173

SVETI CAR-MU^ENIK NIKOLAJ II ROMANOV

Ro|en je 6/19. maja 1868, na dan Svetog Jova Mnogostradalnog, {to je smatrao znamewem svog budu}eg stradalnog puta. Bio je najstarije od petoro dece mo}nog ruskog cara Aleksandra III i Marije Fjodorovne. Za Nikolaja su, jo{ u detiwstvu, govorili da “ima du{u ~istu kao kristal”. Dan je po~iwao i zavr{avao molitvom, dobro je poznavao crkvene slu`be i voleo da peva u crkvenom horu. Mnogo je ~itao, a nastavnici su bili zadivqeni wegovim umnim darovima. Zavr{io je ekonomske, vojne i pravne nauke, uz istaknute nastavnike. Vojnu obuku je pro{ao u pe{adiji, kowici, artiqeriji i morna-rici. @arko je voleo vojsku i bio joj odan do smrti. Od detiwstva su ga veoma poga|ale qudske patwe i stradawa. Godine 1891, kada je na desetine ruskih gubernija stradalo od gladi, otac mu je dao upravu nad Komitetom za pomo} gladnima, pa je Nikolaj neposredno gledao qudsku nesre}u i neumorno radio da bi umawio stradawa svoga naroda. Pet godina se predano molio Gospodu da mu za `enu da nema~ku princezu Aliks Hesen-Darm{tatsku (unuku engleske kraqice Viktorije) i da je preobrati u Pravoslavqe. Bog je usli{io wegove molitve i Niko-lajevi roditeqi su blagoslovili ovaj brak, a Aliks primila Pravoslavqe i postala Aleksandra. Odmah zatim, do`iveo je te`ak udarac - iznenadnu smrt oca, kraj ~ije je samrtne posteqe bdeo neprestano, zadjeno sa sv. Jova-nom Kron{tatskim. Nikolaj nije `eleo carsku vlast, ali je prihvatio, iz poslu{nosti Bo`ijoj voqi. Jo{ uvek mlad i neiskusan, dobio je veoma te`ak krst - upravu nad {estinom sveta, koliko je Carska Rusija tada zauzimala. Svestan te`ine zadatka, govorio je: “^vrsto sam uveren da je sudbina Rusije, kao i sudbina moja i moje porodice, u rukama Boga, Koji me je postavio ovde gde sam. [ta god da mi se desi, ja }u se pokoravati Wegovoj voqi, svestan da nikada nisam mislio ni na {ta drugo osim na slu`bu zemqi koju mi je On poverio...” Zapo~eo je svoju vladavinu delima milosr|a: zatvorenici u tam-nicama su dobili olak{ice, mnogi su pomilovani; ukazao je veliku pomo} siroma{nim nau~nicima, piscima, studentima. Carski venac je primio 27. maja 1896, u Uspewskom sabornom hramu u Kremqu, a jedan od slu`iteqa je bio i sv. Jovan Kron{tatski. Tokom ~ina miropomazawa na carsko slu`ewe, pra-voslavni car se pri~e{}uje u oltaru i prima od Boga blagodat Svetoga Duha.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 15. JUL 2018, GODINA 19, BR. 44

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

174

On postaje direktno odgovoran Bogu za svoj narod, a na narod silazi blagodat kroz cara - pomazanika Bo`ijeg, ako `ivi po Bo`ijim zakonima. Zato je ubistvo pravoslavnog cara vapiju}i greh pred Bogom, dizawe ruke protiv samoga Boga. Povodom krunisawa cara Nikolaja, velika srpska dobrotvorka Dragiwa Petrovi} poslala je Svetom caru veliku svetiwu, u ime srpskog naroda - krst Svetog cara Lazara Kosovskog, koji se vekovima ~uvao zavetno na Kos-metu. Uspostavqena je sna`na duhovna veza srpske i

