, posebno u delu transfera znanja iz akademske sredine u indu-strijski prostor (prevođenje znanja u industrijsku inovaciju).

Uspostavljanje programa Nacional-ne tehnološke platforme (NTPS), kao novog naučnog-istraživačko i razvoj-nog okvira za interakciju domaće nauke i industrije, koji deluje unutar razvojnog trougla industrija – istra-živanje - investicije, i koji je izveden iz programa Evropskih tehnoloških platformi (ETP) primenom NRTP mehanizma za implementaciju ETP na nacionalne i regionalne ekonomi-je zemalja članica EU; uspostavljanje intenzivne saradnje sa relevantnim individualnim platformama ETP, po-sebno sa tehnološkom platformom ManuFUTURE (Future Manufactu-ring Technologies of Europe), čija vi-zija i strateška agenda mogu da budu polazna osnova za transformaciju in-dustrije Srbije u sklopu evropskih in-tegracionih procesa; Inicijator NTPS programa i koordinator njegovog ra-zvoja je Akademija inženjerskih nau-ka Srbije - AINS.

Evropska perspektivaPored prethodno navedenog okvi-

ra koji u svojim osnovama određuje nova industrijska politika, za tran-sformaciju industrijskog sistema od posebnog značaja su i evropski in-tegracioni procesi. Evropska Unija je visokotehnološko društvo koje svoju egzistenciju zasniva na neprekidnom procesu tehnološkog razvoja i ino-vaciji. Evropski integracioni procesi stvaraju novi ambijent, koji je bitno drugačiji od postojećeg, što zahteva odgovarajuće promene i prilagođa-vanje industrijskog sistema Srbije. U tom kontekstu ključno je uspostavlja-nje i sistematska implementacija dva nova regulatorna instrumenta pomo-ću kojih je moguće efikasno upravlja-nje transformacionim procesima in-dustrije Srbije. To su kompatibilnost i komplementarnost.

Kompatibilnost je instrument ko-jim se obezbeđuje usklađivanje indu-strije Srbije sa standardima industrij-ske proizvodnje EU. Kompatibilnost se ostvaruje u četiri ravni: kompati-bilnost organizacionih struktura i po-slovnih modela; kompatibilnost po osnovu održivog razvoja i implikacije tog okvira na proizvodni sistem; kom-patibilnost proizvodnog sistema po osnovu društvenih izazova (globalni trendovi), uz uvažavanje sopstvenih nacionalnih i regionalnih specifič-nosti; tehnološka kompatibilnost i kompatibilnost modela tehnološkog razvoja.

Komplementarnost obezbeđuje industriji Srbije dugoročno održivu ekonomsku i tehnološku egzistenci-ju, pre svega kroz konkurentnost pro-izvodnog sistema koja će biti zasno-vana na nacionalnim komparativnim prednostima, a koje se crpu iz: naci-onalne kulturne baštine; nacionalne industrijske tradicije; geografskih i regionalnih osobenosti i raspoloživih infrastrukturnih, prirodnih i poseb-no, ljudskih resursa.

Za delotvorno sprovođenje nave-denog modela oporavka i razvojne ekspanzije, neophodno je usposta-viti efektivne mehanizme za sinhro-no delovanje u društveno-političkoj,

makroekonomskoj i tehnološko-in-ženjerskoj sferi. Efektivnost podrazu-meva stvaranja odgovarajućih institu-cionalnih okvira, koji bi mogli da se baziraju na tri stuba:

Ministarstvo industrije - za sinhro-no političko delovanje i jasnu poruku dugoročnog političkog opredeljenja ka razvoju industrijskog sistema kao ključne poluge ekonomskog i opšteg društvenog razvoja Srbije;

Institut za industrijske tehnologi-je i inovaciju - novi formalni okvir za jačanje sprege između industri-je i nauke, odnosno pragmatizaciju nauke, jačanje afiniteta industrije za inovaciju i praktičnu primenu nauč-nih rezultata, kao i sinhronizovanje istraživačko-razvojnog i industrijskog sistema u smislu njihove programske komplementarnosti i sinhronizma u delovanju (formalni okvir za premo-šćavanje ’doline smrti’), i

Razvojna banka Srbije - za obje-dinjeno delovanje u makroekonom-skom i finansijkom sektoru, usme-rena ka sistemskom oporavku indu-strijskog sistema i jačanje njegove konkurentnosti kroz razvoj baznih i inovativnih faktora.

Naša posvećenost rešavanju druš-tvenih problema i izazova, a revitali-zacija i oporavak industrijskog siste-ma je jedan od najvećih, odrediće da li će se Srbija kretati u prostoru pesi-mističkog ili optimističkog scenarija. Ovi transformacioni procesi takođe imaju i veliki značaj za evropske in-tegracije, mada to sada tako ne izgle-da. Objektivno najveća prepreka na ovom putu je zapuštenost problema, nastala kao posledica gotovo neve-rovatno dugog izostanka delotvorne rekacije države na kriznu situaciju.

*Autor je redovni profesor Ma-šinskog fakulteta u Univerziteta u Beogradu, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) i predsednik Odbora za Nacionalne tehnološke platforme Srbije AINS – NTPS program

Integralni tekst možete preuzeti na web portalu NTPS Programa: www.ntp.rs


BiZ N is

Modernizovani „smederevac” najviše se prodaje u Srbiji i regionu, dok su ekološke peći, pre svega one na pelet, najtraženije u najrazvijenijim zemljama. Kada bi državne mere bile podsticajnije, kao što je to slučaj u mnogim evropskim zemljama, njihova prodaja mogla bi da se poveća i kod nas, ističu u fabrici „Milan Blagojević”.

piše: Milica Milovanović

Fabrika „Milan Blagojević” iz Smedereva (MBS), članica Invej grupe, prošlu godinu završila je sa rastom proda-je na domaćem terenu i u inostranstvu, pa je tako po-slovna dobit povećana za

38 odsto u odnosu na 2010. a prihodi su, u isto vreme, skočili za 33 odsto. U ovoj godini planiraju da izvezu 10 hiljada aparata više na strana tržišta a da poslovnu dobit iz 2011. premaše za 50 odsto. Sa direktorkom MBS-a Sofijom Stančić razgovarali smo o podmlađivanju čuvenog „smederev-ca”, planovima da se starim mašinama u fabrici pridruži robot i o tome kako preduzeću uspeva da u roku naplati sva potraživanja.

Šta je bilo presudno za uspeš-nu prodaju i u vremenu krize i na

čemu zasnivate još optimističnije planove?

Sofija Stančić: Naš uspeh leži u plasmanu na inotržišta. U 2011. us-peli smo da u tom segmentu ostva-rimo rast prodaje od 16 odsto u od-nosu na prethodnu godinu, sa šest hiljada aparata više koji su otišli put 25 zemalja. Mi, inače, imamo jako malu dobit na klasičnom programu „smederevaca” koji dobro prolaze na domaćem tržištu i u zemljama regiona. Najveći promet i zaradu donosi izvoz modernih, ekskluziv-nih aparata koji ispunjavaju stroge tehničke i ekološke standarde i koje možemo da plasiramo u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. Odatle i dobri poslovni rezultati na tim tržištima.

Koliko je uloženo u razvoj i mo-dernizaciju MBS-a?

S. Stančić: Od privatizacije 2005. do danas uloženo je ukupno 10 mi-liona evra. Nakon što je Invej grupa preuzela MBS imali smo veoma težak period reorganizacije koji bi svi voleli što pre da zaboravimo. Bi-li smo, ipak, odlučni da napravimo stabilnu firmu sa odgovarajućim brojem radnika - trenutno ih je 340 - koja ima proizvodnju, tržište i mogućnost da redovno isplaću-je plate svojim zaposlenima, a ne da zadržimo 1.300 radnika i su-tra zatvorimo fabriku. U trenutku privatizacije MBS je, od programa na čvrsto gorivo, proizvodio samo „smederevac” i čuvenu učiteljsko-partizansku peć PG1, stari tip aktu-elnog „Royala”. U periodu reorga-nizacije su, dakle, isplaćene zaosta-le zarade i potraživanja dobavljača, a proizvodnja je modernizovana. Danas je to fabrika koju je lepo i lako voditi. U poslednje tri godine uveli smo 30 novih proizvoda, po-većali smo promet za tri miliona evra u odnosu na prošlu godinu a

ne dugujemo nikome niti imamo nenaplaćenih potraživanja.

Kako uspevate da naplatite po-traživanja u situaciji kada se gotovo svi žale na taj problem?

S. Stančić: Naša politika prema kupcima je veoma jednostavna, tra-žimo garancije. Avans, bankarske garancije, faktoring. Dešava nam se da kupac kaže „ali ja poslujem po celoj Evropi i niko mi ne traži tolike garancije”, a naš odgovor je da se ne radi o tome da ne verujemo na reč, nego nam je takva poslovna politika. Verujemo u jasna pravila poslovne saradnje zato što bi odla-ganjem naplate doveli sebe u situ-aciju da kreditiramo konkurenciju.

Pored kompanija, vaše aparate kupuju i fizička lica. Da li na njihov izbor između klasičnih i ekoloških peći više utiču navike ili platežna sposobnost?

S. Stančić: Mene i ukućani pitaju „ko kupuje te šporete na drva?” Ali podaci su jasni - imamo standar-dno dobru prodaju u Srbiji, držimo

FABRIKA „MILAN BLAGOJEVIĆ”

Druga mladost „smederevca”

Sofija Stančić: Smanjujemo učešće starog programa u ukupnoj proizvodnji ali o ukidanju „smederevca” niko ne razmišlja


30 odsto učešća na našem tržištu gde se uglavnom prodaje jeftiniji program. Naše ambicije su da u radnjama pozicioniramo i skuplje aparate pod mnogo povoljnijim uslovima za građane i tako pro-nađemo nove kupce. Stereotip je da šporete na drva uglavnom ku-puju ljudi u seoskim sredinama, sve češće je to opcija za uštedu na energiji i u gradskim sredinama. Centralno grejanje je jako skupo, gas takođe. Mnoga domaćinstva se, recimo, isključuju sa gradskih mre-ža i povezuju na etažni program pokušavajući da iskoriste postoje-će instalacije u kućama i obezbede kvalitetno a povoljnije grejanje.

Da li je sličan trend i u ino-stranstvu?

S. Stančić: Naš program zani-mljiv je po definiciji onima koji stalno ili povremeno žive u prirodi. Budući da naših kupaca ima od Bosne do Čilea, a uskoro, nadajmo se, i u Brazilu, Norveškoj i Danskoj. Dosadašnje iskustvo pokazuje da se svuda traži što veći stepen isko-rišćenja goriva, moderan dizajn i što manje manuelnog rada sa apa-ratom. Kako izvozimo isključivo pod sopstvenim brendom, važno je ostvariti dobar odnos kvaliteta, cene i dizajna. Na razvijenijim tr-žištima, takođe, sve više se koriste uređaji na pelet i to kotlovi, peći i šporeti.

Gde su takvi proizvodi najtra-ženiji?

S. Stančić: Pelet program se najviše traži u Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Recimo, za francuske kupce razvijamo proizvod koji je neupotrebljiv za veći deo Evrope jer Francuzi vole da greju svoje ba-štenske bazene i da u njima uživaju po snegu. To govori dokle smo spremni da idemo dalje u razvoju, jer su razvoj, višejezička ponuda asortimana na internetu i poveća-nje učešća na tržištu ključ za opsta-nak u našoj branši. U inostranstvu su, takođe, ekološki standardi dale-ko stroži, peć za grejanje mora da ugradi stručnjak, vodi se računa o

emisiji ugljen-monoksida, pepela, prašine. Zato su peći na pelet tamo toliko tražene, one su ekološke i njihovo korišćenje se podstiče u mnogim evropskim državama.

Kako biste u tom kontekstu ocenili situaciju u Srbiji?

S. Stančić: U isto vreme ovde se uvode ekološke takse na električne aparate, a paradoks je da peć na pelet, iako ekološka, ima i elektro-motore i onda dolazimo u situaciju da su naši kupci kažnjeni jer plaća-ju EKO taksu za nešto što je u sušti-ni ekološki aparat. Takođe, gotovo svuda u svetu kupci imaju pravo na povraćaj PDV u značajnom procen-tu ukoliko kupe ekološki aparat, dok naše Ministarstvo za zaštitu ži-votne sredine i ne razmišlja o tome iako smo i mi i Alfa Plam nekoliko puta ukazivali na to da takvi pro-grami već funkcionišu u okruženju i da sama Evropska unija zahteva i od članica i od kandidata da podr-že ekološka rešenja.

Kako tržište reaguje na novine koje uvodite, kao što je recimo re-dizajnirani „smederevac”?

S. Stančić: Redizajnirani model „smederevca-sedmice” nije privu-kao kupce samo zbog novog izgle-da nego su i tehničke karakteristike poboljšane. Sada ima dublje loži-šte, peć ima veću snagu, pepeo ne

ispada kroz vrata, rerna bolje peče. Zabluda je, inače, da je „smedere-vac” lako napraviti. Taj aparat ima 77 pozicija, od šrafa do rerne. To sam naučila po dolasku u fabriku! Danas pored tih starih linija stoje nove mašine probijačice, savijači-ce, sekačice, mašine za rolovanje...Nameravamo da kupimo i robota za varenje a matičnu ploču za sof-tver za pelet program razvijamo u saradnji sa domaćim naučnici-ma. Robot bi nam značajno ubrzao proizvodnju kotlova za etažno gre-janje i pelet programa.

S obzirom da šporeti na drva donose malu zaradu, da li razmi-šljate da u perspektivi ukinete pro-izvodnju „smederevca”?

S. Stančić: Nikada, to je brend! Prošle godine smo redizajnirali „sedmicu” i to se među kupcima pokazalo kao pun pogodak. Ove godine na redu je redizajniranje „devetke”. Cilj nam je da podmla-dimo i poboljšamo tehničke ka-rakteristike ali to mora da ostane jeftin proizvod, dostupan širokom krugu kupaca i tu ne može da se napravi neka dobit. Smanjujemo učešće starog programa u ukupnoj proizvodnji ali o ukidanju niko ne razmišlja. Na „smederevcu” koji proizvodi ova fabrika odrasle su cele generacije.

Štednjak na čvrsto gorivo - Strong


BiZ N is

Beogradska firima „MikroElektronika“ izvozi svoje proizvode po celom svetu, a na tržištu je posebno postala prepoznatljiva po poslovnoj filozofiji „učinimo stvari jednostavnim“. Iako se ubraja u takozvane „pametne firme“, njen direktor Nebojša Matić tvrdi da se uspešna firma ne pravi „na pamet“, već isključivo upornošću i ogromnim radom. „Sedam godina sam spavao četiri sata, deset godina nisam išao na godišnji odmor, a prvi auto sam kupio u 38. godini. Sa ogromnim radom možete da napravite firmu koja će biti uspešna u bilo kojoj oblasti“.

Piše: Zorica Žarković

Mikrokontroleri su danas prisutni svu-da oko nas: u veš mašini, frižideru, klimi, mobilnom telefonu, automo-bilu, svemirskoj

raketi... Ali sredinom devedesetih, kada je Nebojša Matić, vlasnik i ge-neralni direktor beogradske firme „MikroElektronika“, počeo da se interesuje za tu oblast o njoj ništa praktično nije moglo da se nauči na Elektrotehničkom fakultetu na kome je studirao. „Tada nije bilo ni Interneta, pa su se informacije o tome prenosile kao usmeno preda-nje“, priseća se naš sagovornik, koji je odluku da se ozbiljno posveti mi-krokontrolerima doneo na Futoškoj pijaci, kada je rasitnio poslednjih 10 maraka i kupio pakovanje jaja i luk. „Tada sam shvatio da nemam ni dinara, i da ne znam ništa – iako mi je bilo ostalo pet ispita do diplome, i da za život mogu da zarađujem samo kao fizikalac“. Početno zna-nje o mikrokontrolerima je stekao zahvaljujući jednom novosadskom profesoru koji je predavao u sred-njoj školi, a potom je od skromnog studentskog džeparca preko kata-loške prodaje kupio komponente i sklopio prvi sistem.

Krajem prošle godine „MikroE-lektronika“ je proslavila desetogo-dišnjcu postojanja sa 43 zaposlena i prihodom od 230 miliona dinara godišnje koji ostvaruje na proi-zvodnji hardverskih i softverskih alata za mikrokontrolere i pisanju i izdavanju knjiga iz te oblasti. Više od 300 različitih proizvoda izvozi u 38 zamalja, najviše u Evropu, Ameriku i Japan, a neki od stalnih kupaca su Toshiba, Hitachi, Sony, NASA, Ferrari, Ford, General, Mo-tors, CERN, Toyota...

Šta u praksi znači moto firme „Učinimo stvari jednostavnim“?

Nebojša Matić: To je filozofija firme i u izdavaštvu i u proizvodnji – objasni mi jednostavno, napravi jednostavno, ionako je život pun komplikacija. Prodamo sve što na-pravimo, jer naši su proizvodi kva-litetni, jednostavni za korišćenje i jeftini, pa su dostupni i početnici-ma u ovoj oblasti.

Dobri poznavaoci prilika na domaćem IT tržištu često ističu da je „MikroElektronika“ odličan primer kako se može izgraditi us-pešna firma „bukvalno od nule“. Kako je ta „nula“ izgledala?

N. Matić: Tako što sam došao u Beograd sa 200 maraka u džepu i pitao se šta mogu da započnem sa tom sumom? Odlučio sam da pokrenem časopis „MikroElek-tronika“. Našao sam firme koje su bile voljne da se reklamiraju, a onda otišao kod štampara i obećao da ću mu platiti kad meni plate reklame. On je rizikovao i pristao. Rizik mu se kasnije više-struko isplatio, pa i danas štampa za nas. Pošto je časopis počeo da privlači ljude koji vole da istra-žuju i majstorišu kao i ja, dobio sam i prve čitaoce i saradnike. Časopis je krenuo ’97. godine i radio je preko drugih firmi koje su pristale da mi izađu u susret - zato često kažem da je istorija „MikroElektronike“ i istorija do-bre volje. Jer tada je bilo jako teš-ko osnovati firmu, trebalo je bar mesec dana da juriš i objašnjavaš ko si i šta hoćeš da radiš, da pri-bavljaš gomilu dokumentacije, da ispunjavaš uslove koji često nisu imali nikakve logike...i danas neko kuka kako je teško osnovati firmu, kada se ceo posao završi za desetak minuta.

NEBOJŠA MATIĆ, „MIKROELEKTRONIKA“

Učinimo stvari jednostavnim


Ipak, Vaš prvi internacionalni uspeh je vezan za izdavanje knji-ga?

N. Matić: Kada je krenulo sa časopisom, napisao sam prvu knjigu - „PIC mikrokontroleri“, koja je na najjednostavniji mogu-ći način obradila ovu tematiku. Doživela je četiri izdanja, u Srbiji je prodato 4.000 primeraka i pre-vedena je na mnoge jezike. Na-kon toga sam nastavio da pišem i da izdajem knjige, a najveća sa-tisfakcija mi je što su Kinezi napi-sali knjigu o našem kompajleru. Ako vam se to desi sa Kinezima, onda znate da ste napravili nešto. Uporedo smo počeli da pravimo prve sisteme, pa su oni koji su čitali knjige to mogli i da ispro-baju u praksi. U proizvodnji smo prvo lemili ručno, po 10 sistema dnevno i zarađivali između 20 do 30 maraka na dan. Krenuli smo u Lajkovcu, gde mi je očeva garaža. Posle je nas 17 radilo u 60 kvadrata uključujući i terasu, sa jednim toaletom. Ljudi uvek teže idealnim uslovima, misle da je to preduslov, ali nije. Naši uslovi su bili daleko od toga, ali uvek je vladala pozitivna atmosfera,

nalazili smo povoda za slavlje, pravili smo predstave za decu...

Kada ste doneli odluku da se fokusirate na izvoz?

N. Matić: Već tokom bombar-dovanja izdavaštvo je počelo da zapinje, i tada sam shvatio da ma koliko proizvod bio kvalitetan – ovo je malo tržište i tu nema po-moći. Ako hoćeš da razvijaš posao, moraš da izvoziš. Sećam se da smo za vreme vlade premijera Đinđića počeli da prodajemo jedan sistem dnevno u Srbiji, što je za malu firmu bilo veoma solidno. Tada smo počeli da bivamo zadovoljni, ali sam shvatio da to opuštanje može da nas košta i da naše poslo-vanje ne smemo da baziramo na domaćem tržištu. Takva odluka se pokazala ispravnom, jer kada su ubili premijera trebalo nam je šest godina da se prodaja u Srbiji vrati na stabilan nivo.

Kako ste počeli da izvozite?N. Matić: Preko veb-sajta koji

smo napravili još tokom bombar-dovanja. I to je tada bilo daleko teže nego danas. Na primer, kon-taktirao nas je jedan Australijanac koji je pročitao moju knjigu koju sam besplatno okačio na Interne-

tu. Prvo je ispravio moj engleski u knjizi, a onda me pitao zašto ne prodajemo naše uređaje. Objasnio sam mu da je to u Srbiji nemoguće raditi preko Interneta. Reč po reč, ispostavilo se da je čovek milioner koji je imao firmu za elektroniku. Ponudio je da finansijske transak-cije odrađujemo preko njegove firme, a onda nam je novac slao preko Vestern Uniona. To su bili mali iznosi, u proseku po 500 maraka, ali za nas je to bilo pravo bogatstvo – mogli smo da kupi-mo nove komponente za naredne proizvode. Prvi veći posao nam je napravio jedan francuski distribu-ter – kada smo dobili uplatu od 5.000 maraka nisam znao gde se nalazim. Prvi put sam imao novca na računu da nisam morao da mi-slim šta ću sutra.

Da li i danas do kupaca pre-težno dolazite zahvaljujući Inter-netu?

N. Matić: Da, i preko preporuka. Veb-sajt je ključna stvar u prodaji što, nažalost, puno firmi u Srbiji i dalje ne shvata. Mi imamo veliki broj kupaca koji nam se vraćaju, što je jako važno – jer isplativije je zadržati postojećeg nego tražiti


BiZ N is

novog kupca. Naši kupci su firme i pojedinci koji žive od elektronike, oko 50 odsto su firme, a ostali kli-jenti su studenti i hobisti. Od ovog posla se ne postaje milioner, ali može pristojno da se živi.

Naše firme često štede i na tehnologiji, naročito manje, prav-dajući to ograničenim budžetima. Vaš stav je očigledno drugačiji, s obzirom da firma raspolaže najsa-vremenijim mašinama?

N. Matić: Ta odluka je vezana za jedno veoma otrežnjujuće isku-stvo. Jedan programer, kojeg sam takođe upoznao preko Interneta, pozvao me je kod njega na Tajland sa idejom da vidim kakvi su tamo uslovi za proizvodnju. Ukočio sam se tokom 15 sati leta do Tajlanda i kada sam konačno stigao, odveo me je u jednu od boljih fabrika. Kad tamo – okreneš se desno, mašine stoje u mraku. Okreneš se levo – 150 žena lemi ručno i to za Rolex satove. I na kraju zaključim da ako ću tako da radim, onda ne moram na Tajland, ima žena i u Srbiji. Ali za mene je takav koncept nenormalan. I rešio sam da kupim mašine. U prvu sam uložio oko 40.000 evra i tako redom, da bi me na kraju sve izašlo oko pola mili-ona evra. Ali kupovali smo najsa-vremenije mašine koje rade brzo i jeftino. I tvrdim da sada nismo nimalo skuplji od Kineza.

Kako to postižete?N. Matić: Suština je u organiza-

ciji, moraš da težiš efikasnijoj i jef-tinijoj proizvodnji. U „MikroElek-tronici“ imamo vrlo jasan pravac – konstantan rast kvaliteta, obima proizvodnje i konstantno unap-ređenje zaposlenih. Ova firma je dobra zato što su dobri ljudi u njoj. Ako povećaš kvalitet čoveka, onda ćeš povećati i kvalitet firme, a ne obrnuto. Kada uveče odemo odavde, firma ne vredi ni koliko poslovni prostor. Ujutru kad uđe-mo, vredi 50 miliona evra. E tu je ključ, da shvatiš da možeš biti vlasnik i direktor koliko hoćeš, ali da si nula bez sposobnih ljudi.

Takođe, držimo kvalitet po svaku cenu i radićemo koliko god treba da bismo ga održali.

Kako motivišete zaposlene?N. Matić: Moji zaposleni čim

uđu u firmu prvo što vide – vide mene da radim, a isto je i kada izla-ze. Najlakše je da nateraš čoveka da radi kada mu pokažeš koliko ti radiš. Drugo, sa zaposlenima neprestano razgovaram, sve dok ne shvate moj način razmišljanja. A on je vrlo jednostavan – nema opravdanja. Svako mora da misli o svom poslu i ko je prvi do proble-ma on je odgovoran – kriv ili za-služan. Sa druge strane, svi znaju koliko smo danas prodali, koliko imamo novca u dinar. Imam sa-stanak sa šefovima svakog pone-deljka i godišnji sastanak gde za-poslenima podnosim izveštaj šta smo uradili. I svaki put ih pitam da li oni, mimo moje priče, vide napredak. Za ljude je važno da po-stoji vidljiv pomak. Prošle godine smo kupili zgradu u koju selimo proizvodnju. To je vidljiv pomak. Plata nikada nije zakasnila, niti dan. Ljudima je važno dati dokaze da se ide napred, to ne mora da bude ogroman napredak, ali mora da bude konstantan, da ljudi vide perspektivu.

Kako pronalazite odgovaraju-će kadrove?

N. Matić: Teško, zato što tražimo retku vrstu u Srbiji. Tražimo lepo vaspitanog i karakternog čoveka. On će raditi odgovorno bez obzira na platu, a beskarakteran će ne-prestano tražiti više i nikada neće raditi svoj posao kako treba. Puno vremena mi je trebalo da shvatim da je presudan ljudski karakter, a ne plata. Ako je čovek vaspitan i ka-rakteran, sve drugo može da nauči.

Kakvo znanje donose mladi koji konkurišu za posao?

N. Matić: U Srbiji je takva situa-cija da smo jedno vreme čak davali oglas da prednost imaju ljudi bez diplome, jer su domaće diplome vrlo problematične. Naši studenti često zamišljaju da sa diplomom

inženjera treba da rade u NASA-i, a njihovo znanje je najčešće mi-nimalno. Na veb-stranici na kojoj tražimo ljude postavili smo veo-ma jednostavan zadatak. Od 1.000 kandidata samo 20 uspe da ga reši, a kvalitetno ga uradi svega petoro. To je slika našeg školstva, većina diplomaca nema ni elementarno znanje. Kada zaposlimo početni-ka, onda mu svi pomažemo. Kod nas se znanje ne krije, jer nam je cilj da početnik postane što bolji.

Šta su najveće zamke kada firma počne da raste?

N. Matić: Prva greška je iluzija da direktor može i dalje da drži sve konce u rukama. Znači, pr-vo moraš da delegiraš ljude koje ćeš da obučavaš da budu vođe. Sledeće, moraš da podeliš firmu u manje organizacije. Odeljenje koje ima 20 ljudi, ko će to efika-sno da kontroliše? To možeš sa odeljenjem od pet do sedam ljudi najviše. To je kao u vojsci, koja je preživela hiljadama godina samo zato što je organizacija pojedno-stavljena do krajnosti. Kada se to primeni na firmu, ključno pitanje je kakav ćeš biti general i kakve ćeš imati kapetane? Da li ćeš ljude da kinjiš ili da ih podstičeš? Nemoj da koristiš položaj da ugnjetavaš zaposlene, več ga koristi da im pomogneš. Onda ćeš dobiti orga-nizaciju koja sve može da preživi.

Šta najviše koči razvoj doma-ćeg preduzetništva?

N. Matić: Ja sam strastven ribo-lovac i najlakše mi je da to upore-dim sa pecanjem. Ribolovac je po definiciji čovek koji voli da lovi ribu. Ali zašto ima više ribolovaca leti nego zimi? Zar i u januaru nisi ribolovac? E, to je priča o karakte-ru. Riba „radi“ i u decembru, re-cimo na Kolubari mrena najbolje „radi“ u decembru između 8 i 10 uveče. Ali ja sam skoro jedini koji na Kolubari peca noću u decem-bru. Zašto? Pa, drugima je hladno. E, pa kad bude gužva na Kolubari u 10 uveče u decembru, onda će ovoj državi biti bolje.


BiZ N is

Uređenje pitanja gradskog građevinskog zemljišta i veća ponuda slobodnih parcela na tržištu, naročito u periodu izlaska iz krize, bili bi pravi stimulansi daljeg razvoja tržišta nekretnina, ovoga puta na održivim osnovama. Pod takvim uslovima cena kvadrata bila bi niža i od onih koje sada nudi država

Pišu : Aleksandar Ilić, Dragan Pejčić Altis Capital

Ako prihvatimo istini-tost one floskule da je „kriza za jedne šansa a za druge opasnost“, onda je ekonomska re-cesija za domaću gra-đevinsku industriju, ili

bar njen veći deo, bila gotovo ravna kataklizmi. I dok se niskogradnja, podržana krupnim infrastruktur-nim projektima, nekako održala na prihvatljivom nivou, visokogradnja, a posebno stanogradnja kao njen ključni segment, pretrpela je težak pad za koji su zaslužni negativni faktori na obe strane – kako kod ponude tako i kod tražnje.

Ponuda stanova: Zakon je nekom majka, a nekom maćeha

Smanjenje obima aktivnosti u domaćoj stanogradnji veoma je upadljivo ako se uporedi broj za-vršenih stanova u novogradnji u 2010. u odnosu na 2008. godi-nu. Izražen pad od 17 odsto, sa 19.815 na 16.898 novih stanova, čini se da predstavlja direktan re-zultat negativnog trenda na stra-ni tražnje. Pritom je stanograd-nja najviše usporena tamo gde je pre eskalacije ekonomske krize najbrže rasla – u Beogradu. Sa svega 5.048 završenih stanova u novogradnji u pretprošloj godini, u poređenju sa 7.306 u 2008. go-dini, glavni grad je bio i ključni generator problema srpske viso-kogradnje. Interesantno je, među-tim, da od ostalih velikih gradova jedino Niš još beleži značajniji pad u segmentu novogradnje, koja je u najvećem gradu južne Srbije bu-kvalno prepolovljena, dok je u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, Zrenjaninu, Kraljevu i nizu drugih regionalnih centara ona ipak osta-la na uzlaznoj putanji.

