181

KAKO DA POMOGNEMO NEVERUJU]EM BLI@WEM?

Kada vidimo da na{i bli`wi ne qube Boga, tugujemo zbog toga. Ali, tugo-vawem ne posti`emo apsolutno ni{ta, kao ni savetima i opomenama. Ni jedno ni drugo nije ispravan na~in postupawa. Postoji jedna tajna. Ako je shvatimo, pomo}i }emo bli`wem. Tajna je u na{oj molitvi, u na{oj preda-nosti Bogu, kako bi delovala blagodat Wegova. Svojom qubavqu, ~e`wom za Bogom i qubavqu prema Wemu, privu}i }emo blagodat, kako bi se ona izlila na na{e bli`we, duhovno ih probudila i pobudila na qubav prema Bogu. Ili, boqe re~eno, Bog }e poslati Svoju qubav da nas probudi sve. Ono {to mi ne mo`emo - u~ini}e Wegova blagodat. Svojom molitvom doprine}emo da svi postanemo dostojni qubavi Bo`ije. Znajte jo{ ne{to: napa}ene i namu~ene du{e, koje stradaju zbog svojih strasti, veoma su sposobne da zadobiju qubav i blagodat Bo`iju. Takvi qudi postaju sveti, a mi ih ~esto osu|ujemo. Setite se {ta ono ka`e Sveti apostol Pavle: A gde se umno`i greh, onde se jo{ ve}ma umno`i blagodat (Rimq.5,20). Kada se setite ovih re~i, oseti}ete da su takvi qudi dostojniji i od vas i od mene. Mi vidimo da su oni slabi, ali kada se otvore za Boga, oni onda postaju svecelo qubav i `udwa za Bogom. Mada su bili navikli na druga~iji na~in `ivota, kasnije se svom snagom svoje du{e predaju Hristu i postaju ogaw qubavi Hristove. Tako dejstvuje ~udo Bo`ije u du{ama koje ina~e na-zivaju “odba~enim”. Nemojmo se obeshrabrivati, niti `uriti sa zakqu~cima, niti suditi o stvarima povr{no i spoqa. Ako ugledate, npr. neku obna`enu ili nepristojno odevenu `enu, ne zadr`avajte se na spoqa{wosti, nego se za-gledajte u dubinu wene du{e. Mo`da je ona veoma dobra du{a, koja se odlikuje egzistencijalnim tragawima, a ispoqava ih preko svog spoqa{weg izgleda. Nosi u sebi dinamizam, tj. snagu projekcije, `eli da privu~e poglede drugih, ali je iz neznawa izokrenula stvari. Zamislite da ona pozna Hrista! U tom slu~aju, ona }e poverovati i sav taj wen poriv }e se okrenuti ka Hristu. Ona }e u~initi sve da privu~e blagodat Bo`iju. Posta}e sveta. Na{e uporno nastojawe da drugi treba da postanu sveti jeste jedan vid projekcije nas samih. U stvari, mi `elimo da postanemo sveti, pa kako nismo u stawu to da postignemo, zahtevamo to od drugih i insistiramo na tome. Pri tom se, gube}i iz vida ~iwenicu da se sve ispravqa molitvom,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 31. JUL 2016, GODINA 17, BR.46

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

182

~esto `alostimo, negodujemo i osu|ujemo. ^esto svojom preteranom zabrinuto{}u, strahovima i r|avim du{evnim stawem nanosimo zlo drugima, iako to ne `elimo, pa ~ak i ne zapa`amo. To va`i i kada drugo qudsko bi}e veoma volimo, kao {to, primera radi, majka voli svoje dete. Majka prenosi na dete sav svoj nemir, svoju preteranu brigu za we-

gov `ivot, wegovo zdravqe i wegov napredak, ~ak i kada mu ni{ta ne govori, ~ak i kad ni najmawe ne ispoqava {ta ose}a u sebi. Ova qubav, {to }e re}i -prirodna qubav, ponekad ume da bude {tetna. To se, me|utim, ne de{ava sa qubavqu Hristovom, koja je spojena sa molitvom i sveto{}u `ivota. Takva qubav ~oveka ~ini svetim i umiruje ga, jer Bog je Qubav. Qubav je dobra i pra-va samo kao qubav u Hristu. Da bi bio od koristi drugima, treba da `ivi{ u qubavi Bo`ijoj, ina~e ne}e{ mo}i da bude{ od koristi svome bli`wemu. Ne treba da prisiqava{ bli`wega u ime qubavi. Do}i }e wegov ~as, nastupi}e pravi trenutak. S tvoje strane, dovoqno je {to se moli{ za wega. ]utawem,

