BILANSIRANJE ZALIHAPredavanje VIIIDr Jovica Lazi, redovni profesorMr Marija Vukovi, asistentMaja Ili, asistentNovi Sad, 01.12.2010. godine

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Dananji sistem poslovanja i nacionalnog i meunarodnog povezivanja poslovnih subjekata proizvod je dugotrajnog razvoja pojedinanih i meusobno povezanih segmenata organizovanih u pravne i ekonomske oblike privrednih i trgovakih drutava, banaka, berzi, osiguravajuih organizacija i individualnih preduzetnika samostalnih radnji. Neprestalno se razvija i utemeljuje privredno poslovni sistem na nivou delatnosti, nacionalnog i meunarodnog trita ponude i potranje robe, usluga i kapitala.

1. Pojam i oblici sistema informisanja i izvetavanjaU literaturi i u poslovnim komunikacijama pojavljuje se poistoveivanje pojma informisanje i izvetavanje. Mada imaju zajednike osobine, ipak su to dva razliita pojma, kao leksiki tako i sadrajno. Produkt informisanja je odreena informacija, dok je produkt izvetavanja konkretni izvetaj.

Etimoloko/leksiko poimanje informacije podrazumeva vesti, saoptenja, miljenja za informisanje javnosti tampom, slikom, reju, zvukom, intervjui, konferencije za tampu i slino. Na podlozi informisanja i informacije razvila se nauna oblast informatika, odnosno nauka o informacijama, njihovom oblikovanju, prenoenju, evidentiranju, obraivanju i upotrebi primenom elektronike i raunara.

Na toj osnovi obrazuju se i informacioni sistemi za odreena podruja (optina, grad, republika), za odreene sektore i asocijacije poslovnih sistema (bankarstva, osiguranja, trgovine, Narodne banke Srbije i dr.), kao poslovno povezivanje radi ostvarenja odreenih ciljeva informacione prirode. Takoe se moe sresti nepoznavanje sadrine termina podatak i "informacija, to ima za posledicu pogrenog tretiranja jednog i drugog termina.

Meutim tekue tumaenja termina podatak shvata se kao saoptenje, obavetenje, saznanje o stanju i promeni odreenog sistema, dogaaja bez obzira na formu u kojoj je primljen, predat, saopten organu, javnosti, dok se informacijom smatra dokumenat jednog ili vie podataka datih u odreenoj formi, vremenu i mestu.

Leksiki termin izvetaj, odnosno izvetavanje podrazumeva davanje iskaza o stanju i promenama u nekoj pojavi, radnji, popisu imovine i obaveza, poslovanju entiteta, blagajnikom poslovanju i dr. u obliku pisanog dokumenta zasnovanog na podlozi zakonske, profesionalne ili interne regulative entiteta, koji se podnosi periodino organima unutar entiteta i izvan, radi pravdanja odreenih radnji i rezultata u radu i poslovanju, u propisanoj formi i sadraju u zavisnosti od izvetavanja o finansijskom, tehnikom, kadrovskom, organizacionom potencijalom ili na budue mere i radnje u unapreenju rada i poslovanja entiteta.

Prema tome, zakonodavstvo, praksa i struna uoptavanja koriste termine informacija i izvetaj kod odreenih iskaza stanja i kretanja uopte, a posebno u finansijama, raunovodstvu, radnim odnosima i dr. gde informacije imaju krai sadraj, a izvetaj potpune i dokumentovane iskaze.

Institucionalni sistem izvetavanja, stanje i razvojDananji sistem institucionalne regulative u pogledu obima i vremena izvetavanja u dravnim organima, rezultat je dugogodinje transformacije institucionalne /deregulative u privrednom sektoru, pa u i sektoru bankarskog obavetavanja i izvetavanja.

Institucionalno zakonodavstvo, po pravilu, ostaje u zakonodavnoj regulativi kod uslova za osnivanje banke, odgovornosti banke za njene obaveze, zatite osnivaa banke i klijenata banke i podnoenje periodinih i godinjih raunovodstvenih i finansijskih izvetaja dravnim statistikim organima i ugovornim asocijacijama banaka.

