165

PRI^A O RASTKU I VASILIJU

U hramu Svetog Jovana Vladimira, povremeno se na Liturgiji sretnu de~aci Rastko (6) i Vasilije (4). Rastko i wegove dve mla|e sestre, An|elka i Vera, deca jednog beogradskog |akona, stasavaju u porodici u kojoj se neguju prave hri{}anske vrednosti i delatna qubav. Ta se qubav projavquje i u wihovim susretima sa Vasilijem. Vasilije je dete sa autizmom, koje jo{ uvek ne govori, a kao beba je pre`iveo i te{ku operaciju glave. Wegovo detiwstvo ne nali-kuje detiwstvu mnoge druge dece, a obremeweno je sa mnogo bola, trpqewa, klinika, terapija i svih te{ko}a koje sobom nosi wegov, od Boga dobijeni, krst. Vrtoglavi porast broja dece sa autizmom, u ~itavom svetu, zvono je koje poziva ne na strah i paniku, ve} na qubav i promenu, na dubqe razumevawe ove problematike. Deca i qudi sa autizmom ovaj svet do`ivqavaju, ose}aju, vide i ~uju na druga~iji na~in, uvek prenagla{en i ~esto bolan. Wihov mozak i nerv-ni sistem su druga~iji od ostalih qudi, a na~in wihovog funkcionisawa pred-stavqa vrlo slo`enu temu. Wihova svakodnevica je naj~e{}e obele`ena broj-nim telesnim te{ko}ama, sa kojima moraju da se bore, kako bi opstali u ovom svetu. Oko 40% wih su neverbalni, veliki broj wih je veoma darovit, a me|u wima ima i mnogo genijalnih qudi. Wihovo bi}e ~uje i razume {apat prirode boqe nego qudski govor, qudska o~ekivawa i kalupe. U svojoj kwizi Za{to ska~em, 13-godi{wi autisti~ni de~ak iz Japana uputio je javnosti pitawe, koje zavre|uje dubqe promi{qawe: “MO@ETE LI DA ZAMISLITE KA-KAV BI VAM @IVOT BIO KADA NE BISTE MOGLI DA GOVORITE?” Kada ne biste mogli da izrazite svoje osnovne potrebe, svoja ose}awa, `eqe, muke, bol...? Kada ne biste imali na~ina da doprete do drugog bi}a? Takva je, naj~e{}e, stvarnost dece i qudi sa autizmom. Povrh svega toga, obele`ena je podozrewem okoline, podsmehom i rugawem, odbacivawem, sve do verbalnog i fizi~kog nasiqa i zlostavqawa od strane druge dece. Takve reakcije dece govore samo o jednom - o na~inu stajawa wihovih roditeqa pred Hristom... U takvom svetu `ivi i Vasilije. Tokom liturgijskog sabrawa, na praznik Svetog Vasilija Ostro{kog, pri{ao mu je Rastko i poku{ao da ga ukqu~i u zajedni~ku igru. Vasilije je pevao i ~inilo se da ne obra}a pa`wu na wega, ali je Rastko ostajao uporan. Upitao je Vasilijevu mamu kako da ukqu~i Vasilija u igru. Odgovorila mu je da slobodno mo`e da ga pita; ne}e dobiti

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 1. JUL 2018, GODINA 19, BR. 42

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

166

odgovor re~ima, ali }e ga Vasilije verovatno razumeti i odgovoriti na svoj na~in. Rastko je bio nesvakida{we pa`qiv i saose}ajan, pru`io je Vasiliju ruku i pitao ga da li `eli da se igraju zajedno. Vasilije ga je, na tre-nutak, stidqivo pogledao, a zatim nesigurno pokrio usta rukom i gledao u pod, ne znaju}i kako da se izrazi. Rastko je upitno pogledao u Vasilijevu mamu, koja mu je objas-

