13

PROPOVED PROTE VOJISLAVA BILBIJE O TALENTIMA

^uste danas pri~u o talentima. Gospod i Bog na{ Isus Hristos, Duhom Svetim, svakoga od nas blagoslovi nekim talentom. Nema onoga ko se rodi bez talenta. Gospod daje svakome pone{to. Ne daje jednome savr{eno - jer savr{eno ne postoji, osim @ivoga Boga. Ali, vidite, Gospod je, Promislom Svojim, stvorio da mi u tim talentima sau~estvujemo i da, djele}i jedni sa drugima, umno`avamo te talente, i da opravdavamo te talente pred Onim Ko nam ih je dao. Ovo je divna jedna pri~a! ^uste kako Gospod velikodu{no pre-dade talente. Talent je jedna vrsta plate`nog sredstva, u ono vreme kada se to doga|alo. Talent je bio velika vrednost. Jedan talent je vrijedio 300 zlatnih dukata... A, u stvari, svako od nas, po kr{tewu svome i ro|ewu, dobije taj ta-lent. I, sad je ovde pitawe: kako }emo taj svoj talent upotrebiti? Ho}emo li ga stvarno zakopati, ne truditi se - ili }emo ga umno`iti? A, kako ga mno`imo? Pa, svako na svoj na~in. Vidite, ka`e se: i hendikepirana djeca imaju talente. Kakav talenat? Pa, TALENAT QUBAVI! Ili, slijep, pros-jak, ili neko ko je potpuno nemo}an - svi imaju talent! Pitate se: kako ima talent neko ko ne mo`e... - IMA! Da bi drugi mogao da ~ini dobro djelo na wemu! Da bi spasavao svoju du{u... Jer, svako bogatstvo ovoga svijeta je ne-pravedno i vremensko. Wega ne}e preneti tamo... Samo skr{tene ruke i bli-jedo lice. Nikako materijalna dobra; samo dobra djela se prenose. Vidite kako se to u `ivotu doga|a: vidite oko sebe talentovane um-jetnike, slikare, muzi~are, talentovane pjeva~e, sportiste, fudbalere... I, tako se desi da taj neko, ponesen tim talentom, ili kao veliki glumac ili kao veliki sportista, zaboravi @ivoga Boga. I, odjednom, po~ne da misli da je taj talent wegov, od wega, on je bog! I, onda zaboravi na vrijeme, zaboravi na starost. Glumica ili glumac zaboravi da, ve} sa prvom borom, ve} sa prvim promjenama na tijelu, koje su normalne, ve} se gubi ta qepota u koju su se kleli. Ili, onaj fudbaler, ili sportista, ili teniser, koji je izuzetno stajao iza lopte ili iza reketa, u jednom odre|enom momentu - po~nu mi{i}i da mu se ko~e... Ne mo`e... Jer, sve ima svoje vrijeme i svoj rok! Niko ne mo`e sebi produ`iti... Kako se ka`e u Jevan|equ: ni jednu bijelu dlaku pocrweti, niti crnu obijeliti. I, {ta se de{ava? Taj koji je svoj talent zakopao u zemqu, odnosno, u sebe, u svoj egoizam, on }e tada otkriti, u jednom stra{nom bolu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 9. OKTOBAR 2016, GODINA 18, BR.4

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14

i traumi, da je to proma{eno, da on ve} nije vi{e taj vrhunski sportista, ali }e ga razdi-rati ta muka i ̀ eqa {to ga vi{e ne slave, {to ga ne nose na rukama, {to mu ne dijele ovaci-je. Ili, ona glumica ili glumac, koji nekad prosipa{e qepotu svoju fizi~ku i qudima ostaja{e dah za tim, da odjednom, odjednom, ne mogu sebe vi{e ni u ogledalu da pogledaju. Zna~i: Gospod Bog daje talente SA SMIS-

