Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

broj 4 // septembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine

specijalni gost dr Tanja Miščević // šef srpskog pregovaračkog tima sa eU

BIZLife Conferences&Events // Okrugli sto

Zvezde prelaznog roka

’Zelena energija’ investicioni potencijal

Evropa frustrirana stanjem u BiH

Srbija najveći rasipnik energije

Kamatna politika banaka u uslovima krize

IntervjuZorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Ekskluzivno za BIZlifeŽeljka CvijanovićVlade Republike Srpske

IntervjuVELIMIR ILIĆministar građevine i urbanizma

EkOnOmska pOLItIka

interes iz ljubavi Odnosi Srbije i Ujedinjenih arapskih emirataBiznis i politika

ZELEna EnERGIJa

+

Obnovljivi izvori energije

i energetska efikasnost

specijalno izdanje

A D

aim

ler B

rand

Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel> 011\3019 243, 3019 245

:a;ak, Jevtovi'-Cars d.o.o., Prislonica bb, tel> 032\301 100

Niš, EuroStar d.o.o., Vojvode Miši'a bb, tel> 018\512 064

Novi Pazar, Biševac d.o.o., Selo Ivan;a, tel> 020\360 030

Novi Sad, AK MikoM d.o.o., Temerinski put bb, tel> 021\4895 600

Ovlaš'eni serviser> AS MB Ili' }or]e, Martinci, Vojvo]anska 145, tel> 022\668 673

Izumeli smo automobil. Ponovo.Nova S-Klasa.

A D

aim

ler B

rand

Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel> 011\3019 243, 3019 245

:a;ak, Jevtovi'-Cars d.o.o., Prislonica bb, tel> 032\301 100

Niš, EuroStar d.o.o., Vojvode Miši'a bb, tel> 018\512 064

Novi Pazar, Biševac d.o.o., Selo Ivan;a, tel> 020\360 030

Novi Sad, AK MikoM d.o.o., Temerinski put bb, tel> 021\4895 600

Ovlaš'eni serviser> AS MB Ili' }or]e, Martinci, Vojvo]anska 145, tel> 022\668 673

Izumeli smo automobil. Ponovo.Nova S-Klasa.

04 BIZLIFEsadržaj

Sadržaj10 Srbija žitnica

Evrope? Tema broja

14 Evropa frustrirana stanjem u BiH Željka Cvijanović, predsednik vlade Republike Srpske

18 Interes iz ljubavi odnosi Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata

22 Zvezde prelaznog roka ekonomska politika

25 Poslednji je čas za promene BRaniSlav GRUjić, predsednik kompanije PSP – Farman

27 zelena energija obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, BiZlife specijal

44 Reciklaža - nova industrijska grana BiZlife Conferences&events

46 Kamatna politika banaka u uslovima krize BiZlife Conferences&events

49 Bezos cilja na zlatnu eru Novinarstva U fokusu stranih medija

1x Milioneri u redovima FED-a U fokusu stranih medija

52 Ostvariti rast na svetskoj sceni istraživanje

54 Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Uspešni biznismeni

56 Niko nije rođen kao direktor Biografije uspešnih

58 Biznis pravila za početnike Poslovni saveti

60 Kako savladati Facebook ivan DimiTRijević, marketing direktor internet Group

63 Više od posla Hom PaRviZ, generalni direktor Hyatt Regency Beograd

64 Interaktivni auto-majstor Gedžeti

66 Susret sa knjigom koja je sve izvrnula Siniša UBović, glumac

68 Septembar sa mirisom melodija Hrana za dušu

69 Svi smo u nekom filmu velimiR velja Pavlović, novinar

70 Pravo dobar diplomata dr Tanja miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa eU

74 Japan kroz zalogaje moon SUSHi BaR, japanska kuhinja

75 Nakitom na velika vrata Dve šmiZle

76 Relaksacija na granici hedonizma life DeSiGnHotel

78 Baroknim stopama Ludviga II Dvorci bavarske

81 Osmeh na nogama Fashion&Beauty

82 Ni za operu nije kasno! jelena šaRenaC, direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija

Strana

18

Strana

22 zvezde prelaznog roka

Interes iz ljubavi

Ekonomska politika

Biznis i politika

ImpresumDIREKTOR, GLAVNI I

ODGOVORNI UREDNIKtatjana Ostojić

tatjana.ostojic@bizlife.rs

ART DIREKTORmaja Jovanović

maja.jovanovic@bizlife.rs

IZVRŠNI UREDNIKIvana mihajlović

ivana.mihajlovic@bizlife.rs

UREDNIKmilovan miličković

milovan.milickovic@bizlife.rs

UREDNIK LIFESTYLEmirjana pašćan

mirjana.pascan@bizlife.rs

REDAKCIJAredakcija@bizlife.rs

Gorica Bilalgorica.bilal@bizlife.rs

Jovana Đuraškovićjovana.djuraskovic@bizlife.rs

Ivana Čekovićivana.cekovic@bizlife.rs

SARADNICIana petrović, Daniela Ilić, marija Damjanović, nikola

pavlović, Rade Repija, slave Govedarica

FOTOJelena Vučetić, marko

Rupena, foto servis Beta, medija centar Beograd

ASISTENT UREDNIKAJelena Dević

jelena.devic@bizlife.rs

ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA

Ivana mladenovićivana.mladenovic@bizlife.rs

MARKETINGMENADŽER PRODAJE

nataša popovićnatasa.popovic@bizlife.rs

KEY ACCOUNTJelena Bulić

jelena.bulic@bizlife.rs

SALES REPRESENTATIVEmilica predojević

milica.predojevic@bizlife.rs

DISTRIBUCIJA I PRETPLATAUroš kečić

uros.kecic@bizlife.rs

ŠtampaRotografika

Segedinski put 72, Subotica

DISTRIBUCIJACentrosinergija

IzdavačDIGItaL Life

Kosovska 30, 11000 Beograd

+381 11 303 52 74+381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

Ovo izdanje je prijavljeno za odit

kod ABC Srbija

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 04 // septembar

06 BIZLIFEuvodnik

uvodnik

početak septembra obeležilo je…

Ukoliko vam je prva pomisao rekonstrukcija vlade Srbije, moraću da vas razočaram, bio je to transfer veka, Real madrid je doveo Garetha

Balea iz Totenhema za 100 miliona evra!Dodatni kuriozitet najveće letnje transfer sage, kako

su je nazvali sportski novinari, jeste to što je trajala ni manje ni više nego 110 dana!

naravno da su, kako dužina pregovora, tako i visina transfera izazvale najrazličitije komentare, od toga da nijedan fudbaler ne vredi 100 miliona evra, kao što je izjavio Francuz Zinedine Zidane, pomoćni trener Real madrida i jedan od najboljih fudbalera svih vremena, do stava da ’vredi svaku paru’, kako je rekao Baleov menadžer jonathan Barnet.

U domaćim okvirima, i srpska tran-sfer saga u vladi dobila je svoj epilog.

istina, nije trajala 110 dana, tek nešto preko 60, ali to da je aleksandar vučić,

dao medijima, početkom jula, domaći, letnji zadatak, koji će ministri biti smenjeni, a ko će biti novi članovi vlade, moglo se pratiti tokom letnjih ferija. Spekulisalo se različitim imenima, domaćima, strancima, domaćima iz inostranstva, poznatim, manje poznatim, sklonim aferama ili potpuno ’strejt’.

konačno, drugog septembra novi ministri vlade Srbije su položili zakletvu.

i pored novinarskih pokušaja, detalji transfera poje-dinih ministara su ostali tajna, tako da o ciframa, kao što je slučaj kod Baleovog transfera, nema podataka. Za neke od njih postoje jasni podaci o prethodnom radu i rezultatima, kao u slučaju Balea koji je protekle sezone odigrao 44 utakmice za Totenhem, postigao 26 golova i bio proglašen za najboljeg fudbalera Premijer lige, dok za druge tako jasnih rezultata, kako u ministarskom poslu tako i u poslovima koji su sada u nadležnosti njihovih ministarstava, nema. ostaje da verujemo da su

eksperti u svom poslu, baš kao što su i predstavljeni.Bitna razlika između ovih transfera je u tome što

se od Balea prvi rezultati u Real madridu očekuju tek za godinu dana, dok se od novih ministara očekuje da učine skoro nemoguće, i to po mogućnosti – odmah!

Sa srećom!

i pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih

ministara su ostali tajna

Letnji transferiSrpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog početkom septembra

Direktor, glavni i odgovorni uredniktatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

08 BIZLIFEbiznis panorama

BIZNIS PANORAMA

’GDE SI CARE ’ - nikola Selaković, ministar pravde, pred sednicu odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

’ŠTA MI RADE IZA LEĐA?’ - Zoran milanović, hrvatski premijer je nakon sastanka s Wer-nerom Faymannom, austrijskim kancelarom i alenkom Bratušek, slovenačkim premijerom, izjavio da su austrija i Slovenija zemlje s kojima je Hrvatska povezana kulturom i istorijom, a koje su ujedno među njenim najvažnijim ekonomskim partnerima, te je istakao važnost ovakvih trilateralnih sastanaka koji će biti nastavljeni prvo u Sloveniji, a potom i u Hrvatskoj.

’DOŠLO POSLEDNJE VREME’ - Dvoje za-poslenih na biciklima idu na posao u sedi-šte kompanije nokia u espu. microsoft je pristao da plati cifru od 5,44 milijarde evra za ovu finsku kom-paniju, uključujući i prava na patente kompanije koja je nekada bila najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu.

’HOĆEŠ TI ILI JA DA IH DOVEDEM U RED?’ - vladimir Putin, ruski predsed-nik sa kolegom Xi jinpingom iz kine na samitu G20 u Sankt Peterburgu. Glavna tema samita je bila situacija u Siriji.

’EH, KAD BI SRBIJA MOGLA KO' ŠPANOVIĆEVA I BEKRIĆ?! ’ - aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade primio je delegaciju atletskog saveza Srbije (aSS) i zahvalio se svima koji su doprineli da ivana španović i emir Bekrić osvoje bronzane medalje na šampionatu sveta u moskvi. „Srbija u narednom periodu treba da bude država koja je hit, ne samo u atletici, već i u politici i ekonomiji, i glavni cilj rekonstruisane vlade upravo će biti da država bude mnogo jača u ekonomskom pogledu“, rekao je vučić.

09BIZLIFEbiznis panorama

’I ŠTA KAŽEŠ, DINKIĆ PONOVO U VLADI? ’ - ivica Dačić, premijer Srbije i aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbiji na sednici u Beogradu.

’JEDNOBOJNO ILI ŠARENO?’ - angela leong, direktor Sjm i Donatella versace na svečanoj ceremoniji potpisivanja ugovora o izgradnji tematskog hotela u makau, kockar-skom raju u aziji. Hotel bi trebao da bude u funkciji 2017.

’PADA? BAŠ ME BRIGA, IMAM ŠLEM!’ - Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, obišao gradilište drugog severnog vijadukta petlje 'Radnička'.

'NO LAND IN SIGHT, JUST SERBIA!' – Tomislav nikolić, predsednik Srbije i Zhang Dejiang, kineski vicepremijer, u holu zgrade parlamenta u Pekingu. Predsednik nikolić je bio u dvodnevnoj poseti kini, prilikom koje se sastao sa svim važnijim ljudima ove zemlje iz političkog i privrednog života. njegovu posetu obeležila je izjava: „ako zamislite evropski kontinent kao okean, mi smo kineskim rukovodiocima ponudili Srbiju kao ostrvo u tom okeanu“.

10 BIZLIFEtema broja

Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage i doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. S druge strane, učešće primarne poljoprivrede u BDP Srbije u prvoj deceniji 21. veka bilo je u rasponu od 24,6 do 9,7 odsto

srbija žitnica Evrope?

tekst:DANIELA ILIĆ

TEMA BROJA

11BIZLIFEtema broja

srbiji je neophodna detaljna strategija razvoja poljoprivrede u narednom periodu,

kako bi što spremnije dočekala konkurenciju prilikom učlanjenja u evropsku uniju, a oni upućeniji bi rekli - kako bi se postojeća nekonkurentnost smanjila koliko je to moguće.

iako zvanično u Srbiji strategija razvoja poljoprivrede postoji, ona datira iz 2005. godine i zasnovana je na postulatima predtranzicione privrede. U međuvremenu je pro-tutnjala i svetska ekonomska kri-za, dok srpska finansijska još traje. Smanjen je broj stanovnika – po-trošača, dodatno je opala kupovna moć u zemlji, a zbog drastičnog pada stočarske proizvodnje, postajemo zavisni od mesa iz uvoza. Raste izvoz si-rovina, ali i uvoz prera-đevina. Uz sve ovo, 1. septembra je na snagu stupio Sporazum o sta-bilizaciji i pridruživanju sa eU koji, kroz liberalizaciju tržišta, domaće poljoprivrednike izlaže još većoj konkurenciji. a, domaći poljoprivrednici su sve stariji i sve ih je manje.

iz ovoga proizlazi da nije glav-no pitanje može li Srbija da bude žitnica evrope, kao što to najavlju-ju ovdašnji zvaničnici, već može li Srbija da prehrani samu sebe?

Za razliku od domaćeg poljo-privrednika, čije gazdinstvo u Srbiji u proseku koristi 4,5 hekta-ra, evropski ’kolega’ obrađuje 17,9 hektara.

evropska unija predstavlja tržište sa oko 500 miliona potro-šača koji su spremni da potroše gotovo četvrtinu svojih zarada na hranu. Prehrambena industrija učestvuje sa tri do pet odsto u BDP i zapošljava više od tri odsto radne snage eU. Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapo-šljava oko dva odsto radne snage, doprinosi sa preko četiri odsto BDP eU. Svi prikazani segmenti prehrambenog sistema eU upo-

šljavaju oko 20 odsto radne snage i proizvode više od deset odsto BDP, ističe se u analizi Privredne komore Srbije.

Broj farmera u eU, prema analizi PkS, iznosi oko 26,7 miliona, što predstavlja trećinu

njihovog ukupnog broja iz perioda kada su definisani

osnovni ciljevi agrarne politike pre više od pet decenija u Rimu. ova tendencija smanjenja

biće nastavljena zbog dejstva tehnoloških,

demografskih promena, ali i rasta dohotka.

S druge strane, učešće pri-marne poljoprivrede u BDP Srbije u prvoj deceniji 21. veka bilo je u rasponu od 9,7 do 24,6 odsto. Prosečna godišnja stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u protekloj deceniji iznosila je 1,3 odsto, a bruto vrednosti, prema podacima PkS, 1,9 odsto. U Srbiji dominira biljna proizvodnja,

dok je glavna odlika razvijenih privreda dominacija stočarske proizvodnje.

Prema rečima Đorđa Bugarina, sekretara Udruženja poljoprivrede Privredne komore vojvodine, me-rilo razvijenosti nečije poljoprivre-de dobija se upravo 'sabiranjem' stočarstva i ratarstva i 'prevođe-njem' na hektar.

„naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno. većina zemalja evropske unije ima udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljopri-vrednoj proizvodnji iznad 50 od-sto. To govori o tome da je njihova proizvodnja intenzivnija i mnogo bolje organizovana nego naša“, kaže Bugarin.

on tvrdi da Srbija ipak može da bude značajan akter na evrop-skom tržištu, pogotovo kada je reč o žitaricama i uljaricama.

„naša proizvodnja pšenice, iznad pet tona po hektaru, u

Zbog drastičnog pada

stočarske proizvodnje,

postajemo zavisni od mesa iz

uvoza

glavnopitanje

Nije glavno pitanje može li Srbija da bude žitnica Evrope, kao što to najavljuju ovdašnji zvaničnici, već može li Srbija da prehrani samu sebe?

Pretpristupni fondovi EU

Na putu ka EU, Srbiji su dostupna sredstva iz pretpristupnih fondova za ruralni razvoj, koja, po tvrdnji Aleksandra Senića, predsednika Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nismo dobili jer nemamo projekte.

„Ministarstvo poljoprivrede je još 2011. godine projektovalo da u trenutku sticanja statusa kandidata za članstvo u EU možemo da povlačimo godišnje između 53 i 64 miliona evra. Taj iznos se svakako povećava tim što je Hrvatska prestala da bude korisnik pretpristupnih fondova EU, i verovatno će Srbija, ukoliko bude imala adekvatne projekte i bude uspostavila sistem za agrarna plaćanja, kontrolu plaćanja i kontrolu utroška sredstava, iz IPA fondova EU moći i da povuče i veća sredstva od tog iznosa na godišnjem nivou. U aprilu ove godine smo na odboru za poljoprivredu čuli od predstavnika ministarstva da Srbija ove godine nije imala projekte i da je aplicirala za sredstva u iznosu od svega deset miliona evra. Međutim, u julu smo dobili odgovor Evropske komisije da Srbija zbog neuspostavljanja sistema za agrarna plaćanja i nespremnosti administracije da poštuje procedure EU neće dobiti nikakva bespovratna sredstva u 2013.“ , ističe Senić.

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

12 BIZLIFEtema broja

ovoj godini je ostvarena pre svega zahvaljujući klimatskim uslovima, a manje zahvaljujući delovanju čoveka. ona ipak može da se održi na postojećem nivou. Za cilj treba da postavimo godišnju proizvod-nju pšenice na nivou ne manjem od pet tona po hektaru, a kukuru-

za ne manje od sedam, osam tona po hektaru. To je moguće postići uz povećana ulaganja i veću pa-žnju posvećenu proizvodnji“, ističe Bugarin.

nažalost, u Srbiji se ostvaru-ju proseci koji su najčešće kod pšenice od tri do 3,5 tone. kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet

tona po hektaru, a realno se ti prinosi mogu podići na najmanje sedam tona.

„Za naše potrebe godišnje treba između 1,2 i 1,3 miliona tona pšenice i oko četiri miliona tona kukuruza. Umesto što smo se pre dve godine dičili izvozom od dva miliona tona kukuruza, komotno možemo da godišnje izvozimo između četiri i pet miliona tona. Bilo bi mnogo bolje kada bismo uspeli da te proizvode obra-dimo ili doradimo bar u prvoj fazi prerade. još bolje bi bilo kada bismo kukuruz upotrebili u ishrani stoke, jer, inače nikada nećemo stići na tržište sa nekim finalnijim proizvodima, i uvek ćemo se zasnivati na proizvodnji sirovina i bićemo ponosni izvozom kukuru-za, umesto da smo ispunili kvotu od 8.750 tona izvezene junetine na prostoru eU“, objašnjava Bugarin.

iako izvoz poljoprivrednih proizvoda čini značajan deo uku-pnog srpskog izvoza, suficit koji ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj razmeni u ovoj oblasti sa svetom ove godine beleži pad. Suficit je za prvih šest meseci ove godine iznosio 274,9 miliona dolara, što je za 56,9 odsto manje nego u isto vreme lane. izvoz je nešto veći od milijardu dolara, što je pad za 18,8 odsto, a vrednost uvoza je 808,2 miliona dolara, što je rast za 16,1 odsto, kažu u PkS.

Srbija je u prvom polugodištu najviše izvezla malina, u vredno-sti od 83,3 miliona dolara, potom šećera, pšenice, pa piva i kukuruza. a, najviše smo uvezli sirove kafe za

42,7 miliona dolara, potom banana, pa pomorandži... inače, više od polo-vine ukupnog izvoza Srbije u oblasti poljoprivrede i ribarstva ostvaruje se sa zemljama članicama eU.

Postavlja se pitanje šta srpski poljoprivrednici dobijaju, a šta gube ulaskom države u članstvo evropske unije.

„najveća korist koju proizvo-đači dobijaju članstvom u

eU je stabilnost podrške i veća stabilnost tržišta u odnosu na postojeće stanje u Srbiji. jedna od

osnovnih karakteristika zajedničke poljoprivredne

politike eU je finansiranje u sedmogodišnjem periodu, sa tačno utvrđenim iznosima subvencija mogućim korisnicima i namenama na godišnjem nivou. na ovaj način, svaki poljoprivrednik je siguran sa kolikom pomoći godišnje može da računa i na osnovu toga može slobodno da planira kako će uložiti svoja sredstva. nivo cena ne može da se garantuje, ali se razvijenim i uhodanim instrumentima cenovne politike obezbeđuje manja promena cena i onemogućavaju njihova visoka variranja, što na domaćem tržištu trenutno nije slučaj“, navode analitičari PkS.

S druge strane, pak, otvara-njem tržišta i snižavanjem carin-skih stopa za uvozne proizvode, srpskim poljoprivrednicima sledi žestoka konkurentska borba i na domaćem i na inostranom tržištu. U isto vreme moraće da se pridržavaju svih važećih propisa u oblasti bezbednosti hrane, sistema kvaliteta i očuvanja i primene dobre poljoprivredne prakse. ●

kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do

pet tona po hektaru, a realno se ti prinosi mogu podići na sedam tona

„Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje,

što je katastrofalno”Đorđe Bugarin

sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine

4,2 MILIONA HEKTARA - obradive površine3.355.859 HEKTARA - korišćenog poljoprivrednog zemljišta10 MILIONA TONA - prosečna godišnja proizvodnja poljoprivrednih proizvoda23% UDELA U UKUPNOM IZVOZU SRBIJE - imaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi3,9 MILIJARDI DOLARA - Ukupna bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2012. godini4,25% - UČEŠĆE POLjOPRIVREDE U NACIONALNOM BUDžETU SRBIJE (po rebalansu za 2013)628.555 - porodičnih poljoprivrednih gazdinstava2.567 - gazdinstava pravnih lica i preduzetnika

Srpska poljoprivreda u brojkama

Za naše potrebe

godišnje treba između 1,2 i

1,3 miliona tona pšenice

14 BIZLIFEintervju broja

kada je pre nekih pet meseci postala prva žena u premijerskoj fotelji Republike Srpske

(RS), Željku Cvijanović i vladu na čijem je čelu dočekale su teške ekonomske prilike i sve učestaliji nasrtaji na ustavnu poziciju RS, garantovanu Dejtonskim sporazu-mom. Sumirajući ono što je vlada radila prethodnih meseci, Željka Cvijanović u intervjuu za BiZlife kaže da su, uprkos navednim okolnostima, uz izuzetan rad, ostvareni dobri rezultati:

„od prvog dana rada ove vlade

krenuli smo u snažne intervencije i držeći se zadatog budžetskog okvira, određene stvari, koje nisu prvobitno planirane kao prioritet, izbacili smo u prvi plan, mislim pre svega na poljoprivredu, zdrav-stvo, na rasterećenje privrede… istovremeno, krenuli smo u prego-vore s ciljem utvrđivanja dinamike vraćanja ranije umanjenih plata budžetskim korisnicima za deset odsto. Prvobitno je bilo predviđe-no da to umanjenje ostane tokom cele 2013. godine, određenim pre-raspodelama i dodatnim uštedama uspeli smo da ga svedemo na pet

odsto i to počevši od sredine godi-ne. istovremeno smo izmirili sve zaostale subvencije za poljoprivre-du iz protekle godine, u iznosu od 28 miliona konvertiblnih maraka (km) i krenuli da realizujemo sve tekuće obaveze prema poljopri-vredi. Za prvih šest meseci ove godine u poljoprivredu smo uložili više od 60 miliona km. izuzetno sam ponosna i na činjenicu da smo kreirali poseban program podrške privredi, omogućujući jednostavan pristup sredstvima investicio-no-razvojne banke RS uz kamatnu stopu od četiri odsto. osim toga,

„Svaka država u regionu ima

svoja politička opterećenja

i balaste, i evropski put joj neće pomoći da

ih reši“

Evropa frustrirana stanjem u BiH

tekst:Slave

Govedarica

INTERVJU BROJA ŽELJKa CVIJaNOVIć, predsednik vlade republike srpske

15BIZLIFEintervju broja

definisali smo koja zakonska rešenja moramo da donesemo do kraja godine, kako bismo obezbedili dodatno rasterećenje privrede. Uz neke sistemske zahvate, preduzeli smo i čitav niz interventnih mera. između ostalog, prvi put otka-ko postoji RS, obezbedili smo sredstva u visini sedam miliona km za regresirani plavi dizel. Ceneći sve ovo, kao i sve one akcije koje su bile usmerene kao prvo na izradu strateškog dokumenta kada je u pitanju borba protiv korupcije, kao i čitav niz mera koje je preduzeo naš mUP na suzbijanju takvih radnji, čak i u vlastitim redovima, ali isto tako i inspekcijske službe, moram da ka-žem da sam zaista zadovoljna onim što je ova vlada do sada uradila.“

● Kako u ovom trenutku oce-njujete odnose Srbije i Republike Srpske?- mislim da su naši odnosi daleko važniji i sadržajniji nego što to može biti propisano ili regulisano bilo kojim sporazumom, pa i Spo-razumom o specijalnim paralelnim vezama. U pitanju su bratske, rodbinske, prijateljske, nacionalne, poslovne i svake druge veze. i bitno je da se one neguju. Zadovoljna sam saradnjom dveju vlada prevashod-no, a potom i drugih institucija ili organa iz Srbiji i RS. Značajno je što uspevamo da održimo planiranu dinamiku i da dva puta godišnje držimo zajedničke sednice dveju vlada. i do sada smo realizovali veliki broj zajedničkih projekata,

poput isporuke subvencionisanih traktora ili automobila, proizvod-nje nameštaja, infrastrukturnih projeketa, zajedničkih nastupa na sajmovima i slično, ali smo sada intenzivirali te aktivnosti.

● Da li odlične odnose Srbije i RS mogu da naruše spo-

radične izjave političara, kao što je to bila izjava predsednika Srbije

Tomislava Nikolića o ’Bo-sancima’ koji žive u RS?

- Prosto je nemoguće da se od-nosi između Srbije i RS posmatraju na osnovu pojedinačnih izjava, zato što je institucionalna saradnja ono što je važno. Sigurna sam da na obe strane postoji apsolutna svest o po-trebi da ti odnosi budu ne samo do-bri, nego odlični. i da to mora tako da funkcioniše, bez obzira na to koja politička opcija bila na vlasti i u RS i u Srbiji. osim toga, taj odnos ima još jednu dimenziju. Srbija je potpisnik i garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, neko ko ima svoju ulogu u činjenici da je Dejtonski sporazum verifikovao i priznao RS, naravno u okviru BiH. ne vidim da su odnosi između RS i BiH narušeni zbog te nikolićeve izjave. mislim da je to bila jedna čisto geografska odrednica. mi sebe ne doživljavamo Bosancima i to ne krijemo, ali isto tako ne mislim da je alarmantno ako vas neko nazove Bosancem, jer vas je tradicionalno tako zvao zato što živite na teritoriji BiH.