Zakonom o raunovodstvu i reviziji, za sva privredna drutva, pa i za banke, propisana je obaveza da sastavljaju finansijske godinje izvetaje sa stanjem na dan 31.12. svake godine i da ih prezentiraju i obelodanjuju iroj javnosti sa ciljem uvida u njihovo poslovanje i bonitet. Ovi izvetaji ine izvetaje o prihodima i rashodima, stanju i promenama u imovini, kapitalu i obavezama, tokovima gotovine i poseban statistiki aneks - zasnovani na raunovodstvenim podacima.

Sva pravna lica imaju obavezu da usvojene godinje finansijske izvetaje dostavljaju Narodnoj banci Srbije (NBS) na statistiku obradu u skladu sa MRS/MSFI i prezentaciju obraenih izvetaja zainteresovanim organima i organizacijama na njihov zahtev, radi izrade odreenih analiza i istraivanja kretanja privrednog razvoja.

Instrumenti finansijskog izvetavanjaOsnovni instrumenti finansijskog izvetavanja su Meunarodni raunovodstveni standardi / Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja, Meunarodni standardi revizije, Meunarodni standardi kvaliteta, Meunarodni obrazovni standardi,Meunarodni etiki standardi i Meunarodni standardi elektronskog prikupljanja, obrade i distribucije informacija, ali i smernice za njihovu implementaciju.

Pojam obrtne imovinePrema konceptualnom okviru obrtnom imovinom se smatra imovina:- od koje se oekuje da bude realizovana, odnosno koja se dri radi prodaje ili potronje u toku poslovnog ciklusa,- koja je na zalihama radi trgovine i za koju se oekuje da e biti prodata u roku od godinu dana od dana bilansa,- koja je u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta ija upotreba nije niim ograniena.

Meunarodni raunovodstveni standardiPoslednjih godina sve vie dolaze globalni ulagai, poveava se razmena robe i usluga na globalnom tritu i zbog toga se posebna panja pridaje uporeivanju domaeg ekonomskog stanja sa inostranim. Zbog toga je nezaobilazno poznavanje i primena Meunarodnih raunovodstvenih standarda / Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI).

Poveanje uporedivosti raunovodstvene prakse upravo omoguavaju Meunarodni raunovodstveni standardi koji su projektovani instrumenti procesa internacionalizacije finansijskog izvetavanja. Uloga meunarodnih raunovodstvenih standarda sastoji se u smanjivanju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izvetaja poslovnih subjekata iz pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu meunarodnom razumevanju i komuniciranju.

Meunarodni raunovodstveni standardi su razvijeni da bi investitori iz razliitih zemalja mogli da razumeju finansijske izvetaje u svim zemljama u kojima ulau i da bi mogli da donose razumne odluke kako bi multinacionalne kompanije, prilikom voenja poslova svojih zavisnih preduzea u razliitim zemljama, mogle pri izradi finansijskih izvetaja da primene ista raunovodstvena pravila, bez obzira na zemlju u kojoj se neko od zavisnih preduzea nalazi.

Komitet za Meunarodne raunovodstvene standarde - IASC, kasnije Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde IASB godinama ve rade na harmonizaciji meunarodnih raunovodstvenih standarda.

Raslanjavanje obrtne imovine

1. Zalihe2. Potraivanje3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Zalihe (MRS 2)2.1 PREDMETCilj MRS-a 2 je da propie raunovodstveni postupak za zalihe. Standard obrauje obraun trokova zaliha, koji se trebaju priznati kao imovina, utvrivanje trokova, priznavanje zaliha kao rashoda i otpisa do neto realizovane vrednosti.2.2 DELOKRUG STANDARDAStandard se primenjuje na sve zalihe imovine: koje se dre za prodaju u uobiajenom toku poslovanja; u procesu proizvodnje radi prodaje;u obliku materijala ili delova koji e biti utroeni u procesu proizvodnje;kod pruanja usluga.

Bilansiranje zalihaPod zalihama se saglasno paragrafu 4 MRS-2 Zalihe podrazumevaju sredstva: - koja se dre radi prodaje tokom obraunskog perioda,- koja su rezultat proizvodnje, a namenjena su prodaji,- koja se nalaze u obliku osnovnog ili pomonog materijala koji se troi u proizvodnom procesu ili procesu pruanja usluga.