LOM. Kome je vi{e dano, od wega se vi{e o~ekuje i tra`i. Kome su dati tal-enti, ma koje vrste, ako oni nisu vezani za Boga, ako nisu vezani u smislu da se umno`ava taj pojam da pripadamo Bogu, i da su samo od Boga i Bogu, da je to Wegovo, a da smo mi sve to po-sudili, onda smo mi te tale-nte za-kopali... I djeca na{a! Djeca su isto talent koji nam Bog daje. Zamislite vi kako se qudi umisle: da su oni ti... “Mogu ja imati djecu kad ho}u...” Pa, onda, planiraju, naro~ito ovo sad, u dana{we doba, pa koje{ta uzimaju da sprije~e ro|ewe, smatraju}i: oni su ti koji mogu kad ho}e da doniraju dijete i da ga imaju! I, onda se desi da, ba{ kad ho}e, onda ne mogu. Jer su proma{ili... Iz jednostavnog razloga: taj talent nisu na vrijeme osjetili, nego su talent, koji je Bog dao, spre~avali, zakopavali, zakopavali, dok na kraju, u velikim nevoqama, poku{avaju ve{ta~ki. A, vi znate ~emu to sve skupa vodi... Zna~i, TALENT OD GOSPODA JE SVAKI TALENT KOJI DOBRU VODI I KOJI ]E GA DOVESTI DO SPASEWA. A, talent koji ~ovjek zakopa, u svoju gordost ili u svoj egocentrizam - zna~i da je samo on, pa on i samo on! - onda je to zakopano i onda }e, pre ili kasnije, zavr{iti tamo gde je pla~ i {krgut zuba. To je stra{no! Pla~ i {krgut zuba! Pazite, to je iz Svetog Jevan|eqa, to je ustima Gospoda i Spasa na{eg Isusa Hrista, drugog lica Svete Trojice, re~eno. Stra{no! Pla~ i {krgut zuba... Vidite, to mi zabo-ravqamo... Stalno zaboravqamo i stalno, na neki na~in, odugovla~imo put

tog spasewa, i ~i{}ewe tog talenta na{eg. Sigurno da nikad nije kasno, ali, u svakom slu~aju, da se sjetimo da sve ono {to je od Gospoda - to je na dobro, i da svako dobro dolazi odozgo. Gospod blagosiqa svako do-bro i umno`i}e jo{ za `ivota tal-ente. Jo{ za `ivota! A, ka`e se: i na onome svijetu, Gospod daje da svaki onaj koji je u ne~emu talenat svoj razvijao, da ga razvija i daqe...

Istinska sre}a je u radosti krsto-nosnog `ivota, u smernom, ali

vedrom prihvatawu voqe Bo`ije i u neprestanom umno`avawu poverenih

nam talenata. ... Umetnost `ivota nije u vapaju za onim {to nemamo, nego u radosnom umno`avawu i de-qewu onoga {to od Boga dobismo!

Prota Milo{ Vesin

Gde je “glasi}”, tu je i “besi}”! (Tj. gde je dar, ~esta je i gordost)

Sv. Amvrosije Optinski

15

KULTURA KAO DAR QUBAVI

[ta je, zapravo, kultura? Najkra}a definicija ove re~i je: qubav prema ~oveku. Kada ka`emo za ~oveka: “on je kulturan”, mi time ho}emo da izrazimo celovi-tost i harmoni~nost wegovog duhovnog lika. Svakako, mi se ponekad zavaravamo, potpuno neta~no primewu-ju}i re~ “kultura” na `ivot, na ovog ili onog ~oveka, prihvataju}i za harmoni~nost samo wegov privid ili ~ak iluziju. Nisu uvek duboke na{e ocene i kriteriju-mi. No, svet je zami{qen kao qubav, i harmonija se dosti`e samo kroz qubav. Svakom ~oveku je data mogu}nost da izrazi u svetu qubav. Weno ostvarewe je ciq `ivota i istorije. Svakome od nas je dat talant qubavi, i iz mno{tva na{ih pojedina~nih `ivota sastavqa se op{ti `ivot ovog ili onog naroda i sveg qudskog roda. Svaki ~ovek je odgovoran, pre svega, za svoj `ivot. Sebe, svoju du{u, on mora obra|ivati kao ba{tu. In`ewer, lekar, zemqoradnik, nau~nik, politi~ar, javni poslenik, radnik, zidar, vrtlar, kalemar, pesnik koji ute{ava ~oveka, muzi~ar koji iznalazi novu harmoniju, sve su to p~ele koje rade u jednoj ogromnoj ko{nici, lete po raznim cvetovima, ali sladost wi-hovih dostignu}a ide u zajedni~ki dom. Mi smo prizvani da ispunimo svet mirisnim zasadom dobrih stvarala~kih misli i ose}awa, sladosnih za sve, a ne razdequju}im dimom egoizma, mr`we i zla. U ovome je najvi{e ostvarewe ciqa `ivota svih nas - Carstvo Bo`ije. Svako od nas (ma ko mi bili i ma gde `iveli, i ma kojim zemqama pripadali) je slobodan da ̀ ivi odvojen od drugih qudi, bez qubavi prema ikome, zatvoren samo u svoje egoisti~ne interese ili, pak, da spozna smisao `ivota kao radost op{teg svequdskog dostojanstva i zajedni~kog dostizawa ciqa vi{eg postojawa. Kultura je qudski rad, koji pokre}e qubav. Ne prinudni rad, koji je prokletstvo, ve} slobodni rad, koji je blagoslov. ... @ivot i postojawe ima samo ono na ~emu le`i Bo`iji blagoslov. ... Dostojevski je duboko ose}ao kulturu duha kao kulturu vere i quba-vi. Ne materijalizam, koji istrebquje qudskost i potkrada du{u ~ovekovu, ve} kultura duhovnih vrednosti ulazi u istinsku kulturu sveg qud-skog roda. ... Istinska kultura je veza ~oveka sa Tvorcem i sa ~ita-vim svetom. ... Po hladnoj `ici ma-terijalnih odnosa sveta mora pros-trujati toplina `ivota. Po venama ~ove~anstva mora prostrujati krv koja sjediwuje qude u vi{e jedin-stvo, i sve o`ivquje i sve posve}uje jedinstvenom Srcu - Isusu Hristu...