Ovakva naizgled nelogična sta-tistika ne može se objasniti samo promenama na strani tražnje. Šta-više, nominalna zarada u dinarima tokom posmatranih godina u naj-većem procentu je porasla upravo u Beogradu, ostali gradovi iz ove grupe zabeležili su skromniji rast, a neki, poput Pančeva, čak i pad. Ako već manji broj platežno spo-

sobnih kupaca u prestonici - koja, inače, svake godine prima sve veći broj ekonomskih imigranata - ni-je odveo u probleme beogradske građevince, postavlja se pitanje: šta je stvarni razlog krize?

Odgovor može da ponudi svaki iskreni investitor i svodi se na isto – jedno vreme u Beogradu je bilo gotovo nemoguće dobiti lokacij-sku i građevinsku dozvolu ili je postupak njihovog izdavanja bio dramatično usporen, i to ne samo zbog poznatog nedostatka urba-nističkih i prostornih planova koje je afirmisao kontroverzni Zakon o planiranju i izgradnji iz septembra 2009. godine. Razlozi za odbija-nje ili zadržavanje dokumentacije investitora zaista su ponekad bili apsurdni, sve do slučajeva da su zahtevi vraćani „zbog toga što je pečat firme pomeren za centime-tar udesno“.

Ukupan broj izdatih dozvola za izgradnju stanova u celoj zemlji smanjen je u 2009. u poređenju sa 2008. godinom za preko 15 odsto, a onda u 2010. za dodatnih gotovo 21 odsto, što je koincidiralo sa donošenjem novog Zakona kao i sa višemesečnim čekanjem na usvajanje neophodnih podzakon-skih akata za njegovu primenu u praksi. Nije slučajno da je stanje sa dozvolama najbrže normalizo-vano upravo u onim gradovima koji su bili najviše pokriveni urba-nističkim i prostornim dokumen-tima; po pravilu, radi se o teritoriji Vojvodine, što dokazuje i statistika novogradnje kojom dominiraju

STANOGRADNJA

Može i jeftinije

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 IX 2011

Vrednost stambenih kredita u Srbiji, u milionima evra


vojvođanski gradovi. Za razliku od severne Pokrajine, pad stambe-ne izgradnje u prestonici bio je dramatičan; lokalna građevinska preduzeća smanjila su obim svojih aktivnosti za skoro četvrtinu - sa preko 600 na jedva malo više od 500 miliona evra - iako su ostvarila rast u svim segmentima, izuzev stanogradnje, koja se sunovratila za čak 83 procenta.

U okolnostima (veštački?) obo-rene ponude, cene beogradske novogradnje nastavile su da rastu, bar zvanično, i u prvoj kriznoj godini, da bi se tokom 2010. tek neznatno smanjile, na prosečnih 1.830 evra po kvadratu. Nezvanič-no – cene za platežno sposobne, ozbiljne kupce obarane su i za vi-še od 10%, što je, u kombinaciji sa konstantnim rastom cena građe-vinskog zemljišta i troškova grad-nje, drastično skresalo zarade in-vestitora, naročito u slučaju manje popularnih lokacija i prosečnog kvaliteta radova. Zato je njihova reakcija bila očekivana – umesto većih stanova, površine između 65-70 m2, počeli su da projektuju zgrade sa većim brojem stanova manje površine (čija je cena po kvadratu u istoj zgradi veća i do 20% u odnosu na velike stano-ve), pa je prosečna kvadratura u beogradskoj novogradnji krajem 2010. opala na 59 m2, sa 66 koliko je iznosila samo dve godine ranije.

Nagoveštaji normalizacije na strani ponude stanova, pre svega u Beogradu koji sa jednom treći-nom učestvuje u domaćoj stam-benoj izgradnji, pojavili su se pred

kraj 2010., kada je za nekoliko puta porastao broj izdatih gra-đevinskih dozvola u poređenju sa istim periodom 2009. godine. Međutim, posmatrano iz pretkri-zne perspektive i dalje se radi o skromnom rastu – stanogradnja, slikovito rečeno, tek polako po-činje da se penje uz provaliju u koju je iznenada upala. Značajnije povećanje broja novih stanova na tržištu biće statistički registrovano verovatno tek u prvoj polovini ove godine kada bude završena prva faza državnog projekta na Voždovcu, inače, pet puta većeg po bruto građevinskoj površini od sledećeg najkrupnijeg privat-nog projekta – naselja West 65 na Novom Beogradu.

Tražnja za stanovima: Kvadrate kupuje standard

Pored faktora na strani ponude, kretanje cena nekretnina u Beo-gradu kao i u drugim gradovima su, u poslednjih nekoliko godi-na, u značajnijoj meri opredelji-vali faktori na strani tražnje. Pri tome, posebno se mogu istaći: 1) rast životnog standarda od 2000. do 2008. godine; 2) dostupnost i eksponencijalni rast stambenih kredita; 3) mentalitet stanovništva koji povećava tražnju za stambe-nim prostorom; 4) povremeni, ek-sterno izazvani udari na tražnju za nekretninama (migracije stanov-ništva; prelivanje viška likvidnosti od prodaje nekretnina u Crnoj Gori i drugo), i 5) špekulativne aktivnosti koje cene nekretnina „guraju“ naviše.

Iako je period od 2000. go-dine u većini zemalja Evrope bio period značajnog razvoja tr-žišta nekretnina, ovaj trend je bio značajno izražen i u Srbiji a posebno u Beogradu. Jednu od najvažnijih uloga u tom procesu odigrao je rast životnog standar-da. Ovaj trend je posebno bio izražen u Beogradu gde je po-red značajnog rasta prosečnih zarada zabeleženo i povećanje zaposlenosti.

Visok rast prosečnih zarada imao je dodatnog uticaja na rast potražnje za stanovima – stvarao je povoljniju osnovu za uzimanje stambenih kredita koji su se to-kom prve decenije ovog veka po-javili u Srbiji zajedno za razvojem bankarskog sektora. Ovaj trend je posebno bio naglašen u peri-odu značajnog privrednog rasta od 2005. do 2008. godine. Pored navedenog, dodatan impuls rastu tražnje za kreditima dali su i razli-čiti državni podsticaji za kupovi-

2008. 2009. 2010. 2008. 2009. 2010. 2008. 2009. 2010.Srbija 19.815 17.408 16.898 56 54 55 1.300 1.355 1.353Beograd 7.860 5.759 5.048 66 61 59 1.741 1.847 1.833Novi Sad 2.010 2.186 2.343 51 52 58 1.049 1.010 991Niš 1.230 1.016 477 51 50 50 858 796 768Kragujevac 493 532 519 46 46 43 863 876 913Subotica 475 409 449 48 49 48 695 684 703Izvor: Republički zavod za statistiku

TeritorijaProsečna cena

stanova, u EUR/m² Broj završenih stanova

u novogradnjiProsečna površina

stanova, u m²

Broj, površina i cena stanova u novogradnji u najvećim gradovima


BiZ N is

nu stanova i osnivanje Nacionalne korporacije za osiguranje stambe-nih kredita.

Na bazi relevantnih međuna-rodnih iskustava može se reći da i pitanje mentaliteta naroda iz ovog regiona ima uticaja na rast tražnje za kreditima. Naime, u ovom regionu je prisutnija opšta tendencija stanovništva da sta-nove ima u svom vlasništvu, više nego što je to slučaj u drugim zemljama. Tako je na delu tzv. „okupiranost“, odnosno „opsed-nutost“ vlasništvom. Težnja sta-novništva da poseduje stanove u svom vlasništvu nedvosmisleno utiče i na dalji rast tražnje za istima, a time, u slučaju relativ-no fiksne ponude, i na rast ce-na stanova. Ovakvo ponašanje ima i značajne makroekonomske implikacije, pre svega u smislu smanjenja efikasnosti proizvod-nih faktora opisanih u radu eko-nomiste Petra Filipića „Uvod u makroekonomiju stanovanja“, objavljenom u Ekonomskom pre-gledu.

Kontraargument ovom faktoru je činjenica da je stopa osamo-staljenja u Srbiji i generalno u re-gionu znatno manja nego što je to u razvijenim zapadno-evrop-skim zemljama. Drugim rečima, činjenica da se mlado stanovniš-tvo u Srbiji slabije opredeljuje za osamostaljivanje jeste faktor koji negativno utiče na rast tražnje, ali većina istraživanja ukazuje da je faktor opsednutosti vlasništvom ipak značajniji.

Pored navedenih faktora, za rast tražnje za stanovima u Beogradu u pretkriznom periodu bila su značaj-na još najmanje dva faktora. Reč je najpre o povremenim i/ili konstan-tnim pritiscima na tražnju za stano-vima u Beogradu, koji dolaze od vi-soke migracije stanovništva iz rural-nih ili ekonomski manje razvijenih delova zemlje ka Beogradu. Ovo je, u određenoj meri, uticalo na rast stanovništva u Beogradu a samim tim i na tražnju za stanovima. Pored toga, u periodu propulzivnog rasta sektora nekretnina u regionu bilo je slučajeva kada je višak likvidnosti sa regionalnih tržišta prelivan u Be-ograd kroz kupovinu stanova. Ovo je, primera radi, bio slučaj u vreme značajnih prodaja nepokretnosti u Crnoj Gori, a deo tih priliva je bio plasiran u Beograd kroz kupovinu stanova.

Na kraju, ali ne i manje po znača-ju, kao faktor uticaja na rast tražnje za nekretninama treba pomenu-ti i fenomen špekulacija. Naime, usled (ne)realnih očekivanja da će cena nekretnina značajno rasti u Beogradu, a shodno tendencija-ma u drugim zemljama, veći broj domaćih i stranih investitora je iz špekulativnih razloga kupovao ne-krenine pa je delimično i zbog to-ga cena nekretnina rasla. Takođe, plasiranje slobodnih sredstava u nepokretnosti je često viđeno kao najsigurniji vid investicija i kod srednjeg sloja stanovništva (ne sa-mo kod velikih profesionalnih in-vestitora), pa je i to uticalo na rast tražnje za stanovima.

Cena kao rezultat velikih izdataka

Na bazi analize trendova, može se zaključiti da je rast cena nekret-nina, ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima, u pretkriznom periodu bio pod snažnim uticajem rasta tražnje i nedovoljne ponude nekretnina, a da su cene čak i u okol-nostima bitno redukovane tražnje i dalje relativno visoke u odnosu na realan standard potencijalnih kupa-ca. Drugi deo zaključka naročito važi za glavni grad i neke od njegovih naj-značajnijih delova gde su cene kva-drata prilično otporne na krizu, što je jedino moguće objasniti visokim troškovima gradnje; ako građevin-ski radovi srednjeg kvaliteta koštaju standardnih 500 evra po m2, a do cene od 2.000 evra glavne stavke se odnose na naknade za zemljište, ra-seljavanje ranijih stanara, komunalne priključke, bankarske kamate i neiz-bežno „stimulisanje“ administracije u raznim fazama, onda je jasno da je osetnije pojeftinjenje novogradnje moguće samo pod uslovom da svi učesnici u ovom lancu - od grada, preko javnih, javno-komunalnih pre-duzeća i banaka, sve do pojedinih investitora - smanje svoje apetite.

Ovo implicira i nekoliko preporu-ka za kreatore ekonomske politike. Naime, činjenica da je tražnja zna-čajno rasla u pretkriznom periodu, a ponuda bila ta koja je sprečavala dodatni rast prodaje stanova i uticala na rast cene stanova, znači da pažnja države u narednom periodu treba da bude posvećena manje stimulativ-nim merama za podsticaj kupovine stanova, a mnogo više smanjenju svih uskih grla za dalji rast ponude. U tom smislu, izgradnja stanova od stra-ne države, kroz investicije, kao što su Stepa Stepanović ili dr Ivan Ribar, predstavlja, bez obzira na sve rizike, solidan napredak, ali bi uređenje pi-tanja gradskog građevinskog zemlji-šta i veća ponuda slobodnih parcela na tržištu, naročito u periodu izlaska iz krize, bili pravi stimulansi daljeg razvoja tržišta nekretnina - ovoga pu-ta na održivim osnovama.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

NEM AUS FIN ŠVE DAN VEB BEL SRB HRV BUG MAĐ

Procenat stanovništva koji stanuje u vlastitom stanu

3 0 B&F, broj 84, februar 2012.

BiZ N is

Kad se nađu pred međunarodnom arbitražom, mnoga preduzeća koja nisu ni očekivala da će biti u ovakvoj situaciji otkrivaju da ovakvi procesi traže izuzetno delikatan pristup i uvek više znanja i iskustva nego što ga imaju. Najdelikatnije od svih pitanja je, najčešće, procena štete

Pišu: Thierry Ballot, Marko Mandić, PWC *

U postupku rešavanja sporova, a posebno u međunarodnoj arbi-traži, cilj svake strane u sporu je da se iz-vrši procena štete, ali sam postupak nameće

brojna i složena pitanja. U osnovi svakog odštetnog zahteva je šteta tj. gubitak koji je neko lice pretrpelo bilo da je reč o građevinskom pro-jektu, učešću u kapitalu društva ili, pak, ugovoru o prodaji robe ili pru-žanju usluga. Utvrđivanje vrednosti odštetnog zahteva nalaže primenu relevantnog pravnog pojma štete, kao i odabir i primenu jedne ili više metoda za utvrđivanja visine i obi-ma štete. U velikom broju slučajeva, parnične stranke i sudska arbitraža koriste usluge nezavisnog procenite-lja šteta, kvantum eksperta, koji se u pružanju usluga suočava sa brojnim preprekama. Kvantum eksperti pru-

žaju računovodstvene i finansijske, odnosno usluge procene vrednosti kapitala.

Pomoć sudu - U međunarod-noj arbitraži, kao i u parničnom postupku, strane u sporu daju uputstva procenitelju šteta i od-lučuju o pitanjima koja će biti upućena sudskim veštacima. Su-dovi takođe mogu da imenuju nezavisne sudske veštake koji pri-maju uputstva od suda koji ih je postavio, te pomenutom sudu podnose izveštaj. Sud, kao krajnji donosilac odluka, dužan je da odredi prioritete sudskih veštaka. U ranoj fazi postupka procene, angažovanje strana u sporu i suda oko pitanja koja će biti razma-trana od strane sudskih veštaka jeste od izuzetne važnosti, kako bi veštačenje moglo da bude usred-sređeno na ona pitanja koja su za rešavanje, te da bi sud mogao da utvrdi ukupnu naknadu štete koju treba dosuditi.

Dužnost veštaka u međunarod-noj arbitraži je da pruži pomoć sudu. Premda sudski veštak prima uputstva od pravnog savetnika jed-ne od parničnih strana, i premda je plaćen od te strane, on je po služ-benoj dužnosti u obavezi da pru-ža pomoć sudu. Sudski veštaci su dužni da pri utvrđivanju činjenica i dokaza budu nepristrasni i objek-tivni, te time omoguće da valjani dokazi, kao i oni koji to nisu (npr. dokazi koji ne podupiru žalbu), budu adekvatno razmotreni.

U međunarodnoj arbitraži, pita-nja visine i obima štete često ima-ju više aspekata, pa se zahtevaju razumevanje, analiza i tumačenje složenih finansijskih i drugih po-dataka. Veštak ima ključnu ulogu u pružanju pomoći sudu, klijentima i

pravnim savetnicima da bi oni mo-gli da detaljno razmotre sva pitanja.

... Prilikom utvrđivanja visi-ne i obima štete - Uloga nezavi-snog procenitelja šteta (kvantum eksperta) u međunarodnoj arbi-traži i parničnim postupcima koji se vode u zemlji ogleda se u pru-žanju pomoći sudu kroz analizu i tumačenje stručnih podataka i do-kaznog materijala (uglavnom, ali ne isključivo, finansijskih i računo-vodstvenih podataka) i iznošenju mišljenja o pitanjima koja su mu upućena.

U međunarodnoj arbitraži, pro-ceniteljima šteta se postavljaju različita pitanja, ali se u njihovoj osnovi nalazi pitanje potrebe za utvrđivanjem visine i obima pretr-pljenog gubitka po osnovu navod-ne povrede, kao i pitanje načina odmeravanja štete.

Pretrpljena šteta može različito da se iskaže i odmerava. U nekim slučajevima, šteta je jednaka gubit-ku dobiti nastalom usled povrede dok je u drugim slučajevima jedna-ka „izgubljenom“ trošku odnosno gubitku od ulaganja. Osim pome-nutog, šteta može biti jednaka gu-bitku vrednosti sredstava ili, pak, može predstavljati kombinaciju „izgubljenog“ odnosno dodatnog troška i izgubljene dobiti – s time što se u ovom slučaju mora voditi računa o tome da ne dođe do dvo-struke isplate osiguranja tj. nado-knade štete.

Osim što obezbeđuje odgovor na pitanje šta u konkretnom slučaju čini “štetu”, postupak utvrđivanja visine nastale štete često zahteva procenu gubitka vrednosti (npr. procenu gubitka vrednosti poslo-vanja odnosno preduzeća nasta-log usled povrede). Postoje brojne

ULOGA PROCENITELJA ŠTETA U MEĐUNARODNOJ ARBITRAŽI

Na apotekarskoj vagi

3 1B&F, broj 84, februar 2012.

metode za odmeravanje vrednosti. U praksi se najčešće koriste tri me-tode:

Metod multiplikatora održive dobiti - predstavlja metodologiju kojom se procena vrednosti vrši na osnovu istorijskih i predviđenih rezultata poslovanja i tržišne pro-cene vrednosti drugih uporedivih poslovanja (množenjem održive dobiti i cene / zarade (P/E) racio)

Metod diskontovanog nov-čanog toka (DCF) - predstavlja metodologiju kojim se vrednost (kapitala) odmerava na osnovu očekivanih budućih tokova goto-vine diskontovanih na sadašnju vrednost sredstva primenom dis-kontnog faktora.

Stvarna (zamenska / knjigo-vodstvena) vrednost - predstav-lja metodologiju kojim se vrši pro-cena vrednosti na osnovu vredno-sti osnovnih sredstva.

Svaka od pomenutih metodolo-gija ima svoje prednosti i nedo-statke te može predstavljati manje ili više adekvatan model procene vrednosti, zavisno od konkretnog slučaja.

Na kraju, pitanje koje se redov-no postavlja u arbitraži prilikom utvrđivanja iznosa naknade koju treba dosuditi jeste pitanje kamate, odnosno koliko iznosi kamata koju treba obračunati na dosuđenu na-knadu štete.

Različite dužnosti i obaveze procenitelja šteta (kvantum eksperta) - Procenitelj šteta ima brojne dužnosti i obaveze koje se mogu svrstati u sledeće kategorije

1) rano sprovođenje analize za potrebe utvrđivanja iznosa štete

2) sastavljanje pisanog izveštaja (svedočenja) u kome su sadržani odgovori na pitanja upućena od strane parničnih stranaka, odno-sno suda

3) upućivanje odgovora, odno-sno odbacivanje nalaza veštaka tu-žene strane

4) usmeno svedočenje pred su-dom

Rano sprovođenje analize za potrebe utvrđivanja iznosa šte-te - Kod složenih slučajeva gde po-stoji značajna šteta, klijenti i pravni savetnici često u ranoj fazi procene traže informacije o visini nastale štete kako bi sastavili tekst odštet-nog zahteva ili, pak, unapred osmi-slili strategiju kojom će odbaciti zahtev tužioca za naknadu štete. Hvatanje u koštac sa eventualnom visinom iznosa štete i postupkom prikupljanja ubedljivih dokaza koji će podržati odštetni zahtev - ili, pak, odbaciti zahtev tužioca za naknadu štete - u ranoj fazi izvo-đenja procene značajno može da pomogne stranama u arbitražnom postupku da donesu informisane (i ekonomski razumne) strateške odluke o aktivnostima od kojih zavisi dalji tok i pravac parničnog postupka.

Pismeno svedočenje (izveštaj veštaka) - Ekspertski izveštaj pred-stavlja stručno mišljenje veštaka u kojem veštak izražava odgovore na postavljena pitanja zasnovane na ekspertskoj istrazi relevantnih činje-nica i dokaza, kao i na njegovom profesionalnom iskustvu u oblasti finansija, računovodstva, procene vrednosti kapitala ili konkretnog sektora privrede, relevantnom za potrebe utvrđivanja štete i odmera-vanja naknade. Valjano pripremljen ekspertski izveštaj prikazuje složena pitanja jasno i koncizno, na način razumljiv svima onima koji nisu deo „struke“. Sastavljanje izveštaja nipo-što nije jednostavan zadatak budući da predmet izveštavanja često čine složeni problemi i pitanja.

Saradnja sa veštakom druge strane u sporu - Po obavljenoj razmeni izveštaja veštaci pristupa-ju njihovoj analizi, a svoja kritička razmatranja često izražavaju u Od-govoru na izveštaj druge strane. U zavisnosti od postupka procedure koji se razlikuje kod svakog pojedi-načnog slučaja, veštaci pristupaju zakazivanju jednog ili više sastana-

ka u cilju smanjivanja broja pitanja oko kojih postoji neslaganje. Na-kon toga, veštaci izdaju zajedničku izjavu koja sadrži kratak pregled identifikovanih oblasti međusob-nog slaganja i neslaganja.

Usmeno svedočenje pred su-dom - Poslednja prilika za suočava-nje veštaka jeste tokom unakrsnog ispitivanja na saslušanju. Unakrsno ispitivanje, koje za većinu pred-stavlja neprijatan momenat, prilika je da advokati i veštaci suprotne strane i sud ulože prigovor na nalaz veštaka. U poslednjih nekoliko go-dina tzv. witness conferencing po-stao je uobičajena praksa. Tradicio-nalni postupak ispitivanja veštaka od strane advokata suprotne strane zamenjen je postupkom pri kojem sud upućuje pitanja veštaku, tako da veštaci suprotne strane dobijaju priliku da izraze svoje komentare na ono što predstavlja odgovor kolege. Witness conferencing, isto kao i sastanci i zajedničke izjave veštaka, predstavljaju veoma dobar instrument koji može da pomogne sudu u razumevanju pitanja u obla-sti utvrđivanja visine i obima štete.

*Thierry Ballot je Direktor Odeljenja za sprovođenje

finansijskih istraga, analizu sudskih sporova i veštačenje za

Jugoistočnu EvropuMarko Mandić je Rukovodilac

Odeljenja za sprovođenje finansijskih istraga, analizu

sudskih sporova i veštačenje za Srbiju


FiN aN siJ e

BESPLATNE AKCIJE I PENZIJE

Moj golubeDok se građani Srbije pripremaju na podelu pojedinačno malo vrednih besplatnih akcija Telekoma, vredi se podsetiti da je jedna ideja – o kapitalizaciji penzionog fonda prenosom dela vlasništva velikih državnih kompanija – ekspresno potrošena. Da je iskorišćena, verovatno bi na duži rok bili rešeni problemi finansiranja penzija, a prihodi budžeta bi bili korišćeni za investicije

Piše: Suzana Radinović

Da bi penzije bile re-dovne budžet Srbije u penzioni fond upla-ćuje tačno polovinu neophodne sume. Za ovu godinu to je 250 milijardi dinara i

po ovom pokazatelju smo rekorder u okruženju. Ukupna suma obez-beđuje prosečnu penziju od svega 23.200 dinara, što je tek nešto vi-še od 200 evra. Ako tome dodamo i da je u Srbiji nekad na jednog penzionera dolazilo 5,7 zaposlenih i da se taj odnos s vremenom samo pogoršavao, jasno je da je odavno

bilo poznato da je ovakav kakav je, penzioni sistem teško održiv. Pre nepune četiri godine, 2008, za potrebe PIO fonda, ekonomista Boš-ko Mijatović i profesor beogradskog Pravnog fakulteta Dragor Hiber na-pravili su studiju u kojoj su izložili moguća rešenja problema finansi-ranja penzija u Srbiji. Sličnu studiju ovi ekonomisti i Centar za liberal-no demokratske studije ponudili su i Ministarstvu ekonomije u vreme vlade Vojislava Koštunice. Tekst je, kako tvrde, ostao zdrava, ali danas teško sprovodiva ideja koju, koliko je poznato autorima, ozbiljnije nije razmatrala ni Demokratska stranka.

Rešenje za dugoročno kapita-lizovanje PIO Fonda koje su ovi stručnjaci predložili bilo je da se u vlasništvo Fonda prenese deo kapitala državnih preduzeća. Prak-tično državne akcije u „Lasti”, „Sim-pu”, „Energoprojektu”, te Aerodro-mu „Nikola Tesla”, JAT-u, EPS-u, NIS-u, Telekomu, i „Galenici” (iz-među ostalih) ne bi bile deljene građanima, već bi punile budžet PIO fonda. Građani bi od toga, smatraju sagovornici B&F imali veće koristi nego od besplatnih akcija koje su stekli i unovčili za mali novac.

„Nesumnjivo je da bi dugoročno, a ozbiljne države razmišljaju na 10 do 20 godina, bili rešeni problemi finansiranja Fonda. Budžet zemlje bi istovremeno bio rasterećen, a prihodi bi mogli da se iskoriste za, recimo, investicije. I danas mislim da je u pitanju dobra ideja, ali i da je manje realna nego pre nekoliko godina”, kaže Mijatović za B&F. Danas je veliki deo državnog kapi-tala prodat. Deo najvrednijih pre-duzeća je podeljen građanima, a ono što je preostalo ne obećava da bi ideja o kapitalizaciji PIO fonda mogla da bude sprovedena. „Ostao je Telekom, ali je novac od njegove prodaje preko po-treban za finansiranje tekuće državne potrošnje i pokriva-nje deficita”, kaže Mijatović. Dragor Hiber kaže da je danas

izložena ideja u ekonomskom smi-slu zastarela. Obesnažio ju je Za-kon o besplatnim akcijama, i ma-njak vrednih preduzeća. „Imamo Telekom i EPS, ostalo i nije mnogo vredno”, kaže Hiber.

Galenika je procenjena na ispod 200 miliona evra i kada bi se 15 odsto njenog kapitala delilo na pet miliona građana svako od nas bi dobio po nekoliko dinara, kažu u Agenciji za privatizaciju. Drža-va kontroliše i najveću domaću banku, Komercijalnu, u kojoj ima udeo od 42,6 odsto i koja na Beo-gradskoj berzi trenutno vredi oko 14 milijardi dinara. Ima i većinski ili značajan manjinski udeo i u Poštanskoj štedionici, Kredi banci, Čačanskoj, Jubmes, Agrobanci, Pri-vrednoj i Srpskoj banci. „Na spisku atraktivnih firmi je i ‘Energopro-jekt’, najveća domaća građevinska kompanija gde je državno vlasniš-tvo 33 odsto, a koji sada vredi oko 1,5 milijardi dinara nakon velikog pada cene akcija tokom krize. Pri-mamljivi za investitore su i ‘Tigar’, ‘Lasta’ i ‘Simpo’, ali kad se sve sa-bere, to ne bi vredelo ni kao jedan NIS”, zaključuju u Agenciji.

Sam Fond međutim i sada ras-polaže značajnom imovinom. Na ovo upozorava profesor Hiber, ali i sam penzioni fond iz koga ne-retko poručuju da zbog slabe na-plate doprinosa raste deo za pen-zije koji treba dotirati iz budžeta. Naime, PIO fond ima u vlasništvu 644 stana koji se koriste za rešava-nje stambenih potreba najugrože-nijih korisnika penzija i socijalno ugroženih kategorija, kao i poslov-ni prostor od 119.518 kvadratnih metara. U to se ubraja i prostor koji koriste stručne službe Fonda za obavljanje redovnih delatnosti, poslovni prostor koji se izdaje u zakup, gerontološki centri, garaže ali i hartije od vrednosti. Tu su i svojinski udeli Fonda koji u doma-ćim poslovnim bankama iznose 303,6 miliona dinara, a u ostalim institucijama oko 19,6 miliona di-nara.


NAGRADA ZA NAJBOLJI „IZLAZAK“ IZ EVROZONE

Napusti me nežnoNa adresu desno orijentisanog instituta „Policy Exchange“ pristiglo je više od 200 radova za sada nepoznatih svetskih ekonomista koji su ušli u trku za nagradu Lorda Volfsona od 285.400 evra. Tu, drugu najveću sumu posle Nobela, dobiće autor koji predstavi najbolji način za “uredan izlaz” jedne ili više zemalja članica iz Evropske monetarne unije.

Piše: Aleksandra Galić

Prve nedelje marta biće objavljen najuži izbor, a 27. marta će biti progla-šen pobednik ovog ta-kmičenja. Zaključno sa 31. januarom svoja reše-nja na konkurs koji je ras-

pisao „evroskeptični“ član britanske vladajuće konzervativne partije, lord Sajmon Volfson poslalo je, prema podacima „Policy Exchange“ više od 200 autora.

„Trenutno postoji realna moguć-nost da će politički ili ekonom-ski pritisci primorati jednu ili više država da napuste evro. Ukoliko

taj proces ne bude pravilno spro-veden, to bi moglo predstavljati pretnju po evropske novčane za-lihe, zaposlenost i međunarodni bankarski sektor. Zato ova nagra-da ima za cilj da osigura da se vrhunski stučnjaci pozabave na-činima na koje bi evro mogao da bude restrukturiran u više stabil-nih valuta“, objasnio je Sajmon Volfson, koji je i direktor modne kuće “Nekst” ali i donator Konzer-vativne stranke. On veruje da pro-blemi u evrozoni mogu biti rešeni ali „plan B“, smatra Volfson, ipak je potreban.

Od kandidata koji su pravili „spa-sonosno rešenje“ tražilo se da de-taljno istraže oblasti kao što su uticaj na stabilnost bankarskog sektora, kako upravljati makroeko-nomskim efektima izlaska zemalja uključujući i devalvaciju, inflaciju, poverenje kao i efekte na dugove. Bilo je potrebno i odgovoriti na pi-tanja kako međunarodni ugovori koji su u evrima mogu biti izmenje-ni, ako se jedna strana u ugovoru nalazi u zemlji koja napušta evrop-sku monetarnu uniju, kao i kako će sve to uticati na dugove država, privatnu štednju i hipoteke.

„Budućnost svetske ekonomije u velikoj meri biće određena onim što će se desiti u narednih ne-koliko godina u Evropi. A ulozi su ogromni. Zajedno sa većinom evropskih biznismena i ja se na-dam da će se evrozona stabilizova-ti, ali u slučaju da se to ne desi ne smemo upasti u politički vakum“, smatra lord Volfson.