nila da mu je potrebno malo vremena. Rastko se nije zaustavqao pred svim tim preprekama, nije okrenuo le|a i oti{ao, odlu~io je da ostane uporan i na|e put do srca drugog bi}a, koje je bilo sasvim razli~ito od wega. Mogao je da ide lak{im putem i da potra`i dru{tvo ma kog drugog deteta - na litur-gijskim sabrawima u ovom hramu, slava Bogu, prisutan je veliki broj dece. Ipak, Rastko je bio `ivo zainteresovan za govor du{e. Posle nekoliko tre-nutaka promi{qawa, pitao je Vasilijevu mamu: “A... kako vama Vasilije ka`e kad ne{to ho}e? Kako znate {ta wemu treba?” Mamu je to pitawe iskreno dirnulo - takve empatije nije bilo ~esto ni me|u odraslima, pa ni me|u brojnim stru~wacima koji su se bavili Vasilijevim zdravqem. Odgovorila mu je da Vasilije sve pokazuje telom ili peva o tome {to `eli da iska`e. Rastko je `eleo da ~uje podrobnije o tome, dobiv{i zatim obja{wewe o neobi~nim na~inima Vasilijeve komunikacije. Rekao je: “Da, to je ba{ zanimqivo... A, kako bih ja mogao da ga pitam, kako ja da znam {ta {ta on `eli?” Ovo di-vno dete je projavilo zadivquju}u veru u ~oveka, bio je `ivi svedok da se do drugog bi}a, ma kakvim te{ko}ama ono bilo obele`eno i ma koliko razli~ito bilo, uvek mo`e dopreti, samo ako ~ovek ima voqe i qubavi. Na koncu, Rastko je ozaren, usled novog otkri}a u sebi, uzviknuo: “A, mo`da bismo mogli da se igramo ne~ega {to Vasilije voli?! [ta on voli da radi?” Vasilijeva mama mu je odgovorila da on voli da tr~i, da se pewe, da peva, da grli qude... Rastko je pa`qivo pru`io ruku Vasiliju, ~ekaju}i wegov odgovor. Vasilije je stavio svoju ruku u Rastkovu... Nastavili su da se zajedno pewu i tr~e, uz zvuke zvona sa hrama i pesmu hora, Dostojno jest, pod Pokro-vom Za{titnice svih tu`nih, obremewenih, namu~enih, gladnih, stradalnih, nevoqnih, sve dece, svih nas... Bio je to najdivniji Rastkov dar Vasiliju za imendan, najdivniji prinos Gospodu i drugom qudskom bi}u, pred pristupawe

Svetom Pri~e{}u. Najdivnija poruka svima nama, koji ~esto `ivimo u kamenoj neosetqivosti prema tu|oj muci i koji pristupamo Svetom Putiru bez plodova pokajawa i bez dobrote i qubavi kakvu je na delu pokazao Rastko. Divna poruka svima koji o{tre no`eve i zube na temu retkog ili ~estog pri~e{}ivawa, posta na uqu ili vodi, sitni~avih i formalnih ispuwavawa molitvenih pravila... Ras-

Postoje dve ta~ke gde se zemqa dodiruje sa

nebom: to je oltar hrama i srce ~oveka.Sv. Justin ]elijski

Qubav je otkrivawe u svakom ~oveku onoga

{to se u wemu mo`e voleti.

Aleksandra Jankovi}, klini~ki psiholog

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

168

U NEDEQI 5. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 01.(18) Sveti mu~enici Leontije, Ipatije i Teodul02.(19) Sv. apostol Juda; Prep. Pajsije Veliki; Sv. Jovan [angajski03.(20) Sveti sve{tenomu~enik Metodije; Prep. Naum Ohridski04.(21) Sveti mu~enik Julijan Tarsijski; Prepodobna Anastasija Srpska05.(22) Sveti sve{tenomu~enik Jevsevije06.(23) Sv. mu~enica Agripina; Vladimirska ikona Majke Bo`ije07.(24) Ro|ewe sv. Jovana Prete~e - Ivawdan; Sv. Nikita episkop Remezijanski

Draga bra}o i sestre, sutra, na praznik Svetog Jovana [angajskog, ~ije se ~estice Svetih mo{tiju nalaze u na{oj crkvi,

Sveta Liturgija po~iwe u 8:00, a u subotu, na Ivawdan, u 9:00.

QUDI GOVORE O... QUBAVIKad god je neko gladnog nahranio ili `ednog napojio, kad god je bolesnog po-setio, kad god je neko oprostio ili za opro{taj zamolio, kad god je neko nekog ute{io ili nije nekog osudio ili oklevetao, kad god se neko radovao uspehu i ~asti drugog... u~inio je Carstvo Bo`ije opipqivim i realnim. Mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije

Ako voli{ ~oveka takvog kakav jeste - ti ga zaista voli{, ali ako poku{ava{ da ga promeni{ - onda voli{ samo sebe. Bla`eni Avgustin