Raslanjavanje zaliha

1. Osnovni, pomoni i pogonski materijal;2. Nedovreni proizvodi i usluge,3. Gotovi proizvodi i roba,4. Dati avansi

Koji materijal je osnovni?Materijal koji ini glavnu supstancu proizvoda, kao to je brano pri proizvodnji hleba, na primer.Koji e materijal biti osnovni zavisi od njegove uloge u proizvodnji konkretnog proizvoda, a ne od prirodnih svojstava materijala.

Kakva je uloga pomonog i pogonskog materijala?Pomoni materijal ulazi u sastav novog proizvoda, ali ne ini njegovu osnovu supstancu, so pri proizvodnji hleba, na primer.Pogonski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, ali omoguava njegovu proizvodnju. Primera radi,elektrina energija koja se koristi za pokretanje maina za meenje i oblikovanje testa, i penica pri proizvodnji hleba.

Nedovrena proizvodnja zalihe imovinskih predmeta koji jo nisu spremne za prodaju, proizvodni proces na njima nije zavren.Neizvrene usluge zapoet, a nezavren proces pruanja usluga, na primer, zapoeta, a nezavrena popravka osnovnih sredstava.

Odvojeno bilansiranje zbog razliitog stepena likvidnosti u odnosu na zalihe nedovrene proizvodnje.

Proizvodnja po osnovu dugoronih ugovora se takoe iskazuje u okviru ove pozicije.Gotovi proizvodi i roba su zalihe namenjene prodaji.Ako se gotovi proizvodi daju u lizing, na primer transportna sredstva, tada se oni iskazuju u okviru posebne pozicije gotovi proizvodi dati u lizing.Avansi-pretvaraju se u zalihe to je razlog da se bilansiraju u okviru ove pozicije.

Procenjivanje zalihaInicijalno procenjivanje:- po nabavnoj vrednosti za zalihe steene kupovinom i- po ceni kotanja za zalihe sopstvenih uinaka.Primenjuje se princip pojedinanog prosenjivanja.

Metod specifine identifikacijeZa zalihe koje nisu zamenjive (slike, dragulji, unikatni nakit, proizvodi koji su proizvedeni po osnovu specifino identifikovanog projekta ili zahteva konkretnog kupca) procenjuju se u visini cene kotanja koja sadri trokove direktne trokove, posebne pojedinane trokove i opte trokove proizvodnje.

Slabost metoda: mogunost svojevoljnog izbora zaliha koji se prodaju i onih koji ostaju na zalihama.

Metoda se koristi kod proizvoda visoke vrednosti i kod proizvoda koji se iz pravnih razloga smatraju nezameljivim kao to su automobili, teka oprema, unikatni nakit, krzno i sl.

Nabavna vrednost i cena kotanja predstavljaju gornju granicu procenjivanja.

Naknadno procenjivanje zalihaAko na dan bilansa nabavna vrednost i cena kotanja ne mogu biti nadoknaene tada se procenjivanje vri po neto ostvarivoj vrednosti.Neto ostvariva vrednost predstavlja iznos koji se moe ostvariti njihovom prodajom ili upotrebom.

Utvrivanje vrednosti zamenjivih i poluzamenjivih zalihaZa utvrivanje vrednosti zamenjivih zaliha koriste se prema MRS -2 paragraf 21 i 23 sledei postupci, koji polaze od pretpostavljenog redosleda troenja i to:Osnovni postupci: Fifo metod i metod prosene nabavne cene i Dopunski alternativni postupak LIFO metod.

Fifo metodPretpostavka: materijal se troi onim redosledom kako je nabavljan, to znai da na zalihama ostaje materijal koji potie iz poslednjih nabavki.Ako se pretpostavljeni redosled potronje potuje tada ova metoda odgovara principu pojedinanog procenjivanja po nabavnoj vrednost.

Pogodna za preduzea koja posluju u uslovima deflacije, jer daje realan rezultat, budui da se vrednost utroenih zaliha utvruje po cenama prvih nabavki, to onemoguava precenjivanje periodinog rezultata, a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.

Primena Fifo metode se smatra naroito pogodnom:- za preduzea koja imaju visok koeficijent obrta zaliha- za preduzea sa irokim asortimanom materijala ili roba,- za industrijska preduzea kod kojih se esto menjaju zalihe materijala i gotovih proizvoda,- za preduzea gde uee zaliha u ukupnoj aktivi nije znaajno.