O pobedniku će odlučivati ko-legijum od pet sudija. To su De-rek Skot, bivši ekonomski savetnik britanskog premijera Tonija Blera, Manfred Neuman, počasni profe-sor ekonomije na Univerzitetu u Boni i bivši savetnik Bundesban-ke, Čarls Godhart, bivši član mo-netarnog odbora Banke Engleske, Žan-Žak Rosa, počasni profesor ekonomije i finansija na Univerzi-tetu u Parizu i Frančesko Giavazi, bivši ekonomski savetnik Evrop-ske komisije i italijanskih premi-jera.

Derek Skot, koji je i predsednik ovog kolegijuma, smatra da je kriza u zoni evra najveća pretnja global-noj ekonomskoj stabilnosti posle II svetskog rata, dok Čarls Godhart kaže da se ne može samo sedeti i pustiti da evro sistem eksplodira, bez razmišljanja o reformama.

„Kako se finansijska kriza u evro zoni kreće od zla na gore, greške u ovom sistemu postaju sve očigled-nije“, stav je Godharta. Sa njim se slaže i profesor Giavazi, koji doda-je i da će za lidere EU biti bolno da priznaju da je monetarnoj uniji „očajnički“ potrebna reforma.

Prema mišljenju profesora Žan-Žak Rosa raspad evro zone mogao bi da dovede do stečaja banaka i bankrota vlada, a sve to bi mogao da bude uvod u novu „veliku de-presiju“. Zato je po njemu važno da se hitno analiziraju proces i uslovi koji omogućavaju članicama da izađu iz evro zone bez ugoro-žavanja međunarodne finansijske stailnosti i privrednog rasta.


FiN aN siJ e

Početak tranzicije slove-načke privrede u ranim devedesetim bio je skop-čan sa nizom opasnosti, a pre svega suženim tr-žištem usled raspada za-jedničke zemlje i nepo-

stojanja velike domaće tražnje. Krea-tori slovenačke ekonomske politike izabrali su jedino moguće rešenje – formiranje izvozno orijentisane privrede što je i dan danas ostala njena glavna karakteristika.

Za razliku od većine ostalih tran-zicionih ekonomija Istočne Evro-pe, Slovenija je prelaz ka tržišnoj privredi sprovodila postepeno, što je u velikoj meri dovelo do dobrih rezultata. Ovom procesu i blago-tvornim efektima svakako je do-prinela i polazna tačka ove zemlje, koja je od svih postkomunističkih država bila najmanje udaljena od uređenih ekonomija Zapada.

Međutim, kreatori slovenačke privatizacije napravili su u vlasnič-koj transformaciji privrede dosta krupnih grešaka koje su kasni-

je, eskalacijom svetske finansijske krize, u najgoroj formi isplivale. Orijentisanost na insajdersku privatizaciju (kupovina firmi od strane menadžera i zaposlenih) postepeno je prerasla u otvore-no sprečavanje stranih investici-ja. Kao posledica toga, u brojnim kompanijama država je zadržala kontrolu upravljanja, dok su osta-tak prostora popunili domaći ka-pitalisti, domaćim rečnikom reče-no - tajkuni.

Prvi problemi učaurene ekonomije

Gotovo da nije bilo privredne grane u kojoj slovenačka država nije htela da zadrži dominantan interes. Bilo da je u pitanju ban-karstvo (osujećeno preuzimanje Nove kreditne banke od belgij-skog KBC-a), pivarska (pokušaj In-terbrua da kupi pivaru Union) ili neka druga industrija, slovenačke izvršne vlasti uvek su nalazile reše-nje da kompanije ostanu u „doma-ćim“ rukama. Ova situacija nije se

u velikoj meri izmenila ni ulaskom Slovenije u Evropsku uniju, prem-da su zvaničnici Brisela u nekoliko navrata imali ozbiljne zamerke na otvorenost ove privrede.

Ovakvo funkcionisanje ekono-mije postepeno je počelo da do-vodi do pojave ozbiljnih anomalija koje su se poput zaraze širile na ceo ekonomski sistem. I dok su uspešno funkcionisale one kom-panije koje su svoje proizvode i usluge prodavale napolju, proble-mi su se najpre javili u granama privrede i preduzećima koja nisu imala inostranu konkurenciju.

Isprepletane i sa strane slabo ko-me jasne vlasničke strukture kom-panija, sa mnogostrukim konflik-tima interesa, najveće posledice ostavile su najpre u bankarskom sektoru. Kreditna ekspanzija ni-je bila propraćena i adekvatnim procenama rizika te su u jeku kri-ze brojni tajkuni ostali „tanki“ za plaćanje rata, koje su u sve većem obimu pristizale svakoga meseca.

Prva žrtva kreditne krize bio je Istra Benz čiji je idejni tvorac, Igor Bavčar, teška srca morao otuđiti nekolicinu kompanija iz portfelja kako bi barem delimično sanirao ogromne dugove. Najveća transak-cija bila je prodaja prehrambene kompanije Droga Kolinska, koja je uhlebljenje našla u krilu hrvatske Atlantic grupe.

Mercator u žiži kreditne krizeNajveća poslovna grupacija u

Sloveniji - Mercator, koja je trasi-rala izvozni put prehrambenim i drugim kompanijama ove zemlje, nastavila je ekspanziju poslovanja čak i u uslovima krize. No, proble-mi Istra Benza i drugih najmoćnih slovenačkih holdinga posredno su se preneli i u Mercatorovo dvori-šte s obzirom da su najveće slove-načke banke, a kasnije i grupacija Pivovarna Laško (Laško, Union i Radenska), otpočele pohod čiji je krajnji cilj bila konverzija Merca-torovih akcija u mnogo likvidniju aktivu.

PREUZIMANJE MERCATORA

Evropa – zdaj, Agrokor – jutriSvako ko je pomislio da je spor između Hrvatske i Slovenije oko komada mora u Piranskom zalivu vrhunac komšijske zavade, sagom oko preuzimanja Mercatora bio je žestoko demantovan. I dok oba slučaja nose crtu nacionalnog nadgornjavanja, kupovina Mercatora od strane Agrokora za Slovence sadrži još jednu, mnogo bitniju dimenziju – opasnost od mogućeg prekida dominacije slovenačke ekonomije u regionu bivše Jugoslavije.

Piše: Nenad Gujaničić


Osim već komplikovanog odno-sa sa državom, Mercator je počela opterećivati i neprekidna opsada kompanije, što od strane potenci-jalnih kupaca što od konkurenata, koji nisu propuštali priliku da ske-niraju poslovni model ovog trgo-vinskog lanca. Mercator se u pro-cesu prodaje našao od momenta prvih većih problema u koje je upao Istra Benz, da bi ova vanred-na situacija potrajala i do dana da-našnjeg, skoro dve godine kasnije.

No, sva ova dešavanja verovatno ne bi toliko animirala slovenačku javnost koliko činjenica da se u trku, najpre bojažljivo, a kasnije sve odlučnije, upustio najveći regi-onalni rival, Agrokor, koji nije žalio truda ni novca u cilju stvaranja naj-veće trgovinske kompanije u ovom delu Evrope.

Kada je u oba navrata učestvo-vao u dostavljanju neobavezujućih ponuda, Agrokor je - najpre za ma-njinski a potom i za većinski paket akcija - daleko premašio konku-renciju, ponudivši za Mercator 221 evro po akciji. To je, u pojedinim momentima, bilo skoro 50 proce-nata više od tržišne vrednosti na Ljubljanskoj berzi. Uprkos tome, hrvatski trgovinski lanac nije oče-

kivao susedsku gostoljubivost pa je u ponudi za kontrolni paket ak-cija upregao i međunarodne finan-sijske institucije (EBRD i IFC) i niz

obećanih beneficija za slovenačke partnere.

Ipak, iako se na momente činilo da će dubioze slovenačkih banaka i grupacije Pivovarne Laško prevla-dati i da će se ova ponuda završiti uspešno, preuzimanje se proteglo i u tekuću godinu sa ništa većim stepenom izvesnosti o njegovom skorom okončanju.

Predstavnici slovenačke uprave, države, sindikata, slovenačke jav-nosti i koga li sve već drugog, demonstrirali su u praksi sve mo-guće legalne i nedozvoljene stra-tegije u borbi protiv preuzimanja. Za sada su bili prilično uspešni u tome, ali još uvek nisu uspeli da pronađu poslednji deo slaga-lice koji nedostaje ovoj slici: kako pronaći sredstva za Mercator kada državnim bankama i holdinzima, akcionarima ove firme, nedostaje ogroman kapital za popunjavanje rupa nastalih pogrešnim poslov-nim odlukama?

Lista najvećih trgovačkih lanaca Adria regijeRang Naziv maloprodajnog

lanca

Prihod od prodaje (u mil EUR) Promena u %

2010 2009

1 Agrokorova

maloprodaja

2.861 2.786 2,69

2 Mercator 2.808 2.669 5,21

3 Delta Maxi grupa* 1.113 1.080 3,06

4 Spar 850 793 7,19

5 Schwart Gruppe

(Lidl+Kaufland)

765 646 18,42

*podaci su dobijeni zbrajanjem pojedinačkih izveštaja ove kompanijeiz Republike Srpske, Crne Gore i Bugarske

Rast poslovanja Mercatora i u 2011. godiniMercator je po prvim procena-

ma i u 2011. godini zabeležio rast poslovanja, ostvarivši 2,93 milijar-de evra čistog prihoda od prodaje. To je 5,4 odsto više nego u godini pre, objavila je putem Ljubljanske berze uprava ovog najvećeg slove-načkog trgovačkog lanca.

Čista dobit u 2011. smanjena je za 21,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 23,8 miliona evra, što je rezultat lošijih uslova poslo-vanja do kojih je došlo u drugoj polovini godine te kursnim razlika-ma u državama jugoistočne Evro-pe u kojima je grupacija prisutna.

Grupa Mercator za ovu godinu predviđa da ostvari više od tri mi-

lijarde evra čistog prihoda od pro-daje, što bi bio rast za 3,3 odsto u odnosu na 2011. Istovremeno, u ovoj godini očekuje dalje smanje-nje čiste dobiti za 34 odsto, na 15,7 miliona evra, a u planu su i do-datne mere za povećanje konku-rentnosti zbog zaoštrenih uslova poslovanja.

Zbog daljnjeg smanjenja očeki-vanog dobitka Grupa za ovu go-dinu planira isplatu dividende od 3 evra po akciji, te prodaju nekret-nina u vrednosti 250 miliona evra.

Grupa Mercator na kraju prošle godine imala je ukupno 24.267 zaposlenih, od čega u Sloveniji više od 12 hiljada.

Pivovarna Union; 12,33%

NLB; 10,75% Pivovarna

Laško; 8,43%

Unicredit Slovenija;

8,01%

Splitska banka - kastodi; 5,49%

NKB Maribor; 5,24%

Gorenska banka; 3,8%

Rodić M&B; 3,34%

Abanka Vipa ; 2,75%

Radenska; 2,57%

Vlasnička struktura Mercatora na 30. nov. 2011.


FiN aN siJ e

ULAGANJE U ČISTE ENERGIJE

Daj nam suncaDa li je, u doba krize, „solarni sektor“ utočište za gladne investitore? Voren Bafet misli da jeste. Da li je to dovoljno da počne solarna groznica? Oni koji nemaju Bafetov decenijama treniran njuh za posao i milione dolara za bacanje veoma su oprezni u prognozama.

Piše: Milica Milovanović

Blumbergovo odelje-nje za „čistu“ energiju procenilo je da inve-sticije u taj sektor na globalnom nivou treba da dostignu 500 milijar-di dolara godišnje do

2020. kako bi se držala pod kontro-lom emisija gasova staklene bašte. U 2010. ukupne investicije u indu-striju proizvodnje „čiste“ energije dostigle su 243 milijarde dolara, da bi ova godina premašila polovinu zamišljene granice - u svetu je u proizvodnju solarne, energije vetra i mora i u biogorivo uloženo 260 milijardi dolara. Proizvodnja solarne energije poslednjih 5 godina bila je najatraktivniji deo sektora koji je pri-vlačio najveća ulaganja, a kao svetski lideri smenjivale su se kompanije iz Evrope, Sjedinjenih država i Kine.

Godina za nama, međutim, nije bila isplativa onima koji su zaključili

da je budućnost sigurna u solarnoj energiji i zadržali akcije tih kom-panija - tokom 2011. Blumbergov solarni indeks koji obuhvata akcije 17 najvećih kompanija iz sektora, izgubio je dve trećine svoje vredno-sti. Događaji koji su doveli do tako velike oscilacije u vrednosti obeća-vaju da će i dalje zagorčavati život onima koji bi da u svoj portfolio ubace malo sunčevog sjaja.

U jesen prošle godine bajka se završila za dva američka preduze-ća izdašno podržana od Obamine administracije - prvo je bankroti-rala Solyndra, proizvođač solarnih panela, iako je na raspolaganju imala povoljan državni zajam od 528 miliona dolara, a zatim je za njom otišao Evergreen, još jedan proizvođač panela kome je država pomogla u izgradnji 450 miliona dolara vredne fabrike u Masaču-setsu. Najveći evropski i svetski proizvođač panela, nemački Q-Cells krajem godine našao se u ozbiljnim problemima pošto nije mogao da refinansira svoje obve-znice. Njihov problem nije bio ni nedostatak novca ni tehnološka zaostalost - ispostavilo se da nisu mogli da se takmiče sa konku-rencijom iz Kine, koja je cenu so-larnih panela na svetskom tržištu prepolovila.

Sa jedne strane, pojeftinjenje pa-nela znači da njihova proizvodnja teško da može da opstane na zapa-du ali to ne znači i da se smanjuje tražnja za obnovljivom, u ovom slučaju solarnom enegijom, i to na globalnom nivou. Indija, recimo, planira da do 2020. obezbedi da 20 hiljada megavata energije - do-voljno za snabdevanje 20 miliona domova - dođe iz solarnih pane-la. Njihovo pojeftinjenje znači i niže troškove nabavke panela i niže troškove proizvodnje energi-je - manje od dolara po megavatu. Indija, međutim, ne koristi kineske panele ali profitira od pada njihove cene - najveći dobavljač panela u Indiji je američka kompanija First Solar, ista od koje je Voren Bafet u

decembru kupio Topaz Solar Farm u Kaliforniji, postrojenje koje bi trebalo da obezbedi 550 megavata solarne energije do 2015. Ukoliko, naravno, bude izgrađeno.

First Solar je za Topaz Solar Farm takođe dobio podršku od američ-kog Sekretarijata za energetiku, i to veću nego Solyndra i Evergreen zajedno - garancija države za To-paz vredna je 1,9 milijardi dolara. U ovom trenutku svaki investitor treba da se zapita u kojoj ligi igra - da li je, na primer, akcija Topaz Solar Farma danas vrednija zato što je to pouzdan, izvodljiv i pro-fitabilan projekat, zato što država garantuje za njega ili zato što je u vlasništvu Vorena Bafeta?

U 2011, od ukupno 260 milijardi dolara globalnih ulaganja u čistu industriju, 136 milijardi otišlo je kompanijama iz solarnog sektora, kaže Blumberg. Prema njihovim podacima, međutim, rast ulaganja u Kini i Evropi bio je 1% odnosno 3% dok su u Sjedinjenim drža-vama ovakva ulaganja procvetala: od 33 % odnosno na 55,9 milijar-di dolara. Ovaj bum dogodio se najviše zahvaljujući Federalnom programu zajmova čiji su korisni-ci bili Solyndra i Evergreen, kao i uz pomoć poreskih olakšica za proizvodnju „čiste“ energije koje će po isteku 2012. biti ukinute. Izuzev SAD i Britanija se priprema za ukidanje subvencionisanja za korišćenje solarne energije. Dašak optimizma dolazi iz Kine, gde di-rektori najvećih proizvođača Trina i Suntech očekuju dupliranje broja instalacija solarnih panela kao i dostizanje pune konkurentnosti u pogledu cene energije sa tra-dicionalnim proizvođačima za 3 do 4 godine. Da li, dakle, uložiti u industriju koja će uskoro morati da zaboravi na državne programe subvencija širom sveta? Ili se držati Bafetovog zlatnog pravila „kupuj kada se drugi ustežu, prodaj kada su drugi pohlepni“? Izgleda da u ovaj posao ne treba ulaziti bez naočara za sunce.

temat: R ast ekstR emiZ ma


Desnica, levica, frontalnoDa li je zaokupljena revolucijama u tuđem dvorištu, zapadna demokratija, uverena da je dosegla idealan model ekonomskog i društvenog prosperiteta, previdela rizik da joj se desi kontrarevolucija u sopstvenom? Deceniju nakon što je čuveni britanski intelektualac Edvard Bond, autor drame „Zločin 21. veka“ upozorio „postali smo nečovečni jer smo kao društvo poludeli“, svedoci smo da se pitanje šta će biti sa svetom kakav smo poznavali pretvara u dramu na ulicama, čiji su glavni protagonisti mladi, koji su uz siromašne i stare, najveće žrtve ekonomske, političke i moralne krize. Strahovi koji su u donedavno uzornim društvima novost, u Srbiji traju već decenijama i obeležili su odrastanje celih generacija, koje svoju zemlju vide kao zamku, iz koje se kao izlaz ne potencira pamet, već pravo jačeg.


Poređenje Velike depre-sije i Velike recesije na-metnulo se od trenutka kada se shvatilo da će kriza iz 2008. godine potrajati mnogo duže nego što se to na sa-

mom početku očekivalo. Od tada do danas, paralele između 30-ih godina i današnjice samo su se niza-le: ogroman porast nezaposlenosti, pad globalnog BDP, rast rasizma, pad vere u demokratiju, netrpelji-vost prema imigrantima i nacional-nim manjinama, jačanje stranaka ekstremne desnice u Evropi, uspon antisemitizma, veliki masovni prote-sti radnika, kao i uvođenje u opticaj novog evropskog rata - „budući da bi kraj evra značio i krah Evropske unije, koja je naš najveći garant mi-ra”, kako je to rekao Herman van Rompej, bez elaboracije o mogućim stranama u sukobu, ali verovatno aludirajući na tri rata u kojima su se u prošlom veku našle Nemačka i Francuska.

Među mnogima koji su namet-nuli ovu temu (pa i nagoveštaj rata) je svakako i direktorka MMF Kristin Lagard koja je i krajem ja-nuara ponovila da bi “svet mogao potonuti u krizu nalik onoj iz 30-ih

godina prošlog veka, ako sve ze-mlje ne pomognu Evropi da izađe iz spirale dužničke krize”. Nema te ekonomije u svetu - nerazvijene, one u razvoju, srednje ili visoko-razvijene - koja bi u takvoj situaciji bila imuna na krizu. Ne samo da bi se proširila već bi i eskalirala, upozorila je ona.

Ako po strani ostavimo razma-tranje da li je evropska kriza uve-zena iz SAD, te da li je njena direk-tna posledica ili je taj udar samo pokazao koliko su (sa ugrađenim felerom evropske valute) unutraš-nji temelji evropskog ekonomskog poretka pogrešno postavljeni - a što danas otežava pronalaženje leka za onaj deo krize o kojem govori Lagard - čini se da globalno poređenje krize iz 30-ih s ovom sadašnjom upućuje na značajne razlike.

Između dve krize proteklo je 79 godina u kojima se svet i eko-nomski i tehnološki i politički zna-čajno izmenio. Trajanje, intenzitet i globalnost Velike depresije bili su do tada neviđeni, beleži eko-nomski istoričar Ivan T. Berend u svojoj knjizi „Ekonomska istorija Evrope u XX veku”. Industrijska proizvodnja je na svetskom nivou

opao za 30%, proizvodnja uglja i gvožđa za 40% do 60%, cene žita za 60%, obim evropske trgovine se smanjio sa 58 milijardi dolara na 21 milijardu dolara između 1929. i 1935. godine, a 20 miliona Evro-pljana ostalo je bez posla.

Pa ipak, to je kriza koja je bila interna stvar Zapada, sa globalnim posledicama, a ova današnja uklju-čuje važne aktere u promenjenom svetu. Ovu krizu, između ostalog, karakteriše seljenje ekonomske mo-ći ka Istoku i drugačiju Južnu Ame-riku, pa i Afriku sa svojim srednjim klasama, znatno stamenijim proi-zvodnim kapacitetima i autohtonim ekonomskim shvatanjima.

Međutim, kapitalizam, pre sve-ga, nije isti. Slom 30-ih značio je kraj laissez faire, a stradanja to-kom Drugog svetskog rata dopri-neli su da se u posleratni period uđe sa idejama (od kojih su neke formulisane 30-ih) mnogo značaj-nijeg upliva države i u regulisanje ekonomskih ciklusa i u socijalnu sferu, odnosno stvaranje socijalno tržišne privrede.

Sedamdesetih, taj pristup je do-živeo svoj poraz. U 70-im i počet-kom 80-ih, nakon godina izvan-rednog rasta, usledila je decenija

SVETSKA EKONOMIJA

Dobro došli u EkstremistanU pokušaju da se nađe rešenje za globalnu krizu, od zime 1930. godine do proleća 1931. godine održano je 16 međunarodnih konferencija, ali bez uspeha. Posle još jednog besplodnog Davosa i gomile prethodno održanih konferencija o rešenju krize evra kao mogućeg, barem trenutnog, ključa za ublažavanje svetske krize, čini se da je pristigao još jedan razlog za uverenje da smo, kako je to rekao Džordž Soroš, pred novim „dobom zla”. Ili je to pomanjkanje vizije, jer - istorija se malo kada ponavlja

Piše: Tanja Jakobi


R ast ekstR emiZ ma

nestabilnosti, usporenog rasta i pokojeg koraka unazad. U 94 ze-mlje sa 98% svetskog stanovništva, prosečna stopa rasta BDP je od 3,4 odsto iz perioda 1950. do 1973. go-dine, pala na -0,1% između 1973. i 1987. godine. U Evropi su investi-cije u 12 članica Evropske unije doživele pad: od godišnjeg rasta od 5,6% između 1960. i 1970. na samo 0,3% krajem 70-tih i -0,6 % u periodu 1980.-1985. godine. Isti trend zahvatio je BDP: zabeležen je pad od 4,8% na 2,2% u periodu od 1973. do 1980. godine a potom na 0,5% u periodu 1980. do 1985.

Izlaz iz krize privremeno je na-đen u prelasku na neoliberalni kapitalizam, koji je između ostalog pretpostavljao minimalizovanje uloge države i deregulaciju tržišta, kao i stvaranje osnove za širenje jaza između bogatih i siromašnih. Njegov kolaps 2008. godine de-lom je oličen u jednoj od najvaž-nijih poruka „Okupiraj Vol Strit” protesta - „Mi smo 99%”.

Čak i ako Evropa reši ‘dužničku krizu’, to još ne znači i izlazak iz globalne krize ili neku trajnu stabi-lizaciju kapitalizma. Novi koncept kapitalizma koji se danas traži i o kome se ćaska od popodnevnog programa radija BBC 2 do kolu-mni u Fajnenšel Tajmsu i sesijama u Davosu, podrazumeva redefi-nisanje odnosa država - tržište, (pitanja kapaciteta, koncentracije, kontrole proizvodnje, potrošnje i resursa, i toga gde će u novom poretku biti skoncentrisana moć), vrednosnog stava prema jedna-kosti i nejednakosti, ali i druge važne komponente: globalnog za-gađenja, rast broja stanovnika na planeti, devastacije zemljišta i is-crpljivanja svetskih zaliha sirovina, između ostalog.

Istorija se malo kada ponavlja, piše istoričar Mark Mazover u svo-joj knjizi „Mračni vek” posvećenoj Evropi u XX stoleću. Posle protek-cionističkog refleksa 30-ih koji je zahvatio svet u 80-im, a čije nazna-ke vidimo i danas, preovladao je

trend globalizacije i izlaz iz krize je nađen u fantastičnom rastu ula-ganja u razvoj i talasu inovacija. To je ono što se očekuje i sada: tehnološki skok, novi ekopristup, nov način globalnog upravljanja ekonomijom, koji će ponuditi no-ve okvire za trajniju konjukturu.

Strahovi 70-ih i 80-ih, kada se takođe govorilo o ponavljanju 30-ih, i kada se jednako raspravljalo o usponu neonacizma, takođe se nisu ostvarili. „Osamdesetih je”, pi-še Mazover, „neprestana, zapravo sve jača pažnja koja je posvećivana izbeglicama i imigrantima, bila po-vezana sa rasnom netrpeljivošću kojoj su svakodnevno i dalje bili izloženi pripadnici manjinskih na-cija u zapadnoj Evropi...”, što je i danas vrlo vidljivo u evropskom i SAD miljeu. Pa ipak ”raspredanje o povratku (međuratne) netrpelji-vosti većinom je bilo bez osnova, kao deo pomodnog fin de siecle mračnjaštva... Zapravo, međuna-rodni kontekst bio je znatno dru-gačiji nego u prvoj polovini veka, kada je nacionalizam pretio stabil-nosti Evrope”, piše Mazover.

Naši stalni pokušaji da nove do-gađaje tumačimo oslanjajući se na ono što se dogodilo u prošlosti, pokazuju naše slepilo za „Crnog labuda”, rekao bi Nasim Nikolas Taleb, finansijski matematičar, istraživač u oblasti verovatnoće i slučajnosti, koji u svojoj istoime-noj knjizi, razmatra „uticaj krajnje neverovatnih zbivanja” na naš in-dividualni i „globalni” život. Taleb, koji je inače bio zvezda Davosa 2009., kada je kritikovao svetske lidere zbog njihove kratkovido-sti, „Crnim labudom” naziva svaki vanredan događaj ogromnog uti-caja za koji, i pored toga što je van-redan, naša ljudska priroda oseća potrebu da ga učini previdivim i objašnjivim. Kriza 30-ih, uspon Hitlera, širenje Interneta, krah ber-ze iz 1987.,(i još manje očekivani oporavak), 11. septembar 2001., cunami iz 2004. i najnovija kriza 2008. godine - sve su to primeri

Crnog labuda. „Mali broj Crnih labudova objašnjava gotovo sve u našem svetu, od uspona ideja i religija, dinamike istorijskih do-gađanja, do važnih dešavanja u našim životima” piše Taleb. „Još otkako smo izašli iz pleistocena uticaj Crnih labudova se poveća-vao, a naročito je osnažio tokom industrijske revolucije, kada je svet počeo da postaje sve složeniji, dok su uobičajeni događaji, oni koje izučavamo, pretresamo i nastoji-mo da predvidimo na osnovu či-tanja novina, bivali sve nevažniji”.

Jedan od načina da tumačimo ono što se upravo sada događa - veoma pesimistične prognoze Svetske banke i MMF o globalnom rastu, uporedo sa iznenadnim i de-limično ohrabrujućim podacima o oporavku u SAD i delu Evrope - je-ste i uvođenje Talebovih pojmova „Mediokristana” i Ekstremistana”. Modeli predviđanja ekonomskih kretanja kojima raspolažu SB i MMF deo su „Mediokristana” – po-dručja u kojem u velikom uzorku nijedan pojedinačan slučaj neće bitno promeniti meru celine. Na primer, pad BDP u Belgiji neće promeniti globalni rast u Evropi. Ekstremistan, domovina Crnih la-budova, naprotiv, jeste područje ogromnih skokova i padova gde, na primer, eventualni krah evra može izazvati nesagledive posledi-ce u globalnoj ekonomiji.

Među malobrojnim oruđima ko-jima u Ekstremistanu raspolažemo je izgradnja robusnih i stabilnih aranžmana i institucije koje će biti rezistentne na pojavu Crnih labu-da. Ali kojih, kakvih i kada? „Prava strategija za pronalazače i predu-zetnike jeste da se manje oslanjaju na detaljno razrađene planove i usredsrede na „kreativno petlja-nje” i prepoznavanje prilika kada se ukažu, kaže Taleb: „Slobodno trzište ne funkcioniše zato što na-građuje ili podstiče veštinu, već za-to što dozvoljava ljudima da ima-ju sreće, zahvaljujući intenzivnim probama i greškama”.


R ast ekstR emiZ ma

NOVA EVROPSKA DESNICA

Plinska svetlostZaokupljena islamom i njegovom potencijalnom ili stvarnom pretnjom, Evropa je propustila da identifikuje tihu kontrarevoluciju u vlastitom dvorištu. Tek zločin Andersa Brejvika iznenada je otkrio aktere koji prete da temeljno promene evropski kulturni prostor. Retorika nove desnice počinje da dominira u masovnoj kulturi, i doprinosi bujanju populizma. Otuda i strah mlade nemačke književnice Juli Zeh: „Ne bojim se neonacista, već razmišljanja običnih ljudi.”

Piše: Miroslav Ružica

Snažna plima radikalne de-snice ne ogleda se samo u njenim izbornim rezul-tatima već i u stvaranju nove javne agende, kao i direktnom uticaju na dru-ge partije koje su prigrlile

njene vrednosti. Konceptualno, nje-ne bitne karakteristike su nacionali-zam, ksenofobija, ‘zakon i poredak’ kao i šovinizam, kada su u pitanju programi socijalne politike. Mada se smatra da partije desnice deluju u okvirima svojih država, na delu su prvi oblici internacionalizacije. Tako je tokom 2009. u Budimpešti for-miran Savez evropskih nacionalnih pokreta. Internet i društvene mreže pomažu im u komunikaciji, razmeni i koordinaciji.

Tokom 2011. godine partije ra-dikalne desnice su formalno par-ticipirale u vladama u 12 od 27 EU zemalja. Na izborima su dobile najviše 13 odsto svih glasova, a u proseku 10 odsto, što je dvostruko više nego što dobijaju evropski ze-leni. Ali kada to stavimo u širi kon-tekst - da najveće partije dobijaju izmedju 25 i 30 odsto glasova, on-da stvari postaju jasnije: jačanje ra-dikalne desnice treba posmatrati u kontekstu erozije političkog cen-tra u Evropi koji čine hrišćanski demokrati i socialdemokratija. To je kontekst koji tek treba analizi-rati, a posebno odsustvo ‘projekta budućnosti’ koji nudi odgovore na probleme naše civilizacije. Amin Maluf, istaknuti francuski intelek-tualac, smatra da smo u 21. vek ušli bez kompasa, a Rene Kuperus, holandski politikolog i kolumnista upozorava da se to dešava bez kor-mila i kormilara.

Mada ofanziva radikalne desni-ce unosi zebnju i strah, ona nije anti-sistemska i direktno anti-de-mokratska. Poštuje narodnu suve-renost i većinsko odlučivanje, ali je politički antiliberalna, protivi se kulturnom pluralizmu i posebnim pravima manjina. Teži da oslabi mehanizme ravnoteže i uzajamne kontrole i zalaže se za neposredno

većinsko odlučivanje, oličeno u referendumu. Umesto građanina, temeljni okvir je narod, a vidi ga kao organsku, homogenu, dakle neprotivurečnu i kohezivnu za-jednicu. Narodu je suprotstavljena ‘elita,’ koja se vidi kao korumpira-na, bezobzirna i kosmopolitska.

