Kada na receptor deluje neki stimulans (dra), dolazi do
hipopolarizacije memvrane senzitivnog neurona (smanjuje se razlika
u naelektrisanje izmeu spoljanje i unutranje strane membrane) i
stvara se generatorski potencijal koji pribliava potencijal
mirovanja (membranski potencijal) akcionim potencijalom. Ako je dra
bila dovoljno jaka, generatorski potencijal prelazi u akcioni
potencijal koji se prenosi senzitivnim neuronom na sledeu nervnu
eliju koja se nlazi u sastavu nekog nervnog centra. Poto je akcioni
potencijal uvek iste amplitude (ima istu veliinu +45mV) postavlja
se pitanje kako nervni centar deifruje jainu ili intenzitet drai
koja je delovala na receptor. O intenzitetu drai nervni centatr se
informie na osnovu frenkcenvije ili uestalosti akcionih potencijala
koji pristiu do njega. Ako deluje slaba dra, frekvencija akcionih
potencijala je mala, a to je dra jaa vea je i frekvencija akcionih
potencijala. Kako se ogranizam informie o kvalitetu ili vrsti drai
koja deluje na njega? O kvalitetu drai organizam dobija informaciju
zahvaljujui odvojenim putovima koji su uspostavljeni izmeu
receptora i nervnih centara. Sa fotoreceptora u mrenjai oka akcioni
potencijali se prenose senzitivnim neuronima u potencijalni region
kore velikog mozga u kome je centar za vid i u tom centru se stvara
senzacija ili oseaj delovanja svetlosne drai. Sa receptora koji su
na Korijevom organu u puu unutranjeg uha senzitivnim neuronima se
prenose akcioni potencijali u slepooni region kore velikog mozga
gde je centar za zvuh i stvara se oseaj delovanja zvune drai.
A KCIONI
POTENCIJAL
Kod ulnih elija, nervnih i miinih elija koje pripadaju
ekscitabilnim (nadraaajnim) elijama, membranski potencijal se zove
potencijal mirovanja. Kad se nervno vlakno nalazi u fazi mirovanja,
ostvaren je potencijal mirovanja ija je vrednost -60mB. Kada na
nervno vlakno deluje neka dra ili pristigne akcioni potencijal sa
druge nervneelije, poveava se propustljivost membvrane za jone
natrijuma koji ulaze u eliju i time smanjuje potencijalna razlika
izmeu spoljanje i unutranje strane membrane sve do kritine take
depolarizacije koja ima vrednost 45 do -40mV. Kada se otvaraju
voltano-zavisni jonski kanali za natrijumove jone koji velikom
brzinom ulaze u nervnu eliju tako da spoljanja strana ostaje
negativna a unutranja pozivina i potencjalna razlika je +45mV, i
tad se stvara akcioni potencijal. Posle ide repolarizacija membrane
aktivnou natrijumove pume i ponovo se uspostavlja potencijal
mirovanja ali pre toga se javlja faza prebaaja kada je potencijalna
razlika -65mV. Repolarizacijom se nervno vlakno osposobi ta
szvaranje novog akcionog potencijala. Akcioni potencijal je
kratkotrajna izmena naleektrisanja sekvence/dela nervnog vlakna.
Ajkcioni potencijal se kree nervnim vlaskon zahvatanjem novih
sekvenci nervnog vlakna dok se na prehodnim sekvencama izvrina
repolarizacija.
B RZINAgrafik
KRETAJA
R ECEPTORIReceptori primaju drai ili stimulanse iz spoljanje i
unutranje sredine i prevode ih na jezik nervnog sistema odnosno
stvaraju akcioni potencijal ili nervni impuls koji se od receptora
prenosi do nervnog centra senzitivnim neuronom. Da bvi se receptor
aktivirao, stimulans ili dra mora imati odreenu jainu (intenzitet).
Najmanji intenzitet drai koji je u stanju da stvori potencijal zove
se prag nadraljivosti, a ta dra je prana dra ili prani
stimulans.
P ODELA
RECEPTORA
1. Prema tome odakle primaju dra, dele se na: a. eksteroceptore
(primaju dra iz spoljanje sredine) b. interoceptore (primaju dra iz
unutranje sredine) 2. Prema crsti drai za koju imaju najnii prag
nadraljivosti dele se na: a. mehanoreceptore primaju mehanike drai
udar, dodir, zvuk b. hemoreceptore primaju hemijske drai miris,
ukus c. fotoreceptore primaju elektromagnetne talase d.
termoreceptore reaguju na toplote, razlikuju se receptori za toplo
i hladno 3. Prema morfolokoj grai/izgledu, razlikuju se: a. ulne
elije b. specijalizovani nervni zavreci ulne elije mogu biti
primarne i sekundarne. Primarne ulne elije imaju nastavak van? pa
obavljaju i transduktorsku i konduktorsku funckiju. One su veinom
zastupljene kod beskimenjaka, a kod kimenjaka i oveka se nalaze u
ulu vira i mirisa. Sekundarna je zastupljena kod kimenjaka i ona
nema nastavak, tako da obavlja samo transduktorsku ulogu dok je
konduktorsku ulogu na sebe preuzeo senzitivni neuron.
Specijalnizovani nervni zavreci su deo senzitivnog neurona i mogu
biti slobodni kao na slici ili uaureni (inkapsulirani). Senzitivni
neuron ima funkciju da prenese inforamciju od receptora do nervnog
centra.