Metoda prosene cenePretpostavka od koje se polazi utroeni materijal kao i materijal koji se nalazi na zalihama potiu podjednako iz svih izvrenih nabavki.- periodino utvivanje prosene cene- permanentno utvrivanje prosene cene tzv. klizajua prosena cena.

Klizajua prosena cena moe biti utvrivanja u odreenim vremenskim razmacima, na kraju svakog meseca, na primer, ili nakon svake nove nabavke.

Alternativni postupak LIFO metodaPretpostavka od koje se polazi: prve se troe zalihe koje su poslednje nabavljene ili proizvedene, a ostaju zalihe koje potiu iz prvih nabavki.- permanentna LIFO metoda i- periodina LIFO metoda

Permanentna LIFO metoda obraun utroenih ili prodatih zaliha se vri primenom cena poslednjih nabavki.Periodina LIFO metoda procenjuje samo zalihe na kraju perioda.

Ako su krajnje zalihe nekog materijala ili robe na kraju godine jednake po koliini poetnim zalihama, vrednost zaliha na kraju godine bi bila jednaka njihovoj poetnoj vrednosti, a to znai da e vrednost utroenih zaliha biti jednaka vrednosti izvrenih nabavki u toj godini.

Ako je koliinsko stanje zaliha na kraju godine vie od poetnog tada su krajnje zalihe su jednake poetnom stanju uveanom za ovu razliku /Ks Ps/. Razlika izmeu viih krajnjih i niih poetnih zaliha moe biti procenjena po: stvarnim nabavnim cenama, po ceni poslednje nabavke ili po prosenoj nabavnoj ceni.

Ako je koliina zaliha na kraju nia od poetne tada se zalihe na kraju procenjuju po onim cenama po kojima su obraunate poetne zalihe.

Lifo metoda se preporuuje za preduzea koja posluju u inflatornim uslovima.Kao prednost istie se da ova metoda dovodi do povezivanja rashoda obraunatih po tekuim cenama sa tekuim prihodima.

Dopustivost metoda sa fikcijom redosleda potronjeU odreenim okolnostima dopustivost metoda se odreuje posledicama koje njena primena ima po realnost utvrenog rezultata i koje nisu u suprotnosti sa naelom nie vrednosti.Zalihe istih ili slinih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi.Panja: zahteva se dosledna primena odabrane metode

Kada ulaganja u zalihe postaju rashod?Prilikom prodaje vrednost zaliha se priznaje kao rashod, jer je u tom periodu ostvaren sa njima povezan prihod.Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali.

Bilansiranje potraivanjaPotraivanja prema MRS-39 paragraf 9 predstavlja primarni finansijski instrument. Potraivanje se najee definie kao pravo na naplatu odreene sume novca ili drugog finansijskog sredstva.

Prema dospelosti Kratkorona sa rokom dospea do godine dana obrtna imovinaDugorona sa rokom dospea duim od godine dana- stalna imovinaPrema bonitetuPunovredna potraivanjaDubiozna potraivanjaZastarela potraivanja

Klasifikacija potraivanjaPrema poreklu potraivanja se dele na:- potraivanja iz isporuka,- potraivanja iz odnosa sa povezanim preduzeima, - potraivanja iz plasmana i - ostala potraivanja.Isporuke proizvoda i usluga i kratkorone pozajmice su osnova ovih potraivanja.

Prema sigurnosti naplate:- osigurana potraivanja- neosigurana potraivanja

Potraivanja koja su nastala po osnovu isplata novca mogu imati dva razloga:1. davanje avansa za budue isporuke2. davanje kratkorone pozajmice

Bitna razlika izmeu ovih potraivanja je nain njihove likvidacije. Prva se likvidiraju isporukama robe ili usluga od strane dobavljaa, a druga naplatom.Pitanje: zbog ega je ovo znaajno?

2. Potraivanja po osnovu isporuka proizvoda, robe i uslugaIskazuju se odvojeno od potraivanja koja nastaju po drugim osnovama zbog razliite osnove i zbog razliitog naina likvidacije.