ruske svetorodne loze, kroz dvojicu careva-mu~enika, koji su se na{li na vododelnicama duhovne i nacionalne istorije svoga naroda, za koji su, na koncu, polo`ili i `ivot. Kosovski krst zasijao je nad Rusijom... Car Nikolaj je bio duboko pro`et saznawem o duhovnoj misiji koja le`i na pomazaniku Bo`ijem, verovao je da se Hristovo u~ewe mo`e i mora primewivati i u politici. Inicirao je i nadahnuo mirovnu konferenciju u Hagu, 1899. Prvi je car koji je ustao u za{titu vaseqenskog mira. Po svo-joj prirodi, nije bio u stawu da u~ini nikakvo zlo, nikada ga nisu videli gnevnog, nikada nije povi{avao ton, nije potpisao ni jednu smrtnu presudu. Zra~io je dobrotom i smirewem. Na wega su vi{e puta poku{ani atentati, a on nije preduzimao ni osnovne mere bezbednosti. Tokom jedne wegove po-sete krstarici Reulik, trebalo je da ga ubije revolucionar, koji je na kraju odustao, rekav{i: “Nisam mogao to da uradim, te o~i su me gledale tako krot-ko, tako ne`no...” Posle takvih doga|aja, uvek je odlazio u crkvu i u suzama se molio za sve, blagodare}i Gospodu na milosti. Tro{io je ogromne sume novca u dobrotvorne svrhe, {to su mu neposredni saradnici veoma zamerali. We-gova dobrota, skromnost, jednostavnost i smirewe su ~esto progla{avani za slabost karaktera. Wega i caricu su pratile klevete za `ivota, a ne presta-ju i sve do danas. Me|utim, zahvaquju}i tim wegovim osobinama, u wemu se vaplotila ogromna duhovna snaga, koja ga je vodila kroz smutna vremena i potowa stradawa. Svim srcem je voleo svoj narod i bio spreman, u svakom trenutku, da polo`i `ivot za wega. Gospod ga je obdario sre}nim i blagoslovenim brakom, u kome je ro|eno petoro dece. Najmla|eg, sina Alekseja, dobili su po molitvama sv. Serafimu Sarovskom, prilikom wegove kanonizacije, kada je caru predato pisano zave{tawe sv. ba}u{ke Serafima, koji je jo{ 1832. predskazao wi-hovo stradawe. On i carica su dobili najte`i krst koji roditeqi mogu dobi-ti - da gledaju bolest, patwu i stradawa svoga deteta, bez mogu}nosti da mu pomognu (carevi} Aleksej je bolovao od hemofilije). @iveli su povu~eno, nisu pose}ivali balove i aristokratske zabave, predano su u~estvovali u bogoslu`ewima, {to je izazivalo podsmeh i klevete. Brak cara Nikolaja i carice Aleksandre je bio ispuwen dubokom odano{}u, me|usobnom podr{kom i razumevawem i, nada sve, qubavqu koja pretrajava vreme i sva iksu{ewa. Deca su vaspitavana sa mnogo topline i qubavi, rano su u~ena odgovornosti, obavezama i hri{}anskom `ivotu. Tokom rata, carica i k}eri su

175

neumorno slu`ile u bolnicama, kao milosrdne sestre, zbriwavale rawenike i bolesnike. Carevu najstariju k}i, Olgu, srpska vlada je `elela za potoweg srpskog kraqa, Aleksandra Kara|or|evi}a. Za 20 godina ca-revawa Nikolaja Romanova, kanonizovano je vi{e svetiteqa nego za ceo 19. vek. Hramovi su u Rusiji podizani kao nikada do tada: preko 750 manastira i skoro 10.000 hramova; car je podizao hramove i {irom vaseqene i slao im darove, uveo je plate siroma{nom seoskom sve{tenstvu, podizao i osnivao crkveno-parohijske {kole - preko 37.000, u kojima je u~ilo dva miliona dece. Podr`avao je razvoj crkvenog pojawa, arhitekture i ikono-pisa. Tokom kanonizacije sv. Serafima Sarovskog, do{ao je sa celom porodi-com i na svojim ramenima nosio kivot sa mo{tima Svetiteqa. Kada je Austro-ugarska napala neza{ti}enu Srbiju 1914, car Niko-laj je odmah stao u za{titu Srbije, mada je imao bliske veze sa nema~kim Dvorom i kajzerom Vilhelmom. Iako svestan da Rusija nije spremna za rat, u{ao je u wega - da bi za{titio svoju pravoslavnu bra}u Srbe. Neprestano je obilazio svoju vojsku na frontu, bolnice, gradove i sela, bodrio narod. Kada je stao na ~elo ruske vojske, po~ela je da ni`e uspehe. Rusija je srpsku vojsku snabdevala oru`jem, hranom i ratnom opremom, primaju}i udarce Austrije i Nema~ke po svojim ple}ima. Presudni momenat je bio tokom prelaska srp-ske vojske preko Albanije, kada je trpela nadqudske patwe i stradawa, glad, bolest, iznemoglost i smrt. Tada je car Nikolaj, u odlu~nom iskoraku prema Engleskoj i Francuskoj (koje su srpsku vojsku svesno gurnule u propast), povu-kao poteze koji su doslovno spasili srpsku vojsku i narod. DA NIJE BILO SVETOG CARA NIKOLAJA ROMANOVA, SRPSKA VOJSKA BI BILA ZBRISANA SA LICA ZEMQE. Burni istorijski doga|aji, nezadovoqstvo ruskog naroda zbog rata i gladi, kao i dugotrajne, podmukle intrige nepri-jateqa pravoslavne monarhije, doveli su do kraja wegovog carskog slu`ewa. Pritisnut izdajom najbli`ih saradnika, car je smireno abdicirao, da bi po{tedeo svoj narod od me|usobnog krvoproli}a. Po~eo je krsni hod za wega i wegovu porodicu: li{eni su svih gra|anskih prava, najpre kao zato~enici u Carskom selu, a na kraju u Jekate-rinburgu, vre|ani i poni`avani. Imali su mogu}nost da se sklone u ino-stranstvo i provedu ostatak `ivota udobno, ali su to odbili, iz prevelike qubavi prema Rusiji, ~vrsto se dr`e}i svoga krsta. Ostali su u smirewu, trpqewu i pra{tawu, pokazuju}i nesvakida{wu snagu duha. @iveli su molit-vom i zajedno pevali na bogoslu`ewima. Stradawa su ih uvela u sveti ̀ ivot... Tri dana pred mu~eni~ku kon~inu, tokom Liturgije, |akon je gre{kom po~eo da peva So svjatimi upokoj, a zatim i sve{tenik. Carska porodica je shvatila poruku Bo`iju o skoroj smrti - svi zajedno su klekli... Mu~ki su pobijeni i izmasakrirani u no}i izme|u 16. i 17. jula, u podrumu Ipatjevskog doma. Nad Rusijom je ponovo zasijao Kosovski krst i po~ela 70-godi{wa golgota... Sveti car Nikolaj je postao nebeski za{titnik ruskog i srpskog naroda...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

