BIOTIKI EKOLOKI FAKTORI

Na svaki organizam osim stanita djeluju i sva iva bia koja ga okruuju. Ti meusobni utjecaji ivih bia su biotiki imbenici u koje moemo ubrojiti i ovjekov utjecaj tzv. antropogeni imbenik. Jedinke iste vrste u populaciji povezane su nizom odnosa, prije svega razmnoavanjem. Populacije se neprestano mijenjaju, brojno se poveavaju ili smanjuju. Poveavaju se natalitetom, tj. stvaranjem novih jedinki. Brojnost se smanjuje smrtnou ili tzv. mortalitetom. Osim odnosa razmnoavanja postoji i niz drugih, kao to je nadmetanje za ivotni prostor, za hranu, za spolnog partnera itd. Takvi odnosi se nazivaju INTRASPECIJSKI ODNOSI, tj. odnosi unutar vrste. Odnosi izmeu razliitih vrsta zovu se INTERSPECIJSKI ODNOSI.

Porastom broja jedinki smanjuje se kapacitet stanita, pa se kao posljedica toga javljaju KOMPETICIJSKI ODNOSI. Smanjenjem kapaciteta stanita smanjuje se i koliina hrane, uvjeti za razmnoavanje i preivljavanje. Prevladava ona vrsta koja je bolje prilagoena, jaa i otpornija. Ako kompeticijski (konkurentski) odnosi potraju due, mogu dovesti do potpunog potiskivanja jedne vrste sa toga stanita.

SimbiozaSimbioza (mutualizam) je odnos dvaju organizama od kojih oba imaju koristi. Jedan oblik simbioze biljaka je mikoriza. To je zdruivanje gljive i korijena viih biljaka. Gljive uzimaju ugljikohidrate i pospjeuju upijanje vode i mineralnih tvari iz tla, te slue biljci kao izvor duikovih spojeva.Simbioza djeteline i bakterija omoguuje djetelini iskoritavanje atmosferskog duika. Ugibanjem djeteline tlo se obogauje duikom. To se naziva zelena gnojidba.

Povoljan je i meusobni utjecaj algi i gljiva koji zajedno tvore liaj. Gljive iskoritavaju ugljikohidrate i kisik koje fotosintezom proizvode alge, a alge ugljikov dioksid i duikove ekstrakte koje proizvode gljive. Primjer simbioze je i ivot raka samca u praznoj kuici pua i moruzgve privrene za puevu kuicu. Rak se kree i tako dovodi moruzgvu u razliite uvjete okolia, i svojim ostacima hrane pomae joj u prehrani, a moruzgva svojim arnicama titi raka od napadaa.Poseban oblik ivota je antibioza, tj. spreavanje razvoja jednog mikroorganizma djelovanjem drugoga. Metaboliti koje jedna vrsta izluuje u okoli, nepovoljno djeluju na rast i razvitak drugog organizma.

Postoje odnosi u kojima jedan lan ima koristi, a drugome zajednica ne koristi niti teti. To je KOMENZALIZAM. Tako morske pse prati jedna vrsta male ribe koja je morskom psu nezanimljiva kao plijen, a ona je uz njega zatiena od drugih grabljivica, i hrani se ostacima njegove hrane .

PredatorstvoU prirodi je vrlo vaan odnos predatora i plijena. To su neposredni odnosi kod ivotinja koji se oituju u hranidbenim lancima. Brojnost plijena (primjerice biljodera) uvjetovana je aktivnou grabeljivaca (predatora) koji se njima hrane. Ako se populacija plijena smanji i predatora e biti manje. Predatori mogu razvijati razne prilagodbe dok su u potrazi za hranom. Brzo kretanje im osigurava vee lovno podruje. Dobri refleksi i razvijena osjetila (vida i mirisa), miina snaga, zubi i pande omoguuju im lake hvatanje i savladavanje plijena. One ivotinje koje ne mogu razviti takve prilagodbe snalaze se na druge naine, primjerice, grade zamke ili skriveni vrebaju plijen. Osim aktivne obrane plijena od predatora, postoji i pasivna obrana, kao to je zatitna obojenost ili mimikrija. To je pojava kada organizam svojom bojom ili ponaanjem slii podlozi na kojoj ivi, biljci ili nekoj otrovnoj ili zatienoj vrsti, pa ga predatori izbjegavaju. Ako je oblik tijela slian dijelovima biljke, listu, granici, trnu, ta pojava se naziva fitomimeza.

