BILTEN BR. 6 JUNI, 2007 BILTEN BR. 6 JUNI, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

je predvidjeno domacim zakonodavstvom, smatra se da postoji prima facie povreda navedene odredbe.Stoga lisenje slobode treba da bude u izuzetnim okolnostima, objektivno opravdano i da ne traje vise nego sto je neophodno

Clan 5 i 6 Konvencije su dva fundamentalna osnovna clana koji za cilj imaju jedan pravican sudski proces.

Evropska Konvencija za Ljudska Prava obezbedjuje minimum zagarantovanih prava drzave clanice koja je obavezna da obezbedi svojim gradjanima, ovo ne znaci da drzava ne moze da garantuje i veca prava.

Za vreme dvodnevnog seminara uporedjena su prava Evropskog suda sa nasom sudskom praksom objasnjavajuci i jos nekoliko konkretnih sluajeva shodno PKZK.

Osim teoretskih zapazanja, na ovom dvodnevnom seminaru eksperti su izneli i jos nekoliko slucajeva iz sudske prakse o cemu je vodjena jedna plodna diskusija nakon sto su ucesnici bili podeljeni za rad u manje grupe.

Funkcija KIP

Kosovski Institut za Pravosudje osnovan je zakonom br.O2/L-25 kao nezavisan organ i glavna institucija za strucno osposobljavanje sudija i tuzioca Kosova,zatim kao institucija za osposlobljavanje buducih sudija i tuzioca kao i ostalih pitanja koja se odnose na pravosudni sistem Kosova. Sadrzaj koji proizilazi iz ovog zakona moze se rasclaniti na sledecem:

I. Pripremni ispit (clan 2.1.b i 7 Zakona o Onivanju Instituta).

KIP je nadlezan za pripremu i organizovanje pripremnog ispita za sudije i tuzioce i ostala lica koja pretenduju da budu imenovana na funkciji sudije ili tuzioca koja odmah na pocetku moraju da polazu pripremni ispit i pohadjati kurs koji je inace jedan preduslov za njihovo imenovanje.

II. Osposobljavanje kandidata i potencijalnih nosioca funkcije u pravosudju – Pocetni Program za strucno usavrsavanje (clan 2.1 a, clan 7 i 8).

Program obuke je namenjen kandidatima koji pretenduju da u buduce budu imenovani na funkciji sudija ili tuzioca koji po okoncanju pripremnog ispita moraju da pohadjaju ovaj program obuke u nekoliko odredjenih modula za odredjeni vremenski period.

III. Obuka za nosioce pravosudnih funkcija – Trajna obuka za strucno usavrsavanje (clan 2.1. a) 2.1.a) namenjena je sudijama i tuziocima koji trenutno obavljaju navedene funkcije.

IV. Obuka za osposobljavanje sudija i tuzioca.

Ovaj program obuke je namenjen sudijama i tuziocima koji su izabrani za pohadjanje kursa za strucno usavrsavanje (clan 10).

V. Obuka za sudije porotnike.

Ovaj program je namenjen sudijama porotnicima radi upoznavanja sa osnovnim nacelima i sticanju osnovnog znanja u vezi njihovog polozaja u pravosudnom sistemu Kosova, (clan 9).

VI. Obuka za osposlobljavanje ostalih profesionalaca iz oblasti sudstva koja su identifikovana od strane IPK-a.

U ovom programu obuke bice obuhvacena profesionalna lica za koja se smatra da su spremni da pomazu efikasnom funkcionisanju pravosudnog sistema (clan 2.1.e).

VII. KIP tokom svog rada:

Razvija kratkorocne, srednjorocne i dugorocne planove osposlobljavnja za efikasno, efektivno i nepristrasno sudstvo (clan 2.2. a).

Vrsi i druge profesionalne delatnosti kao profesionalna istrazivacka institucija za razvoj sudstva na Kosovu u skladu sa evropskim standardima (clan 2.2.b).