Drugo pitanje, koje bi moglo da se postavi, jeste zašto građani RS ne osećaju nikakavu emotivnu vezu sa BiH. oni su svesni pravne veze

koja postoji, zato što su smešteni na prostoru BiH, ali emotivna veza ne postoji.

● Bili ste u prethodnoj vladi mi-nistarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju. Kako oce-njujete regionalne odnose u ovom trenutku? - kada posmatrate odnose u regionu, onda nikako ne možete da zanemarite činjenicu da smo svi nekada bili deo zajedničkog miljea. i poslovne politike i način ponašanja, politička i ekonom-ska promišljanja su stvari koje su veoma slične, bez obzira na to da li govorimo o Hrvatskoj, Crnoj Gori, makedoniji ili BiH. kada govorim o jednoj poslovnoj integraciji koja će morati da se desi u budućnosti bez obzira na to što su neke od ovih država bliže Briselu, neke dalje, to znači da moramo sami shvatimo

da pripadamo istom tržištu i da su nam i ciljevi i određeni pravci razvoja kompatibilni.

kada je u pitanju politička sa-radnja, mislim da smo napredovali i da je mnogo otvorenih pitanja iz prošlosti rešeno u međuvremenu. kada je u pitanju RS, od prioritenog značaja je saradnja sa Srbijom, ali RS, radeći i samostalno i u okviru BiH, promoviše regionalanu sarad-nju i ima dobru komunikaciju sa svim partnerima iz regiona.

Najznačajniji zajednički projekti Srbije i RS „Posebno bih istakla pokretanje projekta ’Podrinje’, koji podrazumeva saradnju 25 opština, 13 na teritoriji Srbije i 12 na teritoriji RS. On podrazumeva čitav niz infrastrukturnih projekata, među kojima je i izgradnja novih mostova, te zajedničko korišćenje potencijala reke Drine. Zatim, omogućiće se ljudima sa obe strane Drine pristup zdravstvenoj zaštiti tamo gde im je najbliža zdravstvena ustanova, bez obzira na kojoj strani reke žive.

Treba naglasiti da smo već ranije definisali zajedničko utvrđivanje određenih istovetnih zakonskih rešenja, čime se uspostavlja nova

dimenzija regionalne saradnje, te istovremeno olakšava privredni i svaki drugi život.

Ne treba zaboraviti da su naše kompanije tradicionalno usmerene jedne na druge, da je Srbija jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Zahvaljujući privatizaciji Telekoma od strane Srbije, uspeli smo, prvo, da budemo integrisani u zajednički telekomunikacioni sistem, a, s druge strane, novac koji smo dobili od privatizacije omogućio je RS da izradi razvojni program, da putem tog programa uđe u svaku opštinu RS i tamo realizuje značajne infrastrukturne i privredne projekte”.

U odnosu predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, evidentne su određene nedoslednosti i različiti tretmani

Od prvog dana rada ove vlade

krenulismo u snažne

intervencije

odnosi srbije i rs

U pitanju su bratske, rodbinske, prijateljske, nacionalne, poslovne i svake druge veze. I bitno je da se one neguju. Zadovoljna sam saradnjom dveju vlada prevashodno, a potom i drugih institucija ili organa iz Srbiji i RS.

16 BIZLIFEintervju broja

● Nakon potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine u Briselu, izjavili ste da će krupna pitanja kada je u pitanju region ’tek izaći na videlo’. Na šta ste konkretno mislili? - mislila sam na to da svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i da joj evropski put neće pomoći da ih reši. Primera radi, problemi koji postoje između dve etničke zajednice u makedoniji i koji povremeno kulminiraju, ostaće da postoje, neće ih neutralisati evropski put. Takođe, svesna sam da evropski put i kada je BiH u pitanju, bez obzira na to što imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i prudruži-vanju, u budućnosti neće minimizirati nivo nerazumevanja koji postoji unutar BiH. on će nastaviti da postoji, možda će biti manjeg

intenziteta, ali evropski put neće rešiti unutrašnje dileme i probleme nijedne od ovih država. evropa nije rešila ni probleme koji postoje u španiji i u velikoj Britaniji, recimo. evropa ne daje ’med i mleko’, ona nudi određenu sigurnost, daje okvir u kome možete da funkcionišete i realizujete svoje ciljeve, zajedno sa drugima, ali vam neće rešavati probleme.

● Kako gledate na sve intenzivnije pove-zivanje Turske i BiH, i uopšte na jačanje uticaja Turske na Balkanu?- Žalim svaki put kada prepoznam da na strani Federacije ne postoji razumevanje za saradnju koja treba da postoji između Srbije i RS zato što ta saradnja donosi korist svima u BiH, a ne samo RS. kada je reč o prisustvu Turske, moramo da razumemo da je Turska bitan ekonomski faktor, da ona nastoji da prodre na nova tržišta i ako posmatrate

stvari sa ekonomske strane, onda ćete uvek pozdraviti bilo kakvu saradnju koja treba da donese dobrobit i omogući pokretanje određenih investicija. ono što ovde nailazi na neodobravanje jeste politička involvi-ranost drugih subjekata u prostor BiH i mislim da zamerke postoje na tom planu. često se stiče utisak da ekonomsku saradnju prati jedna ekspanzija političke prirode i to je nešto što, zbog istorijskog nasleđa, budi određene negativne emocije.

● Sve je veća bojazan da bi uskoro na red moglo da dođe pitanje revizije Dejton-skog sporazuma. Kako vi gledate na ove mogućnosti?- Da bi se desila revizija Dejtonskog spo-razuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi. Pogrešno je što

je tokom godina, opet uz posredovanje i intervencionizam međunarodne zajednice, prvenstveno kancelarije visokog predstav-ništva u BiH (oHR), došlo do prenosa odre-đenih nadležnosti sa nivoa RS na nivo BiH, jer iskustva su izuzetno loša. vojska koja je smeštena na nivo BiH nije postala jeftinija, racionalanija i funkcionalnija nego što je to ranije bio slučaj. nijedna agencija koja je tamo uspostavljena nije donela blagodeti građanima entiteta, nego samo dodatna opterećenja. Stranci su to vrlo perfidno radili: pokrenu određeni projekat i kažu da iz njega treba da rezultira institucija nužna za evropski put BiH, mudro to finansiraju godinu dana, a onda se još mudrije izvuku i ostave tu instituciju na finansiranje doma-ćim budžetima. onda pogledate i shvatite da u toj instituciji radi 200 ljudi, za koje ne znate čime se bave, osim stvarima za koje po ustavu nisu nadležni.

● Da li će se vremenom menjati odnos ’ve-likih sila’ prema RS, a zatim i prema BiH?- nismo mi njima tako važni koliko umišljamo da jesmo. mali smo, nismo više problematični, kakvim su nas smatrali kada se ovde dešavao rat i sasvim je prirodno da nismo u fokusu interesovanja. Problem na-staje zato što predstavnici pojedinih zemalja pokušavaju da ovde grade svoju karijeru i stvaraju čitav jedan mentalni ili politički nered, pri čemu mi na kraju ne možemo da zaključimo da li smo važni ili nismo.

kada je u pitanju odnos predstavni-ka nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, onda su tu evidentne određene nedoslednosti i različiti tretmani. ne mora da znači da je to zvanična politika država iz

Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne

vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi

Prva žena premijer RS„Ponosna sam i zadovoljna činjenicom da sam prva žena na ovoj poziciji u RS. Naravno, osim zadovoljstva, to donosi i pojačanu odgovornost. Mislim da je RS dobar primer kada je u pitanju učešće žena u javnim funkcijama. Imamo šest žena u Vladi, od kojih je jedna premijer a jedna potpredsednik. Ako pogledate druge važne pozicije u RS, videćete da su na mnogim bitnim direktorskim mestima, koja su tradicionalano rezervisana za muškarce, danas žene. RS je daleko odmakla po tom pitanju u odnosu na BiH. Na nivou BiH nemate nijednu ženu na ministarskom nivou, dok u Federaciji imate samo jednu ženu, a ne vidim ih ni na direktorskim pozicijama.“

17BIZLIFEintervju broja

kojih dolaze, ali dešava se da vam dođe ambasador i ponaša se ovde kao neko ko je donosilac političkih odluka. Sebi daju za pravo da rade nešto što ni u jednoj drugoj nor-malnoj zemlji ne bi mogli. Dakle, oni sami svojim ponašanjem u BiH daju potvrdu da je to nenormalna zemlja. nejednak tretman se posebno može videti na osnovu analize njihovih izveštaja. U Fe-deraciji smo čitavu prošlu godinu imali haos, nefunk-cionalnost institucija, vladu za koju ne znate da li postoji ili ne postoji, političku većinu koja nije politička većina, jer ne može da izglasa ništa što treba da izglasa, dakle jedan apsolutni nered i pregršt nerešenih i problematičnih odnosa između hrvatskog i bošnjačkog političkog korpusa. S druge strane, imate RS koja funkcioniše i izvršava sve svo-je obaveze, ima stabilne institucije, stabilnu političku većinu, vladu koja je promenjena u hodu, bez dana gubljenja radnog vremena, ali smo mi bez obzira na sve to u tim izveštajima prikazani kao proble-matični, jer je neko izrekao neki komentar ili opasku na račun BiH, pa je proglašen za izdajnika ili za nekog ko ugrožava suverenitet BiH. oni koji pišu takve izveštaje, koji su ovde ’vežbali svoje mišiće’, najviše su narušili integritet i suverenitet BiH i to je nepopravljiva greška.

● Nedavno ste u Briselu imali sastanak sa Štefanom Fileom, evropskim komesarom za prošire-nje. Kako on ocenjuje izglede BiH da izađe iz trenutnog ćorsokaka kada je reč o njenom približavanju EU?- mislim da su svi oni pomalo fru-strirani stanjem u BiH. Prvo, zato što su pokrenuli čitav niz različitih akcija ili koraka da bi pomogli BiH da sama dođe do određenih rešenja. Snažno su se involvirali, pa i lično, kao što je to uradio komesar File. čak su izmislili i jedan novi format dogovaranja, a to su sastanci sa

političkim liderima uz predstavnike izvršne vlasti, odnosno, premijere i predsedavajućeg Saveta mini-stara, ne bi li pokrenuli stvari sa mrtve tačke, međutim, sve to nije dalo rezultate. Razumem njihovu

frustriranost i nezadovoljstvo činjenicom da Bosna stoji

ovako kako stoji. To se de-šava zato što u BiH nisu rešena neka primarna politička pitanja, i dok se

to ne desi ne možete da očekujete bilo kakav pro-

gres na evropskom putu. i ne možete da radite stvari na način da se prema određenim uslovima ponašate kao da su to tehnički zah-tevi, jer su sve to politički zahtevi. Dakle, ako imate određeni problem, a u Federaciji očito postoji problem između hrvatskog i bošnjačkog po-litičkog bloka, onda morate da ra-zumete da taj problem postoji, a ne

da zažmurite na jedno ili oba oka i da govorite o tome kako oni nisu ispunili evropsku agendu. naravno da nisu, zato što nisu postigli onaj prethodni kompromis koji mora da postoji o uređenju suštine odnosa u BiH, što uopšte nema veze sa evropskim putem, ali ima veze sa Bosnom.

S druge strane, moram reći da uvek imam pozitivna iskustva sa eU, oni imaju mnogo strpljenja i u tom partnerstvu nas i evrope zaista mislim da treba da damo jedni drugima šansu, pogotovo što

ta šansa podrazumeva isključiva-nje drugih nenormalnih pojavnih oblika kao što je oHR i slični, kao faktora na BiH sceni.

● Kakve su vaše procene o ulasku BiH u Evropsku uniju? Kako vidite RS za deset godina? - apsolutno je nemoguće predvideti kada će bilo koja država regiona, a o BiH čak ne mogu ni da govorim, ući u članstvo eU. čak i za one zemlje koje su sada ispred nas na evropskom putu, kao što su Srbija i Crna Gora, proces pregovora o članstvu mora da traje najmanje če-tiri, pet ili šest godina. nakon toga imate čitav niz političkih odluka koje moraju da se donesu i sva dru-ga prilagođavanja. ne vidim da je evropa u stanju da u narednih de-set godina apsorbuje bilo koju novu članicu čak i kada bi ona bila super spremna i kada bi ispregovarala

sve. kada je u pitanju BiH, na sve to što sam rekla za ove zemlje, treba da se doda određeni broj godina, zato što još uvek nismo podneli ni aplikaciju, pa je prosto nemoguće prognozirati koliko je to, ali sigurno je mnogo godina do članstva.

što se tiče RS, vidim je za deset godina neokrnjenu, stabilnu, sa svim svojim prerogativima autono-mije, osnaženu, RS koja će iza sebe ostaviti ovu ekonomsku krizu i sa svešću naroda koji živi u njoj da je RS okvir koji im daje garancije za život i za opstanak. ●

prosto je nemoguće da se odnosi između srbije i rs posmatraju na osnovu pojedinačnih izjava, zato što je institucionalna saradnja ono što je važno

● Opozicija vam zamera da ste u ’prečestim’ konsultacijama sa predsednikom RS, Miloradom Dodikom. Šta im odgovarate? - Pa, neću se valjda konsultovati sa njihovim predsednicima. Nema ništa logičnije nego da se predsednik vlade konsultuje sa predsednikom republike, pogotovo kada pripadaju istoj političkoj opciji. Naravno da ću nastaviti da se konsultujem i da je to moja prva adresa za konsultacije. Da sam mislila da treba da se konsultujem sa nekim drugim liderima, onda bih bila u drugim političkim partijama, a ne u SNSD.

Konsultacije

U Federaciji

smo čitavu prošlu godinu

imali haos,vladu za koju ne znate da li

postoji

eu članstvo

Apsolutno je nemoguće predvideti kada će bilo koja država regiona, a o BiH čak ne mogu ni da govorim, ući u članstvo EU. Čak i za one zemlje koje su sada ispred nas na evropskom putu, kao što su Srbija i Crna Gora, proces pregovora o članstvu mora da traje najmanje četiri, pet ili šest godina.

18 BIZLIFEbiznis i politika

BIZNIS I POLITIKA odnosi srbije i ujedinjenih arapskih emirata

kupuju Crvenu zvezdu, milione evra ulažu u domaću poljoprivre-du, luke na Dunavu i

avio-saobraćaj, hotelijerstvo i infrastrukturu. od njih se očekuju milijarde dolara investicija u visoku tehnologiju, a ako se poželi prodati još koje posrnulo državno preduzeće, oni će ga kupiti, garantovano… jer oni su šeici iz Ujedinjenih arapskih emirata!

Danas gotovo da nema ministra koji od početka godine nije u svom

resoru našao ’rupu’ koju će da za-krpe arapi. Pitanjem koliko su ove najave realne i da li će Srbija od novopečenih prijatelja dobiti samo ’zekat’ (milostinja koju muslimani daju sirotinji) ili nova radna mesta i fabrike, bavićemo se kasnije. činjenica je sve tešnja saradnja

Srbije i šeste po bogatstvu zemlje na svetu. Reč je o monarhiji koja je prošle godine imala bruto druš-tveni proizvod od 368 milijardi dolara iliti 49.000 dolara po glavi stanovnika (1.000 odsto iliti deset puta veći nego u Srbiji). Uae su istovremeno, zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razme-ni sa svetom je oko 50 milijardi dolara. emirati ne planiraju da me-njaju dres pretežnog izvoznika bez obzira na sve pliće rezerve nafte, posebno u Dubaiju zato što su još pre više od decenije shvatili ogra-ničenost fosilnih goriva i okrenuli se, pored nafte i prirodnog gasa, i trgovini i turizmu. Sektor usluga cveta, a trenutno je na delu građe-vinski bum sa projektima vrednim

Interes iz ljubaviI dok građani i privreda sa iščekivanjem prate sve ugovore, memorandume i sporazume koje Vlada Srbije potpisuje sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, stručnjaci tvrde da će Arapi zaista i uložiti novac samo u one projekte koji će im doneti golemi profit i da nema mesta ljubavi u sagi zvanoj ’prijatelji sa Istoka’

Samo prodaj, nije važno za koliko

Iako nije bila na spisku najavljenih arapskih ulaganja, pre oko mesec dana realizovana je jedna transakcija na Kopaoniku, gde je hotel propale Jugobanke prodat šeiku Mohamed bin Zajed Al Nahjan (Mubadala) za 600.000 evra manje nego što ga je Vlada Srbije prethodno kupila kako bi ga prodala šeiku. Vučić je kasnije strategiju koju su mediji nazvali ’kupi skupo, prodaj jeftino’ pravdao budućim investicijama u taj hotel i zapošljavanjem radnika koje će novi vlasnik sprovesti.

Ujedinjeni arapski emirati su zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara

tekst: MARIJA

DAMJANOVIĆ

Prvi potpredsednik Vlade Srbije aleksandar Vučić

dočekao šeika Mohameda na beogradskom

aerodromu

19BIZLIFEbiznis i politika

350 milijardi dolara. Upravo u činjenici da ova

zemlja ima konstantan suficit sa svetom i rast ekonomije, može se tražiti jedno od objašnjenja širenja arapa na Balkan, mada ne samo na Balkan. njihov prodor na Zapad traje već neko vreme, a dovoljno je reći da su samo u 2006. emirati Dubai i katar kupili po belom svetu kompanije u ukupnoj vrednosti od oko 78 milijardi dolara.

„Bez obzira na sva ta ulaganja, oni i dalje imaju mnogo veći uvoz kapitala nego izvoz. naprosto, uspeli su od novca koji su gene-risali od nafte i gasa, da naprave vrhunsku ekonomiju. Zato ulažu u svaki posao za koji procene da će im doneti profit, od poljoprivrede do finansijskog tržišta i iT tehno-logije“, objašnjava u razgovoru za BiZlife, milan kovačević, ekono-mista verziran za investicije.

no, to nije jedino objašnjenje ’arapskog prodora na Balkan’. malo pominjana je i činjenica da je sve do 2010. iran bio vodeće izvo-zno odredište za robu iz Dubaija, sa učešćem od sedam odsto u ukupnom domaćem proizvodu tog

šeikata. logično, kako bi nadokna-dile gubitke na toj strani, vlasti Uae pojačavaju trgovinske odnose sa Sjedinjenim američkim Država-ma, kinom, i tržištima u usponu u

africi i latinskoj americi. „Pa i sa Srbijom, zašto da ne? ako oni vide svoj interes na Balkanu, odnosno Srbiji, uložiće svoj novac, ali nam

neće činiti usluge, jer da su činili bilo kome, ne

bi bili to što jesu. Svakako je pohvalno to što je vlast uopšte uspostavila dobre diplomatske odnose sa emiratima, ali pričama o ljubavi među nama, pa odatle i navodnim investicijama, nema ni govora“, tvrdi kovačević.

on podseća da Srbija do pre godinu dana gotovo da nije imala nikakve ni političke, a kamoli eko-nomske odnose sa emiratima, dok

je u ovom času lista potencijalih projekata impresivna. istina, jedan je realizovan, a reč je o zajedničkoj kompaniji nacionalne avio-kompa-nije emirata etihad i negdašnjeg jata. međutim, malo je poznatih

činjenica o ovom poslu, a knežević (s pravom) pita gde je ugovor o strateškom partnerstvu i kada će javnost saznati detalje? Pominjano je, ali vrlo tiho, da Srbija treba da preuzme dugove jata od oko 200 miliona evra, a da bi u zajedničku kompaniju baš kao i partner trebalo da uloži još 100 milion dolara. Do-kumenta, međutim, nikada nisu sti-gla do javnosti i to nije prvi posao sa emiraćanima, prekriven velom tajne. na veću transparentnost u

radu s arapima, nedavno je pozvala i nevladina organizacija Transpa-rentnost Srbija, tražeći da vlada objavljuje memorandume koje potpisuje s tamošnjim kompanija-ma: u konkretnom slučaju bilo

Istina je da su lični kontakti koje je imao Vučić,

pogurali čitavu stvar

srbija do pre godinu dana gotovo da nije imala ni političke, a kamoli ekonomske odnose sa emiratima

Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i šeik Mohamed bin Zajed al Nahijan

20 BIZLIFEbiznis i politika

je reči o sporazumu, koji je ministar saobraćaja, velimir ilić, potpisao sa emiratskom kompanijom Global Capital advisors management.

konačno, javnost pita šta je od svega ovoga realno?

aleksandar vučić, prvi pot-predsednik vlade, inače, viđen kao glavni pokretač ekonomske saradnje sa emiraćanima, nedavno je obećao da će polovinom sep-tembra izaći sa spiskom sigurnih projekata, pošto će do tada biti po-stignut dogovor sa arapskim partnerima. Pre toga, vučić je imenovao biv-šeg ministra finansija i privrede, mlađana Dinkića, za svog za-menika u komitetu za saradnju sa Uae, rekavši tom prilikom da se emiraćani „vezuju za ličnost, a da je Dinkić učestvovao u pregovorima oko mnogih poslova“.

Božidar Cerović, profesor na ekonomskom fakultetu u Beogra-du, za razliku od kovačevića, ne ne-gira važnost ličnih veza, ali ističe:

„oni svakako dolaze iz intere-sa, nema tu ljubavi. istina, čini mi se da su zaista lični kontakti koje

je imao vučić, pogurali čitavu stvar, ali je činjenica i to da su njima potrebna nova tržišta. Re-cimo, oni će preko air Serbia da uzmu deo evropskog tržišta. što se poljoprivrede tiče, oni zemlju nemaju i upravo je njihova zemlja prva u koju će odavde da izvoze robu“, ocenjuje profesor, pitajući se, međutim, da li su emiraćani-ma u ličnim kontaktima dati uslo-vi koje ostali ulagači nisu imali, ili im je naprosto samo dato više informacija kad su toliko ’zagrizli’ za Srbiju. Fakat je, smatra Cero-vić, da se za Srbiju investitori ne otimaju te je svako sa svežim ka-

pitalom i ozbiljnom biznis idejom na duži rok, dobrodošao.

Za sada, najveća najavljena in-vesticija od četiri milijarde dolara je ulaganje kompanije mubadala u izgradnju fabrike čipova u Surčinu. na čelu kompanije je njegovo viso-čanstvo šeik mohamed bin Zajed al nahjan, prestolonaslednik abu Dabija i zamenik vrhovnog ko-mandanta oružanih snaga (dolazio je u Beograd). na Forbsovoj listi šeik je sa 23 milijarde dolara na

drugom mestu po bogatstvu ’krunisanih glava’, od-

mah iza kralja Tajlanda (35 milijardi dolara).

Dakle, šeik ima novac, ali Srbija nema

stručnjake koji bi podr-žali izgradnju i otvaranje

fabrike čipova. Zato bi kao lakmus test, mubadala trebalo da počne rad na otvaranju centra za razvoj čipova, istraživačke ustanove u kojoj bi posao trebalo da nađe 50 vrhunskih doktora nauka iz Srbije, što bi zapravo bio pilot-projekat na osnovu koga će se odlučivati dalje.

ono što je do sada već trebalo da bude realizovano, a nije, jeste

deo ulaganja u poljoprivredu. „Do kraja avgusta treba da počne gradnja prve fabrike stočne hrane na lokaciji kombinata ’7. jul’ u Surčinu. već su naručili opremu za tu fabriku, a pomažu nam i u izradi studija za sisteme za na-vodnjavanje u Srbiji“, rekao je pre nekoliko meseci tadašnji ministar finansija, a potonji vicekomesar za saradnju sa Uae, mlađan Din-kić. od tada do danas, ni pomena o fabrici koja bi već trebalo da je u fazi izgradnje. možda će se nešto više o njoj čuti ako (i) kada vučić izađe sa spiskom ozbiljnih arapskih investicija. ●

najveća najavljena investicija od četiri milijarde dolara je ulaganje

kompanije mubadala u izgradnju fabrike čipova u surčinu

Šeik Mohamed je

drugi po bogatstvu

’krunisanih glava’

1 // Mubadala● fabrika čipova u Surčinu - četiri milijarde dolara

● zainteresovana za otvaranje fabrike za proizvodnju delova za avione za Boingove i AirBusove modele, a vrednost proizvodnje u Srbiji trebalo bi da dostigne 400 miliona dolara

● Moguća kupovina ili partnerstvo sa Jat tehnikom

● Zainteresovana za 4G mobilnu mrežu (gradiće bazne stanice koje će iznajmljivati operaterima)

● Zajedno sa Telekomom Srbije gradiće ’data centar’, desetine miliona evra

2 // al Dahra● Ulaganju od 400 miliona dolara (kupovina osam propalih

poljoprivrednih kombinata, izgradnja sistema za navodnjavanje za 25.000 hektara zemlje, i izgradnja bar pet fabrika za proizvodnju stočne hrane).

● Zainteresovani za izgradnju kargo terminala na aerodromu ’Nikola Tesla’

● Najavljene investicije u Luku Pančevo, zainteresovani za dokapitalizaciju Jugoslovenskog rečnog brodarstva.

3 // Global Capital advisors● Ulaganje u infrastrukturu 15 miliona evra

● 64 miliona evra u izgradnju multifunkcionalnog komercijalnog objekta uz Marakanu

● Izgradnja najmodernijeg terena za polo na hipodromu u Preljini kod Čačka

● Gradnja golf terena i hotela

● Zainteresovani za izgradnju cele banje, samo ako nađu adekvatan izvor lekovite vode

● Zainteresovani su i za ulaganja u projekat Grad na vodi, koji zajednički planiraju vicepremijer Vučić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas

4 // Razvojni fond abu Dabija Sporazum s Vladom vredan 400 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje i izgradnju i obnovu kanalske mreže, dok će drugih 200 miliona dolara biti namenjeno za povoljne dugoročne kredite za nabavku opreme.

5 // Vojska UAE će uložiti ukupno 220 miliona dolara u saradnju sa Jugoimportom SDPR na zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema ALAS. Najavljeno je i da su Emiraćani zainteresovani za sanaciju odnosno rekonstrukciju Generalštaba.

Neke od većih najavljenih investicija

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa delegacijom iz UaE

BIZLIFExxx 21

Regionalna konferencija

Medijska kuda BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom “ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO – STUB PRIVREDNOG RAZVOJA” u hotelu Sun Resort, Herceg Novi, 05. oktobra 2013. godine. Skup de okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regiona, državnih institucija i organizacija, privrede, kao i predstavnike medijskih kuda.

