BILT

EN Ž

IVO

TNE

SRED

INE

Br.6

U OVOM BROJU:• Moderna postrojenja za prečišćavanje

otpadnih voda u Laušu kod Srbice • Kosovo u Svetskom Forumu Voda• Tokom 2012. kompletira se mreža za

nadgledanje vazduha • Teško stanje u deponiji otpada u Mirašu

• Rukovođenje stvari koje se povezuju sa zaštitom od zračenja i nuklearne sigurnosti.

• Projekat za recikliranje poklopca • Ekosistemi evropskih slatkih voda su

ugroženi

Poštovani čitaoče

Ovo izdanje Biltena Životne Sredine, prvi u 2012. i šesti po redu, dolazi na vaše ruke u veoma važnom trenutku za životnu sredinu. Dolazi posle 22. marta Svetskog Dana Voda proglašena od strane Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija još 1992. godine.

Stoga i ekipa redakcije Biltena Životne Sredine pridružuje se pozivima,naporima i aktivnostima da se povodom ovog dana organizuju širom sveta kako bi podigli svest javnosti o opštem cilju zaštite, očuvanja i održivog korišćenja vodnih resursa. Prema statistikama u svetu je samo 3 % esveže vode, dok 97 % nalazi se u mirnim vodama i okean-ima. Samo 1 % o toga koje se nalazi u zemlju je voda za piće. Trenutno stanje

u s ektoru voda na globalnom nivou je uznemiravajuće.

Prema podacima, 18 % svetske populacije nemaju pristupa u pijaćoj vodi i 40 % nemaju pristupa u sanitarne službe. Oko 2 miliona dece godišnje umiru kao posledica nedostatka vode. Procenjuje se da u narednim godinama, posebno u zemljama u razvoju, problem vodosnabdevanja će se probuditi sve više i više zbog klimatskih promena i globalnog rasta stanovništva. Ovo zahteva preduzimanje hitnih mera za povećanje ulaganja u vodoprivrednu infrastrukturu, očuvanje vodenih resursa i šeme za reciklažu vode.

Uređivački tim

Moderna postrojenja za prešišćavanje otpadnih voda u Lauši kod Srbice

Među mnogim problemi-ma koji su identifikovani u oblasti upravljanja vodama na kosovu, tretman ot-padnih voda je bio i ostaje jedan od glavnih problema. Procenjuje se da najveći deo otpadne vode se izlivaju u površinske vode bez predhodnog tretmana. Pražnjenja otpadnih voda

u reke i drugih površinskih voda, bez prethodnog tret-mana je uticao na kvalitet vode u rekama i degraciji slatkovodnih ekosistema. Ipak, čak je počelo da se radi u rešavanju ovog problema.

Uprkos nekim teškoćama, počeo je sa radom prvi

moderni objekat na Ko-sovu za tretman otpadnih voda.

Fabrika se nalazi u Lauši opština Skenderaj i izgrađen je kao rezultat jedne donacije od strane Evropske Komisije.

Fabrika ima radni kapac-itet za 10 000 stanovnika i proces tretiranja otpadnih voda prolazi kroz tri faze : Mehanički proces, biološki proces i hemijski proces.

Kroz ove tri faze se prati napredak procesa pročišćavanja otpadnih voda iz procesa ulaska neprečišćene vode u fabric do procesa pražnjenja vode u reku.

Br #

6 (

April

201

2)

Pre

tpla

ti se

na:

ww

w.ks

.und

p.or

g

REZIME INFORMACIJA

*Na Kosovu samo 1/5 površine je zemljište dobrog kvaliteta, koje u isto vreme su najviše pogođene od gradnje i stano-vanja.

*SPrema po-dacima Ministar-stva Poljoprivrede, Šumarstva i Ru-ralnog razvoja na Kosovu godišnje gubi se vise od 1000 ha poljoprivred-nog žemljišta, usled neplanske izgradnje raznih objekata. Pod-jedanko se izgubi zauvek zemljište od erozije pošto 85% površine Kosova je strma i zato je pogođena ovim fenomenom.

