81

MAJKE HRI[]ANKE: QUBICA LUKOVI]

U pro{lom broju smo govorili o izuzetnim podvizima Kola srpskih sestara, jednog od na{ih najve}ih i najzna~ajnijih nacionalnih udru`ewa, a o svakoj od ovih heroina - koje je danas prekrio najve}i srpski greh zaborava i nebla-godarnosti - mogle bi se stvarati kwige i filmovi. Uvereni da su, zbog svojih neverovatnih, ~esto i nadqudskih, podviga, `rtve i qubavi, one sada udosto-jene sjaja Carstva nebeskog, prila`emo ovu vo{tanicu od re~i, kao vid borbe protiv zaborava na{ih velikana i heroja, zbog kojeg ovaj Bo`iji narod ve} dugo ide bespu}ima i strada. U dana{wu Nedequ o mitaru i fariseju, dobro je da preispitamo svoj hri{}anski `ivot i premerimo ga ovakvim primerima. Qubica Lukovi}, druga po redu predsednica Kola srpskih sestara, ro|ena je u Pan~evu 1858, u domu uglednog filologa, profesora i po~asnog ~lana Srpskog u~enog dru{tva, Jeftimija Avramovi}a, kao jedna od ~etvoro dece. Od oca je nasledila qubav prema jezicima i svest o va`nosti obra-zovawa za `ene, {to je tada bila retkost. Zavr{ila je Vi{u `ensku {kolu u Beogradu, tada najelitniju u Srbiji, i zaposlila se kao u~iteqica i prevodi-lac. Weni prevodi kwiga, ~lanaka i feqtona sa francuskog jezika doneli su duh francuske kwi`evnosti kod nas. Bila je jedna od najobrazovanijih `ena svoga vremena. @enama se obra}ala kroz ~asopise Doma}ica i Bosanska vila; devojkama je savetovala da se {koluju i same biraju svoju profesiju i mu`a, bu-dila ih na aktivniju, samosvesniju ulogu. Pisala je i uputstva za prosve}ivawe mladih nara{taja. Udala se 1877. za Stevana Lukovi}a, po~asnog generala Drinske divizijske oblasti, dobitnika Takovskog krsta i Ordena Svetog Save, koji joj je bio velika podr{ka u radu. Imali su skladan brak, ali bez dece, kao {to ~esto Bo`ija promisao odre|ene `ene li{i biolo{kog mate-rinstva, da bi ih uzvela u misiju duhovnog materinstva nad mnogima. Sa 17 godina, Qubica je pristupila Beogradskom `enskom dru{tvu, pod pokroviteqstvom kraqice Natalije. Ovo ugledno udru`ewe je pri-premalo za `ivot i rad devojke iz razli~itih dru{tvenih slojeva. Tokom Srpsko-turskih ratova, ~lanice ovog udru`ewa su osnovale bolnicu i radile kao bolni~arke, poma`u}i Vojnom sanitetu i Crvenom krstu. Izdavale su i ~asopis Doma}ica, u kojem je Qubica Lukovi} imala najvi{e udela. Od os-nivawa Kola srpskih sestara 1903, bila je jedan od najaktivnijih ~lanova, a

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 05. FEBRUAR 2017, GODINA 18, BR. 21

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

82

od 1905. godine, narednih 10 godina, i predsednica. Po-sle te{kog stradawa naroda u Staroj Srbiji i Make-doniji, prikupqala je pomo} za unesre}ene, kao dobro-voqna bolni~arka zbriwavala rawenike, organizovala brojne dobrotvorne aktivnosti, pomagala duhovne cen-tre i {kole, povezivala se sa srpskim dobrotvornim i kulturnim dru{tvima u BiH, Hrvatskoj i Dalmaciji. Bila je i potpredsednica Dru{tva Knegiwa Qubica, koje je pomagalo srpske manastire i crkve na terito-rijama pod Turcima, a tokom Balkanskih ratova, slalo