Organizacioni partner:Udruženje poslovnih žena Srbije

sTUB PRIVREDNOG RAZVOJA11-13. oktobar 2013. hotel Sun Resort, Herceg Novi

Prvi panel "Žensko preduzetništvo u regionu"

• Pravni i institucionalni okvir za žensko preduzetništvo• Realno ekonomsko okruženje i izazovi s kojima se sredu preduzetnice

• MSP pokazatelji i stanje u preduzedima koje vode žene• Dostupnost preduzetničkog obrazovanja i obuke

• Dostupnost izvora finansiranja (krediti i druga sredstva)• Dostupnost tržišta

• Dostupnost usluga za razvoj biznisa i informacija

Drugi panel "Uspešne poslovne priče – od ideje do realizacije"

22 BIZLIFEekonomska politika

EKONOMSKA POLITIKA

Zvezde prelaznog rokaDva najvažnija resora u rekonstruisanoj Vladi pripala su nestranačkim ličnostima, zbog čega privreda očekuje da se nakon decenije apela uvaže njeni zahtevi i privredni, pravni i investicioni ambijent u Srbiji učini konkurentnijim. Da li će to oni zaista i učiniti? Ko će biti mašinovođa, a ko kočničar ekonomskih promena? Da li su igrači ubačeni u poluvremenu dovoljno brzi da istrče utakmicu do kraja i nametnu svoja pravila igra? Ovo su samo neka od pitanja na koja BIZlife traži odgovore

vlada Srbije, formirana jula prošle godine, pala je posle godinu dana na ispitu iz ekonom-

ske politike, tačnije iz praktične ekonomije. na popravni je došla ojačana nestranačkim ličnostima, bez mnogo iskustva u političkim foteljama, ali namerenim da ovaj test polože, a za to su potrebne promene. kako i dolikuje, prvi

među jednakima je krenuo od sebe, pa je u najnoviji ekspoze premijer ubacio (ili je to u njegovo ime učinio neko drugi) podosta

toga od liberalne teorije od koje je godinama bežao. šta to novo u ekonomskoj politici obećava premijer?

„Država mora da bude garant funkcionisanja tržišnog sistema i socijalne pravde, a ne instrument iskrivljene socijalne politike i glavni akter na tržištu. naglasak mora da bude na proizvodnji, ino-vacijama, konkurentnosti, izvozu

kao bazi održivog napretka, rastu zapošljavanja i životnog standarda svih građana. moraju da postoje nulta tolerancija i visoke kazne za

nepoštovanje zakona i privred-ni kriminal, kao i za neplaćanje poreza. Država mora da bude partner i saradnik za one koji zakone poštuju, a da rigorozno i sistematično sankcioniše one koji to ne rade“, piše u ekspozeu ivice Dačića, premijera Srbije.

nema nijednog čoveka iz stru-ke ili biznisa koji nije pozdravio ove ideje, jedino što niko nije zaboravio da smo slične koncepte slušali i pre oko godinu dana, kada je Dačić u ime izvršne vlasti ’prijavljivao ispit’.

jedan od ekonomista koji je ’preko glave proturio’ mnoge vlade i ekonomske programe, lju-bomir madžar, pozitivno ocenjuje najave o profesionalizaciji javnih preduzeća i izbacivanju socijalne

tekst: Marija

Damjanović foto: Beta

Danas je stanje takvo da se najviše novca iz budžeta troši upravo na ove plate i transfere organizacijama

socijalnog osiguranja, pre svega pio fondu

23BIZLIFEekonomska politika

politike iz njih, kao i seču propisa i izmenu zakonske regulative, ali smatra da je sve u paketu teško sprovodivo imajući u vidu ogra-ničen kapacitet sistema, posebno državne uprave.

„Ciljevi vlade o univerzalnom minimumu socijalne zaštite s jed-ne strane, i stimulativnoj fiskalnoj politici, s druge strane, u velikoj meri su međusobno suprotstav-ljeni“, rekao je madžar nakon obavljene rekonstrukcije.

više nade od samog premijera i njegovih koalicionih partnera (Partije ujedinjenih penzionera Srbije i jedinstvene Srbije), struč-noj javnosti ulivaju novi ministri privrede i finansija, Saša Radulo-vić i lazar krstić. nijedan ne nosi stranački dres, a po onome što se do sada moglo čuti, planira-ju da sprovode mere o kojima privrednici i ekonomisti godinama govore.

Tako je, recimo, mlađani nišlija lazar krstić, koji je u svojoj otadžbini sve škole završio kao najbolji, a na jejlu diplomirao ekonomiju i političke nauke, već u prvom ili drugom Tv pojavljivanju delu vlade (bliskom Dačiću) bacio rukavicu u lice.

„Penzije i plate državnih služ-benika ne smeju više da rastu sa stopom inflacije, a istovremeno zemlji je potrebna nova poreska disciplina“, ponovio je nekoliko puta. ne treba zaboraviti da je pumpanje javnog duga počelo uvođenjem Partije ujedinjenih penzionera u vladajuću koaliciju još 2008. godine, kada je Srbija, na insistiranje ove partije, umesto da štedi rešila da časti sve penzionere sa deset odsto povećanja uz redovno usklađivanje sa inflacijom dva puta godiš-nje. Tadašnja ministarka finansija, Diana Dragutinović, nestranačka ličnost kao i krstić, borila se za povećanje samo najnižih penzija, ali bezuspešno. od tada pa do danas u penzije se nije smelo

taknuti, iako su sve zemlje u krizi sličnoj našoj ako ne smanjivale, a ono zamrzavale penzije i plate u javnom sektoru. jednostavno, uce-njivački kapacitet PUPS-a ni bivši ni sadašnji premijer nisu hteli da provociraju svesni istovremeno glasačke snage 1,7 miliona pen-zionera i pola miliona zaposle-nih u javnom sektoru. Danas je stanje takvo da se najviše novca iz budžeta troši upravo na ove plate i transfere organizacijama

socijalnog osiguranja, pre svega Pio fondu. međutim, kako se ne bi ispostavilo da je ’car zaista go’, reforme moraju da se sprovode. Srbija ima skoro izjednačen broj penzionera i zaposlenih, 70 odsto muškaraca i polovina žena ide u penziju pre ispunjenih uslova, a

samo iz budžeta izdvaja se 13 odsto bruto domaćeg

proizvoda za dotaciju penzija, a tog novca više nema. Tačnije, nema ga već godinama,

jer domaće vlasti ignori-šu činjenicu da se više troši

nego što se zarađuje. Zato ne čudi ocena Hasa-

na Hanića, dekana Beogradske bankarske akademije, o tome šta bi vlada u novom sastavu morala da učini. „ministarstvo finansija,

sa ministrom krstićem na čelu, trebalo bi hitno da radi na smanje-nju zabrinjavajuće visokog javnog unutrašnjeg i spoljnog duga i rastućeg budžetskog deficita.“

BiZlife je u ranijim brojevi-ma detaljno pisao o makroeko-nomskom stanju u zemlji, pa se nećemo ponavljati, ali ćemo reći da nema nijednog parametra koji nije na kritičnoj granici (od javnog duga, deficita, kamata koje pla-ćamo za pozajmljeni novac, javne

potrošnje, poreske evazije) i sve je to ’vruć krompir’ koji u rukama drži lazar krstić, baš kao i dva mi-nistra pre njega. konačno, hoće li i njegova snaga, odnosno, politička podrška bez koje neće moći ni da skoči a kamoli kaže hop, kopniti kako se budu bližili izbori, ostaje da se vidi.

isto je i sa Radulovićem. U startu odlučan, Radulović je naja-vio ukidanje subvencija po novo-otvorenom radnom mestu, jedne od kontroverznijih ekonomskih mera mlađana Dinkića, koju je uveo još kao ministar ekonomije i regionalnog razvoja (2008-2011). Do danas se ne zna koliko je novca potrošeno u ove svrhe, a davano je i do 10.000 evra po radom mestu. ne znaju se ni rezultati ovih mera. Radulović

Penzije i plate

državnih službenika ne smeju više da

rastu sa stopom inflacije

penzionerii zaposleni

Srbija ima skoro izjednačen broj penzionera i zaposlenih, 70 odsto muškaraca i polovina žena ide u penziju pre ispunjenih uslova, a samo iz budžeta izdvaja se 13 odsto bruto domaćeg proizvoda za dotaciju penzija, a tog novca više nema.

U startu odlučan, radulović je najavio ukidanje subvencija po novootvorenom radnom mestu, jedne od kontroverznijih ekonomskih mera mlađana Dinkića

24 BIZLIFEekonomska politika

sada, umesto ovih podsticaja, najavljuje poresku reformu (što je posao ministra krstića, ali da ne cepidlačimo), nažalost sličnu onoj koju je predlagala i ministar-ka Dragutinović. naime, kako nije imala političku podršku, od njene ideje ostala je samo odlična ekonomska studija. Radulović tvrdi da ima političare iza sebe, a

njegov predlog svodi se na sma-njivanje poreza na rad, odnosno plate, pre svega za najsiromašnije i progresivno oporezivanje boga-tih. U praksi to bi moglo da znači da će neoporezivi deo zarade biti povećan, a da će biti uvedene više stope poreza na veće plate. To je predlagala i Diana Dragutinović uz istovremeno povećanje poreza na dodatu vrednost kako bi se

popunila budžetska rupa koja automatski nastaje, dok Radulović ne pominje viši PDv. najavljuje i ekstraporez za one sa platama ve-ćim od 100.000 dinara i golemom imovinom, što opet liči na pokušaj uvođenja solidarnog poreza, od koga je mirko Cvetković, negdaš-nji premijer, odustao brže nego što ga je najavio. mlađan Dinkić,

doskorašnji ministar finansija, imao je plan o jačem oporezivanju imovine, ali je povukao reč istog dana kada je i dao (porez na drugi stan veći od 50 kvadrata).

Radulović će pored otpora javnosti sa smanjivanjem poreza na rad za 30 odsto imati i tehnički problem - manjak u budžetu od oko 200 milijardi dinara.

To, međutim, ne brine baš

sve ekonomiste, kao ni samog ministra.

aleksandar Stevanović, eko-nomista iz Centra za slobodno tržište, ne strahuje od budžetske rupe, jer ona može da se popuni drugim prilivima.

„Tu pre svega mislim na pove-ćanje poreza na imovinu i akcize. očekuje se i da će radnici koji rade na crno ući u sistem i na taj način početi da pune budžet. Znači, nema dileme da će smanjenje poreza i doprinosa smanjiti priliv novca iz tog izvora, ali pojaviće se drugi, pa ne očekujem manjak u budžetu. Stoga dajem punu podrš-ku ovoj meri.“

što se samog ministra tiče, zajedno sa kolegom iz finansija, izaći će do kraja septembra sa detaljnim planom o poreskoj reformi. Radulović je odmah po preuzimanju resora bio nešto precizniji govoreći o javnim preduzećima, odnosno, rukovođe-nju ovim firmama (profesionalno, kao da su privatne). isto je vlada obećavala i kada je formirana, insistirajući na konkursima za direktore u javnim preduzećima (o čemu je BiZlife pisao) pa su istekli rokovi, a konkursi su raspisani tek u ponekoj firmi.

no, da završimo u optimi-stičnom tonu citirajuci Dačićev ekspoze, a sve u nadi da će se u novoj ekonomskoj politici ići za četiri principa o kojima je premi-jer govorio: univerzalni minimum socijalne zaštite, konsolidovane javne finansije, korporatizacija privrede i smislena regulativa. ●

krstić: „penzije i plate državnih službenika ne smeju više da rastu sa stopom inflacije, a istovremeno zemlji

je potrebna nova poreska disciplina“

U rekonstruisanoj Vladi ima 18 ministarstava, odnosno 22 člana, od čega je čak 11 novih lica. Prethodna, u kojoj su bili i članovi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, imala je 17 ministarstava i 19 članova. Novi ministar odbrane je Nebojša Rodić, finansija Lazar Krstić, privrede Saša Radulović, a poljoprivrede Dragan Glamočić. Igor Mirović je novi ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Vanja Udovičić sporta i omladine. Aleksandar Vulin je novi ministar bez portfelja, a novi ministar kulture je Ivan Tasovac. Ministar saobraćaja je Aleksandar Antić, a kormilo Ministarstva prosvete preuzeo je Tomislav Jovanović. Konačno, Vlada je brojnija i za još jednog ministra bez portfelja, Branka Ružića.

Ko su novi ministri

Lazar krstićministar finansija

saša Radulovićministar privrede

25BIZLIFEbiznis komentar

biznis komentar

uneseno je mnogo energije u rešavanje političkih problema, ali vrlo malo u re-šavanja onih koji su vezani za privredu i privredni ambijent. ogroman napre-

dak u pridruživanju evropi, rešavanje kosovskog pitanja, borba protiv svih zloupotreba i krađa u sistemu, pitanja su koja su ih dočekala odmah po preuzimanju vlasti. i u tom delu su lideri dveju partija koje su okosnica vlade uradili zavidan posao. Gospodin aleksandar vučić, kao lider najveće i najjače partije, zadao je vrlo oštar tempo kada su ove teme u pitanju i postignuti su veoma značajni rezultati.

Teme koje se tiču privrede nisu us-pele da se nametnu u ovih godinu dana. na skupovima, koje su organizovale skoro sve privredne organizacije i udruženja ekonomi-sta, pokrenute su skoro sve teme koje privredu muče i sputavaju. Za prvu godinu su definisane kratkoročne mere, čiji je jedan deo tadašnji mini-star privrede usvojio, ali je zapelo sa osnovna dva sistemska zakona, a to su zakon o radu i zakon o planiranju i urbanizmu. locirano je desetak kru-pnih tema koje usporavaju privredu i čine je nekonkurentnom.

Sve ovo je i učinilo da na listi konku-rentnosti zemalja u svetu padnemo na 101. mesto. nije naravno isključivo krivica ove vlade za tu činjenicu, jer je nasledi-la od prethodne ovakav ambijent. ovaj pad je posledica toga što druge zemlje aktivno rade na oporavku svog ambijenta, a u svetu vlada opšta borba za povećanje konkurentnosti i stvaranje kvalitetnijeg investicionog prostora. neshvatanje mnogih ministarstava da je ovo u svim zemljama

permanentan proces jeste, po mom mišljenju, osim političkih razloga, glavni razlog za promene u sastavu vlade. Sve što se tiče ovih nepolitičkih tema, a vezano je za privredu jesu poslovi koji zahtevaju ljude sa velikim iskustvom i znanjem, energijom da urade, urede i promene kompletan ambijent, što je jedan ne mnogo lukrativan, više rudarski-udarnički posao, koji je možda najvažniji

u ovom trenutku.Stanje biznis optimizma kod domaćih privrednika je na vrlo niskom nivou.

Strani investitori se suočavaju sa ogromnim preprekama u sistemu i samo oni najveći kojima država po-

sveti pažnju imaju uspeha. ne zabora-vimo da je pad privredne aktivnosti iza-

zvao pad zaposlenosti, neredovnost isplate plata i približavamo se praktično zoni velike nesolventnosti. Privreda je za ovaj nivo aktivnosti prezadužena, ali analitičari zaboravljaju da su svi planovi, ne samo kod nas već i u svetu, pravljeni do krize i pretpostavka je bio rast i samo rast. oni koji nisu ništa radili, nikoga zapošljavali, sada pametuju i imaju udobnu poziciju da ne zavise od

tržišta. Pritisak na dobre klijente se povećava, oni najlošiji se puštaju na miru, a o novim zajmovima ni jedna ni druga strana ne razmišljaju ozbiljno. nema šanse da neko napravi start up biznis, ili da mali i srednji biznis dobije realno finansiranje po roku i kamati za svoj razvoj.

Poslednji je čas za promene

Piše: Branislav Grujićpredsednik kompanije PSP – Farman

strani investitori se suočavaju sa ogromnim preprekama u sistemu i samo oni najveći kojima država posveti pažnju imaju uspeha

Teme koje se

tiču privrede

nisu uspeleda se nametnu u

ovih godinu dana

Prošlo je malo više od godinu dana od dolaska novih snaga koje su donele i nove vetrove u Srbiji i novu energiju koja je trebalo i treba da promeni lice Srbije u najkraćem mogućem roku, na najbolji mogući način

26 BIZLIFEbiznis komentar

ovakav ambijent i odnos prema privredi je dugo godina pripreman od strane stare vlasti, tako da se ne treba čuditi zašto je svest u narodu stvorena da su svi Srbi koji nešto rade, od najmanjih do krupnih, lopovi i prevaranti. Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu.

Da li nova vlada to može da uradi? iskreno, mislim da može. još niko nije izmislio rešenje, osim da se zasuču

rukavi i urade svi oni zadaci, koji i oni sami sebi javno daju. ako još iskoriste sve planove i programe koja su uradila privredna udruženja, komore, domaće i strane (američka i Savet stranih investitora, naleD) mogli bi da rade dan i noć. kad bi svako od njih i sa 80 odsto uradio ono što je izjavio u prvim danima kada su zauzeli nova mesta u vladi, kad bi ekspoze premijera postao obavezan za ispunjavanje, imali bismo realnu šansu da za godinu dana popravimo ambijent i stanje u privredi.

Bojim se da ako to sada ne uradimo, posle toga će biti sve manje potrebe za time, jer će veliki deo srpske privrede biti pod ledom i niko neće imati vere u to da nešto može da se uradi. ●

Naši politički lideri još nisu jednoznačno odlučili koji koncept razvoja će prihvatiti, da li ćemo podsticati sopstvenu proizvodnju i početi da štitimo svoje malo ali ipak naše tržište, ili ćemo ga prepustiti susedima, koji čekaju da pokupe ono malo dobroga što je ostalo.

Bez jasnog koncepta

Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više

novca u budžetu

Teme panela BIZLife okruglog stola

• Kamate na kredite privredi i građanima• Kamate na štednju građana

• Depoziti privrede

ZELENA ENERGIJAObnovljivi izvori energije i energetska efikasnost

s p e c i j a l n o i Z d a n j e

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

29

„U celoj srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije.

Reč je o investicijama vrednim blizu jedne milijarde evra“

ZoRana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine

I N T E R V J U

’Zelena energija’ investicioni potencijal

Pišu: Tatjana Ostojić Ivana Mihajlović

„na početku manda-ta, zatekli smo svega 37 aktivnih hidroe-lektrana i veliko kaš-

njenje u donošenju podzakonskih aka-ta. Za godinu dana, donet je Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore ener-gije - OIE, izmenjen Zakon o energe-tici i usvojene su četiri uredbe kojima je u potpunosti zaokružen regulatorni okvir za ulaganje. To nam omogućava da više ne o govorimo samo o poten-

cijalu obnovljivih izvora, što je dosad uglavnom bio slučaj, već i o realnim in-vesticijama, što potvrđuje i 212 memo-randuma potpisanih sa potencijalnim investitorima i opštinama o izgrad-nji malih hidroelektrana u Srbiji“, isti-če Zorana Mihajlović, ministar energe-tike, razvoja i zaštite životne sredine u intervjuu za specijalno izdanje ’Zelena

energija’ magazina BIZLife, odgovara-jući na pitanje kada mogu da se očeku-ju prvi zeleni kilovati a da su proizve-deni u Srbiji?

„Druga važna činjenica koju moramo imati u vidu jeste da je zelena energija znatno skuplja od energije koju dobija-mo iz fosilnih goriva. Zato je neophod-no uspostaviti balans između moguć-

Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

30

nosti subvencionisanja zelene energije u određenom periodu, obaveze podiza-nja količine ovako proizvedene energije i cene te energije, odnosno da paralel-no sa investicijama radimo na tome da ova energije jednog dana bude cenovno konkurentna energiji iz fosilnih goriva.

Kada govorimo o zelenoj energiji, na prvom mestu trebalo bi da govorimo o širenju kulture očuvanja čovekove

okoline i znanja o načinima kako je to moguće učiniti u domaćinstvu, predu-zećima, lokalnim samoupravama i dr-žavi u celini.

Nedavno sam videla prilog sa jednog salaša kojim upravlja mladi bračni par, kojem EPS nije priključio struju. Oni su sami postavili energetski sistem ko-ji prikuplja energiju sunca i vetra i ko-jim konstantno dobijaju energiju, bez dodatnih troškova. Sada raspolažu viš-kom energije. Novoformirano predu-zeće EPS Snabdevanje otkupljivaće ta-ko proizvedenu struju, ili po povlašće-nim ili po cenama po kojima je EPS na-bavlja. Menjaju se prilike u Srbiji, i zato će ovih projekata biti sve više. Trebalo bi da se pronađe efikasnija računica u pogledu cene utrošene energije i da se

svaka količina koja je višak i iskoristi. Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast. Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 od-sto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane.“ •

• Po vašem mišljenju, zašto je propao projekat Solarni park?

- Za trenutno stanje tog projek-ta svakako nije odgovorna država, ko-ja je izvršila sve svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Za izgradnju solarnog parka toj kompaniji je ponu-đena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara, ali su italijan-ski partneri odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je pred-

ložila da na toj površini izgrade solar-ne panele snage 100 megavata, što bi, takođe, bio značajan energetski kapaci-tet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu name-ru da gradi solarni park. Po našem mi-šljenju, u okviru 30.000 hektara ponu-đenog zemljišta bilo je sasvim dovoljno zemljišta za razvoj celokupnog projek-ta, jer je investitoru ponuđeno zemlji-šte najveće insolacije, gde je postojala

mogućnost pristupa prenosnoj mreži.Podsetila bih vas da je odluku o pot-

pisivanju ovog sporazuma sa One Giga Solar Park incubator i Securum Equity Partners donela Vlada Srbije, na pred-log Ministarstva finansija i privre-de. Ministarstvo energetike je za-jedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom Srbije bilo uključeno u pripremu ovog sporazuma i u tom pro-cesu smo izneli niz primedbi. Ipak, na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik spora-zuma, prihvatili smo da treba dati šan-su investitoru, jer je dogovor bio da će

investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji.

Na osnovu saznanja dobijenih pro-verama koje je izvršio Antikorupcijski tim Ministarstva i dosadašnjeg pona-šanja investitora, naše ministarstvo je još ranije predložilo Ministarstvu fi-nansija i privrede da podnese predlog za rešenje nastale situacije sa italijan-skim partnerom, u cilju zaštite intere-sa Srbije u realizaciji Krovnog spora-zuma. Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera po-tencijalne investitore, da nam se ova-kve stvari ne bi više dešavale.

• Koliko slučaj sa Securum Equity Partners može da odvrati investitore od

Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača

Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

31

Planom konsolidacije JP PEU Resavica i novom strategijom razvoja energetike predviđen je dinamičniji pristup eksploataciji uljnih škriljaca, posebno u delu Aleksinačkog basena. Rezerve uljnih škriljaca su značajne, ali uslovi eksploatacije i tehnologija korišćenja bi tek trebalo da se definišu, s obzirom na to da se radi o nekonvencionalnom gorivu. U ovoj oblasti ključno je sklapanje strateških partnerstava sa međunarodnim kompanijama. U novoj strategiji razvoja energetike Srbija, koja će se uskoro naći pred poslanicima u parlamentu Srbije, uljni škriljci se smatraju značajnim izvorom sintetičke nafte.

Potencijal uljnih škriljaca

ulaganja u Srbiji u oblast solarne energije?- Ne mislim da će krajnji ishod tog pro-jekta na bilo koji način uticati na inte-resovanje investitora. Važnije od toga je da Srbija konačno ima zaokružen re-gulatorni okvir za ulaganje u obnovlji-ve izvore energije. O pozitivnim reak-cijama investitora dovoljno govori bli-zu 1.500 prijava na prvi javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored toga što smo po-stupak prijavljivanja učinili transparen-tnim, za investitore smo još u februa-ru pripremili vodiče, odnosno, uput-stva koja su usklađena sa novim ured-bama i pokrivaju sve vidove obnovljivih izvora: hidropotencijal, biomasu, vetar, geotermalnu energiju i solarne pane-le. U narednom periodu ćemo nastaviti rad na poboljšanju ambijenta za ulaga-nje kroz racionalizaciju postupka izda-vanja dozvola.

Srbiji su potrebne investicije, jer su one uslov povećanja privredne aktivno-sti i rasta zaposlenosti, ali kao što inve-stitori traže kvalitetan ambijent za sebe kada ulažu, tako i Srbija mora da pove-de više računa o kvalitetu investitora.

• Sa koliko je investitora do sada potpi-san ugovor o gradnji malih HE, vetropar-kova, eksploataciji uljnih škriljaca?- Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije iz-dato je više od 300 energetskih dozvo-la, saglasnosti i rešenja o statusu po-vlašćenog proizvođača. Najveći broj tih dokumenata odnosi se na male hidroe-lektrane, gde imamo 168 izdatih sagla-snosti za izgradnju objekata snage do jednog megavata, a još oko 50 predmeta je u postupku. Takođe, za male hidro-elektrane je izdato 66 energetskih do-

zvola i 25 rešenja o sticanju statusa po-vlašćenog proizvođača.

O značaju koji Ministarstvo i Vlada pridaju oblasti obnovljivih izvora go-vori podatak da je dve trećine svih do-kumenata izdato od jula 2012. godi-ne. Ukupno, u celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnov-ljive izvore energije, odnosno govori-mo o vrednosti investicija blizu jedne milijarde evra.

Kad je reč o vetroparkovima, u toku je realizacija nekoliko projekata. Jedan objekat manjeg kapaciteta je već izgra-đen, za šest vetroparkova je obezbeđen

privremeni status, a 11 njih imaju važe-ću energetsku dozvolu.

Naravno da svako može da pomisli i da se pita kako onda nema više izgra-đenih MHE, ili vetroparkova. Verujem da će biti sve mnogo brže pošto smo u aprilu završili u potpunosti zakonodav-ni okvir. Prepreke su bile nemanje akata i preduge birokratske procedure.

• U kojoj meri će ti potpisani ugovori uti-cati na energetsku bezbednost zemlje?- Ne smemo se zanositi da se samo ra-zvojem obnovljivih izvora može obez-bediti energetska bezbednost zemlje. Raznovrsni izvori energije mogu do-prineti tom cilju, ali je realnost takva da će, ne samo u Srbiji, već i u većini zemalja sveta, još dugo dominirati tra-

dicionalni izvori energije. Obnovljivi izvori energije obezbeđuju Srbiji poja-vu nezavisnih proizvođača električne i toplotne energije, samim tim utiču ne samo na energetsku bezbednost već i na konkurentnost privrede, ali i druga-čije ponašanje EPS-a, koji mora da se okrene potrošačima.