ParazitizamParazitizam je meusobni odnos nametnika i domaina (domadara). U ovom odnosu jedan organizam (parazit) ivi na raun drugoga (domaina, domadara), ima koristi od njega, dok domain trpi tetu. Mnoge su gljive nametnici na drugim organizmima (npr. snijeti). Neke biljke su nametnici na drugim biljkama, kao to je potajnica, ili polunametnici kao imela.

Mnogi biljni nametnici se u potpunosti hrane na raun svog domadara pa su izgubile i klororofil i sposobnost fotosinteze (vilina kosa, potajnica). Meu ivotinjama postoje unutarnji i vanjski nametnici ili paraziti. Vanjski paraziti ili ektoparaziti ive na povrini domainova tijela. Takvi su paraziti u, krpelj, svrbac i dr. Imaju posebno razvijene usne organe koji im omoguuju buenje koe domaina i sisanje krvi. Endoparaziti ive u unutranjosti domainova tijela, kao to su trakavica i glista. Obzirom na poseban nain ivota paraziti su razvili brojne prilagodbe koje se najee oituju u grai organa za probavu i razmnoavanje.Kod nekih endoparazita potpuno je nestao ili je smanjen probavni sustav, osjetilo vida i boja tijela. Mnogi imaju sloen razvitak tijekom kojeg katkad mijenjaju i vie meudomadara. Veina ih proizvodi mnogo jaja, pa se djelovanjem nametnika poveava i smrtnost domaina.

Odnosi izmeu jedinki razliitih vrstaBiljke su ivotinjama hrana i sklonite. Postoji i obrnut proces kada su ivotinje biljkama hrana . Saprofiti se hrane ostacima uginulih organizama (gr. sapros- truo). Parazitske gljivice i bakterije ive na raun ivih domadara. Posebna skupina biljaka mesoderki zamkama hvata sitne organizme, najee kukce, koji im slue kao dodatni izvor duikovih spojeva. ivotinje su biljkama potrebne za opraivanje, rasprostranjivanje sjemenki i plodova. Ponekad nastaju poremeaji ravnotee u odnosima. Tako najezde skakavaca ili gusjenica mogu opustoiti biljni pokriva ireg podruja. Posredni utjecaj imaju ivotinje koje ive u tlu i time mijenjaju njegova fizika i kemijska svojstva (gujavica, razlagai).