trpeqivo{}u i, prvenstveno, molitvom, tajno pru`amo korist drugome. Blago-dat Bo`ija o~i{}uje wegov horizont i uverava ga u qubav Bo`iju. Ovo je oset-qiv momenat. Ako na{ bli`wi prihvati istinu da Bog jeste Qubav, tada }e ga ozariti izobilna svetlost, kakvu nikada pre nije do`iveo. Na}i }e svoje spasewe. Sv. starac Porfirije Kavsokalivit

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (12)SLIKARSKA KU]A

Nalazi se na Kosan~i}evom vencu 19. Od vremena do kojih se`u se}awa naj-starijih Beogra|ana, pa do danas, bila je umetni~ki dom. Sada se u woj nalazi 21 ateqe i prodajna galerija slika. Ne zna se pouzdano godina wene izgradwe, a stru~waci Zavoda za za{titu spomenika kulture Beograda procewuju da je nastala 20-ih godina pro{log veka. U godinama izme|u dva svetska rata, u ovoj zgradi su bile prostorije Dr`avne {tamparije, ~ija se glavna zgrada na-lazila u Pop-Lukinoj ulici. Po zavr{etku Drugog svetskog rata, zgrada je poklowena Udru`ewu likovnih umetnika Srbije. Kada je ku}a obnovqena, u wu su se uselili prvi slikari. Me|u najpoznatijim imenima umetnika koji su ovde stvarali bila su: Zuko Xumhur, Jovan Bjeli}, Du{ko Risti}, Nikola Graovac, Oqa Ivawicki, Kosta Bradi}... Tako se, u ovoj ku}i, za ne{to vi{e od pola veka, izmewalo vi{e od 50 umetnika. Me|u stanovnicima ove ku}e bilo je i pesnika, i pisaca, teoreti~ara umetnosti, kolekcionara i spor-tista, ali i onih sa ni`im dru{tveno-moralnim profilom. Navra}ali su i ambasadori, diplomate, kwi`evnici i glumci, a ateqei su se, po potrebi, pretvarali u {ahovske klubove ili pozori{te.

Svi bi na re~ima da rade za dobro svojih bli`wih, a ni naj-

mawe se ne brinu za to {to bi najpre trebalo da se oni

sami udaqe od zla, pa da se tek onda brinu o dobru bli`wih.

Sv. Amvrosije Optinski

183

SV. GAVRILO GRUZIJSKI O DUHOVNOM STAWU BLI@WEG

Kada je ~ovek pogru`en u greh i ne `eli da iza|e, nemoj mu ni{ta govoriti. Da li te pita kada ~ini greh? Ali, kada je u te{koj situaciji i ne zna {ta da radi, onda mu pomozi. Nikada druga~ije! Mo`da mu tvoji saveti ~ine zlo jer ti ne zna{ wegovo duhovno stawe. Na putu za Je-rusalim, niti savetuje{, niti zabrawuje{.

^oveka sme{ da popravqa{ samo ako ti je srce puno qubavi.

Kada nekome pri~a{ o nekom svom bolu ili mu se `ali{, treba prvo da ka`e{: “Neka te Bog ~uva”. Svima se obra}aj blagim re~ima. Lepa re~ ima veliku mo}. Tvoje srce pripada Onome Ko ga je sazdao.

Nepravilno je tra`iti od nekoga ne{to {to ~ovek sam nije davao.

Nemoj da daje{ savete ako ne zna{ duhovno stawe bli`weg. Tvoj savet mo`e da ga upropasti.