• Koji je plan da do 2020. godine Srbija dobije 500 megavata iz novih izvora energije?- Nacionalnim ackionim planom za ob-novljive izvore energije predviđeno je da Srbija do 2020. godine dobije 1.092 megavata novih kapaciteta za proi-

Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

32

zvodnju električne energije iz obnovlji-vih izvora. Ostvarivanje tog cilja treba-lo bi da donese Srbiji oko dve milijarde evra investicija u narednih sedam godi-na. U novim kapacitetima najveće uče-šće imaće vetroelektrane, ukupno 500 megavata, 230 megavata planirano je za velike hidroelektrane, 188 megava-ta za mini-hidroelektrane, 100 megava-ta za postrojenja koja koriste biomasu i 54 megavata za kapacitete koji kori-ste druge obnovljive izvore energije – solarnu energiju, biogas, deponijski gas, otpad i geotermalnu energiju.

Za ostvarenje ovakvog plana neop-hodna je međuresorska aktivnost, a to znači da je iskorišćenje potencijala ob-novljivh izvora prioritet ne samo ener-getske politike i Ministarstva već cele Vlade Srbije. Zašto da i duž naših au-to-puteva kao kod naših suseda nema vetrenjača, zašto da svako ko može ne iskoristi reke i rečice i ne napravi MHE, zašto da toplane u Srbiji ne koriste bio-masu umesto mazuta, uglja?

• Često najavljujete kako će se Ministarstvo okrenuti ’zelenoj ekonomi-ji’. Dokle se s tim stiglo?- Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ce-ni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo. Već sam govo-rila o tome da moramo menjati radikal-no kulturu i sve čime se bavimo stav-ljati uvek i u kontekst ekološke zaštite. U svaku investiciju moraju se ugradi-ti standardi ekološke zaštite i za zapo-slene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije.

Kad god je to moguće, trebalo bi pra-viti i zaokružene celine. Navešću vam kao primer upotrebu biomase, sla-me i otpada iz šuma. Zadatak nas u Ministarstvu jeste da stanemo iza ta-kvog projekta, jer je on multidisciplina-ran i donosi višestruke koristi.

Plan je da se stimulišu gradovi da prelaze na grejanje energijom dobije-nom iz slame ili otpada iz šuma, ali i da se zajedno sa Ministarstvom poljopri-vrede nađe način da se stimulišu proi-zvođači žitarica da prikupljaju i balira-ju slamu i da je prodaju firmama koje će proizvoditi pelet, a koji će se potom ko-ristiti u toplanama. Na taj način otvori-ćemo prostor i za izradu kotlova za pro-izvodnju energije iz peleta. Što se tiče sirovine, u Vojvodini imamo dovolj-no slame, a u centralnoj i južnoj Srbiji dovoljno šumskog otpada. Ekvivalent energiji iz 2,5 tone slame je jedna tona

nafte, a mi imamo mogućnosti za proi-zvodnju najmanje 1,5 miliona tona pele-ta. Veoma je lako izračunati sve koristi koje bi odatle proizašle. To je, najpre, otvaranje novih radnih mesta u delu sa-kupljanja slame i šumskog otpada, za-tim u sektoru tržišta ovom sirovinom, proizvodnje peleta i proizvodnje kotlo-va. Drugo, eliminiše se paljenje slame ili truljenje kod kojeg se ispušta metan, a smanjuje se i mogućnost šumskih po-žara, jer bi se šume krčile od trulih sta-bala i ostataka drveća.

Verujem da bi ovaj model oživeo i neku kompaniju koja bi mogla da pro-izvodi kotlove od domaće tehnologije. Konačno, građani bi dobili jeftinije gre-janje i čistiji vazduh, jer bismo izbegli zagađenje čovekove okoline koje nasta-je sagorevanjem mazuta.

Primer da takav model funkcioniše je toplana u Sremskoj Mitrovici, u ko-

joj su Panonske elektrane u saradnji sa kompanijom Victoriaoil napravili kon-strukciju koja podržava sve navedene ciljeve, a cena energije u narednih deset godina za tu toplanu biće 21 odsto niža.

Sličan projekat je i sagorevanje ko-munalnog otpada. Planiramo da podsti-čemo farme da koriste energiju iz staj-skog đubriva, jer se pored energije, na kraju za đubrenje može koristiti kom-post koji preostane nakon ovog proce-sa, što je idealno za PKB i slične kombi-nate. Rezultat je ekološka, energetska i ekonomska održivost.

Ovakvi projekti predstavljaju priori-tet, pored standardnog razvoja u oblasti energije sunca i vetra. Naravno, uz sve to moramo racionalno koristiti energi-ju, na primer, grejanjem velikih plaste-nika parom iz termoelektrana, kao i na-selja, i slično. Smisao takvih rešenja je da iskoristimo što više ono što imamo, a da ne moramo da plaćamo veće tarife i da to budu projekti koji su ekološki pri-hvatljivi i ekonomski isplativi. ●

U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije

Prvi vetropark u Srbiji„Naftna industrija Srbije je partner u izgradnji vetroelektrane Plandište 1, snage 102 megavata. Nosioci tog projekta aplicirali su za privremeni status povlašćenog proizvođača. Koliko mi je poznato iz najava poslovodstva NIS-a, planirano je da gradnja tog objekta počne u septembru, a da bude završena polovinom sledeće godine. Verujem da će ovo biti prvi vetropark u Srbiji.“

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

33

tržište srbije strateški cilj

u više navrata Karolj Lajko, ge-neralni direktor OMV Srbija je isticao da ova kompani-ja ima ambiciozne poslovne

planove za tržište Srbije. Posvećenost rastu na lokalnom tržištu realizovala se nizom značajnih investicija. Konkretno OMV je u Srbiji investirao oko 140 mi-

liona evra i prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA jedan je od najvećih grinfild in-vestitora.

Kompanija OMV se odlučila na po-vlačenje sa tržišta Hrvatske i BiH, gde je u poslednjih šest meseci prodala svo-je pumpe. U intervjuu za BIZLife Karolj Lajko kaže da u narednom periodu ni-su u planu izlasci sa celokupnih tržišta.

• Da li je gašenje projekta Nabuko uticalo na odluke kompanije vezane za Balkan u poslednjih nekoliko meseci?- Ne, ne postoji veza između ovih do-gađaja. OMV strategija ima za cilj da izoštri i pojednostavi kompanijski por-

tfelj. To uključuje postepeno preba-civanje ukupnog portfelja sa segmen-ta ’Prerada i plasman’ prema segmentu ’Istraživanje i proizvodnja’. Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odlu-ke o prodaji OMV udela na ova dva tr-žišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko.

• Koliko promene na svetskom tržištu utiču na cenu goriva u Srbiji?- Cene benzina i drugih goriva iz ma-

loprodaje se sastoje od brojnih kom-ponenti. Da nabrojimo samo neke, po-red same proizvođačke cene, to su: ak-cize, carine, porezi, troškovi transpor-

ta i ostali troškovi. Cene na OMV ben-zinskim stanicama variraju u skladu sa kretanjima tih različitih komponenti. Promene cena na tržištu sirove nafte takođe utiču na cenu goriva, a samim tim i na cenu goriva na benzinskim sta-nicama u Srbiji. Ovaj fenomen fluktu-irajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobod-nim tržištima.

• Koliko je kompanija zadovoljna poslo-vanjem na srpskom tržištu? - OMV posluje u Srbiji već više od de-set godina i zadovoljni smo rastom na-šeg poslovanja na lokalnom nivou to-kom tog perioda. Sada se fokusiramo na optimizaciju naših procesa i pro-cedura, kako bismo OMV performan-se podigli na viši nivo, pružajući naj-vrednije proizvode i usluge potrošači-ma OMV Srbija.

• Kakvi su planovi OMV-a u Srbiji u na-rednom periodu?- OMV poseduje mrežu od 61 benzin-ske stanice, kojom pokriva sve bitnije puteve i gradove u Srbiji. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju kako bismo i dalje bili u mogućnosti da obezbedimo naj-viši kvalitet goriva i usluga na našim benzinskim stanicama. Naš strateški cilj je da nastavimo sa ponudom usluga premijum kvaliteta i proizvoda našim potrošačima ’u pokretu’. •

Fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima

„hrvatska i Bih se nisu optimalno uklapale u oMv lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji oMv udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta nabuko“

KaRolj lajKo, generalni direktor oMv srbijak o R p o R a T I V N I I N T E R V J U

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

34

Piše: Rade Repija Foto: Jelena Vučetić

oblast ulaganja u obnovlji-ve izvore energije je goto-vo regulatorno zaokružena, i to se vidi po broju inve-

stitora koji su zainteresovani za ulaga-nje u ovu oblast, smatraju u resornom ministarstvu. Međutim, kako se moglo čuti na konferenciji 'Zelena energija', koju je organizovao BIZLife u julu, in-vestitori nisu baš bili takvog mišljenja.

Prema rečima Zorane Mihajlović, ministra energetike, razvoja i zašti-te životne sredine, koja je otvorila prvi panel posvećen obnovljivim izvorima energije, zadatak ministarstva je bio da

obezbedi dovoljno energije iz obnovlji-vih izvora po održivim cenama. U ovoj oblasti postoji dosta potencijala koji do sada nisu iskorišćeni, a cilj Vlade je ze-lena energija. Pored ostalog, ovo mini-starstvo je izmenilo Zakon o energeti-ci, donelo nacionalni akcioni plan, četi-ri uredbe za podsticanje ulaganja, pra-

vilnik o energetskim dozvolama, koji predviđa i bankarsku garanciju pre do-bijanja dozvole. Modeli ugovora sa po-vlašćenim snabdevačem su, po njenom mišljenju, bolji od onih koji se prime-njuju u EU. Dobar primer otvoreno-

sti za ulaganje su male hidroelektrane gde se dozvole daju prvi put na javnom konkursu.

Srbija je potpuno balansirano pri-stupila ulaganju u obnovljive izvo-re, gde se najveći potencijal vidi u bio-masi, ali i energiji vetra i hidroener-giji, kaže Dejan Trifunović, pomoćnik

ministra energetike. „Za prethodne tri godine bilo je oko 300 aplikacija inve-stitora u ovoj oblasti, a sada ih ima to-liko za tri meseca“, ističe Trifunović. Međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela i koje predviđaju da do 2020.

iako je i u pogledu obnovljivih izvora, kao i kod racionalne upotrebe energije, srbija učinila značajan napredak, pre svega u pogledu regulative, upravo niz zakonskih 'sitnica' koči dalji razvoj u ovim oblastima

Zeleni kilovati na dugom štapu

B I Z L I F E conferences&events

Ana Brnabić, predsednik, Srpsko udruženje za energiju vetra

„Članice Srpskog udruženja za energiju vetra su do sada investirale 15 miliona evra, ali nisu proizvele nijedan kilovat. Članice udruženja namera-vaju da u narednom periodu investiraju od 700.000 do milijardu evra.“

Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju i savetnik predsed-

nika stranke Zeleni Srbije„Jedna od najmanje uređenih oblasti je učešće stanovništva u izjašnjavanju o studijama izvod-ljivosti koje prate konkretne projekte. Stavovi stanovništva o ovom pitanju se najčešće ne prihvataju.“

Dejan Trifunović pomoćnik ministra energeti-

ke, razvoja i zaštite životne sredine„Za deset meseci smo uspeli da ovu oblast regulatorno uredimo i investitori dolaze. Za prethodne tri godine bilo je oko trista aplika-cija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca.“

Goran Jankes, profesor, Mašinski fakultet Beograd

„Potrošnja energije po jedinici proizvoda je nekoliko puta veća kod nas nego na Zapadu. To je veliki potencijal, ali i velika opasnost jer sa njenim porastom biće ugrožena konkurentnost naše privrede.“

„Obnovljivi izvori su ključni faktor za podizanje energetske efikasnosti zemlje“ – Zorana Mihajlović

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

35

godine ima 1.092 megavata iz obnovlji-vih izvora biće ispunjene, a očekivana vrednost investicija biće oko dve mi-lijarde evra.

Sa regulatorne strane upravo su do-neti propisi o energetskim dozvolama, ugovor o otkupu električne energije i uredba o uslovima isporuke električne energije, a do kraja go-dine se očekuje i dono-šenje pravilnika o ga-ranciji porekla, čime bi regulatorni okvir ove oblasti bio zaokružen.

Glavna zamerka Ane Brnabić, pred-stavnika udruženja Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), jeste ne-dostatak predvidljivosti za investito-re. Prema njenim rečima, kvota od 500 MW je mala za vetroparkove, ali se na-da da će se njihovim razvojem i kvote povećavati. Takođe, ona je iznela nadu da će se u izmene Zakona o energetici uključiti i faktor 'više sile' da investitor ne bi bio kažnjen za kašnjenje u izgrad-nji zbog stvari na koje nije mogao imati uticaj, kao što su poplave i zemljotresi.

U Srbiji se suprotno uobičaje-noj praksi, studija o uticaju na život-

nu sredinu radi na sredini procesa in-vestiranja, umesto na početku, kaže Brnabićeva, pa se tako može desiti da investitor pošto uloži značajna sred-stva, 'padne' na ovom koraku.

Velimir Ilić, resorni ministar mini-starstva građevine i urbanizma, potvr-dio je da je energetska efikasnost pri-

lika da se uposli 80.000 do 100.000 građana. Prema njegovim rečima, ula-ganje u energetsku efikasnost najbrže daje povraćaj investicije. Ovo je zna-čajna oblast za ministarstvo koje se ba-vi uštedom energije u građevinarstvu, a jedan od glavnih učinaka je dobija-nje prvih energetskih pasoša. „Trošimo najviše energije i po jedinici proizvoda i po glavi stanovnika“, kaže Ilić.

Prema rečima Antonele Solujić, šefa odseka za unapređenje energetske efi-kasnosti u Ministarstvu energetike, prvi akcioni plan je donesen 2010. i predviđa smanjenje potrošnje za devet

odsto u periodu od 2010. do 2018. go-dine, i zbog toga je zakon o racional-nom korišćenju energije i donet.

Ministarstvo je kroz zakon donelo niz mera za stimulaciju energetske efi-kasnosti, kao što su energetski pregle-di, fond za energetsku efikasnost, ko-ji treba da startuje početkom iduće go-

dine, subvencije trećim licima koja bi uvodi-la mere energetske efi-kasnosti i naplaćivala svoje usluge iz ostvare-nih ušteda, kao i napla-

ta prema potrošnji.Aleksandra Damnjanović, pomoć-

nik ministra u Ministarstvu građevine, istakla je da za sada ima 1.000 inženje-ra koji su licencirani za energetsku efi-kasnost, a potrebe Srbije su bar 2.000 inženjera. Osvrćući se na manjak kre-dita za energetsku efikasnost, ona je istakla da je prošle godine Vlada Srbije opredelila 1,3 milijarde dinara za finan-siranje energetske efikasnosti, od čega je 300 miliona dinara bilo opredeljeno za subvencionisane kredite koji su brzo planuli. Ove godine nažalost tih sred-stava nema. •

„Zadatak Ministarstva energetike je da obezbedi dovoljne količine energije i da te količine energi-je budu po održivim cenama. To u Srbiji nije lako, za stanovništvo su cene energije previsoke, a za investitore preniske.“

„Drago mi je da su mere energetske efikasnosti primenjene u naseljima koja smo sad gradili, poput ’Stepe Stepanovića’ i da su dobijeni prvi energetski pasoši i urađeno licen-ciranje firmi koja se bave ovom proble-matikom.“

ZorAnA MihAJlović ministar energetike, razvoja i

zaštite životne sredine

veliMir ilić ministar urbanizma

i građevine

Massimiano Capobianchi, ekspert–koordina-tor za OIE, Direkcija

za OIE, Blok Energetika NIS„Vetropark u Plandištu je za sada najveća i jedina investicija NIS u ovoj oblasti. Kompanija planira da postane vodeći proizvođač energije u regionu, i spremni smo da razmotrimo i ostale obnovljive izvore energije.“

Dragoslav Šumarac, predsednik skupštine Inženjer-

ske komore Srbije„U zgradama se troši oko 40 od-sto energije, a po 30 odsto troše industrija i saobraćaj. Svi bogati narodi znaju da štede, a sirotinja potroši ono što ima. Tri puta je isplatljivije štedeti energiju nego graditi nove elektrane.“

Mattias heeger, Senior Partner, CDC

„Iako smo u rekonstrukciji buduće nemačke gimna-zije u Beogradu izostavili zbog manjka sredstava neke vidove energetske efikasnosti, ipak smo iznenađeni postignutim uštedama.“

Aleksandar Đelić, advokat Savet zelene gradnje

„Glavni izvor posla u građevinskoj industriji u EU do 2050. godine biće obnova postojećih zgrada i energetska optimizacija. Tako da stoje tvrdnje da je ova oblast potencijalno veliki izvor posla.“

„U Srbiji se, suprotno uobičajenoj praksi, studija o uticaju na životnu sredinu radi na sredini procesa

investiranja, umesto na početku“ - Ana Brnabić

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

36

Piše: Tatjana OstojićFoto: Marko Rupena

„srbija je najveći rasipnik energije u Evropi, i po je-dinici proizvoda, i po sta-novniku. Toliko rasipniš-

tvo u energiji ne može da se toleriše, i to nijedna zemlja ne bi mogla da iz-drži. Zato moramo da radimo na ušte-di energije“, ističe Velimir Ilić, mini-star građevine i urbanizma, u intervjuu za BIZLife.

• Kako bi to konkretno moglo da se reši?- Na primer, studija koju smo radili po-kazuje da, ako se novac od jedne ter-moelektrane koja bi se gradila, uloži u energetsku efikasnost, uštedi se mno-go više nego što bi ta termoelektrana proizvela struje, a pored uštede koju ćemo napraviti, nećemo imati zagađi-vače, ostaće nam veće rezerve uglja…. Danas postoji tehnika da sve to mo-že da se iskontroliše. Znači, ne možete dati energetski pasoš i samo zadovoljiti neku administrativnu formu. Kad uz-mete termo-kamere i odete na objekat, tačno vidite i snimite objekat, i vidi-te koliki su gubici energije. Znači, da-nas, tehnikom koja postoji, možete da pratite svaki objekat u gradu, i tačno

vidite gde su slabe tačke, gde se gu-bi energija, i onda reagujete, dovodi-te u red i smanjujete utrošak energije. Prema tome, kad bismo uštedeli ener-giju do 40 odsto, što stručnjaci oce-njuju kao moguće, šta bi to značilo? Da trošimo manje struje, da uvozimo ma-nje nafte za 40 odsto? To bi bilo blago-stanje za Srbiju, povećanje plata, inve-sticija, koliko bi firmi pogodnije poslo-valo. U mnogim firmama, najveći utro-šak je energija. Više se troši za energiju nego za plate zaposlenih. Znači, na to-me treba intenzivno raditi, i ogromna sredstva ulagati. Naši objekti, naroči-to stara gradnja posle rata, toliko gu-be zbog stolarije, vrata, tavanica, zido-va, i tako dalje.

• Izjavili ste da bi kroz primenu zakona o energetskoj efikasnosti, u građevinar-stvu moglo da se zaposli i do 100.000 ljudi, a samo u Beogradu 10.000, ako se, naravno, obezbede povoljne kreditne linije.- Govorio sam više puta, zaposlili bi-smo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo to počeli da radimo, uzeli povoljan kredit od na primer milijardu evra i utrošili u energetsku efikasnost.

To bi dalo izuzetne efekte. Zaposlili bi-smo proizvođače stolarije, građevin-skog materijala, izolacionog materijala, ulepšali objekte. Ta regeneracija poje-dinih objekata koja se radi kod energet-ske efikasnosti je izuzetno bitna. Zimi bi se štedela energija za grejanje, a le-ti za hlađenje.

• Koliko godina ulaganja u određeni objekat bi opravdalo tu investiciju?- Po proračunu koji smo radili, u roku od pet godina investicija se vraća, i po-sle imate čistu dobit. A, kreditne lini-je koje bismo mi podigli, građani bi pri-hvatali da otplaćuju, znači, država se ne bi zadužila. Imamo i ponudu nemačke i austrijske firme, da nam obezbede pre-

ko svojih banaka beskamatne kredite, a da kupujemo njihovu opremu.

• Da li je to izvodljivo?- Izvodljivo je. Naime, ako država po-digne kreditnu liniju i da garanciju Srpskoj nacionalnoj banci, koju plani-ramo da otvorimo, da distribuira gra-đanima ta sredstva tako što će sa njima da napravi direktne ugovore, građani će dobijati kredit na pet godina, i od ušte-de energije otplaćivaće rate kredita.

„Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo počeli da radimo, uzeli povoljan kredit, od na primer milijardu evra, i utrošili u energetsku efikasnost. To bi dalo izuzetne efekte“

veliMiR ilić, ministar građevine i urbanizma

I N T E R V J U

Jeftino držanje energije je mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede

srbija najveći rasipnik energije

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

37

• Rekli ste Srpska nacionalna banka. Da li bi se osnivala neka nova banka ili je reč o nekoj već postojećoj banci?- Odavno sam to predlagao, i to zavi-si od ljudi koji vode državu, od Vlade i ostalih. Krajnje je vreme da napravimo za ovakve projekte jednu nacionalnu banku, koja bi držala državne depozite, imala jeftine kreditne linije, davala ga-rancije građevinarima kad je potrebno, mnogim izvođačima, što nam je danas veliki problem. Same banke za to nisu zainteresovane, ali su zainteresovane za državne depozite. Srbija mora da ima svoju banku u kojoj će stajati državni depozit. Uzmite kolika je dnevna na-plata u Telekomu, NIS-u… Mi imamo

dnevne naplate struje koje su u milijar-dama, a mi to vrtimo u stranim privat-nim bankama, koje neadekvatno vraća-ju našoj privredi ta jeftina sredstva. To bi bila sredstva za otkup u poljoprivre-di, za energetsku efikasnost…

• Idealno zvuči u teoriji, ali kako naše gra-đane stimulisati za te kredite i te radove?- To su primenile zemlje poput Švedske, Norveške, gde su niske tem-perature. To funkcioniše svuda u sve-tu. Zatim, primenili su Austrijanci, Nemci, Francuzi i svi koji razmišljaju o uštedi energije i brinu o svojoj državi. Znači, država je dala građaninu moguć-nost da utopli svoj objekat, a od uštede energije da vraća kredit. Kad pogleda-te kroz Srbiju, u unutrašnjosti 30 odsto objekata nije malterisano spolja, a da ne pričamo o kvalitetu stolarije… Nemci su sad izbacili trostruko staklo, a mi otkupljujemo dvostruko, pa ga ugra-

đujemo u naše objekte. Postali smo de-ponija otpada, koji se izbacuje u Evropi kao neefikasan. Energija je bogatstvo jednog naroda, i čitavog kontinenta. Ako jedna zemlja dođe u energetsku krizu, ako nema energije, drugi mora da je ispomaže. S druge strane, bili bismo u poziciji da izvozimo energiju. U Srbiji se socijalni mir kupovao niskom cenom struje. To je povlačilo veliku potrošnju i rasipalo se, jer je jeftino. Hiljade ljudi danas greje objekte na struju, otvore-ne prozore drži zimi, ne vodimo raču-na. Svaka ozbiljna država besplatno da-je građanima termostate da se reguliše temperatura u sobi, da se automatski isključuje. Bio sam u Kini i gledao ka-

ko ljudi kontrolišu energiju. Imaju kar-tice u određenim zonama koliko treba da potroše, i ako u toku dana uključe da rasveta gori, onda je nemaju noću jer su već istrošili svoju kvotu.

• Da li bi viša cena energenata kod nas, uz te stimulativne kredite, dovela do si-tuacije da i građani i privreda povedu vi-še računa?- Vi ih motivišete da rasipaju i troše energiju, jer je jeftina. Ali, zato, čitava država i svi građani plaćaju zajednički taj trošak. Imate gradova u Srbiji gde je potrošnja struje nenaplativa. Nije na-plativo, na primer, 50 odsto potrošnje struje. Jedan grad u Srbiji nije plaćao godinama struju, i dozvoljeno je da se napravi kompenzacija, i da on da neku lokaciju za trafo-stanicu, za dug od 200 miliona dinara. To je fiktivno pokrive-no, i onda se pitamo zašto EPS ne mo-že da ima bolje rezultate. EPS ne može

da bude socijala, već profitabilno pre-duzeće. Tako da je jeftino držanje ener-gije, mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motivi-še ih da štede.

• Koliko je do sada izdato energetskih pasoša?- Energetske pasoše izdaju ovlašćene organizacije. Ministarstvo je do sada izdalo oko 200 rešenja firmama koje izdaju energetske pasoše. Od 30. sep-tembra 2012. godine obavezna je pri-mena podzakonskih akata koji nalažu obavezno izdavanje energetskih paso-ša za novoizgrađene objekte, ali i za re-konstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju postojećih objekata.

• Kako Srbija stoji sa proizvodnjom opreme, koja je neophodna za građevi-narstvo kako bi objekti ispunili uslove za dobijanje energetskih pasoša?- Veoma loše. Svi kao ispune sve uslo-ve, a u stvari se desi da nije izolovan spoj u međuspratnim konstrukcijama, i to predstavlja totalni rasip energije. Dešava se i da nadzorni organ ne zna da uradi svoj posao. Razmišljali smo da napravimo obuku koju bi Ministarstvo finansiralo za izvođače, poslovođe, nadzorne organe, i da nađemo rešenje da to uradimo kvalitetno. Imamo hilja-de problema, jer Srbija ima loš nadzor. Mostovi i putevi nam brzo propadaju upravo zbog lošeg nadzora.

• Srbija je 2000. dobili kredite za ener-getsku efikasnost. - Sve je to malo. Na tome moramo da radimo mnogo više. Svetska banka je kao prioritet stavila kredite za uštedu energije, i evropske banke, i sve ban-ke u svetu. To je prioritet, tu se dobi-jaju lako krediti, zapošljavaju se ljudi. •

Po proračunu, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit

„Moramo da poštujemo standarde koje je EU postavila. Sa našim proizvodnim cenama, ne možemo da izvozimo napolje, nismo konkurentni, i čitav taj sistem mora drugačije da se uredi. Srbija mora da nađe adekvatno rešenje kako bi građani bili zadovoljni. Vi nećete njima ništa učiniti ako im date da troše koliko hoće i ako ih ne isključujete, jer će ih onda stići velike kamate, pa će neko morati kuću da proda kako bi otplatio dug. Najugroženije građane treba zaštititi, i dati im najpovoljniju tarifu. I ne može biti ista tarifa za sve, a upravo su najbogatiji ti koji ne plaćaju struju.“

Energetska efikasnost i obaveze prema EU

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

38

Energetska efikasnost kao stub poslovanja

Piše: Ivana Mihajlović

optimizacija upotrebe pri-rodnih resursa i zeleni standardi postali su prio-ritet na globalnom nivou.