Gubitnici globalizacijeNova desnica podršku i glasače

traži i dobija od ‘ljutitog belog čoveka,’ među kojima dominira-ju mladi, manje obrazovani, čije jezgro čine klasični industrijski radnici. Tu većinsku grupu Hans Magnus Enzenberger definiše kao radikalne gubitnike u kontekstu globalizacije, deindustrijalizacije i nove ekonomije, kao i oštre soci-jalne nejednakosti.

Izborni uspesi, kao i agresivne kampanje nove desnice protiv islama i muslimana, migranata i drugih manjina, vlastite elite, ali i dubina i trajanje globalne eko-nomske krize, kao i rastuće nejed-nakosti, postaju ozbiljni izazovi za vodeće političke partije, posebno za vladajuće koalicije. Javno mnje-nje i važne glasačke grupacije po-zitivno reaguju na poruke radikal-ne desnice, a većinske partije za sada nemaju adekvatne i ubedljive odgovore. Reaguju tako što osta-ju, tj. ne menjaju svoje pozicije o važnim temama ili pokušavaju da otupe i omekšaju ideje desnice, ali i često preuzimaju teme koje nameće desnica. Ovo poslednje se najbolje vidi u (nevoljnom) pre-ispitivanju multikulturalizma ili u zahtevima da se reguliše i ogra-niči imigracija, ali i u konsenzusu u kritici neoliberalizma (zahtevi za protekcionizam, regulacija fi-nansijskog sektora, oporezivanje bogatih, zaustavljanje deindustri-jalizacije).

Multikulturalizam postaje te-meljna tema sukobljavanja, odno-sno traganja za novim evropskim identitetom i obnovom Evrope. Kultura se vidi kao temelj samo-identifikacije, „nas” i „njih”. O


emigrantima se ne govori kao o pojedincima, klasama ili rodnim grupama, već kao o pripadnicima monolitne kulture. Kultura je ta koja apsolutno definiše i određuje uspostavljanje hijerarhije. Domi-nantna, tj. evropska kultura, odno-sno evrocentrizam postaje norma. Nema prožimanja kultura, već se asimilacija i kulturni aparthejd na-meću kao rešenja. Rečju, na delu je novi kulturni rasizam.

Dobar primer je islamofobija. Ne prave se razlike između verni-ka i sekularnih Muslimana ili Mu-slimana kao stranca ili građanina koji se rodio i odrastao u Evropi. Migranti u prošlosti nisu bili de-finisani kao Muslimani, već kao Turci, Kurdi, Arapi i Jugosloveni. Danas izraz musliman pokriva sve što je “drugo”. U tom kontekstu, ali i u konceptu teorije zavere, Muslimani migranti ne doprino-se obogaćivanju ili bar validaciji evropske kulture. Radikalna de-snica uverava da je na delu isla-mizacija Evrope i stvaranja nove ‘Eurabije’ i novog kalifata. “Evropa je u završnom stadijumu islami-zacije” poručuje Gert Vilders. Već nekoliko ‘Samita protiv džihada’ (2007-2011) kao svoj glavni cilj formulišu ‘deislamizaciju Evrope.’

Kulturni rasizamNisu samo Muslimani i drugi mi-

granti, po mišljenju nove desnice, odgovorni za ugrožavanje nacio-nalnog identiteta i kulture. To je

i globalizacija, koja posredstvom nacionalnih elita (korumpirani, iz-dajnici) ugrožava nacionalne eko-nomije, zaposlenost i prihode za-poslenih, tj. podređuje nacionalne interese globalnoj plutokratiji. “En-gleski poslovi Englezima,” protek-cionizam, ograničavanje broja mi-granata i nova industrijska politika su deo paketa ponude. Zanimljiv je i ambivalentan stav prema Evrop-skoj Uniji. S jedne strane, Unija i Evropa se vide kao jedinstven i superioran prostor koji treba bra-niti (od islama, levice, migranata, i ‘azijskih tigrova’) i jačati. S druge strane, međutim, EU ugrožava naci-onalni identitet, ali i unutar zemalja članica postoje one koje ugrožava-ju kako EU, tako i druge članice. Često se čuju upozorenja ‘koja je zemlja sledeća’ (nakon Grčke) i ‘dokle ćemo da plaćamo lenje i korumpirane’. U tom kontekstu je i ‘socijalni šovinizam’, dakle, zahtevi da se preispita isplata različitih be-neficija (recimo, dečjih dodataka) migrantima čije su porodice u zem-lji matici, čak i ako su i one zemlje članice Unije.

Tako dolazimo i do populizma koji počinje da dominira u jav-noj debati, posebno u medijima. To podrazumeva jasna, uprošće-na tumačenja i poruke u formuli ulagivanja tihoj većini kojima se uglavnom ukazuje na krivce za određene probleme, a ne njihovo rešavanje. Populizam je istovre-meno i simptom, ali i instrument

za manipulaciju i radikalizovanje masa. Populizam kao simptom ukazuje na temeljne frustracije, nezadovoljstvo, neizvesnost i strah većinskih grupa. Njegova instru-mentalizacija, međutim, ukazuje na stvaranje novih centara moći koji monopolizuju javnost jedno-stavnim, uprošćenim i iskrivlje-nim porukama koje uvek vode ka sukobljavanju, oštroj polariza-ciji, zatiranju demokratije, kao i prećutnom najavljivanju poznatog društvenog modela: na vrhu vođa, niko u sredini, a na dnu - većinska i bezlična masa.

Postoji li veza između uličnog nasilja, terorizma i radikalne de-snice? To je neistražena tema i povezanost je teško dokaziva. Ra-dikalna desnica nije antisistemska i svoj protesni kapacitet drži u okvirima demokratskog poretka. To je ono po čemu se ona ra-zlikuje od fašizma i neonacizma koji počivaju na antisistemskom polazištu. Drugo je pitanje da li radikalna desnica svojim populiz-mom i ukazivanjem na ‘dežurne krivce’ stvara ambijent za poten-cijalno nasilje. U kući punoj plina, samo naivčine i ljudi sa opasnim namerama pale vatru.

U islamofobičnoj atmosferi, sva-ki akt terora povezuje se sa islam-skim fundamentalistima. Ništa na vrede informacije koje ukazuju na pravo stanje stvari. Novinar i pu-blicista, Farid Zakaria navodi da je tokom 2010. godine u EU regi-strovano 249 terorističkih napada, a od toga samo 3 odsto su učinili muslimani. Otuda i potreba da se govori o ‘ekstremnoj desnici.’ To su, međutim, grupe koje delu-ju skrovito, ne prave svoju doku-mentaciju i skrivaju svoje ciljeve i akcije. Dakle, one postoje i deluju, poznate su obaveštajnim služba-ma i policiji, ali se i uzajamno podupiru. U takvom ambijentu i unutar ovakvih parija-grupa treba tragati za pravom prirodom onog što često neoprezno zovemo skin-hedsi ili huligani.


R ast ekstR emiZ ma

EKSTREMNA LEVICA

Plodovi gnevaNemačka policija je prošlu godinu označila kao “renesansu grupe Bader-Majnhof”, nekadašnje terorističke frakcije Crvene armije, koja je izvodila bombaške napade, otmice i ubistva 70-ih i 80-ih. Europol tvrdi da su levičari danas mnogo nasilniji nego ranije, bolje organizovani i dobro povezani sa istomišljenicima iz celog sveta.

Piše: Marija Dukić

Iako pažnju javnog mnjenja sve češće zaokuplja jačanje desničarskog ekstremizma, nedavno je u Nemačkoj spro-vedena racija među agresiv-nim levičarima zbog brutal-nih napada na desničare. Ovo

nije usamljen slučaj – većina mar-ševa ultradesničara u Evropi prošle godine bila je u znaku sukoba sa radikalnim i za borbu opremljenim levičarima.

Prema Europolovim podacima, ekstremna levica jača na starom kontinentu iz godine u godinu: sa 20 odsto učešća u bombaškim na-padima u 2009. došli su na 51 od-sto u 2010. godini. Još nisu objav-ljeni podaci za prošlu godinu, ali

za pretprošlu se zna da da su levi-čari učestvovali u 45 terorističkih napada sa šest smrtnih ishoda, od čega je jedan nastradali bio polica-jac. U svojim akcijama, levičari su mnogo nasilniji nego ranije, bolje organizovani i povezani sa ekstre-mnim levičarima iz celog sveta.

Ekstremni levičari, tradicional-no, najjače uporište imaju u Grč-koj, Italiji i Španiji. U poslednje dve godine ne mogu se prebrojati bombaški incidenti u Grčkoj u kojima su učestvovali ekstremni levičari i anarhisti. Iako nekad ne preuzimaju odgovornost za napa-de, stručnjaci prepoznaju potpis anarhista – to su uglavnom zapa-ljive bombe pravljene “u kućnoj radinosti”, a usmerene na simbole bogatstva, bilo privatne bilo dr-žavne.

Ovakve grupe nisu isključivo bombaške. Na primer, grčka “Re-volucionarna borba” je još 2007. ispalila raketu na ambasadu SAD u Atini. Od tada ova organizacija pravi bombe i šalje ih svojim me-tama, a ni to što su lideri u zatvoru nije ih sprečilo da nedavno upad-nu u jednu radio stanicu iz koje su emitovali pozive na “oružanu bor-bu i revoluciju” i negirali pravo da im sudi “kapitalističko pravosuđe”. Posle dve decenije obustave “lova” na novinare u Grčkoj, prvi kome je oduzet život bio je novinar-istra-živač Sokratis Giolias, na koga je pucao jedan levičar.

Gore berlinski autobusiMeđutim, osim ove tri PIGS ze-

mlje, sve su češći nasilni ispadi ekstremnih levičara u zemljama poznatim po manjim stopama kri-minaliteta. Tako je letos u Danskoj prebijen autor Obaminog prediz-bornog plakata na kome je pisalo “Hope” (Nada), i to posle otvara-nja sopstvene izložbe - dobio je batine od levičara koji ga optužu-ju za proameričku propagandu. Danski južni sused, Nemačka, su-deći po podacima njenih obave-štajnih službi, ima ozbiljnih pro-

blema sa ekstremnim levičarima. Broj nasilnih nemačkih levičara porastao je od 2005. za petinu, kao i broj nasilnih ispada. Najveći rast zabeležen je među radikalnim levičarima, čija su krivična dela bi-la u porastu od 40 odsto. Nekada je desničarsko nasilje bilo upere-no protiv imigranata i određenih etničkih grupa, a levičarsko protiv objekata (građevina, pruga i sl). Međutim, 2009. godine u više od 9.000 krivičnih dela ekstremnih levičara, polovina je bila usmere-na protiv policije, dok su ostali napadi bili protiv ekstremnih de-sničara. Policija je prošlu godinu označila kao “renesansu grupe Ba-der-Majnhof”.

Oni koji su u Nemačkoj registro-vani kao „levičarski ekstremisti“ uglavnom su muškog pola (njih 84 odsto) i mlađi od 26 godina. Policija ih prati u stopu, bilo da se radi o miniranju šina u Berlinu, ili podmetanju požara, što je učesta-la praksa u ovoj zemlji. Naime, u prvih osam meseci prošle godi-ne nemački levičari su spalili 530 vozila, uglavnom marke „Audi“,


„BMW“, i „Mercedes“. Toliko su dobro organizovani da su u jednoj noći uspeli da spale 23 autobusa, tri automobila i kamion. Nedav-no je uhapšena grupa militantnih levičara koja je planirala paljenje vojnih vozila. Uprkos tvrdnjama

da su ovi ekstremisti uglavnom veoma mladi, većina uhapšenih za ove napade bila je starija od 30 godina.

Prošle godine je koordinator EU tela za borbu protiv terorizma Žil de Keršov upozorio da će posledica ove krize biti jačanje ekstremističkih levičarskih i anarhističkih grupa.

Haktivisti Internet igra značajnu ulogu i

u povezivanju ekstremnih leviča-ra. Američka vlada je 2009. obja-vila procenu da će se u nared-noj deceniji znatno povećati broj levičarskih hakerskih napada, i da će među žrtvama biti uglav-nom državne institucije i moćne kompanije. Krajem prošle godi-ne hakeri koji podržavaju pokret Okupirajmo Vol Strit svetili su se policiji objavljujući lične podatke (pa i adrese i plate) policajaca koji su hapsili demonstrante. Hakerska grupa Anonimusi je krala podatke sa kreditnih kartica privatne oba-veštajne kompanije Stratfor sa na-merom da milione dolara podeli sirotinji. Zbog „Anonimusa”, ceo svet je saznao šta znači kovanica “haktivizam”, odnosno hakerski

aktivizam. Za američku javnost oni su takođe levičari, koji su us-pešno napadali i sajtove poput Amazona, Pej Pala, Masterkarda i nekih banaka koje su blokirale račun Džulijana Asanža. U januaru su uspeli da blokiraju sajtove svih koji podržavaju novi američki anti-piratski zakon. Zbog takvih akcija „Anonimusi” su zadobili simpatije širom sveta.

Čaša previšeLevičari u Srbiji najčešće svoje

akcije usmeravaju na pisanje gra-fita i plakate sa porukama “Smrt državi” i “Ministre na vešala”. Naj-noviji incident dogodio se na tri-bini „Nova srpska levica“ kada je Ratibor Trivunac iz Anarhosindi-kalističke inicijative polio vodom profesora Filozofskog fakulteta Vladimira Ilića. Sukob se nastavio i nakon prekida tribine. Policija je kod Trivunca našla suzavac u spreju, zbog čega je priveden. On je inače već bio šest meseci u zatvoru zbog bacanja Molotovlje-vog koktela na ambasadu Grčke.


R ast ekstR emiZ ma

ZAŠTO SU MLADI U SRBIJI BESNI?

Život je negde dalekoMladi vide Srbiju kao zamku u kojoj su vrednosti šuplje kao švajcarski sir, odrasli se ponašaju kao zbunjena gomila, u kome generacije povezuje jedino beznađe, a nasilje je najisplativiji oblik ponašanja. Lepši deo priče je da ima i onih kojima su uzori obični ljudi - sposobni da u borbi sa problemima ostanu pozitivni.


Na pitanje kako bi svom vršnjaku iz ino-stranstva u najkraćem opisao društvo u ko-me živi i položaj mla-dih, Luka, dvadeseto-godišnji student kaže:

„Kao društvo beznađa. Otkad sam se rodio država je sve manja, sistem se sve više raspada, a nasilje raste, ekonomska situacija je sve gora i svi jure samo novac. Nije bitno ko je pa-metniji, već ko je jači. Svakodnevica je ružna, malo toga lepog se dešava i

u porodicama... Mladi osećaju da su uhvaćeni u zamku i zato su besni“.

Njegova vršnjakinja Katarina, ta-kođe student, misli slično: „U ovoj državi su svi umorni. Stariji se ponašaju kao da od njih više ništa ne zavisi i kao da nemaju više bilo kakvu moć da nešto promene. Umorni su od toga da slušaju stal-no isto i da se stalno isto dešava, stalo im je samo da nađu način da od toga pobegnu. I većina mladih je izgubila nadu da nešto mogu da pokrenu, halapljivi su za novcem i malo ih zanimaju druge vrednosti. Ali šta ćeš sa novcem ako si usput, dok si jurio za njim, izgubio sve što te čini čovekom? To je jedna velika zamka, jer kad vas novac uhvati u vrtlog ne možete iz njega da izađete – nikad vam nije dosta, samo još, još, još... I onda nemate vremena ni da shvatite šta radite.“

Čini se da ni odrasli ne shvataju najbolje šta rade, i pored mnogo-brojnih istraživanja o tome šta nam se desilo u poslednjih dvadeset godina i upozorenja kakve će to posledice imati po mlade. Studije koje uglavnom čame po ladicama identifikovale su problem i rizike od rastućeg ekstremizma i nasilja među mladima ukoliko „odrasla“ Srbija ne smogne snage da se na putu u demokratiju na zreo način razvede od prošlosti, posebno na-sleđa devedesetih. Zato ne iznena-đuje da mladi vide odrasle „kao zbunjenu gomilu koja očekuje da nam deca budu bolja od nas i da nam reše probleme u državi”, oce-njuje psiholog Dragana Koruga, konsultant UNICEF-a u projektu „Škola bez nasilja”. Kao posledica nacionalizma, ratova, ekonomskog propadanja i dugogodišnje izola-cije, u Srbiji se odvijala nasilna hegemonizacija a smanjen protok i selektivno plasiranje informacija nametnuli su brojne predrasude, koje vode netrpeljivosti i diskrimi-naciji po raznim osnovama. Isto-vremeno, traži se opravdanje i kao „normalne“ predstavljaju pojave koje su u sukobu sa osnovnim ljud-

skim vrednostima i civilizacijskim normama.

„Kada puknu sve norme, zakon-ske, porodične, moralne – a pukle su tokom haosa devedesetih - i ka-da počne borba za opstanak, onda pre svega reagujete biološki da održite sebe i porodicu. Tada će i čovek koji nikada nije kršio zakon početi da krade ako mora da spa-sava decu od gladi. Glad je veći motiv od bilo kog morala i mi smo to na žalost doživeli – taj bazični egzistencijalni strah šta će biti su-tra, da li ću uopšte primiti platu, dokle ću izdržati“, objašnjava Do-brivoje Radovanović, nekadašnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. „Na to se nadovezao obrazac koji smo naučili u ratnim godinama – da se problemi rešavaju nasiljem, a po-tom strašno siromaštvo koje poga-đa gotovo milion ljudi. Siromaštvo deluje snažno na porast nasilja i to na mnogo načina, od biološkog straha do izolacije iz društva“.

Nasilje je isplativoUbrzano socijalno raslojavanje

se naročito odražava na odnos među decom i mladima, gde je ogoljeniji prezir dobrostojećih prema siromašnijima, što dodatno frustrira roditelje slabijeg imovin-skog stanja. S obzirom da se nisu razvile vrednosti korektnog tržiš-nog ponašanja, oni koji imaju žele-li bi još više, a oni koji nemaju žele da se što pre reše etikete „tranzici-onih gubitnika“. Vrednosti koje su preovladavale u doba socijalizma, poput jednakosti, kolektivizma i solidarnosti potisnute su fokusi-ranjem na ličnu korist kao glavni životni cilj. U Zborniku Instituta za pedagoška istraživanja iz 2006. se navodi da je „izrazita popular-nost utilitarnog stila među mladi-ma donekle posledica odrastanja u materijalnoj oskudici, ali i odraz usmerenosti celokupnog društva ka materijalnim vrednostima.”

U oceni procesa moralne tranzi-cije koja je pratila ekonomsku, di-


rektor Instituta za uporedno pra-vo Jovan Ćirić je još direktniji: „Mi smo doživeli moralni sunovrat. Šta treba da bude ideal za mladog čo-veka ako je u državi sve na proda-ju, ako je većinski stav da ništa ne može da se reši regularnim putem i da uvek mora da se ima „kombi-nacija“. Ključni problem vrednosti u današnjem vremenu je što više nema ideala, niti onih koji su nji-hovi nosioci. Mi nemamo takav format ljudi, a događaji koji prate aktuelnu ekonomsku krizu poka-zuju da ih nema ni u svetu“.

Pojava da pojedinci i grupe bi-raju nasilje kao način da „reše“ eg-zistencijalne probleme i dosegnu moć i „ugled“ prisutna je u svim društvima. Ali ono što je nepri-hvatljivo, „a čemu smo svedoci kao obični građani je da društvo šalje poruku da je nasilje isplativ oblik ponašanja“, upozorava soci-olog Srećko Mihailović. „Nasilje je jedan od dominantnih trendova koji obeležava i državu, i instituci-je, i ulicu, i naš život. Država više nema monopol nad silom, što ne znači da nije nasilna prema gra-đanima. Svedoci smo disperzije monopola nasilja sa kojom ono nije slabilo, naprotiv - stalno je ra-

slo, a uporedo i nemoć pojedinca i bilo koje institucije i organizacije da mu se sistemski i organizovano suprotstavi. Počeli smo da se navi-kavamo na nasilje, da ga trpimo i prećutkujemo, a najveće žrtve su, naravno, oni najnemoćniji.”

I naši mladi sagovornici dele takav stav. Katarinin utisak je da „ceo sistem u kome živimo kao da pokušava da taj problem zataška, da ga neprestano gura pod tepih, ali povremeno kada tepih podi-gnete prašina leti na sve strane“. Luka ističe da se toliko navikao na nasilje „da teško da ima nešto što još može da me šokira. Pa ni to ko je ovde uspeo, jer je jasno da se krađa, muvanje i nepoštenje ispla-te. Svi kukaju na krizu, a nikad se nisu vozila bolja kola i toliko baha-to trošilo. U mom okruženju vidim da od krize strepe samo oni koji pošteno rade svoj posao.“

Ako moralna anemija počinje da se pomalja kao problem i u druš-tvima koja su donedavno važila kao uzor, otežavajuća okolnost za balkanske zemlje je što se na nju naslanja autoritarna kultura, čije se suštinske odrednice nisu menjale bez obzira na društveno uređenje. „Nije surova konstatacija

reći da balkanski narodi više po-lažu na ratničku kulturu i kulturu nasilja nego na kulturu mira i kul-turu rada“, navodi se u zborniku „Omladina Balkana između nasilja i kulture mira“ Filozofskog fakulte-ta u Nišu. Taj proces socijalizacije nasilja, kojim se ono legitimizu-je i normalizuje, ima dalekosežne implikacije na način na koji se shvata i doživljava u komunikaciji sa drugima. To se prema rečima psihologa Žarka Trebješanina „u svakodnevnom vaspitanju mani-festuje kroz uverenje da su fizički obračuni između dece, naročito muške, gotovo prirodan i neop-hodan uslov njihovog telesnog ra-zvoja, sticanja odbrambenih spo-sobnosti i čvrstog karaktera“. S druge strane, karakteristično za naše društvo je da gaji paternali-stički odnos prema mladima, da ih isključuje iz rešavanja sopstvenih problema o kojima u javnosti go-tovo uvek raspravljaju stariji, koji donose i odluke.

Učionica kaznionicaMeđutim, autoritarni model vi-

še ne funkcioniše, a autoritete ni-smo izgradili, što se najkonkretnije uočava u porodičnoj i školskoj


R ast ekstR emiZ ma

svakodnevici. Kako se navodi u najnovijoj studiji Fonda za otvore-no društvo, koja se bavi uzrocima nasilja među mladima, rezultati mnogobrojnih istraživanja o kva-litetu obrazovne i vaspitne funk-cije škole pokazuju da se vaspitna funkcija gotovo potpuno izgubila, da je gradivo preobimno i zastare-lo, kao i nastavne metode, te da se beleži zabrinjavajući pad školske uspešnosti. Bežanje sa časova evi-dentira se već u nižim razredima osnovne škole, a više od dve tre-ćine učenika ocenjuju školu kao „dosadnu, stereotipnu, zastarelu, zapuštenu i beživotnu sredinu u kojoj ne može da se nauči bilo šta korisno“ i u kojoj je veoma izražena pristrasnost nastavnika ne samo u ocenjivanju, nego i u celokupnom ophođenju prema učenicima. Jedan od najzanimlji-vijih nalaza je „višestruko isticana potreba učenika za vraćanjem be-splatnih sekcija u škole – sportskih pre svega, potom dramskih, likov-nih i drugih“.

Još jedan od razloga zašto je autoritet škole podriven, prema rečima Dragane Koruge, jeste „što direktore obrazovnih ustanova postavljaju lokalne samouprave, pa njihov rad više liči na čuvanje koalicionog mira nego na ruko-vođenje nastavnika-pedagoga. I tripartitni škloski odbori - formi-rani da bi obezbedili demokratič-nu atmosferu su potpuno ispoli-tizovani. I onda, kako će u takvoj atmosferi nastavnik da se izbori za prave vrednosti - znanje, dru-garstvo, poverenje i pravdu, ako je glava njegove kuće u službi političkih interesa. Zato direktori veoma često ne preuzimaju svo-ju odgovornost - pogotovo kada dođe do problematičnih situacija. Umesto da ih rešavaju, stalo im je samo da ih zataškaju i onda se ceo kolektiv za tim povodi”.

To potvrđuje i naše iskustvo u pokušaju da među profesorima nađemo sagovornika koji bi otvo-reno govorio o ovom problemu.

Niko nije želeo da govori javno, izuzev profesorke jedne beograd-ske gimnazije - i to pod uslovom da objavimo samo njene inicijale. Škola je, prema rečima M.A. posta-la „poslednja šansa za mnoge koji nikada nisu ni želeli da rade u ovoj profesiji, ali nisu mogli da se zapo-sle u struci. Zato su ovde kao po kazni. Pojedinci kojima je zaista stalo do dece i njihove budućnosti nemaju puno saveznika, retko ih nalaze čak i među školskim pe-dagozima i psiholozima. Škole su danas podeljene na klanove u bor-bi za sitne interese, unižava ih dr-žava ali i sopstveni sindikati, lako ih potkupljuju imućniji roditelji... Nije retkost da kolege jedni druge ogovaraju pred decom, da se pred đacima nastavnici i roditelji među-sobno optužuju. Deca sve to vide i najčešće reaguju ili krajnje kom-formistički, ili izražavaju bunt kroz različita devijantna ponašanja.“

Ali nasilje koje je pretrpelo nji-hovo dete u školi najčešće prećut-kuju i roditelji, svedoči Irina Ban, majka troje dece, čijeg je najmla-đeg sina maltretirao i ucenjivao stariji učenik da bi mu iznuđivao

novac. „Žrtva nije bio samo moj sin već i druga deca, ali niko se nije usuđivao da to javno kaže - da nigde ne piše njihovo ili ime njihovog deteta. A kada problem iznesete, onda doživite da sistem od žrtve pravi krivca. Dobijete po-ruku da je vaše dete samo krivo što je doživelo nasilje jer se igra na ulici. Znači sad je problem što je moje dete napolju, a ne što ga ne-ko maltretira. Pa šta treba da radi-mo, da decu zatvaramo u kuću, da ih dovozimo i odvozimo iz škole?“

Naša sagovornica ističe da to ro-ditelje ne oslobađa odgovornosti da znaju gde su im deca, sa kim su i šta rade. „Možemo mi lopticu da prebacujemo koliko hoćemo, ali sve potiče od kuće. To što smo maltene po ceo dan na poslu nije opravdanje, jer i u vremenu koje nam preostane uglavnom svako zuri u svoj ekran a komunikacija je skoro odumrla. Sa decom ko-municiramo samo kada imamo primedbe, kada ih preslišavamo da nam podnose izveštaje. Nema više truda da normalno razgova-ramo. Kad dođemo kući, mi se izujemo i bukvalno – skinemo sa


sebe svu ljubaznost i mislimo da, samo zato što smo kod kuće i u svojoj porodici, imamo pravo da se ponašamo kako hoćemo. Zbog problema koji nas pritiskaju spolja svi smo namrgođeni, besni i puni zahteva. Raduje vam se jedino kuć-ni ljubimac. Da li je to normalno kad govorimo o normalnim poro-dicama?“

Nemoćni odrasliProblem koji u Srbiji i dalje pred-

stavlja tabu u javnosti je suočava-nje sa činjenicom da se devede-setih desio generacijski prelom, u kome su odrasli izgubili trku sa vremenom i kompetencije vaspi-tača, upozorava Dragana Koruga. „Od tada imamo situacije da deca već posle osnovne škole počinju da rade da bi izdržavala svoje ro-ditelje koji ostaju bez posla. Ako dete od 15, 16 ili 17 godina izdr-žava mene kao roditelja jer nisam u stanju da nađem posao – šta ja imam pravo da mu kažem? A još ako me izdržava tako što radi nele-galne poslove, imam li uopšte pra-vo da ga pitam bilo šta? Mi imamo situaciju da deca prostituisanjem izdržavaju svoje porodice, onda okače taj deo zanimanja o čiviluk i odu u školu, pa iz škole opet ranac o čiviluk i obuju cipelice za prosti-tuciju. I ako se odrasli prave da to ne vide, deca okolo vide. Dovoljan je jedan takav slučaj u školi da svi odrasli padnu na ispitu.”

U istraživanju Fonda za otvore-no društvo, 95 odsto anketiranih mladih iz cele Srbije je kao glavni problem označilo ekonomsku si-tuaciju u zemlji, potom političku nestabilnost i kriminal, čiji glavni uzrok vide u nemogućnosti za-pošljavanja i rastućem siromaš-tvu. Katarina i Luka znaju mnogo mladih iz svog okruženja koji su napustili dalje školovanje da bi izdržavali porodicu. „Ali i sa pre-stižnom fakultetskom diplomom i znanjem jezika danas ste ništa. Moja drugarica koja je završila ar-hitekturu radi i svoj i posao prevo-

dioca za 15.000 dinara mesečno“, kaže Katarina. I Luka ima prijatelje koji rade po deset sati za dnevni-cu od 1.000 dinara i to „na crno“, što, „nije dovoljno ni za pojedinca, a kamo li ako ste u situaciji da od tog novca izdržavate oca bez posla, psihički bolesnu majku i bolesnog mlađeg brata. Mladi ula-ze u kriminal iz različitih razloga – neki iz kompleksa, neki jer ne žele da crnče za 25.000 mesečno kad pljačkom ili kao dileri droge mogu da „zarade“ deset puta više, ali ima i onih čija je porodica u bezizlaznoj materijalnoj situaciji i koji u trenutku nisu videli drugo rešenje“.

U Srbiji su mladi od 14 do 27 godina počinioci oko 60 odsto ukupnih krivičnih dela, a ako se ta granica pomeri do 35 godina, „onda je to gotovo 80 odsto uku-pno počinjenih krivičnih dela“, upozorava Dobrivoje Radovano-vić. Još alarmantniji su pokazatelji o promeni strukture počinjenih krivičnih dela, budući da su ranije dominirale sitnije imovinske kra-đe, dok su to danas najteža krivič-na dela - razbojništva i razbojničke krađe koje često prate silovanja, nanošenje teških telesnih povreda i ubistva, pri čemu značajan broj nasilnih delikata generiše sve raši-renija narkomanija.

