Embed Size (px)
Citation preview
BISTRASLIKA VODABEOGRADA
Канцеларијаза сарадњуса цивилнимдруштвом
STUDIJA O (NE)PREČIŠĆAVANJU OTPADNIHVODA NAJNASELJENIJEG MESTA U SRBIJI
Ovaj projekat finansira Evropska unija
BISTRA SLIKA VODA BEOGRADA
Studija o (ne)prečišćavanju otpadnihvoda najnaseljenijeg mesta u Srbiji
Izdavač:Organizacija za političku ekologiju PolekolMakedonska 4/I, 11000 Beograd
Autorka:Ksenija RadovanovićUrednica:Iva Marković
Dizajn i prelom:Vitas dizajn
Tiraž: 300 primeraka
Štampa: Alduminis
Ova publikacija je nastala u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Fondacije Fridrih Ebert. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovoran Polekol.
Beograd 2021.
IMPRESSUM
SADRŽAJ
Pojmovnik ..................................................................................................................1
Uvod ..........................................................................................................................2
Tretman otpadnih voda ..............................................................................................5
Obaveze iz domaćeg i zakonodavstva EU ....................................................................9
Pregled planiranih postrojenja za prečišćavanje otpadnihvoda na teritoriji grada Beograda ............................................................................. 12Centralne gradske opštine ........................................................................................ 12Prigradske opštine .................................................................................................... 14Podavalska naselja ................................................................................................... 15
Pregovori o izgradnji PPOV „Veliko selo” ................................................................... 16Istorijat odnosa sa kineskim kompanijama ............................................................... 16Sadržaj potpisanih sporazuma ................................................................................. 19
PPOV „Veliko Selo”: planski osnov izgradnje ............................................................. 23Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX ............................ 23Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula ................................................................................. 24Urbanistički projekat kompleksa PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza realizacije: Izgradnja KCS sa odvodnim kolektorom, pristupnom saobraćajnicom i infrastrukturnim instalacijama ................................... 26
Nepostojanje javne rasprave o tehničko-tehnološkim i ekonomskim aspektima PPOV „Veliko selo” ............................................................. 29Prethodna studija opravdanosti investicije ............................................................... 29Učešće javnosti u procedurama izrade urbanističkih planova i urbanističko-tehničke dokumentacije ................................... 31Javna rasprava u okviru procedure procene uticaja projekta na životnu sredinu ........................................................................... 33
Javno privatno partnerstvo za tretman otpadnih voda ............................................ 36Visina naknade za vodu i kanalizaciju – primeri drugih gradova ................................ 37Samoodrživost JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” ........................................... 39
Zaključak: Koliko je bistra slika voda Beograda? ........................................................ 42
1
Pojmovnik
CMEC - China Machinery Engineer-ing Corporation;
ES - ekvivalent stanovnika;
EU - Evropska unija;
FIDIC - Međunarodna federacija kon-salting inženjera(Fédération interna-tionale des ingénieurs-conseils) FIDIC je jedan od najčešće korišćenih tipskih ugovornih dokumenata u međunarod-nom građevinarstvu.
GUP - Generalni urbanistički plan Beo-grada, Sl. list grada Beograda, br. 11/16;
Izveštaj o SPU - Izveštaj o strateškoj proceni uticaja planiranih namena na životnu sredinu Plana detaljne reg-ulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opšti-na Palilula;
JKP - javno komunalno preduzeće;
JPP - javno-privatno partnerstvo;
KCS - kanalizaciono-crpna stanica;
PDR za PPOV „Veliko Selo” - Plan detaljne regulacije za izgradnju postro-jenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula;
PGR Beograda - Plan generalne reg-ulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX;
PPOV - postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda;
Sporazum o saradnji - Sporazuma o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog siste-ma Beograda;
Ugovorni sporazum - Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda central-nog kanalizacionog sistema grada Beograda;
UP - urbanistički projekat;
UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza - Urbanistički projekat kompleksa PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza realizaci-je: Izgradnja KCS sa odvodnim kolek-torom, pristupnom saobraćajnicom i infrastrukturnim instalacijama;
2B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Uvod
Grad Beograd ima 1.659.440 stanovni-ka i stanovnica1 , i nema postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
Prema podacima prikupljenim za po-trebe izrade Generalnog plana Beogra-da do 20212, u gradske vodotokove, Savu i Dunav, komunalne otpadne vode, bez ikakvog prethodnog prečišćavanja, izlivala su se preko 24 ispusta3 . Prema istim analizama, 2003. godine, na Savi je postojalo 116, a na Dunavu 136 direktnih izliva otpadnih voda, kao i niz pojedinačnih i grupnih kanalizacija uvedenih u male vodotok-ove i melioracione kanale. Pored pos-trojenja za prečišćavanja otpadnih voda (u daljem tekstu: PPOV), Beo-gradu su nedostajali veliki kolektori, tuneli i crpne stanice, odnosno ključni delovi kanalizacione infrastrukture, a oko 25% stanovništva i dalje nije bilo priključeno na kanalizaiconi sistem. U tekstu Generalnog plana Beograda do 2021, zabeleženo je sledeće: „stanje u gradskom kanalizacionom sistemu izuzetno je teško”.
Dvadesetak godina kasnije, stanje “na terenu” je skoro nepromenjeno. 1 Prema popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Re-publici Srbiji sprovedenog u oktobru 2011. godine, Republički zavod za statistiku, Republika Srbija.2 Generalni plan Beograda do 2021, Sl. list grada Beograda, br. 27/03.3 Vid. deo 6. Saobraćaj i infrastruktura, tačka 6.2.2. Kanalisan-je atmosferskih i otpadnih voda, Generalni plan Beograda do 2021, Sl. list grada Beograda, br. 27/03.
Ipak, tokom 2020. godine, ozvaničeni su prvi koraci ka realizaciji nekih od planiranih 11 postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda4, među kojima i onog najvećeg, PPOV „Veliko selo”.
U januaru 2020. godine, sa pred-stavnicima kompanije „China Ma-chinery Engineering Corporation” (u daljem tekstu: CMEC) potpisani su Sporazum o saradnji u vezi sa finansir-anjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog siste-ma Beograda i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanali-zacionog sistema grada Beograda.Potpisanim sporazumima ugovorena je izgradnja nedostajuće infrastrukture centralnog kanalizacionog sistema, ko-jom će otpadne vode biti dopremljene do Velikog sela, kao i omogućavanje primarnog mehaničkog tretmana ot-padnih voda5 u okviru PPOV „Veliko 4 Pored ovih 11, planirana su i 3 PPOV u podavalskim nasel-jima, čijom bi se izgradnjom rešila “akutna situacija na terenu, do izgradnje sistema primarnih kolektora i planiranog PPOV Veliko selo”, nakon čega bi prestao njihov rad. Do danas, od tri ova, privremena, PPOV, pušteno je u rad PPOV Zuce, i to njegova I faza, kapaciteta 500 EC (2014. godine).5 U tekstu Ugovornog sporazuma za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog siste-ma grada Beograda navedeno je da će u Fazi I, na lokaciji u Velikom selu, biti omogućen „primarni mehanički tretman otpadnih voda”. Međutim, najave predstavnika vlasti opisuju da će se u ovoj fazi obavljati „prepumpavanje i prečišćavanje na grubim i finim rešetkama, uklanjanju peska, suspendovanih materija i masti u aerisanim peskolovima” (Dragan Đorđević, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”), što je čla-nom 3. Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik
3
selo”. Pored toga, dogovorena je i iz-rada studija i kompletne projektne do-kumentacije za konačnu fazu izgradnje ove PPOV, koja bi trebalo da omogući ukidanje svih direktnih izliva otpadnih voda u beogradske reke, odnosno da omogući prečišćavanje 80% otpadnih voda grada Beograda.6
Pregovori o izgradnji nedostajuće in-frastrukture i izgradnji PPOV „Veliko selo” intenzivirani su 2016. godine, a informacije dostupne putem medija ukazuju na to da su pregovori vođeni isključivo sa kineskim kompanijama, preciznije, kineskom kompanijom CMEC, sa kojom su i potpisani na-vedeni sporazumi. Iako su pregovori trajali 4 godine, javnost je ostala usk-raćena za odgovore na niz ključnih pi-tanja koja se tiču izgradnje postrojenja. Do danas je ostalo nepoznato da li se i na koji način pregovaralo o dinami-ci realizacije svih faza postrojenja, varijantnim predlozima tehnološkog rešenja postrojenja za prečišćavan-je otpadnih voda i tretmana ostataka nastalih u radu postrojenja (tretman i odlaganje mulja), načinima upravljan-ja planiranim postrojenjem i modelu finansiranja njegovog rada.
Ako ne na pitanja finansiranja i upra-vljanja, bilo je očekivano da se odgov-ori na pitanja o tehničko-tehnološkim RS, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016), definisano kao prethodni tretman (predtretman) otpadnih voda.Za citirani opis postupka prečišćavanja, vid. B. Vasiljević, Fab-rika „Veliko selo” na oko sto hektara, Politika Online,(http://www.politika.rs/scc/clanak/455233/Fabrika-Veliko-se-lo-na-oko-sto-hektara, 01.06.2020).6 B. Vasiljević, Fabrika „Veliko selo” na oko sto hektara, Poli-tika Online, (http://www.politika.rs/scc/clanak/455233/Fabrika-Veliko-se-lo-na-oko-sto-hektara, 01.06.2020)
karakteristikama planiranog postrojenja nađu u urbanističkim planovima kojima je regulisana izgradnja postrojenja u Velikom selu, kao i studijama rađen-im za potrebe ovih planova. Međutim, to nije slučaj. Naime, Planom gener-alne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX7 i Pla-nom detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza8, određeno je da će tehnologija i sadržaji kompleksa PPOV „Veliko Selo”, odnos-no hidrauličko opterećenje, kapacitet postrojenja, kao i potreban stepen prečišćavanja vode, biti definisani izra-dom urbanističkog projekta . S obzirom da je procedura izrade urbanističkih planova jedina koja pruža mogućnost konsultovanja javnosti o predloženim rešenjima, i to održavanjem javnog uvi-da sa javnom sednicom Komisije za planove jedinice lokalne samouprave, odlukom da se odlučivanje o pitanju tehnologije postrojenja odloži za tre-nutak izrade urbanističkog projekta9, javnost je suštinski isključena iz procesa odlučivanja o izboru najboljeg dostup-nog rešenja za najveće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Beograda i Srbije.
7 Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta je-dinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX, Sl. list grada Beograda, br. 20/16, 97/16, 69/17 i 97/17.8 Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula, Sl. list grada Beograda, br. 28/19.9 Vid. poglavlje V) Smernice za sprovođenje plana, tačka 2. Lokacija koja se razrađuje urbanističkim projektom, i poglavlje B) Pravila uređenja i građenja, tačka 3.2.2.1. Kompleks pos-trojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko Selo” u Planu detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula, Sl. list grada Beograda, br. 28/19.
4B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Iako se potreba za dugo očekivanom izgradnjom PPOV „Veliko Selo” ne može dovoditi u pitanje, jedna od posledica izgradnje ovog postro-jenja, ona koju će građani najpre primetiti, je sasvim izvesno povećan-je naknade za odvođenje (i tretman) otpadnih voda. Najave predstavnika vlasti ukazuju da će se postrojenjem upravljati po modelu javno-privat-nog partnerstva (u daljem tekstu: JPP), pa će i visina naknade zavisiti od uslova pod kojim bi ovaj, dugogo-dišnji, aranžman bio ugovoren. Stoga je posebno bitno ukazati na činjeni-cu da dosadašnja procedura spro-vođenja projekta izgradnje PPOV „Veliko selo”, u svojoj suštini, nije bila otvorena za javnost, niti se čini da je namera nadležnih institucija da u budućnosti konsultuje javnost o ključnim, finansijskim i tehnološkim, komponentama ovog projekta.
Cilj ove analize je da pruži siste-matičan pregled javno dostupnih in-formacija o toku i ishodu pregovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko selo”, vođen-im sa kineskom kompanijom CMEC, kao i prikaz planskog okvira izgradn-je ovog postrojenja, čije je formiranje trajalo paralelno sa tokom navedenih pregovora.
5
Tretman otpadnih voda
Otpadne vode su vode koje su određen-om ljudskom upotrebom postale za-gađene i kao takve predstavljaju opas-nost ukoliko se direktno ispuste nazad u životnu sredinu. U literaturi postoji više sličnih podela prema poreklu, no zbog razumevanja principa rada standardnih postrojenja za preradu otpadnih voda iz urbanih sredina, de-limo ih na: sanitarno-fekalne (ljudski ekskrementi, voda od kupanja, pranja veša, pripreme hrane), tehnološke (iz različitih vrsta industrijskih postrojen-ja i uslužnih delatnosti) i atmosfer-ske (čiste, sa krovova i nezagađenih površina, i kontaminirane - sa sao-braćajnica, zagađenih površina, sa česticama iz smoga, itd).
U urbanim sredinama u Srbiji uo-bičajeno je da se sva tri tipa spajaju infrastrukturnim objektima i kanali-zacionim sistemima i čine ono što zbir-no nazivamo komunalnim otpadnim vodama. Vode iz septičkih jama ili sabirne jame takođe imaju specifičnu zagađenost zbog kojih ih ponekad svrstavaju u posebnu grupu, pa ipak, u Beogradu sve one bivaju izlivene u iste recipijente. Recipijenti su u Zakonu o vodama definisani kao „prirodni ili veštački vodotoci, jezera, akumu-lacije ili zemljište, u koje se ispuštaju otpadne i atmosferske vode i vode iz kanalske mreže za odvodnjavanje“.10 10 Zakon o vodama, Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018
Najveći deo komunalnih otpadnih voda su vode iz domaćinstava. One se, za razliku od npr. industrijskih otpadnih voda odlikuju konstantnim sastavom u jednom regionu u dužem periodu i blagim dnevnim oscilacijama u tipu i količini shodno životnom standardu i načinu života stanovništva. Količina i opterećenje zagađujućim materijama izražava se u normativima, tj standard-nim vrednostima po stanovniku.11
Da bi se otpadna voda vratila u životnu sredinu ili ponovnu upotrebu, moralo bi da se obavi njeno prečišćavanje koje se uopšteno deli na mehaničko, hemi-jsko i biološko. Mehaničke metode se uglavnom izvode filtriranjem i taloženjem, a postupci su na principu delovanja fizičkih sila, gravitacije ili pritiska, radi uklanjanja fizičkih nečis-toća. Hemijsko prečišćavanje podra-zumeva kontrolisane hemijske reakcije i fizičko-hemijske procese, uglavnom u obliku aditivnih procesa unošenja hemikalija u vodu. Biološki procesi prečišćavanja bazirani su na aktivnosti kompleksne mikroflore, koja u okvi-ru životnog ciklusa usvaja organski i deo neorganskih zagađujućih materi-ja. Kod većine PPOV glavni produkt procesa prečišćavanja je mulj koji se 11 Dalmacija, D. B. (2018). Otpadne vode otpadne vode, emisioni standardi i kriterijumi za odabir tehnologije za vodotoke sa niskim ekološkim potencijalom, Prirodno matem-atički fakultet, Departman za hemiju, Novi Sad. http://www.cecra.dh.pmf.uns.ac.rs/pdfww2008/Otpadne%20vode-emisi-noni%20standardi%20i%20odabir%20tehnologije%20za%20vodotoke%20sa%20niskim%20ekoloskim%20potenciojal.pdf
6B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
sastoji od izdvojenih komponenata sa malim udelom vlage.12
Od motornog ulja sa saobraćajnica do ostataka hrane iz ugostiteljskih ob-jekata, različiti tipovi otpadnih voda u sebi sadrže različite zagađujuće ma-terije i zahtevali bi različite metode obrade, no kako naša infrastruktura ne razvrstava podtipove komunalnih otpadnih voda, prikazaćemo uopšteni standardni put prečićavanja u PPOV u četiri faze:
1. Predtretman ili preliminarna faza uglavnom podrazumeva mehaničko odstranjivanje grana, lišća, plastike, kamenja i drugog krupnijeg otpadnog materijala. Rešetke su postavljene vertikalno da bi se olakšalo čišćenje, a bazeni u postrojenju mogu biti diza-jnirani tako da se odmah taloži pesak, staklo, kamenje. Neka postrojenja već u ovoj fazi skidaju masti i ulja sa površine.