Pred proizvođačima nalaze se konstan-tni izazovi smanjenja upotrebe ener-genata, a kako bi ih rešili moraju da se definišu kao jedan od glavnih fokusa kompanije. Nezaobilazna tačka u pri-stupu održivog i društveno odgovor-nog poslovanja svakako je i upravljanje otpadom koji se više ne posmatra kao izgubljeni resurs. Na koji način uspeš-no rešiti ova pitanja, razgovarali smo sa Miloradom Đurišićem, direktorom pro-izvodnje kompanije Carlsberg Srbija.

• Pivare su veliki potrošači vode i ener-gije, a kompanija Carlsberg Srbija je u poslednjih nekoliko godina znatno sma-njila potrošnju ovih prirodnih resursa. Na koji način ste postigli ove rezultate?

- Kako bi se energetska efikasnost povećala, neophodno je pridržavati se određenih mera, koje je potrebno sprovoditi pri osmišljavanju procesa, nabavci opreme, njenoj ugradnji, ruko-vanju i održavanju.

U kompaniji Carlsberg Srbija, već duži niz godina, potrošnja energenata se sistematski prati i unapređuje na vi-še nivoa. Na nedeljnom nivou vršimo presek potrošnje energenata i sprovo-dimo različite analize, što kao rezul-tat ima konkretne predloge za smanje-nje potrošnje. Početkom godine sva-kom zaposlenom u kompaniji, u odelje-njima koja imaju direktan uticaj na po-trošnju energenata, zadaju se ciljevi ve-zani za njihovo racionalno korišćenje. Na taj način dostizanje zadatog cilja postaje fokus zaposlenog, čime se do-datno podiže svest o važnosti smanje-nja potrošnje energenata.

• Šta je kompanija Carlsberg Srbija učini-la na povećanju energetske efikasnosti?- Prvenstveno, prepoznato je da je za unapređenje energetske efikasnosti neophodan preduslov podizanje sve-sti zaposlenih o značaju ovog proce-sa, i njegovo stavljanje u fokus rada za-poslenih. Sledeći korak jeste kontrola procesa koji utiču na potrošnju energe-nata, što za 'ekološki osvešćene' zapo-slene ne predstavlja problem.

Na osnovu procesa koji uključuju kontrolu i unapređenje potrošnje, po-krenute su brojne inicijative za uštedu energenata, njihovu zamenu ili čak pre-stanak korišćenja, u slučaju da se dođe do boljeg rešenja za zamenu tih energe-nata. Jedan od lepih primera jeste in-stalacija uređaja ReVap za korišćenje rashladne energije kupljenog CO2 za hlađenje glikola, koji se koristi kao ras-hladni fluid u pivari. Na našu veliku ra-

Ulaganje u tehnologiju koja smanjuje uticaj proizvodnje na životnu sredinu značajno utiče na cenu proizvoda

“Za unapređenje energetske efikasnosti neophodan preduslov je podizanje svesti zaposlenih o značaju ovog procesa, i njegovo stavljanje u fokus rada zaposlenih”

MiloRad ĐURišić, direktor proizvodnje carlsberg srbijak o R p o R a T I V N I I N T E R V J U

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

39

dost, brojne ideje daju sami zaposleni, što najbolje svedoči o ekološkoj osve-šćenosti koja postoji kod nas u pivari.

• U kojoj meri se ovi sistemi preuzimaju iz matične kompanije ili kompanija iz Grupacije?- S obzirom na to da je kompani-ja Carlsberg Srbija integralni deo Carlsberg grupacije, u prilici smo da razmenjujemo iskustva. Primer je i po-menuti ReVap uređaj koji je rezultat procesa razmene znanja i iskustva sa Carlsberg pivarom u Danskoj. Ponosni smo i na činjenicu da vrlo često druge zemlje koriste naša iskustva iz oblasti smanjenja upotrebe prirodnih resursa i upravljanja otpadom. Jedan od takvih primera je i super kompost, mulj pre-tvoren u oplemenjivač zemljišta, ko-ji sada uvode pivare Carlsberg grupa-cije u Rusiji.

• Kolike uštede kompaniji je donela proi-zvodnja i distribucija super komposta?- I pored toga što smo se odlučili za strategiju niskih cena, jer prodaja su-per komposta ne predstavlja primarnu delatnost naše kompanije, ostvaruje-mo finansijsku dobit. Pritom, više ne plaćamo naknadu za odlaganje mulja na deponiju, kao ni naknadu za transport do deponije, što donosi uštedu od oko 21.000 evra na godišnjem nivou. U to-ku jedne godine, u stanici za preradu otpadnih voda u kompaniji Carlsberg Srbija proizvede se 760 tona super komposta, što čini 50 odsto ukupnog otpada koji je deponovan.

• Na koji način ulaganja u tehnologije koje smanjuju uticaj proizvodnje na ži-votnu sredinu utiču na cenu proizvoda?- Ulaganje u tehnologiju koja smanju-

je uticaj proizvodnje na životnu sre-dinu značajno utiče na cenu proizvo-da. Naime, kada koristimo biogas, on zamenjuje oko 15 odsto prirodnog ga-sa koji se inače kupuje i sagoreva u ko-tlarnici u pivari i koristi za proizvod-nju i distribuciju toplotne energije. To je ušteda. Konkretno, ulaganjem u teh-nologiju i razmenom iskustava sa pro-izvođačem opreme (GWE), pronašli

smo način da unapredimo ovaj proces i da podignemo udeo biogasa u drugoj polovini 2013. za još dva odsto.

• Kakvi su dalji planovi unapređenja pro-izvodnje kompanije Carlsberg Srbija?- Kontinuirano ulažemo u unapređenje procesa zaštite životne sredine, uprav-ljanje otpadom i optimizaciju upotre-be prirodnih resursa. Otpad više ne po-smatramo kao trajno izgubljen resurs, već kao materijal ili proizvod. U na-šem poslovanju vodimo se činjenicom da je količina prirodnih resursa ogra-ničena i da njom moramo pažljivo ru-

kovati. S obzirom na to da očuvanje ži-votne sredine predstavlja jedan od stu-bova društveno odgovornog poslova-nja kompanije Carlsberg Srbija, u na-rednom periodu nas očekuje realizacija novih projekata koji će nas približiti ci-lju, a to je smanjenje svih potencijalnih negativnih uticaja za životnu sredinu.

Na lokalnom nivou pokrenuli smo izradu studije izvodljivosti za korišće-

nje otpada, koji trenutno recikliramo, prodajemo ili odlažemo u druge svr-he: kao biomasu ili sirovinu za proi-zvodnju drugih proizvoda u hemijskoj, građevinskoj ili nekoj drugoj industri-ji. Ove godine ulazimo u fazu projek-tovanja, a sledeće u instalaciju i pušta-nje u rad. Takođe, razmatramo načine na koje možemo da koristimo preči-šćenu vodu iz naše stanice za preradu otpadnih voda u svrhe zalivanja poljo-privrednih površina koje se nalaze oko pivare. Trenutno samo mali deo te vo-de koristimo za zalivanje zelenih povr-šina u samoj pivari. •

Otpad više ne posmatramo kao trajno izgubljen resurs, već kao materijal ili proizvod

Super kompost, mulj pretvoren u oplemenjivač zemljišta, pogodan je za kombinovanje sa drugim vr-stama oplemenjivača u cilju stvaranja što boljeg kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Nalazi primenu u ratarskoj kulturi, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Proizvodnja super komposta je otpadu dala novu ulogu, koja je veoma značajna za društvenu zajednicu. Kompanija Carlsberg Srbija je na ovaj način umanjila količinu deponovanog otpada, poboljšala kvalitet zemljišta, redukovala upotrebu veštačkih đubriva, a deponovani otpad je uspešno zbrinut na ekološki prihvatljiv način.

Nova uloga otpada

MiloRad ĐURišić, direktor proizvodnje carlsberg srbija

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

40

Napravite win-win situaciju

avalon Partners je kompani-ja koja već 15 godina posluje na našem tržištu, a već dve godine širi prodajnu mre-

žu na tržištima u regionu. Nedavno su izbacili na tržište novi proizvod, MaxiGraf© koji na inovativan način ograničava troškove vršne snage. Kako kažu, proizvod je moderan, sa interfej-som koji je baziran na XML tehnologi-ji i jednostavno se koristi, pa čak i pre-ko smartphonea.

Početni rezultati su impresivni i ovo je tek prvi u nizu planiranih ori-ginalnih proizvoda, najavljuje Nikola

Laketić, direktor ove domaće firme, koji za BIZLife govori o novim tenden-cijama kada je racionalizacija u potroš-nji električne energije u pitanju.

• Kakve konkretno poslove racionali-zacije potrošnje električne energije od 1991. izvodi Avalon Partners?- Specijalizovani smo za unapređe-nje elektroenergetske efikasnosti in-dustrijskih potrošača. Moram istaći da se tu ne radi samo o smanjenju direk-tnih troškova koji se vide na računu za električnu energiju, kao što su reaktiv-na energija i vršna snaga, već i o spe-cifičnim troškovima koji nastaju zbog

lošeg kvaliteta napona. Tehnički, ba-vimo se usko stručnim poslovima, kao što su: smanjenje izobličenja napo-na i struje, stabilizacija propada napo-na, kompenzacija reaktivne snage, fil-triranje viših harmonika, upravljanje vršnom snagom... To su aktivnosti ko-je spadaju u domen visoke tehnologi-je, ali imaju veliki uticaj na racionaliza-ciju troškova. Važno je razumeti da se gubici usled niske energetske efikasno-sti i lošeg kvaliteta napona vide ne sa-mo na računu za struju, već se iskazu-ju i kroz povećane troškove proizvod-nje, na primer: povećani škart, troškovi

dorade, prekidi u proizvodnji, ponovno pokretanje proizvodnih linija, prazan hod usled zastoja, neujednačen kvalitet finalnog proizvoda, oštećenja opreme, povećana potrošnja ostalih energenata, i dugo. Specijalizovani smo za inženjer-

sko rešavanje takvih problema. Zato su naši komitenti izrazito uspešne kom-panije, koje prepoznaju značaj minimi-zacije skrivenih troškova. Ponosni smo što smo deo tog uspeha.

• Impozantan je spisak partnera s koji-ma radite. Koji su njihovi najčešći zahte-vi i kako to utiče na njihovu racionalnu potrošnju? - Partneri s nama kontaktiraju kada fa-bričke službe održavanja ne mogu da reše problem ili nisu sigurne u uzrok, i tada nastupamo kao visokospecijalizo-vani inženjerski servis za elektroener-getske probleme. To je česta situacija u praksi, da je fabrikama potreban pouz-dan spoljni partner za rešavanje speci-fičnih problema. Elektroenergetska efi-kasnost je relativno širok pojam, te je jasno da ne postoje gotova rešenja iz trgovačkog kataloga i da su iskustvo i stručnost imperativ za uspešno rešava-nje problema.

Ako bi trebalo da generalizujem, on-da postoje dva osnovna zahteva sa koji-ma se srećemo: jedno su prekidi ili pro-

Nudimo robusna tehnička rešenja sa očekivanim životnim vekom od nekoliko desetina godina

„Pitanje da li kontrola troškova električne energije može da se radi i sa starim ili samo s novim brojilima nije od primarnog značaja. Nama je posao lakši ako su brojila novog tipa, sa digitalnom komunikacijom ili impulsnim izlazima; ali svako ispravno brojilo će zabeležiti iste efekte racionalizacije potrošnje električne energije.“

Tip brojila

Mi smo domaća firma koja posluje već 15 godina u ovoj oblasti i imamo ogromno iskustvo u pogledu realnog stanja na terenu, kako po pitanju dominantnih tipova i starosti instalirane opreme, tako i po pitanju očekivanja investitora

niKola laKeTić, direktor avalon partnersk o R p o R a T I V N I I N T E R V J U

ZELENA ENERGIJA - ObNOvLJIvI IZvORI ENERGIJE I ENERGEtskA EfIkAsNOst

41

blemi u proizvodnji usled lošeg kvali-teta napona, a drugo su uvećani računi za električnu energiju. Izrazito smo te-meljni prilikom rešavanja problema, te prvo vršimo detaljna i stručna terenska merenja kvaliteta napona da bi ustano-vili postojeće stanje, zatim inženjerski analiziramo problem i tek na kraju ispo-ručujemo odgovarajuće tehničko reše-nje. Pri tome smo u mogućnosti da ga-rantujemo za rezultate, jer stručno de-

finišemo problem, a zatim ga inženjer-ski rešavamo. Ovakav pristup daje naj-bolje rezultate: investitor je siguran da je problem rešen ispravno i dugoročno, a troškovi se finansiraju iz ostvarenih ušteda. To je klasična win-win situacija.

• Kažete da je vaš cilj da korisnicima po-nudite pouzdano i brzo isplativa rešenja u cilju smanjenja troškova za utrošenu električnu energiju. Kako, na koji način, i kolike su uštede?- Mi smo domaća firma koja posluje već 15 godina u ovoj oblasti i imamo ogro-mno iskustvo u pogledu realnog stanja na terenu, kako po pitanju dominan-tnih tipova i starosti instalirane opre-me, tako i po pitanju očekivanja inve-stitora. Svesni smo da je oprema u po-gonima relativno stara, izložena maksi-malnom habanju i teškim uslovima ra-da, a da investitori očekuju da za ulože-ni novac dobiju i više nego što su plati-li. Stoga nudimo robusna tehnička re-šenja sa očekivanim životnim vekom od nekoliko desetina godina. Na primer, za naša postrojenja za kompenzaciju reak-tivne snage i filtriranje viših harmoni-ka dajemo garanciju od četiri do sedam

godina. To je period na kome se opre-ma dva do tri puta otplati samo kroz di-rektne uštede na računu za struju, a gde su ostale indirektne koristi kao što je stabilizacija napona i rasterećenje tran-sformatora... Upravo zbog visokih oče-kivanja domaćih investitora radimo re-šenja koja imaju period otplate od najvi-še dve do tri godine, a pritom dizajnira-mo opremu da bude izrazito dugotrajna. To su suprotstavljeni zahtevi i po pra-

vilu to se često lomi preko našeg profi-ta. No, u našoj firmi, zadovoljstvo kup-ca i dugoročni održivi uspeh naše kom-panije dele prvo mesto na listi priorite-ta. Naši kupci prepoznaju i cene tu vrstu posvećenosti domaćem tržištu i mnogo im znači kada imaju stručne partnere na koje mogu uvek da se oslone.

• Šta konkretno znači obračun troškova električne energije po celinama, određi-vanje udela svake celine u ukupnim troš-

kovima vršne snage, određivanje utroš-ka energenata po jedinici proizvoda?- Praćenje troškova utroška, ne samo električne energije, već i svih ostalih energenata, samo putem mesečnog ra-čuna čitave fabrike, odavno je prevazi-đen. Na taj način nema tehničkih mo-gućnosti da se uradi iole ozbiljnija ra-cionalizacija. Suština je u tome da se napadne svaka celina u procesu proi-zvodnje, da se identifikuju i otklone svi uzroci neracionalne potrošnje, a zatim da se postignuti nivo efikasnosti od-lučno održava. Jedini način da se ovaj cilj postigne, jeste da se prati efika-snost svake celine ponaosob, kao i da se uzmu u obzir sve specifičnosti teh-nologije proizvodnje. Zbog toga insi-stiramo na praćenju utroška energije po jedinici proizvoda. To je praktično jedini parametar koji je merodavan za održavanje postignutog nivoa energet-ske efikasnosti i koji menadžmentu go-

vori gde i šta je problematično. Upravo tu nalazimo našu šansu. Imamo kom-pletno hardversko i softversko rešenje za praćenje i unapređenje energetske efikasnosti svih energenata, prekalje-no na velikom broju projekata u zem-lji. Mislim da smo čak na prvom mestu po broju instaliranih sistema tog tipa u zemlji. Zbog toga su naši sistemi apso-lutno prilagođeni domaćem tržištu, ka-ko po ceni koštanja tako i po robusno-sti opreme koja se koristi. •

Naši kupci prepoznaju i cene tu vrstu posvećenosti domaćem tržištu i mnogo im znači kada imaju stručne partnere na koje mogu uvek da se oslone

BIZLIFExxx42

43BIZLIFEconferences&events

Conferences&Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...

Okrugli sto// Kamatna politika banaka u uslovima krizeBIZLifeConferences&Events

Okrugli sto// Reciklaža - nova industrijska grana BIZLifeConferences&Events

U fokusu stranih medija// Bezos cilja na zlatnu eru novinarstva Washington Post & Guardian

s46s44 s49

44 BIZLIFEconferences&events

Reciklaža - nova industrijska grana

u Srbiji je prošle godine reciklira-no oko 300.000 tona svih vrsta otpada, od čega je dve trećine bilo neopasnog, odnosno stakla, papira,

PeT ambalaže i plastike. oko 100.000 tona re-ciklirano je baterija, akumulatora, industrijskih ulja, guma, medicinskog otpada, a to je svega 15 odsto svog otpada. ostatak leži po divljim deponijama.

Do kraja 2016, jedna od najmlađih industrijskih grana u Srbiji, pored 10.000 mogla bi da zaposli još 40.000 radnika. Cilj države je da u reciklaži do kraja decenije dostigne evropski prosek koji je 3,5 puta veći od srpskog.

U izveštaju evropske komisije za 2012. na-vodi se da je Srbija postigla napredak u oblasti upravljanja otpadom. Ciljevi Srbije u toj oblasti određeni su njenim opredeljenjem za članstvo u eU i rokovi za njihovo ostvarenje definisani su

Strategijom upravljanja otpadom. nacionalnom strategijom za aproksimaciju u

oblasti životne sredine, predviđa se da na kraju pristupnih pregovora neće biti ostavljen prelazni period za usklađivanje pojedinih segmenata re-ciklaže. Prema Strategiji za aproksimaciju Srbije u oblasti životne sredine, u procesu prilagođa-

vanja standardima eU Srbija bi trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje

otpada za više od 90 odsto stanov-ništva do 2020, nastavi izdavanje dozvola postrojenjima za upravlja-nje otpadom do 2014. i da dostigne

ciljeve eU za ponovno korišćenje i recikliranje do 2025.

Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju

O mogućnostima razvoja reciklaže, kao i o problemima ove industrijske grane, razgovaraće se na novom okrugom stolu BIZLife

tekst:Nikola

Pavlović

Recikleri se žale da

ne dobijaju

podsticaje koji im

sleduju

BiZLife CoNfereNCes&eveNts

45BIZLIFEportal / vesti srbija

upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu i podzakonska akta proistekla iz njih propisuju evropske standarde, odnosno smanjenje biorazgrad-ljivog otpada na deponijama za 25 odsto do 2016, za 50 odsto do 2019. i za 65 odsto do 2026. Zakon takođe propisuje da ono što se naplati, mora i da se vrati u industriju reciklaže.

Trenutno, recikleri se žale da ne dobijaju podsticaje koji im sleduju, tačnije da ih dobijaju sa zakašnjenjem od oko godinu dana. Preciznije, sredstva koja su budžetom za ovu godinu opredeljena za reciklere su, kako tvrde u Udruženju reciklera, ona koja su im već isplaćena za prošlu i pretprošlu godinu (ali su isplaćena u martu ove godine).

činjenica je da se podsticaji isplaćuju na osnovu uplate eko-takse u državnu kasu, a da recikleri procenjuju da bi se boljom naplatom od zagađivača moglo naplatiti čak sedam mi-

lijardi dinara. Poseban problem predstavlja činjenica da je pre skoro godinu dana ukinut Fond za zaštitu životne sredine, koji je izdavao rešenja po kojima su zagađivači plaćali takse i koji je raspisivao konkurse za recikliranje posebnih otpada, odnosno onih koji mogu biti opasni, što je poseban izvor nezadovoljstva zaposlenih u reciklažnoj industriji. ●

Zašto reciklirati?• potrebno je oko 24 stabla da bi se

proizvela tona novina• za proizvodnju papira od recikliranog

starog papira zagađenje vazduha je za 73 odsto manje nego kada se papir proizvodi iz sirovine

• plastičnoj boci je potrebno oko 500 godina da se razgradi

• korišćenjem reciklirane staklene flaše u proizvodnji uštedimo dovoljno energije za potrebe rada računara od 25 minuta

• u proseku 16 odsto cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja se baci

• reciklažom tone kancelarijskog papira uštedimo 4.200 kW električne energije, 32.000 l vode

• pri spaljivanju četiri plastične kese potroši se onoliko kiseonika koliko je potrebno čoveku za jedan dan

• reciklažom jedne staklene flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svetli puna četiri sata.

poseban problem predstavlja činjenica da je pre skoro godinu

dana ukinut fond za zaštitu životne sredine

BIZLIFE PORTAL vesti srbija

SBB novi mobilni operater

Osam iz Srbije među 500 najvećih

Srbija će do kraja godine dobiti če-

tvrtog operatera mobilne telefonije.

kompanija SBB dobila je odobrenje za

pružanje usluge, ali joj nije dodeljena

klasična licenca za mobilnu telefoniju.

SBB će biti virtuelni operater za javne

telefonske usluge, što

znači da će koristiti

mrežu Telekoma,

Telenora ili viP-a.

izvor: Politika

na listu 500 najvećih firmi u Srednjoj evropi u 2012, konsultantsko-revizor-

ske kuće Deloitte, plasiralo se osam kompanija iz Srbije, tri manje od prošle

godine.

na listi su se našli eFT investments (63), niS (78), ePS (108), Telekom Srbija

(190), Delhaize Srbija (235), Srbijagas (355), Tarkett (435), merkator S (470).

iz regiona najviše firmi na listi imala je Slovenija (18), potom Hrvatska (12).

Prvi put ove godine BiH beleži dva predstavnika, a makedonija jednog.

izvor: BiZlife

1 // Dragan Radivojevićnovi generalni direktor Apatinske pivare

Dragan Radivojević, dosadašnji direktor Kamenitza pivare i predsednik za Bugarsku Molson Coors Evropa, novi je generalni direktor Apatinske pivare, odnosno regionalni predsednik za Srbiju i Crnu Goru, Molson Coors Evropa. Karijeru u Apatinskoj pivari započeo je 2006. Uspešno je obavljao vodeće funkcije iz oblasti finansija u Srbiji, ali i u okviru globalne

pivarske grupe kojoj Apatinska pivara pripada.

3 // Dimitrije Knjeginjićdirektor Lafarge Srbija

Poziciju direktora Lafarge Srbija preuzeo je Dimitrije Knjeginjić, koji će voditi celokupno lokalno poslovanje Grupe u Srbiji

u sve tri poslovne linije. Karijeru u okviru Grupe započeo je 2002. kao menadžer proizvodnje u Beočinskoj fabrici cementa.

4 // Frederic Coinnovi predsednik FIC-a

Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija, Frederic Coin, novi je predsednik Saveta stranih investitora (FIC). Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region u kompaniji British American Tobacco, izabran je za potpredsednika save-ta, dok generalni direktor Carlsberga za jugoistočnu Evropu, Gabor

Bekefi, nastavlja da bude potpredsednik saveta u funkciji portparola udruženja.

2 // Violeta Belanović Kokirdirektor Sekopaka

Poziciju direktora Sekopaka preuzela je Violeta Belanović Kokir. Karijeru je započela u

eminentnim revizorskim kućama, a Sekopaku se pridružila januara 2011. na poziciji direktora finansija.

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

46 BIZLIFEconferences&events

BiZLife CoNfereNCes&eveNts

kamate na zajmove privredi i građanima u Srbiji među najvećima su, ako ne i najveće u evropi, i to nije nikakva novi-na. međutim, posle pet godina svetske

ekonomske krize krhkoj i nelikvidnoj privredi visoke cene zajmova ispostavljaju se kao jedan od gorućih problema. Uostalom, preskupi krediti bili su osnovni uzrok prošlogodišnjih gubitaka privrede koja jednostavno nije uspela da otplati i unovči ono što je zajmila iako je iz redovnog poslovanja ostvarila dobit. kamate na dugoročne zajmove u dinarima kreću se oko 15 odsto, dok za kratkoročne pozajmice valja platiti kamatu od čak 20 odsto. Uz dvocifrenu inflaciju i prošlogodišnji pad dinara od devet odsto, jasno je koliko je teško poslovati s profitom. što se građana tiče, kamate idu i do

30 odsto, ako je, na primer, reč o dinarskim keš pozajmicama. Stoga ne čudi što je sve više onih koji pozajmljeni novac ne mogu da vrate.

konačno, i jorgovanka Tabaković, guverner narodne banke Srbije, nedavno je konstatovala

da su i kamate i inflacija u Srbiji visoke navodeći pri tom da niko ne bi trebalo

da krivi banke što uzimaju profit. „Problem je što onaj ko uzima

kredit treba da ima dobitak od toga, a nema, što znači da kamate moraju da

budu niže. automatski, bankama bi to trebalo da bude signal da smanje kamate

ako neće da im se povećava broj nenaplativih kredita“, poručila je guverner nBS.

jedno je sigurno: kašnjenje u otplati nije ničiji interes, ni onoga ko duguje, a tek nije u interesu bankama. U julu ove godine oko 15 odsto predu-

Kada će i pod kojim uslovima kamate na

zajmove u Srbiji biti ako ne na evropskom, a ono na regionalnom nivou, raspravljaće se na okruglom stolu koji

organizuje BIZLife

tekst:NIKOLA

PAVLOVIĆ

U kontekstu

štednje,

ohrabruje podatak da

depoziti građana rastu

Dugovi za kredite Docnje po kreditimaKorisnik 31.12.2012. 30.06.2013. 31.07.2013.

Preduzeća 1.540,7 1.580,8 1.577,4

Preduzetnici 114 111 111,8

Stanovništvo 599,5 601,8 609,8

Korisnik 31.12.2012. 30.06.2013. 31.07.2013.

Pravna lica 17,3% 14,4% 14,7%

Preduzetnici 13,3% 14,9% 14,9%

Stanovništvo 4,6% 4,9% 4,9%

u milijardama dinara

kamatna politika banaka u uslovima krize

47BIZLIFEportal / vesti srbija

zeća kasnilo je sa vraćanjem kredita više od tri meseca, a ukupno, imali su problem da vrate 232 milijarde dinara. šta je preduslov za niže kamate?

evo kako na ovaj problem gleda guverner narodne banke Srbije.