Evropska Konvencija za Zastitu Ljudskih Prava 10

KIP u saradnji sa Savetom Evrope 27 i 28 juna 2007, organizovao je i odrzao dvodnevni seminar za sudije i tuzioce iz regiona Gnjilana u vezi Evropske Konvencije za Zastitu Ljudskih Prava gde se diskutovalo o clanu 5 i 6 Konvencije. Na navedenom seminaru svoje prezentacije podneli su cetiri domaca eksperata koji su licencirani od strane Saveta Evrope.

Sa ovog seminara izdvojicemo naj interesantnija pitanja koja se odnose na Konvenciju.

Konvencija o Ljudsksim Pravima garantuje svakom pojedincu pravo na slobodu i licnu sigurnost izuzev u slucajevima i okolnostima predvidjenim Konvecijom.

Tokom interpretacije clana 5 Kovencije ustanovljeno je da drzava moze da lisi slobode odredjeno lice samo u slucajevima i u postupku predvidjenim zakonom, postupak koji je inace regulisan i nasim PKZK, svako nepostovanje navedenih odredaba predstavlja povredu zakona.

Ukoliko drzava odredjenog pojedinca zadrzava u pritvor duze vreme nego sto

1

KOSOVSKI INSTITUT ZA PRAVOSUDJE

BILTEN

Znacajni dogadjaji

Okrugli sto u vezi

Privremenog Krivicnog

Zakona i Zakona o

Krivicnom Postupku

Seminar u vezi Konvencije

o Ljudskim Pravima

Obuka iz parnicne materije

Obuka iz maloletnicke

delikvencije

Obuka za sudije porotnike

Sadrzaj

Uvod 1

Aktivnosti za juni 2-10

Kalendar 11

U vezi svih komentara,sugestija,analiza dopuna i slicno pisite nam na e-mail adresu:

kji_newsletter@hotmail.com

Uvod

Fotografi gjatë trajnimit

BILTEN BR. 6 JUNI, 2007 BILTEN BR. 6 JUNI, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

Kodeks Etike 2

KIP, dana 05 juna 2007, organizovao je seminar u vezi Kodeksa Etike za sudije i tuzioce regiona Prizrena.Na ovom seminaru prezentirane su sledece teme: rukovodjenje predmetima i polozaj sudije,Kodeks Etike i profesionalno ponasanje tuzioca,polozaj tuzioca i rukovodjenje predmetima,Kodeks Etike za sudije, sudije porotnike i tuzioce sa aspekta Sudske Inspekcije.Na navedenom seminaru doneti su sledeci zakljucci:

osnovni cilj koji se odnosi u rukovodjenju predmeta je obezbedjivanje pravne

jednakosti,brzo,opravdano i nepristrasno funkcionisanje u svim slucajevima,

uloga sudije u rukovodjenju predmeta obuhvata sledece faze: faza zaduzenja sudije sa predmetima,pocetak sudske rasprave, izrada pismene sudske odluke i dostavljanje iste strankama,

glavni cilj Kodeksa Etike je misljenje trecih lica o sudiji ili tuziocu. Misljenje trecih lica je glavna stvar Kodeksa koje se odnosi na cinjenici sta misli osumnjiceni,clanovi porodice, svedoci i ostali.

pravilno rukovodjenje predmetima u tuzilastvu zahteva visoku

angazovanost,pojacan rad i efikasnost

tuzioca koji mora profesionalno da

postupa uz postovanje zakona, kako ne

bi doslo do povrede zakonskih

odredaba i pravila Kodeksa i

sukobljavanja sa

nadleznim organima

zbog odredjenih

propusta.

Po misljenju

predsednika Okruznog

Suda u Prizrenu g.

Ymera Hodze” teme

koje se tretiraju na

danasnjem seminaru su od

velikog znacaja.Sudija uvek mora da

ispostuje pravila Kodeksa,ukoliko ne

ispostuje Kodeks Etike, sudija u nikom

slucaju ne stice imidz dobrog

sudije”.Po njegovom misljenju Kodeks

Etike je obavezan za sve sudije i

tuzioce.