2. Primarni tretman otklanja ma-terije koje se lako sakupljaju iz tzv. sirove otpadne vode. U velikim bazen-ima i rezervoarima odvija se proces sedimentacije sitnijih čestica, zbog us-porenja brzine protoka vode i sile grav-itacije. Mulj se zadržava u taložnici, a ukoliko postrojenje nije već uklonilo masnoću i ulje tokom predtretmana, to čini u ovoj fazi. Neka postrojenja upo-trebljavaju saponifikaciju sakupljenih masti mešajući ih sa hemijom dobija-jući sapune i glicerol. Nataloženi mulj se mehanički usmerava u rezervoare 12 Kitanović, R., i dr., Tretman otpadnih voda, pp. 122–140, Vodotehnički glasnik/Military technical courier, 2013., Vol. LXI, No. 3 https://aseestant.ceon.rs/index.php/vtg/article/view/1749/pdf_1
za poseban tretman mulja gde će se dodatno hemijski i biološki obraditi.
3. Sekundarni tretman je složeni-ji biohemijski proces i odvija se pod uticajem mikroorganizama i služi uklanjanju suspendovanih čestica u vodi. U vodu se dodaju korisni mikro-organizmi kao prirodni razlagači čiji produkti opet čine novi sloj mulja, a pomoću biološki aktivnog mulja ot-klanjaju se i zaostale organske materi-je. Upotrebom bakterija uklanja se ugl-jenik i azot iz organskih tvari. Dodatno filtriranje vrši se slojevima sa koksnim ugljem i krečnjakom, a tehnologije u opticaju su membranski bioreaktori, biološki aerisani filteri ili čak močvar-na područja za prirodniju razgradnju organskih materija. Produkt ove faze se taloži u sekundarnom rezervoaru za prečišćavanje.
4. Tercijarna, završna faza zahte-va da se mulj koji je dobijen prethod-nim fazama preradi do bezopasnog ili odloži na sigurno. Cilj je da se sman-je količine organskih materija i broj patogenih mikroorganizama prisut-nih u mulju. Prvo gravitacija odvaja organski otpad od težih zrna, koja se mogu izdvojiti i odložiti na deponiju. Preostali talog prelazi u ugušćivač, gde se centrifugira i dovodi u rezervoare za „varenje“ koji sadrže bakterije. Pro-ces se odvija u prisustvu ili odsustvu kiseonika to jest uz pomoć anaerobnih ili aerobnih bakterija. Bakterije kon-zumiraju organsku materiju i konver-tuju je disanjem u ugljen-dioksid. Mulju se nakon svega mogu ukloniti i neprijatni mirisi, a on se može koristiti i kao đubrivo. Preostala voda se u pos-lednjoj fazi prečišćava radi uklanjanja
7
fosfora, azota i drugih elemenata, te se dezinfikuje hlorom, ozonom ili ultral-jubičastom svetlošću, i tada je spremna za vraćanje ili recipijent ili čak za u ponovnu upotrebu u domaćinstvima, industriji ili poljoprivredi.
U Srbiji od ukupno 14,12% sta-novništva koje je obuhvaćeno ika-kvim prečišćavanjem otpadnih voda, samo 3,45% ima terciajrno prečišćavanje. Do sekundarnog je stiglo 9,41%, a primarno mehaničko prečišćavanje još uvek ima 1,26% stanovništva.13 Poređenja radi, u ur-banim aglomeracijama Evropske uni-je, od ukupnih otpadnih voda 75,4% se prerađuje tercijarnim tretmanom, 21,4% sekundarnim, a 0,9% samo primarnim.14
13 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019., Ministarstvo životne sredine - Agencija zazaštitu životne sredine, dostupno na http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2019.pdf14 Veljković, N., Petrović, Z., Šotić, A., & Cibulić, V. (2018). Perspektiva primene evropske direktive o prečišćavanju komu-nalnih otpadnih voda u Srbiji. Voda i sanitarna tehnika, 47(1), 5-16. https://www.sepa.gov.rs/download/radovi/2018/Urban-WasteWaterTreatmentDirectiveInSerbia.pdf
Faze procesa prečišćavanja otpadnih voda i opcije izvođenja
Dalm
acija, D.B
. (2009), Prezentacija za okrugli sto “O
tpadne vode - problemi i rešenja”
9
Obaveze iz domaćeg izakonodavstva EU
Okvirna direktiva o vodama (2000/60/EC)15 je „krovna” direktiva koja ukl-jučuje i povezuje druge značajne di-rektive koje se odnose na oblast voda. Pitanja upravljanja otpadnim vodama neposredno su obuhvaćena Direktivom o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/EEC)16, te ona reguliše prik-upljanje, tretman i ispuštanje komu-nalnih otpadnih voda, kao i tretman ot-padnih voda iz određenih industrijskih sektora. Prema Direktivi o tretmanu komunalnih otpadnih voda, države članice EU dužne su da obezbede da bilo koja aglomeracija sa ekviv-alentnom populacije većim od 2000 stanovnika poseduje funkcionalan sistem za prikupljanje i tretman ot-padnih voda. Pored toga Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda uspostavlja i sledeće zahteve:
- uvođenje kolektorskih sistema za komunalnu otpadnu vodu, prema određenoj dinamici u zavisnosti od veličine naselja (ekvivalent stanovnika);
- uvođenje najmanje sekundarnog tretmana komunalnih otpadnih voda i definisanje graničnih vrednosti emisija postrojenja za tretman otpadnih voda 15 Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy.16 Council Directive 91/271/EEC of 21 May 1991 concern-ing urban waste-water treatment with its amendments (Di-rective 98/15/EC and Regulations (EC) 1882/2003 and (EC) 1137/2008;
različitih veličina;- utvrđivanje zona koje su osetljive
na eutrofikaciju gde se zahtevaju strože granične vrednosti emisija;
- uvođenje specifičnih zahteva za emisije biorazgradivih industrijskih otpadnih voda koje nisu ispuštene u postrojenja za tretman komunalnih ot-padnih voda pre ispuštanja u prijemne vode.
Prema članu 5. Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda, na izlivi-ma postrojenja za prečišćavanje otpad-nih voda u osetljive zone17, potrebno je primeniti strožije zahteve prečišćavan-ja kojim se smanjuje procenat azota i fosfora, odnosno sprovesti tercijarni tretman18.
Obaveza definisanja osetljivih zona propisana je i nacionalnim zakono-davstvom, i to članom 96b Zakona o
17 Pored Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/EEC), obavezu definisanja i posebne zaštite osetl-jivih zona propisuje i Direktiva o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora (Council Di-rective 91/676/EEC of 12 December 1991 concerning the pro-tection of waters against pollution caused by nitrates from ag-ricultural sources as amended by Regulations (EC) 1882/2003 and (EC) 1137/200818 Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda propisuje različite zahteve za postrojenja u kojima se vrši sekundarno prečišćavanje i ona u kojima se vrši tercijarno prečišćavanje otpadnih voda. Ovi zahtevi su predstavljeni u tabeli 1. Zahtevi za izlive iz gradskih postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i tabeli 2. Zahtevi za izlive iz gradskih postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda u osetljive zone koje su podvrgnute eutro-fikaciji, Aneksa I Direktive.
10B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
vodama19, dok su granične vrednosti emisije na uređaju tercijarnog stepena prečišćavanja propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije za-gađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje20. Članom 19. ove Uredbe propisano je da je prav-no lice ili preduzetnik koji svoje otpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju, dužno da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Isto važi i za pravna lica i preduzetnike koji imaju postrojenje za prečišćavanje otpad-nih voda, uz izuzetak da je ovaj rok duži za već izgrađena postrojenja iz aglomeracija sa opterećenjem većim od 2000 ekvivalent stanovnika21 (u daljem tekstu: ES). U ovom slučaju, a bez obzira na kapacitet postrojenja, emisije se moraju uskladiti do 2040. godine, uz obaveznu izradu Akcionog plana kojim se utvrđuju rokovi za po-stepeno dostizanje graničnih vrednosti. U slučaju izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ona moraju odmah zadovoljiti propisane granične vrednosti emisije22.
Srbija još uvek nije definisala osetljive
19 Zakon o vodama, Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon20 Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih ma-terija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje, Sl. glasnik RS, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016.21 Prema Direktivi o tretmanu komunalnih otpadnih voda: „1 E.S. (jedan ekvivalenatni stanovnik) je organsko biorazgradivo opterećenje koje ima petodnevnu biohemijsku potrošnju kis-eonika (BPK5) od 60 grama kiseonika na dan”.22 Vid. Bovan A., Barać Stojanović M., Dalmacija B., Radova-nović Jovin H., 2015, Korišćenje i tretman komunalnih i indus-trijskih otpadnih voda u Republici Srbiji, Centalno-evropski forum za razvoj, CEDEF Pokrajinski Sekretarijat za urbani-zam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine APV.
zone na svojoj teritoriji uprkos tome što je donošenje odluke o proglašen-ju područja osetljivih na nutrijente i sprovođenje mera zaštite jedan od prioritetnih ciljeva Strategije upravl-janja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine23. Izvesno je da će obaveza sprovođenja tercijar-nog tretmana na izlivima PPOV biti uspostavljena i za fabrike za preradu komunalnih otpadnih voda sa izlivima u reku Dunav. Naime, Crno more je proglašeno za osetljivo područje24, zbog čega je neophodno da, u zem-ljama članicama EU, sve fabrike za preradu otpadnih voda u uzvodnim aglomeracijama opterećenja većeg od 10.000 ES, obezbede napredni-ju (tercijarnu) preradu vode. Ova obaveza propisana je Direktivom o ko-munalnim otpadnim vodama i važi za zemlje članice EU, ali je njeno pošto-vanje, nakon eventualnog pristupanja Srbije EU, predviđeno i sadržajem Strategije upravljanja vodama na teri-toriji Republike Srbije do 203425.
Usvajanjem Okvirne direktive o voda-ma, svaka država članica EU preuzela je obavezu da harmonizuje legislativni, tehnički i ekonomski pristup upravl-janju vodama i obezbedi koherentnu strategiju upravljanja vodama.
23 Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, Sl. glasnik RS, br. 3/2017.24 Prema Konvenciji o zaštiti reke Dunav (1994) i Konvencije o zaštiti Crnog mora od zagađenja (1992). Savezna Republika Jugoslavija je 30. januara 2003. godine ratifikovala Konvenci-ju o zaštiti reke Dunav i donela Ukaz o proglašenju Zakona o Konvenciji o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunava.25 Vid. deo 4.1.2. Zaštita voda od zagađivanja, podnaslov Koncentrisani izvori zagađivanja, u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034, Sl. glasnik RS, br. 3/2017.
11
Ovu obavezu imaju i države koje su na putu da postanu članice EU. Među-tim, za zemlje koje se nalaze u statusu kandidatkinja za prijem u EU, rokovi transpozicije ovih direktiva u domaće zakonodavstvo zavise od dinamike koja se dogovara tokom pristupnih pregovora. S druge strane, njihova implementacija zavisi od različitih fak-tora, među kojima su dostupnost finan-sija i politička volja među ključnim.
Poteškoće u implementaciji i real-izaciji odredbi EU direktiva iz oblasti upravljanja vodama konstatovane su i u samim nacionalnim dokumentima. Tako je u Strategiji upravljanja voda-ma na teritoriji Republike Srbije do 2034 navedeno sledeće: „Izgradnjom kanalizacionih sistema i PPOV, u skla-du sa Direktivom EU o prečišćavanju gradskih otpadnih voda, treba obuh-vatiti sva naselja veća od 2.000 ES.
Republika Srbija, međutim, nema ekonomske mogućnosti da takav uslov realizuje u planskom periodu (do 2034. godine, prim.aut.)”26. U skladu sa Strategijom27, 2018. godine izrađeni su planovi implementacije za Okvirnu direktivu o vodama, Nitratnu direktivu, Direktivu o prečišćavanju otpadnih komunalnih voda i Direktivu
26 Vid. deo 3.3.1. Smernice za korišćenje voda, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda, uključujući i slučajeve kada se podslov nalazi na više vodnih područja, pod-naslov b) Zaštita voda od zagađivanja, u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034, Sl. glasnik RS, br. 3/2017.27 Vid. deo 2.3.4. Međunarodna saradnja i obaveze, podnaslov v) Obaveze koje proističu iz direktiva EU i međunarodne saradnje, u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Repub-like Srbije do 2034, Sl. glasnik RS, br. 3/2017.
o vodi za piće28, Ova dokumenta pruža-ju odgovor na pitanje rokova u kojima se RS obavezala da dostigne standarde upravljanja vodama, odnosno ispuni uslove propisane ključnim direktivama EU za ovu oblast. Međutim, kako su pomenuti planovi deo pregovaračke pozicije Republike Srbije za pristup-no Poglavlje 27 – Životna sredina i kimatske promene, njihov sadržaj nije učinjen dostupnim javnosti29.Odgovore na pitanja o prioritetima, planiranoj dinamici realizacije postro-jenja za preradu otpadnih voda i nji-hovih karakteristika, javnost bi mogla da dobije i kroz saržaj Plana zaštite voda od zagađivanja, čije donošenje je propisano Zakonom o vodama30. Međutim, izrada i donošenje ovog plana očekuje se tek nakon usvajanja Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021‒2027. godine, koji je još uvek u fazi izrade. Prema Predlogu programa rada i dinamike izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, usvajanje Plana predviđeno je za kraj 2021. godine31.28 Vid. Koalicija 27, 2019, Izveštaj iz senke za Poglavlje 27 Životna sredina i klimatske promene: mart 2018 - februar 2019: „Malo para, još manje muzike”, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.29 Vid. deo Kvalitet vode, Zakonodavni okvir: „Ovi planovi (Okvirna direktiva o vodama, Nitratna direktivu, Direktiva o prečišćavanju otpadnih komunalnih voda i Direktiva o vodi za piće) predstavljaće osnov pregovaračke pozicije Republike Sr-bije za ovu oblast. U izradi specifičnih planova su učestvovali i predstavnici OCD, ali zbog potpisivanja izjave o poverljivosti nismo u mogućnosti da komentarišemo detalje o sadržajima planova” u Koalicija 27, 2019.30 Vid. čl. 94. Zakona o vodama, Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon.31 Predlog Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021‒2027 i Predlog Izveštaja o značajnim pitanjima u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji, dostupni su stranici Republičke direkcije za vode, Ministarstva poljop-rivrede, šumarstva i vodoprivrede: http://www.rdvode.gov.rs/lat/javne-rasprave-plan-upravljanja-vodama.php
12B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Pregled planiranih postrojenjaza prečišćavanje otpadnih vodana teritoriji grada Beograda
Osnova rešenja beogradske kanali-zacione infrastrukture planirana su u skladu sa Prethodnom studijom opra-vdanosti sa generalnim projektom beo-gradskog kanalizacionog sistema, koju je izradio Institut za vodoprivredu „Ja-roslav Černi”, 2011. godine. Generalni urbanistički plan Beograda32 (u daljem tekstu: GUP) i PGR Beograda, preuzeli su ovu osnovu, a za delove teritorije grada Beograda koji nisu pokriveni odgovarajućim planskim dokumentima i projektima ili nisu ni bili predviđeni za urbanizaciju, kao što je slučaj sa područjem Makiškog polja33, predvi-deli su izradu odgovarajućih planskih dokumenata34.
32 Generalni urbanistički plan Beograda, Sl. list grada Beogra-da, br. 11/1633 Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim rešenjem beogradskog kanalizacionog sistema nije obuhvatila teritorije koje su, do donošenja Rešenja o zonama sanitarne zaštite na administrativnoj teritoriji grada Beograda za izvorišta podzem-nih i površinskih voda koja služe za vodosnabdevanje grada Beograda (Ministarstvo zdravlja br: 530-01-48/2014-10 od 1. avgusta 2014. godine) i Rešenja o prestanku važenja pojedinih rešenja Gradskog komiteta za zdravstvo, rad i socijalnu politiku i Gradskog komiteta za zdravstvo (Sl. list Grada Beograda, br. 84/14) bile obuhvaćene granicom uže zone zaštite Beogradskog izvorišta. Vid. Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX, Sl. list grada Beograda, br. 20/16, 97/16, 69/17 i 97/17.34 Ovde i u daljem tekstu, pojam „planska dokumenta” odnosi se na dokumenta određena Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odlu-ka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020), a ne Zakonom o plans-kom sistemu Republike Srbije, (Sl. glasnik RS, br. 30/18).
Na široj teritoriji grada Beograda planirana je izgradnja 14 postrojen-ja za prečišćavanje otpadnih voda, od toga 5 postrojenja na području centralnih gradskih opština, 6 na po-dručju prigradskih opština i 3 pos-trojenja, privremenog karaktera, u podavalskim naseljima.
Centralne gradske opštine
U obuhvatu GUP Beograda, planiran je razvoj kanalizacije izgradnjom pet nezavisnih sistema: Centralnog, Batajničkog, Bolečkog, Banatskog i Ostružničkog. Odredbama ovog planskog dokumenta predviđeno je da se na izlivima ovih sistema izgradi „po jedno postrojenje za mehaničko, biološko i u konačnoj fazi tercijarno prečišćavanje kako to propisuju stan-dardi Evropske unije u oblasti zaš-tite voda” i to: PPOV „Veliko selo” (Centralni sistem), PPOV „Batajnica” (Batajnički sistem), PPOV „Vinča” (Bolečki sistem), PPOV „Krnjača” (Banatski sistem) i PPOV „Ostružni-ca” (Ostružnički sistem). Prečišćavan-je otpadnih voda Bolečkog sistema
13
planirano je kroz vršenje predtretma-na na lokaciji PPOV „Vinča’’, dok bi se njihov konačan tretman obavio u postrojenju „Veliko selo’’, zbog čega se ovaj sistem naziva i podsistemom.
Centralni kanalizacioni sistem pokriva preko 60% teritorije grada i obuhvata centralnu gradsku zonu sa gravitirajućim naseljima35. Iako je, u pogledu izgrađenosti sekund-arne mreže, najrazvijeniji, primarni objekti ovog sistema, kojima bi se otpadne vode dopremile do postro-jenja u Velikom selu, nisu izvede-ni. Među neizvedenim, nalaze se i njegovi ključni delovi, interceptor i PPOV „Veliko selo”, koji su koncip-irani još 1978. godine36.
Planski okvir za izgradnju PPOV u Velikom selu postavljen je 2019. go-dine, usvajanjem PDR za PPOV „Ve-liko Selo”. Konačan kapacitet ovog PPOV biće poznat tek nakon izrade tehničke dokumentacije, ali je jasno da će obuhvatiti oko 1.500.000 ekvivalent stanovnika (ES).
Ova informacija izneta je u dokumen-tu Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom hidrotehničk-
35 Vid. Plan razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema 2016 - 2025, 2016, Direkcija za građevinsko zemljište i izgrad-nju Beograda, (https://www.beoland.com/infrastruktura/vik-2016-2025/).36 Rešenjem o utvrđivanju lokacije i urbanističko-tehničkih uslova za izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora – inter-ceptora od postojeće crpne stanice „Ušće” u Novom Beogra-du do Velikoselskog rita i instalacija za prečišćavanje Veliko Selo (Skupština Grada Beograda, br. 353-457/78-I3 od 16. maja. 1978. godine), kao što je navedeno u delu 6. Područja za neposrednu primenu pravila građenja, tačka 6.9. Neposredna primena pravila građenja za površine za infrastrukturne objekte i komplekse, Elementi detaljne razrade za lokaciju infrastruk-turne površine – I2, PGR Beograda.
og rešenja Makiškog polja37, kojom je preporučeno da se fekalne vode sa prostora Makiškog polja „tretiraju na PPOV „Veliko selo” čiji je kapacitet od 1.500.000 ES dovoljan da se na njemu, uz izvesna dodatna povećanja kapaciteta objekata na liniji vode i na liniji mulja, prihvate i tretiraju dodatne količine otpadne vode sa područja Makiškog polja”38. U januaru 2020. godine, potpisani su sporazumi39 kojima je predviđena izgradnja ne-dostajuće infrastrukture centralnog kanalizacionog sistema, kao i omo-gućavanje primarnog mehaničkog tretmana (predtretman)40 otpadnih voda u okviru PPOV „Veliko selo”. Sporazumima sa kineskom kompani-jom CMEC predviđeno je da radovi predviđeni I fazom projekta budu plaćeni zaduživanjem kod Kineske banke u iznosu od 271.000.000,00 evra. S obzirom da kapacitet i inves-ticiona vrednost PPOV „Veliko selo”, čine ovo postrojenje ključnim postro-jenjem beogradskog kanalizacionog sistema, ono će biti stavljeno u fokus u narednim poglavljima ove analize.
37 Ova informacija izneta je u dokumentu Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom hidrotehničkog rešen-ja Makiškog polja (Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, 2020), koja je bila izložena, kao deo dokumentacione osnove Plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, GO Čukarica (Sl. list grada Beograda, br. 153/20), tokom trajanja javnog uvida u nacrt ovog planskog dokumenta (od 26. oktobra do 27. novembra 2020. godine).38 Vid. deo 4.5.2 Prečišćavanje otpadnih voda - varijantna rešenja, Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projek-tom hidrotehničkog rešenja Makiškog polja, 2020, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi.39 Sporazum o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda i Ugovor-ni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda, koji podrazumevaju izgradnju nedostajuće insfrastrukture central-nog kanalizacionog sistema.40 Vid. futnotu br. 4.
14B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Za potrebe izgradnje PPOV „Krn-jača”, kao i prateće kanalizacione in-frastrukture, Grad Beograd kreditno se zadužio kod Evropske investicione banke (European Investment Bank - EIB). Pored kredita u visini od 35 miliona evra, odobrenog u oktobru 2019. godine, EIB je Gradu Beogradu donirao i 1.1 milion evra pomoći za re-alizaciju ovog projekta 41. U konačnoj fazi, kapacitet PPOV „Krnjača” biće 118000 ES.
Nacrtom odluke o budžetu Grada Beograda za 2021. godinu42 pred-viđeno je da tokom 2023. godine, za izgradnju kanalizacije u naselju Ostružnica sa PPOV „Ostružni-ca” i privodnog kolektora, bude izdvojeno 1.455.000.000 rsd (preko 12.370.000,00 evra43). Planski ok-vir izgradnje ovog PPOV osiguran je 2019. godine, usvajanjem Plana detaljne regulacije za izgradnju dela objekata ostružničkog kanalizacionog sistema - postrojenje za prečišćavan-je otpadnih voda PPOV „Ostružnica” sa fekalnim kolektorom od PPOV do naselja Ostružnica44 (u daljem tekstu:PDR za PPOV „Ostružnica”). Prema okvirnim podacima, u konačnoj fazi,
41 Serbia: EIB helps to improve sanitation and sewerage sys-tems in Belgrade, EIB, (https://www.eib.org/en/press/all/2019-270-eib-helps-to-im-prove-sanitation-and-sewerage-systems-in-belgrade, 16. 10. 2019)42 Gradska uprava grada Beograda, Budžet Grada Beograda - Da se Beograd gradi i radi po tvom, (https://budzet.beograd.rs/, 10.12.2020).43 Prema srednjem kursu NBS, na dan 29.10.2020. godine; 44 Plan detaljne regulacije za izgradnju dela objekata os-tružničkog kanalizacionog sistema - postrojenje za prečišća-vanje otpadnih voda PPOV „Ostružnica” sa fekalnim kolektorom od PPOV do naselja Ostružnica, Sl. list Grada Beograda, br. 55/19; Odluka o izradi ovog planskog dokumen-ta doneta je 2014. godine (Sl. list grada Beograda, br. 89/14).
kapacitet PPOV „Ostružnica” biće 40000 ES45.
Početkom 2020. godine, predstavnici vlasti su navodili da je u toku projek-tovanje PPOV u Batajnici46. Registar planskih dokumenata47 pokazuje da se ova izjava može odnositi na izradu tek generalnog projekta postrojenja, s ob-zirom još uvek nije pokrenuta izrada obaveznog plana detaljne regulacije, kojim bi bio dat osnov za definisanje urbanističko-tehničkih uslova izgrad-nje ovog PPOV. Prema najavama, PPOV „Batajnica” biće projektovano za kapacitet od 113000 ES48.
Pored navedenih primarnih sistema na teritoriji GUP Beograd, na području opština van teritorije ovog planskog dokumenta (Barajevo, Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Grocka i Sopot) planirano je zasnivanje neza-visnih sistema kanalisanja naselja, koji
45 Ovaj podatak iznet je u dokumentu Planirana postrojenja za preradu otpadnih voda na široj teritoriji Beograda, (Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, 2016). Precizna informacija o kapacitetu ovog PPOV biće poznata nakon izrade tehničke dokumentacije, kako je i predviđeno PDR za PPOV „Ostružnica”.46 Beta, Beograd dobija sistem za prečišavanje otpadnih voda, Novinska agencija Beta, (https://beta.rs/zelena-srbija/zs-beograd/122106-beograd-do-bija-sistem-za-precisavanje-otpadnih-voda, 20.01.2020).47GIS portal Direkcije za građevinsko zemljište i izgradn-ju Beograda, dostupan je na adresi: https://gis.beoland.com/smartPortal/gisBeoland48 B. Vasiljević, Fabrika „Veliko selo” na oko sto hektara, Politika Online, (http://www.politika.rs/scc/clanak/455233/Fabrika-Veliko-se-lo-na-oko-sto-hektara, 01.06.2020)
Prigradske opštine
15
su „manjeg kapaciteta, ali ne manjeg značaja za zaštitu životne sredine, s obzirom da su recipijenti manji bu-jični vodotoci, a lokalno stanovništvo u velikoj meri koristi bunarsku vodu za vodosnabdevanje”49.
Prostornim planovima ovih opština (kao i Prostornim planom Beograda) planirana je izgradnja sledećih pos-trojenja za preradu sanitarnih otpad-nih voda: PPOV „Obrenovac”, PPOV „Muđurečje” u Barajevu, PPOV „Laz-arevac”, PPOV „Mladenovac” sa pod-sistemom PPOV „Međulužje”, PPOV „Sopot” i PPOV „Grocka”.
U januaru 2020. godine, izdata je građevinska dozvola za izgradnju PPOV „Međulužje” u Obrenovcu50, a Nacrtom odluke o budžetu grada Beograda za 2021. godinu51, opredel-jena su sredstava za potrebe izgrad-nje ovog postrojenja i prateće kanal-izacione infrastrukture, u ukupnom iznosu od 156.257.000,00 rsd (preko 1.320.000,00 evra)52, tokom naredne 3 godine. Raniji izvori otkrivaju podatak da će PPOV „Međulužje” biti projek-tovana za kapacitet od 2000 ES53 . Ova
49 Planirana postrojenja za preradu otpadnih voda na široj teritoriji Beograda, 2016, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.(https://www.beoland.com/wp-content/uploads/katalozi/pos-trojenja-za-preradu-otpadnih-voda/Planirana_postrojenja.pdf).50 Rešenje o građevinskoj dozvoli, br. ROP-MLA-6240-CPI-1/2020, od 16.03.2020.godine, Uprava gradske opštine Mladenovac, Grad Beograd51 Gradska uprava grada Beograda, Budžet Grada Beograda - Da se Beograd gradi i radi po tvom, (https://budzet.beograd.rs/, 10.12.2020).52 Prema srednjem kursu NBS, na dan 29.10.2020. godine;53 Planirana postrojenja za preradu otpadnih voda na široj teritoriji Beograda, 2016, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. (https://www.beoland.com/wp-content/uploads/katalozi/postrojenja-za-preradu-otpadnih-voda/Plan-irana_postrojenja.pdf).
informacija ne može se potvrditi, s ob-zirom da lokacijski uslovi i građevins-ka dozvola izdata za potrebe izgradnje ovog postrojenja ne sadrže informaciju o kapacitetu postrojenja.
Sve preostale PPOV koje su plan-irane na području prigradskih opšti-na, nisu izgrađene, a javno dostupne informacije ne najavljuju njihovu skoru izgradnju.
Do stavljanja u funkciju kapitalnih objekata kanalizacione infrastrukture, kao i na izolovanim delovima sistema (prigradska naselja), gde ne postoji mo-gućnost brzog priključenja na gradsku kanalizaciju, planirana je mogućnost izgradnje lokalnih privremenih postro-jenja za prečišćavanje sa ispuštanjem u vodotok, koja bi se uklonila nakon izgradnje kapitalnih objekata kanal-izacije54.
Odredbama PGR Beograda predviđene su tri ovakve PPOV u podavalaskim naseljima55, pri čemu je PPOV „Zuce” - I faza izvedeno 2014. godine56, izgrad-nja PPOV „Beli potok” započeta je u
54 Vid. 2.3.2.2.5. Sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda, Generalni urbanistički plan Beograda, Sl. list grada Beo-grada, br. 11/16.55 Vid. 3.2.2. Kanalizaciona mreža i objekti, Celina XIX, PGR Beograda.56 Prva faza PPOV „Zuce”, kapaciteta 500 ES, puštena je u rad 2014. godine. Izgradnja II faze (uz povećanje kapaciteta na 2000 ES), bila je planirana za 2016. godinu, ali ovaj plan nije ispunjen;
Podavalska naselja
16B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
martu 2020. godine57, a potrebno je izgraditi PPOV „Pinosava”.
57 Rešenje o građevinskoj dozvoli br. ROP-BGDU-37115-CPIH-2/2019, od 14.01.2020. Prema dokumentu Planirana postrojenja za preradu otpadnih voda na široj teritoriji Beogra-da (Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, 2016) PPOV „Beli potok” će, u prvoj fazi, biti projektovana za kapacitet od 500ES, a u konačnoj fazi za kapacitet od 2000 ES. Ova informacija ne može se potvrditi, s obzirom da lokacijski uslovi i građevinska dozvola izdata za potrebe izgradnje ovog postrojenja ne sadrže informaciju o kapacitetu postrojenja, niti o faznosti izgradnje.
Pregovori o izgradnji PPOV „Veliko selo”
Istorijat odnosa sa kineskim kompanijama
Razgovori predstavnika vlasti Beo-grada i Republike Srbije, sa jedne, i predstavnika Narodne Republike Kine i kineskih kompanija sa druge strane, trajali su najmanje četiri go-dine, tokom kojih je potpisan i niz dokumenata koji su bliže definisali saradnju na projektu izgradnje pos-trojenja za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda Beograda. Uprkos tra-janju ovog procesa, i obimu i znača-ju projekta izgradnje PPOV „Veliko selo”, nijedan od ovih dokumenata nije učinjen dostupnim javnosti.
U januaru 2016. godine, tadašnji gra-donačelnik Beograda, Siniša Mali, održao je sastanak kojem su prisust-vovali ambasador NR Kine u Srbiji i predstavnici kineskih kompanija „China Machinery Engineering Corporation“ (u daljem tekstu: CMEC) i „China-Af-rica Investment and Development Co. Ltd.“ (u daljem tekstu: CAIDC), a koji je za temu imao upravo „mogućnosti ulaganja kompanija CMEC i CAIDC u infrastrukturne projekte koji će se real-izovati na nivou grada Beograda, a pre svega u projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda”58.
58 Jovićević S., Kineske kompanije zainteresovane za izgrad-nju postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu, Ener-getski portal, (https://www.energetskiportal.rs/kineske-kompanije-zaint-eresovane-za-izgradnju-postrojenja-za-preradu-otpadnih-vo-da-u-beogradu/, 26.01.2016)
17
U maju iste godine, Grad Beograd je zatražio savetodavnu podršku Međun-arodne finansijske korporacije (u daljem tekstu: IFC) u vezi sa finansiranjem izgradnje kanalizacionog sistema i spro-vođenja javno-privatnog partnerstva za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda59.
Potpisivanje savetodavnog ugovora sa IFC, očigledno nije predstavljalo korak ka otvaranju mogućnosti za proširivanja izbora različitih tehnoloških i finan-sijskih rešenja za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naime, svega mesec dana kasnije, u junu 2016. godine, predstavnici Grada Beograda i “China Machinery Engineering Corpo-ration” (CMEC) potpisuju Memoran-dum o razumevanju u vezi sa Projektom sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda60. Ubrzo zatim, dana 18. avgusta 2016. godine, CMEC je podneo Gradu Beogradu Predlog za fi-nansiranje i sprovođenje ovog projekta.
U junu 2017. godine, iz Gradske up-rave grada Beograda stigla je potvrda da Beograd i dalje vidi kineske kompanije kao jedine partnere u razvoju sistema
59 Jovićević S., IFC savetnik Beograda na projektima pos-trojenja za preradu otpadnih voda i izgradnje kanalizacione mreže, Energetski portal,(https://www.energetskiportal.rs/ifc-savetnik-beogra-da-na-projektima-postrojenja-za-preradu-otpadnih-vo-da-i-izgradnje-kanalizacione-mreze/, 20.05.2016)60 Memorandum o razumevanju u vezi sa Projektom sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanali-zacionog sistema grada Beograda potpisan između Grada Beo-grada i “China Machinery Engineering Corporation” (CMEC), dana 18. juna 2016. godine, kako je navedeno u Sporazumu o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih ra-dova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograd (u daljem tekstu: Sporazum o saradnji);
za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda grada Beograda, te najavljuje da će „u narednih mesec i po okončati razgovore sa azijskim partnerima o fi-nansiranju izgradnje kolektora vrednog 269 mil EUR”61.
U novembru 2017. godine, javnost je obaveštena da su izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Veli-kom Selu i završetak interceptora, i konačno u rukama kineske kompanije CMEC. Prema medijskim navodima, gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, potpisao je tada dokument pod nazivom „Sporazum o zajedničkom sprovođenju projekta prerade i odlaganja otpadnih voda iz centralnog gradskog područja”, koji obuhvata „projektovanje, izgradn-ju, završetak, puštanje u rad, testiranje i predaju objekata za otpadne vode”62 i to fabrike u Velikom Selu, centra za tretman mulja, crpne stanica Ušće, ob-novljene stanice Mostar i šest kolektora. Prema kasnijim izvorima, ovaj spora-zum potpisan je „radi daljih pregovo-ra i zaključivanja ugovora”63, odnosno nije predstavljao konačan sporazum o saradnji. U trenutku potpisiva-
61 Vasiljević B., Aleksić D., Kinezi finansiraju prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, Politika Online, (http://www.poli-tika.rs/sr/clanak/383696/Kinezi-finansiraju-preciscavanje-ot-padnih-voda-u-Beogradu, 25.06.2017).62 Kovačević M. T., Kinezi grade fabriku vode, Večernje no-vosti, (https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:698248-Ki-nezi-grade-fabriku-vode, 28. 11. 2017)63 U tekstu Sporazuma o saradnji u vezi sa finansiranjem is-tražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda iz 2020. godine (u daljem tekstu: Sporazum o saradnji), navedeno je da je u novembru 2017. godine potpisan dokument pod na-zivažom „Sporazum o zajedničkoj implementaciji (“SZI”) radi daljih pregovora i zaključivanja ugovora za radove na projek-tovanju, inženjeringu, nabavci i izvođenju građevinskih radova koji se odnose na fazu I Projekta, a koja uključuje Interceptor i primarnu mehaničku preradu”.
18B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
nja ovog sporazuma, procenjena vred-nost projekta bila je 260 miliona evra.
U septembru 2019. godine, Vlada RS je donela zaključak kojim se ovaj projekat proglašava za projekat od značaja za Republiku Srbiju64, Vlada RS je, takođe, odlučila da nastavak pregovora i real-izaciju projekta nastavi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruk-ture, „zbog velikog značaja projekta”,65 a na ovo ministarstvo preneta su i in-vestitorska prava66.
Krajem avgusta 2019. godine, „na nivou Vlade” formirana je Radna grupa za praćenje aktivnosti na realizaciji projek-ta izgradnje postrojenja za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda grada Beograda67. Rešenjem o formiranju68 , zadaci ove Radne grupe definisani su kao:
1. Analiza trenutnog statusa pro-jekta izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i primarne kanalizacione mreže u gradu Beogradu;64 Zaključak Vlade RS 05 broj 351-8415/2019 od 5.9.2019. godine, kako je navedeno u tekstu Sporazuma o saradnji iz 2020. godine;65 Kako je navedeno u tekstu Sporazuma o saradnji iz 2020 godine;66 Investitorska prava preneta su na Ministarstvo građevinarst-va, saobraćaja i infrastrukture, Zaključkom Vlade RS 05 broj: 351-8801/2019. godine, od 05.09.2019. godine. Uoči potpisiv-anja Sporazumnog ugovora sa kineskom kompanijom CMEC, vršenje investitorskog prava preneto je na JKP Beogradski vodovod i kanalizacija”, Zaključkom Vlade RS 05 broj: 351-253/2020 od 17. januara 2020. godine;67 Beta, Mihajlović: Uskoro komercijalni ugovor za prečišća-vanje otpadnih voda u Beogradu, N1,(http://rs.n1info.com/Biznis/a526241/Uskoro-komercijal-ni-ugovor-za-preciscavanje-otpadnih-voda-u-Beogradu.html, 16.09.2019).68 Rešenje o obrazovanju Radne grupe za praćenje aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje postrojenja za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda grada Beograda, Potpredsednica Vlade, Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, br. 119-01-00911/2019-07, od 20.8.2019. godine.
2. Analiza potencijalnih tehničkih rešenja postrojenja za preradu otpadnih voda i primarne kanalizacione mreže;
3. Definisanje faza projekta;4. Donošenje odluke o angažovanju
konsultanta na izboru tehničkog rešenja i pripreme FIDIC ugovora;
5. Analiza i priprema modela finan-siranja projekta; i
6. Priprema akcionog plana aktiv-nosti do okončanja potpisivanja FIDIC ugovora.
Objavljujući formiranje, predsednica Radne grupe, ministarka Zorana Mi-hajlović69, najavila je da očekuje skoro zaključivanje komercijalnog ugovora i paralelne pregovore o načinu i uslovima finansiranja projekta70.
Svega 5 meseci kasnije, u januaru 2020. potpredsednica Vlade Repub-like Srbije i ministarka građevinarst-va, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Dragan Đorđević, i direktor pred-stavništva kompanije „China Ma-chinery Engineering Corporation”
69 Pored ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastruk-ture, Zorane Mihajlović, za predsednika Radne grupe imeno-van je i Siniša Mali, ministar finansija, dok je za zamenika predsednika imenovan Goran Vesić, zamenik gradonačelni-ka grada Beograda. Za članove Radne grupe imenovani su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture, Ministarstva finansija, Ministarstva zaštite životne sredine, Grada Beograda, Uprave za javni dug, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”;70 Beta, Usaglašen ugovor o izgradnji prečištača otpadnih voda u Beogradu, N1, (http://rs.n1info.com/Biznis/a552154/Usaglasen-ugov-or-o-izgradnji-precistaca-otpadnih-voda-u-Beogradu.html, 13.12.2019).
19
(CMEC) u Srbiji, Li Sjuećeng 71, potpisali su dva sporazuma koji se odnose na izgradnju elemenata po-trebnih za funkcionisanje central-nog postrojenja za preradu otpadnih voda „Veliko selo”, sledećih naziva:
- Sporazum o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i pro-jektantskih radova za sakupljan-je i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda; i
- Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpad-nih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.
Odgovarajući na zahtev za pristup in-formacijama od javnog značaja, Mini-starstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture učinilo je dostupnim ova dva sporazuma potpisana u januaru 2020. godine72.
Kako je navedeno u sadržaju Ugov-ornog sporazuma za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpad-71 Beta, Beograd dobija sistem za prečišavanje otpadnih voda, Novinska agencija Beta, (https://beta.rs/zelena-srbija/zs-beograd/122106-beograd-do-bija-sistem-za-precisavanje-otpadnih-voda, 20.01.2020).72 Odgovor na zahtev za slobodan pristup informaciji od jav-nog značaja sadržao je samo osnovna dokumenta potpisanih sporazuma, bez pratećih dokumenata koja su navedena u samim sporazumima. Vid. Ministarstvo građevinarstva, sao-braćaja i infrastrukture, dopis br. 012-00-230/2020-02, od 18.11.2020. godine.
Sadržaj potpisanih sporazuma
nih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda (na dalje: Ugovorni sporazum), predmet ovog dokumenta je izgradnja Faze I ovog projekta „a koja uključuje Intercep-tor i primarnu mehaničku preradu”73 otpadnih voda u postrojenju za prera-du, odnosno „sve istražne radove sa izradom odgovarajućih studija, kao i projektne dokumentacije za Fazu I i Fazu II i (gorepomenuto) obavljanje inženjeringa, nabavke, izgradnje, iz-vođenja i završetka radova i otklan-janja nedostataka za Fazu I.”74
Sadržajem Sporazuma o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i pro-jektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda cen-tralnog kanalizacionog sistema Beo-grada (na dalje: Sporazum o saradnji) definisani su „Istražni i projektantski radovi”, kao:
1. izrada Studije o količinama i kvalitetu otpadnih voda;
2. izrada Studije o postrojenju za preradu otpadnih voda „Veliko selo”;
3. izrada svih potrebnih geome-haničkih i geotehničkih studija;
4. sve Studije postojećih objekata kanalizacionog sistema;
5. idejna rešenja, idejni projekti sa studijom izvodljivosti, projekti adaptacije i projekti za građevinsku dozvolu za odgovarajuće sekcije projekta 75.73 Vid. Uvodne odredbe, paragraf 5, Ugovornog sporazuma za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.74 Vid. član 2, tačka 2.1. Ugovornog sporazuma za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanali-zacionog sistema grada Beograda.75 Pun spisak predviđenih sekcija je sledeći: Idejna rešenja za Sekcije 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10, 11, 12 i 13, Idejne projekte sa studi
20B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Sporazum o saradnji upućuje da je vrednost navedenih Istražnih i pro-jektantskih radova definisana doku-mentom 08. Specifikacija cena, „koji predstavlja sastavni deo Ugovora za projekat sakupljanja i prečišćavan-ja otpadnih voda centralnog kanal-izacionog sistema grada Beograda.” Međutim, ni dokument 08. Specifik-acija cena, kao ni drugi prateći do-kumenti Ugovornog sporazuma, nisu učinjeni dostupnim javnosti76, zbog čega je javnost ostala uskraće-na za precizne podatke o elemen-tima ugovorenog projekta, kao što su podaci o ugovorenim deonicama centralnog kanalizacionog siste-ma i predviđenoj dinamici njihove realizacije, uslovima ugovorenog kreditnog finansiranja, podaci o pre-thodno razmatranim tehnološkim rešenjima (programski zadatak).
Saopštenja plasirana putem medija dala su nešto detaljniji uvid u konk-retne delove kanalizacionog sistema čija je izgradnja ugovorena navedenim sporazumima. Tako je saopšteno da je ugovorena izgradnja kolektora-inter-ceptora, odnosno izgradnja nedosta-jućih delova interceptora, sa tunelom Hitna pomoć - Venizelosova, kojima bi se upotrebljene vode centralnog ka-nalizacionog sistema dovele do PPOV
jom izvodljivosti za Sekciju 13, projekte adaptacije za Sekcije 5, 7, 8, i 9, i Projekte za građevinsku dozvolu za Sekcije 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10, 11, 12 i 13. Kako dopisom Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture, br. 012-00-230/2020-02, od 18.11.2020. godine, uz Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum nije dostavljena prateća dokumentacija, nije moguće utvrditi na koje funkcionalne delove Projekta se odnose nave-dene sekcije.76 Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, do-pis br. 012-00-230/2020-02, od 18.11.2020. godine.
„Veliko Selo”77. Ključni delovi siste-ma obuhvaćenog ugovorom su kanal-izaciona crpna stanica „Mostar” koja će, nakon rekonstrukcije, prepump-avati otpadnu vodu iz južnog dela grada, podslivova Železnik, Banovo brdo, Topčider i Senjak, kao i kanali-zaciona crpna stanica „Ušće - Nova” sa sifonom ispod reke Save, čija će izgradnja omogućiti prepumpavanje otpadne vode iz zapadnog dela grada, Novog Beograda i Zemuna, do veze sa Interceptorom.
Takođe, saopšteno je da je potpisanim sporazumima obuhvaćena i izgradnja prve faze fabrike za preradu otpadnih voda „Veliko Selo” koja uključuje mehanički tretman otpadnih voda „koji podrazumeva prepumpavan-je i prečišćavanje na grubim i finim rešetkama, uklanjanju peska, suspen-dovanih materija i masti u aerisanim peskolovima”,78 odnosno prethodni tretman otpadnih voda79. Putem medi-ja je saopšteno da će do potpisivanja ugovora o izgradnji Faze II projekta doći u narednom periodu, a njena
77 Dinčić J., Milošević B., Iz Velikog Sela samo čista voda: U Vladi će biti potpisan sporazum o prvoj fazi izgradnje fab-rike otpadnih voda, Večernje Novosti, (https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:841244-Iz-Velikog-Sela-samo-cista-vo-da-U-Vladi-ce-biti-potpisan-sporazum-o-prvoj-fazi-izgradn-je-fabrike-otpadnih-voda, 13.01.2020)78 Tanjug, Beograd će dobiti fabriku za preradu otpad-nih voda: Rešava se problem 1,5 MILIONA stanovnika, Večernje Novosti, (https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:841137-Beograd-ce-dobiti-fabriku-za-preradu-otpad-nih-voda-Resava-se-problem-15-MILIONA-stanovnika, 12.01.2020)79U tekstu Ugovornog sporazuma navedeno je da će u Fazi I, na lokaciji u Velikom selu biti omogućen „primarni mehanički tretman otpadnih voda”. Međutim, opis postupka dat od strane predstavnika nadležnih institucija i citiran ovde, govori da se radi o predhodnom tretmanu (predtretman) otpadnih voda pre-ma, definisanom članom 3. Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje.
21
vrednost iznosiće dodatnih 400 do 500 miliona evra80. U Fazi II je planirano da fabrika za preradu otpadnih voda dobije primarni tretman, koji podra-zumeva „izdvajanje mulja u primarnim taložnicima”81 i sekundarni tretman, koji će uključiti „biološko uklanjanje azota i fosfora naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja kao i izdvajanje mulja u sekundarnim taložnicima”82 Kako je navedeno: „moguć je i ter-cijalni tretman u budućnosti, imajući u vidu pooštrenje zahteva zakonske regulative”83.
Sporazumom je ugovorena prelim-inarna vrednost radova u visini od 271.700.000,00 (dvestasedamdeset-jedan milion sedamsto hiljada) evra, koji obuhvataju i radove na izgradnji Faze I i radove na izradi dokumentaci-je za Fazu I i Fazu II. Članom 3. Ugov-ornog sporazuma uspostavljena je obaveza Republike Srbije da, preko Ministarstva finansija i Kineske ban-ke, zaključi Sporazum o zajmu, u roku od 24 meseca od potpisivanja Ugovo-rnog sporazuma tj. 20. januara 2020. godine. Uz verifikovanje potpisanog Ugovornog sporazuma od strane Vlade Republike Srbije, stupanje na snagu Sporazuma o zajmu, definisano je kao jedan od preduslova stupanja na snagu
80 Beta, Beograd dobija sistem za prečišavanje otpadnih voda, Novinska agencija Beta, (https://beta.rs/zelena-srbija/zs-beograd/122106-beograd-do-bija-sistem-za-precisavanje-otpadnih-voda, 20.01.2020).81 Tanjug, Beograd će dobiti fabriku za preradu otpad-nih voda: Rešava se problem 1,5 MILIONA stanovnika, Večernje Novosti, (https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:841137-Beograd-ce-dobiti-fabriku-za-preradu-otpad-nih-voda-Resava-se-problem-15-MILIONA-stanovnika, 12.01.2020)82 Ibid.83 Ibid.
Ugovornog sporazuma. Rok za završe-tak radova definisan je kao „[1827] (hiljaduosamstotinadvadesetsedam) dana od datuma Početka radova”, što je jednako periodu od 5 godina.
Odredbama Zakona o budžetu RS za 2020. godinu osiguran je prostor da do ispunjavanja ovog preduslo-va dođe u predviđenom roku, pa je određeno da će Republika Srbija, za projekat kanalisanja i prečišćavan-ja otpadnih voda grada Beograda odobriti projektne i programske za-jmove kineskim bankama u vredno-sti od 32.059.300.000 dinara, odnos-no 271.000.000 evra84. Poslednjim izmenama ovog zakona, objavljenim u novembru 2020. godine, ovaj iznos je umanjen na 27.273.440.000 dina-ra, odnosno 230.350.000 evra.
U avgustu 2020. godine, predstavnici Radne grupe za praćenje aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje prečistača otpadnih voda Grada Beograda saop-štili su da će izgradnja postrojenja u Velikom selu započeti “na jesen 2021. godine”85
84 Prvom verzijom Zakona o budžetu RS za 2020. godinu (Sl. glasnik RS, br. 84/2019) bio je opredeljen manji iznos i to 29.575.000.000 dinara (275.000.000 američkih dolara), da bi sledećom izmenom Zakona (Sl. glasnik RS, br. 60/2020 - uredba) bio povećan na 32.059.300.000 dinara (271.000.000 evra) i zadržan kroz naredne verzije zakona (Sl. glasnik RS, br. 62/2020 (dr. zakon), 65/2020 (dr. zakon)), a potom opet uman-jen na 27.273.440.000 (230.350.000 evra) izmenom objavljen-om u novembru 2020. godine (Sl. glasnik RS, br. 135/2020).85 Beta, Mihajlović: Izgradnja prečistača otpadnih voda u Beo-gradu počinje na jesen 2021., N1,(http://rs.n1info.com/Biznis/a634863/Mihajlovic-Izgrad-n ja -p rec i s t aca -o tpadn ih -voda -u -Beogradu-poc in -je-na-jesen-2021.html, 31.08.2020).
22B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Rukavac Ade Huje na Dunavu služi već nekoliko decenija kao recipijent otpadnih voda iz svih krajeva Beograda.
fotogafija: Iva Marković, novembar 2020.
23
PPOV „Veliko Selo”:planski osnov izgradnje
Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd,celine I – XIX86
Odredbe generalnog urbanističkog plana, kao strateškog dokumenta, re-alizuju se kroz pravila data odredba-ma plana generalne regulacije86 87, koji je Zakonom o planiranju i izgradnji88 definisan kao „osnovni plan regulacije koji se direktno sprovodi primenom pravila uređenja i građenja na celom obuhvatu planskog dokumenta”. Plan
86 Planski osnov izgradnje PPOV „Veliko Selo” daje još i Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lo-kalne samouprave - grad Beograd, celina XX, opštine Grocka, Palilula, Zvezdara i Voždovac - (naselja Kaluđerica, Leštane, Boleč, Vinča i Ritopek), Sl. list grada Beograda, br. 66/2017, koji je u ovom delu usklađen sa planom generalne regulacije celina I - XIX;87 Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno pros-tornim planom jedinice lokalne samouprave. 88 Vid. čl 25. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020.
generalne regulacije građevinsk-og područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX89 (u daljem tekstu: PGR Beo-grada), dopušta nekoliko modaliteta sprovođenja90. Najveći deo teritorije u obuhvatu PGR Beograda sprovodi se direktnom primenom pravila uređenja i građenja, u skladu sa idejom da će se izradom ovog tipa planskog dokumen-ta ubrzati razvoj pojedinačnih lokacija na području za koje se donosi.
U poglavlju 6.9. Neposredna primena pravila građenja za površine za infra-strukturne objekte i komplekse, PGR Beograda daje elemente detaljne raz-rade za niz lokacija namenjenih izgrad-nji kanalizacione infrastrukture, među kojima je i lokacija označena kao „I-2” koja se odnosi na definisanje granica koridora za izgradnju interceptora od KCS „Ušće” do PPOV „Veliko Selo” i formiranje šest građevinskih parcela i to:
- parcele javne infrastrukturne površine na kojoj je planirana izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) „Veliko Selo” (JIP),
- pristupne saobraćajnice kompleksu PPOV „Veliko Selo” (JS) i
89 Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta je-dinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine I – XIX, Sl. list grada Beograda, br. 20/16, 97/16, 69/17 i 97/17, (u daljem tekstu: PGR Beograda).90 Vid. deo V) Smernice za sprovođenje plana, PGR Beograda
24B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
- ventilacionih otvora V1, V2, V3 i V4 na tunelu Višnjica (JO1 - JO4).
U delu pravila uređenja i građenja za parcelu javne infrastrukturne površine (oznaka JIP), navedeno je da je u okvi-ru kompleksa PPOV „Veliko Selo” po-trebno da se, u skladu sa tehnološkim procesom, odrede površine za sledeće namene:
– površine za izgradnju objekata za preliminarni tretman;
– površine za izgradnju objekata za primarni tretman;
– površine za izgradnju objekata za sekundarni tetman;
– površine za izgradnju objekata za tercijarni tretman;
– površine za izgradnju objekata za tretman mulja;
– površine za izgradnju objekata up-rave i poslovanja
– površine za internu saobraćajnu mrežu;
– površine za zonu zaštitnog zelenila.
Odredbama PGR Beograda dalje je određeno da je za građevinsku par-celu javne infrastrukturne površine (oznaka JIP) obavezna dalja razrada kroz izradu projekta preparcelacije i urbanističkog projekta. Dalje je obja-šnjeno: „Cilj izrade ovih projekata je formiranje građevinskih parce-la kompleksa PPOV „Veliko Selo” i javne vodoprivredne površine, sagledavanja idejnog rešenja kom-pleksa PPOV „Veliko Selo”, prib-avljanje uslova nadležnih institucija, posebno uslova službi zaštite životne sredine i prirode (Sekretarijat za
zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije) i vodoprivre-de (JVP „Beogradvode”, SJU „Plo-vput”, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i dr.) i izrade inženjersko-geološkog elaborata. Urbanistički projekat je moguće izrađivati i donositi fazno u skladu sa dinamikom realizacije”.
Ipak, u svrhu izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko selo”, donet je plan detaljne regulacije: Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula91.
Izrada planova detaljne regulacije i za one lokacije koje su odredbama pla-na generalne regulacije određene za direktno sprovođenje pravila, dozvol-jena je odredbama Zakona o planiran-ju i izgradnji i to onda kada je zbog specifičnosti određenog područja neo-91 Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula, Sl. list grada Beograda, br. 28/19 (u daljem tekstu: PDR za PPOV „Veliko selo”).
Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula
25
phodna preciznija razrada planskog rešenja, a uz poštovanje opštih pravila uređenja i građenja koja su sadržana u planu generalne regulacije92.
Uprkos tome što je područje za izgradnju PPOV „Veliko selo” pro-cenjeno kao dovoljno specifično da će se, umesto direktnog sprovođenja odredbi PGR Beograda, pristupiti izradi plana detaljne regulacije, Plan detaljne regulacije za izgradnju pos-trojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula (u daljem tekstu: PDR za PPOV „Veliko Selo”) nije doneo pojašnjenje specifičnosti vezanih za ovo postrojenje. Naime, ovim planskim dokumentom detaljne razrade određeno je da će se tehnologi-ja i sadržaji kompleksa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko Selo”, odnosno hidrauličko opterećen-je, kapacitet postrojenja, kao i potreban stepen prečišćavanja vode93, definisati izradom urbanističkog projekta, čija je izrada „obavezna za celokupnu ter-itoriju građevinske parcele PPOV”94. Pored toga što je planom formirana gr-
92 Član 25. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020 Vid. tačka 3.2. Površine za infrastrukturne objekte i kom-plekse (Grafički prilog br. 5 „Sinhron-plan” R 1:1.000), pod-naslov 3.2.2.1. Kompleks postrojenja za prečišćavanje otpad-nih voda „Veliko Selo”, u PDR za PPOV „Veliko Selo”.93 Vid. tačka 3.2. Površine za infrastrukturne objekte i kom-plekse (Grafički prilog br. 5 „Sinhron-plan” R 1:1.000), pod-naslov 3.2.2.1. Kompleks postrojenja za prečišćavanje otpad-nih voda „Veliko Selo”, u PDR za PPOV „Veliko Selo”.94 Vid. poglavlje V) Smernice za sprovođenje plana, tačka 2. Lokacija koja se razrađuje urbanističkim projektom, i poglavlje B) Pravila uređenja i građenja, tačka 3.2.2.1. Kompleks postro-jenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko Selo” u PDR za PPOV „Veliko Selo”.
ađevinska parcela PPOV, određeno je da njena parcelacija tj. deoba, nije dozvoljena95.
U smislu definisanja stepena prečišćavanja otpadnih voda, PDR za PPOV „Veliko Selo” nudi opštu odrednicu sledeće sadržine: „Osnov-na koncepcija tretmana otpadnih voda treba da podrazumeva primar-nu obradu (predtretman tehnoloških otpadih voda u industrijskim pogon-ima) i konačnu obradu komunalnih i prethodno prečišćenih industrijskih voda“. Dokument zatim upućuje da, „imajući u vidu namenu predmetnog kompleksa, granične vrednosti emisije komunalnih otpadnih voda koje se is-puštaju nakon tretmana u recipijent moraju biti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije za-gađujućih materija u vode i rokovi-ma za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, br. 67/11, 48/12 i 1/16). S obzirom na to da se izgradnja kom-pleksa PPOV „Veliko Selo” planira fazno, neophodno je u svim fazama postići propisane granične vrednosti emisije komunalnih otpadnih voda koje se ispuštaju nakon tretmana u recipijent, kao i uslove Uredbe o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glas-nik RS”, broj 24/14) kojom je defini-sano da će se do isteka preispitanog roka primenjivati maksimalne količine opasnih materija u vodama propisane
95 Vid. poglavlje B) Pravila uređenja i građenja, tačka 3.2.2.1. Kompleks postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko Selo” u PDR za PPOV „Veliko Selo”.
26B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Pravilnikom o opasnim materijama u vodama („Službeni glasnik RS”, broj 31/82) i Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim voda-ma i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, broj 50/12).”
U cilju razumevanja načina na koji se formira planski i pravni osnov izgrad-nje PPOV „Veliko Selo”, važno je istaći da Plan detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, ne sadrži objašnjenje sadržaja „I faze”, za koju je izrađen, ne sadrži naznake naredne faze (ili više njih), niti upućuje na dokument kojim su ove faze određene.
Urbanistički projekat kompleksa PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza realizacije: Izgradnja KCS sa odvodnim kolektorom, pristupnom saobraćajnicom i infrastrukturnim instalacijama
Propisi određuju da je urbanistički projekat dokument kojim se parame-tri propisani planskim dokumentima spuštaju na nivo konkretne lokacije i koji, između ostalog, sadrži pre-cizne i prilagođene uslove izgradnje, numeričke pokazatelje lokacije, pre-ciziran način priključenja na infra-strukturnu mrežu, tehnički opis, kao i idejna arhitektonska rešenja plan-iranih objekta96. Onda kada je, iz za-konom propisanih razloga, pristupljeno njegovoj izradi, urbanistički projekat je osnov za izdavanje lokacijskih uslova koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za iz-vođenje. Prilikom izrade urbanističkog projekta, sagledava se celina planiranih
96 Vid. čl. 77. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. glasnik RS, br. 32/19.
27
objekata, u ovom slučaju, određuje se i sadržaj kompleksa postrojenja i odnos njegovih pojedinačnih elemenata. Ta-kođe, propisi upućuju da je urbanis-tički projekat dokument kojim se, po potrebi, određuju funkcionalne celine koje je, na dalje, moguće realizovati po fazama97.
Procedura izrade urbanističkog pro-jekta kompleksa PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza realizacije: Izgradnja KCS sa odvodnim kolektorom, pristupnom saobraćajnicom i infrastrukturnim instalacijama (na dalje: UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza), pokrenuta je tokom procedure izrade PDR za PPOV „Veliko Selo”98. Javnu prezentaciju UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza organizovalo je Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture, u periodu od 18. do 25. septembra 2019. godine, a UP je potvrđen 10. februara 2020. godine. Iako je PDR za PPOV „Veliko Selo“ usvojen u maju 2019. godine, kao pravni osnov izrade pot-vrđenog UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, naveden je PGR Beograda.
Kao svrha izrade ovog urbanističk-og projekta navedena je potreba da se smanji zagađenje zone Ada Huje i zaustavi dalje zagađenje rukavca ot-padnim vodama sa sliva i to izgrad-njom kanalizacione crpne stanice (KCS), kojom bi se izgrađena deoni-ca interceptora odvodnim kolektorom odvela do recipijenta, odnosno reke
97 Ibid.98 Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, sprovela je javnu nabavku usluga br.OP-58/17, za izradu Ur-banističkog projekta i tehničke dokumentacija za izgradnju Ia faze PPOV Veliko selo.
Dunav. Planirana KCS prihvatila bi tako deo gravitirajućeg sliva iz prav-ca Mirijevskog kolektora i postojećih izliva u zoni Ada huje, orijentacionog dotoka enfluenta oko 500 l/s.
U tekstualnom delu Idejnog rešenja objekta99 navedeno je da će predmetna KCS biti izgrađena kao deo budućeg kompleksa PPOV, na način da se sam objekat KCS gradi za konačnu fazu PPOV, dok će instalirana hidromašins-ka oprema zadovoljavati Ia fazu. Na-vedeno je da će u ovoj fazi (Ia) biti vršeno mehaničko prečišćavanje ot-padnih voda (predtretman) i to kroz grube rešetke sa otvorima od 50 mm, nakon čega će „uslediti fine rešetke, peskolovi, biološko prečišćavanje i os-tali objekti”100. Na ovaj način, ispošto-vane su odredbe PGR Beograda koje zabranjuju da se, u okviru kompleksa PPOV, grade objekti koji nisu u funk-ciji postrojenja101.
Planirana KCS sa pristupnom sao-braćajnicom i infrastrukturnim in-stalacijama, ovim urbanističkim projektom opisana je kao „posebna funkcionalna celina” u okviru PPOV „Veliko selo“, odnosno kao „Ia faza realizacije PPOV”102. Međutim, ni UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza ne up-ućuje na dokument kojim su određene faze u projektovanju i izgradnji plan-99 Vid. Hidrozavod DTD, 2018, UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, Idejno rešenje Ia faza PPOV Veliko selo, Sveska 1 - projekat inženjerskog objekta.100 Ibid.101 Vid. deo 6.9. Neposredna primena pravila građenja za površine za infrastrukturne objekte i komplekse, Elementi de-taljne razrade za lokaciju infrastrukturne površine – I2, PGR Beograda.102 Vid. deo II Urbanistički projekat, tačka 1. Namena prostora i urbanistički pokazatelji.
28B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
iranog postrojenja, odnosno prikazane funkcionalne celine. U sadržaju UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, navede-no je da je dat samo orijentacioni ra-spored drugih planiranih sadržaja koje se nalaze na prostoru predviđenom za izgradnju PPOV „Veliko Selo“, odnos-no u granicama urbanističkog projekta, a naglašeno je da će se ove površine detaljno razrađivati u sledećim faza-ma, novim urbanističkim projektima. Grafički prilozi ovog UP ne sadrže naz-naku da je rezervisan prostor za vršenje tercijarnog tretmana103 otpadnih voda.
Ovakvo, parcijalno, rešavanje lok-acije namenjene za izgradnju PPOV „Veliko Selo“, dozvoljeno je odred-bama PGR Beograda, ali nije doz-voljeno odredbama PDR za PPOV „Veliko Selo. Naime, odredbama PDR za PPOV „Veliko Selo“ formirana je građevinska parcela PPOV i izričito je zabranjena njena dalja parcelacija, te je posebno naglašeno da je „izra-da urbanističkog projekta obavezna za celokupnu teritoriju građevinske parcele PPOV na kojoj je planirano postrojenje za prečišćavanje otpad-nih voda „Veliko Selo””104. Istovre-meno je data mogućnost fazne real-izacije objekata unutar formiranog kompleksa. S obzirom da je PDR za PPOV „Veliko Selo“ usvojen pre za-vršetka izrade UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, ovaj plan detaljne reg-ulacije morao je biti uzet kao planski osnov izrade urbanističkog projekta.
103 Vid. Grafički prilog br. 4. Urbanističko rešenje, UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza.104 Vid. poglavlje V) Smernice za sprovođenje plana, tačka 2. Lokacija koja se razrađuje urbanističkim projektom, u PDR za PPOV „Veliko Selo”.
29
Nepostojanje javne raspraveo tehničko-tehnološkim i ekonomskim aspektima PPOV „Veliko selo”
Analiza pokazuje da su, tokom pre-thodnih godina, nadležni organi razmatrali varijantna rešenja projek-ta PPOV „Veliko Selo“, kao i da će u narednom periodu biti izvršena nova analiza tehničko-tehnoloških i ekon-omskih faktora vezanih za izgradnju ovog postrojenja. Međutim, trenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da zainteresovanoj javnosti nije bilo, niti će biti omogućeno da učestvu-je u procesu analize, valorizacije i odabira najadekvatnijeg rešenja za projekat tretmana otpadnih voda centralnog sistema.
Тokom trajanja javnog uvida u Nacrt PDR za PPOV „Veliko Selo”, nije priložena Prethodna studija opra-vdanosti investicije. Štaviše, sadržaj PDR za PPOV „Veliko Selo”, kao ni sadržaj Izveštaja o strateškoj proceni uticaja planiranih namena na životnu sredinu PDR za PPOV „Veliko Selo”105 , ne razmatraju zaključke Prethodne studije opravdanosti, niti analizira-ju varijantna rešenja opisana ovom studijom i njihov potencijalni uticaj na životnu sredinu. Nasuprot omoguća-105 JUP Urbanistički zavod Beograda, 2018, Izveštaj o strateškoj proceni uticaja planiranih namena na životnu sredinu Plana detaljne regulacije za izgradnju postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda PPOV „Veliko Selo” – I faza, gradska opština Palilula (u daljem tekstu: Izveštaj o SPU).
vanja dijaloga o uslovima izgradnje postrojenja u Velikom selu, planskim dokumentom je određeno da će os-novne karakteristike postrojenja, biti definisani tek u proceduri izrade ur-banističkog projekta koja podrazume-va prezentaciju izabranog rešenja, ali ne i mogućnost da se o njemu povede suštinski dijalog.
Prethodna studija opravdanosti investicije
Prethodna studija opravdanosti inves-ticije, kao i studija opravdanosti, iz-rađuje se pre početka izrade tehničke dokumentacije i obavezna je za sve objekte106 za koje građevinsku doz-volu izdaje nadležno ministarstvo ili autonomna pokrajina (objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji), a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta107. Kako je definisano članom
106 Za građenje objekata iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opra-vdanosti sa generalnim projektom (čl. 111. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji).107 Vid. čl. 111. Zakona o planiranju i izgradnji.
30B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
113. Zakona o planiranju i izgradnji, „prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se naročito prostorna, ekološ-ka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana gen-eralnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studi-je opravdanosti”108.
Javno dostupne informacije ukazuju da su, tokom prethodnih godina, za potrebe projektovanja i realizacije PPOV „Veliko Selo“, već izrađivane i studija opravdanosti i prethodna studija opravdanosti investicije. U Uslovima kanalizacije za potrebe iz-rade PDR za PPOV „Veliko Selo“109 navedeno je da je, nakon 01. juna 2016. godine110, izvršeno inoviranje dokumenta „Studija opravdanosti re-habilitacije Centralnog kanalizacionog sistema - I faza”, te izrađen dokument pod nazivom „Prethodna studija opra-vdanosti za konačnu izgradnje PPOV - unapređenje kanalizacionog sistema Beograda”. Ipak, prethodna studi-
108 Izuzetak od obaveze izrade Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, prospisan je isključivo za one projekte izgradnje objekata iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji (objekti za koje dozvolu izdaje nadležno ministarstvo ili au-tonomna pokrajina), za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi. Ovo nije slučaj sa projektom izgradnje PPOV Veliko selo, a s obzirom da je za sprovođenje PGR Beograda za parcelu javne instrastrukturne površine JIP (lokacija I-2), kao i za sprovođenje PDR za PPOV „Veliko Selo“, predviđena obavezna izrada urbanističkog projekta.109 Uslovi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, br. 72408/1, I4-1/2150, zavedeno u JP Urbanistički zavod Beograda pod br. 350-454/15, od 23. oktobra 2017. godine.110 Ovo je datum izdavanja prvih uslova kanalizacije za potrebe izrade PDR za PPOV „Veliko Selo“, br. 26136/1, I4-1/409/1. Kada su, nakon pauze, obnovljene aktivnosti na izradi ovog PDR, obrađivač je zatražio i nove uslove javnih preduzeća, uk-ljučujući i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
ja opravdanosti za PPOV „Veliko Selo“ nije navedena kao deo doku-mentacione osnove111 PDR za PPOV „Veliko Selo“.
Imajući u vidu prethodno navedeno, čini se da potpisivanje sporazuma sa kineskom kompanijom CMEC, predstavlja korak nazad u odno-su na prethodno preduzete radnje na izradi planske dokumentacije. Naime, potpisanim sporazumima112 je obuhvaćena, između ostalog, i obaveza izrade odgovarajućih studija, kao i pro-jektne dokumentacije za Fazu I i Fazu II postrojenja. Pomenute studije deo su ugovorenih „Istražnih i projektantskih radova” i obuhvataju, između ostalih, Studiju o količinama i kvalitetu ot-padnih voda i Studiju o postrojenju za preradu otpadnih voda „Veliko selo”113. otpadnih voda i Studiju o postrojenju za preradu otpadnih voda „Veliko selo” . Iako naziv dokumenata nije identičan, može se pretpostaviti da sadržaj ovih studija odgovara, ili bi mogao da uključuje, ključne elemente studije prethodne opravdanosti projek-ta PPOV „Veliko selo”.
111 Sadržaj dokumentacione osnove propisan je članom 28. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. glasnik RS, br. 32/19.112 Sporazum o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.113 Pun spisak predviđenih sekcija je sledeći: Idejna rešenja za Sekcije 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10, 11, 12 i 13, Idejne projekte sa studijom izvodljivosti za Sekciju 13, projekte adaptacije za Sekcije 5, 7, 8, i 9, i Projekte za građevinsku dozvolu za Sekcije 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10, 11, 12 i 13. Kako dopisom Ministarstvo građevinarstva, sao-braćaja i infrastrukture, br. 012-00-230/2020-02, od 18.11.2020. godine, uz Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum nije do-stavljena prateća dokumentacija, nije moguće utvrditi na koje funkcionalne delove Projekta se odnose navedene sekcije.
31
Odluka da se kroz sadržaj PDR za PPOV ne prikaže „analiza opra-vdanosti investicije za varijantna rešenja definisana generalnim pro-jektom”, na osnovu koje se izrađuje planski dokument, ide ruku pod ruku sa odlukom da se obaveza definisanja osnovnih karakteristika planiranog PPOV ovim planskim dokumentom odloži za fazu izrade tehničke do-kumentacije. Istovremeno, ovim je dovodena u pitanje sama svrha iz-rade PDR za PPOV „Veliko Selo“.
Učešće javnosti u procedurama izrade urbanističkih planova i urbanističko-tehničke dokumentacije
Procedure ranog javnog uvida i javnog uvida, sa javnom sednicom Komisije za planove, na kojoj je moguće obra-zložiti mišljenje o nacrtu planskog dokumenta, regulisane su članom 45a i članom 50. Zakona o planiranju i izgradnji. U okviru procedure javnog uvida, održava se i javni uvid u izveštaj o strateškoj proceni uticaja planskog dokumenta na životnu sredinu, u skla-du sa članom 19. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.114.
114 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Sl. glasnik RS, br. 135/04 i 88/10.
S druge strane, učešće javnosti u proceduri izrade urbanističkog pro-jekta ograničeno je na mogućnost upućivanja mišljenja o izloženom projektu, tokom sedam dana tra-janja javne prezentacije. Na upuće-no mišljenje, odgovorno lice nema obavezu da odgovori, a tokom javne prezentacije nije predviđeno održa-vanje javne rasprave. S obzirom da se urbanistički projekat izrađuje na nivou idejnog rešenja objekta, odnosno da se izrađuje na osnovu već odabranog tehnološkog modela, jasno je i da učešće javnosti u ovoj fazi ima značajno drugačiji karak-ter i suženi domet u poređenju sa učešćem u proceduri izrade plansk-og dokumenta kojom bi takvo rešen-je bilo odabrano.
Izrada planskih dokumenata koji su postavili osnov za pristupanje pro-jektovanju i izgradnji PPOV „Veliko Selo”, odvijala se uporedo sa pregov-orima predstavnika Grada Beograda (u kasnijoj fazi i predstavnika Ministarst-va građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture) sa predstavnicima kineskih firmi, odnosno kineske firme CMEC koja je viđena za partnera u sprovođen-ju projekta izgradnje PPOV „Veliko Selo” i nedostajućih delova kanalizaci-one infrastrukture115. Ishod procedura izrade i donošenja ovih dokumena-ta, suprotno njihovoj svrsi i javnom karakteru116, nije javnosti doneo ništa 115 Odluka o izradi PDR za PPOV „Veliko Selo”, doneta je 2015. godine (Sl. list grada Beograda, br. 36/15), a PDR je usvojen 2019. godine (Sl. list grada Beograda, br. 28/19).116 U skladu sa načelima planiranja, uređenja i korišćenja prostora propisanih članom 3. Zakona o planiranju i izgradnji i odgovarajućim zakonskim odredbama koje bliže definišu pravila planiranja i procedure učešća javnosti.
32B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
širi uvid u ključne zahteve koje treba da ispuni planirano postrojenje.
Javni uvid u sadržaj PDR za PPOV „Veliko Selo” zainteresovanoj jav-nosti nije pružio informacije o pre-thodno razmatranim varijantnim rešenjima za postrojenje u Velikom selu. Ovo se posebno odnosi na sadržaj Izveštaja o SPU, kojim bi, u skladu sa članom 12. Zakona o strateškoj proce-ni uticaja na životnu sredinu, trebalo da sadrži opis, vrednovanje i procenu mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu do kojih može doći imple-mentacijom plana detaljne regulacije, ako i mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. U sastavu ovog izveštaja morao bi da se nalazi i opis razloga odlučujućih za izbor rešenja predloženih nacrtom plansk-og dokumenta sa aspekta razmatranih varijantnih rešenja, kao i prikaz nači-na odlučivanja. Prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja morala je već biti razmatrana Prethodnom studi-jom opravdanosti investicije. Kao što je već navedeno, Prethodna studi-ja opravdanosti nije deo sadržaja, niti je navedena kao deo dokumentacione osnove PDR za PPOV „Veliko Selo”.
Istovremeno sa uskraćivanjem po-dataka o razmatranim rešenjima, sadržajem PDR za PPOV „Veliko Selo” određeno je da će osnovne karakteristike postrojenja, biti definisane tek u proceduri izrade ur-banističkog projekta. Ovakvim pos-tupanjem, ukinuta je mogućnost da
zainteresovana javnost uzme učešće u procesu analize i odabira tehnologi-je prečišćavanja otpadnih voda cen-tralnog sistema grada Beograda.
Iako je očigledna namera nadležnih institucija da omoguće da se sadrža-jem planova detaljne regulacije117 ne prejudicira tehničko-tehnološko rešenje planiranih postrojenja, odlu-ka da se iz ovih planova izostave čak i naznake mogućih rešenja dovodi u pitanje svrhu izrade planskog do-kumenta. Plan detaljne regulacije morao bi da pruži potvrdu da njegove odredbe podržavaju uslove za izgrad-nju različitih varijanti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, posebno onih razmatranih prethodnom studi-jom opravdanosti investicije. Takođe, strateškom procenom uticaja morali su biti prikazani mogući uticaji ovih varijantnih rešenja na životnu sredinu.
117 Posredni izvori o sadržaju Generalnog projekta beogradskog kanalizacionog sistema do 2031. godine (direktor JKP „Beo-gradski vodovod i kanalizacija”, na predavanju u okviru kon-ferencije „Sajam i forum voda 2019”, Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo - UTVSI), govore da je, u trenutku izrade ovog projekta, tercijarni tretman otpadnih voda planiran za svih pet planiranih postrojenja za preradu otpadnih voda. U okviru PPOV „Ostružnica”, tercijarni tretman predviđen je u prvoj fazi izgradnje, dok je u PPOV „Veliko selo”, „Batajnica”, „Krnjača” i „Vinča”, ovaj stepen tretmana ostavljen za real-izaciju u drugoj fazi (osim za PPOV „Ostružnica” u prvoj fazi je predviđen mehanički i biološki tretman otpadnih voda). Sadržaj PDR za PPOV „Ostružnica” pokazuje da, jednako slučaju iz-rade PDR za PPOV „Veliko selo”, ni u ovom slučaju PDR nije bio dokument kojim je definisan potreban stepen prečišćavanja otpadne vode, već je bliže definisanje ostavljeno za fazu izrade tehničke dokumentacije.
33
Javna rasprava u okviru procedure procene uticaja projekta na životnu sredinu
Kao postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u naselju od preko 100.000 stanovnika, PPOV „Veliko selo” se nalazi na listi projekta118 za koje se, pre podnošenja zahteva za iz-davanje građevinske dozvole ili dru-gog akta kojim se odobrava izgradnja ovog postrojenja, mora pristupiti iz-radi studije o proceni uticaja na život-nu sredinu. To znači da, pored javne rasprave tokom trajanja javnog uvida u nacrt planskog dokumenta i javne prezentacije urbanističkog projekta, u procesu odlučivanja o karakteristika-ma PPOV „Veliko Selo“, propisi pred-viđaju još jednu mogućnost za učešće javnosti, a to je procedura procene uti-caja projekta na životnu sredinu.
Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu i saglasnost na studiju o proceni uticaja sastavni su deo dokumentacije koja se prilaže tek uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta.119 Uprkos tome što propisi predviđaju održavanje 118 Lista I Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obav-ezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, Sl. glasnik RS, br. 114/08.119 Vid. čl. 18. Zakona o poceni uticaja na životnu sredinu, Sl. glasnik RS, br. 135/04 i 36/09.
javne rasprave o sadržaju ove studi-je, jasno je da, u ovoj finalnoj fazi pripreme projekta, ne postoji veliki prostor da dođe do značajne promene izabranog tehnološkog rešenja120.
Ovde je bitno podsetiti da je odredbama PDR za PPOV „Veliko Selo“ formira-na građevinska parcela PPOV i izričito je zabranjena njena dalja parcelacija, te je posebno naglašeno da je “izrada urbanističkog projekta obavezna za ce-lokupnu teritoriju građevinske parcele PPOV na kojoj je planirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda „Ve-liko Selo””121. Ovakav UP obuhvatio bi sve urbanističke, tehničke i druge uslove izgradnje svih tehnoloških ce-lina planiranog PPOV i dao osnov za celovitu procenu uticaja postrojenja na životnu sredinu tj. procenu uticaja svih njegovih faza. Uprkos tome, u februaru 2020. godine, odobren je UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza kojim se tretira samo izgradnja KCS za prihvat dela gravitirajućeg sliva iz pravca Mirijevskog kolektora i postojećih izliva u zoni Ada huje. Kako je objašnjeno122, KCS će biti izgrađena kao deo budućeg komplek-sa PPOV na način da se objekat KCS gradi za konačnu fazu PPOV, dok će
120 Ovo posebno važi u slučajevima kada je lokacijskim uslovima propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu pre ishodovanja pijave početka izvođenja radova, odnosno nakon što je već izdato rešenje o građevinskoj dozvoli. Ovakav postupak obesmišljava suštinu održavanja javne rasprave o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je posebno značajna kod planiranja velikih infra-strukturnih projekata.121 Vid. poglavlje V) Smernice za sprovođenje plana, tačka 2. Lokacija koja se razrađuje urbanističkim projektom, u PDR za PPOV „Veliko Selo”.122 Vid. Hidrozavod DTD, 2018, UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, Idejno rešenje Ia faza PPOV Veliko selo, Sveska 1 - projekat inženjerskog objekta.
34B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
instalirana hidromašinska oprema za-dovoljavati Ia fazu. Ovim UP dat je samo orijentacioni raspored drugih planiranih sadržaja koji se nalaze na prostoru predviđenom za izgradnju PPOV „Veliko Selo“, a naglašeno je da će se ove površine detaljno razrađi-vati u sledećim fazama, i to „novim urbanističkim projektima”.
Uslovima sprovođenja UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza određeno je da je investitor u obavezi da, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole ili drugog akta kojim se odobrava izgradnja, podnese nadležnom organu za zaštitu životne sredine zahtev za odlučivanje o po-trebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu123. Odlučivanje po ovom zahtevu biće zanimljivo s ob-zirom da je KCS projektovana kao Ia faza kompleksa PPOV „Veliko Selo“, čije su osnovne karakteristike i dal-je nepoznate. Naime, nije izrađena tehnička dokumentacija kojom bi bile određene tehnologija i sadržaji kompleksa, hidrauličko opterećenje, kapacitet postrojenja, kao i potre-ban stepen prečišćavanja vode.
Odluka nadležnog organa o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje Ia faze kompleksa PPOV, može biti indikativna za otkrivanje da li se iza kršenja odredbi PDR za PPOV „Ve-liko Selo“ koje obavezuju na izradu jedinstvenog urbanističkog projek-
123 Vid. Uslovi Sekretarijata za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda, br. 501.2-232/2017-V-04, od 17.10.2018. godine.
ta, krije namera tzv. salami slicing metode124 ili su nadležne institucije zaista posvećene cilju (blagovre-menog) dostizanja najviših standar-da zaštite životne sredine.
124 Salami slicing je postupak, prepoznat u (domaćoj i međun-arodnoj) praksi i teoriji, kojim investitor pokušava da izbegne izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, razdvajanjem projekta na sitnije faze za koje takva obaveza može biti izbegnu-ta. Za više vid. Vojvodić H., Popović M., Rajić J., Pavlović M., 2020, “Cui bono? - Studija slučaja izgradnje fabrike pneumarika “Linglong tire” u Zrenjaninu”, RERI. Publikacija je dostupna na:https://www.reri.org.rs/wp-content/uploads/2020/07/CUI-BONO%E2%80%93-Studija-slu%C4%8Daja-izgrad-nje-fabrike-pneumatika-Linglong-Tire-u-Zrenjaninu.pdf (29.12.2020).
35Zemunski kej je jedno od najposećenijih
šetališta u gradu, ali pri niskom vodostajuobala Dunava pokazuje i svoje manje lepo lice.
fotografija Iva Marković, januar 2021.
36B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Javno privatno partnerstvoza tretman otpadnih voda
Prema medijskim navodima, izgradn-ja krajnje faze i upravljanje postrojen-jem za preradu otpadnih voda „Veliko selo”, mogli bi da budu ugovoreni po modelu javno-privatnog partnerstva. Takvi planovi izloženi su još 2016. go-dine, kada je potpisan ugovor između grada Beograda i Međunarodne fi-nansijske korporacije (International Finance Corporation, IFC) koji se up-ravo odnosio na „savetodavnu podršku ove institucije u vezi sa finansiranjem izgradnje kanalizacionog sistema i sprovođenja javno-privatnog partnerst-va za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda”125.
Kao opravdanje ideje ugovaranja javno-privatnog partnerstva (na dalje: JPP) navodi se nedostatak finansijskih sredstava za rešavan-je problema prečićavanja otpadnih voda iz centralnog kanalizacionog sistema. Kao što je ranije objašnjeno, postrojenje za preradu otpadnih voda „Veliko selo” najveće je postrojenje kanalizacionog sistema u Beogradu. Ono bi trebalo da bude projektovano za prihvat otpadnih voda čak 1,5 mil-iona korisnika, odnosno preradu 80%
125 Jovićevič S., IFC savetnik Beograda na projektima postro-jenja za preradu otpadnih voda i izgradnje kanalizacione mreže, Energetski portal,(https://www.energetskiportal.rs/ifc-savetnik-beograda-na-pro-jektima-postrojenja-za-preradu-otpadnih-voda-i-izgradnje-ka-nalizacione-mreze/, 20.05. 2016).
otpadnih voda koje se proizvedu na teritoriji grada Beograda, a za njegovu izgradnju, prema procenama, potrebno je između 400 i 500 miliona evra126.
U oktobru 2018. godine, nakon sastan-ka sa predstavnicima internacionalne kompanije „SafBon Water Technolo-gy”127 (Šangaj) i predstavnicima am-basade NR Kine128, ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, pre-poručio je i lokalnim samoupravama širom Srbije, da pronađu rešenje za finansiranje izgradnje PPOV kroz ugo-varanje JPP. I ova preporuka obrazlo-žena je procenjenim velikim ulaganji-ma u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda koja, na nivou Srbije, iznose oko 5 milijardi evra. Javnosti, međutim, nisu otkriveni detalji o pro-cenjenim ukupnim tj. dugoročnim troškovima ovakvog modela finan-siranja komunalne usluge prečišća-vanja otpadnih voda, kao ni detalji o planiranim izvorima njegovog fi-
126 Beta, Beograd dobija sistem za prečišavanje otpadnih voda, Novinska agencija Beta, (https://beta.rs/zelena-srbija/zs-beograd/122106-beograd-dobi-ja-sistem-za-precisavanje-otpadnih-voda, 20.01.2020).127 Sastanku su prisustvovali i predstavnici kompanije KWI, koja je takođe u vlasništvu „SafBon” grupe. Vid. Pajević M., Kineska kompanija ponudila rešenja za tretman otpadnih voda, Energetski portal, (https://www.energetskiportal.rs/kines-ka-kompanija-ponudila-resenja-za-tretman-otpadnih-voda/, 10.10.2018).128 Pajević M., Kineska kompanija ponudila rešenja za tretman otpadnih voda, Energetski portal, (https://www.energetskiportal.rs/kineska-kompanija-ponudila-resenja-za-tretman-otpadnih-vo-da/, 10.10.2018).
37
nansiranja (naplata od korisnika i/ili izdvajanje iz budžeta).
Visina naknade za vodu i kanalizaciju – primeri drugih gradova
Prvi ugovor o JPP za izgradnju PPOV u Srbiji potpisan je u novembru 2020. godine129 između Grada Zrenjanina i kompanije „Metito” iz Uјedinjenih Arapskih Emirata. Ovim ugovorom obuhvaćeni su razvoj i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpad-nih voda,130 odnosno projektovanje, nabavka, izgradnja, finansiranje, up-ravljanje, održavanje i prenos postro-jenja131. Investicija je procenjena na 30 miliona evra, a ugovor je potpisan na 25 godina132.
129 Prema evidenciji Komisije za javno-privatno partnerstvo. Vid. Spasić V., Zrenjanin i Metito potpisali prvo javno-pri-vatno partnerstvo za otpadne vode u Srbiji, Baklan Green Energy News, (https://balkangreenenergynews.com/rs/zrenja-nin-i-metito-potpisali-prvo-javno-privatno-partnerstvo-za-ot-padne-vode-u-srbiji/, 12.11.2020).130 Spasić V., Zrenjanin i Metito potpisali prvo javno-privat-no partnerstvo za otpadne vode u Srbiji, Baklan Green Energy News, (https://balkangreenenergynews.com/rs/zrenjanin-i-metito-pot-pisali-prvo-javno-privatno-partnerstvo-za-otpadne-vode-u-srbi-ji/, 12.11.2020).131 Pudar M., Da li je fabrika otpadnih voda u Zrenjaninu mimo zakona?, Danas Online, (https://www.danas.rs/ekonomija/da-li-je-fabrika-otpadnih-vo-da-u-zrenjaninu-mimo-zakona/, 11.11.2020).132 Spasić V., Zrenjanin i Metito potpisali prvo javno-privat-no partnerstvo za otpadne vode u Srbiji, Baklan Green Energy News, (https://balkangreenenergynews.com/rs/zrenjanin-i-metito-pot-pisali-prvo-javno-privatno-partnerstvo-za-otpadne-vode-u-srbi-ji/, 12.11.2020).
Osim informacije da obaveze Grada Zrenjanina nisu finansijske prirode, već podrazumevaju obezbeđivanje zemljište i povezivanje gradske kanali-zacije sa planiranim postrojenjem133, u javnosti nisu poznati drugi detalji ovog JPP. Nepoznato je, između ostalog, na koji način će potpisivanje JPP uticati na visinu izdataka koja domaćinstva plaćaju a koji se odnose na otpadne vode. Povećanje naknade za kanali-zaciju, postojeće naknade koja pokri-va usluge prikupljanja i odvođenja otpadnih voda i troškove održavanja kanalizacione mreže i pratećih objeka-ta sistema, najavljeno je 2016. godine, uporedo sa najavom pokretanja ten-derske procedure za izbor privatnog partnera134. Tada je dato obrazloženje da će rast cena biti prihvatljiv za sta-novništvo “budući da su građani svesni problema zagađenja”135.
133 Ibid.134 Vid. Kokavski S., U najavi: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u projektu javno-privatnog part-nerstva, List ZrenjaninOnline,(https://www.zrenjaninski.com/grad/julski-racuni-sa-no-vom-cenom-usluga-za-odvodjenje-otpadnih-voda/, 15.08.2016). Iznos naknade je povećan 2018. godine sa 23,48 rsd/m3 na 30,33 rsd/m3 (za fizička lica), koliko iznosi i danas. Vid. Julski računi sa novom cenom usluga za odvođenje otpadnih voda, List Zren-janin Online,(https://www.zrenjaninski.com/grad/julski-racuni-sa-no-vom-cenom-usluga-za-odvodjenje-otpadnih-voda/, 11.08.2018) i Cenovnik JKP “Vodovod i kanalizacija” (h t tp : / /www.v ikzr. r s /cena-vode- i -o tpadnih-voda / , 20.11.2020). 135 Kokavski S., U najavi: Izgradnja postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda u projektu javno-privatnog partnerstva, List Zrenjanin Online,(https://www.zrenjaninski.com/grad/julski-racuni-sa-no-vom-cenom-usluga-za-odvodjenje-otpadnih-voda/, 15.08.2016).
38B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Razlike u iznosu naknade za prečišća-vanje otpadnih voda u gradovima u Sr-biji su znatne136. Građani Šapca uslugu prečišćavanja otpadnih voda plaćaju 18 dinara po 1m3, građani Subotice 28,80 dinara po 1m3, dok građani Sombora istu uslugu plaćaju 50,05 dinara po 1m3, što je veća cena od cene regularne pijaće vode u Šapcu137.
Pitanje određivanja visine naknade za pružanje usluge ugovorene spo-razumom o JPP, jedna je od ključnih tačaka u razmatranju političke i socio-ekonomske održivosti JPP. Uvođenje modela JPP, za građane vrlo često znači i uspostavljanje nove naknade za korišćenje ugovorenih (novih) usluga ili povećanje iznosa postojeće naknade za pružanje uslu-ga. 138 Za javnu stranu JPP, ovo pitanje je posebno osetljivo s obzirom da je trenutni nivo cena komunalnih usluga snabdevanja vodom za piće i kanal-isanja u Republici Srbiji takav da naj-136 Prema procenama iz 2012. godine, ekonomska cena prečišćavanja 1m3 gradske otpadne vode, u zavisnosti od ste-pena prečišćavanja, lokalnih uslova i veličine postrojenja, kreće se u rasponu od 0,15 do preko 0,5 evra po 1m3. U ovu cenu su uključeni operativni troškovi (fiksni i varijabilni), troškovi kapitala i amortizacija. Vid. Đukić A., Kanalizacioni sistemi i prečišćavanje gradskih otpadnih voda u Republici Srbiji – stanje i perspektive, Građevinsrtvo.rs, (https://gradjevinarstvo.rs/tekstovi/2292/820/kanalizacioni-sistemi-i-preciscavan-je-gradskih-otpadnih-voda-u-republici-srbiji-%E2%80%93, 11.01.2012).137 Ove cene su bez uračunatog PDV koji se za ove usluge obračunava u iznosu od 10%. Vid. Eraković D., Prečišćavanje otpadnih voda, Danas Online, (https://www.danas.rs/ekonomija/preciscavanje-otpadnih-voda/, 26.07.2017).138 Vid. deo Studija slučaja dobre prakse u sprovođenju JPP u oblasti infrastrukture: JPP projekat u sektoru vodosnabdevanja, 1.2. Karakteristike projekata JPP u oblasti vodosnabdevanja, u: Cvetković P., Sredojević S., 2013, Javno-privatno partner-stvo - Priručnik za sprovođenje na nivou lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opšti-na Srbije (SKGO), str. 163. (http://www.skgo.org/publications/download/360).
češće jedva pokriva samo operativne troškove operatera139. Često se dešava da finansiranje tekućeg i investicionog održavanja komunalnih sistema preuz-ima jedinica lokalne samouprave, do-delom tekućih i kapitalnih subvencija javnim komunalnim preduzećima, dok se za razvoj sistema i finansiranju ka-pitalnih investicija traže alternativni izvori finansiranja140, uključujući i uvođenje privatnog kapitala kroz sk-lapanje ugovora o JPP. Zakon o voda-ma141 i Strategija upravljanja vodama do 2034. godine142, subvencionisanje cene vode od strane jedinice lokalne samouprave prepoznaju kao problem, te ukazuju na potrebu „osamostaljivan-ja” javnih komunalnih preduzeća, i to kroz implementaciju načela „korisnik plaća”143 kojom bi bio uspostavljen 139 Vid. 2.3.3. Ekonomska politika i finansiranje upravljanja vodama, b) Finansiranje upravljanja vodama, Cena vode, u Strategiji upravljanja vodama do 2034. godine, Sl. glasnik RS, br. 3/17.140 Na internet prezentaciji Ministarstva za zaštitu životne sre-dine, u oktobru 2020. godine bio je dostupan dokument (kasnije uklonjen) „Pregled projekata i projektnih aktivnosti u upravl-janju otpadom i otpadnim vodama u Srbiji”, koji predstavlja spisak projekata u čijoj je pripremi učestvovalo ministarstvo, uključujući i obezbeđivanje različitih modela međunarodnog finansiranja. Ovo je u skladu sa delom 2.3.3. Ekonomska politika i finansiranje upravljanja vodama, tačka b) Finansiranje upravl-janja vodama, Strategije upravljanja vodama do 2034. godine, koja kao izvore finansiranja upravljanja vodama definiše sledeće: „cena vode, nakon uspostavljanja njenog ekonomskog nivoa; sredstva budžetskog fonda za vode Republike Srbije i budžetsk-og fonda za vode autonomne pokrajine; Uprave za kapitalna ulaganja autonomne pokrajine; Fondovi EU; izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave; sopstvena sredstva investitora; donacije i ostala sredstva (međunarodne finansijske instituci-je, krediti banaka koje se bave finansiranjem infrastrukturnih projekata i sl.).”141 Zakon o vodama, Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon.142 Strategija upravljanja vodama do 2034. godine, Sl. glasnik RS, br. 3/17.143 Načelo „korisnik plaća” glasi: „svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat, odnosno vodni sistem, kao dobro od opšteg interesa, dužan je da za njegovo korišćenje plati realnu cenu”, čl. 25. Zakona o vodama, Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon.
39
sistem naplate „realne cene” vode144.
Procenjujući priuštivost plaćanja na-knade za komunalne usluge, definisa-nu kao „granična cena pojedinih ko-munalnih usluga koju građani realno mogu da podnesu, uzimajuću u obzir prosečne prihode po domaćinstvu”, u Strategiji razvoja grada Beogra-da izrađenoj 2017. godine, iznet je zaključak da, sa učešćem od 0,41% u prihodu prosečnog domaćinstva,145 odnosno stepena priuštivosti od 2%146 , postoji prostor za povećanja naknade koju građani izdvajaju za kanalizaciju.
Počev od 1. januara 2021. godine147, visina naknade koju domaćinstva na teritoriji grada Beograda plaćaju za komunalnu uslugu isporučivanja vode, iznosi 59,46 dinara po m3, dok iznos na-knade za kanalisanja otpadnih voda, za istu kategoriju korisnika, iznosi 24,04 dinara po m3 (sa uračunatim PDV)148.
144 Preduslov dostizanja ekonomske cene vode i usluga snab-devanja vodom i kanalisanja je usvajanje i primena odgovara-juće metodologije i sistema određivanja cene vode. Vid. VI) Prioritetne aktivnosti u sektoru voda, 6.1. Uspostavljanje odgo-varajućeg sistema upravljanja vodama, u Strategiji upravljanja vodama do 2034. godine.145 Za 2015. godinu, računajući da je prosečan prihod iznosio 69.503 dinara, da je prosečna veličina stana u Beogradu 66,15 m2, prosečan broj članova domaćinstva 2,7. Vid. Strategija razvoja Beograda 146 Na osnovu Jedinstvene metodologije za određivanje cena komunalnih usluga, SKGO 2013, kako je navedeno u Strategiji razvoja grada Beograda, Sl. list grada Beograda, br. 47/17.147 Prethodna korekcija naknade za isporučenu vodu i odvođen-je otpadnih voda je izvršena u avgustu 2016. godine. Naknade su tada povećane za 5% i iznosile su, za domaćinstva i spor-tosko-rekreativne centre, 56,63 rsd/m3 za isporučenu vodu i 22,89 rsd/m3 za odvođenje otpadnih voda („kanalizacija”), sa uračunatim PDV-om.148 Saopštenje: Minimalno pocećanje cene posle više od četiri godine, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, (https://www.bvk.rs/minimalno-povecanje-cene-posle-vise-od-cetiri-godine/, 01.12.2020).
Samoodrživost JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”
Prodaja vode i odvođenje otpadnih voda čine osnovni prihod JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, zbog čega je jasno da samostalnost149 ovog javnog komunalnog preduzeća umnogome za-visi i od visine naknade koju plaćaju ko-risnici njihovih usluga. U 2019. godini, visina naknade nije bila dovoljna da bi bili pokriveni svi troškovi preduzeća. Analiza pokazuje da ni uvećanje na-knada koje stupa na snagu 1. januara 2021. godine, prema proračunu ovog JKP, neće biti dovoljno za pokrivanje ukupnih rashoda preduzeća, u koju je uključena i amortizacija150
S druge strane, Izveštaj o poslovanju za 2019. godinu pokazuje da ovo JKP trpi velike gubitke u procesu proizvodnje, te da se gubici svake godine uvećavaju.
149 JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”, iz sopstvenih sredstava, finansira tekuće poslovanje i investicije, dok se za razvoj koriste eksterni izvori, budžet Grada Beograda i kredit EBRD.150 Kako je navedeno u Izveštaju o poslovanju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” za 2019. godinu (jul 2020. godine), deo 2. Pokrivenost troškova: „Da bi se pokrili ukupni rashodi, ukl-jučujući i amortizaciju, u 2019. godini bila je potrebna prosečna cena vode i usluga kanalizacije od 90,79 dinara, a ostvarena cena bila je 81,70 dinara. Kada se troškovi svedu na kubik fakturisane vode odnosno na kubik fakturisane kanalizacije, vidi se da je potrebna cena vode bila 64,75 dinara a odobrena (ostvarena, prim.aut.) 56,49 dinara, dok je potrebna cena kanalizacije bila 26,04 dinara a ostvarena 25,21 dinara”. napomena: U izveštaju je navedeno da je “odobrena” cena 56,49 dinara. Uvidom u tabelu „Cena 1m3 vode i odvođenja otpadnih voda za 2019. god.” (str. 42), jasno je da se radi o grešci jer je „odobrena” cena 57,79 dinara, dok se iznos od 56,49 dinara odnosi na „ostvarenu” cenu).
40B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Naime, od vode potisnute u potrošnju, 67% je voda koja donosi prihod, dok ostatak predstavlja voda koja se ne fakturiše, odnosno vodu za sopstvene potrebe i vodu koja predstavlja gubi-tak u procesu rada sistema. U 2019. godini, gubici su iznosili čak 31,6% ukupne proizvodnje, što predstavlja povećanje od 0,6% u odnosu na 2018. godinu. Prema metodologiji Međun-arodnog vodovodnog udruženja IWA, tzv. „stvarni gubici”, odnosno gubici od kojih je oduzeta odobrena potrošnja (ispiranje mreže, protivpožarna zaštita itd.), u 2019. godini, iznosili su 24,1% ukupne proizvodnje vode151.
Da je preduzimanje aktivnosti na kontroli gubitaka vode prioritetan za-datak za nadležne institucije ukazala je i Državna revizorska institucija, upravo iz razloga što gubici vode imaju značajne finansijske posledice, odnosno omogućavaju da se „novac troši na povećanje proizvodnje da bi se kompenzovali gubici, a ne za investici-je u održavanje ili proširenje postojeće infrastrukture”152. Stoga je u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Svr-sishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom”, nadležnim minis-tarstvima, osnivačima vodovodnih preduzeća i vodovodnim preduzećima predložen niz mera za uspostavljanje kontrole nad gubicima vode.
Imajući u vidu navedeno, jasno je da
151 JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, jul 2020. godine, Izveštaju o poslovanju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” za 2019. godinu.152 Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Svrsishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom”, 2019, Državna re-vizorska institucija.
postoji veliki prostor za unapređenje prihoda ovog javnog komunalnog preduzeća. Povećanje efikasnosti preduzeća, samo u oblasti umanjenja gubitaka vode u procesu proizvod-nje, značajno bi doprinelo željenom umanjivanju zavisnosti JKP „Beo-gradski vodovod i kanalizacija” i umanjilo pritiske ka povećanju cene usluga tj. dostizanju takozvane “re-alne cene vode” (Zakon o vodama), dugoročnom zaduživanju (krediti) i poslovnim aranžmanima (JPP), čije finansijske posledice trpe kranji ko-risnici, odnosno građani.
SELEKCIJA POSTUPAKA TRETMANA, OPTIMALNA
CENA KROZ
ŠIROKE DRUŠTVENE POTREBE I POTREBE
ŽIVOTNE SREDINEPLANIRANJE PROCESA
Pravilni postupak procene pri projektivanju postrojenja za tretman otpadnih voda
Dalmacija, D.B. (2009), Prezentacija za okrugli sto “Otpadne vode - problemi i rešenja”
42B
ISTR
A S
LIKA
VO
DA
BEO
GR
AD
A
Zaključak: Koliko je bistraslika voda Beograda?
Netransparentnost i tendenciono sužavanje prostora za učešće građa-na u procesima odlučivanja, osnovne su karakteristike toka pregovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture centralnog kanalizacionog sistema, kao i postupka obezbeđivanja planske i projektne dokumentacije za izgradnju PPOV „Veliko Selo”.
Nadležni organi, tokom prethodnih godina, jesu razmatrali varijantna rešenja projekta PPOV „Veliko Selo“, i možemo osnovano pretpostaviti da će u narednom periodu biti izvršena nova analiza tehničko-tehnoloških i ekon-omskih faktora vezanih za izgradnju ovog postrojenja, te da će biti potpisan i ugovor o izgradnji njene konačne faze. Međutim, istražene informacije uka-zuju na to da zainteresovanoj javnosti nije bilo, niti će biti omogućeno da učestvuje u procesu analize i odabira najadekvatnijeg rešenja za projekat tretmana otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema.
Pored uskraćivanja prostora za učest-vovanje u donošenju odluka, javnosti je uskraćeno i pravo na potpuno obav-eštavanje. Naime, iako su već potpisani sporazumi kojim je ugovoren početak izgradnje PPOV „Veliko Selo“ i izrađe-na planska dokumentacija koja određu-je uslove njegove izgradnje, javnost
nema informacije o osnovnim karak-teristikama planiranog postrojenja u Velikom selu, ukupnom broju i pran-iranoj dinamici faza izgradnje, kao ni o razmatranim varijatnim tehničko-teh-nološkim rešenjima postrojenja
Nedostatak informacija je toliki da se ne može sa sigurnošću zaključiti ni da li će se u okviru PPOV „Veliko Selo“, koje bi trebalo da omogući prečišća-vanje 80% otpadnih voda grada Beo-grada, vršiti tercijarni tretman otpadnih voda ili, preciznije, u kom vremenskom periodu je planirano njegovo uvođenje.
S obzirom na već započet proces izrade urbanističko-tehničke dokumentacije za pojedinačne faze projekta, može se dovesti u pitanje namera nadležnih institucija da omoguće sprovođenje adekvatne procene uticaja planiranog postrojenja na životnu sredinu. Naime, UP za PPOV „Veliko Selo“ - Ia faza, je potvrđen uprkos odredbama PDR za PPOV „Veliko Selo“ koje obave-zuju na izradu jedinstvenog urbanis-tičkog projekta za celokupnu teritoriju građevinske parcele PPOV, kojim bi bili određeni urbanistički, tehnički i drugi uslovi izgradnje svih tehnoloških celina planiranog PPOV i dat osnov za celovitu procenu uticaja planiranog postrojenja na životnu sredinu.
43
Isključivanju javnosti iz prethodno navedenih procesa odlučivanja, ne-dopustivo je i zbog planiranog načina finansiranja izgradnje i rada novog postrojenja u Velikom selu. Prema medijskim navodima, izgradnja kra-jnje faze i upravljanje PPOV „Veliko selo”, mogli bi da budu ugovoreni po modelu javno-privatnog partnerstva koje, sasvim izvesno, podrazumeva i povećanje izdataka koje građani plaća-ju za odvođenje i tretman komunalnih voda. Nažalost, usložnjavanje pritisaka ka dostizanju „realne cene vode”, ne prati i spremnost nadležnih institucija da otvore pitanje stvarnih uzroka per-cipirane neodrživosti javnih komunal-nih preduzeća u sektoru voda, kao što su npr. vrtoglavi gubici vode u procesu proizvodnje.
CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд
628.35(497.11)
РАДОВАНОВИЋ, Ксенија, 1989-Bistra slika voda Beograda : studija o (ne)prečišćavanju otpadnih vodanajnaseljenijeg mesta u Srbiji / [Ksenija Radovanović]. - Beograd :Organizacija za političku ekologiju Polekol, 2021 (Beograd : Alduminis). -43 str. : ilustr. ; 21 cm
Podatak o autorki preuzet iz kolofona. - Tiraž 300. - Napomene ibibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-81994-01-6
a) Отпадне воде - Пречишћавање - Београд
COBISS.SR-ID 33527817