E FEKTORISu misici i zlezde koji reaguju na primljene
drazi/stimuluse. Misici reaguju kontrakcijom, a zlezde lucenjem
produkata. Misicni efektori Misici 1) se dele na:
Poprecno-prugaste
2) 3) Srchane
Glatke
1) Izgradjeni su od poprecno-prugastih misicnih celija koje su
po obliku izrazito prozenhimske(?), duzine do 4cm a precnika do 500
mikro metara. Na povrsini je sarkolema, unutrasnjost ispunjava
sarkoplazma u kojoj su celijske organele i veci broj jedara. U
citoplazmi se nalaze i miofibrili izgradjeni od kontraktilnih
proteina aktina i miozina. Aktin i 2 regulatorna proteina grade
tanke filamente, a debeli filamenti su izgradjeni od miozina na
kojima shtrche glavice ili poprecni mostici. Za glavicu je vezan
ATP. Aktinski molekuli su jednim krajem vezani zet/cet (?)
membrane, a deo miofibrila koji je izmedju 2 zet membrane zove se
sarkomera. Kada je misic opusten aktinski molekuli u sarkomeri se
sasvim malo preklapaju. U fazi mirovanja, aktinski molekul je
prekriven prvim regulatornim proteinom koji je koncast i ne
dozvoljava glavici miozina da se veze za njega. Kada do misicne
celije pristigne akcioni potencijal sa aksonske grane motoneurona
stvara se akcioni potencijal i na misicnoj celiji koji dovodi do
naglog izlaska Ca jona iz sarkoplazmaticnog retikuluma. Povecana
koncentracija Ca jona u sarkoplazmi aktivira drugi regulatorni
protein na tankom filamentu koji sklanja koncasti prvi regulatorni
protein sa aktina i time omoguci vezivanje glavice miozina za
aktin. Uz utrosak energije iz ATP-a dolazi do skracivanja sarkomera
i to je faza kontrakcije. Kada je preklapanje aktinskih molekula
veliko, krajevi miozina dolaze do zet membrana, a kod izuzetno
jakih kontrakcija, krajevi miozina mogu da se uviju. Da bi doslo do
opustanja misica mora se za glavicu miozina vezati novi molekul
ATP-a. Ako nema rezerve ATP-a dolazi do grca misica. Kada pocne
opustanje misica, Ca joni se vracaju u sar. retikulum
_________________________ uz utrosak energije iz ATP-a i time se
smanjuje koncentracija Ca jona u sarkoplazmi i drugi regulatorni
protein na tankom filamentu postaje neaktivan pa se prvi protein
navlaci na aktin i sprecava da se za njega veze glavica miozina,
sve dok ne pristigne sledeci akcioni potencijal.
S RANI
MII
Srani mii je izgraen od sranih miinih elija koje se dele na: 1.
tipine srane miine elije 2. Purkinjeove elije Tipine miine elije se
nalaze u sastavu zidova pretkomora i komora srca i po grai lie na
popreno-prugaste, sa razlikom u duini jer su mnogo krae od njih i
imaju jedno jedro i meusobno su povezane prelaznim ploama
(sincicijskim vezama) pa se akcioni potencijal s jedne na drugu
miinu eliju prenosi bez posredovanja neutrotrasmitera, ime se jako
ubrzava prenos akcionog potencijala koji dovodi do kontrakcija.
Purkinjeove ili predvodnike elije se nalaze u sastavu
sinoatrijalnog vora koji se anlazi u desnoj pretkomori na mestu gde
se uliva uplja vena, zatim u sastavu atrioventikularnog vora koji
se nlazi izmeu desne pretkomore i desne komode i u sastavu Hisovog
snopa koji zalazi u sve delove komora. Ove elije imaju sposovnost
spontanog stvaranja akcionih potencijala jer
imaju nestabilan potencijal mirovanja i ti akcioni potencijali
se prenose na tipine miine elije koje se nasnije kontrakuju. Zbog
toga je simoatrijalni vor prvi pejsmejker a atrioventikularni
(atrio-pretkomora, ventikularni-komora) vor je drugi pejsmejker.
Srani mii inervie autonomni / vegetativni nervni sistem, pa ne
moemo uticati na njegov rad. U okviru ANS-a razlikuju se simpatiki
i parasimpatiki nervni sistem i njihovo dejstvo je antagonistiko
(suprostno simpatiki ubrzava a parasimpatiki usporava procese)
N EUROMIINA
SINAPSA
Sinapsa je beza izmeu dve eksicatibline elije (ule-epitelna,
nervne, miine). Ako je to veza izmeu dve nervne elije, onda se
akcioni potencijal uvek prenosi sa aksonskih grana presinamptikog
neurona na dendrite postsinaptikog neurona. Veza nije morfoloka, ve
se izmeu njih nalazi sinaptika pukotina ili sinaptiki meuprostor od
nekoliko nanometara, pa je zbog toga za prenos akcionog potencijala
sa jednog na drugi neuron eliji neophodan neutrotranspiter koji se
izluuje iz vezikula koje se nalaze u terminalnim dugmiima (na kraju
aksionskih grana). Neurotransmiter prolazi kroz sinaptiki
meuprostor po zakonu difuzije i za to je potrebno neko vreme, pa se
kretanje akcionog potencijala kroz sinapsu odvija sa zadrkom od
nekoliko miliseknudi.