„Država najpre mora da smanji deficit i počne da trajno radi na strukturnim reformama, kako bi i deficit i javni dug svela na održiv nivo, a nBS u takvim uslovima ima moguć-nost da cenovnu i finansijsku stabilnost postiže brže i uz ma-nju monetarnu restriktivnost, doprinoseći privrednom rastu.“

Pored rizika zemlje, marži, referentne kamatne stope, na visinu zajmova utiče i kamata na štednju koju plaćaju banke. ako je ova kamata deset odsto godišnje, a toliko se plaća u nedelji štednje, niko ne bi trebalo da očekuje manju kamatu kada zajmi novac. U kontekstu štednje, ohrabruje podatak da depoziti građana rastu. na kraju juna i devizna i dinar-ska štednja bile su na rekordnom nivou od 2000. Tako na ukupno 5,3 miliona štednih uloga građana, ima 21,7 milijardi dinara i 8,1 milijarda evra. logično, najviše depozita je do 500 evra, dok recimo na samo 236 računa leži 255 miliona evra (više od po milion evra na svakom). ●

Prosečne kamate za privredu

Vrsta zajma Kamata

Kratkoročni indeksiran u evrima 8%

Dugoročni indeksiran u evrima 7%

Kratkoročni u dinarima 17%

Dugoročni u dinarima 15%

„Problem je što onaj ko uzima kredit treba da ima dobitak od toga, a nema,

što znači da kamate moraju da budu niže.”Jorgovanka tabaković

guverner Narodne banke Srbije

Prosečne kamate na dinarske zajmove građanima

Godina Gotovinski/Potrošački

2007. 16%

2008. 16%-21%

2009. 22%-28%

2010. 22,15%

2011. 20,6%

2012. 21%

2013. 21,3%

Prosečna kamata na dozvoljeni minus (najskuplji vid zaduživanja) je oko 35 odsto godišnje

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

BIZLIFE PORTAL vesti srbija

Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife

2 // Mlađan Dinkić u epizodi 'Povratak otpisanih'Bivši ministar u odgovoru jednom korisniku Twittera, komentariše izjavu premijera Ivice Dačića u Utisku nedelje „da Dinkić više nije aorist, već pluskvamperfekat“.

„Nije važno šta on kaže, već šta će stvarno biti. Sačekaj proleće, pa će ti biti jasno. Ko drugom jamu kopa...“

3 // Ko sad sme da se kači sa predsednikom Srbije?Predsednik Srbije Tomislav Nikolić postao je počasni član Džudo saveza BiH i dobio crni pojas, a Miodrag Mrdić, predsednik Džudo saveza BiH, rekao je:

„I sad se s njim izljubimo, šalimo, a odskora ga zovemo naš džudo majstor. Kad smo mu uručili crni pojas, zauzeo je gard i u šali izazivao svoje saradnike da mu priđu ako smeju.“

4 // Ekstremni optimizam novog ministra finansija Lazara Krstića

„Ja se nadam da će prvi vidljivi rezultati biti odmah.“

1 // Da li student sa Jejla može od Srbije da napravi Nemačku?Ivan Andrić, potpredsednik Liberalno-demokratske partije:

„Niti privredni ambijent zavisi isključivo od jednog ministra niti ministar finansija, makar i sa Jejla, može od Srbije da napravi Nemačku.“

Mercedes od jeseni u Ikarbusu

Holandska investicija od 30 miliona evra

Mubadala odabrala Surčin?

Ugovor o strateškoj saradnji između mercedesa

i ikarbusa trebalo bi da bude potpisan na jesen,

nakon čega će u Zemunu početi proizvodnja

celokupnog proizvodnog programa mercede-

sovih autobusa. Saradnja će preko prodajne

mreže giganta ikarbusu otvoriti tržišta Rusije,

emirata i još nekih zemalja. izvor: Blic

Royal agrifirm grupa kupila je 35 odsto

kompanije ’Sto posto’, u koju će investirati

30 miliona evra u naredne tri godine. Spe-

cijalizovana kompanija u okviru holandskog

agrifirma, nuscience, istovremeno je postala

većinski vlasnik preduzeća novi miks, sa

udelom od 51 odsto. izvor: RTC/Tanjugopština Surčin ušla je u najuži

izbor za izgradnju fabrike čipova,

ako kompanija mubadala iz emi-

rata odluči da investira u Srbiju.

Surčin je idealan jer ima aerodrom,

auto-put, velike količine vode i

neophodne količine električne

energije. izvor: RTC/Tanjug

48

vesti regionBIZLIFE PORTAL

1 // Dominic Martiniakdirektor Carlsberg BiH

Dužnost direktora kompanije Carlsberg u Bosni i Hercegovini, koja posluje u okviru Carlsberg Srbija Grupe,

preuzeo je Dominic Martiniak.Više od tri godine Martiniak je bio odgo-voran za prodaju u zapadnoj Evropi, po-stavljanje strategije i planova kompanije.

2 // Tomislav Bagiću Upravi Mercatora-H

Tomislav Bagić novi je član Uprave kompanije Mercator H. Bagić dolazi iz sistema hrvatskog

Mercatora u kojem je niz godina bio direktor maloprodaje, nakon čega je bio zadužen za veleprodaju, kao i marketing. Za iste sektore biće zadužen i u Upravi.

3 // Krešimir Kolarčlan Uprave Basler osiguranja

Nadzorni odbor Basler osiguranja Zagreb imenovao je početkom avgusta Krešimira Kolara na mesto člana

Uprave. Kolar je karijeru započeo u kompaniji KPMG Croatia, a kasnije je radio u Kvarner Vienna Insurance Group-u, gde je bio član uprave zadužen za poslove ulaganja, finansije i računovodstvo.

4 // Gvido Jemenšekna čelu Raiffeisena u Sloveniji

Nadzorni odbor Raiffeisen banke u Sloveniji imenovao je Gvida Jemenšeka za novog predsednika

Uprave. Jemenšek je do sada bio član Uprave zadužen za prodaju i investiciono bankarstvo. Odluka je doneta pošto je Klemens Novotni ponudio ostavku na mesto predsednika Uprave iz ličnih razloga.

Dukat kupio Ljubljanske mlekarne

Franck se povlači sa Zagrebačke berze

Pljevaljski sir zaštićen proizvod?

Novi ugovori Atlantica

Osnovana Banka Srpske

Panasonic suvlasnik

Nove pozicije

SLOVENIJA - kompanija Dukat

prenela je u svoje vlasništvo sve

deonice manjinskih akcionara

ljubljanskih mlekarni. ovim postupkom Dukat

je od glavnog deoničara slovenačke kompanije

postao njen stopostotni vlasnik. nakon što je

sredinom godine preuzeo većinski udeo od 50,3

odsto, Dukat je izašao s obavezujućom ponudom za

otkup deonica ljubljanskih mlekarni kada je dobio

dodatnih 46,23 odsto udela. izvor: www.Seebiz

HRVATSKA - Glavna skupština Francka odlučila

je da sve deonice komapnije, odnosno 427.170

redovnih deonica, povuče sa Zagrebačke berze.

odluka je usvojena sa 98,57 odsto glasova, a

Franck se obavezuje da od svih deoničara koji

su glasali protiv ove odluke, otkupi deonice uz

pravičnu nadoknadu. izvor: Seebiz

CRNA GORA - Pljevaljski sir mogao bi da

bude prvi zaštićeni crnogorski proizvod na

nacionalnom nivou. Udruženje proizvođača

ovog sira, koje okuplja 25 članova, predalo je

resornom ministarstvu specifikaciju o zaštiti

oznaka porekla. Ukoliko dobije oznaku pore-

kla, pljevaljski sir mogao bi da se plasira po

znatno višoj ceni. izvor: Pobjeda

HRVATSKA - atlantic grupa od početka oktobra imaće

dva ’market makera’, specijaliste koji će kreirati tržište

i održavati likvidnost deonica. o obavljanju ovih poslo-

va potpisani su ugovori sa Raiffeisen i Zagrebačkom

bankom. izvor: Poslovni dnevnik

RS - Republika Srpska zvanično je preuzela

upravljanje Balkan investment bankom Banjaluka,

koja će ubuduće raditi pod nazivom Banka Srp-

ske. članovi nadzornog odbora Banke Srpske su

direktor investiciono-razvojne banke RS Snežana

vujnić, direktor elektroprivrede RS Branislava

milekić, direktor Garantnog fonda Radivoje krč-

mar, direktor Fonda Pio mladen milić i vojislav

Blagojević. izvor: Beta

SLOVENIJA - Deoničari Gorenja potvrdili su doka-

pitalizaciju u kojoj će Panasonic uplatiti 9,6 miliona

evra, odnosno 4,31 evro po deonici, čime će dobiti

do 13 odsto udela u toj kompaniji. Gorenje do 2018.

očekuje do 80 miliona evra dodatnih godišnjih

prihoda. ako se postupak dokapitalizacije sprovede

shodno očekivanjima, osnovni kapital povećaće se

sa 66 na 129 miliona evra. izvor: Seebiz

BIZLIFEportal / vesti region

49BIZLIFEu fokusu stranih medija

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

waSHINGTON POST, GUaRDIaN3. septembar 2013.www. washingtonpost.com, www.theguardian.com

prvi put nakon vesti da je kupio Washington Post, osnivač

amazona jeffrey Bezos, otkrio je svoje planove za ovaj list. kao najveći doprinos Bezos će rukovodstvu ponuditi savete, ali i finansijsku podršku tokom dužeg perioda kako bi se pronašla for-mula profitabilnog poslovanja.

„ako otkrijemo novu zlatnu eru Posta, to će biti zahvaljujući genijalnosti i inventivnosti tima

ovog lista. Pomoći ću im save-tima, ali neću biti zaslužan za uspeh“, istakao je Bezos.

Tokom obilaska Washington Posta, novi vlasnik je naznačio

da neće odmah zahtevati fi-nansijski uspeh, jer je za

inovacije i promene neophodno vreme. Zaposleni su stekli utisak da Bezos „nije neko ko panično

pokušava da ostvari profit, već stremi rešenju

koje će fukcionisati decenijama”.osnivač internet maloprodaj-

nog giganta kaže da ključ uspeha amazona već 18 godina leži u fokusu na kupce, inventivnosti i na strpljenju. „ako termin ‘kupac’ zamenimo sa ‘čitalac’ ovakav pri-

stup doneće uspeh i Washignton Postu“, ističe poznati milijarder.

Bezos je uopšteno govorio o neophodnosti da Post prihva-ti modernu tehnologiju i nije skrivao interesovanje da ukrsti poslovanje svoje dve kompanije navodeći da bi „do pretplate na list trebalo doći lako kao do pelena na amazonu”.

Podržaće kvalitetno i istraži-vačko novinarstvo, po kojima je Washington Post i poznat, ali kao osnovni problem koji treba rešiti naznačio je pronalazak pro-fitabilnog modela poslovanja u eri interneta. ●

CNN MONEY28.avgust. 2013.http://money.cnn.com

svaki od sedam članova odbora guvernera Federalnih rezervi Sjedi-njenih američkih Država

(FeD) poseduje imovinu vrednu više od milion dolara.

Ben Bernanke, predsednik ove institucije, možda ima najveću moć shodno položaju, ali je prema bogatstvu na začelju liste sa 1,1 do 2,3 miliona vrednom imovinom. osim plate, Bernanke značajan prihod ostvaruje prodajom udžbe-nika, uključujući više od 100.000 dolara naknade koju dobija od iz-davača, a ima i hipoteku u iznosu od 500.000 do milion dolara.

janet Yellen, potpredsednik ove privatne centralne banke, po-seduje imovinu čija se vrednost procenjuje između 4,8 do 13,2 miliona dolara. većina sredstava nalazi se u zajedničkom fondu sa suprugom, dobitnikom nobelove nagrade, ekonomi-stom George akerlo-fom. Portfelj uključuje i akcije u kompanijama Pfizer i officemax, kao i zanimljivu kolekciju poštanskih markica vrednosti od 15.000 do 50.000 dolara.

Drugi favorit za naslednika predsednika FeD-a, bivši mini-star finansija larry Summers, nije popunio imovinski obrazac, ali prema poslednjim registrova-

nim podacima 2009. posedovao je imovinu vrednosti od 17 do 29 miliona dolara.

jerome Powell čini se da drži rekord među guvernerima

centralne američke banke, s obzirom na to da je

procenjena vrednost njegove imovine 50 miliona dolara.

Prema izveštajima, preostali guverneri

jeremy Stein, elizabeth Duke, Sarah Bloom Raskin i Da-niel Tarullo, poseduju najmanje milion a najviše 12 miliona dolara.

U imovinskim obrascima koriste se široki monetarni rasponi vrednosti imovine, tako da je nemoguće izvršiti preciznije procene. ●

Bezos cilja na zlatnu eru novinarstva

Milioneri u redovima FED-a

„Do pretplate na list trebalo bi

doći lako kao do pelena na Amazonu” – Jeffrey Bezos

Potpredsednik Feda poseduje

kolekciju poštanskih markica

vrednosti do 50.000$

Zvanično

Bezos će Washington Post zvanično preuzeti u oktobru, nakon što je u avgustu sa Donaldom Grahamom, u vlasništvu čije porodice se list nalazi od 1933, postigao dogovor o preuzimanju kompanije za 250 miliona dolara.

50

vesti svetBIZLIFE PORTAL

1 // Vikas Chawladirektor Coca-Cole za Jugoistočnu Evropu

Mesto regionalnog direktora Coca-Cole za jugoistočnu Evropu preuzeo je Vikas Chawla, koji je prethodnih 16

godina bio na mestu potpredsednika indijske jedinice kompanije. U njegovoj nadležnosti su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, BiH, Rumunija, Bugarska, Albanija, Moldavija, Grčka, Malta i Kipar, a regionalni centar kompanije smešten je u Atini.

2 // Sarah Kasanovana čelu McDonald’s Japan

Lanac restorana brze hrane McDonald’s u Japanu preuzela je Sarah Casano-

va. Veteran globalnog poslovanja McDonald’sa, zameniće na funkciji izvršnog direktora Eika Haradu koji će ostati u firmi kao predsednik holding kompanije McDonalds holding Japan.

3 // Dario Scannapiecoreizabran za potpredsednika EIB

Dario Scannapieco reizabran je na funkciju potpredsednika Evropske investicione banke (EIB), finansijske grane

Evropske unije. Zadužen je za poslovanje EIB u Italiji, na Malti i zapadnom Balkanu, kao i za finansiranje malih i srednjih preduzeća, a takođe je reizabran za predsednika odbora direktora Evropskog investicionog fonda.

4 // Nicolas Hussnovi direktor Visa Europe

Nicolas Huss imenovan je za novog predsednika i glavnog

izvršnog direktora Visa Europe. Huss, koji dolazi sa mesta izvršnog direktora za Španiju i Irsku u okviru Apollo Group, preuzima funkciju 1. oktobra. Huss je na poziciji zamenio Petera Ayliffea.

Operacije Holcima i Cemexa

Nestle uložio 50 miliona evra

Zeleno svetlo za spajanje

LinkedIn ide na berzu

Meksiko privatizuje naftni sektor

Nove pozicije

ŠVAJCARSKA - kako bi povećao operativnu dobit

za najmanje 20 miliona evra, švajcarski Holcim raz-

meniće pojedine delove imovine na području evrope

sa meksičkim konkurentnom Cemexom. Holcim će

kupiti Cemexovo poslovanje u zapadnom delu ne-

mačke. meksikanci će preuzeti poslovanje Holcima

u češkoj, dok će u španiji kompanije kombinovati

poslove. Za međusobno povezane transakcije Hol-

cim će platiti Cemexu 70 miliona evra u gotovini.

NEMAČKA - U fabrici smrznutih pizza Wagner u

nemačkoj nestle je otvorio novi pogon vredan 50

miliona evra. Ulaganje je deo stalnih nastojanja

kompanije da ojača svoju stručnost na području

smrznute i rashlađene hrane. Ranije ove godine

najavljeno je ulaganje od gotovo 40 miliona evra

u istraživanje i razvoj u segmentu smrznute

hrane u SaD. izvor: Business.hr

EU - evropska komisija dala je zeleno svetlo

za spajanje american airlinesa i US airwaysa,

nakon što su otklonjene nedoumice oko

mogućeg monopola nad rutom london -

Filadelfija, na kojoj su operativni samo US

airways i partner american airlinesa, British

airways. američko ministarstvo pravde treba

da revidira kakav uticaj ovo, 11 miliardi dolara

vredno spajanje može imati po pitanju konku-

rentnosti. izvor: BiZlife

SAD - Dve godine nakon inicijalne javne ponude,

linkedin planira da proda deonice u vrednosti od

milijardu dolara. Potez je podstakao nagađanja da

se spremaju za novu akviziciju. Prodaju deonica

vodiće jP morgan, morgan Stanley, Goldman

Sachs, kojima je ponuđena mogućnost kupovine

paketa deonica u vrednosti od 150 miliona dolara.

izvor: Poslovni dnevnik

MEKSIKO - enrique Pena nieto, meksički

predsednik, odlučio je da nakon 75 godina otvori

naftni sektor privatnim i stranim investitorima.

„ovom reformom nafta i svi ostali hidrokarboni

ostaju isključivo u nacionalnom vlasništvu. mi

meksikanci ćemo biti jedini vlasnici naftnih priho-

da”, poručio je nieto. izvor: Seebiz

BIZLIFEportal / vesti svet

Philip Morris širi poslovanje u GrčkojGRČKA - međunarodni proizvođač cigareta Philip

morris najavio je osnivanje evropskog distributivnog

centra u Grčkoj. magacin u agrinionu biće pretvoren u

distributivni centar za čitavu evropu. izvor: RTC/Tanjug

51BIZLIFEtrendovi

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Uspešni biznismeni// Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Jorge paulo Lemanninvestitor i strateg

Istraživanje// Ostvariti rast na svetskoj sceni Veronika tasić Vušurovićmenadžer u PwC

Poslovna komunikacija// Kako savladati Facebook Ivan Dimitrijevićmarketing direktor Internet Group

Intervju// Više od posla Hom parvizgeneralni direktor Hyatt Regency Beograd

s54s52 s60 s63

52 BIZLIFEistraživanje

ISTRAŽIVANJE

kako se nazire kraj recesiji i svetskoj ekonomskoj krizi, u poslovnim kru-govima i u javnosti se

često naglašavaju relativno slabi ekonomski pokazatelji razvijenih tržišta, kao što su na primer SaD ili Francuska u odnosu na tržišta u razvoju poput kine, indije, Brazila.

PricewaterhouseCoopers (PwC) (www.pwc.com) svake godine sprovodi 'Godišnje globalno istra-živanje sa generalnim direktorima'

u kome učestvuje 1.200 poslovnih lidera iz 69 zemalja. anketirali smo 153 direktora u oblasti robe široke potrošnje u 48 zemalja i 75 direk-tora u maloprodaji u 30 zemalja.

Pitali smo direktore iz sektora maloprodaje i robe široke potroš-nje kako oni vide razliku između

razvijenih tržišta i onih u razvoju i oni zapravo ne smatraju da na svetskim tržištima postoji ova dihotomija. naši sagovornici su naveli mnoge prednosti koje će nastaviti da privlače investicije i radnu snagu na razvijena tržišta: najinovativnije kompanije, najbo-

„Tokom 1990-ih, sve je bilo u vezi sa globalnom ekspanzijom na tržišta koja su se otvorila za kapitalizam: Istočna Evropa, Rusija, Kina. Naredna decenija je za nas bila vezana za ulazak kategorija naših proizvoda u sve zemlje sveta”, Bob McDonald, predsedavajući Odbora, predsednik i generalni direktor, Procter&Gamble.

„Nalaženje odgovarajućih talentovanih rukovodilaca za iskorišćavanje potencijala za rast tržišta u razvoju jeste jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo… Postoji visok nivo obrazovanja, postoji puno entuzijazma, ali takođe, postoji

i prilično strma kriva učenja“, Louis Camilleri, predsedavajući i generalni direktor, Philip Morris International.

„Ekonomska kriza je navela privrede Istoka da ostvare nivo ekonomske i političke zrelosti mnogo brže nego što bi one to u drugom slučaju uradile – i to će imati glavni uticaj na poslovanje“, Pol Polmen, generalni direktor, Unilever.

„Mi sada moramo staviti visok prioritet na privlačenje kadrova i obuku zaposlenih koji će biti usmereni na usluživanje globalnog tržišta“, Senji Miyake, predsednik i generalni direktor, Kirin Holdings Company, Limited.

Direktori o izazovima ulaska na nova tržišta

Direktori u maloprodaji i oblasti robe široke potrošnje vide mogućnosti i na razvijenim i na tržištima u razvoju

tekst: Veronika Tasić

Vušurovićmenadžer u pwc

Ostvariti rast na svetskoj sceniTržišta u razvoju će svakako biti pokretači rasta u godinama koje dolaze, ali će i razvijena tržišta omogućiti rast kompanijama koje se bave maloprodajom i robom široke potrošnje

53BIZLIFEistraživanje

gatiji domaći potrošači i neki od najboljih svetskih univerziteta. Tržišta u razvoju će svakako biti pokretači rasta u godinama koje dolaze, ali će i razvijena tržišta omogućiti rast kompanijama koje se bave maloprodajom i robom široke potrošnje.• devet od deset direktora u maloprodaji i oblasti robe široke potrošnje su veoma uvereni ili donekle uvereni u izglede za rast u nared-ne tri godine.• ali svaki šesti di-rektor kaže da trajna promena u ponašanju u potrošnji može predstavljati pretnju rastu.• sedam od deset direktora u oblasti robe široke potrošnje kaže da će poslovanje na tržištima u razvoju pokretati rast u njihovim kompanijama.

STAV DIREKTORA U MALOPRODAJI I OBLASTI ROBE ŠIROKE POTROŠNJEkao i generalni direktori u

drugim industrijama, danas je manje verovatno da će kom-panije iz ovog sektora i njihovi lideri sedeti po strani i čekati da kriza prođe, kao što su to činili na početku krize. Umesto toga, oni pokreću strateške inicijative kako bi ispunili zahteve rastuće privrede. Direktori u maloprodaji, njih 89 odsto i 85 odsto direktora kompanija u oblasti robe široke potrošnje rekli su nam da, na pri-mer, očekuju promene strategija

u sledećih 12 meseci. Svaki treći generalni direktor je ove promene opisao kao 'fundamentalne'.

DVOJAKI IZVORI RASTAnije tajna šta sada pokreće pro-

mene. Za razliku od prethodnih ekonomskih recesija, ovog puta su privrede u razvoju služile kao po-kretači rasta. Tržišta u razvoju, sa

svim svojim ekonomskim pokazateljima, nastavlja-

ju da ubrzano rastu i tako pružaju ogromne mogućnosti za kom-panije u oblasti robe

široke potrošnje. Skoro sedam od deset (69 odsto)

generalnih direktora u oblasti robe široke potrošnje su rekli da će tržišta u razvoju pokretati

rast njihovih kompanija sledeće godine. Da li to znači da kompa-nije napuštaju razvijena tržišta? apsolutno ne. velike, razvijene ekonomije su još uvek privlačne. SaD su bile drugi najpopularniji

izbor (posle kine) gde se planirao rast prodaje, a 21 odsto generalnih direktora je navelo SaD kao naj-značajnije tržište za rast. Drugih 12 odsto je izabralo nemačku. Za direktore u maloprodaji, tržište SaD je važnije od tržišta Brazila, indije ili Francuske.

DANAŠNJI GLOBALNI POTROŠAč JE PROBIRLJIV I ZAHTEVANkompanije u maloprodaji i obla-

sti robe široke potrošnje već dugo veruju i primenjuju u praksi to da su izbori u potrošnji hrane i ostalih osnovnih namirnica po svojoj prirodi intenzivno nacionalni i čak regionalni. Dok je izbor potrošača možda još uvek najvećim delom uslovljen geografskim položajem i

kulturom, najnoviji trend među po-trošačima nije vezan za lokaciju: to su osnaženi potrošači koji žele veći uticaj na to kako kupuju, gde ku-puju i koje cene plaćaju za hranu.

nije novost da su potrošači na razvijenom Zapadu stegli kaiš. ali svetska ekonomska kriza je pomo-gla stvaranje globalnog potrošača koji zahteva veću vrednost, po-sebno kada se radi o ceni. jedan od ključnih trendova je fokus na proizvode sa nižim cenama. Direktori u oblasti robe široke potrošnje, njih 62 odsto, tvrde da trajna promena u ponašanju u potrošnji može da predstavlja pretnju rastu. i 40 odsto njih kaže da je to jedan od tri najvažnija rizika u narednim godinama. ●

21 odsto generalnih

direktora je navelo SAD kao

najznačajnije tržište za rast

Gde je tu Srbija?

Da li je srpsko tržište u razvoju dovoljno veliko i zanimljivo velikim međunarodnim kompanijama iz oblasti maloprodaje i robe široke potrošnje? Da li se srpski potrošači ponašaju slično kao i potrošači u drugim zemljama i na globalnom nivou? Svakako da se srpsko tržište, kao najveće u regionu, ne može zaobići. Pored velikih kompanija koje ovde rade primećujemo i veliki broj proizvoda koji je prilagođen srpskom tržištu i našim ukusima. A takođe vidimo i kako domaće kompanije u oblasti robe široke potrošnje rastu i preuzimaju primat u regionu te nam ostaje da se nadamo da će i druge kompanije krenuti tim putem uz podršku državnog aparata.

Mnoge kompanije su već preduzele akcije: bliskija saradnja sa maloprodavcima kako bi se razumelo ponašanje potrošača u mestu prodaje; uključivanje potrošača u inovaciju proizvoda; prebacivanje zaposlenih sa porodicama na radna mesta u zemljama u razvoju kako bi se razumeli lokalni obrasci kupovine i ishrane, i korišćenje socijalnih mreža za širenje reči o promotivnim i marketing aktivnostima. Tamo gde idu kompanije u oblasti robe široke potrošnje, maloprodavci će ih sigurno pratiti, naročito zbog toga što se čini da su regulatori na određenim tržištima u razvoju spremni da olakšaju restrikcije za velike internacionalne maloprodajne lance.

Povezivanje sa potrošačima

54 BIZLIFEuspešni biznismeni

USPEŠNI BIZNISMENI

Brazilac vlasnik američkih ’ikona’

Jorge Paulo Lemann, 74-godišnji investitor i strateg, kontroliše Heinz kečap, Burger King i Budweiser

nakon što su Warren Buffetu i nekolici-ni Brazilaca u junu prodali kompaniju

Heinz, članovi upravnog odbora ovog proizvođača kečapa okupili su se na večeri u pitsburškom

Duquesne klubu kako bi sebi če-stitali na dobro obavljenom poslu. i to poslu vrednom 23 milijarde dolara. www.businessweek.com Prodaja po ceni od 72,5 dolara po akciji je bila skoro 20 odsto veća od najveće cene kompanije ikad postignute.

„Rekli smo da ćemo jedni dru-gima nedostajati, ali smo osećali da smo uradili pravu stvar“, kaže Dean o’Hare koji je u upravnom odboru Heinza od 2000. godine.

Heinz je institucija u Pitsburgu. klub američkog fudbala, popularni Steelersi, igraju na Heinz Fieldu, mladi u ovom gradu jedva čekaju da se venčaju u Heinz memorijalnoj kapeli, ali prisustvo Buffeta u celoj priči podgrejalo je strahove da će kompanija stara 144 godine biti ’demon-tirana'. Prema rečima o’Harea, kompaniji je bilo važno ko stoji iza kupovine.

BUFFET: LEMANN JE KLASAjedini nebuffetovski aspekt cele

kupovine, osim same astronom-ske cene, jesu Brazilci. ne zbog njihove nacionalnosti, već zbog toga što su isti ti Brazilci direktori investicione kompanije 3G Capital,

koja između ostalog stoji iza kupo-vine Burger kinga 2010. godine.

Buffet je na tradicionalnom godišnjem skupu akcio-

nara u svom Berkshire Hathawayu objasnio zašto je prekršio svoja pravila. Razlog je

jorge Paulo lemman, 74-godišnji investitor

i strateg, koga je nazvao ’klasom’. kao znak Buffetovog poverenja u ovaj posao 3G i Berkshire imaju jednak broj deo-nica u Heinzu, iako je Buffetova kompanija ’unela’ u ceo posao tri puta više novca. Za Buffeta, Heinz će biti lemannov šou.

U SaD lemann je skoro nepo-znat, iako sa dva svoja dugogodiš-nja poslovna partnera ima kontrolu nad tri ikone američke potrošačke kulture: Heinz kečap, Burger king i pivo Budweiser koje je platio čak 52 milijarde dolara 2008. godine. ove tri kompanije imaju tržišnu vred-nost od čak 187 milijardi dolara, što je više od čuvenog Citigroupa.

Vrednost njegovih

kompanija se procenjuje na

187 milijardi dolara

Osim što je u karijeri osvojio pet nacionalnih šampionata Brazila, Lemann je 1962. godine bio učesnik i dva najveća Grand Slam turnira na svetu, Roland Garrosa i Wimbledona. Ali stigao je samo do prve runde. Iako ove godine nije odigrao nijedan meč, on se trenutno takmiči u konkurenciji muškaraca preko 60 godina, gde na rang-listi Međunarodne teniske federacije zauzima 264. mesto. Najbolji plasman bio mu je 2009. godine kada je bio 134. (www.itf.com)

Teniska karijera

Buffet je na tradicionalnom godišnjem skupu akcionara u svom Berkshire Hathawayu

objasnio zašto je prekršio svoja pravila. razlog je Jorge paulo Lemman

tekst: Business Week

pripremio: Milovan

Miličković

55BIZLIFEuspešni biznismeni

HEROJ BIZNIS ZAJEDNICE U BRAZILUU Brazilu je lemann heroj

biznis zajednice. Za njega kažu da je trećinu Warren Buffet, trećinu Sam Walton (vlasnik Wal marta), trećinu Roger Federer, s obzirom na to da je u mlađim danima bio petostruki prvak Brazila u tenisu. Prošle godine postao je najbogatiji čovek u Brazilu, preuzevši titulu od naftnog tajkuna eike Batiste, čije je carstvo nedavno propalo. lemann ’vredi’ oko 20 milijardi dolara, a na Bloombergovoj listi milijardera nalazi se na 32. mestu, sedam iza Georgea Sorosa.

jedan od onih kojima je lemann uzor je i arminio Fraga, čovek koji je 80-ih godina radio za lemanna, kasnije u jednoj banci, da bi sada rukovodio najvećom kompanijom u Brazilu koja se bavi upravlja-njem imovinom. „on je pokrenuo revoluciju u tome kako ljudi raz-mišljaju o biznisu“, kaže Fraga.

lemann i njegovi partneri osno-vali su 3G Capital 2004. godine u njujorku u želji da na američkom tržištu kupuju američke kompa-nije novcem zarađenim od istog posla u Brazilu. ime su dobili po broju direktora u kompaniji (bra-zilska štampa lemanna, Tellesa i Sicupira često zove ’tri musketa-ra’) i Banco Garantia, investicio-noj banci gde su izgradili svoju poslovnu filozofiju. ovu banku lemann je stvorio 70-ih godina kao najveću brazilsku finansijsku firmu, da bi je 1998. godine prodao Credit Suisseu, kako bi se fokusi-rao na akvizicije izvan finansijskog sektora, kao što je uostalom Heinz.

TROŠKOVI SU KAO NOKTIPrvi potez koji je lemann

povukao u Heinzu je da za-meni dugogodišnjeg izvršnog direktora Williama johnsona, Bernardom Heesom, koji je do juče rukovodio Burger kingom. U avgustu, Hees je otpustio 600 ljudi iz kancelarija Heinza u SaD i kanadi, ili devet odsto radne snage u Severnoj americi. oko 350 tih poslova bilo je u Pitsburgu. a onda je krenuo da ruši zidove između kancelarija, stvarajući veliki otvoreni radni prostor i počeo da promoviše

komunikaciju. Zatim je zamenio 11 rukovodilaca u kompaniji, za-poslenima koji su imali najbolje rezultate rada unutar Heinza.

ovakve poslovne odluke unutar kompanije slične su onima iz Burger kinga, gde je, na primer, zabranjeno praviti fotokopije

u boji bez dozvole nadređenih, i anheusera (Budweiser), gde zaposleni više nemaju pristup besplatnom pivu.

Prema knjizi koja je nedav-no objavljena u Brazilu, a zove se Sonho Grande (veliki san), omiljena rečenica lemannovog poslovnog partnera Sicupire je: „Troškovi su kao nokti, moraju se konstantno rezati.“ ●

Prvi potez

Prvi potez koji je Lemann povukao u Heinzu je da zameni dugogodišnjeg izvršnog direktora Williama Johnsona, Bernardom Heesom, koji je do juče rukovodio Burger Kingom.

U saD Lemann je skoro nepoznat, iako sa dva svoja dugogodišnja poslovna partnera ima kontrolu nad tri ikone američke potrošačke kulture: Heinz kečap, Burger king i pivo Budweiser koje je platio čak 52 milijarde dolara 2008.

Prema Forbesovoj listi, Lemann je trenutno najbogatiji čovek u Brazilu sa procenjenim bogatstvom od 17,8 milijardi dolara. Prema informacijama ovog magazina, najbogatiji je postao zahvaljujući kupovini najveće kompanije za proizvodnju piva, Anheuser. Među svetskim milijarderima, Lemann je na listi Forbesa na 33. mestu. Na sajtu ovog magazina navodi se da je Lemann diplomirao umetnost i nauku na Harvard univerzitetu, da je oženjen i da ima petoro dece. (www.forbes.com)

Najbogatiji

56 BIZLIFEbiografije uspešnih

Terry LundgrenKompanija: Macy’s (www.macys.com)

Direktor čuvenog maloprodajnog lanca odeće bio je prilično loš na koledžu. njegov otac radio je dva posla da bi mu platio školovanje, ali kad je video da mu sin to ne uzvraća dobrim ocenama, rešio je da mu tu privilegiju ukine. Zato je lundgren morao da nađe posao, a to je bilo čišćenje ostriga u lokalnom restoranu. To ’otrežnjenje’ ubrzo se isplatilo, jer je na kraju studija već imao 13 ponuda za zaposlenje, od čega je pet bilo u maloprodaji.

Direktorska stolica definitivno nije nešto što je bogomdano. Za to mesto u jednoj kompaniji potreban je veliki broj vrlina, mnogo znanja i možda još više iskustva

u pregledu, koji je nedavno napravio mSn money (www.money.msn.com), može se videti da su svi vodeći ljudi, danas velikih kompanija u svetu, počeli sa vrlo skromnim poslovima, na kojima su već tada

sticali iskustvo i znanja koja će kasnije upotrebiti. ●

BIOGRAFIJE USPEŠNIH

tekst:Milovan

Miličković

„Moje prvo pravo radno iskustvo sam stekla u fakultetskoj biblioteci gde sam radila kako bih sama finansirala svoje magistarske studije (MBA) u Velikoj Britaniji. Verovatno najvažnija stvar koju sam naučila tokom tog posla je ’multitasking’, odnosno, da radim više stvari istovremeno i da moj fokus može da bude više od jednog posla. U tom trenutku, to su bila predavanja i ispiti, sa jedne strane, i posao u biblioteci, sa druge. Moj prvi posao me naučio jednoj važnoj lekciji u životu: ukoliko imaš cilj i želiš da uspeš, nijedna prepreka nije nesavladiva.“

Domaća iskustva

ana Brnabić, direktorka Continental Wind Serbia (CWS) i izvršna direktorka PEXIM fondacije

Lloyd BlankfeinKompanija: Goldman Sachs(www.goldmansachs.com)

Život direktora Goldman Sachsa klasična je priča o uspehu dečaka iz siromašne porodice koja je živela u stambenom bloku u Bruklinu, koji ’na kraju filma’ diplomira na Harvardu i od korporativnog advokata prelazi u finansijski sektor. kao njegov prvi posao navodi se rad na kiosku čuve-nog bejzbol tima new York Yankees.

Kazuo HiraiKompanija: Sony (www.sony.com)

Direktor čuvene japanske kompanije Sony imao je možda i najinteresantniji prvi posao. naime, Hirai je radio kao pre-vodilac na turnejama po nje-govoj zemlji svetski poznatim bendovima journey i Beastie Boys. neobično za čoveka čiji je otac bio japanski bankar.

Niko nije rođen kao direktor

57BIZLIFEbiografije uspešnih

Charles SchwabKompanija: Charles Schwab OTI (www.schwab.com)

Michael DellKompanija: Dell (www.dell.com)

osnivač kompanije Dell svoj prvi posao imao je sa 12 godina, kada je prao sudove u kineskom restoranu. nedugo zatim, ’bacio’ se na nalaženje novih pret-platnika lista The Houston Post, gde je za godinu dana zaradio oko 18.000 dolara, što je bila prosečna zarada jedne porodice 80-ih u SaD. kompaniju Dell osnovao je na koledžu, a sve ostalo je istorija.

„Karijeru sam započeo u kompaniji Bel Pagette, i to kao operater u pejdžing centru. Bilo je to moje prvo, a kasnije će se ispostaviti i ključno, iskustvo u telekomunikacijama. Upravo je ta okolnost predodredila moj budući profesionalni put, odnosno, ulazak u svet mobilne telefonije, što se verovatno ne bi ni desilo da nisam bio deo pejdžing istorije u Srbiji. Imao sam tu sreću da uživo, a ne iz knjiga, posmatram i učestvujem u procesu ’odumiranja’ pejdžinga i ’rađanja’ mobilne telefonije.“

„Pre uplovljavanja u svet odnosa s javnošću, bavila sam se jednim od danas najpopularnijih zanimanja – manekenstvom. Od šesnaeste godine bila sam član Udruženja manekena tadašnje Jugoslavije. Tekstilna industrija tadašnje Jugoslavije je bila izuzetno razvijena, a manekena nije bilo mnogo kao danas. Sa dvadeset dve godine otputovala sam na „tromesečni“ odmor u Južnu Afriku, a sa odmora sam se vratila posle 11 godina. Vreme u ovoj egzotičnoj i dalekoj zemlji provela sam radeći za tamošnju modnu agenciju G3 kao model, ali i kao stilista i koreograf. Naučila sam strane jezike, upoznala različite ljude, videla najlepše pejzaže i naučila mnogo toga o poslu kojim sam se bavila.“

Dražen Petrović, menadžer za strategiju i planiranje, Telenor

Olivera Jokić, PR menadžer, Strauss Adriatic

warren BuffettKompanija: Berkshire Hathaway (www.berkshirehathaway.com)

o ovom čuvenom biznisme-nu već su sve priče ispričane, pa tako i ova da je svoj uspon ka vrhu krenuo tako što je na biciklu distribuirao novine The omaha World-Herald. Zanimljivo je da je od tog posla do kraja sred-nje škole zaradio oko pet hiljada tadašnjih dolara (danas bi to bilo negde oko 52.000 dolara), što je predstavljalo osnov za stvaranje današnjeg kraljevstva zvanog Berkshire Hathaway.

Marissa MayerKompanija: Yahoo (www.yahoo.com)

Pre nego što je našla sebi mesto u kompaniji Google, i prošle go-dine zauzela poziciju direktora u Yahoou, mayerova je radila kao prodavačica u takozvanoj ’brzoj traci’ u supermarketu County market. kako sama kaže, na tom poslu je naučila da je brzina važna u biznisu, jer je jedini način da radite na takvoj poziciji da imate sposobnost da ’skenirate’ 40 namirnica za minut.

Kevin PlankKompanija: Under Armour (www.underarmour.com)

Direktor čuvenog svetskog maloprodajnog lanca sportske odeće, svoj prvi posao imao je sa deset godina kada je ’šišao’ travnjake. Tu uslugu naplaćivao je od 15 do 30 dolara, a umeo je da nedeljno zaradi i do 150 dola-ra. Sa 14 godina Plank je prodavao narukvi-ce na koncertima benda Grateful Dead.

Clarence Otis Jr.Kompanija: Darden Restaurants (www.darden.com)

Direktor kompanije koja ’pod svojim kro-vom’ ima imena kao što su Red lobster, olive Garden i još neke poznate lance restorana, bio je sin domara. Pre nego što je krenuo na Williams koledž u masačusetsu, radio je u restoranu na aerodromu u los anđelesu, gde je zarađivao 3,5 dolara na sat.

Michael BloombergKompanija: Bloomberg LP (www.bloomberg.com)

Priča o Bloombergu počinje u Bostonu u porodici koja je tada predstavljala srednju klasu u američkom društvu. Bez obzira na to, Bloomberg je morao da zarađuje svoj novac, pa je tako naplaćivao parking na univerzi-tetu johns Hopkins.

osnivač investicione kompanije pod svojim ime-nom, iako je odrastao u bogatoj porodici, od malih nogu je imao neobične poslovne poduhvate. Sa 11 godina šetao se po šumi tražeći lešnike, koje je prodavao po pet dolara po kesici. Godinu dana kasnije ’bacio’ se na uzgoj kokošaka, a sa 13 godina na svojoj ’farmi’ imao je njih 25, kao i ozbiljnu listu klijenata koji su kupovali njegovo đubrivo.

58 BIZLIFEposlovni saveti

POSLOVNI SAVETI

Biznis pravila za početnikeSvaki početak je težak, a na samom pragu karijere sve se čini još komplikovanijim. Neka vam kritike budu dragocene kako biste bili još bolji

kada u isto vreme treba da savladate posao i uklo-pite se u novu sredinu, a pritom nemate iskustva

iza sebe, umesto entuzijazma poči-njete da nagomilavate stres. izdva-jamo 20 saveta koji će vam pomoći da svoj poslovni početak učinite lakšim (www.forbes.com). ●

kada se zapošljavate, neka vam prioritet budu stručnjaci sa kojima ćete sarađivati i lideri na koje ćete se ugledati

1 // Mozak je najproduktivniji ujutruTime što ostajete duže na poslu šaljete poruku da niste sposobni da završite sve obaveze do kraja radnog vremena. Mozak je odmorniji ujutru, iskoristite to da završite što više obaveza.

2 // Vreme nije nepotrošna robaVreme je jedino blago kojeg na početku karijere imamo u izobilju, ali ga ne možemo vratiti nazad. Iskoristite mogućnosti koje imate danas.

3 // Talenat je precenjenSvi, pa i najveći talenti, moraju sami da grade svoj put do uspeha. Nema nagrade za talenat, samo za rezultate!

4 // Više knjiga – manje tvitovaKljuč vašeg budućeg uspeha leži u prošlosti tuđih iskustava. Pročitajte bar jednu knjigu mesečno, tekstovi na internetu i vesti u 140 karaktera ne podstiču vašu kreativnost i razmišljanje.

5 // Opravdajte poverenjeIntervju je prošao odlično i dobili ste posao. Dajte sve od sebe da radom demonstrirate svoje sposobnosti i sve ono što vas je na razgovoru izdvojilo od ostalih kandidata.

6 // Ne čekajte da vam neko kaže šta treba da raditeNe možete imati osećaj prava bez osećaja odgovornosti. Nikada nećete napredovati ako čekate da vam neko kaže šta treba da radite. Treba da grešite jer radite previše, a ne jer radite premalo.

7 // Preuzmite odgovornost za svoje greškeKao početnik u poslu pravićete dosta grešaka. Ne bi trebalo da odbijate da prihvatite da ste pogrešili ili da pronalazite različita opravdanja. Okrenite ih u svoju korist – učite iz njih.

8 // Posao se završava licem u licePrestanite da se krijete iza kompjutera, uspešan posao se ogleda u komunikaciji. To bi trebalo da bude vaš instinkt, razgovarajte i u okviru novih poznanstava sklapajte nove poslove.

9 // Želite uspeh - radite napornijeBudite prvi u kancelariji i poslednji izađite iz nje. Postoji samo jedan siguran način za napredak – radite više od svih vaših vršnjaka.

10 // Ne menjajte posao svake godineNiko nije toliko talentovan i sposoban da 'preraste' poslove kompanije za samo jednu godinu. To samo govori da nemate disciplinu. Potrebne su bar dve do tri godine da ovladate svim veštinama u novom poslu. Dajte sebi dovoljno vremena pre nego što 'napustite brod'.

tekst: Gorica Bilal

59BIZLIFEposlovni saveti

„Sami gradite svoju sreću. Što više radite to će vam se sreća više osmehnuti“, iskustvo je Michaela Bloomberga, gradonačelnika Njujorka i osnivača jedne od najvećih medijskih kuća Bloomberg.

Najmoćniji gradonačelnik sveta kaže da se uvek trudio da na posao dođe među prvima, i bude među poslednjima koji odlaze iz kancelarije. Nije koristio pravo na odmor i trudio se da što manje ustaje od stola i napušta posao, pa čak i kad je u pitanju odlazak na ručak ili do toaleta.

„Znam da svi govore kako to nije normalno, ali zaista morate biti prisutni na poslu, kako psihički, tako i fizički. Ne možete da kontrolišete sreću ili to koliko ste pametni, ali pod vašom kontrolom je uvek koliko radite i koliko se zalažete“, ističe Bloomberg.

Recept za uspeh

Ne čekajte da vam drugi kažu šta treba da radite

reputacija je najvažnija valuta koju posedujete

11 // Kritike u poslu ne shvatajte ličnoUsavršavanje traje tokom čitavog života. Kada dobijete kritiku, umesto da vas savlada sujeta, zapitajte se da li bi ona mogla pozitivno da utiče na vaš rad. Ako je tako, tražite još mišljenja i saveta.

12 // Ljudi sa kojima radite mnogo su bitniji od uslova koje vam pruža kompanijaKada se zapošljavate, neka vam prioritet budu stručnjaci sa kojima ćete sarađivati i lideri na koje ćete se ugledati. Možda će vam imponovati da prijateljima ispričate kako imate klizno radno vreme, neograničene pauze, timske izlete, ali ono što je zapravo bitno jeste ono što ćete naučiti od velikih lidera i menadžera.

13 // Trebalo bi da imate bar tri mentoraUgledajte se na različite ljude koji su dobri u poslu u kom i vi želite uspeh. Dok ne izgradite svoje stavove i veštine, vaši mentori su ti od kojih ćete najviše naučiti. Njihove smernice su najdragoceniji poklon koji možete dobiti za svoju karijeru.

14 // Izaberite poslovne idole i razmišljajte kao oniMožda u nekom trenutku nećete znati koji je sledeći korak, ali vaš poslovni idol uvek zna. Kada ne možete da odlučite, vodite se onim 'šta bi on uradio'.

15 // Mapa napora će vas odvesti do uspehaČesto ćete morati da radite stvari koje nisu u vašem domenu interesovanja. Povežite ono što radite danas sa onim što će vam to doneti sutra. Neka vam to bude motivacija da se lakše izborite sa takvim poslovima. Ako ne možete pronaći mapu budućnosti sa vašim trenutnim odgovornostima, vreme je da tražite novu priliku.

16 // Konstantno nadograđujte svoje znanjeSticanje veština van posla, koje možete dodati u svoju radnu biografiju, biće vam od velike koristi kada nijanse treba da odluče. Konstantno se usavršavajte, kako na poslu, tako i van njega. Usavršite Excel, Photoshop, WordPress, Adwords…

17 // Iznesite glasno svoje idejeAko imate konstruktivne predloge kojima možete da oblikujete i poboljšate posao - iznesite ih svojim nadređenima. Na taj način ćete se istaći i direktno uticati na svoje napredovanje. Efikasna komunikacija je ključ za uspeh.

19 // Trošite uvek 25 odsto manje od sume koju zarađujeteKada vaše materijalne potrebe prevazilaze prihode, sabotirate svoju sposobnost da zaista budete uspešni. Odredite prioritete - budite spremni da se odričete stvari koje vam nisu od velikog značaja. Bez obzira na to koliko zarađujete, uvek se trudite da trošite 25 odsto manje, to je recept za manje stresa i mogućnost da uvek sledite svoje snove.

20 // Povežite se sa što više ljudiUvek održavajte kontakte i poznanstva, jer svaki predstavlja mogućnost za poslovnu saradnju u budućnosti. Poznanstva igraju ogromnu ulogu u svetu posla, uštedeće vam mnogo vremena i truda.

Treba da grešite jer

radite previše, a ne jer radite

premalo

18 // Reputacija je neprocenjiva, nemojte je narušavatiReputacija je nevidljivi ključ koji otvara ili zatvara poslovne mogućnosti. U vremenu kada su sve informacije dostupne, morate biti posebno obazrivi. Vaša reputacija je najvažnija valuta koju posedujete u poslu, i jedina stavka koju jednom kad izgubite – nikada više ne možete da je vratite.

Enrolling now Preschool,

Primary and Secondary students!

Augusta Cesarca 2, Dedinje

011/369-13-10office@brookhill.rswww.brookhill.rs

60 BIZLIFEposlovna komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

U Srbiji postoji više Facebook naloga od

internet korisnika, pa u slučaju dileme

da li otvoriti korporativnu

stranicu na najpopularnijoj

društvenoj mreži, može se primeniti izreka 'fish where

the fish are'

„facebook je gotovo nezaobilazan, bez obzira na posao kojim se bavite.

To što niste otvorili korporativni

nalog, ne znači i da niste prisutni na ovoj mreži. Samo toga niste svesni“, objašnjava za BiZlife ivan Dimitrijević, marketing direktor

internet Group.Pored mogućnosti, još uvek,

jeftinog oglašavanja, Facebo-ok kompanijama otvara vrata komunikaciji sa ciljnim grupama i još bitnije – reagovanja u slučaju eventualnih kriznih situacija.

„ako imate zvaničan kanal, imate i kontrolu, jer možete da vi-dite komentare. Dajete mogućnost korisnicima da vam se obrate. na negativan post možete odgovoriti ili ga obrisati. najgore što može da se desi je da korisnici otvore stra-nice pod nazivom ‘nezadovoljni

klijenti te i te kompanije’. Do toga najverovatnije ne bi došlo da je kompanija od početka bila na Fa-cebooku”, objašnjava Dimitrijević.

ŠTA, KAD, KOLIKO, NA KOJI NAčIN?angažovanost korisnika na

stranici i komunikacija igraju veliku ulogu kada je u pitanju algoritam koji određuje koliko će ljudi videti određeni post. „kod privatnih profila, u news feedu izlaze priče vezane za one prija-telje sa kojima najviše komunici-

IVaN DIMITRIJEVIć, marketing direktor internet group

tekst:Ivana

Mihajlović

Dobar community manager

Da li će kompanija sama voditi svoj Facebook nalog ili će unajmiti profesionalca u te svrhe, nije pitanje momenta, koliko da li u firmi postoje ljudi za to. „Činjenica je da u Srbiji stranice kompanija na društvenim mrežama vode različiti ljudi – od sekretarica do direktora“, objašnjava Dimitrijević i ističe da je jedino bitno da li osoba ima smisla za taj posao.

Mnogi community manageri povećavaju angažovanje, ali postavlja se pitanje da li sadržaj koji koriste govori nešto o brendu. „Ako svakog petka objavite post „hvala bogu petak je“, dobićete lajkove, ali šta time poručujete svojim korisnicima“, naglašava naš sagovornik.

Dobar community manager mora da koristi kanal i to svakodnevno kako bi bio u stanju da prati trendove. „Pre svega, dobar community manager mora da poznaje brend koji vodi i to je negde najveći problem u Srbiji. Osobe koje vode stranice kompanija poznaju Facebook kao platformu, ali čest nedostatak je to što im nisu poznate vrednosti brenda i način na koji brend komunicira ove vrednosti“, zaključuje Dimitrijević.

formalnost komunikacije zavisi od brenda, ali i toga ko

predstavlja brend

Kako savladati Facebook

61BIZLIFEposlovna komunikacija

rate. isto je i sa stranicama – ako ljudi komuniciraju sa vama veće su šanse da vide vaš post”, kaže Dimitrijević.

kada je reč o tome šta ćete podeliti sa korisnicima, ističe da bi sadržaj trebalo da deli vredno-sti brenda, ali da ne mora uvek biti direktno vezan za brend, jer korisnici vole male promene.

Treba imati na umu i da ljudi ne vole da dele reklame. „Prilikom kreiranja viralnih sadrža-ja, od ideje do same produkcije potencijal viralnog obično se izgubi usled preteranog brendi-ranja. Deliće se korisni sadržaji, interesantni, jednostavno sadržaj prilagođen korisnicima.”

navesti fanove da sami krei-raju sadržaj smatra se izazovom, ali naš sagovornik kaže da je recept jednostavan – nagradite korisnike, poklonite im nešto i jednostavno ih pitajte.

jedna od najčešćih dilema je koju količinu sadržaja treba pode-liti sa korisnicima u određenom vremenskom periodu, a ne prete-rati. odgovor je kratak – onoliko koliko vaši korisnici to žele.