Pri bilansiranju treba utvrditi:- termin za koji se vezuje nastanak potraivanja,- visinu potraivanja,- da li okolnost da je potraivanje dato kao zaloga utie na bilansiranje- da li treba bilansirati potraivanja prema poslovnim jedinicama,- da li i kada je doputeno kompenziranje potraivanja i obaveza i- kako se potraivanja likvidiraju.

1. Kada se smatra da je nastalo potraivanjePotraivanja nastaje kada trenutak plaanja sledi trenutku isporuke proizvoda i usluga. Prenos svojine na kupca, koji se izraava prihvatanjem robe i fakture, smatra se osnovom za priznavanje potraivanja.

2. Na koji iznos inicijalno potraivanje glasi?Potraivanja se procenjuju pojedinano.Inicijalno vrednost potraivanja je jednaka vrednosti isporuene robe, gotovih proizvoda i usluga umanjenoj za trgovake popuste.

Da li se bilansiraju potraivanja data u zalogu?Davanjem u zalogu bilo kog imovinskog predmeta pa i potraivanja ne gubi se pravo svojine u ekonomskom pa ova se potraivanja koja su data u zalogu bilansiraju na uobiajeni nain.Napomena: u napomenama se navodi ova injenica.

Da li se potraivanja iz isporuka izvrenih poslovnicama bilansiraju?U bilansu se iskazuju samo ona potraivanja koja preduzea ima prema drugim pravnim ili fizikim licima.Potaivanja koja nastaju iz isporuka poslovnicama koje nemaju svojstvo pravnog lica, imaju karakter internog potraivanja i ne mogu se iskazati u bilansu.

Kada se potraivanja mogu saldirati sa obavezama?Saglasno naelu jasnosti potraivanja treba iskazivati odvojeno od obaveza.Samo ako se potraivanja i obaveze odnose na isto preduzee, ako su nastali po istom osnovu, ako su priblino istog iznosa, ako su dospeli za naplatu odnosno isplatu i ako postoji saglasnost obe strane saldiranje se moe izvriti.

Kako se ova potraivanja likvidiraju?1. naplatom pretvaranjem u gotovinu,2. pretvaranjem u drugu vrstu potraivanja, potraivanja od kupaca u menina potraivanja, na primer.

Naknadno procenjivanja potraivanja iz isporukaNaknadno procenjivanje potraivanja na dan bilansa vri se saglasno optim pravilima procenjivanja.Na dan bilansa se mora utvrditi naplativost iskazanih potraivanja.Potraivanja dobrog boniteta iskazuju se na redovnim pozicijama.

Potraivanja dobrog boniteta su ona ija naplata ni u pogledu roka ni visine iznosa nije dovedena u pitanje.Osnov za procenu naplativosti je:- postojanje obezbeenja - bonitet dunika

Naelo nie vrednosti zahteva da potraivanja budu iskazana u visini unovenja.Kreditni rizik

Pri oceni rizika naplate treba imati u vidu da on raste:- pri padu konjukture,- pri rastu konjukture koji dovodi do pojave velikog broja novih kupaca,- kod ino potraivanja, usled politikih ili ekonomskih mera i dr.

Paualne procene, koje se vre kada postoji veliki broj potraivanja iji pojedinani iznosi nisu visoki, su u skladu sa naelom ekonominosti.

Kreditni rizik se pri ovakvom nainu procenjivanja kree od 3 do 5% nominalne vrednosti potraivanja, a zasniva se na iskustvu i procenu buduih naplata.

Za otpis utvrenog obezbreena bez obzira da li je to uinjeno pojedinanom procenom svakog potraivanja ili paualno koriguje se aktiva (potraivanje) direktno ili preko ispravke vrednosti.

Opti rizici koji se utvruju paualno i koji iskazuju visinu oekivanih gubitaka u ukupnim potraivanjima formira se rezervisanje u pasivi bilansa.

Ostala potraivanja1. Potraivanja prema povezanim preduzeima2.Potraivanja prema radnicima3. potraivanja po osnovu kratkoronih plasmana,4. Potraivanja prema dravi za preplaeni porez i sl.

Inicijalno vrednovanje prema nominalnoj vrednosti , naknadno po principu nie vrednosti.