176

U NEDEQI 7. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 15.(02) Polagawe rize Presvete Bogorodice16.(03) Sveti mu~enik Jakint; Prepodobni Anatolije17.(04) Sv.Andrej Kritski; Sv.mu~.car Nikolaj i carski mu~enici Romanovi18.(05) Prep.Atanasije Veliki; Sv.Sergije Radowe{ki; Sv.mu~.Jelisaveta Romanova19.(06) Prepodobni Sisoje Veliki20.(07) Prepodobni Toma Malein; Sveta mu~enica Nedeqa21.(08) Sveti velikomu~enik Prokopije

Sa blagoslovom patrijarha srpskog g. Irineja, a povodom

150 GODINA OD RO\EWA I100 GODINA MU^ENI^KE SMRTI

SVETOG CARA NIKOLAJA ROMANOVA, velikog za{titnika srpskog naroda,

kroz Beograd }e, u utorak, 17. jula 2018. godine, u 11 ~asova, i}i

VELIKA NARODNA LITIJAod Ruske crkve na Ta{majdanu (pored crkve Svetog Marka), do

spomenika Svetom caru Nikolaju, u Ulici kraqa Milana.

PREPORUKA DUHOVNIH IZDAWAVi{e puta smo do sada preporu~ili sjajnu monografiju i najobuhvatniji zbornik tekstova o sv. caru Nikolaju i carskoj porodici Romanov, Qubav je ja~a od smrti, u izdawu Obraza sveta~kog. U woj mo`ete ~itati potresna `itija sv. cara Nikolaja, sv. mu~enice carice Aleksandre i wihove dece, kao i sv. mu~enice Jelisavete Romanove; wihova pisma, dnevni~ke zapise, ~uvene pouke sv. carice Aleksandre o braku i porodici, sve do dubqih duhovnih i istorijskih sagledavawa ruske i pravoslavne golgote uop{te pod udarima komunizma, kroz koje se mogu jasnije sagledati i savremeni svetski tokovi i duhovna vertikala. Preporu~ujemo i izuzetan dokumentarni film o Roma-novima, Divan je Bog u svetima Svojim, koji prati `ivotni put sv. cara Niko-laja i wegove porodice (DVD-izdawe). Muzi~ar i teolog Neboj{a Mastilo-vi} je, u produkciji radija Slovo qubve, a povodom stogodi{wice Velikog rata, ispevao izuzetnu pesmu, Pomo} Svetog cara Nikolaja, sna`nu re~ima i melodijom, koja nas opomiwe na zna~aj pam}ewa istorijskog i duhovnog ~ina kojim je Sveti car Nikolaj, rizikuju}i “`ivot, krunu, carstvo, sudbinu di-nastije”, stao na krsno-vaskrsnu vertikalu i spasio srpski narod od propasti.