Qudi ne samo da nemaju mo} da ne{to sami od sebe u~ine, nego nisu uvek u stawu ni da razumeju {ta je za ~oveka du{ekorisno. Iako ho}emo ponekad da budemo usrdni i da poka`emo sa`aqewe prema bli`wem, ~esto se do-ga|a da ne razumemo ni druge, ni same sebe, i samo bivamo privu~eni u to

istan~anom nadmeno{}u i gordoumqem. ... Gospod }e pomo}i da se boqe sre-di{ ako se uzdr`i{ od samovoqne i netra`ene usrdnosti prema bli`wima.

Sv. Amvrosije Optinski

BRAK I PORODICA: “ISPRAVQAWE ” SUPRU@NIKA

VERA DOLAZI SLU[AWEM, ka`e se u Svetom pismu. Ako govorimo ru`ne re~i jedno drugome, po~iwemo da verujemo u wih i to eskalira sve vi{e, sve dok na{a vera u brak ne prestane da postoji. Dr Lora [lezinger

Najrasprostrawenija gre{ka je prekorevati neveruju}eg. Nema boqe pro-povedi od li~nog primera. Jeromonah Jov (Gumerov)

Svaki dobro ustrojeni porodi~ni ̀ ivot podrazumeva saradwu i smernu qubav oba supru`nika. Ako se ovaj poredak naru{i, svaka porodi~na struktura se uru{ava. “Pot~iwena” `ena mo`e biti gori tiranin nego “stare{ina”. Mati Magdalina, Eseks

Druge ne}e{ popraviti, a sebi mo`e{ da nanese{ neizrecivu {tetu. Sv. Amvrosije Optinski

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

184

U NEDEQI SV.OTACA PRVIH VI VASEQ.SABORA PROSLAVQAMO: 31.(18) Sveti mu~enik Emilijan; Sveti mu~enik Jakint01.(19) Prep. Makrina; Sv. Stefan, Despot srpski i Prep. Evgenija (Lazarevi})02.(20) Sveti prorok Ilija - Ilindan03.(21) Sveti prorok Jezekiq04.(22) Sveta Marija Magdalina - Blaga Marija05.(23) Sveti mu~enici Trofim, Teofil i drugi06.(24) Sveta vmu~. Hristina; Sv. mu~. prebilova~ki i dowohercegova~ki

Draga bra}o i sestre, u utorak, na Ilindan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.U subotu, na Svete mu~enike prebilova~ke i dowohercegova~ke,

Zaupokojena Liturgija slu`i}e se sa po~etkom u 7:30.U Saborniku broj 53 za 16. godinu izdavawa, mo`ete pro~itati

govor akademika Matije Be}kovi}a na osve}ewu Hrama Hristovog Vaskrsewa u Prebilovcima, 2015. godine.

IZ LETOPISA SABORNE CRKVE

Me|u svetiteqima koji su naro~ito vezani za Sabornu crkvu, isti~e se kult sv. despota Stefana Lazarevi}a, sina sv. cara Lazara Kosovskog, budu}i da je wegovo (Ste-fanovo) zvani~no crkveno proslavqewe izvr{eno u-pravo u Sabornom hramu. Despot Stefan je vladao izme|u 1389. i 1427, a upokojio se 19. jula / 1. avgusta 1427. godine. Na samu 500-godi{wicu wegovog upokojewa, 19. jula / 1. avgusta 1927. godine, patrijarh srpski Dimitrije - prvi patrijarh novouspostavqene Srpske patrijar{ije, us-postavio je kult Svetog despota Stefana i, za tu priliku, napisao i posve-tio mu Slu`bu, o ~emu su izve{teni Vlada i narod. Uo~i dana ustanovqewa Despotovog kulta, slu`eno je sve~ano bdenije, a na sam dan, patrijarh Dimi-

trije je slu`io Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi. Na kraju, sv. despotu Stefanu su slu`eni i Mole-ban i Kanon, a zatim je krenula sve~ana litija iz Saborne crkve, preko Kalemegdana, do ulaza u Beogradsku tvr|avu, gde se nekada nalazio dvor despota Stefana. Na kraju se litija vratila u Sabornu crkvu, gde je prvi put na Otpus-tu pomenut Stefan Lazarevi} kao Svetiteq. Svetog despota Stefana i wegovu majku, Prepodob-nu Evgeniju (Lazarevi}) (u svetu caricu Milicu), pro-slavqamo 1. avgusta.