Hartije od vrednosti obrtna imovinaHartije od vrednosti nabavljene radi prodaje u roku kraem od godine dana.Kratkorona rezerva likvidnosti.Motiv: zarada na razlici u kursu ili kamata.

O ove hartije od vrednosti ubrajaju se:- akcije.- obveznice,- komercijalni zapisi,- blagajniki zapisi,- sopstvene akcije,- menice- ekovi

Kamatni kuponi obveznica dospeli za naplatu kao i dividendni kuponi smatraju se takoe kratkoronim HOV.Procenjivanje:Inicijalno po nabavnoj - nominalnoj vrednostiNaknadno strogi princip nie vrednostiMerodavni MRS 32 i 39

Bilansiranje likvidnih sredstavaGotovina, u blagajni, na raunu kod bankeDevizna sredstva u blagajni i na deviznom raunu,Dospele menice za naplatu,Dospeli ekovi za naplatu,

Procenjivanje menica po nomilanoj vrednosti iliNominalna vredost nedospele kamate trokovi eskonta.ekovi - nominalna vrednostNaknadno procenjivanje saglasno naelu nie vrednosti.

Bilansiranje aktivnih vremenskih razgranienjaCilj Pravina raspodela rashoda i prihoda po obraunskim vremenskim periodima.Sadraj: unapred plaeni rashodi i nastali a nenaplaeni prihodi.

Opcija: u okviru AVR samo unapred plaeni trokovi, a nastali a nenaplaeni prihodi u okviru ostalih potraivanja.Razlog: analiza likvidnosti

Inicijalno procenjivanje:- isplaeni iznos za unapred plaene trokoveNaknadno procenjivanje, procenjivanjem iznosa koji je utroen, - obraunat iznos, na osnovu ugovora, - Naknadno procenjivanje kao i za svako drugo potraivanje.

Prenos gubitkaIskazivanje u bilansu stanja zavisi od pravne forme preduzea.Inokosna preduzea i ortaka drutva preko rauna kapitala.Ovde gubitak, nije posebna bilansna pozicija.

Kod drutava kapitala kao posebna bilansna pozicija na strani aktive.Predstavlja ispravku vrednosti sopstvenog kapitala.Samo ako postoji obaveza nekog treeg da gubitak pokrije on ima karaktet potraivanja.

Posledice iskazivanja gubitka zavise od njegove visine.1. Ako je gubitak < neraspodeljene dobiti ranijih godina i rezervi, tada je gubitak faktiki pokriven.

2. Gubitak > od rezervi i neraspodeljene dobiti, tada postoji bilans sa gubitkom, dakle izgubljen je deo osnovnog kapitala.Uslov je da su prethodno otkrivene sve latentne rezerve.3. Gubitak > od sopstvenog kapitala tada je preduzee prezadueno i po pravilu otvara se steajni postupak.

ANALIZA OBRTNE IMOVINEPrimenjenoObrtna sredstva su deo poslovnih sredstava koja svoju vrednost, po pravilu, odjednom prenose na proizvod nove upotrebne vrednosti.

Pod obrtnim sredstvom se smatra sredstvo koje se u jednom ciklusu reprodukcije trasformie iz poetnog pojavnog oblika novac u zavrni pojavni oblik novac.

ANALIZA OBRTNE IMOVINEObrtna sredstva su sredstva iji je kojeficijent obrta jednak 1ili vei od 1.

Obrtna sredstva se mogu javiti u:

novanom obliku nenovanom (robnom) obliki prelaznom obliku

ANALIZA OBRTNE IMOVINENovac predstavlja poetni i zavrni oblik obrtnih sredstava

N R P R1 N1

ANALIZA OBRTNE IMOVINERobni oblik obrtnih sredstava moe biti u vidu:

sirovina i materijala (R) nedovrene proizvodnje (P) gotovih proizvoda (R1)

ANALIZA OBRTNE IMOVINEPrelazni oblik obrtnih sredstava predstavlja vrednost potraivanja, koja mogu nastati po osnovu:

prodaje gotovih proizvoda davanja avansa dobavljaima davanja kratkoronog kredita

ANALIZA OBRTNE IMOVINEAnaliza struktureAnaliza strukture obrtne imovine zahteva njeno grupisanje prema stepenu likvidnosti.