Biotiki faktoriPredstavljaju uzajamne uticaje biljaka,ivotinjaioveka(antropogeni faktor). Sve biljke i ivotinje uslovljene su ivotnom delatnou drugihorganizama. Na taj nain oigledno je da biljke mogu delovati jedne na druge uzajamni odnosi biljaka kao to susimbioza,parazitizamidr. Meu ivotinjama postoje uzajamni odnosi koji se najjasnije ogledaju ulancima ishrane, mada su prisutni i drugi odnosi kao to su simbioza,komensalizam(jedan organizam ima koristi,a drugi je neutralan) i parazitizam. Sa druge strane, biljke mogu delovati na ivotinje, a ivotinje na biljke.Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinja ogledaju se u sledeem: ishrana svih ivotinja zasniva se na biljkama, biljke ivotinjama slue kao skrovite, ivotinje vreopraivanje, rasprostiranjesemenaiplodovai dr.svim razliitim ivotnim uslovima koji vladaju na Zemlji. Svako ivo bie moe da opstane samo u okviru odreenih granica promena ekolokih faktora. Raspon promena pojedinih ekolokih faktora u okviru kojih je mogu opstanak pojedinih organskih vrsta naziva se ekoloka valenca. Organizam i Sredina Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora U irookoj generalizaciji, sredinu jednog organizma ine sva mnogostruka spoljanja dejstva razliite prirode, fizike, hemijske i biotike,kojima je on izloen i na koje on reaguje. iva bia naseljavaju razliite delove zemaaljskog prostora, vodu, kopno i vazduh i za njih su vezana svojim ivotnim potrebama. Time elementi spoljanje sredine postaju uslovi ivota potrebama sredina, tu podrazumevajui i prostor kao takav, ivotna sredina. Gotovo beskrajnoj raznolikosti ivotnih uslova na razliitim takama Zemljine povrine, mogue je izdvojiti srazmerno ogranien broj takvih koji predstavljaju osnovne i neophodne uslove opstanka. U njima se ogledaju karakteristike zemaljskog prostora u kome je ivot postao i na koji je on prilagoen. Tu pre svega dolazi u obzir povoljna temperatura na kojoj mogu nesmetano tei sloeni molekularni hemijski Voda koja ulazi u sastav ive materije, pokriva 73% Zemljine povrine i igra bitnu ulogu u klimatskim, hemijskim i geolokim zbivanjima u zemaljskom prostoru, takoe je jedan od neophodnih uslova ivota. Atmosferski gasovi, posebno ugljendioksid i kiseonik predstavljaju isto tako neophodne uslove ivota. I mineralne materije posebno soli azota i fosfora koje organizmi neposredno ili posredno iskoriuju iz spoljanje sredine, nuni su uslov ivota. Najzad, Suneva svetlost koja je kozmikog porekla, predstavlja neophodni primarni izvor energije ivota koju zelene biljke vezuju ua stvaranje orrganske materije. Ovi osnovni uslovi ivota stavljaju peat na zemaljki prostor, kao sredinu u kojoj se odvija ivot. Oni deluju na organizme i kao takvi predstavljaju ekoloke faktore koji skupa ine ivotnu sredinu. Ekoloke faktore odlikuje promenljivost. Svaki od njih varira u veliini i intenziletu, koleba se prostorno i vremenski esto u vrlo iroklm granicama. Tako na primer, dnevna temperatura u pustinjskim oblastima Azije koleba se preko leta od 42 u podne, do 4,50C nou.I temperatura i svetslost i vlanost variraju u irokim granicama. Ali se ekoloki faktori menjaju i u funkciji vremena kao i u svojim kombinacijama. Tako se reljef Zemljine povrine neprekidno menja u toku geolokih vekova, a sa njim i raspored mora. S druge strane isti ekoloki faktori razliito deluju na pojedine organske vrste,razlrito ak i na pojedine stupnjeve njihovog razvia. U planinskim potocima, ive dve vrste planarija, Euplanaria noormalno izdrava letnje temperature vode od 20 do 27 C dok Crenobia na istim temperaturama umire. U obiilju ekokolokih faktora jedne organske vrste mogue je u principu odvojitil abiotike od biotikih faktora, iako je u izvesnim sluajevima teko provesti granicu imeu njih. Tako je na primer teko odluiti da li uglinuli organsku materiju koja slui kao hrana mnogim