ode}u i obu}u srpskoj vojsci. Sa potpredsednicom Kola Stanislavom Son-dermajer i Delfom Ivani}, Qubica je 1906. pokrenula ~asopis Vardar, koji je {tampao patriotske pesme (o wemu smo govorili u pro{lom broju), i sama aktivno pi{u}i za ovaj visokotira`ni i ugledni ~asopis. Godine 1906, Kolo je osnovalo kurs za bolni~arke, koji je zavr{ila i Qubica. Na wenu i inici-jativu Delfe Ivani}, osnovana je ^etvrta rezervna bolnica na Vra~aru, sa 140 kreveta, za 1500 bolesnika, jedna od najelitnijih u prestonici. U Prvom balkanskom ratu, Qubica neumorno i danono}no zbriwava i neguje rawe-nike. Organizuje ratne humanitarne aktivnosti Kola: {irom Srbije se `ene obu~avaju za bolni~arke, {aqu se lekovi i pomo} na rati{te, pokre}e se {ivara, u kojoj ~lanice Kola izra|uju rubqe za vojnike i za Crveni krst. Na molbu na~elnika Saniteta Srbije, oktobra 1912, da organizuju pomo} za vojnike, du` pruge Beograd-Ni{, Qubica jo{ iste no}i obave{tava odbore Kola o tome, te ujutru vojnici i rawenici, na stanicama, dobijaju toplu supu i napitke, hranu, ode}u i sanitetski materijal. Rukovodstvo vojnog saniteta je bilo zadivqeno brzinom reagovawa i izvanrednom organizacijom. Kada se Vlada 1914. povukla u Ni{, sa wom se povukla i kancela-rija Kola srpskih sestara, sa Qubicom Lukovi}, odakle je i daqe pru`ana pomo}. Qubica je vojsci pomagala na prvim borbenim linijama, ne brinu}i za svoj `ivot, ve} samo da pru`i puno}u svoje qubavi i pomo}i onima kojima je to bilo potrebno. Krajem januara 1915, krenula je iz Ni{a u Vaqevo, da bi isporu~ila pomo} dobijenu od prijateqa Kola i srpskog naroda iz Engleske. U to vreme su iz Vaqeva svakodnevno prevozili le{eve, za koje nije bilo mesta da ih sahrane. Qubica je, sa blagajnicom Katicom \or|evi}, tu prove-la 10 dana, ne odustaju}i od pomo}i rawenicima. Spasavaju}i tu|e `ivote, polo`ila je svoj `ivot: obolela je od pegavog tifusa i upokojila se 11/24. februara 1915. u Ni{u, gde je i sahrawena, po svojoj `eqi. Posthumno je od-likovana najvi{im odlikovawem za humanost - medaqom Florens Najtingejl, povodom 10-godi{wice wenog upokojewa, 22. februara 1925. Tom prilikom je prire|ena sve~ana pomen-akademija u dvorani Doma Kola srpskih sesta-ra, kojoj je prisustvovao i patrijarh srpski Dimitrije, izaslanica kraqice Marije Kara|or|evi}, predstavnici Crvenog krsta, ^etni~kog udru`ewa, Ratnih invalida, Narodne odbrane i brojnih dobrotvornih i kulturnih dru{tava. Pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, koje je, tokom svoje istorije, odr`avalo `ive veze sa Kolom. Dirqiv govor o Qubici Lukovi} je

83

odr`ala Persida Prodanovi}, ~lanica i osniva~ Kola, supruga Ja{e Prodanovi}a, istakav{i da je Qubica “pala sa isto toliko slave sa koliko i borac na bojnome poqu”. Govore su odr`ali i: patrijarh Dimitrije, Mirka Gruji} - predsed-nica Kola, Marko Leko - predsednik Crvenog krsta i vojvoda Ilija Trifunovi}-Bir~anin, u ime srpskih ~etnika. Qubica Lukovi} je, kod savremenika, ostala upam}ena kao otmena i ugledna dama, izuzetno skromna, neumorna, do samozaborava po`rtvovana, pa`qiva u opho|ewu sa qudima i dirqivo saose}ajna. Verovala je da svaki ~ovek, ma kakav se u datom trenutku ~inio i ma kakva (ne)dela tvorio, ima u sebi vrednosti, koje se, u odre|enom momentu, mogu probuditi i ispoqiti, ako mu i mi pomognemo u tome.

BIBLIOTEKA SRPSKE PATRIJAR[IJE

Temeqi Biblioteke Patrijar{ije srpske su posta-vqeni na samom po~etku 18. veka. Dve zbirke kwiga - jedna Srpske mitropolije u Sremskim Karlovcima, a druga Mitropolije u Beogradu - spojene su u jednu biblioteku, ujediwewem dveju mitropolija, 1726. godine, o ~emu svedo~e pot-pisi iz te godine. Zbog austro-ugarskog rata, Patrijar{ijska biblioteka je, po~etkom 1737, preneta iz Beograda u Sremske Karlovce. Ratovi su uzrokova-li weno ~esto seqewe: 1790. u Zagreb (usta{e su zaplenile ovu biblioteku); posle 1946, sa~uvane kwige su vra}ene u Beograd. Fondovi Patrijar{ijske biblioteke danas obuhvataju preko 120.000 kwiga i oko 400.000 brojeva ~aso-pisa, veliki broj rukopisnih kwiga iz perioda 14-18. veka, rukopise Jovana Raji}a, inkunabule, stare karte i biblioteke Zaharija Orfelina, Stevana Stratimirovi}a, Ilariona Ruvarca, Bogoslovskog u~ili{ta...