Dati avnasiMaterijalUnapred plaeni trokovi (AVP)Nedovrena proizvodnjaGotovi proizvodiRobaKratkoroni finansijski plasmaniNefakturisna potraivanja (AVP)Potraivanja od kupacaGotovina i ekvivalenti gotovine

ANALIZA OBRTNE IMOVINEN

Pd - R P- R1 Pk

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKretanje obrtnih sredstava u svakoj taki krunog toka odvija se u dva suprotna smera.

kontinuirana struktura diskontinuirana struktura

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKoeficijent obrta obrtnih sredstava:

Ko=Efekat / Masa

ANALIZA OBRTNE IMOVINEBroj dana trajanja jednog obrta =360 (365) / K

rauna se da godina ima 360 dana, a mesec 30 dana (Nemaka, Danska, Rusija, vedska) rauna se da godina ima 360 dana, a dani se raunaju po kalendaru (francuska, belgija, Jugoslavija, panija, vajcarska) rauna se da godina ima 365 dana, a dani se raunaju po kalendaru (Engleska, SAD, Portugalija)

ANALIZA OBRTNE IMOVINEPr. Izraunati broj dana od 23.04 do 16.08 ...

u aprilu 7 dana (30 -23=7) u maju 31 dan u junu 30 dana u julu 31 dan u avgustu 16 danaPrvi dan se ne uzima u obzir, a zadnji se rauna

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKoeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula u periodu za koji se meri obrt.

Broj dana obrta, pokazuje koliko je dana trajao jedan obrt obrtnih sredstava

ANALIZA OBRTNE IMOVINEBrzina obrta se najee meri za:

Ukupnu obrtnu imovinu Zalihe materijala Zalihe nedovrene proizvodnje Zalihe gotovih proizvoda Zalihe robe Potraivanja od kupaca

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKoeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava =Prihodi od prodaje / prosjena obrtna sredstva

Poslovni prihodSmanjenje vrednosti zaliha uinakaPrihod od prodaje (1+2)

BDV = 360 / Ko

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKozm= trokovi materijala / prosene zalihe materijala

Kondp= Trokovi zavrene proizvodnje / prosene zalihe nedovrene proizvodnje

Kogp = Trokovi prodatih gotovih proizvoda / pros. Zalihe gotovih proizvoda

Kotr = nabavna vrednost robe / Pros. Zalihe trgovake robe

Kopk = Naplaena potraivanja od kupaca / prosean saldo pot. od kupaca

ANALIZA OBRTNE IMOVINEPoslovni prihodSmanjenje vrednosti zaliha uinakaPrihodi od realizacije(1+2)Prihodi od upotrebe uinaka i robePrihodi od prodaje (3-4)Bruto potraivanja od kupaca (po zakljunom bilansu)Naplaena potraivanja od kupaca (5-6)

ANALIZA OBRTNE IMOVINEKoeficijent obrta dobavljaa = plaene obaveze dobavljaima / prosene obaveze prema dobavljaima

Vreme trajanja jednog obrta obaveza prema dobavljaima = 360 / Ko

ANALIZA OBRTNE IMOVINEANALIZA INVESTIRANOG KAPITALA

Stopa prinosa na investirani kapital = prihodi od investiranog kapitala / proseni investirani kapital

Prihodi od zakupninePrihodi finansiranjaAkumulirana dividenda na otkupljene sopstvene akcijePrihodi od finansiranja po osnovu obrtne imovinePrihodi od investiranog kapitala

ANALIZA OBRTNE IMOVINEANALIZA INVESTIRANOG KAPITALA

OS namenjena za prodajuUee u kapitalu povezanih prav. LicaUee u kapitalu dru. Pr. LicaDugoroni kredititi pov. Pr. LicimaDugoroni kreditiDugorone HOVOtkupljene sopstvene akcijeOstali DPInvestirani kapital (1 do 8)

ANALIZA OBRTNE IMOVINEANALIZA EFIKASNOSTI IMOVINE

Ko pi = Ukupan prihod / prosena poslovna imovina

Rok povraaja imovine = Prosena imovina / godinji neto novani tok iz poslovanja

AmortizacijaTrokovi dugoronih rezervisanjaNeto dobitakNNtok iz poslovanja (1+2+3)

HVALA NA PANJI