organizmima,treba smatrati biotikim faktorom ili ne.Dejstvo jednog faktora je uvek relativno, u zavisnt od ostalih sa kojima ide zajedno. Tako je na primer gornja letalna temperaturna granica buve prenosnika kuge, Xenopsylla cheopis zavisna od stepena relativne vlanosti. Vlanoit u% 0 30 60 90 Letalna temperatura 22 27 32 36Dejstvo ekolokih faktora i ekoloke valence injenica da se organske vrste u prirodi odravaju pod stalno prumenljivim uslovima sredine objanjava se time da svaka od njih pokazuje veu ili manju plastinost prema kolebanjima pojedinih ekolokih faktora. Ali je reakcija organizma na dejstvo jednog faktora zavisna od stepena veliine i intenziteta samog faktora. Za sazrevanje polnih produkata arana potrebna je temperatura od najmanje 18 C otuda se on normalnono ne razmnoava u mnogim vodama Severne Evrope koje se preko leta ne zagrevaju do te temperature Dejstvo ekolokih faktora varira dakle sa stepenom njihove velniine i intenziteta, Ali je tolerancija organizama prema obimu tog variranja u veoj ili manjoj meri ograniena i razliita za pojedine organske vrste.U termalnim izvorima Severne Amerike broj vrsta insekata koleoptera koji u njima ive postepeno opada sa porastom temperature vode Temperatura izvora 3035e 37,540 4942 4243 4345 Broj vrsta koleoptera 17 13 5 2 1 Postoje dakle granice variranja veliine i intenziteta jednog ekolokog faktora koje odreena organska vrsta moe izdrati. Preko tih granica faktor prestaje da bude uslov ivota i postaje smetnja opstanku vrste.Amplituda kolebanja jednog ekolokog faktora u ijim je granicama mogu opstanak odreene organske vrste oznaena je kao ekoloka valenca. Ovaj znaajni pojam u sutini obeleava ekoloku plastinost vrste, njenu reakcionu irinu koja je specifina i uslovljena njenom unutranjom konstitucijom. Veliina ekoleke valence za jedan odreeni faktor varira od vrste do vrste i njene granice mogu biti ili jako razmaknute, ili naprotiv vrlo uzane. U isti mah, ekoloka valenca jedne vrste organizama nije ista za sve faktore ona za jedan faktor moe biti velika, za drugi naprotiv vrlo mala.Odrasli komarac malariar izdrava temperaturne ralike od -30 do +30 C ali je osetljiva na kolebanja vlanosti vazduha,optimalna vlanost vazduha treba da joj je 90/o. Organizmi sa uzanom ekolokom valencom za jedan odreeni faktor oznaeni su kao stenovalentni sa irokom ekolokom valencom kao eurivalentni, pri emu se grki prefikssteno(uzan) ieuri(irok) mogu vezati za izraze koji obeleavaju pojedine. Tipini primer stenovalentnih organizama za temperaturu (stenotermni organizmi) jesu sprudotvorni korali koji ive samo u uzanom pojasu okeana oko ekvatora, izmeu 30 severne irine i 7 june irine, gde temperatura vode ne silazi ispod 20 C i koleba se u toku godine u uzanim granicama od svega 2 do 3 C. Vrlo stenovalentna za temperaturu je i oveja bela va koja ormalno ivi na temperaturi od od 24 do 32, ostvarenoj izmeu odela i koe oveka i ne podnosi vea temperaturna kolebanja. Organske vrste eurivalentne za temperaturu mnogobrojnije su. Poznati primeri su tigar koji ivi kako u toplim dunglama Indije, tako i u Sibiru gde se zimska temperatura sputa do -40, ili amerika puma, koja je rasprostranjena na irokom prostoru od Kanade na severu, do Patagonije na jugu i dvogrba kamila koja u pustinji Gobi izdrava godinja temperaturna kolebanja od 38 (leti) do -37 (zimi). Razliitu ekoloku valencu pokazuju pojedine organske vrste i u odnosu na faktor hrane. Stenovalentne u ovom pogledu su mnoge vrste leptira ije se gusenice hrane iskljuivo na jednoj biljnoj vrsti, kao to je to slvuaj sa mleikarom koji je vezan za biljku mleiku ili sa leptirom Parnassius apollo, ija se gusenica hrani na biljci Sedum album. Naprotiv, gubar (Lymantria dispar) je eurifag u Severnoj Americi, gde je on importiran i predstavlja znaajnu tetoinu uma, njegove gusenice napadaju 477 razliitih