Ne treba se bojati da jedan narod ne pretera u proslavqawu svojih svetite-qa i u~iteqa, svojih viteza i dobrotvora, sr`i svoje i najboqeg ploda is-

torije svoje, nego se treba vi{e bojati da narod ne zatvori kapiju za le|ima svojim i zaboravi imena i vrline svojih velikana, ne preda se samo brizi

o danu i komadu. Izbrisa}e se brzo takav narod sa lica zemaqskog, i nasle-di}e ga onaj narod koji stalno ima pred o~ima `ivu galeriju svojih velikih

i svetlih duhova, te gledaju}i u wih razvija u sebi stremqewe ka dobrom, poja~ava veru u dobro i, gledaju}i u wih, ima se koga stideti u

nevaqalstvu svom i kime krepiti u stradawu svom.Sv. vladika Nikolaj, na prenosu Wego{evih zemnih ostataka

sa Cetiwa na Lov}en, na Malu Gospojinu 1925. godine

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (17)

Ako se ne prinosi{ na `rtvu bli`wemu, ni{ta

ne}e{ posti}i.Sv. Gavrilo Gruzijski

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

84

U NEDEQI O MITARU I FARISEJU PROSLAVQAMO: 05.(23) Sveti sve{tenomu~enik Kliment Ankirski06.(24) Prep. Ksenija Rimqanka; Sv. mu~. Vavila; Sv. Ksenija Petrogradska07.(25) Sveti Grigorije Bogoslov; Prepodobni Publije08.(26) Prepodobni Ksenofont i Marija09.(27) Prenos mo{tiju Svetog Jovana Zlatousta10.(28) Prepodobni Jefrem Sirin; Prepodobni Isak Sirin11.(29) Prenos mo{tiju Svetog Igwatija Bogonosca

^ovek najboqa dela ~ini kad zaboravi na sebe samog i priti~e u pomo} onome ko strada i gine. Sv. vladika Nikolaj

Ko sebe ne o{teti, ne mo`e drugome pomo}i! Akademik Dragan Nedeqkovi}

Treba biti milostiv i velikodu{an. Ko nije takav, podle`e osudi. Treba razlikovati one kojima je zaista potrebno od onih koji tra`e iz koristo-qubivosti jer, ko daje ~oveku pritisnutom sirotiwom, taj daje Gospodu, a ko daje svakom prolazniku, taj baca psu koji dosa|uje svojom nametqivo{}u. Sveti Vasilije Veliki

Svima treba `eleti dobro, ali je za ~iwewe dobra potrebna mudrost.

Sv. Gavrilo Gruzijski

Nama je potrebno da, pre svega, pazimo na svoju du{u i sa~uvamo je u mirnom duhu, i, tek kada smo ovo dostigli, mo`emo da poma`emo i du{i drugog ~oveka da prebiva u dobru. Arhiepiskop Jovan ([ahovskoj)

Kad nema duhovnog rasu|ivawa, svako dobrodelawe je izlo`eno opasnosti da ostane besplodno za na{e spasewe. Bez wega }e se ~ovek prihvatiti podviga iznad mere svojih duhovnih snaga, ili dela koje nije nu`no, a ne onoga koje je nu`nije i poleznije /=duhovno korisnije/, ili }e i delati ono {to je potreb-no, ali ne onako kako bi trebalo, ili uop{te ne}e primetiti kako se pod wegovo dobro potkrada vrag i kako mu sve ste~eno oduzima sujetom, koristo-qubqem i samomwewem. Iz kwige “Pouke i saveti duhovnog oca”

PITAWA I ODGOVORI: Postoji li mera za na{e milosr|e?

PRI^E SOLOMONOVENe uskrati dobra onima kojima treba, kad mo`e{

u~initi. Ne govori bli`wemu svome: “Idi, i do|i drugi put, i sutra }u

ti dati”, kad ve} ima{.