Šizofren odnos društva prema mladima vidljiv je i kroz raskorak između zakona koji daju široke slobode deci u vrlo rizičnom peri-odu odrastanja i primene represije gotovo za svaki prestup, ocenjuje Jovan Ćirić. „To pokazuje da smo mi društvo ekstrema. Dok rodite-ljima sve više uskraćujete prava, država preti velikom batinom i probleme rešava tako što će sve potrpati u zatvor. Ako neko sa 15, 16 godina učini prestup i mi ga odmah stavimo u zatvor, šta će od njega biti? Hoćete li u njemu pobuditi želju za preispitivanjem ili nagon za osvetom? Jako je važ-no kada je ta populacija u pitanju da se prilikom donošenja presude

sagleda širi kontekst i dugoročnije posledice i da se u tom kontekstu nađe najadekvatnija kazna.“

Sve navedeno kod mladih stva-ra sliku društva „u kome su odra-sli nemoćni, a sistem vrednosti je šupalj kao švajcarski sir i kroz njega možeš da se provučeš na razne načine“, upozorava Dra-gana Koruga. „Kada pubertetlije pale Beograd - kakav je odgo-vor nas odraslih? Mi moramo da zauzdamo one koji promovišu takve ideje i koji regrutuju takva ponašanja, da jasno pokažemo da nećemo dozvoliti da nam ta-kve ideologije vaspitavaju decu. Sa druge strane, ja kao roditelj ne mogu da ne znam da je moje dete zavrbovano za takvu ideologiju. Ne možemo da se pravimo da ne znamo šta se događa kada na konkursima koji zahtevaju zdrav-stvene analize, testovi pokažu da više od 40 odsto kandidata kon-zumira narkotike. Mi, odrasli, ne želimo da se suočimo sa ozbilj-nošću problema i da preuzmemo odgovornost da kontrolišemo situaciju, nego puštamo da situ-acija kontroliše nas. Uverena sam da ako bismo želeli da rešavamo neke stvari, mi bismo ih rešili. Mora na svim nivoima da se pre-pozna ono što jeste vrednost i ono što nije vrednost i da se na to profesionalno i ljudski reaguje kao odrasla osoba.“

Istu poruku na svoj način šalju i mladi. Luka ocenjuje da mladi ne vide autoritet u odraslima jer ih ve-ćinom doživljavaju kao licemerne. „Kako da im verujemo kada vidimo da ih čini nezadovoljnim sve ono za šta se zalažu pred nama? Ako svakodnevno gledate ljude oko se-be kako mrze svoj život i državu u kojoj žive, zašto bih želeo da moj život bude kao njihov?“ Zato, kaže Katarina, „moj uzor su ljudi iz sva-kodnevnog života koji uspevaju da se izbore sa ogromnim problemi-ma a da pri tom ostanu pozitivni. Oni su mi mnogo veći uzor od bilo koje javne ličnosti.”


iN teR V J U

Iz ugla modernog pesnika i analitičara društvenih prilika koji beleži sećanja na Drugi svetski rat, bauke pogrešnih ideologija, disidentske godine i emigraciju u Ameriku, današnji svet ne izgleda kao da je u međuvremenu mnogo napredovao. U sumornim vremenima kao što je naše, čitalac u književnosti uvek može da pronađe razum, saosećanje, lepotu i nadu. Sve drugo može da propadne, ali kada je književnost u pitanju, moji snovi su mirni, kaže Čarls Simić, proslavljeni američki poeta srpskog porekla.

Piše: Marko Miladinović

Koliko je danas Amerika po svojim vrednostima, nači-nu života i stavovima političke elite daleko od one Amerike u koju su emigranti bežali od za-la sopstvenih zemalja? Do koje mere su ideje koje iznose re-publikanski kandidati pitanje uobičajenog predizbornog pre-terivanja, a koliko odražavaju stavove jedne šire grupe ljudi i vrednosti koje predstavljaju

neku vrstu mejnstrima ili bar značajne grupe ljudi okupljenje oko „Tea party”?

Čarls Simić: Nigde na svetu ni-ko ne voli imigrante. Tokom čitave američke istorije oni su bili ili tole-risani ili zanemarivani i korišćeni kao žrtvena jagnjad i prihvatljivi razlog za sve loše stvari koje su se dešavale. Kada se moja porodica doselila 1954. ova zemlja je bila bogata i nudila mnogo poslova ko-ji su bili dobro plaćeni i omoguća-vali dobar život, pa je u gradovima kao što su Čikago i Njujork bilo sa-vršeno normalno biti imigrant. Sa-da, kada su SAD potrošile sav naš novac vodeći nekoliko neprogla-šenih, nepotrebnih i nepobedivih ratova, spasavajući velike banke od bankrota, i kada smo u prilici da podržavamo milione siromaš-nih i nezaposlenih Amerikanaca, dok je potraga za profitom prese-lila naše fabrike u Aziju – opet su došljaci ti koje treba kriviti. Što se Čajanke tiče, i ostalih tvrdokornih konzervativaca, oni predstavljaju krilo fanatika sa autoritarnim raz-mišljanjem i totalitarnim ambici-jama, i za sada nisu u mejnstrimu.

Koliko su te nove vrednosti pretnja za ljude koji su „amerikan-ci starosedeoci”, odnosno oni imi-ganti čija druga ili treća generacija stasava u SAD?

Č. Simić: One nisu pretnja zato što mnogi od njih još uvek odo-bravaju te ekstremističke pogle-de. Imao sam jednog ujaka koji je smatrao sve imigrante koji su došli u SAD posle njega ološem. Ponekad je to govorio u šaljivom tonu, ali najčešće nije. Neki od najzagriženijih desničara su deca irskih i italijanskih imigranata koja su odrastala prezrena od strane svojih, „više američkih” komšija.

Da li verujete da će Velika recesija biti samo epizoda u na-stavku funkcionisanja neoliberal-nog kapitalizma ili ovakav način razmišljanja pokazuje da se reše-nja moraju tražiti na nekoj drugoj, egalitarnijoj platformi?

Č. Simić: Egalitarna platforma u SAD se neće uskoro desiti. Obe političke partije su obavezane ve-likim sumama novca. Potrebne su im milijarde dolara, i jednom kada steknu vlast, moraju da služe svo-jim bogatim gazdama. Svako sa trunkom zdravog razuma svestan je da moramo da sklonimo veliki novac iz politike, ali niko za sada ne zna kako. Mislim da stvari mo-raju da postanu mnogo gore, u po-litičkom i ekonomskom smislu, da bi započele bilo kakve promene.

Slični ekonomski i politički problemi se pojavljuju na svim meridijanima. Zašto onda pobuna „običnih” ljudi u čitavom svetu ne uzima većeg maha? Da li možda pokret „Okupiraj Vol Strit” može da evoluira u nešto veće i zna-čajnije i dovede do neophodnih promena?

Č. Simić: Obični ljudi se oseća-ju nemoćnim i uplašeni su da im je ugroženo i ono malo što imaju. Bojim se da „Okupiraj Vol Strit” ne može da dovede do većih prome-na u bliskoj budućnosti. Tim lju-dima je prvo potrebno da započ-nu promene na lokalnom nivou i pokušaju da poraze pojedine političare na izborima i zamene ih naprednijima. Međutim, za to je potrebno vremena i discipline ko-je nedostaju jednom masovnom pokretu bez lidera, kao što je ovaj.

Da li vidite povećanje empa-tije i lične inicijative međusobnog pomaganja u nevoljama ili smatra-te da je preovlađujuće raspolože-nje u društvu postojanje sebičnog pojedinca?

Č. Simić: Saosećanje je aut, se-bičnost je in. U svom pobedničkom govoru u Nju Hempširu pre neko-liko dana republikanski kandidat Mit Romni je odbacio primedbe

ČARLS SIMIĆ, PESNIK

Uteha književnosti


predsednika Obame na pljačkaški kapitalizam kojim se bavio kada je kupovao preduzeća i otpuštao hiljade radnika kako bi mogao da ostvari veći profit, kao ništa više od „gorke politike zavisti.”

Svedoci smo sve većeg uspo-na desnice u čitavom svetu, kao i jačanja ekstremnih nacionalistič-kih pokreta. Neki ekonomisti, po-litičari, istoričari i sociolozi čak pominju mogućnost novog rata u Evropi. Kakvi su vaši strahovi i nade vezani za ovu epohu?

Č. Simić: Uprkos primetnom porastu ekstremnog nacionalizma i činjenici da će se neke loše stvari sigurno desiti, teško mi je da zami-slim nekakav rat u Evropi.

Koliko je po Vašem mišljenju pobeda Obame na izborima bila značajna za pitanje rasne toleran-cije?

Č. Simić: Bojim se ne mnogo. Amerika je duboko podeljena ze-mlja. Oni koji su glasali za Oba-mu očigledno nisu imali nikakav problem sa bojom njegove kože, ali postoji i mnoštvo onih koji ga mrze zato što je crnac i ima strano prezime. Za njih on predstavlja čo-veka koji je rođen u Keniji, koji je simpatizer terorista i koji čini sve da uništi naš otvoreni preduzet-nički sistem, oduzme oružje koje je u našem vlasništvu i natera nas

se molimo okrenuti Meki pet puta dnevno.

Zašto u doba ovako velikih potresa većina pravih intelektua-laca „ćuti”, dok se na sceni istovre-meno pojavljuje sve veći broj tre-ćerazdrednih mislilaca, koji svojim delovanjem itekako utiču na javno mnjenje?

Č. Simić: Istorijski gledano, in-telektualci su uvek ili u službi vla-sti ili drže jezik za zubima. Narav-no da postoje poneki izuzeci, ali kada su u pitanju hrabro delovanje i govor istine, više očekivanja po-lažem u obične građane nego u pisce i profesore.

U mnogim zemljama u Evropi (Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj) uvode se oštre kazne za beskućni-ke i prosjake, a u Francuskoj i Italiji se ruše njihova naselja, sa obrazo-ženjem da je u pitanju borba sa organizovanom industrijom pro-sjačenja. Da li to vidite kao uvod u rast ekstremizma koji najčešće prati ekonomske krize i koliko Vam se ovakve tendencije čine ozbiljnim i dalekosežnim?

Č. Simić: U SAD je više ljudi u zatvorima nego u bilo kojoj dru-goj zemlji na svetu. To su pretež-no crnci i Latinoamerikanci, pa je to američki način sprečavanja pobune niže klase. Siguran sam da će toga biti sve više kako se

ekonomske situacije u različitim evropskim zemljama budu dalje pogoršavale.

Da li je za zatvaranje biblio-teka, sve niže obrazovanje i pad interesovanja za umetničke sadr-žaje odgovoran nedovoljno spo-soban društveno-politički sistem ili se može govoriti i o svesnom „zaglupljivanju masa” radi lakšeg upravljanja njima?

Č. Simić: Ne mislim da je za-glupljivanje stanovništva započelo namerno, ali sada svakako izgleda tako. Danas rešavamo sve proble-me tako što prepuštamo neregulisa-nom slobodnom tržištu da odredi vrednost bilo koje robe, uključujući i ljudska bića. Apsolutno ništa ne sme da stoji na putu profita. Pri-vatizovanje ne samo socijalnog i zdravstvenog osiguranja, već i svega ostalog, od javnih škola do zatvora, vatrena je želja republikanaca, ali i tzv. centrističkih demokrata.

Kako se može stati na put toj političkoj, kulturnoj i obrazovnoj prosečnosti koja sve više uzima maha?

Č. Simić: Mi, Amerikanci, više nismo isti narod kao nekada. I da-lje postoje milioni dobrih i osećaj-nih ljudi ali, uz dve korumpirane političke partije koje se smenjuju na vlasti, njihov glas ima malo šan-se da se pročuje.

Ima li još uvek prostora za pe-snike i ozbiljne pisce u savreme-nom društvu? Da li je u ovakvim okolnostima pesnik „dužan” da preuzme i neku vrstu filozofske ili prosvetiteljske uloge?

Č. Simić: Mislite da bi trebalo ponovo da pokušamo da budemo „inženjeri ljudske duše” kao što je to Staljin svojevremeno prepo-ručivao? Nadam se da nećemo. U sumornim vremenima kao što je naše, književnost igra veću ulogu na ličnom planu. U njoj čitalac još uvek može da pronađe razum, saosećanje, lepotu i nadu. Sve dru-go može da propadne, ali kada je književnost u pitanju, moji snovi su mirni.

www.bifonline.rs

www.bifonline.rs


skeN eR

Sa leve strane puta od Be-ograda ka Zrenjaninu, između Begeja i Tise, na-nizano je desetak jezera, velikih ribnjaka kod Ečke, prirodni rezervat Carska bara, pustare, ritovi sa ne-

što malo obradive zemlje i - Lukino Selo. Na mađarskom, Lukačfalva. Se-lo je dobilo ime po vlastelinu Lazaru Lukaču, koji je na svoj posed, pre dva veka naselio Mađare iz okoline Segedina. U svom starom zavičaju širokih stepa južne Mađarske, oni su bili stočari i goniči stada. Kao u svim seobama i oni su sa sobom poneli svoje ljubavi, veštine, tradiciju, nazi-ve i narečje. Tako je u ovaj deo Bana-ta sa njima stigao veliki stočarski bič.

Zbog jednog detalja, „ovratnik”, ili karike, takav bič se zove „kari-kaš”, sa akcentom na prvom slogu. Nema dobrog kravara, konjara ili svinjara bez dobrog biča. „Kad krave polude uplašene nevreme-nom, kako da ih zaustaviš? Ne mo-žeš prutom. Moraš bič da imaš”, kaže Ištvan Ladvanski, majstor za izradu bičeva i trener sekcije bičar-ki i bičara udruženja „Belo jezero”.

U Lukinom Selu pored petlova, novi dan najavljuje i pucnjava bi-čeva. To je znak da seoske krave treba da krenu na pašu. „Goniči stada i pucnji njihovih bičeva su

sastavni deo našeg života. Tradici-ju izrade bičeva, rezbarenja drški i ukrašavanja sa sobom su ove kra-jeve doneli naši preci”, kaže Šan-dor Balanji, predsednik udruženja „Belo jezero”.

Lukino Selo obeležava Malu Gospojinu kao seosku slavu. Na taj dan su svi ovdašnji goniči sve-čano odeveni dolazili na proslavu i pokazivali svoje umeće rukova-nja dugim bičevima. „Tako se ro-dila ideja da osnujemo udruženje koje će se baviti negovanjem tra-dicije i zaštitom životne sredine. Dali smo mu ime ‘Belo jezero’, po jezeru koje se nalazi pored sela”, kaže Šandor. Udruženje okuplja 43 člana a najbrojnija je sekcija bi-čarki i bičara. Među njima, više od polovine su deca, uzrasta od pet pa do dvadeset godina. „Ono što nas čini ponosnim je to što svi oni odlično pucaju bičevima, ali i sami prave svoje bičeve”, dodaje on.

Udri gromeRadionica Ištvana Ladvanskog je

obična pomoćna prostorija u dnu dvorišta, sa radnim stolom, alatka-ma za tesanje, ukrašavanje, buše-nje i pletenje različitih delova biča. Bič se pravi ručno, kaže, tako je oduvek bilo i biće. „Napravio sam oko pedeset bičeva različite vrste i

namene i neću stati dok ne napra-vim sto”, kaže Ladvanski. Najduži bič koji je napravio je, bez drške, duži od četiri metra i težak je sko-ro dva kilograma. „Najlepši i meni najdraži bič radio sam šest meseci. Sve pletene delove pleo sam dvo-struko, hteo sam da telo tog biča liči na zmiju”, priča sagovornik B&F. „Nedeljama po završetku, od bolova u rukama i zglobovima nisam mogao ništa da radim. Taj bič držim u sobi, kao ukras. Možda sam do sada dva ili tri puta pucao njime”, kaže Ladvanski. „Žao mi je, on je moje životno delo. Dovoljno mi je samo da ga gledam.”

Bilo je pokušaja da se bič izra-đuje industrijski. Nemci su čak konstruisali mašinu za serijsko ple-tenje bičeva, ali to nije dalo očeki-vane rezultate. Bič treba da nosi pečat svog vlasnika, kaže Ištvan i dodaje da bi voleo da vidi nemač-ki muzej bičeva koji se nalazi u Burladingenu.

Šta je to što biču daje magij-sku snagu, obrednu moć, religij-ski značaj? „Bič ima dugo telo, ali jedan švigar od dvadeset centi-metara napravi takav pucanj koji čoveku uteruje jezu u kosti. A taj

LUKINO SELO

Ukrotitelji bičevaBilo je pokušaja da se bič izrađuje industrijski. Nemci su čak konstruisali mašinu za serijsko pletenje, ali to nije to. Bič se pravi ručno, i treba da nosi pečat svog vlasnika, kaže Ištvan Ladvanski iz Lukinog Sela u kome se bičevi pletu odvajkada i u kome svako dete ume da ga napravi i njime – umetnički puca.

Piše: Božidar Đuran


švigar mora biti ispleten od konj-ske dlake jer samo takav može da načini pucanj identičan gromu”, kaže Ladvanski.

Bič kakav danas znamo nastao je pre hiljadu godina. Pravilnik koji je vremenom nastao i koga se pridržavaju majstori za izradu bičeva predviđa da se veliki sto-čarski bič sastoji od osam ili devet delova. Ima držalje ili bičalje kako se kaže u nekim krajevima, i ovrat-nik koji može da ima kariku. Deo posle ovratnika zove se klimato koje se nastavlja telom i koje mora da bude dugo toliko da njegov kraj bude polovina biča. Zatim sledi jedan mali ali važan deo koji se zove biserni čvor koji spaja telo biča i blizance, deo koji pri trzaju dodaje snagu udarcu šibe. Oni se nastavljaju šibom, delom biča koji zadaje fizički bol pri udarcu. Poslednji deo je švigar, koji treba da bude dug oko dvadeset centi-metara, tako da prosečna dužina ovakvog biča, zajedno sa drškom, bude oko tri metra. Drška ili biča-lje za bič treba da budu od drveta, najbolje od divlje šljive ili jasena.

„Važan preduslov za izradu do-brog držalja, koje rezbarenjem ka-

snije može biti ukrašeno, jeste da bude odsečeno tokom kasne jese-ni ili zime, kada drvo spava”, kaže Ladvanski. „U suprotnom, zbog sokova, napašće ga crvi.” Klima-to je kratak, zadebljani deo koji se najlakše plete od pasje kože i daje biču dobar balans. Čvrstinu i snagu biču daje telo koje treba da bude tanje upleteno od klimata kako bi sledilo osu proporcije pre-ma završetku. Uz švigar, najvažniji deo biča je biserni čvor, višestruko upleten od najfinije goveđe ili pa-sje kože zbog toga što mora da trpi veliki pritisak pri pucanju. Blizanci treba da su dugi oko sedamde-set centimetara i obavezno duplo upleteni. Šiba se pravi od jedno-struke opute ili neke druge vrste kože koja ima sličnu čvrstinu. Sna-žan udarac šibom ima takvu snagu da pod njim koža puca kao nožem

sečena. „Nema mnogo veselog da se priča o biču. Bič je predmet ka-žnjavanja”, kaže Ištvan Ladvanski, i kao da tim utišanim glasom neka-ko žali što je istorija biča mahom baštinila strah, zebnju i bol

Kule i gradoviNekada je, teranje stada po voj-

vođanskim ritovima trajalo godinu dana: samo nebo, pašnjaci, vetar, rogata stoka i psi pulini. “Devojaka nije bilo, ali je bilo načina da se bičem iskaže ljubav”, kaže Ištvan Ladvanski dok u ruci okreće bič izrađen 1913. godine, poznat kao “bič ljubavi”. Evo njegove priče: jedan mladi gonič stada udvarao se nekoj devojci, a ona mu je od-govorila: “udaću sa za tebe ako mi pokloniš nešto za šta je potrebno godinu dana rada”. Momak ju je pogledao, izvadio iz torbe odseč-ni komad divlje šljive namenjen za dršku biča i rekao: “Vidiš ovo drvo? Srešćemo se za godinu i tada ćemo pričati”. Kada je godi-na prošla, momak je poneo svoju izrezbarenu dršku za bič, mada je u srcu strahovao da li mu se draga u međuvremenu udala. Ona ga je ipak čekala, a kad su se sreli rekao joj je da će morati da se strpi još godinu dana da bič završi. Sledeće godine doneo joj je ispeleten bič sa izrezbarenim kulama, gradovi-ma, i srcem, u znak večite ljubavi i godinom: 1913.

Na kapiji kuće Ištvana Ladvan-skog ugravirana su četiri goluba pismonoše u različitim trenucima leta. Nekada se bavio i golubar-stvom. “Voleo sam da gledam ka-ko golub leti u nebo, sve dok se ne pretvori u tačku. A bičevi ? Oni su stalno bili oko mojih ruku. Ja bič osećam kao deo svoje ruke, i ta pasija je prevladala.”

Dok ga zdravlje još služi, Ištvan želi da u okviru društva “Belo je-zero” što više dece nauči da rukuje i izrađuje bič. “Deca su naša bu-dućnost i garancija da se tradicija pucanja bičevima neće izgubiti, “ kaže Ištvan.

Brzo pucanje bičemOd gospojinskih susreta za

dan sela, bičari iz Lukinog sela vremenom su počeli da održa-vaju i takmičenja u veštinama rukovanja bičem. Tako je nastalo nekoliko neobičnih disciplina: brzo pucanje bičevima, levom i desnom rukom, sa prebaciva-njem iznad glave i sa preskaka-njem, ležeći na levom i desnom boku. Najbolji majstori ogledaju se i u veštini obaranja minija-turnih čunjeva ili u umeću nad umećima - pucanjem sa dva biča istovremeno koje se zove „pro-peller”. Danijel Feher ima jeda-naest godina i jedno je od naj-talentovanije dece u Lukinom Selu, u brzom pucanju biča.

Ištvan Ladvanski


skeN eR

Institut za kukuruz „Zemun Polje“ poseduje jednu izu-zetno dragocenu banku. To je banka gena sa oko 6.000 biljnih uzoraka iz 40 zemalja sveta, od čega je 2.200 autoh-tonih sorti kukuruza, saku-

pljenih sa prostora bivše Jugoslavije. Prema podacima Svetske organizaci-je za poljoprivredu i hranu (FAO) iz 2010. godine, zemunska banka gena za kukuruz spada među deset naj-većih u svetu. Svi uzorci su smešteni u komore sa strogo propisanom temperaturom i vlažnošću vazduha, a postojeći kapaciteti i uslovi su po-desni za čuvanje semena u narednih 15 do 20 godina. U tom periodu se ispituje klijavost i vitalnost semena, koje se po potrebi umnožava za da-lje čuvanje ili upotrebu, objašnjava

Violeta Anđelković, direktorka sek-tora za naučno-istraživački rad ove institucije.

Genetika i ukrštanje biljnih vrsta rezultat su čovekove borbe protiv gladi ali i svojevrsno merilo nacio-nalnog bogatstva, i to u situaciji ka-da se umanjivanje biloške raznoli-kosti samo poljoprivrednih biljaka procenjuje na oko 75 odsto.

Intenzivna poljoprivreda sve više ugrožava prirodna staništa, posebno intenzivna upotreba he-mijskih sredstava, koja je pored pozitivnih efekata na prinos bilja-ka dovela i do negativnih posle-dica po životnu sredinu i razno-likost biljnog i životinjskog sveta. Posledice klimatskih promena i potiskivanje tradicionalne poljo-privredne proizvodnje uslovili su

da je ogroman broj kultivisanih vrsta, sorti, varijeteta i lokalnih po-pulacija nestalo, pa su banke ge-na postale neophodne kako bi se spasile preostale autohtone vrste. Nažalost, i mnoge od ovih banaka, bilo da su nacionalne ili lokalne, takođe propadaju zbog nedostat-ka novca, upozorava FAO: prema njihovim procenama, za razvoj ba-naka gena na globalnom nivou potrebno je barem tri milijarde dolara, kako bi počeo da se zau-stavlja trend propadanja genetske raznolikosti kultivisanog bilja za poljoprivredu i ishranu.

Presudno za poljoprivreduAnalize Svetske organizacije za

poljoprivredu i hranu istovremeno ukazuju da se, u cilju veće otpor-

BANKE BILJNOG SEMENA

Jagodica BobicaNalik svetu i u Srbiji su, usled posledica klimatskih promena i potiskivanja tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, pojedine biljne vrste sve ugroženije a neke od njih neumitno iščezavaju. Zato ih je neophodno sakupiti, naučno istražiti i definisati njihovu sličnost sa gajenim biljkama, sačiniti banke gena i time povećati prinos.

Piše: Milan Lukić


nosti biljnih kultura na negativne činioce u spoljnoj sredini, koncept hemizacije sve više napušta u ko-rist oplemenjivanja biljaka. Stoga je i zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti u uslovima globalizaci-je postala posebno značajan oblik intelektualne svojine. On mora biti regulisan državnim dokumentima, kako bi se autohtone prednosti maksimalno iskoristile i na drugim tržištima, ističe Violeta Anđelković. Ovakvi proizvodi, u koje je pre-točeno naučno znanje i iskustvo, presudni za poljoprivredu svake zemlje, pa tako i za celokupan agro-biznis Srbije. „Prevashodni značaj banke gena je u direktnoj upotrebi - kao hrana ili izvor za dobijanje novih varijeteta u selek-ciji. Ipak, genetički resursi ima-

ju ekonomsku vrednost i kada se trenutno ne koriste, jer mogu biti upotrebljeni u budućnosti u poljo-privredi, ekologiji, farmaceutskoj i drugim granama industrije.“

Osnovni zadaci banke gena su čuvanje, umnožavanje, ispitivanje i razmena materijala. Pored pri-oriteta da se održi identitet i vi-talnost uzorka, prednosti su i u mogućnosti korišćenja materijala kao prirodnog izvora pojedinih svojstava - otpornosti na bolesti i štetočine, sušu, niske temperature, poboljšan kvalitet zrna, sadržaja antioksidanasa - koji se u postupku konvencionalnog oplemenjivanja mogu uneti u već postojeće ili no-ve hibride, shodno potrebama tr-žišta, objašnjava naša sagovornica i dodaje: „Naša banka gena funk-cioniše po standarnim principima koji važe za sve takve institucije u svetu. Obzirom da su količine po-hranjenog semena male, uzorci ko-ji se čuvaju mogu, na zahtev insti-tucije, biti predmet razmene i to u količini od 15 do 30 zrna. U našem Institutu uzorci banke gena koriste se u istraživačkim i predselekcij-skim programima oplemenjivanja, u cilju odabiranja najpovoljnih i najpoželjnijih, koji će se koristiti za potrebe stvaranja hibrida kukuru-za za različite namene.“

Hajka na šljivuU nastojanju da sačuva drago-

ceni autohtoni materijal, Institut za voćarstvo u Čačku poseduje kolekciju voćaka u polju koja obu-hvata 1.131 genotip, odnosno sor-te stvorene u Institutu, autohtone i introdukovane sorte. Direktorka Instituta Svetlana Paunović napo-minje da su dosadašnje analize po-kazale da mali broj sorti može da ostvari značajniji komercijalni uči-nak, te su shodno tome i kod nas i u svetu trendovi u oplemenjivanju zasnovani na traganju za korisnim varijantama agronomski važnih osobina. Slađana Marić, koja je u Institutu zadužena za formiranje jedinstvene baze podataka gene-

tičkog potencijala ovdašnjih voća-ka, komercijalne efekte ilustruje sledećim primerom: „Izvozom za-mrznutih i svežih plodova naših autohtonih sorti višnje - uglavnom za potrebe konditorske industrije - u 2010. godini je ostvaren priliv od 39,9 miliona dolara. Sorte ga-jimo i čuvamo u našem Institutu. Oblačinska višnja je, primera radi, zastupljena sa oko 60 odsto u sor-timentu višnje, pored mađarskih sorti i institutske sorte Šumadinke. Zamrznuti plodovi izvezeni su u Austriju, Nemačku, Francusku, Ita-liju i Holandiju, a sveži u Ukrajinu, Moldaviju i Rusku Federaciju.”

Jedan od razloga zašto domaći poljoprivrednici napuštaju gaje-nje pojedinih autohtonih sorti je i u merama države, što se posebno odrazilo na gajenje šljiva za pro-izvodnju rakije, ocenjuje Branko Popović, rukovodilac Odeljenja za tehnologiju prerade voća čačan-skog Instituta za voćarstvo. „Počet-kom osamdesetih godina prošlog veka uvedena je veoma restrik-tivna poreska politika kojom su znatno više oporezovana prirodna plemenita alkoholna pića – rakije od voća i grožđa, u poređenju sa jakim alkoholnim pićima na ba-zi rafinisanog alkohola. Takođe, tu je i preovlađujuće mišljenje u voćarskoj struci, da prerada šljiva u rakiju predstavlja najgori način upotrebe šljive. To bi bilo isto kao kada bi Francuzi rekli da je najgori način upotrebe grožđa – njegova prerada u vino, konjak ili arma-njak.“ U ovom periodu je došlo i do značajnog smanjenja tražnje za rakijom šljivovicom, jer se ukus potrošača promenio. Na tržištu su imala prođu jaka alkoholna pića sa neutralnijim ukusom, što šljivo-vica, proizvedena na tradicionalan način, nije mogla da zadovolji, ka-že naš sagovornik. Ali, napominje, „sa druge strane nije bilo ni inte-resa da se izvrši odabir najpogod-nijih biotipova autohtonih sorti, od kojih je mogla da se proizvodi rakija daleko višeg kvaliteta.”


VISOKO OBRAZOVANJE IKT KADROVA

Diplomci prerasli tržište?Srpska IKT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi IKT stručnjak.

piše: Milovan Matijević

Visoko obrazovanje u Srbiji dobija na za-mahu, na šta ukazuje podatak da je školske 2011/2012. godine vi-še od 50.000 brucoša započelo studije, što

predstavlja skoro dve trećine gene-racije koja je upravo završila srednju školu. Motiv mladima je da preko bolje diplome dobiju bolji posao. Na primer, IKT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli jako dobro prošlo - upisano je 5.483 brucoša, što je 10 odsto ukupnog broja upi-sanih.

Ovaj broj je značajno veći od tre-nutne potrebe domaćeg tržišta, ali budući IKT stručnjaci rešenje vide uključivanjem u međunarodnu po-

delu rada. Razvijene ekonomije i dalje imaju velike potrebe za ovim kadrovima, a ankete pokazuju da su našim studentima najpoželjniji poslodavci velike strane firme i firme koje rade za strano tržište. Zato su istraživanje, razvoj i IKT od strateškog značaja za jednu državu iz sledećih razloga: (1) evropska i svetska orijentacija razvoja je za-snovana na naučno-istraživačkom radu; (2) IKT infrastruktura jedan je od važnijih pokazatelja socijal-nog i ekonomskog razvoja nekog društva; (3) IKT industrija je jeftini-ja i profitabilnija od drugih; (4) ra-zvoj IKT industrije zaustavlja odliv mozgova. Srbija treba da ima jasnu sliku nivoa svog tehnološkog ra-zvoja, razvojno-istraživačkih poten-cijala i jasniju strategiju IKT struke.