biljnih vrsta. Veliina ekoloke valence za jedan faktor ne varira samo od jedne organske vrste do druge ona se isto tako menja sa stupnjem razvia iste vrste. Po pravilu je ekoloka valenca veine faktora najmanja u ranim stupnjevima razvia. Morski rak jastog u Atlantskom okeanu ne dopire na sever dalje od Lofotskih ostrva kraj norveke obale, jer se morska voda severnije ne zagreva do temperature (15 do16 C) koja je potrebna za razvie njegovih larava. Ovde dakle ua ekoloka valenca za temperaturu larvenog stupnja ograniava rasprostranjenje u pravcu severa. U okviru ekoloke valence za jedan faktor postoji uvek odreeni stepen veliine i intenziteta kada je njegovo dejstvo na jednu organsku vrstu najpovoljnije. Taj stepen odgovara optimumu dejstva tog faktora. Udaljavanjem od optimuma ka granicama ekoloke valence dejstvo postaje sve nepovoljnije i prelazi u pesimum u blizini gornje (maksimum) i donje (minimum) granice ekoloke valence Kao i sama ekoloka valenca, i poloaj take optimuma varira od jedne vrste organizama do druge i od jednog stupnja razvia do drugog. Za jedan isti faktor, optimum moe leati kod pojedinih vrsta blie maksimumu ili blie minimumu. Skup ekolokih valenci za pojedine faktore ine ekoloki spektar jedne organske vrste.Iako ekoloki faktori deluju celovito i meusobno se uslovljavaju, ponekad samo jedan ekoloki faktor moe da ima odluujuu ulogu za ivot odreenog organizma. Tada taj faktor postaje ograniavajui ili limitirajui faktor, koji moe da ugrozi ili potpuno onemogui ivot tog organizma. Na primer, koliina soli u podlozi po pravilu predstavlja limitirajui faktor. Na zaslanjenim stanitima, bez obzira na povoljne ili ak optimalne klimatske uslove, velika koliina soli u zemljitu onemoguava ivot mnogim biljkama. Karakteristine osobine koje ivim biima omoguuju opstanak u specifinim ekolokim uslovima stanita nazivaju se adaptacije ili adaptivne karakteristike. One predstavljaju evolutivni rezultat dugotrajnog procesa ekolokog prilagoavanja organizama specifinim uslovima spoljanje sredine. Adaptacije, kao osobine koje omoguuju opstanak u specifinim uslovima spoljanje sredine, zapisane su u genetikoj osnovi svakog organizma. Adaptacije se, pre svega, ispoljavaju na morfolokom nivou. Lako je uoiti da je kaktus oblikom svoga tela morfoloki adaptiran na uslove ekstremne sue u pustinji. Meutim, adaptacije se mogu ispoljiti i na fiziolokom nivou. U pustinjama ne ive samo kaktusi. U njima se mogu nai i naizgled obine biljke koje ive i izvan pustinjskih ekosistema. Te biljke nisu adaptirane na morfolokom nivou. Ali nain njihovog funkcionisanja je veoma specifian. Nain na koji vre fotosintezu ili nain na koji uvaju vodu je drugaiji. One su se adaptirale na fiziolokom nivou. Svako ivo bie je adaptirano na uslove spoljanje sredine u kojoj ivi. Da nije tako, ono jednostavno ne bi moglo da opstane. Meutim, esto se u prirodi moe videti da jedna ista jedinka, ukoliko je pokretna i ukoliko tokom svog kretanja dolazi u razliita stanita, menja svoj izgled. Slino je i sa sesilnim organizmima. Ukoliko u toku sezone doe do znaajnijih promena u uslovima spoljanje sredine, i oni mogu znaajnije izmeniti svoj opti izgled. Te kratkotrajne morfoloke promene nazivaju se modifikacije. Za razliku od adaptacija, one su neobavezne i nestalne, a traju onoliko dugo koliko traje i izmenjeni uticaj spoljanjeg faktora.Skup svih adaptivnih karakteristika jednog organizma predstavlja ivotnu formu te vrste. S obzirom na ogromnu raznovrsnost stanita na Zemlji i ogroman broj reenja do kojih su doli razliiti organizmi, jasno Je da je danas mogue prepoznati i izuzetno veliki broj razliitih ivotnih formi. Meutim, kao to je u sistematici na osnovu pojedinih karaktera, mogue grupisati milione razliitih vrsta u nekoliko osnovnih carstava, tako se i sve ivotne forme mogu razvrstati u nekoliko osnovnih grupa.