Ekspert Jedinice Sudske Inspekcije u

vezi Kodeksa Etike na danasnjem

seminaru izneo je nekoliko primera iz

prakse gde su sudije ili tuzioci dosli u

sukob sa Kodeksom Etike.Seminar je

svoj vrhunac postigao u trenutku

vodjenja interaktivne diskusije u vezi

Kodeksa.

KIP u saradnji sa UNDP i OEBS-om

dana 26 juna 2007 godine

organizovao je odrzavanje okruglog

stola u vezi trgovine ljudima i zastu

krijumcarene zrtve.Na navedenom

okruglom stolu svoje prezentacije

podneli su eksperti Tuzilastva

Kosova, KPS i OEBS-a.

Iz dela

teoretskog

prezentiranja

odvajamo

sledece:Trgovina

ljudima po prvi

put na Kosovu

kvalifikovano je

kao krivicno delo

Uredbom

UNMIK-a br

2001/4,kasnije i drugim uredbama

koje su za cilj imale sprecavanje i

borbu protiv trgovine

ljudima.Stupanjem na snazi

Krivicnog Zakona Kosova, trgovina

ljudima predvidjeno je kao posebno

krivicno delo,ovo krivicno delo u

mnogome se razlikuje od krivicnog

dela kontrabanda sa emigrantima,

uspostavljanje ropstva,

omoogucavanje prostitucije i sl.

koje su ovim Zakonom predvidjene

kao posebna krivicna dela.

Sav prihod koji je stecen izvrsenjem

ovih krivicnih dela biva oduzet-

konfiskovan.

Nakon podnetih

prezentacija od strane

navedenih eksperata,

ucesnici treninga bili

su podeljeni za rad u

manje grupe gde su

analizirali krivicno

dela trgovine ljudima

sa posebnim osvrtom u

onim slucajevima gde

postoje bitna obelezja ostalih

krivicnih dela kao sto su

kontrabanda sa emigrantima,

uspostavljanje ropstva i sl.

9 Trgovina ljudima – zastita krijumcarene zrtve

Puna në grupe gjatë trajnimit

Fotografi gjatë trajnimit

BILTEN BR. 6 JUNI, 2007 BILTEN BR. 6 JUNI, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

Kosovski Institut za Pravosudje u saradnji sa AER-om 07 juna 2007 organizovao je okrugli sto iz parnicne oblasti.Jedan medjunarodni ekspert i dvoje domacih eksperata bili su predavaci na navedenom okruglom stolu koji su prezentirali teme koje se odnose na paranicni postupak u vezi zalbe,postupak po zalbi pred drgustepenim sudom kao i revizija kao vanredni pravni lek.Ekspert iz Nemacke izneo je svoja iskustva u vezi postupka po zalbi u Nemackom zakonodavstvu uporedjujuci sa nasim zakonodavstvom,domaci eksperti su svoje prezentacije usmerili ka nasoj domacoj sudskoj praksi.Na osnovu vodjene diskusije sa ovog okruglog stola izdvajacemo nekoliko zakljucka koji su od interesa za nasu sudsku praksu.

Sva pravna sredstva imaju za cilj da se sudske odluke na zakonit nacin ostvare pruzajuci pravnu zastitu svim zainteresovanim subjektima u postupku.

Revizija je trostrano pravno sredstvo iz razloga jer prvostepeni sud nakon prijema revizije pre dostavljanja predmeta revizionom sudu, jedan primerak dostavi suprotnoj strani i nadleznom javnom tuziocu.

Revizija je nacelno devolitivno pravno sredstvo o cemu odlucuje visi sud.

Revizija je nesuspenzivni pravni lek,

Obrazlozenje treba da sadrzi ubedljivije cinjenice koje opravdavaju dispozitiv presude.