Oni koji nas povrede, ~esto nas oja~aju, ohrabre, pomognu da shvatimo {ta `elimo. Oni koje mi povredimo, pomognu nam da shvatimo {ta ne `elimo. Oni koji nas usre}e, podsete nas da qudsko ipak postoji u ovim te{kim vre-menima, da postoje dobri qudi, iskrena srca i ~iste du{e. A, oni koje mi usre}imo, za mene su najbitniji. Oni su smisao i dokaz na{eg postojawa. Ivo Andri}

BRAK I PORODICA: BU\EWE ISKRE U DETETU

^OVEK KOJI POMA@E DRUGIMA NIKADA NIJE SAM. ... Ako pod-staknete unutra{wu iskru u detetu, uvek }e mu osvetqavati put do nezamis-livih visina. ... Ako dete koje nikad nije trebalo da hoda ili ~ita, mo`e da se uzdigne do tako neverovatnih visina, zamislite {ta mogu deca bez takvih ograni~ewa, i koliko visoko mogu da se vinu ako ih ohrabrite da ra{ire krila - preko svakog horizonta...

Kristina Barnet, majka genijalnog autisti~nog de~aka Xejkoba

167

tkov primer je jedan od najsmislenijih odgovora na sve te rasprave: prinesi pred Boga qubav, oslu{kuj drugo bi}e i wegove stvarne potrebe, pri|i mu na na~in kako je wemu potrebno, u|i na wegova vrata, odbaci kalupe, posti na qubavi i smirewu pred Bo-gom i ~ovekom, neka ti ispru`ena ruka ka drugom ~oveku bude glavno molitveno pravilo - i tada pris-tupaj Svetom Pri~e{}u sa rado{}u i nadom. Ovaj Rastkov primer je vi{estruko dobar i pou~an svima nama. Ne okre}emo li mi ~esto le|a i ne zatvaramo li srca pred mnogima koji su ne~im preobremeweni, druga~iji, dru{tveno neprihvatqi-vi, pred bolesnima, pred onima koji su u padu i grehu, pred siroma{nima, bezdetnima, starima, usamqenima, onima sa telesnim nedostacima, pred qu-dima sa posebnim potrebama, pred onima koji pro`ivqavaju neki gubitak ili `ivotni lom...? NE POSTOJI NI[TA STRA[NIJE OD DUHOVNOG AUTIZMA, od gledawa na qude kroz kalupe, od zatvarawa srca pred mogu}-no{}u da projavimo qubav, da prijateqski pred drugo bi}e pru`imo svoj dlan i makar najskromniju pomo}, razumevawe, blagost, ako ve} ne i da ponesemo deo wegovog bremena. Rastkov primer, deteta zaista nesvakida{we empatije,

stoji kao mali svetionik iznad svih uzburkanih talasa na{ih bi}a i `ivota, pokazuju}i da je prvi korak do drugog ~oveka - na{a zapitanost o govoru wegove du{e, wenim potrebama i htewima. A, kada ne znamo kako da do druge du{e dopremo ili nismo sigurni - Gospod zna zasigurno sve o woj, nesrav-wivo vi{e nego {to mama zna o Vasiliju - On nam jedini mo`e otkriti pravi put do drugog ~oveka, ali samo ako Mu se iskreno obratimo i ako smo

za taj put otvoreni, ako odbacimo svoje predrasude, kalupe i o~ekivawa, da bismo za~uli glas tananih struna du{e drugog ~oveka... Nije li to bila poruka Pedesetnice, kada su Sveti apostoli progo-vorili jezicima novim? Umesto duhovskih ven~i}a, kojima se predano bavimo na dan Pedesetnice, za nas je daleko va`nije i spasonosnije da pojmimo pro-poved o qubavi - o sili koju srce zadobija kada se otvori za govor drugog bi}a i kada progovori wegovim jezikom. Samo u toj qubavi i sili, mogu}a je zajednica, tako je osnovana i vi{e od 2000 godina postoji Crkva Bo`ija. Sveti apostoli su, silom Duha, progovarali jezicima svih naroda, jezikom svakog ~oveka - a to mo`e samo govor qubavi. Pri~a o Rastku i Vasiliju je upravo pri~a o tome - o zajednici qudi i govoru qubavi...

Ako ne stojimo zajedno, tonu}emo odvojeno...

Neboj{a Mastilovi}, teolog, muzi~ar i

pesnik

Kako je dobro kada ~ovek po tvojim o~ima shvata {ta `eli{ da mu ka`e{. Kada ose}a tvoju qubav i odgovara istim. I, gde god da ode, uvek }e se vratiti jer }e ga blagost tvoje du{e

obavezno pozvati nazad.O. Andrej (Konanos)