* Oko 37% teritori-je Kosova je pod 600 m lnadmosrke visine, dok više od polovine 53% do 700 m nadmorske visine. Ove su površine najpogodnije za uzgoj žitarica, povrća, indus-trijskih biljaka i ostalih privred-nih aktivnosti. Istovremeno, u ovim površinama su koncentrisane preko 90% stanovništva Ko-sova ugrožavajući ove površine od izgradnje stam-benih zgrada i ostalih privrednih aktivnosti.

Ministar MSPP, Dardan Gashi na čelu jedne delegacije sa Kosova, učestvovao je u šestom Svetskom Forumu Voda koji je održan u Marseju u Fran-cuskoj. Svetski Forum Voda je

održan pod pokroviteljstvom francuskog predsednika Nikolas Sarkozi. U Forumu bili su prisutne 140 ministarske del-egacije 800 ostalih učesnika i nevladinih organizacija i pred-

stavnika javnog i privatnog sektora upravljanja vodoma. Tokom ovog foruma, Ministar Gashi predstavljao u Sesiji visikog nivoa u organizaciji Ministarstva Energetike i Vo-doprivrede Izraela. U toj sed-nici ministar Gashi govorio je o kanalizacionom sistemu na Kosovu i o planovima za obnovu ovog sistema u budućnost. Tokom svog boravka u Francuskoj, min-istra Gashi takođe je održao i druge bilateralne susrete sa predstavnicima iz raznih zemalja širom sveta. Svetski ForumVoda je važan svetski događaj koji ima za cilj da

mobiliše lokalne i nacionalne vlade svih zemalja kako bi se bavili izazovima vode i da bi ovaj problem preneli na svim političkim agendama.

Agencija za Zaštitu Životne Sredine Kosova je ocenila da stanje u deponiji otpada u Miraš je veoma teška zbog lošeg upravljanja i drugih faktora. Tokom jedne realizovane posete u ovoj deponiji utvrđeno je da pumpe za prečišćavanje ne funkcionišu.  Kao posledicai toga dolazi do mešanja optpadnih voda sa površinskim vodama.

Još jedan problem je spaljivanje otpada na deponiji kaj ima uti-caj na zagađenje vazduha.Ova situacija je ubrzala Inspektorijat Životne Sredine i Prostornog Planiranja da pokrene postupak protiv kompanije za Upravl-janje Deponija Kosova koja je odgovorna za upravljanje ove deponije. U cilju poboljšanja stanja AMMK preporučuje da se

vrši riaktivizacija lagune za tretiranje voda na deponiji, da se aktivira sistem pump-anja za eliminiranje pomešanja deponijske vode sa površinskim vodama, da se zabranjuje spaljivanje otpada, Da se vrši kompaktivnost svih otpada u deponiji kao i da se prati stepen zagađenja vazduha i vode u ovoj zoni kako bi se utvrdio kvalitet vazduha i vode.  Sanitarna Deponija za Područje Prištine sa lokacijom u Mirašu kod Obilića sagrađena je 2005 godine. Ona ima površinu od 40 ha a posvećena je prikupljanju otpada iz opštine u Prištini, Obiliću, Lipljanu, Kosovom Polju i Gllogovcu sa ukupnim kapacitetom od 3.500 000 m3. Odgovoran za Upravljanje De-ponije je Kompanija za Upravl-janje Deponija Kosova - DUPK, dok odgovorna za prikupljanje otpada i njihovo dostavljanje u deponiji je Regionalna Kom-panija “Pastrimi”.

Kosovo u Svetskom Forumu Voda

Teško stanje u deponiji otpada u Mirašu

Kako možemo pomoći zaštitu životne sredine?

RIsključite slavinu dok perete zube uštedite oko 20 litara vode svaki dan.

R Operite vaš automobil i biciklo sa šakom vode i sunđerom, umesto creva koji troši oko 15 litra vode u minuti ako se pusti da teče. 

BILTEN ŽIVOTNE SREDINE BR.6

KALENDAR ŽIVOTNE SREDINE

7. aprilSvetski Dan

Zdravlja

22. april

Svetski Dan Zemlje

31. majSvetski Dan bez

Duvana

5. junSvetski Dan

Životne Sredine

8. junSvetski Dan

Okeana

17. junSvetski Dan borbe

protiv pustoši i suše

Upravljanje stvari vezane za zaštitu od zračenja i nuklearne bezbednosti na Kosovu

Tokom 2012. godine kompletira se mreža za monitorisanje vazduha

Kosovo će uskoro imati kompletnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha. Ovo će biti postignuto zahvaljući “Snab-devanju stanica za praćenje kvaliteta vazduha, analitičkog laboratora i kalibriranog labo-ratora sa instrumentima” koji se očekuje da bude završen tokom 2012. godine. Iz ovog projekta

koji je financiran od strane Evropske Komisije biće komple-tirana mreža praćenja kvaliteta vazduha sa 5 novih stanica koji se će biti postavljeni u: Gnjilane, Elez hanu, Štrpce – Brezovici, Prizrenu i Peć. Ove stanice biće pripremljene sa analizatorima za praćenje ovih polutanata: sumpor-diok-

sid (SO2), azot dioksid (NO2), ugljen-monoksid (CO), ozon (O3), suspendovane čestice materije u vazduhu (PM10 i PM 2.5), kao i mostranta BTX (Benzen, Toluen i Ksilen). Takođe svaka od ovih 5 stanica će biti opremljena i sistemom za praćenje meteoroloških parametara kao: temperatura, vlažnost,pritisak vazduha, brzina i pravac vetra. Stanice su reprezentativne za monitorisan-je zagađenja vazduha u urbanim zonama, prigradska naselja i ruralnih. Sa ovim 5 stani-cama, mreža praćenja kvaliteta vazduha će biti kompletirana sa 9 fiksnih stanica automatskog praćenja kvaliteta vazduha i jednom mobilnom stanicom. .

Kompletiranju mreže praćenja kvaliteta vazduha je prethodilo jedno preliminarno studiranje sprovedeno od strane ministar-stva Životne Sredine i Prostor-nog Planiranja za određivanje tačaka monitorisanja. .Trenutno u funkciji su samo dve automatske stanice postavljene u prištini i jedna mobilna stani-ca kroz kojeg se prati zagađenje vazduha u Glogovcu.

Prošle godine Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja osnovao je Agenciju za Zaštitu od Zračenja i Nukler-ane Bezbednosti. Osnivanje ove institucije je od velikog značaja za kosovo zbog činjenice da od sad pa nadalje upravljanje stvarima vezanim za zaštitu od zračenja i nuklearnoj bezbed-nosti, imaju jednu adresu i jednu odgovornu instituciju. Osnivanje ove agencije je bilo potrebno i neophodno i u ispunjavanju obaveza u procesu evropskih integracija kao i ispunjavanju ostalih međunarodnih obaveza.

U okviru ciljeva za 2012 godinu Agencija za Zaštitu od Zračenja

i Nuklearne Bezbednosti-AZZK, ima za prioritet stvaran-je pravne i strateške osnove iz oblasti zaštite od zračenja i nuk-learne bezbednosti, sa ciljem stvaranja jednog bezbednijeg okruženja za zdrav život.

Agencija za Zaštitu od Zračenja i Nuklearnu Bezbednost takođe ima za cilj da počinje nadziranje rada operatora koji koriste izvore zračenja ili nuklearni materijal i vrše transport izvora materijala ili nukleranog ma-terijala kao i vrše licenciranje operatora iz ove oblasti.

Saradnja sa stranim i domaćim organizacijama i institucijama o problemima zaštite od zračenja

i nuklearne bezbednosti drugi je cilj koji se gleda ostvariti kroz primenu osnovnih principa i konkretnih standarda u ovoj oblasti.

Ovaj bilten se izdaje u saradnji između Ministarst-va za Životnu Sred-inu I Prostornog Planiranja (MSPP) I Programa Ujed-injenih Nacija na Kosovu (UNDP).

 

Urednička ekipa: Afrim Berisha (MSPP Sami Behrami (MSPP Inari Penttilä (UNDP) i Bur-buqe Dobranja (UNDP).

Pretplati se za sledeći broj u : www.ks.undp.org 

Online verzija:http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,176Dhewww.ammk-rks.net

BILTEN ŽIVOTNE SREDINE BR.6

Američki Univerzitet na Kosovu (AUK) Dobrotvorni Klub pokrenuo je Kosovski Kapitalni Projekat čiji je cilj da pomogne osobama sa invalid-itetom na Kosovu koji imaju potrebu a ne mogu priuštiti sebi

kupovinu invalidskih kolica. Klub je prikupljao plastične poklopce svih veličina i boja koji će biti preneseni u Turskoj za reciklažu. Projekat koji je počeo u decembru 2011 godine, je nastavak jednog veoma

sličnog uspešnog projekta u Turskoj i takođe je podržan od strane Turske Ambasade na Kosovu. Uzimajući u obzir da su oko 250 kg plastičnih poklopaca je potrebno za jedna inva-lidska kolica, Urednički Tim Biltena za Životnu Sredinu želi da doprinese ovom projektu preporučujući svojim čitaocima da počnu prikupljanje plastičnih poklopaca u svojim domovima i na radnim mestima, od svojih rođaka, prijatelja i ko-lega. Na ovaj način mi zajedno pomažemo ljudima sa invalid-itetom i zaštitimo našu životnu sredinu. Naši kolektivni napori će biti potrebni da bi ovaj pro-jekat bio uspešan. Za više informacija i za or-ganizovanje prevoza molim vas kontaktirajte : charityclub@aukonline.org

Biodiverzitet u jezerima i re-kama Evrope se smanjuje. Ovo upozorenje dolazi iz izveštaja obavljenog nedavno od strane Evropske Komisije, prema kojima, zagađenje voda, nadri-bolovstvo, gubljenje habitata i uvođenje invazivnih vrsta u ekosisteme kopnenih voda ugrožavaju jedan veliki broj riba, školjki, puževa i biljaka u slatkim vodama Evrope. Ovaj izveštaj takođe procenjuje da je situacija sa vrstama kopnene faune nije u boljem stanju. Prema Izvešatju, ribe slatkih voda, amfibe, vaskularne biljke i iznad svega, mekušći su po posebno ugroženi. Evropski slatkovodni ekosistemi,su ozbiljno ugroženi i zahtevaju hitno delovanje konzerviranja,

preporučuju studije. Izveštaj je pripremljen na osnovu sprovedenog istraživanja od strane Međunarodne Zajed-nice za Očuvanje Prirode (IUCN) koja je dala pro-cenu od 6000 tih tipa vrsta u vodama reka i jezera Evrope uključene u Evropsku Crvenu

Listu. Prema time, oko 44 % svih slatkovodnih školjki, 37 % vrsta slatkovodnih riba kao i 23 % amfibaili vodozemaca su sada ugrožene. Takođe, oko 20 % kopnenih mekušaca, 19 % gmizavaca, 15 % sisara i 13 % ptica su takođe ugrožena, ocenjuje istraživanje.

Kosovski kapitalni projekat

Evropski slatkovodni ekosistemi su ugroženi

Kako možemo pomoći zaštitu životne sredine?

RPopravite slavine od curenja, po jedna kap po sekundi troši 30 litara vode dnevno.

R Koristite odeću/pranje suđa sa punim opterećenjem za opti-malno korišćenje.

R Za 4 minuta stuširanja se koristi 60 litra vode.