Arhiepiskop Jovan ([ahovskoj)

Na svetu nema ni~ega {to ne bi u~estvovalo u poretku celine. Ako

smo i darovani duhovnim bogatstvom, estetskim ose}awima i prefiwenim umom, to nije zbog nas samih. Na{i darovi treba da na|u svoje mesto u

sveop{tem duhovnom poretku i budu upotrebqeni za op{te dobro.

Marija Montesori

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

16

U NEDEQI PO VOZDVI@EWU PROSLAVQAMO: 09.(26) Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov10.(27) Sveti mu~enik Kalistrat11.(28) Prepodobni Hariton Ispovednik12.(29) Prepodobni Kirijak Ot{elnik - Mihoqdan13.(30) Sveti sve{tenomu~enik Grigorije; Sveti Mihail Kijevski14.(01) Pokrov Presvete Bogorodice15.(02) Sv. sve{tenomu~enik Kiprijan; Prepodobni Andrej

Nema sigurnog puta kroz `ivot, nema sigurnog puta u raj. Bog ne}e poslu{nog u~enika, ve} saradnika.

Prof. dr Svetomir Bojanin

QUDI GOVORE O... STVARALA[TVU

Boqe je koristiti termin stvarala{tvo nego umetnost. Stvarala{tvo je {ire od umetnosti. U tom smislu, svaki je ~ovek ro|en da stvara i da ~uje drugog ~oveka. ... Svaka stvarnost je ne{to {to nam je dato, ne{to u ~emu smo zate~eni, na{e prisustvo u nekom okviru. Preoblikovawe stvarnosti podrazumeva stvarala~ki gest, koji dolazi iz iskustva qubavi. To je kao kada vatra topi gvo`|e. Gvo`|e prima prirodu vatre, dobija svoju u`arenost, os-taju}i gvo`|e. Isto je tako i u prirodi qubavi: ona ima potrebu da sve bude wome nadahnuto, osve}eno, da sve dobije wen odjek, wen miris. To zna~i taj qubavno-stvarala~ki gest. Mi smo pozvani da svaku stvarnost premetnemo u qubavnu stvarnost. Svaka stvarnost je, na odre|eni na~in, izazov mojoj quba-vi. [ta }e moja qubav u~initi da, u datom vremenu, ostavi neki pobu|uju}i trag? Naravno, to nikada nije lako, nije ~ovek uvek u qubavnom raspolo`ewu, bez ikakve senke i mrqe, naprotiv. Ali, zato mora postati odlu~an da u sebi osudi taj mawak qubavi i da zaradi novo nadahnu}e, time {to }e, u trenucima kada mu se pokazuje slabost wegovog duhovnog stawa, smo}i snagu da prenese brigu na Boga i tra`iti smirewe koje }e roditi qubav.

Neboj{a Dugali}, dramski umetnik

Ako ste u Bogu, u blagodati, ako je ~itavo va{e bi}e umetni~ko (slikarsko, kwi`evno, umetni~ko), ako shvatate da imate dar, onda treba da slu`ite kroz taj dar, da progovarate kroz wega, da darujete sebe drugome, ali da ni{ta ne name}ete. Tako ostajete u predawu, a stavqate svoj li~ni pe~at, bez da ̀ elite da budete poznati po tome. Treba da se opredelite u `ivotu za ono za {ta ste dobili dar. Taj dar ste badava dobili, pa ga badava i dajte; dajte ga drugima, slu`ite kroz wega, to je jedini put da se stavi pravi li~ni pe~at, a da on bude u Bogu, da bude pravo duhovno ostvarewe, autenti~no. A, najva`nije je u svemu da ~ovek ostane u smirewu. Mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije