Biologija nadalje

5/11/2018 Biologija nadalje - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/biologija-nadalje 1/4

Kada na receptor deluje neki stimulans (draž), dolazi do hipopolarizacije memvrane senzitivnogneurona (smanjuje se razlika u naelektrisanje izmeĎu spoljašnje i unutrašnje strane membrane)i stvara se generatorski potencijal koji približava potencijal mirovanja (membranski potencijal)

akcionim potencijalom. Ako je draž bila dovoljno jaka, generatorski potencijal prelazi u akcionipotencijal koji se prenosi senzitivnim neuronom na sledeću nervnu ćeliju koja se nlazi u sastavunekog nervnog centra. Pošto je akcioni potencijal uvek iste amplitude (ima istu veličinu +45mV)postavlja se pitanje kako nervni centar dešifruje jačinu ili intenzitet draži koja je delovala nareceptor. O intenzitetu draži nervni centatr se informiše na osnovu frenkcenvije ili učestalosti

akcionih potencijala koji pristižu do njega. Ako deluje slaba draž, frekvencija akcionihpotencijala je mala, a što je draž jača veća je i frekvencija akcionih potencijala.

Kako se ogranizam informiše o kvalitetu ili vrsti draži koja deluje na njega?

O kvalitetu draži organizam dobija informaciju zahvaljujući odvojenim putovima koji suuspostavljeni izmeĎu receptora i nervnih centara. Sa fotoreceptora u mrežnjači oka akcionipotencijali se prenose senzitivnim neuronima u potencijalni region kore velikog mozga u kome

je centar za vid i u tom centru se stvara senzacija ili osećaj delovanja svetlosne draži. Sareceptora koji su na Korijevom organu u pužu unutrašnjeg uha senzitivnim neuronima seprenose akcioni potencijali u slepoočni region kore velikog mozga gde je centar za zvuh i stvara

se osećaj delovanja zvučne draži.

AKCIONI POTENCIJAL

Kod čulnih ćelija, nervnih i mišićnih ćelija koje pripadaju ekscitabilnim (nadražaajnim)ćelijama, membranski potencijal se zove potencijal mirovanja. Kad se nervno v lakno nalazi u

fazi mirovanja, ostvaren je potencijal mirovanja čija je vrednost -60mB. Kada na nervno vlakno

deluje neka draž ili pristigne akcioni potencijal sa druge nervnećelije, povećava se propustljivostmembvrane za jone natrijuma koji ulaze u ćeliju i time smanjuje potencijalna razlika izmeĎuspoljašnje i unutrašnje strane membrane sve do kritične tačke depolarizacije koja ima vrednost -

45 do -40mV. Kada se otvaraju voltažno-zavisni jonski kanali za natrijumove jone koji velikom

brzinom ulaze u nerv nu ćeliju tako da spoljašnja strana ostaje negativna a unutrašnja pozivina ipotencjalna razlika je +45mV, i tad se stvara akcioni potencijal. Posle ide repolarizacija

membrane aktivnošću natrijumove pume i ponovo se uspostavlja potencijal mirovanja ali pre

toga se javlja faza prebačaja kada je potencijalna razlika -65mV. Repolarizacijom se nervno

vlakno osposobi ta szvaranje novog akcionog potencijala.

Akcioni potencijal je kratkotrajna izmena naleektrisanja sekvence/dela nervnog vlakna. Ajkcioni

potencijal se kreće nervnim vlaskon zahvatanjem novih sekvenci nervnog vlakna dok se naprehodnim sekvencama izvršina repolarizacija.

BRZINA KRETAJA

grafik



RECEPTORI

Receptori primaju draži ili stimulanse iz spoljašnje i unutrašnje sredine i prevode ih na „jezik nervnog sistema“ odnosno stvaraju akcioni potencijal ili nervni impuls koji se od receptoraprenosi do nervnog centra senzitivnim neuronom. Da bvi se receptor aktivirao, stimulans ili dražmora imati odreĎenu jačinu (intenzitet).

Najmanji intenzitet draži koji je u stanju da stvori potencijal zove se prag nadražljivosti, a tadraž je pražna draž ili pražni stimulans.

PODELA RECEPTORA

1. Prema tome odakle primaju draž, dele se na: a. eksteroceptore (primaju draž iz spoljašnje sredine)

b. interoceptore (primaju draž iz unutrašnje sredine)

2. Prema crsti draži za koju imaju najniži prag nadražljivosti dele se na: a. mehanoreceptore – primaju mehaničke draži – udar, dodir, zvuk

b. hemoreceptore – primaju hemijske draži – miris, ukus

c. fotoreceptore – primaju elektromagnetne talase

d. termoreceptore – reaguju na toplote, razlikuju se receptori za toplo i hladno

3. Prema morfološkoj graĎi/izgledu, razlikuju se: a. čulne ćelije

b. specijalizovani nervni završeci

Čulne ćelije mogu biti primarne i sekundarne. Primarne čulne ćelije imaju nastavak van? pa

obavljaju i transduktorsku i konduktorsku funckiju. One su većinom zastupljene kod

beskičmenjaka, a kod kičmenjaka i čoveka se nalaze u čulu vira i mirisa. Sekundarna jezastupljena kod kičmenjaka i ona nema nastavak, tako da obavlja samo transduktorsku ulogu

dok je konduktorsku ulogu na sebe preuzeo senzitivni neuron.

Specijalnizovani nervni završeci su deo senzitivnog neurona i mogu biti slobodni kao na slici iliučaureni (inkapsulirani).

Senzitivni neuron ima funkciju da prenese inforamciju od receptora do nervnog centra.

EFEKTORI

Su misici i zlezde koji reaguju na primljene drazi/stimuluse. Misici reaguju kontrakcijom, azlezde lucenjem produkata.

Misicni efektori

Misici se dele na:

1) Poprecno-prugaste



2) Glatke

3) Srchane

1) Izgradjeni su od poprecno-prugastih misicnih celija koje su po obliku izrazito

prozenhimske(?), duzine do 4cm a precnika do 500 mikro metara. Na povrsini je

sarkolema, unutrasnjost ispunjava sarkoplazma u kojoj su celijske organele i veci broj

jedara. U citoplazmi se nalaze i miofibrili izgradjeni od kontraktilnih proteina aktina i

miozina. Aktin i 2 regulatorna proteina grade tanke filamente, a debeli filamenti su

izgradjeni od miozina na kojima shtrche glavice ili poprecni mostici. Za glavicu je vezan

ATP. Aktinski molekuli su jednim krajem vezani zet/cet (?) membrane, a deo miofibrila

koji je izmedju 2 zet membrane zove se sarkomera.

Kada je misic opusten aktinski molekuli u sarkomeri se sasvim malo preklapaju. U fazi

mirovanja, aktinski molekul je prekriven prvim regulatornim proteinom koji je koncast i

ne dozvoljava glavici miozina da se veze za njega. Kada do misicne celije pristigne akcioni

potencijal sa aksonske grane motoneurona stvara se akcioni potencijal i na misicnoj celiji

koji dovodi do naglog izlaska Ca jona iz sarkoplazmaticnog retikuluma.

Povecana koncentracija Ca jona u sarkoplazmi aktivira drugi regulatorni protein natankom filamentu koji sklanja koncasti prvi regulatorni protein sa aktina i time omoguci

vezivanje glavice miozina za aktin. Uz utrosak energije iz ATP-a dolazi do skracivanja

sarkomera i to je faza kontrakcije. Kada je preklapanje aktinskih molekula veliko, krajevi

miozina dolaze do zet membrana, a kod izuzetno jakih kontrakcija, krajevi miozina mogu

da se uviju. Da bi doslo do opustanja misica mora se za glavicu miozina vezati novi

molekul ATP-a. Ako nema rezerve ATP-a dolazi do grca misica. Kada pocne opustanje

misica, Ca joni se vracaju u sar. retikulum _________________________ uz

utrosak energije iz ATP-a i time se smanjuje koncentracija Ca jona u sarkoplazmi i drugi

regulatorni protein na tankom filamentu postaje neaktivan pa se prvi protein navlaci na

aktin i sprecava da se za njega veze glavica miozina, sve dok ne pristigne sledeci akcioni

potencijal.

SRČANI MIŠIĆ

Srčani mišić je izgraĎen od srčanih mišićnih ćelija koje se dele na:

1. tipične srčane mišićne ćelije

2. Purkinjeove ćelije

Tipične mišićne ćelije se nalaze u sastavu zidova pretkomora i komora srca i po graĎi liče napoprečno-prugaste, sa razlikom u dužini jer su mnogo kraće od njih i imaju jedno jedro imeĎusobno su povezane prelaznim pločama (sincicijskim vezama) pa se akcioni potencijal s

jedne na drugu mišićnu ćeliju prenosi bez posredovanja neutrotrasmitera, čime se jako ubrzavaprenos akcionog potencijala koji dovodi do kontrakcija.

Purkinjeove ili predvodničke ćelije se nalaze u sastavu sinoatrijalnog čvora koji se anlazi udesnoj pretkomori na mestu gde se uliva šuplja vena, zatim u sastavu atrioventikularnog čvorakoji se nlazi izmeĎu desne pretkomore i desne komode i u sastavu Hisovog snopa koji zalazi u

sve delove komora. Ove ćelije imaju sposovnost spontanog stvaranja akcionih potencijala jer



imaju nestabilan potencijal mirovanja i ti akcioni potencijali se prenose na tipične mišićne ćelijekoje se nasnije kontrakuju.

Zbog toga je simoatrijalni čvor prvi pejsmejker a atrioventikularni (atrio-pretkomora,

ventikularni-komora) čvor je drugi pejsmejker.

Srčani mišić inerviše autonomni / vegetativni nervni sistem, pa ne možemo uticati na njegov rad. U okviru ANS-a razlikuju se simpatički i parasimpatički nervni sistem i njihovo dejstvo jeantagonističko (suprostno – simpatički ubrzava a parasimpatički usporava procese)

NEUROMIŠIĆNA SINAPSA

Sinapsa je beza izmeĎu dve eksicatibline ćelije (čule-epitelna, nervne, mišićne).

Ako je to veza izmeĎu dve nervne ćelije, onda se akcioni potencijal uvek prenosi sa aksonskihgrana presinamptičkog neurona na dendrite postsinaptičkog neurona.

Veza nije morfološka, već se izmeĎu njih nalazi sinaptička pukotina ili sinaptički meĎuprostorod nekoliko nanometara, pa je zbog toga za prenos akcionog potencijala sa jednog na drugi

neuron ćeliji neophodan neutrotranspiter koji se izlučuje iz vezikula koje se nalaze uterminalnim dugmićima (na kraju aksionskih grana).

Neurotransmiter prolazi kroz sinaptički meĎuprostor po zakonu difuzije i za to je potrebno neko vreme, pa se kretanje akcionog potencijala kroz sinapsu odvija sa zadrškom od nekolikomiliseknudi.

Documents

Biologija nadalje