Jedno pitanje sto se tice opasnih

pitanja od strane ucesnika i samih eksperata, na kraju treninga dati su sledeci odgovori:

Dispozitiv presude treba da bude sto sadrzajan, koncizan jasan i veoma kratak,

3 Parnicni postupak u vezi zalbe 8

ovo iz razloga jer revizija ne odlaze izvrsenje pravosnazne sudske odluke.Revizija moze da bude i paralelni pravni lek u slucajevima kada isti bude podnet od strane parnicara,ovlasceni javni tuzilac podnosi zahtev za zastitu

zakonitosti protiv iste presude i u tom slucaju Vrhovni Sud jednom odlukom odlucuje u vezi oba pravna leka. Revizija je ogranicen pravni lek, zbog svog znacaja a u vezi pojedinih subjektivnih prava u

pojedinim sporovima (izdrzavanje, radoni odnosi,

sporovi iz autorskih prava i sl.) revizija je dozvoljena bez obzira na vrednost spora.

Revizioni sud je obavezan da proveri da li su pravilno primenjene zakonske odredbe materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena zbog apsolutno svih bitnih povreda postupka,dok zbog relativnih bitnih povreda postupka, revizija je dozvoljena samo ukoliko je doslo do povrede odredaba pred drugo stepenim sudom.

Sudstvo ima stalnu obavezu da istrazuje i pronalazi kriterijume radi ogranaicenja cinjenicnog stanja za svakai konkretni slucaj.

Da bi se to ostvarilo potrebna je tesna saradnja prakse i teorije.Ovome bi najvise doprinela strana sudska praksa van Kosova.

Foto gjatë seminarit

KIP u saradnji sa UNDP i OEBS-om

dana 26 juna 2007 godine organizovao

je odrzavanje okruglog stola u vezi

trgovine ljudima i

zastu krijumcarene

zrtve.Na navedenom

okruglom stolu svoje

prezentacije podneli su

eksperti Tuzilastva

Kosova, KPS i OEBS-

a.

Iz dela teoretskog

prezentiranja

odvajamo sledece:Trgovina ljudima po

prvi put na Kosovu kvalifikovano je

kao krivicno delo Uredbom UNMIK-a

br 2001/4,kasnije i drugim uredbama

koje su za cilj imale sprecavanje i

borbu protiv trgovine ljudima.

Stupanjem na snazi Krivicnog Zakona

Kosova, trgovina ljudima predvidjeno

je kao posebno krivicno delo,ovo

krivicno delo u mnogome se razlikuje

od

krivicnog dela kontrabanda sa

emigrantima, uspostavljanje

ropstva, omoogucavanje

prostitucije i sl.

koje su ovim

Zakonom

predvidjene kao

posebna krivicna

dela.

Sav prihod koji je

stecen izvrsenjem

ovih krivicnih

dela biva oduzet-

konfiskovan.

Nakon podnetih prezentacija od

strane navedenih eksperata,

ucesnici treninga bili su podeljeni

za rad u manje grupe gde su

analizirali krivicno dela trgovine

ljudima sa posebnim osvrtom u

onim slucajevima gde postoje bitna

obelezja ostalih krivicnih dela kao

sto su kontrabanda sa emigrantima,

uspostavljanje ropstva i sl.

Trgovina ljudima – zastita krijumcarene zrtve

Foto gjatë trajnimit

BILTEN BR. 6 JUNI, 2007 BILTEN BR. 6 JUNI, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

podnosisoca revizije,revizioni sud

moze da ukine pobijanu presudu i u

slucaju kada stranka zahteva

preinacenje iste ili kada stranka

zahteva ukidanje presude.

Revizioni sud je vezan sa zabranom

reformatio in pejus, znaci ne moze da

preinaci pobijanu

presudu na stetu strane

koja zheva reviziju ako

je samo ta strana

podnela reviziju.

Revizija je dozvoljena

samo protiv

pravosnaznih sudskih

odluka gde je postupak

definitivno okoncan.Svoje

odluke i spise predmeta revizioni sud

dostavlja provostepenom sudu preko

drugostepenog suda.

Imajuci u vidu prioritetnu funkciju i

zadatke koje ima revizioni sud radi

pravilne primene materialnog prava,

revizioni sud na isti nacin kao i ozalbeni

sud, ovlascen je da vodi racuna o svim

povredama koje se odnose na primenu

pravnih normi i materijalnog prava, bez

obzira da li je

podnosilac zalbe iste

naveo u zalbi ili ne.

Postoji opravdano

misljenje da se javnom

tuziocu osim

prvostepene presude

protiv koje je podneta

revizija, dostavi i

presuda drugosteopenog

suda,ovo iz razloga jer na osnovu

drugostepene presude veoma je tesko da

se uoce greske i propusti u prvobitnoj

presudi prvostepenog suda.

Revizioni sud prilikom odlucivanja po

reviziji nije vezan sa predlogom

krivicnih dela protiv zivota i tela.

Takodje posebna paznja posvecena je krivicnim decima koja se odnose na odgvornost odgovornog lica.

Valja pomenuti stv 1 i 2 clana 300 KZK, gde izvrsilac ovog krivicnog dela moze da bude samo odgovorno lice (delicta propria).

Jedno glavno pitanja koje je postavljeno tokom ovog seminara koje je izvrseno sluzbenim motorniom vozilom na praking placu, u dvoristu necije kuce

ili na neko drugo mesto gde mesto izvrsenja krivicnog dela ne moze da se smatra da je izvrseno u javnom saobracaju.

odnosi se kvalifikaciju krivicnog

dela U vezi ovog pitanja donet je

zakljucak da ova krivicna dela

treba okvalaifikovati kao

izazivanje opste opasnosti dok

nikako kao krivicna dela

ugrozavanja javnog saobracaja.

Naknada stete

KIP 22 juna 2007 organizovao je odrzavanje treninga na kojem je razmatran jedan prakticni slucaj iz parnicne materije a koji se odnosio na nknadu stete.Posebena paznja posvecena je naknadi nematerijalne stete za izgubljenog clana porodice,forme materijalne i i nematerijalne stete, pravna priroda, nacin naknade stete,nemogucnost objektivne procene visine stete,krug lica koja imaju ili nemaju pravo na naknadu stete i sl.

U prvom delu treninga bilo je reci u vezi stete,nacin nanosenja stete i uslovi koji treba biti ispunjeni za naknadu stete.

Drugi deo treninga odnosio se na resavanju prakticnog

slucaja koji se odnosi na materijalnu i nematerijalnu stetu.Dvoje sudija Vrhovnog suda i jedan sudija Okruznog suda bili su eksperti na danasnjem treningu koji su pripremili zadatke za prakticno resavanje istih, zadaci su pripremljeni na osnovu sudske prakse u vezi istinitih slucajeva o cemu su ucesnici treninga bili u obavezi da rese zdatke i na kraju donesu odgovarajuce presudu.

Na osnovu postavljenih

7 4

Skraceni postupak, izdavanje kaznenog naloga i sudska opomena

KIP 12 juna 2007 godine organizovao je okrugli sto na temu : skraceni postupak, izdavanje kaznenog naloga i sudska opomena. Na ovom okruglom stolu glavni cilj bio je razjasjavanje navedenih tema putem interaktivne diskusije.Kao glavne zajkljucke sa navedenog okruglog stola mozemo izdvajati sledece:

Skraceni postupak moze da se primeni samo za ona krivicna dela za koja je

predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do tri godine,

Uslovi za odredjivanje pritvora su isti ali se oni odredjuju za sledece tri kategorije krivicnih dela i to:protiv javnog reda i bezbednosti, protiv seksualnog integriteta i krivicna dela sa elementima nasilja gde je predvidjena kazna zatvora do 2 godine ili vise od 2 godine,

Fotografi gjatë trajnimit

Trajnim në seminar

BILTEN BR. 6 JUNI, 2007 BILTEN BR. 6 JUNI, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

Unije, usaglasavanje domaceg zakodavstva sa pravnim sistemom EU, saradnja suda i sudske policije,saradnja u oblasti krivicnog prava,ekstradicija, nalog za hapsenje medjusobna pravna pomoc, pranje novca,krijumcarenje i sl.

Simulacija jednog krivicnog slucaja 6

krivicno delo, u suprotnom prema istom

moze da se izrice teza sankcija.

Sudska opomena moze da bude izrecena

samo u slucajevima predvidjenim

zakonom.

Drugi deo treninga okarakterisan je

resavanjem jednog prakticnog slucaja

gde su ucesnici

treninga bili

podeljeni u male

radne grupe koji su

medjusobno

diskutrovali o ovoj

problematici.

Sudska rasprava ima svoje odredjene

karakteristike, postupak tece brzo,

okrivljenom uz poziv dostavlja se i

opptuznica, isti biva upoznat o

posledicama nedolaska. Rasprava moze

da se odrzi i bez prisustva okrivljenog

ukoliko je prisustan branailac, cita se

iskaz okrivljenog kojeg je dao u

policiji, u vezi postupka za izdavanje

kaznenog naloga

donosi se presuda

bez da se odrzi

glavni pretres.

Ukoliko sudija

ustanovi da nije

moguce doneti

presudu bez

odrzavanja glavnog

pretresa iz razloga

jer nema dovoljno

dokaza, onda se vodi

normalani skraceni postupak,

Sudska opomena predstavlja jednu

posebnu sankciju kojom se izvrsiocu

skrece paznja da ubuduce ne ponovi

5 Skraceni postupak, izdavanje kaznenog naloga i sudska opomena

Dana 20 juna 2007, KIP je organizova

simulacju jednog krivicnog slucaja za

sudije i tuzioce Prizrenskog regiona.Na

ovom simuliranom sudjenju glavna

paznja posvecena je iskazu okrivljenog u

vezi priznavanja krivice kao i o

krivicnim delima protv bezbednosti u

saobracaju.Na ovom seminaru

postavljena su niz pitanja, na koja su dati

konkretni odgovori i to:

1. Priznavanje krivice,glavna pitanja

koja su postavljena odnose se na:

Sta biva kada okrivljeni priznaje krivicu

ali ne i krivicno delo,npr. poziva se na

nuznu odbranu?

Kako postupa sud kada optuznica sadrzi

nekoliko razlicitih krivicnih

dela,optuzeni priznaje krivicu za

pojedina dela a za pojedina ne.Da li

moze da se usvoji takvo priznavanje?

Odgovor na navedena

pitanja je sledeci:

Sto se tice prvog pitanja,priznavanje krivice od strane okrivljenog, istom prilikom odmeravanja kazne uzima se kao olaksavajuca okolnost shodno clanu 64 PKZK. Ako budemo pazljivo tumacili odredbe

clana 315, 359 st 1 i 359 st.2 mozemo zakljuciti da priznavanje krivice smatra se kada je okrivljeni u celosti priznao krivicu za sva krivicna dela. Ne smatra se priznavanjem krivice samo cinjenica da je optuzeni priznao krivicu, takvo priznavanje potrebno je da bude u skladu sa ostalim dokazima i cinnjenicama koje su iznete u optuznici, da budu ubedljivi, tacni i na karaju da se pribavi i misljenje javnog tuzioca i sl. 2. Sto se ticie krivicnih dela ugrozavanje javnog saobracaja, receno je da najveci problem predstavlja kvalifikacija ovih krivicnih dela.

Dosadasnja sudska praksa skoro u svim slucajevima ovo krivicno delo okvalifikovao je kao krivicno delo izvrseno iz nehata.

Konstatovano je da ovakava kvalifikacija nije ispravna, jer se ova

krivicna dela vrse eventualnim umisljajem a nikako iz nehata.Takodje ustanovjeno je da krivicna dela ugrozavanja saobracaja ne mogu biti izvrsena direktnim umisljajem , ista se vrse eventualnim

umisljajem, jer kada bi se ova krivicna dela vrsila

direktnim umisljajem, onda mozemo da zakljucimo da se radi o nekim od

Krivicno Pravo Evropske Unije

Dana 14 i 15 juna 2007, KIP u saradnji sa AER-om organizova je dvodnevni seminar u vezi krivicnog prava Evropske Unije.

Na ovom seminaru ucesnici su blize bili upoznati sa krivicnim pravom Evropske

Trajnim në IGJK

Trajnim ne IGJK