Ovaj tekst ima za cilj da odredi broj novoupisanih studenata IKT-

a (zapravo budući ljudski potenci-jal) i prikaže strukturu prema stu-dijskim programima kao i glavne odlike ove strukture.

Upisni kapaciteti po studijskim programima

IKT obrazovanje koje započinje 2.986 brucoša na osnovnim-aka-demskim studijama (OAS - plava boja), praktično predstavlja prvi stepen tertiary-type A education (B.Sc.) i u velikom broju (2.269 kandidata ili 75%) nastavlja se di-plomskim akademskim studijama (M.Sc), a zatim finalizuje doktor-skim studijama (Ph.D). U ovom lancu diplomske akademske stu-dije (DAS) predstavljaju okosnicu tertiary-type A education, koji IKT industriji obezbeđuje kvalitetan kadar potreban za razvojne IKT poslove.

it

Upisni kapaciteti po studijskim programima, školska 2011/2012.

Studenti koji su stekli IKT stručna i akademska zvanja u 2009.

OSS; 2.497

SSS; 457 OAS; 2.986

DAS; 2.269 DS; 457

I stepen (B.Sc); 1.957; 60%

II stepen (M.Sc); 1.233; 38%

III stepen (Ph.D); 66;

2%


Obrazovanje koje započinje 2.497 brucoša na osnovnim stru-kovnim studijama (OSS - zelena boja) daje najveći broj inženje-ra (B.Sc) IKT stručnjaka za brzo uključivanje u praktičan rad, od kojih samo 457 kandidata (18%) ima mogućnost da nastavi specija-lističke studije (SSS).

Studenti koji su stekli IKT stručna i akademska zvanja u 2009.

Zvanično statističko praćenje visokog obrazovanja u Srbiji od 2009. godine je sve detaljnije: po-daci o novoupisanim studentima dostupni su u toku iste godine, dok podaci o diplomiranima ka-sne oko dve godine (poslednji dostupan podatak je za 2009. go-dinu). U 2009. godini u Srbiji je diplomiralo 3.256 IKT stručnjaka, od toga 1.957 na I stepenu viso-kog obrazovanja (B.Sc), 1.233 na II stepenu (M.Sc) i 66 na III stepenu (Ph.D.) visokog obrazovanja.

Mnogi studenti koji su stekli IKT diplome 2009. upisani su pre Bolonjske reforme visokog obra-zovanja u Srbiji. Kod poređenja broja studenata koji su stekli IKT diplome i broja novoupisanih, tre-ba imati na umu da se iz godine u godinu povećavaju upisne kvote. Sa druge strane, u Srbiji studenti često ponavljaju godine, prosečna dužina studiranja doskora je bila duplo duža od propisane. Odu-stajanje od studija ili odlazak u inostranstvo pre diplomiranja su česta pojava.

Realno, od ukupnog broja IKT diplomaca iz 2009. godine, tržište radne snage u Srbiji moglo je da računa na oko 2.000 IKT stručnja-ka, jer se procenjuje da je skoro 1.200 od 1957 B.Sc (I stepen) na-stavilo školovanje na II stepenu, a bar 200 diplomaca II stepena je upisalo III stepen (Ph.D)

Reforma obrazovanja i povećane kvote za IKT profile tek će dati pozitivne rezultate u narednim go-

Broj studenata prve godine IKT struke, upisanih 2011/2012.Studijski program Fakulteti Visoke škole Ukupno

Osnovne akademske studije 2.986 2.986

Osnovne strukovne studije 215 2.282 2.497

Ukupno 3,201 2.282 5.483

Broj IKT studenata prve godine po gradovima, školska 2011/2012.

Osnovne akademske

studije (OAS); 2.986; 54%

Osnovne strukovne studije

(OSS); 2.497; 46%

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

Beograd Novi Sad Niš Čačak Zrenjanin Ostali

Broj obrazovnih organizacija i novoupisanih IKT studenata prema osnovačima, školska 2011/2012.Osnivač Broj obrazovnih

organizacija

Broj novoupisanih IKT

studenata

Državni univerzitet 14 2.756

Privatni univerzitet 5 445

Državnie visoke škole 17 2.282

Grand Total 36 5.483

Broj IKT studenata na prvoj godini po gradovima – dostupnost studiranja


dinama. Više od 3.500 novih IKT stručnjaka godišnje u Srbiji izgle-da sasvim realno. Ovom analizom nisu obuhvaćeni: više stotina IT studenata u ekonomskim nauka-ma i oko 500 u matematičkim. Sa stanovišta IKT veština, zanimljiv je i korpus mašinskih inženjera, kojih godišnje u Srbiji diplomira oko 1.500.

Nastava IKT studija održava se u 17 gradova, što pruža jako do-bru geografsku dostupnost. Ona je istorijska tekovina, proizašla iz težnje da se kadrovi obrazuju blizu privrednih centara. Kako je u poslednje dve decenije privre-da devastirana sankcijama, NATO bombardovanjem i traljavom tran-sformacijom koja traje duže od decenije, ovi očuvani obrazovni kapaciteti ipak daju nadu za brži ekonomski progres.

Potreba za kvalifikovanim infor-matičkim kadrovima u Srbiji je prepoznata osamdesetih godina

prošlog veka, kada su formirane katedra za računarstvo na Elektro-tehničkom fakultetu u Beogradu (1987.) i osnovana katedra za ra-čunarstvo i informatiku na Mate-matičkom fakultetu u Beogradu (1987.). Nešto ranije, na Fakultetu organizacionih nauka krenule su studije primenjene informatike, kao preteča moderne veze me-nadžmenta i informatike. U Nišu je 1982. godine napravljena mo-derna zgrada Elektronskog fakul-teta. U Novom Sadu je na Fakultetu

tehničkih nauka izdvojena katedra za računarstvo i automatiku, a na Prirodno-matematičkom fakultetu katedra za matematiku i informa-tiku. I danas ove institucije pred-stavljaju okosnicu u obrazovanju, istraživanju i nauci u informatičkoj oblasti u Srbiji.

Broj IKT studenata na prvoj godini prema osnivačima fakulteta

IKT nastava se sada održava na 36 obrazovnih institucija, 14 je u okviru državnih univerziteta, 5 je u sastavu privatnih univerziteta i 17 je u državnim visokim školama.

Mali broj studenata se odlučuje za privatne univerzitete (445 ili 8%). Na strani državnih su tradicija i finansije. Troškove IKT studija na državnim univerzitetima u velikoj meri (više od 80%) pokriva država iz budžeta, dok na privatnim 100% studenata su samofinansirajući.

it

Studijski programi Tip Nivo

OSS Osnovne strukovne studije B I

SSS Specijalističke strukovne studije B II

OAS Osnovne akademske studije A I

DAS Diplomske akademske studije A II

SAS Specijalističke akademske studije A II

DS Doktorske studije A III

N a sav i n d an R N iD s ( R eg i s t ar n ac i on al n og in t ern et d om en a srbi je)

.rs.yu

.рф. P rom en e u p ol i t i c i icaN N - a

arabi ja, eg i p at , ki n a i d rug e. al i , n i s u s v i .бг icaN N

.brбг

d a jed n om g l as u od g ov ara jed n o s l ov o,

ad res e .СРБ

3 00 d n ev n o.

.србreg i s t rac i je. sv i reg i s t ran t i .rs d om en a

sisanje.rsшишање.срб, сисанје.срб, сисање.срб

ч ц ћ

s l ov a s .

д ђ

лј љ нјњ с ш зи ж џ

шћњ шћљљћњ љћш

.пр.срб ( p an d an .c o.rs ) , z a org an i z ac i je .орг.срб ( p an d an .org .rs ) , z a obraz ov an je .обр.срб ( p an d an .ed u.rs ) p red l og od .од.срб ( p an d an .i n .rs ) org an i up rav e .упр.срб ( p an d an .g ov .rs ) , z a

.ак.срб ( p an d an .ac .rs ) .рнидс.срб или њњњ.срб

СРБ


N aU ka

Uprkos sve strožijim propisima, naročito u EU, o uslovima pod kojima mogu da se vrše eksperimenti na primatima, potražnja zapadnih laboratorija neprekidno raste, a sa njom i profitabilnost trgovine majmunima, naročito ilegalne. Pored istraga o švercu životinja, pravosudni organi se pod pritiskom javnosti sve više bave i opravdanošću pojedinih naučnih istraživanja.

Mauricijus je poznat kao poreski i turi-stički raj i kao je-dan od najvećih izvoznika šećera, a manje po još jednom unosnom

poslu - izvozu majmuna koji su spe-cijalno uzgajani za laboratorijske eksperimente. Trenutno se tim po-slom u ovoj ostrvskoj državi bave tri kompanije, dve lokalne i jedna u vlasništvu izraelskog investitora, koja i dominira sa godišnjim pro-metom od 90 miliona dolara. Maj-muni, rezus-makakiji, prvenstveno se izvoze u SAD, a potom u Japan i zapadnoevropske zemlje, pre svega Nemačku, Francusku i Veliku Brita-niju. Međutim, ekonomska kriza je i u ovoj delatnosti nametnula nova razmišljanja - da se umesto izvo-za životinja, na Mauricijus „uvezu“

stručnjaci i kapital uloži u razvoj istraživačkih centara i laboratorija.

Naime, transport majmuna do krajnjih odredišta je veoma skup, jer zbog ogromnih razdaljina mo-raju da „presedaju“ u Španiji, gde su izgrađeni posebni kompleksi za te svrhe. Najpoznatiji se nalazi u Karmalesu, blizu Barselone, u kome može da se smesti oko 3.000 primata. Pored sve većih troškova transporta, problem je i što sve više avioprevoznika odbija da pre-nosi ovakav tovar. Najnovija obja-va stiže iz „American Airlines“, u kojoj se kaže da ova kompanija više neće prevoziti primate name-njene laboratorijskim eksperimen-tima, već isključivo one koje treba prebaciti u utočišta i rehabilitacio-ne centre.

Lažni pasošiMada ovakvu odluku američkog

avioprevoznika „British Union for the Abolition of Vivisection” (BU-AV) promoviše kao rezultat svo-je intenzivne kampanje za prava životinja, ona je verovatnije po-sledica činjenice da je američki pravosudni sistem pokrenuo sve-obuhvatnu istragu o rastućoj ile-galnoj trgovini životinjama koje se koriste u naučne eksperimente. Jedan od najnovijih slučajeva je laboratorija iz San Antonija iz Tek-sasa, gde su eksperimenti vršeni na 14 ilegalno uvezenih majmu-na. Prema pravilima, zapadne la-boratorije mogu da kupuju samo majmune koji imaju takozvane „C isprave“, odnosno dokumentaciju u kojoj se navodi njihovo pore-klo i garantuje da su odgajani u posebnim uslovima. Međutim, u praksi su stvari bitno drugačije – u kontigentima majmuna sa „C pasošem“, mnogo je onih koji su

doneti direktno iz divljine. Ključni razlozi za rast ilegalne trgovine su potražnja koja daleko premašuje ponudu i činjenica da se majmuni najviše uvoze iz Kine, Mauriciju-sa, Vijetnama, Kambodže, Laosa, Filipina, Indonezije i Tanzanije, odnosno zemalja u kojima i dalje veliki broj ljudi živi u siromaštvu i za koje ilegalna trgovina životinja-ma predstavlja unosnu zaradu za tamošnje uslove.

Neravnoteža između ponude i tražnje raste uporedo sa napret-kom nauke, naročito istraživanja vezanih za regenerativni potenci-jal matičnih ćelija. U eksperimen-tima, zavisno od naučne oblasti i cilja ispitivanja, koriste se različite vrste majmuna koje genetski nali-kuju čoveku a ne izazivaju tolike etičke nedoumice kao čovekoliki majmuni, čija je upotreba u ove svrhe zabranjena, ali ne i iskore-njena usled ilegalne trgovine. Prvi izveštaj koji je 2005. objedinio i stare i nove članice EU pokazao je da je broj životinja korišćenih u eksperimentima dostigao 12,1 mi-liona, odnosno da je za 5 odsto ve-ći u odnosu na prethodnu godinu. Gotovo polovina tog broja koristi se u laboratorijama u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a naj-veći rast testiranja na životinjama (čak 107 odsto), zabeležen je u kozmetičkoj industriji. Samo u ove tri zemlje u eksperimentima je korišćeno 10.000 primata, što je predstavljalo rast od 31 odsto, a današnja potražnja svetskih labo-ratorija za majmunima procenjuje se na oko 100.000 godišnje.

Međutim, da bi se izdvojilo oko 10.000 mladih životinja za naučne potrebe, neophodno je da koloni-je prethodno obezbede u proseku uzgoj od 30.000 do 40.000 prima-ta. Kolonija sa takvim kapaciteti-ma nema u zapadnim zamljama, a jedna od najpoznatijih - Nemački centar za majmune (DPZ) u Go-tingemu raspolaže sa oko 1.300 majmuna. Centar iz sopstvenog uzgoja obezbeđuje svega 320 pri-

EKSPERIMENTI NA PRIMATIMA

Smrt u laboratoriji


mata, od kojih godišnje može da se izdvoji od 20 do 30 mužjaka ko-ji će sa ženkama obezbediti ade-kvatan porod. Ostatak nabavljaju iz Kine, pa čak ni tako ne mogu da zadovolje potrebe laboratorija u Nemačkoj, koje se kreću između 2.200 i 2.500 majmuna godišnje.

Pored činjenice da su zapadna uzgajališta retka, ona su i skupa. Tako već pomenuti DPZ za tro-godišnjeg ili četvorogodišnjeg mužjaka naplaćuje između 6.000 i 9.000 dolara, dok za majmune iz Azije i Afrike zapadne laboratorije plaćaju maksimum 2.000 dolara. Ovako velika razlika u ceni uglav-nom se objašnjava daleko većim troškovima na Zapadu - počev od plata stručnjaka i neophodnog osoblja koje će brinuti o majmu-nima u uzgajalištima, do strogih standarda vezanih za uslove u pre-bivalištima, uključujući i saniranje otpada koje životinje ostavljaju za sobom. No, raspon cena na tržištu po kome majmuni iz Kine i dru-gih pomenutih zemalja mogu da se nabave i za 600 dolara ukazuju na ilegalnu trgovinu. Za majmuna ulovljenog u divljini nema troško-va uzgajanja, a prema procenama kretanja cena na crnom tržištu, lovac prodaje jednog majmuna za oko 50 dolara (što je za njega pra-vo bogatstvo), prvi prekupac pro-daje istog majmuna za 150 dolara, drugi za 500 i tako redom. Drugim rečima, kolika će biti krajnja cena za zapadnog kupca zavisi od broja posrednika u lancu.

Podele među naučnicimaOsim ilegalnom trgovinom, pra-

vosuđe u zapadnim zemljama, pod pritiskom javnosti, počinje da se bavi i opravdanošću pojedinih naučnih eksperimenata u kojima nema vidljivih rezultata, a životi-nje su neminovno izložene bolu i smrti. Jedan od najnovijih prime-ra je odluka njujorškog Vrhovnog suda da se prekinu ispitivanja na Univerzitetu Kolumbija, koja su se tokom tri godine sprovodila na pri-

matima kako bi se preciznije utvr-dili psihološki i fiziološki faktori koji kod ljudi razvijaju zavisnost od droge i alkohola, a koja nisu dala valjane rezultate jer su životinje konzumirale opijate pod prisilom. I „Njujork Tajms“ je ukazivao na ove probleme, iznoseći podatke da se u Oregonu, Floridi, Teksasu i Severnoj Karolini na majmunima sprovode istraživanja kako bi se pratila gojaznost i dijabetes kod ljudskih srodnika, a u kojima se majmuni namerno goje i do dva puta veće telesne težine od nor-malne. Pri tom, „jedini pouzdan rezultat koji je do sada dobijen je onaj da je ishrana majke u trudnoći vrlo važna za novorođenče. Koliko je to novost, i da li postoji neko ko to nije znao?“, ističe se u članku.

Istraživanja javnog mnjenja u Evropi pokazuju da je više od dve trećine ispitanika izričito protiv ek-sperimenata koji se vrše na živo-tinjama u kozmetičkoj i hemijskoj

industriji, ali su stavovi manje jasni kada su u pitanju naučna istraživa-nja usmerena na lečenje najtežih bolesti. Istovremeno, sve su uoč-ljivije podele u samoj naučnoj za-jednici oko opravdanosti mučenja i ubijanja životinja, posebno pri-mata, ne samo sa moralnog nego i sa stanovišta svrhovitosti. Jedna od ključnih zamerki je da majmu-ni, ma koliko slični, nisu identični ljudima, pa se postavlja pitanje efe-kata dobijenih rezultata u primeni na čoveku. Eksperimenti na životi-njama imali su naučno opravdanje pre jednog veka, smatra dr Bejli Bedou, član britanske Kraljevske akademije, kada se još uvek malo znalo o ljudskoj anatomiji i fizio-logiji. Ali takav pristup je nepri-hvatljiv u današnje vreme, u kome se do najvažnijih otkrića došlo za-hvaljujući novim tehnologijama i čiji razvoj predstavlja jedinu pravu alternativu i za ljude i za životinje, uveren je britanski stručnjak. Z. Ž.


kokteL

U vremenu u kome se teži sticanju novca od jeftinog razmišljanja, posao može biti i to da sugrađanima ponudite mogućnost drugačijeg izbora: da u njemu uživaju i da ga sami grade. Prihodi su skromni, ali je zadovoljstvo veliko, kaže Aleksandra Krtinić, vlasnica „BookBara“ u Sremskoj Mitrovici.

U Sremskoj Mitrovici postoji deo grada ko-ji se zove Žitni trg, u njemu Zanatlijska uli-ca a u njoj, na ćošku pod rednim brojem 3, mesto u koje dolaze

ljudi koji ne žele da budu zavisni od onoga što im potura i natura svakodnevnica. Tu je nekada bila krojačka, a sada je kaligrafska radio-nica „BookBar“, koja je u poslednjih nekoliko godina „iskrojila“ knjižaru sa posebnim dečjim kutkom, anti-kvarnicu, čajdžinicu, suvenirnicu...

Danas je tu i stecište džez i aku-stične svirke, književnih večeri, strip radionica, pozorišnih pred-stava, ekoloških programa, duhov-nih večeri i usmenih putopisa u kojima su glavni vodiči mitrovački putnici koji svojim sugrađanima prepričavaju i fotografijama sli-kaju daleke predele u kojima su boravili. Pre nego što kročite u raznovrsni svet „BookBara“, čim otvorite vrata dočekaće vas znak na kome piše „Zabranjeno zvoca-

nje“ i to je jedina pisana zabrana. Ona nepisana odnosi se na kič, šund, trivijalnu svakodnevnicu i apatiju. Sa druge strane, prostor postaje tesan za nove ideje i nove goste, koji imaju priliku da sede na stolicama od kojih nijedna nije ista, da piju čaj i kafu iz posebno izrađenih šoljica dok razgledaju stare fotografije, knjige, ručno izrađene suvenire i gramofonske ploče sa ugrađenim časovnicima, a leti da se presele u dvorište koje je oslikao akademski slikar Ivan Canjar.

Knjižara u kojoj se uči čitanjeVlasnica, pedesetšestogodišnja

Aleksandra Krtinić, ceo život je provela u tom prostoru, jer je on deo porodične kuće stare 170 go-dina. U njoj je nekada bila kafana „Mačva“, u kojoj su se razmenjivale informacije i ugovarali poslovi, bu-dući da je Žitni trg još od rimskog doba predstavljao trgovačko ste-cište, gde je do pre pola veka po-stojala i Žitna pijaca. To je ujedno i najstariji deo grada, formiran još u 16. veku, iz kojega i danas nosi turska obeležja – uske krivudave

ulice, sa brojnim slepim sokacima i prolazima. Mnoge fasade potiču iz prve polovine 19. veka, perioda vladavine Austrougarske, a jednu takvu kuću kupio je Aleksandrin deda po majci i u njenom prize-mlju otvorio krojačku radionicu. Prvi značajniji kapital stekao je tako što je sačekivao putnike iz okolnih sela koji su dolazili u taj deo grada da trguju, i prodavao im već gotova odela, pre nego što ih potraže od drugih krojača u centru. Ubrzo je postao veoma poznat i uspešan krojač, kaže naša sagovornica, koja i danas čuva nje-gove pečate i staru hartiju u koju je umotavao odela.

Deda nije preživeo Drugi svetski rat ali je krojačka radionica opsta-la, „a pošto su moja majka i tetka pravile izvrsne kolače, uvek smo maštali da tu otvorimo i jednu čajdžinicu slastičarnu. Kada je čaj-džinica otvorena bili smo veoma ponosni na nju, a i danas se ovde poslužuju najbolji aromatični ča-jevi iz celog sveta. Međutim, kod nas su navike takve da čaj ne može sam da živi, pa smo morali da uve-demo i kafu i piće“. U „BookBaru“ su se prvo održavale književne večeri, jer pored čajdžinice i su-venirnice Aleksandra je pre šest godina otvorila knjižaru, zahvalju-jući donaciji holandske vlade koja je pružala finansijsku podršku za otvaranje knjižara u unutrašnjosti

DRUGAČIJI IZBOR: „BOOKBAR“, SREMSKA MITROVICA

Zabranjeno zvocanje


Srbije. Napustila je državni posao i, priseća se, prilično se namučila dok obećani novac nije stigao, ali je kasnije prodaja knjiga lepo kre-nula. U početku su joj najbrojnije mušterije bile obrazovani sugra-đani, kojih u Sremskoj Mitrovici ima mnogo, kao i oni koji su zbog posla otišli u inostranstvo i koji su rado kupovali knjige kada svrate kući. Tada se uglavnom tražila oz-biljna literatura – klasici i dela iz različitih naučnih oblasti, a otvo-ren je i dečji kutak, sa ciljem da se i najmlađi sugrađani ovde druže uz knjigu. Jedan od redovnih po-setilaca je devojčica Milica, koja je svratila tokom ovog razgovora u knjižaru, u kojoj je i naučila da čita. Njena porodica teško živi i ne mo-že da joj priušti knjige, ali joj je ov-de cela knjižara na raspolaganju.

Ekonomska kriza, međutim, ni-je zaobišla ni izmaštani literarni svet. „Kako je kriza odmicala, ta-ko je promet bivao sve manji. Na primer, 31. decembra 2011. pazar je iznosio svega 18.000 dinara, a pretprošle godine u isto vreme 46.000, pri čemu je ove godine bilo dana kada dnevni pazar ni-je premašivao 3.000 dinara“. Pro-menio se i čitalački ukus – sada se uglavnom prodaju hitovi koje popularišu reklame i televizijske serije, a ozbiljna literatura drema na policama i po dve godine dok ne nađe pravog kupca. „Ali to čini knjižaru – mogućnost izbora i jako je važno da ljudi znaju da ovde još

uvek mogu da pronađu knjige ko-je drugi ne drže jer nisu isplative“.

Putnici u gostovanjuTakav poslovni stav ima svoju

cenu, „pa smo morali da osmislimo nove sadržaje“, kaže Aleksandra. I tu se rukovodila činjenicom da nje-ni sugrađani, koji žele nešto druga-čije od trivijalne zabave, moraju da putuju do Beograda ili Novog Sada. Tako su pored književnih večeri, u „BookBaru“ počeli da organizuju žive svirke sa akustičnim i džez muzičarima, a jedan od gostiju le-tos je bio i poznati džez muzičar Miša Blam. „Imali smo i serijal eko-loških tema, o tome kako se grade održive kuće od ćerpiča, kako se uzgaja i priprema zdrava hrana. Održavamo i pozorišne predstave, a najviše se proslavila predstava dvoje Mitrovčana, urađena prema delu Dostojevskog „Košmar Rodi-ona Romanoviča“. Izvođenju su prisustvovali i predstavnici Ruske ambasade, koji su pozvali reditelje i glumce da gostuju na Pozorišnom festivalu malih formi po delu Do-stojevskog. Festival se održava u mestu Staraja Rusa, u kući u kojoj je ruski pisac živeo nakon progon-stva u Sibir. Mitrovačka predstava je dobila nagradu za širenje dela Dostojevskog na Balkanu, što je velika satisfakcija za jedno malo pozorište“, ističe naša sagovornica, koja je i sama prisustvovala ovom događaju kao domaćin prve izved-be u Sremskoj Mitrovici.

Ipak, među mnoštvom kultur-nih sadržaja, najveće interesova-nje su izazvali usmeni putopisi. Novca za putovanja je sve manje, pa se Aleksandra dosetila da po-zove sugrađane koji su turistički ili poslom boravili u drugim ze-mljama da svoja iskustva i utiske posredstvom video bima pretoče u usmene reportaže. Tako su se u „BookBar“ uselili doživljaji iz Kine, Australije, Maroka, Praga i drugih zemalja i gradova, a novopečene putopisce su došli da slušaju i rod-bina, prijatelji i komšije. To je bila i dobra prilika da oni, koji ovde inače ne zalaze, osete atmosferu i razbiju predrasude koje često prate sve što se razlikuje, poseb-no u manjim sredinama. Jer, osim podrške, život „BookBara“ prati i nerazumevanje, a neretko i go-rak osećaj, tako čest u Srbiji, „da stranci i naši ljudi koji žive u svetu daleko bolje prepoznaju vrednost ovakvih inicijativa nego lokalna sredina“, kaže Aleksandra.

Uprkos problemima i činjenici da ovakav poslovni koncept do-nosi skromne prihode, od kojih se najveći deo ulaže u „ono što nedostaje, a što se stalno uvećava kako raste broj gostiju“, naša sago-vornica ne namerava od njega da odustane. „Iskreno, sada nemam kud nego da nastavim dalje, a ne bih više ni mogla da se vratim u neku državnu službu, da mi stalno neko zvoca šta i kako da radim. Evo, otkrila sam u drugoj polovini života da mogu da budem jako uporna. Žao mi je što ovim nisam počela ranije da se bavim, što sam toliko vremena provela uljuljkana u državnom poslu“.

Za razliku od tadašnjeg radnog vremena, Aleksandra ga danas ne-ma, jer je kako kaže po ceo dan u ovoj priči. I stalno planira da će početi ozbiljnije da je planira. „Ovaj posao me je toliko okupi-rao, da sve manje želim i da pu-tujem. Umesto da ja idem u svet, sada mi je stalo da svet prekorači moj prag“. Z.Ž.

Aleksandra Krstinić: Stalno planiram da ću početi ozbiljnije da planiram


kokteL

Ako danas prošetate starim Valjevom i zastanete pored apoteke, čućete nežnu klasičnu muziku, kakvu je u svom lokalu, iščekujući mušterije, izvodio prvi valjevski apotekar. To je, istovremeno, i jedna od nekoliko tačaka na kojoj počinje multimedijalna čarolija Narodnog muzeja iz Valjeva. Zahvaljujući radnom elanu, mašti i modernom marketinškom pristupu, zaposleni u ovom muzeju uspeli su da pokažu kako je, usred krize, moguće da za samo dve godine broj posetilaca povećaju sa 17 na 27 hiljada. U moru srpske kulturne apatije oni su jedan od retkih primera, ali ne i jedini.

Piše: Marija Dukić

Nije to toliko pitanje novca koliko entuzi-jazma i kreativnosti zaposlenih”, kaže direktor muzeja dr Vladimir Krivošejev. Za multimedijalnu

postavku je potrebno ozvučenje, muzički plejer, ekran i senzori koji reaguju na prilazak posetioca. “Sen-zor košta 1000 dinara, običan mp3 plejer malo više, a uz pomoć elek-troinžinjera – volontera napravljen je neophodan čip i svi elementi su povezani, tako da sada na pet mesta u postavci imamo zvučne efekte koji se aktiviraju prilaskom posetilaca. Sa druge strane, klasičan kompjuterski monitor, povezan na stari, otpisani PC skriven u postamentu, emituje prigodne tematske video klipove. A na drugim mestima sličan efekat se postiže i upotrebom nekoliko jefti-nih ekrana, ustvari digitalnih foto-ra-mova koji na akciji u Metrou koštaju manje od 5.000 dinara”, objašnjava Krivošejev.

Multimedijalne postavke u ovom muzeju postoje već osam godina. Za to vreme poseta baš tih cen-tralnih postavki je rasla, od 4.500 posetilaca 2003., preko 9.000 uoči uvođenja multimedijalnog progra-ma, na 19.000 u 2006. godini. Kada je počela kriza, uočavajući prve naznake opadanja posete, upra-va je odlučila da svoje postavke dodatno promoviše koristeći sve kanale komunikacije, uključujući i aktivan Internet marketing. Tako su broj posetilaca uvećali, i u 2011. godini dostigli broj od 27.000.

Dokaz da su inovacije u muzeo-logiji isplative je i to što manje od 60 odsto godišnjeg budžeta ovaj muzej dobija od osnivača, Grada Valjeva, a ostalo sam “zarađuje” kroz konkurse u pojedinim mini-starstvima, sponzorstva, donacije ali i dobar deo (preko 20 odsto) od prodaje ulaznica i suvenira. Muzej se vodi tržišnom logikom. “Postavke su naš proizvod koji mo-ra da bude atraktivan da bi se pro-dao”, kaže Krivošejev.

Ovo je međutim izuzetak na do-maćoj kulturnoj sceni. Obimno istraživanje kulturnih resursa Srbi-je, koje je je sproveo Zavod za pro-učavanje kulturnog razvitka u 144 gradova i opština bez Beograda i Kosova, pokazalo je da ustanova-ma kulture konstantno nedostaju novac, kadrovi i strateško planira-nje, a da im ne nedostaje politi-zacija. Najveći broj opština može da odvoji 50.000 do 150.000 evra godišnje za kulturu, ali četvrtina njih daje i preko 550.000 evra. Po-nekad, sasvim uludo.

Entuzijazam u pokretu“I tamo gde ima novca dešava

se da se iste manifestacije već 70 godina održavaju na isti način. Po-stoje kulturni centri koji organizu-ju jednu manifestaciju godišnje koja traje nekih mesec – dva, i tako pravdaju potrošeni novac”, kaže članica istraživačkog tima Zavoda, Bojana Subašić. Ona se na putova-njima po Srbiji tokom prikuplja-nja podataka za anketu susrela sa ogromnom apatijom zaposlenih u kulturi: „Na terenu smo često na-ilazili na situaciju da kadrovi koji-ma je posao zagarantovan nemaju energije da uvode inovacije i prate svetske trendove, a u ustanovama u kojima rade gotovo i nema mla-dih, koji prate savremene tokove u kulturi. I bez velikih finansija, taj bi problem mogao da se reši i drugačije, na primer, pravljenjem projekata u kojima bi honorarno radili mladi ljudi iz civilnog sekto-ra, koji su veoma inovativni i puni entuzijazma”.

Kako je rukovodstvo Valjevskog muzeja u takvom okruženju us-pelo da motiviše zaposlene? Pre-ma rečima direktora, zaposleni su shvatili da kreću od nule i da sami sebi moraju stvoriti bolje radne uslove. “Muzej je 2000. godine bio u devastiranom stanju i zatvoren za posete, jer je objekat prokišnja-vao, zbog čega je bila pregorela elektroinstalacija i opadao plafon. Nismo imali ni depo, niti iole pri-

KULTURA U SRBIJI

Duša u mašini

Narodni muzej Valjevo


merene kancelarije, i svi smo kori-stili samo jedan zastareli računar”, kaže Krivošejev.

Kada su dve godine kasnije, 2002. godine, na gornjim spratovima na-pravili kancelarije ponestalo je nov-ca za savremenu opremu: “Bilo je predviđeno da se stari crep, oluci i grede odvezu na otpad, međutim, mi smo sve to prodali i od tog nov-ca opremili nove kancelarije kom-pjuterima. Uz više ovakvih poteza, ali i podršku i grada i republike i sponzora i donatora, kao i entuzi-jazam celog kolektiva, pripremili smo atraktivne i veoma posećene postavke, a od Muzejskog društva Srbije dva puta dobili titulu najbo-ljeg muzeja u zemlji”.

Pored već nekoliko godina po-stojećih multimedijalnih postavki u Valjevu, u centralnom objektu muzeja (naziv postavke već do-voljno govori: Treća dimenzija prošlosti) i Muselimovom kona-ku (Seča knezova), Valjevski mu-zej je prošle godine u Brankovi-ni otvorio novu stalnu postavku posvećenu Desanki Maksimović, sa atraktivnom 3D hologramskom projekcijom, a za ovu godinu na-javljuje i završetak poslova na Kuli Nenadovića.

Nemušti jezikNi ustanovama kulture ni lokal-

nim samoupravama saradnja nije jača strana: „Dešava se da u nekom gradu postoji pet ustanova koje ni međusobno ne sarađuju,” kaže Bojana Subašić. “ A bilo bi mnogo jednostavnije i jefitnije da, na pri-mer, neki arhiv i muzej zajedno prave izložbu, umesto odvojeno, zar ne? Međutim, vrlo često usta-nove kulture slabo sarađuju i sa sličnim ustanovama u okruženju, a gotovo nimalo sa inostranstvom.”

Kladovo je, međutim, upravo na pametnom povezivanju sa Francu-skom uspelo da napravi iskorak. Krajem prošle godine, francuski ambasador je odlikovao Srđana Adamovića, lektora za srpski je-zik na Univerzitetu u Strazburu,

za napore u približavanju srpske i francuske kulture. Adamović je kao profesor francuskog jezika u gimnaziji u Kladovu, došao na ide-ju da okupi ljude koji bi bili zain-teresovani za francusku kulturu. Tako je nastao ogranak “Alijansa Jugoslavija – Francuska”. Ovu ško-lu je od 1995. do danas pohađalo 1500 učenika, od kojih se 20 kasni-je odlučilo za karijeru profesora francuskog jezika. Uz promenu tradicionalnog načina predavanja i kraetivan pristup svom poslu, Adamović je uspeo da u Kladovu francuski jezik učini rasprostranje-nim poput engleskog. Osim toga, srpska kultura postala je pristu-pačna Francuzima: pre dve godine u Francuskoj je održana izložba “Srbija - sveto tle evropske kulture” Sve to, kaže Adamović, uspeli su da urade zahvaljujući “darežljivo-sti partnera iz Vandeje (oblasti u kojoj je održana izložba) i lokalne samouprave opštine Kladovo”.

U Srbiji, prema podacima Zavo-da dominiraju “polivalentne usta-nove” ili jednostavno rečeno, do-movi kulture, a slede ih biblioteke i muzeji. U najlošijem položaju su istorijski arhivi koji nemaju dovolj-no prostora za čuvanje dokume-nata. Ni modernizacija im nije jača strana. U tom pogledu kruševački arhiv jedini je uspešan, sa 67,6 odsto digitalizovane građe, dok je u ostalim dogitalizovano ispod 10 odsto. “Problem je nepostojanje zakonske regulative po kojoj bi se vršila digitalizacija. U arhivima postoji strah od bačenog vremena i novca, jer bi u slučaju da se do-nese zakon koji predviđa na koji način se digitalizuje građa, njihov pređašnji trud propao. Dodatni problem je deficit opreme za digi-talizaciju, odnosno skenera i foto aparata”, kaže Bojana Subašić.

Većina ustanova kulture pada na testu praćenja potreba publi-ke. U jednom ranijem istraživanju Zavoda, anketirani građani su se žalili na neobaveštenost i nemanje slobodnog vremena za kulturu.

Bojana Subašić tvrdi da bi poseta kulturnim ustanovama bila veća kada bi se one bolje promovisale, ali i kada bi poštovale vrlo jedno-stavnu životnu činjenicu da ljudi mogu da posećuju muzeje, gale-rije i izložbe tek posle završetka radnog vremena. Većina njih me-đutim, sledi iz istraživanja, radi od 9 do 17h, pa nije ni čudo da zvrje prazne.

Pančevo je je jedini grad u Srbiji koji ima strategiju kulturnog ra-zvoja, a za njim sada kreću i Valje-vo, Novi Pazar, Niš, Vranje i Užice. “Pančevačka kulturna scena odlič-no funkcioniše”, kaže Bojana Su-bašić. “Oni otvaraju svoje ustanove za civilni sektor pa tako muzički bendovi mogu i da nastupaju i da snimaju albume u studiju Doma kulture, a pored toga Pančevo ima i veoma dobro razvijeno javno-pri-vatno partnerstvo.”

Snežana Baralić Bošnjak, po-moćnica pančevačkog sekretara za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor, kaže da je donacija od NIS-a u oblasti kulture vrlo značajna i da kvalitet kulture upotpunjava to što grad ima usvojen strateški doku-ment. Grad Pančevo već ima di-rektne koristi od strategije - veća su sredstva za projektne i pro-gramske aktivnosti, a svi zaintere-sovani za finansiranje svojih pro-jekata idu na konkurse za dobija-nje sredstava. „Pozorište nemamo, ali pozorišna produkcija, pre sve-ga Kulturnog centra, raznovrsna je i vidljiva kroz koprodukcije sa beogradskim pozorištima. Tako-đe, Pančevo prilagođava kulturne ponude mladima pa tako ima-mo jedini Reggae festival, In trash filmski festival, GRRR program (nezavisna autorska stripscena) koji uređuje Aleksandar Zograf u prostoru „Elektrika“, gde se pro-moviše i alternativna umetnička scena, ali i ediciju zbornika poezi-je i kratke proze mladih sa ex YU prostora koji traje već 35 godina“, kaže naša sagovornica.


kokteL

Van Subotice malo ko zna da je Levaji komponovao neke od najvećih hitova Done Samer, kraljice diska, pisao muziku za filmove „Flešdens“ i „Kobra“, sarađivao sa Lukasom i Spilbergom, i da se njegovi mjuzikli danas izvode na pozornicama širom sveta. U rodnom gradu će zvanično ponovo biti viđen iduće godine na drugom međunarodnom takmičenju pevača koji izvode hitove iz njegovih mjuzikala

Piše: Petar Ilijin

Ako bi neko hteo da uhvati ritam kompozi-tora Silvestera Levaija, morao bi prvo da na zamišljeni podijum prostre jednu oveću, detaljnu mapu sveta, a

zatim da plesnim korakom prošpar-ta kroz tri decenije muzike koju, naj-češće već drži negde u malom prstu.

Nešto od njegove „geografije“ je ovde, rođen je u Subotici, nešto od ritma je „disko“ - osamdesetih je sa hitom "Fly, Robin, Fly», došao do prvog mesta top liste u SAD, a potom godinama radio za Elto-na Džona, Donu Samer i „Sister Sledž“, između ostalih; ponešto je „rok-en-rol“, kakve su deonice u mjuziklu „Mocart!“, a mnogo toga u karijeri „filmsko“ i poslednje dve decenije, „pozorišno“.

„Upravo pripremam mjuzikl "Re-beka» za Brodvej, čija će premijera biti 22. aprila ove godine“, kaže Le-vaji u razgovoru za Biznis i Finan-sije. Taj mjuzikl po motivima knji-ge Dafne Di Morije, na osnovu ko-ga je Hičkok 1940. godine snimio i istoimeni film, imao je svoj debi u Beču 2006. godine gde je igran tri godine u rasprodatim salama. Postavljan je i u Budimpešti i Sent Galenu, i po dva puta u Finskoj i Japanu iz koga je Levai, krajem prošle godine, došao nakratko u Beograd – a sve to na svom putu ka iznajmljenom stanu u bečkom Šenbrunu, do koga je stigao zahva-ljujući poznanstvu sa direktorom dvorca Šenbrun, tokom rada na mjuziklu "Elizabet".

Levaji je van rodne Subotice prilično nepoznat kod nas, iako je od početka karijere praktično imao neprekinutu seriju uspeha. Od vremena kada je 70-tih prešao u Minhen, svoju karijeru je vezao za izuzetno uspešnog hitmejke-ra, tekstopisca i libretistu Mihaela Kunzea, s kojim je prvo oformio grupu „Silver konvenšn“ a kasnije radio i sve evropske mjuzikle. Ra-nih osamdesetih odlazi u Holivud da komponuje filmsku muziku.

Potpisuje muziku u filmskim hito-vima "Flešdens», "Kobra», "Morna-ričke foke», "Skarfejs», sarađuje sa Majklom Daglasom, Čarli Šinom, Džordžom Lukasom. Kao jedan od njegovih najvećih uspeha navo-di se i komponovanje za američke televizijske serije. Muzička podlo-ga za seriju "Air wolf» (1984-1986) izdata na duplom CD-u drži re-kord kao najskuplja muzička tema prodata na „i-beju“ za 981 dolar.

Pre dve decenije vratio se u Evro-pu i posvetio komponovanju mju-zikla. Pored već pomenutih, "Eli-zabete» (1992), "Mocarta» (1999), tu je "Marija Antoaneta» (2006). Mjuzikli su učvrstili njegovu ogro-mnu popularnost, a poštovaoci njegovog stvaralaštva spremni su da putuju na drugi kraj sveta da bi videli neko od izvođenja njegovih mjuzikla i o razlikama, interpereta-ciji i scenskoj postavci raspravljaju na internet blogovima.

„Trenutno radim na dva nova mj-uzikla, a svoje angažmane dogovo-ram otprilike pet godina unapred. To znači da ujutru počinjem da komponujem oko 10 časova, i ra-dim sve do 18 časova. Tog ritma se pridržavam i vikendom, osim ako nisam na nekom od svojih čestih putovanja“, kaže Levaji.

Iako je uticaj krize nesporan, Le-vaji radi u istom tempu. Umetnost je, kaže, više ili manje uvek u ne-kakvoj krizi. „U takvoj situaciji, na-ravno da su investitori i producenti nervozni i zbog toga se sada manje producira. Vrhunske produkcije se najčešće realizuju u državama sa visokom populacijom. To je predu-slov da mjuzikl može duže da bude na programu i tako i sa finansijske strane bude isplativ“.

Dok je gradio karijeru, Levaji je uvek vodio računa da bude u cen-tru događanja i, kako kaže, u tome uspevao. „Tek 2000. godine sam mogao da dozvolim sebi da živim udaljen od pozorišnih i filmskih studija.“

Ograničenja ne menjaju kvalitet moje muzike, kaže Levaji. „Imam

SILVESTER LEVAJI, KOMPOZITOR

Publici trebaju idoli


dve mogućnosti: da prihvatim si-tuaciju ili da je odbijem. Nije uvek bitno da sa finansijske strane sve bude perfektno, najvažnije je da se ja dobro osećam sa kreativne strane.“

U odluci da napusti Holivud, povinovao se želji svoje supruge. „Njena želja je bila da ostavim Ho-livud u zamenu za komponovanje mjuzikla jer je bila ubeđena da će to biti uspešno. Zbog tog njenog uverenja svaki dan sam joj veoma zahvalan.“

U mjuziklu mu je bitno da, pored muzike, tekst i priča imaju glavnu ulogu. „Zbog toga je pisanje mjuzi-kla, kreativno i veći i lepši zadatak

nego pisanje filmske muzike. Ipak, ja još uvek imam želju da ponovo komponujem filmsku muziku, ali bi me tome mogao vratiti samo jedan izvrstan film“, kaže.

U čekanju na „zaista izvrstan film“ i u ljubavi sa mjuziklima, Levaji je prošle godine u Subotici organizovao i takmičenje mladih pevača iz sveta, na kojem su pobe-dila tri mađarska i jedan japanski umetnik koji su izvodili arije iz njegovih mjuzikala.

„Ideja za takmičenje potekla je od Gabora Mikloša Kerenjija, direktora Opere pozorišta u Bu-dimpešti. Njegova ideja je bila i da se festival održi u Subotici“,

kaže Levaji čije posebne nagrade su tom prilikom dobile i Milena Moravčević, glumica iz Beograda i Riunosuke Onoda, takmičarka iz Japana. „Nadam se da ćemo ovo takmičenje nastaviti i u 2013. godini“.

Iako su danas mnogo češća ta-kmičenja talenata amatera a ne školovanih umetnika, i premda je neke od njih internet pretvorio u zvezde preko noći, Levaji smatra da će vremenom sve doći „na svoje”. „Ovo što se danas dešava u svetu, naročito na internetu, nazvao bih ‘ping-pong’ efektom. U početku, ljudi su od interneta dobijali samo ono što bi im po-nudio, ali u međuvremenu se to promenilo. Sada internet mora to da ponudi što njegovi korisnici od njega zahtevaju. Zahvaljujući ‘Youtube’ sajtu ljudi bez ograni-čenja geografije ili vremena ima-ju prilike da dobiju različite in-formacije.”. Loša strana svega je što tehnološka evolucija donosi i negativne efekte, a pre svega “skidanje” muzike sa interneta - uglavnom nelegalno, što utiče na lošu prodaju muzike na CD-u. „To je jedan od razlika zbog čega muzička industrija gubi materi-jalnu energiju i nema finansijske mogućnosti da stvara nove velike produkcije sa poznatim umetni-cima. Ipak, verujem da će se to vremenom opet promeniti, jer ljudima trebaju pravi uzori“, kaže Levaji.

www.novci.rs


komU N ikaciJ e

Internet sledbenici nove desnice su mladi ljudi: 63 odsto njih ima manje od 30 godina a tri četvrtine članova su muškarci, pokazuje istraživanje britanskog instituta Demos. Društveni, finansijski i istorijski kontekst ove današnje recesije drugačiji je od Velike depresije, pa je teško poverovati da će se naći politička skupina koja će (jednako uspešno kao Hitler) kapitalizovati sve veće javno nezadovoljstvo, smatraju istraživači.

Piše: Uroš Nedeljković

Posle zločina u Norveškoj kada je Anders Brejvik u julu 2011. ubio 77 ljudi, svima koji imaju Inter-net konekciju postao je dostupan manifest ovog „borca za krv i čast” u

kome on na 1518 strana obrazlaže zašto je ovaj zločin bio „gnusan, ali opravdan“. Tako je Brejvikov zločin još jednom skrenuo pažnju na već uočeni fenomen onlajn delovanja

populističkih ekstremističkih partija ili „nove desnice“ koja se ne ukla-pa lako u tradicionalne podele na „levo“ i „desno“. Engleska policija je odmah posle zločina počela da ispituje povezanost Brejvika sa ek-stremistima i sestrinske organizacije Engleske odbrambene lige, poznate po desničarskim stavovima, oštrom protivljenju naseljavanja stranaca u Engleskoj, i čestim i nasilnim de-monstracijama u Londonu. Iako je Liga utihnula na neko vreme, Red-žinal Piters, vođa ove grupe izjavio je da „kolege” razmenjuju stavove putem Interneta jer je to „brz i jeftin način komuniciranja i sa istomišlje-nicima i sa onima sa čijim se ideja-ma ne slažete.“

Rast „nove desnice“ je u posled-njoj deceniji bio značajan. Par-tije koje su nekada opstajale na marginama političkog života sa-da predstavljaju značajan faktor u parlamentima Austrije, Bugar-ske, Danske, Mađarske, Holandije, Švedske, Letonije, Slovačke, a i u Evropskom parlamentu. Iako po definiciji konzervativne, pokazale su se kao izuzetno inovativne i sposobne za propagiranje svojih ideja na socijalnim mrežama i In-ternetu uopšte.

U većini slučajeva članstvo ovih partija i pokreta na Fejsbuku pre-mašuje broj formalnih članova. Tako, na primer, austrijska Partija slobode tvrdi da ima oko 40.000 članova, ali ima duplo više prista-lica na Fejsbuku. Britanska naci-onalna partija ima nešto manje od 15.000 formalnih članova, ali preko 80.000 članova na Fejsbuku.

Mladi konzervativniji od starih desničara

Prošle godine britanski istraži-vački institut Demos objavio je prvu studiju o ovoj temi pod na-zivom „Novo lice digitalnog po-pulizma”. U istraživanju je obu-hvaćeno 12.320 ljudi sa društvene mreže Fejsbuk. Odziv je bio ra-zličit pa je na upitnik odgovorilo 143 zagovornika francuskog ultra-

desničarskog Bloc Identitare i na primer, 2.564 pristalica austrijske Partije slobode. Nakon filtriranja loše popunjenih anketa, uzorak se sveo na 10.667 ispitanika. Ispitiva-njem su bili obuhvaćeni aktivisti sledećih grupa: Bloc Identitaire, Britanske nacionalne partije, ita-lijanske CasaPound Italia, Engle-ske odbrambene lige , francuskog Nacionalnog fronta, Danske na-rodne partije, Holandske partije slobode, nemačke partije Sloboda, austrijske Partije slobode, Norveš-ke progresivne partije, italijanske Severne Lige, finske partije „Prava Finska“, partije Švedski demokrati i belgijskog Flamanskog interesa.

Rezultati istraživanja pokazu-ju da su pristalice ovih pokreta uglavnom mladi ljudi: 63% je is-pod 30 godina, a 75% su muškarci. Ni u jednoj državi žene ne čine više od 36% pristalica. U proseku 14% su nezaposleni (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 7%). Trećina ispitanih su studenti. Što se političkih stranaka tiče, 67% partijskih pristalica sa Fejsbuka glasalo je za partiju na prethod-nim izborima, iako je samo 32% njih formalno učlanjeno u partiju. Iako je manji broj anketiranih uče-stvovao u protestima ili demon-stracijama (26%), ovo je znatno iznad evropskog proseka partij-skih pristalica-učesnika protesta, koji je manji od 10%. Pristalice su motivisane pozitivnom identifika-cijom sa vrednostima koje stranka ističe i vodi ih želja za zaštitom na-cionalnog i kulturnog identiteta. Mnogi se učlanjuju ili podržavaju ovakve partije iz straha da će imi-granti i multikulturalizam „uništiti nacionalne (nekada i evropske) vrednosti i kulturu“.

Primećen je visok nivo razočara-nja u politiku tradicionalnih parti-ja i veliko poverenje u lidere nove desnice. Suprotno nekim drugim istraživanjima, autori studije kažu da je malo dokaza da je ekonomi-ja presudan faktor prilikom opre-deljenja za ove partije i pokrete.

SOCIJALNE MREŽE I POLITIKA

Digitalni populisti


Mlađe pristalice češće pominju imigraciju kao razlog za učlanje-nje od starijih. Imigracija je motiv kod 20% anketiranih od 16-20 go-dina, nasuprot 10% kod ispitanika preko 50 godina. Autori navode da je ovo suprotno čestom shvatanju da su stariji ljudi konzervativni-ji. Pristalice populista pokazuju nizak nivo poverenja u nacional-ne i evropske političke institucije u odnosu na nacionalni prosek. Samo 20% anketiranih veruje na-cionalnim vladama u poređenju sa prosekom od 43% u Evropi, a samo 14% veruje u Evropsku Uniju (u odnosu na 44% proseka). U poređenju sa nacionalnim pro-secima (60%) malo je poverenje u pravosudni sistem (30%), ali je njihovo poverenje u policiju i voj-sku u skladu sa nacionalnim pro-secima. Prosečno 16% ispitanih se složilo da „nije bitno za koga se glasa”. Međutim, samo trećina ispitanih se slaže da će političko angažovanje rešiti njihove proble-me. Tako se 26% pristalica slaže da je „nasilje prihvatljivo ako vodi do postizanja ispravnih ciljeva”. Ovo, naravno, ne znači da je četvrtina spremna na nasilje, a i nije upo-redivo sa većinom populacije za koji ne postoje podaci, navodi se u studiji.

Privatni optimisti, javni pesimisti

Onlajn ultradesničari pokazuju prosečni nivo ličnog optimizma, ali i veoma nizak nivo optimizma u pogledu budućnosti sopstvene

države. Uzimajući u obzir retorič-ku brigu oko imigracije, kriminala i gubitka kulture, iznenađujući je podatak da su pristalice Internet populizma optimistični u pogledu svog života, pa tako 27% smatra da će se njihov život poboljšati u sledećih godinu dana (Evrop-ski prosek 26%). Međutim, samo 10% smatra da njihova država ide dobrim putem u odnosu na 28% evropskog proseka. Onlajn popu-listi su veoma kritični naspram Evropske unije, optužujući je za gubitak kontrole nad nacionalnim granicama i ugrožavanje kultur-nog identiteta.

Prelaz sa onlajn aktivizma na glasanje motivisan je brigom oko imigracije i islamskog ekstremiz-ma. Pristalice koje su navele imi-graciju kao razlog će u 109% (u studiji nema posebnog komentara ove cifre) glasati za neku od popu-lističkih partija, dok će 85% onih koji su kao faktor naveli islamski ekstremizam glasati za populistič-ku partiju. U slučaju uličnih pro-testa, njihov glavni razlog bi pre bila korupcija nego imigracija ili islamski ekstremizam. Tako bi 38% onih koji su naveli korupciju kao glavni motiv izašlo na ulice.

Emina Bozkurt, holandska po-slanica u Evropskom parlamentu je nakon objave istraživanja rekla kako je Evropa na raskrsnici isto-rije i da će za pet godina doći do jačanja mržnje i podela u druš-tvu. Neki analitičari kažu da si-tuacija u Evropi liči na onu pred Drugi svetski rat i uspon fašizma

i nacionalsocijalizma. Ipak, Mark Litler iz Demosa kaže da njihova studija pokazuje da kulturološke a ne ekonomske brige stoje iza glavnih pokretača populističkih pokreta. „Recesija, dakle, ne bi trebalo da utiče na porast njiho-ve podrške. Društveni, finansijski i istorijski kontekst ove današnje recesije značajno je različit od Velike depresije, pa mi je teš-ko da poverujem da će se naći politička skupina koja će tako uspešno kapitalizovati sve veće javno nezadovoljstvo”, istakao je Litler i dodao da ćemo precizan odgovor na ovo pitanje svi videti i doživeti u sledećih nekoliko godina.

SRS vodi na FejsbukuIstraživanje skoncentrisano na

Fejsbuk i društvene mreže uopšte, kao i izvlačenje validnih zaključa-ka iz takvih pokazatelja, ima svoje značajne poteškoće i ograničenja pa se svi rezultati moraju uzimati sa dozom sumnje. Nedavno je srp-ski sajt eIzbori sproveo Fejsbuk istraživanje na 7.549 korisnika nji-hove stranice i po tim rezultati-ma najveću podršku ima SRS. Ova brojka nimalo ne korespondira sa podacima o popularnosti srpskih partija prema relevantnim istraži-vanjima javnog mnjenja. Izgleda da su onlajn pripadnici ekstre-mnih grupacija samo glasniji i va-treniji u svojoj podršci.

„Dveri srpske“ na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici imaju oko 1.500 čla-nova, ultradesničarski „Otačastveni pokret Obraz“ ima otprilike isto to-liko, dok „SNP Naši” ima malo pre-ko 700 sledbenika. „Srpski narodni pokret 1389”, grupa koja je prva uvidela važnost onlajn predstavlja-nja pišući grafite po zidovima sa domenom svoga sajta i parolama „Ne u NATO”, na ovoj mreži ima oko 2.500 pristalica. Ipak, teško je naći zvanične stranice ovakvih po-kreta, jer se često pripadnici nekih drugih pokreta okupljaju i prijav-ljuju ovakve grupe upravi Fejsbuka


komU N ikaciJ e

koja ih ukida. Međutim, oni ruko-vode mnogim drugim stranicama i grupama na Fejsbuku koje se bore za „srbstvo” i „Kosmet” iako niko od njih formalno ne stoji iza toga. Postoji i fenomen lažnog predstav-ljanja i prekrajanja srpske istorije i ličnosti. Tako na Fejbuku postoji grupa pod nazivom „Dr. Arčibald Rajs” nazvana po velikom prijatelju Srbije koji je ukazivao upravo na suprotno od onoga o čemu „vođe” stranice govore. Na ovoj stranici se šire tekstovi sa sajtova uglavnom de-sne orijentacije. Slično važi i za još neke ljude iz srpske istorije kao što je npr. Slobodan Jovanović, pravnik, pisac, filozof i predsednik vlade u izganstvu tokom Drugog svetskog rata, koga su ove grupe prigrabile. Cilj ovakvih stranica je širenje ide-ologije, a marketinški predizborni potencijal je velik.

Onlajn aktivnost ekstremistič-kih grupa ne završava se samo na Fejsbuku već postoje i kampanje

u okviru sajtova na Internetu sa raznim galerijama i video materi-jalom koji služe za postizanje viral-nog efekta, kao aktuelna „Za život Srbije” (zazivotsrbije.rs). Na sajtu se može čuti i videti zanimljiva „Himna za život Srbije” i preuzeti u mp3 formatu kao i pogledati propagan-dni dokumentarni film „Ujedinjeni monopoli Srbije”. Na samom sajtu ne piše ko stoji iza ove kampanje, ali se „who is“ upitom na ovaj domen dobija podatak da je u vlasništvu Srpskog sabora Dveri.

Iako ne tako popularni kao proteklih godina, forumi i da-

lje predstavljaju jako oružje za širenje propagande ali i među-sobnu diskusiju istomišljeni-ka. Prednost foruma kao što su „Stormfront“, „Srpski nacionali-sti“ i drugih je, pre svega, u pre-trazi. Za razliku od npr. Fejsbu-ka koji svoj sadržaj čini prak-tično „negoogljivim”, forumi su javni i svima dostupni, tako da i najobičniji upit o bilo čemu nacionalnom često se završi na „relevantnoj” temi na forumu. Forum „Srpski nacionalisti” ima oko 6.400 članova i oko 24.000 diskutovanih tema.


Na Savindan RNIDS (Registar nacionalnog Internet domena Sr-bije) omogućio je registraciju naci-onalnih domena na ćirilici. Ovo je drugi nacionalni domen, paralel-no sa latiničnim .rs, a zapravo treći ako se računa i blaženopočivši .yu. Srpski ćirilični domen je dru-gi domen na ćirilici u svetu, po-sle ruskog .рф. Promene u politici ICANN-a su omogućile registraciju domena na nacionalnim pismima, dakle koja nisu na engleskom alfa-betu, kroz IDN (Internationalized Domain Name). Ovu mogućnost su za sada iskoristile mnoge drža-ve kao što su Ukrajina, Saudijska Arabija, Egipat, Kina i druge. Ali, nisu svi te sreće jer bugarski pred-log .бг ICANN odbija jer se može pobrkati sa latiničnim brazilskim .br i kako saznajemo, za sada re-šenje nije na vidiku, iako .бг radi samo u nacionalnim okvirima Bu-garske.

Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .СРБ domena će se, za razliku od mnoštva do-mena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgova-rati upravo onako kako su i napi-sane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .SRB domena „Linkuj kao što govoriš!” Za prvih 5 dana, do 1. februara, registrovano je oko 1500 domena na ćirilici, što je u zbiru oko 300 dnevno.

Ono što je važno znati oko re-gistracije .срб domena je da važi pravo preče registracije. Svi regi-stranti .rs domena imaju rok od šest meseci da registruju domen

za jedan dinar. Nakon toga poči-nje slobodna registracija ćiriličnih domena po ceni od 500 dina-ra. Njihovi latinični oblici će biti transkribovani u ćirilični u više varijanti, a na njima je da prihva-te najbolji oblik. Tako će za do-men sisanje.rs biti ponuđeno više rešenja kao što su шишање.срб, сисанје.срб, сисање.срб itd. Svako slovo c u nazivu registrovanog .RS domena se zamenjuje ćirilič-kim slovima ч, ц i ћ, a rezerviše se onoliko ćiriličkih domena koliko postoji mogućih kombinacija na svakoj poziciji latiničnog slova s.

Svaka kombinacija slova dj se zamenjuje ćiriličkim slovima д i ђ i rezerviše se onoliko ćiriličkih domena koliko postoji kombina-cija na svakoj poziciji koja sadrži latinična slova dj. Isto važi i za лј i љ, нј i њ itd. Slovo s se zamenjuje sa с i ш, z sa з и ж, ali dz se zame-njuje slovom џ. Slovo x zamenjuje se sa шћњ, y sa шћљ, q sa љћњ, a w sa љћш.

Poddomenska struktura, koja služi da bliže odredi naziv do-mena, je sledeća: za preduzeća .пр.срб (pandan .co.rs), za orga-nizacije .орг.срб (pandan .org.rs), za obrazovanje .обр.срб (pandan .edu.rs)

predlog od .од.срб (pandan .in.rs) organi uprave .упр.срб (pan-dan .gov.rs), za akademsku mrežu .ак.срб (pandan .ac.rs).

Probajte: рнидс.срб или њњњ.срб

.СРБ ĆIRILIČNI DOMEN

Linkuj kao što govoriš

www.prosend.net


komU N ikaciJ e

Zamislimo, na primer, nekoga ko se ovog jutra bacio u potragu za još neobjavljenom engleskom verzijom knjige eseja o nemačkom idealizmu, Desislava Valakova, filozofa i predavača iz Plovdiva, ili bi hteo da presluša muziku srpskog didžej sastava „Hyde and Sick” ili traži aplikaciju za zaključavanje SMS poruka na Androidu. Do svakog od ovih sadržaja baziranih na otvorenom kodu (Open Source), moguće je doći besplatno. Vlasnici portala koji su ih postavili uspeli su da pomire kulturu slobodnog deljenja sadržaja i (donekle) održivog biznis modela.

Piše: Dušan Ilić

U prvom slučaju knjigu je moguće besplatno preuzeti sa australij-skog sajta re-press.org čiji su vlasnici filozofi odani širenju moder-ne filozofske misli i

novog koncepta prodaje knjiga. U drugom slučaju Predrag Babović je-dan od didžejeva na sajtu „Sound Cloud” ispituje interesovanje publi-ke i izdavača za svoj rad. Na trećem je svoj biznis izgradio portal „Andro-id Srbija”.

Otvoreni kod se odnosi na slo-bodan softver koji je izdat pod različitim verzijama GNU GPL licence (General Public Licence - opšta javna licenca). To je pro-gram koji može slobodno da se preuzima, koristi, dopunjava, me-nja, ali pod istim uslovima pod kojima je i autor njega objavio. Osnovni princip i praksa otvore-nog koda je zajednička proizvod-nja, koja obuhvata međusobnu saradnju, uz krajnji proizvod, na-crte i ostalu dokumentaciju koja je javno dostupna.

Verovatno najpoznatiji primer kolaborativnog rada je Vikipedija koja je 18. januara zamračila na 24 sata englesku verziju svojih teksto-va da bi protestovala protiv dva za-kona o kojima se upravo raspravlja u SAD i čiji je cilj, kako se obrazla-že, zaštita vlasnika autorskih pra-va, a za koje vlasnici Vikipedije tvrde da će „ugroziti slobodu i otvorenost Interneta“. Smatra se da je u 2011. godini broj korisnika Interneta prešao cifru od dve mili-jarde, što znači da svaki treći čovek na planeti koristi Internet.

Prednost i spoticanjaOtvoreni kod ima mnogo pred-

nosti. Prvo, u pitanju je slobodan softver. Lako se preuzima, ne ko-šta ništa i odlično funkcioniše. Kada naiđe na prepreku, lako se ispravlja, jer korisnik ima pristup kodu programa. Ako korisnik ne zna da ispravi grešku „čačkanjem” po kodu, a takvih nas je mnogo,

postoji veoma jednostavan način prijavljivanja bubice. Za relativno kratko vreme programeri to ispra-ve. Druga bitna prednost je zaštita od virusa. I najvažnije – poštova-nje autorskih prava. Autor dozvo-ljava slobodno korišćenje softvera, menjanje istog, nadogradnju, ali sve to mora da bude pod istim uslovima pod kojima je on objavio softver, ni više, ni manje. Uslove predviđa GNU GPL licenca, koja obavezuje autora da pored binar-nih ili izvršnih fajlova objavljuje i kod programa.

Naravno, mane su nezaobilazne. Dokumentacija je često zapostav-ljena. Ako su potrebne informa-cije kojih nema u dokumentaciji, jedino rešenje su treninzi ili kon-sultantske usluge kompanija koje su vlasnici Open Source projekta, što je često jako skupo za krajnje korisnike. Još jedan od problema je restriktivnost licenci. Najčešće korišćena je GNU licenca, po kojoj se zahteva da se svaka izmena nad proizvodom vrati ponovo Open Source zajednici i oko 70 odsto projekata je licencirano takvom licencom. To je neprihvatljivo za kompanije koje koriste biblioteke i ne žele da svoje proizvode koje izrađuju za ciljne klijente objave kao Open Source.

Nemačka vlada odlučila je sre-dinom prošle godine da svoje ministarstvo inostranih poslova sa Linuksa i slobodnog softvera ponovo prebaci na „vindouz” i Majkrosftov softver navodeći da Linuks nije sigurniji od vlasničkog softvera. U zvaničnom saopštenju se kaže da će vlada nastaviti da koristi Open Source tamo gde je to „tehnološki i ekonomski oprav-dano”, ali su „vindouz 7” i „MS Ofis 2010” ponovo na desktopovima zaposlenih u ministarstvu koji su se u prethodnom periodu žalili na, kako je zvanično obrazloženo, „nedovoljnu operativnost, kom-plikovanu upotrebu i (ne)kom-patibilnost slobodnog softvera sa ostalim programima”.

KAKO ISKORISTITI „OTVORENI KOD”

Misli, pevaj, delaj


Mogućnosti za korisnike su ipak značajne. Razni sadržaji se mogu preuzeti – mnoštvo programa, u koje spadaju aplikacioni softveri, operativni sistemi, zatim radovi iz oblasti nauke. Takođe se može preuzeti muzika, knjige, i ostala dela iz oblasti umetnosti. Knjige su odrađene kao e-knjige i jedno-stavno se mogu čitati i preuzeti sa Interneta.

„Za nas Open Source je slobod-no širenje filozofskih znanja”, ka-že za B&F Pol Ešton, filozof i jedan od osnivača izdavačke kuće re-press koja na ovaj način distribuira filozofska dela, poeziju i izabra-nu beletristiku od 2007. godine. „Vidimo ga kao deo akademske karijere nas filozofa i mislimo da ćemo time akademsku filozofiju vratiti na mesto pravih vrednosti. Naš posao je više otvoreni pristup, kako bi ljudi mogli da čitaju, ali ne i da dorađuju naša dela radi sop-stvene finansijske dobiti. Sa našeg sajta mogu se preuzeti filozofska dela u privatne, ne i u komercijal-ne svrhe. Profit ostvarujemo tako što prodajemo štampane primer-ke knjiga. Profit nam je veoma ograničen, tako da ovaj model nije ekonomski održiv. Autorska prava

su zaštićena, a regulisali smo ih ta-ko što koristimo alate koji su pod zakonom o autorskim pravima.”

Cilj izdavača je da korisnicima pruže potpunu slobodu prilikom korišćenja različitih sadržaja. Ko-risnici, u komunikaciji sa pro-gramerima ujedno i posredno doprinose razvoju slobodnog softvera. Dakle, stvara se jedna zajednica ljudi sa istim idejama i ciljevima.

„Slobodan softver je nešto mno-go više od pukog sistema i hrpe programa. Nekako se u čoveku prelomi nešto i počne drugačije da razmišlja kad počne ozbiljno da se bavi slobodnim softverom. Ne ide se na zaradu, bitan je taj društveni momenat. Jer mnogo više znači to da ste deo nečega, da doprinosite razvijanju nečega što nije počelo sa vama i neće se zavr-šiti sa vama. A uz to je i humano”, kaže je Petar Milojević, globalni moderator na forumu Linux Mint zajednice Srbije.

Poslovni modelProfit se ipak može ostvariti, za

šta je verovatno najčuveniji pri-mer Android. Da bi se neki Open Source projekat razvio, mora se

obezbediti inicijalni budžet, i to ili ličnim sredstvima ili sredstvi-ma finansijera projekta, koji bi za uzvrat uzeo odgovarajući udeo u projektu. Jedan od načina zarade je donacija od strane krajnjih ko-risnika ili kompanija koje žele da doniraju razvoj projekta. Zatim, za projekat koji je besplatan, postoji niz propratnih alata koji se mogu koristiti i koji bi značili krajnjim korisnicima, ali se naplaćuju po simboličnoj ceni, što je takođe jedan od načina zarade. Postoji mali broj softvera i distribucija koje nisu besplatne, ali taj broj je zanemarljiv.

„Projekat smo sami finansirali, i tek sada, posle dve godine počinje da ostvaruje profit. Prvenstveno, u pitanju su reklame. Dajemo be-splatnu tehničku podršku i svu moguću pomoć Android korisni-cima, a za uzvrat kako bi finan-sirali naš portal mi objavljujemo reklame kompanija koje imaju in-teresa da se reklamiraju na našem portalu”, kaže Luka Vučković, sa portala „Android Srbija”.

Open Source se pokazao kao odličan izvor za promociju umet-nika i kulturnih sadržaja. „Pro-fesionalno se bavimo elektron-skom muzikom nekoliko godina. Autori smo muzike koju postav-ljamo na sajt 'SoundCloud', što je odličan vid promocije”, ka-že Predrag Babović, iz DJ sasta-va „Hyde and Sick”. Na portalu razmenjuju iskustva sa mnogi-ma iz sveta elektronske muzike, dobijaju predloge i sugestije od slušalaca, jer svaka pesma može da se komentariše. „Svakako je stimulativno kada vidimo pozi-tivne reakcije ljudi na ono čime se bavimo”, kaže Babović. „Tako-đe, velike izdavačke kuće kojima autori šalju svoje demo snimke, dobijaju veliki broj snimaka, i jednostavnije im je da pesmu po-slušaju klikom na link. Neke od njih su nam pisale da im se sviđa naš rad i na osnovu toga smo za-počeli saradnju”.


Savremena ideologija u poslednje dve decenije ne postavlja ni temeljna, ni radikalna pitanja, dok istovremeno caruju prosek, banalnost, glupost i opscenost. Da li ste levi ili desni više nije važno, jer gotovo sve političke stranke teže centru, osim ekstremista. Ali paradoks je da time profitiraju baš populizmi i ekstremizmi, jer sveopšte razočarenje („svi su isti“), kao rezultat te političke tendencije da se više ne zna za šta se ko zaista zalaže, vodi u sveopštu krizu politike i u sve veću mržnju prema demokratiji.

Šta je u ovom istorijskom trenutku radikalno, i da li danas ima smisla govo-riti o radikalnom nakon događaja u bliskoj proš-losti? Da li je radikalno isto što i ekstremno, šo-

kantno? Da li je još moguće i po-trebno biti beskompromisan? Da li su nam takva pitanja i preispiti-vanja u politici, ekonomiji, nauci, umetnosti ili filozofiji danas zaista neophodna?

Za politiku koja danas preovla-đuje u svetu, ta dilema je odavno prevaziđena. Radikalno se isklju-čivo vezuje za ekstremizam i fa-natizam i zato pitanja koja na bilo koji način pokreću tu temu treba sprečiti, pokopati, zaboraviti, po-tisnuti, izbrisati jednom zauvek. Preovlađuju ubeđenja da je samo postavljanje temeljnih i radikalnih pitanja nepotrebno i beskorisno, jer znanje mora da bude od kori-sti, ono mora da služi privrednom rastu. Sve više novca u Evropi daje se za aplikativna, a ne za temeljna istraživanja. Kao da se podrazu-meva da su temeljni ciljevi i putevi naše civilizacije odavno već po-znati, kao da je o njima postignut sveopšti konsenzus i da ih upravo zbog toga ne treba menjati ili pre-ispitivati.

Na kraju, pitanje da li ste levi, desni, crveni, beli, plavi, zeleni ili narandžasti nije važno, jer danas gotovo sve političke stranke teže centru, osim ekstremista. U takvoj situaciji na kraju se ne zna za šta se ko stvarno zalaže. Ali paradoks je da time profitiraju baš populizmi i ekstremizmi, koji postepeno ali sigurno povlače većinu, odnosno takozvanu sredinu. Sveopšte ra-zočarenje („svi su isti“) kao rezul-tat te političke tendencije vodi u sveopštu krizu politike i sve veću mržnju prema demokratiji.

Kazino kapitalizamBarem su ekolozi stalno upo-

zoravali da visok privredni rast iziskuje plaćanje visoke cene u

planetarnim razmerama, ali stav „posle nas potop“, kao oličenje neoliberalizma, nije uopšte pro-blematizovan a kamo li menjan. Savremena ideologija u poslednje dve decenije ne postavlja ni te-meljna, ni radikalna pitanja. Glav-ni stav te ideologije mogli bismo okarakterisati kao „samo ti troši i uživaj!“ Ta ideologija govori nam da nije važno šta želimo, nego da znamo kako to da postignemo.

I na lokalnom i na globalnom nivou, kao da je važan samo red vožnje, a on se određuje prema zaslugama i navodnim sposobno-

stima. Svi će stići na red, ima mesta za sve, to je osnovna mantra „kazi-no kapitalizma“. Ironično je da u nekom smislu ceo svet podseća na divovsku piramidalnu igru u kojoj društva i države plaćaju uplatu za ulazak u igru, da bi posle strpljivo čekale da red napokon dođe i na njih. U piramidalnim finansijskim prevarama, naime, najviše dobi-jaju oni koji su prvi, a osnovna iluzija svih učesnika je u tome da ta igra nema kraja.

No, nije sve samo prevara. Glavna iluzija je da je pomenuti red istorijske vožnje moguće odr-žavati samo uz pomoć dobrih vo-zača. Umesto političara i njihovih različitih vizija, danas se na svim nivoima društva traže samo me-nadžeri. Sa njima se navodno sti-

P R iN t/ R eP R iN tP R iN t/ R eP R iN t

ŠTA JE DANAS RADIKALNO?

Tiranija banalnosti

Ironično je da u nekom smislu ceo svet podseća na divovsku piramidalnu igru u kojoj društva i države plaćaju uplatu za ulazak u igru, da bi posle strpljivo čekale da red napokon dođe i na njih

abcdefghijklmnop


že brže, ali se putuje u već odre-đenom, jednom jedinom pravcu. Niko tačno ne zna gde se ti ciljevi nalaze, svi otprilike znamo gde bi oni mogli biti. Vera u to snažan je podsticaj usponu onoga što neki nazivaju „menadžerska pa-radigma vlasti“. Finansijska kriza započeta 2008. ipak je dobro uz-drmala to shvatanje, ali je uprkos stotinama miliona evra utrošenih za popunjavanje finansijskih ru-pa, propuštena prilika da se o svemu dobro razmisli.

Danas, čini se, ni avangardi više nema mesta. Danas, umesto nje, imamo „tiraniju većine“, odnosno „tiraniju proseka“. Danas caruje prosečan čovek, banalnost, glu-post i opscenost. Naravno, niko ne želi da bude prosečan. Biti prosečan znači biti dosadan, a biti dosadan danas - da li postoji nešto gore?

Zbog toga nas marketing uvera-va da prosečan čovek ne posto-ji, već da je svako od nas nešto posebno, izuzetno, neponovljivo i svi smo ponosni na to. Time dolazimo do pravog paradoksa sa-dašnjice - istovremeno je na vlasti prosečnost, ali i stalna potražnja

za novim i drugačijim, što je glavni motor tržišta. U tom takmičenju, to novo i drugačije mora biti sve izrazitije, sve ekstremnije, čak i šokantno da bi ispoljilo svoju po-sebnost.

Ekstremizam kao alibiDanas svi ponavljaju da niko

ne želi da se ikada više ponovi iskustvo XX veka, veka katastrofa i svetskih ratova, najgroznijih dr-žavnih sistema u ljudskoj istoriji, veka holokausta, gulaga i eksplo-zije atomske bombe. Kaže se da će nas svaki radikalizam opet dovesti do toga. Ne želimo da budemo žrtve bilo čije vlasti, a najgora vlast je ona koja nema pravila, koja se ne kontroliše, vlast fanatika i ek-stremista, totalitarna vlast. U stal-nom nastojanju da se to izbegne, najsigurnije je pobeći u politički centar. Ali i u prosečnost.

I ironično, uprkos tome što su ekstremizam i populizam nešto negativno, nešto što se izbegava i tobože sprečava, sama činjenica da oni postoje spasava politički centar. U kom smislu? Jer borba protiv ekstremizma pruža alibi za odsustvo preispitivanja sopstve-

nih pozicija. Kao da je dovoljno bi-ti protiv populizma i profašizma, a ne pitati se koji realni antagonizmi postoje u savremenom društvu. I koliko smo svojim bežanjem pred pitanjima i problemima, svojim ustrajavanjem na neoliberalistič-koj platformi sami krivi za pojavu takvih ekstremizama?

Danas, bar za sada, još nema oz-biljne alternative postojećem ka-pitalizmu, ni u idejnom ni u orga-nizacionom smislu. To ne znači da ona nije moguća, realna ili potreb-na. Budućnost je, dakle, otvorena i neizvesna. Upravo zbog toga treba radikalno preispitati ko smo i šta želimo. Z.Ž.

(Tekst je deo uvoda koji su napisali Peter Klepec, istraživač Filozofskog instituta Slovenačke

akademije nauka i umetnosti i Petar Bojanić, viši naučni sa-radnik Instituta za filozofiju u

Beogradu za knjigu „Šta je u stvari radikalno?“. Knjiga je deo istoimenog dvogodišnjeg ciklusa

realizovanog u okviru kulturnog programa Narodne biblioteke

Srbije u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju.)

abcdefghijklmnop


V R emeP L oV

Već antičko doba sasvim jasno ukazuje na ono sa čime se suočavaju i savremena društva: da centri moći kreiraju glasine radi manipulacije javnošću i istovremeno ih se boje kada one dolaze sa „periferije“, kao nagoveštaji moguće pobune i destrukcije postojeće raspodele snaga.


J edna od najpoznatijih fo-tografija u poslednjoj de-ceniji koja je posredstvom Interneta obišla svet je naizgled sasvim obična. Prikazuje mladića u zim-skoj odeći, koji se na vrhu

zgrade smeši u objektiv dok se u pozadini naziru ulice Menhetna, ali i putnički avion „American Airlines“ po čijem položaju je jasno da će za manje od sekunde udariti u zgradu. Ova fotografija je navodno prona-đena u ruševinama Svetskog trgo-vinskog centra nakon napada 11. septembra i odmah postala simbol ljudske tragike i početka novog vre-mena u kojem je neizvesnost dove-dena do apsurda. Uprkos činjenici da je veoma brzo dokazano kako je fotografija falsifikat, i to urađen na amaterskom nivou, to nije naudilo njenoj popularnosti na mreži, bu-dući da je, kako objašnjava nemački publicista Hans Joahim Nojbauer u

svojoj knjizi „Fama: istorija glasina“, simbolizovala „sav onaj prostor fal-sifikovanja, obmanjivanja i iritacije koji se otvorio nakon 11. septembra 2001. godine, kada su se čudne re-akcije vođstva SAD i sve rasprostra-njenije teorije zavere međusobno sporile oko tumačenja događaja“.

Kao najbrži i najslobodniji me-dij, Internet je postao i „svojevrsna velika pijaca ogovaranja i rasadnik rekla-kazala“, što štampani mediji koriste kao argument u borbi za čitalačko tržište. Tako jedan veliki nemački list vrbuje pretplatnike oglasom u kome sebe predstavlja kao izvor proverenih informacija i „branu protiv glasina“, a u nemač-kom Udruženju novinara upozo-ravaju da se na Internetu često ne može utvrditi poreklo i tačnost in-formacija. „Ali ono što već funkci-oniše u štampanim medijima - da vest hrani glasinu a glasina vest, na Internetu je samo ogoljenije“, oce-njuje Nojbauer, ističući da je sa po-pularizacijom bloga i društvenih mreža nedvosmisleno potvrđen protivurečan karakter glasina: one istovremeno i proizvode javnost i predstavljaju je. Međutim, pra-uzor sajber prostora star je 2.000 godina, jer ono što Ovidije piše o „Faminoj kući“, izgleda kao vizija naše digitalne stvarnosti: „Šta je istinito ne može da kaže niko, ali da učestvuje u priči može svako“.

Metak nenaoružanogVeć antičko doba sasvim jasno

ukazuje na ono sa čime se su-očavaju i savremena društva: da centri moći kreiraju glasine radi manipulacije javnošću i istovreme-no ih se boje kada one dolaze sa „periferije“, kao nagoveštaji mogu-će pobune i destrukcije postojeće raspodele snaga. Tako u antičkom

Rimu glasina prožima celokupan javni prostor, pre svega zbog činje-nice da se informacije uglavnom prenose usmeno, i da sa vestima šta su naredbe Senata, obavezno putuju i ogovaranja kao „šira slika“ o političkim događajima u presto-nici. Sa rimskog foruma su često u javnost namerno puštane lažne vesti, poput one maja 51. godine da je Ciceron mrtav, dok je, ustva-ri, putovao za Siciliju. Istoričari navode da je Forum bio okružen ljudima „koji su se specijalizovali za prikupljanje informacija i pla-siranje glasina u svet, odnosno poluprofesionalnim političkim brbljivcima kao pretečama novi-narstva“. Kao „insajderi“, elite su uglavnom tačno upoznate sa ak-tuelnim događanjima, a potom informacije dozirano prenose svo-jim klijentima, ovi svojima i tako se stvaraju „koncentrični krugovi upućenosti“. Usmeni glasnici su, međutim, imali i obrnutu ulogu - da šire glasine protiv vlasti, čega je bio svestan i Cezar kada je 59. godine uveo obavezu da se sve važne političke odluke prenose i čuvaju pismeno, ali da se na isti način postupa i sa glasinama, kako bi se moglo doskočiti govorkanju.

Kontrolisana komunikacija i ne-kontrolisana govorkanja podjed-nako karakterišu i potonja druš-tvena uređenja. Postojanu funkciju glasina u društvenim okolnostima koje se menjaju ilustruje i čuve-na doušnička mreža „mouches“ (muve), koja je od kasnog 17. veka u Parizu „držala uho na ustima naroda“ i beležila sve što se govo-rilo. Lovci na glasine su se uglav-nom kretali po javnim mestima, često i po gradskim gostionicama, a među doušnike je vrbovana i posluga u vlastelinskim kućama.

ISTORIJA GLASINA

Velika pijaca ogovaranja


Po nalogu načelnika policije, doušnici su za nadoknadu uhodili i beležili glasine, koje su završavale u pover-ljivoj kraljevskoj arhivi. Ali kao što su postojali agenti koji su obavešta-vali kralja o tome „šta ljudi govore“, kralj je u svojoj službi imao i one čija je mreža bila još taj-novitija, jer su kreirali glasine za javnost.

Sa stanovišta politič-ke moći glasine važe za subverzivan, poten-cijalno anarhičan fak-tor, kao „metak nenao-ružanog“ i kao ciljana akcija političkih pro-tivnika, ocenjuje Noj-bauer. Stoga ne čudi što je u ratu cenzura informacija jedna od strateških odbrambe-nih poluga, a kreira-nje i plasiranje glasi-na u neprijateljskom taboru neizbežan deo ofanzivnih dejstava. Na primer, početkom Prvog svet-skog rata u Nemačkoj su plasira-ne glasine o zločinima belgijskog stanovništva nad nemačkom vojskom, proizašle iz navodnih izveštaja vojnika sa fronta pod nazivima „Zveri u Belgiji“ ili „Iz divlje Belgije“. U njima se, izme-đu ostalog, tvrdi da fatalno lepe Belgijanke prvo zavode, a potom seku udove i vade oči bespo-moćnim nemačkim ranjenicima, dok „papinski mantijaši“ ne sa-mo da podstiču stanovništvo na zverstva, već i sami učestvuju u njima, što je 1914. koštalo života 6.000 civila u Belgiji. O snazi gla-sina raspravlja i Viktor Šklovski u svojim memoarima objavljenim 1923. godine, navodeći kao vrhu-nac iracionalnosti glasinu da su Englezi u Bakuu iskrcali čopor majmuna, koji su ne samo vojno obučeni već i imuni na rusku

propagandu, pa stoga boljševike napadaju bez ikakvog straha.

Doktori za glasineU Drugom svetskom ratu, u SAD

su osnovane „Klinike za glasine“ čiji je suštinski koncept aktuelan i danas. One su oformljene ne samo da bi sprečile neprijateljsku pro-pagandu, već i glasine koje su ši-rili sami Amerikanci u strahu od mogućih ratnih posledica. Njihov idejni tvorac je društvena aktivistki-nja iz Bostona, Frensis Svini, koja je 1942. okupila gradske čelnike, ali i specijaliste iz različitih oblasti, inte-lektualce i novinare sa ciljem da se zajedničkim naporima stane na kraj glasinama koje seju defetizam. Tako su osnovane „Klinike za glasine“ čiji su timovi prikupljali glasine, proce-njivali koje su najopasnije i potom ih demantovali u odabranim časopi-sima kroz autorske članke uglednih

stručnjaka, koji su odre-đenu glasinu pobijali činjenicama i „nepristra-snim“ analizama. Ova-kvi centri ubrzo počinju da sarađuju sa vojskom, mornaricom, FBI-em i drugim državnim insti-tucijama, i - od građan-ske inicijative - postaju „koncentrisana akcija na najvišem nivou“.

Doktori za glasine po-staju neizostavni deo državnog aparata i u mirnodopsko doba, a u SAD se njihovo delova-nje kordinira kroz tzv. centre za glasine, koji sa građanstvom komu-niciraju posredstvom telefona. Naime, ka-da se proceni da neka glasina ne može da se dezavuiše političkim nastupima, građanima se nudi da okretanjem broja namenskih telefo-na, popularno nazvanih „hotline“, saznaju sve relevantne informacije i

„pravu istinu“. Jedan od najpozna-tijih skorašnjih slučajeva je „hotline“ koji je za sve zainteresovane otvo-rila Bela kuća povodom seksualne afere između tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona i priprav-nice Monike Levinski.

Ali, komentariše Nojbauer, taj potez američke administracije je imao suprotan efekat i pokazao se prevaziđenim. Nemački publicista ističe da bi možda bilo bolje da su Klintonovi savetnici nešto ranije pogledali film Berija Levinsona „Ra-tom protiv istine“. U njemu vladin savetnik, koga igra Robert de Niro, tražeći strategiju koja će skrenuti interesovanje javnosti sa predsedni-kove seks afere, kaže: „Demantujte postojanje bombardera B-3“. Kada ga zbunjeni sagovornici pitaju o čemu priča kada takav bombarder ne postoji, savetnik odgovara: „Ako ga demantujemo, onda postoji“.

Da li je „oduševljenje“ ratovanjem u svetu naglo opalo, kako to su-gerišu analize čuvenog švedskog instituta SIPRI, specijalizovanog za ovu problematiku? Otkako je američki predsednik Obama re-šio da po prvi put u poslednjih

150 godina smanji izdatke za vojsku SAD, a to znači i za industriju koja proizvodi oružje i rato-ve, takozvani vojno-indutrijski kompleks naglo traži odstupnicu u mirnodopskim poslovima. Ako se takav trend pokaže dugoročnijim, onda bismo bili svedoci jedne od najhumanijih kon-trarevolucija u istoriji.

Ipak, oružje se pravi da bi ubijalo. Podsetimo se pedesetih godina, kada se činilo da je na po-molu sličan zaokret. Tada se dogodio nagli pad cena sirovina, otkriven je profit od reciklaže, te prestala jagma za tuđim teritorijama, pa je rat postao neisplativ izuzev sa zemljama bogatim naftom. Onda su vojni lobiji krenuli u kontra-ofanzivu, posluživši se “ravnotežom straha” i sličnim izmišljotinama, kako bi nastavili da sa manje rata muzu beskonačne pare iz državnih kasa.

Školski primer moći vojnog lobija je smena Donalda Ramsfelda, sekretara odbrane SAD. Uspešni biznismen, desničarski političar i u dva navrata ministar odbrane, Ramsfeld je u doba Buša mlađeg shvatio da ogromna vojska i ratni arsenal nemaju više istorijskog i profit-nog smisla za državu, pa je predložio stvaranje manje operativne sile sposobne da deluje brzo i efikasno bilo gde u svetu. Zbog takve odluke, njegovi najekstremniji saborci su ga naterali da se povuče 2006. godine. Šta onda može da očekuje Obama, koji je dirnuvši u militarističke interese definitivno dao argument ratobornim

republikancima da ga ruše na sledećim izbori-ma.

Stvar je ipak krenula, što pokazuju i obimne mere koje je američko ministarstvo trgovine do-nelo u skladu sa Programom konverzije odbra-ne, budući da izvoz oružja ima ogroman udeo u ukupnom poslovanju američke privrede. Ame-rika drži 23 odsto svetskog BDP, ali i 46 odsto vojnog potencijala i industrije, pa se postavlja pitanje i kako će se ovakav trend odraziti na odbrambene politike saveznika.

Kolateralna dobitNajupečatljiviji primer su aktuelna dešavanja

oko donedavno veoma ambicioznog programa - nevidljivog lovca bombardera F-35, koji je bio zamišljen kao okosnica naoružanja većine za-padnih zemalja u naredne četiri decenije. Firma Lokhed-Martin, gigant sa prometom od oko 50 milijardi dolara godišnje i 140.000 zaposlenih, koja je nosilac ovog programa, naglo prelazi na civilne poslove a odstupnicu traže i Boeing i Raytheon. Razlog je smanjenje vojnih izdataka za 450 milijardi u narednih deset godina. Itali-janska tehnička vlada traži izlaz iz narudžbine 131 aviona F-35 vrednosti 25 miljardi evra, pa makar ostala bez već uložene dve milijarde. Nemačka smanjuje narudžbine aviona, helikop-tera, tenkova, ali i broj vojnika za više od 20.000. Čak i Izrael smanjuje vojni budžet za 800 milio-na dolara.

Ako je kolateralna dobit od finansijske krize krunjenje vojnog biznisa među zapadnim sila-ma, stvari stoje obrnuto kod onih koji žele da ih sustignu. Kina planira povećanje izdataka za vojne svrhe za 140 odsto do 2015. godine. Njen ovogodišnji vojni bužet iznosi 114 milijardi do-lara, što je i dalje daleko od novca koji za iste namene izdvaja SAD, čiji budžet - i to umanjeni, iznosi 682 milijarde dolara. Brazil, Indija, Argen-tina, Indonezija, svi oni koji naglo napreduju ekonomski, naglo se i hitro naoružavaju. Među deset zemalja koje srazmerno broju stanovnika i dohotka najviše izdvajaju za vojne namene, Grčka je na prvom mestu i uprkos finansijskoj katastrofi ne planira smanjenje, bojeći se Tur-ske, i obrnuto.

Rata će dakako biti i dalje, ali pre svega ono-ga koji se veoma isplati. Doktrine o sferama interesa ustupaju mesto profitabilnim poslo-vima. Nigerija je primer kako će se potpirivati unutrašnji i “bilateralni” sukobi tamo gde se oružje može odmah naplatiti naftom i čvrstim novcem. Sirotinja pada u zasenak. Valja očeki-vati da se fondovi OUN za razvoj najsiromaš-njih približe nuli.

Piše: Milutin Mitrović

(mi tro [email protected])otisak meseca

82

Bez b

iznisa

nem

a rat

a


Documents

Bif 84 - Rast ekstremizma