„čemu odluka da objavite tri posta dnevno, ako nemate sadržaj? Sve zavisi i od načina na koji koristite svoju stranicu – da li je Facebook vaš oglasni kanal, da li ga koristite kako biste povećali posetu sajtu, kao korisnički servis ili za komunikaciju sa korisnici-ma”, kaže Dimitrijević i navodi da tačna formula ne postoji.

kada je u pitanju ton komu-nikacije, sagovornik BiZlife-a preporučuje da bude u skladu sa ciljnom grupom. „ne možete biti na 'vi' sa svojim korisnicima ako oni u međusobnom oslovljava-

nju koriste određeni žargon. Formalnost komunikacije

zavisi od brenda, ali i toga ko predstav-lja brend. čak su i finansijske institucije

manje formalne u svom nastupu na Facebooku,

što ne odgovara u potpunosti njihovoj korporativnoj kulturi“, objašnjava Dimitrijević, „autentič-nost komunikacije održaćete prila-gođavanjem korisnicima”.

KAD TREBA DA SE PLATI?izbor između vrste oglašava-

nja zavisi od efekta koji želite da postignete. ako ste tek pokrenuli stranicu na Facebooku klasični oglasi biće pravi izbor. Promovisa-ni postovi idealni su za stranice sa relativno dobrom bazom fanova, služe za podizanje angažovanosti, a kako bi postigli efekat moraju biti interesantni.

„Generalni problem je što ogla-si u Srbiji nemaju poziv na akciju. kreativna rešenja su loša i to je poslednjih par godina povećalo cenu oglašavanja na Facebooku. Ukoliko imate multimedijalnu kampanju ne možete koristiti isti tekst oglasa i za televizijske reklame, oglase u štampi i na internetu. Cena oglasa na Face-booku zavisi od broja ljudi koji će kliknuti na njega”, objašnjava

sagovornik BiZlife-a i ističe da ne postoji prava cena oglašavanja na najpopularnijoj društvenoj mreži. naime, sve zavisi od kreativnosti i targetiranja – što je ciljna grupa bolje određena, oglas popularniji, to će i cena biti niža, a može se svesti na svega nekoliko centi.

činjenica je da se najpopularni-ja društvena mreža značajno pro-menila poslednjih godina i postala pravi marketinški kanal.

„Facebooku definitivno opada popularnost, a koliko će biti aktuelan teško je proceniti. ne smatram da su glavni krivac pada popularnosti reklame. njih korisnici u krajnjem slučaju igno-rišu, a treba imati na umu da ova mreža pruža mogućnost kreiranja prilagođene poruke koju korisnici neće ignorisati. jednostavno više nije ‘cool’, a ne verujem da će korisnici napustiti mrežu, samo će je ređe posećivati”, zaključuje Dimitrijević. ●

Čemu odluka da objavite

tri posta dnevno, ako

nemate sadržaj?

padpopularnosti

Facebooku definitivno opada popularnost, a koliko će biti aktuelan teško je proceniti.

Nedavne najave o uvođenju video-reklama Dimitrijević ocenjuje kao interesantne, ali postavlja pitanje koliki će efekat imati u Srbiji. „Budžet za kampanju diktira i cenu produkcije, a cena internet-oglašavanja kod nas je još uvek niska. Iako se udeo u online oglašavanju povećava, činjenica je da tržište u Srbiji stagnira”, ističe sagovornik BIZLife-a navodeći da online tržište raste, ali prevashodno zbog toga što je sve veći broj kompanija koje prvi put ulažu u oglašavanje na internetu, a ne zbog odluka o povećanju budžeta za ovaj vid oglašavanja.

Kao i mnoge druge stvari i dolazak najpopularnije društvene mreže Srbija je dočekala nespremno. „Facebook fenomen kod nas je stigao u izuzetno nezgodnom trenutku kada domaći online mediji i internet kultura nisu bili dovoljno razvijeni. Nedostatak kvalitetnog sadržaja domaćih sajtova uslovio je izuzetnu popularnost ove društvene mreže“, objašnjava Dimitrijević i podseća da u Srbiji postoji više Facebook naloga od internet korisnika.

Šta nas čeka u budućnosti

Nespremni i za Facebook

IVaN DIMITRIJEVIć, marketing direktor internet group

generalni problem je što facebook oglasi u srbiji nemaju poziv na akciju

62 BIZLIFEbeležimo

BELEŽIMO

Sedam godina Telenora u Srbiji

Coca-Cola teretane na otvorenom

Ernst Young Preduzetnik godine

Prvi McDonald’s na NIS-ovoj pumpi

Stihl u Srbiji

Pola veka Tetra Paka u Srbiji

kompanija Telenor obeležila je sedmu

godinu poslovanja u Srbiji, a proslavi su

prisustvovali predstavnici državnih in-

stitucija, privrednog sektora, kao i veliki

broj poznatih ličnosti. U septembru 2013.

obeležava se i dve godine od završetka

obnove i predstavljanja Pametne mreže,

jedne od najsavremenijih u evropi.

Sa više od 1,7 miliona glasova građani Srbije doneli su odlu-

ku o pobedničkim opštinama u kojima će Coca-Cola sistem

izgraditi teretane na otvorenom povodom obeležavanja če-

tiri i po decenije od početka proizvodnje čuvenog svetskog

napitka u našoj zemlji.

Podjednake šanse da dobiju svoju Coca-Cola aktivnu

zonu imale su sve opštine u Srbiji, podeljene na male, sred-

nje i velike, a pobedile su one sa najvećim brojem glasova

u svakoj od te tri kategorije. Coca-Cola sistem je opštinama

širom zemlje poklonio 45 teretana na otvorenom.

najprestižnija svetska nagrada za dostignuća u preduzetništvu - eY Preduzet-

nik godine po drugi put dodeljuje se u Srbiji. konkurs traje do 15. novembra

2013. Svečano proglašenje pobednika biće održano u februaru 2014. Pobednik

nacionalnog konkursa u Srbiji će zajedno sa pobednicima iz zemalja širom

sveta, konkurisati za priznanje eY Svetski preduzetnik godine i prisustvovati

svečanoj ceremoniji u monte karlu u junu 2014. godine.

naftna industrija Srbije (niS) sklopila je ugovor

o saradnji sa mcDonald’s-om o otvaranju prvog

restorana tog lanca na benzinskoj stanici ’Zmaj 1’

u Beogradu. vrednost radova u prvoj fazi iznosi

oko 70 miliona dinara, a završetak radova očeku-

je se krajem godine.

Presecanjem debla, Hans Pe-

ter Stihl, počasni predsednik

kompanije Stihl, zvanično je

najavio početak rada kompa-

nije za proizvodnju motornih

testera u Srbiji. ovo je 33.

predstavništvo kompanije u

svetu, a prvo u regionu.

kompanija Tetra Pak obeležila je 50 godina od isporuke prve mašine

za punjenje pasterizovanog mleka u Srbiji. Proteklih pedeset godina

na jednom od najvažnijih rastućih tržišta za poslovanje kompanije u

jugoistočnoj evropi, obeleženo je nizom inovacija koje su promenile

život potrošača i postavile nove standarde u pogledu bezbednosti hrane.

ola elmqvist, generalni direktor kompanije za jugoistočnu evropu, na

svečanosti povodom obeležavanja pola veka poslovanja u Srbiji, istakao

je da je Tetra Pak danas među najvećim izvoznicima u zemlji.

63BIZLIFEkorporativni intervju

korporativni intervju

Više od poslaTehnološke promene donele su velike izazove i hotelijerstvu. U čemu je ključ konkurentske prednosti institucije koja traje već 22 godine i kako gostima obezbediti jedinstveno i nezaboravno iskustvo?

„za nas u Hyattu, ugostiteljstvo nije samo posao, to je pasija koja se

svakodnevno ogleda u aktivnosti-ma i interakciji zaposlenih u našem hotelu. nastojimo da stvorimo istinske emocionalne relacije sa gostima i zaposlenima, a razlika u odnosu na druge hotele širom sveta je u implemen-taciji lokalne kulture”, rezimira Hom Parviz, generalni direktor Hyatt Regency Beograd, u intervjuu za BiZlife, godinu i sedam meseci koliko je već u prestonici Srbije.

iako je teško praviti poređenja, ističe da Hyatt Regency Beograd unikatnim čine zaposleni koji su ključni činilac poslovanja, jedin-stven tim ljudi koji su tu od samog otvaranja hotela i mladih snaga, koje donose energiju i dinamičnost.● Da li se hotelijerstvo promenilo, i u kojoj meri, u odnosu na period kada ste vi počeli da se bavite ovim poslom? - Hotelijeri današnjice više nego ikad osluškuju potrebe gostiju, obraćajući pažnju na njihove ocene i komentare. Unapređenje loyalty programa stoga je esencijalno za poslovanje.

U poslednjih pet godina potrebe i očekivanja gostiju znatno su se transformisale. U stvari, svi smo se bitno promenili u smeru komunikacije i interakcije: od toga kako ćemo doći do informacije, kako planiramo putovanje i odmor, do toga da smo sve neformalniji

u odevanju i ishrani dok smo na putu.

Prirodno je da se potrebe go-stiju konstantno menjaju u skladu sa tehnološkim promenama. Pažljivo osluškujemo njihove želje i sugestije, podržavamo kreativnost

i istraživačku energiju, evo-luirajući iz perioda kada

smo više pričali a manje slušali, podstičući na-predak unapređenjem naše ponude i hotelskih

proizvoda. ● Koji su vaši planovi za

naredni period?- U vremenu kada je sve međusob-no povezano, izazov i plan su jasni, omogućiti gostima da prepoznaju razliku između hotela Hyatt i konkurencije. Drugim rečima, ne želimo da nas gosti vide kao još jedan hotel, već da zaista dožive je-dinstveno i nezaboravno iskustvo.

angažovanje u polju društve-no odgovornog poslovanja ostaje prioritet koji se temelji na ‘Hyatt Thrive’ inicijativi pokrenutoj na globalnom nivou.

Planiramo renoviranje, koje započinjemo od soba, a nastavlja-mo i 2014. obnovom banket-sala

i kristalne dvorane. Zahvaljujući sugestijama gostiju, definisali smo ključna pitanja na osnovu kojih smo kreirali i testirali prototip nove sobe, a u oktobru pokrećemo proces renovacije.

Pokrenuli smo i novi globalni program ‘Women’s experience’, u okviru koga ćemo se fokusirati na hotelske sadržaje i usluge koje su više prilagođene damama.

Povremeno dolazimo u kontakt sa gostima koji su tehnički odlično potkovani i ispred nas samih, što je dodatni motiv da nastavimo da se edukujemo i usavršavamo, jer došlo je vreme da iz analognog pređemo u digitalni svet komunikacije. kao posvećeni hotelijeri, nastavljamo da investiramo u naše ljude, jer danas je više nego ikad bitno da razumemo goste, odnosno njihove specifične i lične potrebe. ●

Danas je više

nego ikad

bitnoda razumemo

goste

HOM PaRVIZ, generalni direktor hyatt regency beograd

Konkurencija u hotelijerstvu● Konkurenost u svakom poslu je zdrava – motiviše vas da budete kreativniji, energičniji, skloni eksperimentisanju u poslovanju. Međutim, značajnije pitanje je da li zaista na tržištu postoji tražnja za smeštajnim kapacitetama?- Po pisanju medija, do kraja 2014. imaćemo dodatnih 740 hotelskih soba u hotelima od četiri i pet zvezdica. To je ukupno oko 2.150 soba po jednoj noći - dovoljno primamljivo za organizaciju velikih konferencija u Beogradu. Međutim, potreban je plan kako obezbediti popunjenost soba tokom ostalih dana u godini. Stoga investitori novih hotela moraju pažljivo da procene svoje investicije.

64 BIZLIFEgedžeti

GEDŽETI

Interaktivni auto-majstorČitanje korisničkog uputstva ne predstavlja uobičajenu praksu, naročito kada su u pitanju automobili. Nova tehnologija obezbeđuje potpuno drugačiji doživljaj vozačima

otkrivanje funkcija novog četvorotočka-ša obično je usputna avantura. ipak, danas

kada je za prosečnog vozača izigravanje majstora goto-vo nemoguće, s obzirom na uznapredovalu tehniku ispod haube, posezanje za korisničkom knjižicom nije tako redak slučaj.

napredak tehnologije polako transformiše pristup osnovnim

komponentama i funkcijama automobila. jednostavno rešenje i brz pristup neophodnim informa-cijama obezbedio je audi putem posebne aplikacije. ekurzinfo putem 'proširene stvarnosti' (augmented reality) omogućava korisnicima da se upoznaju sa svojim vozilom.

Dovoljno je da korisnik svojim

smartphone ili tablet uređajem snimi detalj na automobilu koji ga zanima i na ekranu će se pojaviti

odgovarajuća informacija i uputstvo. Recimo, ako se

kamera telefona usmeri na instrument koji pokazuje temperaturu rashladne tečnosti

motora, vozač će dobiti kompletnu informaciju o

rashladnom sistemu, o tome kada je njegova temperatura previ-soka, kako proveriti nivo tečnosti u prelivnoj posudi i gde se ona tačno nalazi ispod haube.

Razvoj ekurzinfo aplikacije usle-dio je kao izazov nakon stvaranja aplikacije za model a1 koja je mo-gla da prepozna 65 komponenti au-tomobila. Prvobitna aplikacija, koja je takođe proizvod saradnje audija i softverske kompanije metaio, bila je nominovana za GSma Global mobile awards 2013. u kategoriji najbolje rešenje u automobilskoj industriji. ●

Dovoljno je da korisnik svojim smartphone ili tablet uređajem snimi detalj na automobilu i na

ekranu će se pojaviti odgovarajuća informacija

Aplikacija može da prepozna oko 300 pojmova – od najsitnijih detalja o oznakama na brisaču vetrobrana,

do pojedinačnih komponenti motora. eKurzinfo za sada je

dostupan vlasnicima modela A3 koji poseduju iPhone i iPad uređaje. Ovo

unapređeno uputstvo trenutno postoji u verzijama na engleskom,

nemačkom i japanskom jeziku.

Aplikacija je još uvek u fazi testiranja i zbog te činjenice dostupna je samo korisnicima u Nemačkoj. Nakon toga očekuje se da će biti dostupna i na drugim tržištima.

„Najavljeno je da će do kraja godine biti urađene i verzije za ostatak Evrope. Što se tiče Srbije, sačekaćemo zvaničnu aplikaciju, nakon čega ćemo proceniti da li su neophodne dopune ili proširenja za naše tržište”, kaže za BIZLife Milan Plećaš, marketing menadžer Audija u okviru kompanije Porsche SCG.

Plećaš ističe da je prednost ovakvih tehnoloških rešenja velika jer korisnicima olakšava svakodnevno korišćenje vozila i ubrzava put do potrebnih informacija.

Kad stiže u Srbiju?

unapređeno uputstvo

Napredak tehnologije

transformiše pristup

osnovnim funkcijama automobila

tekst:Ivana

Mihajlović

65BIZLIFEafter hour

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Na poslovnom ručku// Pravo dobar diplomatadr tanja miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa EU

Intervju// Susret sa knjigom koja je sve izvrnula siniša Ubovićglumac

Wellness&Spa// Relaksacija na granici hedonizma Life DEsIGnHotel

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE// Ni za operu nije kasno! Jelena Šarenac, Direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija

s70s66 s76 s82

66 BIZLIFEintervju

INTERVJU

Susret sa knjigom koja je sve izvrnula

’Budi skroman’,’ajde, polako’ i ’doći će tvoje vreme’ – bile su misli vodilje u svakom danu glumca Siniše Ubovića. Ali, od pre tri godine, od nazovislučajnog susreta sa odbačenom knjigom i poslatog e-maila, za njega je počeo život kojim mali broj ljudi može da se pohvali

„pre tri godine, u ulazu naše zgrade, moja supruga je našla knjigu ’moć je

u vama’. Bila je bačena sa gomilom papira i reklamnog materijala. Tako neuglednoj našli smo mesto na jednoj od polica i tu je ostala ...“, ovo je jedan naizgled sasvim običan detalj iz života Siniše Ubovića, beogradskog glumca.

Tada ni pomišljao nije da će slučajno useljena knjiga louise Hay doneti nov i veliki početak, ali je zato bio siguran da živi jedan osrednji i polovičan život. kaže da je na svakom koraku nailazio na ’osrednjost’ – bio je završio sa

privatnim biznisom, spremao se za pozorišnu predstavu u kojoj je očekivao veliku ulogu a dobio dru-gu, manju, neželjenu. Drugog dana proba za tu istu ulogu kolabirao je i završio u krevetu bolestan.

„nakon tri dana ležanja, čim

tekst: Mirjana Pašćan

foto:Jelena Vučetić

U oktobru je zakazan susret sa LoUisom Hay u New Yorku

SINIša UBOVIć, glumac

67BIZLIFEintervju

sam se malo pridigao, prišao sam biblioteci sa željom da čitam. od toliko toga, uhvatio sam se za ’moć je u vama’ - nađenu i odbačenu knjigu koja mi je upala u ruke. i, tada se sve izvrnu-lo...“, Siniša Ubović se jasno seća trenutka susreta sa knjigom koja je šest meseci služila samo kao društvo ostalim knjigama na polici porodice Ubović. ’izvrnulo se’ to da mu je sasvim jasno bilo da je sam odgovoran za to gde je i da je sam svoj život kreirao.

„Toga nisam bio ni sve-stan do tada. To je bilo divno! jer, ako sam do sada ja sam sve kreirao, znači da nadalje mogu da kreiram kako želim. Drugačije! Počeo sam da koristim sve ideje louise Hay, savete i vežbe koje je nudila. To je bilo toliko snažno i tu sam zaista video mogućnost da nešto uradim od svog života. najviše sam koristio pozitivne rečenice. one zapravo oslikavaju ishod života kakav želim. Sve mi je to delovalo malo glupo i lažno, ali sam bio uporan. mislio sam – ’zašto ne bih probao?’ i, za samo nekoliko dana stvari su počele da se rešavaju. Dobio sam nove poslovne ponude i jednostavno sam se pomerao sa mesta koje je bilo ispod mojih potreba...“

E-MAIL KOJI MENJA žIVOTFilozofije ’budi skroman’ ili

’ajde, polako’ ili ’doći će tvoje

vreme’ ili ’da li si ti siguran da možeš?’, zamenila je sve lepša i lepša realnost i snažne promene. šta se u stvari desilo?

„Dozvolio sam da u moj život uđu prave poslovne prilike, divni ljudi, kreativne mogućnosti. Sva-kodnevno sam radio vežbe koje Hay preporučuje i morao sam da

joj napišem e-mail. To su bili moji utisci o njenoj

filozofiji, o snazi kojom me je suočila sa samim sobom, o odgovornosti koju sam otkrio u

sebi, a ne negde izvan u okolnostima i državi u

kojoj živim, o saznanju da ne mogu da menjam stvari, ali mogu svoj pogled na svet. napisao sam koliko sam oduševljen i otišao korak dalje – rekao sam da njene reči moraju biti veoma značajne za ove prostore uplašenih ljudi koji su preživeli ratove i žive siro-maštvo. njene misli treba da uđu

na ove prostore na velika vrata. Došlo je vreme za pomirenje, vreme da volimo i da budemo voljeni i da prihvatimo sami sebe ako želimo da nas drugi prihvate. Svi smo na ovaj svet došli da se razvijamo i da pomerimo svoje granice, da doživimo svoj puni potencijal.“

e-mail je poslat na nekakvu zvaničnu adresu louise Hay za javnost (Siniša kasnije saznaje da je čak bio i u spamu!). na Đurđev-dan, porodičnu slavu, tri meseca kasnije, stigao je odgovor.

„Bio je to divan e-mail, neve-rovatan, sa pozivom da dođem u ameriku na obuku za trenera njenog programa. nisam imao ni trunku dileme – počele su pripreme za put u San Diego. nije bilo ni jednostavno ni lako, ali znao sam da je to moj put i nisam nikakvim tehničkim okolnostima dozvolio da me zaustave. imao sam ogromnu potrebu da taj pro-gram donesem ovde“, i danas sa neizmernom radošću i punog srca Siniša Ubović priča o nazovislučaj-nom početku jedne velike saradnje sa jednom velikom filozofijom jedne veoma mudre žene koju da-nas vole, čitaju i slušaju milioni

„Ova treća knjiga je drugačija od prethodne dve. Ista je tematika, ali je pišem u formi romana. Moj izdavač je znao da radim radionice i podstakao me da pišem jer sam očigledno i bio spreman za tako nešto, a pri tom sam iz Srbije. I pored uverenja da ne mogu da budem pisac, jer nisam pisac, glumac sam, nisam se školovao da pišem, shvatio sam da ipak mogu. To je bila jedna nova i velika lekcija – svako može da bude toliko toga. Mogu da budem i glumac i pisac i otac i muž i edukator i konobar, šta god. Samo je pitanje na šta moje srce igra“, kaže, ovoga puta pisac, Siniša Ubović.

Treća knjiga samo što nije

mogu da budem i glumac i pisac i otac i muž i edukator i konobar, šta god. samo je pitanje na šta moje srce igra

Uhvatio sam se za knjigu ’Moć je u vama’ i tada se sve

izvrnulo...

snažne promene

Jasno se seća trenutka susreta sa knjigom koja je šest meseci služila samo kao društvo ostalim knjigama na polici porodice Ubović.

Dozvolio sam da u moj život uđu prave poslovne prilike, divni ljudi, kreativne mogućnosti.

68 BIZLIFEintervju

Jesen će početi muzikom. Od Dvoržaka do Lista i oproštajnog koncerta Vaya Con Dios do romana Leonarda Cohena. Biće tu melodija za svačiji ukus

Septembar sa mirisommelodija

1// ’Rizična igra’ (Runner, runner)premijera 26. septembar

Film u kojem je producent Leonardo Di Caprio kritika je opisala kao ’jedinstveni filmski doživljaj’. Ako biste voleli da se uverite da on line kockari zaista zarađuju milione, evo prilike. U glavnim ulogama Ben Affleck i Justin Timberlake. www.kolosej.rs

i koja izgleda zna gde je taj put kojim bi svako koračao, a zove se ’ispunjenje’, ’zadovoljstvo’ i ’sreća’.

Sve što se dešavalo nakon San Diega i treninga koji, kako sam kaže, ni sa čim ne može da se meri“, bilo je neverovatno iskustvo u radu sa ljudima, osećaj ispunje-nosti i uživanja. već tri godine na dvodnevnim radionicama Siniša pomaže drugima da pronađu svoj put, upoznaju i susretnu sebe i svoje potencijale, da prestanu sa ispunjavanjem očekivanja drugih, već da pronađu i zidaju svoja. i, govori im nešto veoma važno:

„nikad nije kasno da se zagle-damo u sebe i da u sebi potražimo odgovore. Uvek je pravi trenutak.“

I JOŠ JEDAN KORAK DALJE kao što je napravio veliki korak

i napisao e-mail louisi Hay i kao što je učinio još jedan postavši ser-tifikovani trener njene filozofije, tako je pre tri meseca Siniša Ubo-vić održao prvu regionalnu obuku Heal Your life trenera i priključio se grupi od samo deset ljudi na

svetu koji imaju dozvolu da obu-čavaju druge da postanu treneri. Sada ima licencu koja se daje za govorno područje. To je ostvarenje one prvobitne ideje koju je izneo u prvom e-mailu, tako da sada postoje obučeni treneri iz Crne Gore, Hrvatske, a za narednu obuku prijavi-li su se zainteresovani i iz makedonije i Slovenije.

i, priča ide dalje - u okto-bru je zakazan susret sa loiusom Hay u new Yorku. „Tome se posebno radujem. ona nas sve uči da iskrenošću i otvorenošću mo-žemo život da učinimo čudesnim. njen put zaista ima planetarnu dimenziju i ona je žena inspiraci-ja“, u nekoliko reči stao je Sinišin doživljaj ove žene i njenog uticaja.

A GLUMA?Film je velika ljubav ovog gumca

koji bi želeo jednu pravu epsku ulogu koja nosi veliku poruku. nedavno je u Beogradu završio i snimanje filma ’november man’ sa

Pierce Brosnanom u glavnoj ulozi i to je, kaže, posebno iskustvo. Radi sinhronizaciju crtanih filmova i pre mesec dana je snimio i prvu

sezonu domaće serije ’Zvezda-ra’. a, ono posebno su dve

knjige koje je napisao – ’Put promene i neće biti kraja čudesima’ i ’afirmacije za put

promene’. www.put-promene.com

kako bi opisao prethodne tri godine svog života od dana ’treba mi pomoć’ i prvog susreta sa knjigom ’moć je u vama’ louise Hay do licence koju ima samo desetoro ljudi na svetu i radionica kojima mesečno prisustvuje neko-liko stotina ljudi?

„Za ove tri godine pratio sam samo svoj unutrašnji osećaj. ispratio sam svaki impuls koji bi se u meni pojavio rečima ’Uradi to!’. i, uradio bih. Ranije nije bilo tako – bavio sam se pitanjima ’da li je vreme?’, ’da li sam siguran?’. od kada slušam sebe, stvari su počele da dolaze.“ ●

Siniša Ubović uveliko drži predavanja za top menadžere.„Poslovni ljudi su kroz moje radionice prošli iskustvo koje obogaćuje poslovni

život – svi su skockani i u obavezama i rokovima i onda im kažem da urade nešto drugačije, da nešto zamisle. Treba videti kako se oni onda dobro zabavljaju i transformišu u par sati programa. To je dokaz da ljudima danas nedostaje da se opuste i oslobode. Sasvim je moguće da se u malo ’tvrđi’ korporativni život unese lakoća i Srbija se, čini mi se, sve više ka tome otvara. Važno je da se zabavimo, da kolege gledamo drugim očima, da shvatimo da su i nadređeni i podređeni ljudi sa istim potrebama i ciljevima. I svi idu napred i važno je naučiti da jedina osoba koju treba da prestignemo jesmo mi sami.“

Poslovni svet se otvara

filozofija mudre žene

I danas sa neizmernom radošću i punog srca Siniša Ubović priča o nazovislučajnom početku jedne velike saradnje sa jednom velikom filozofijom jedne veoma mudre žene koju danas vole, čitaju i slušaju milioni i koja izgleda zna gde je taj put kojim bi svako koračao, a zove se ’ispunjenje’, ’zadovoljstvo’ i ’sreća’.

Nikad nije

kasno da zagledamo u sebe

i da tu potražimo odgovore

69BIZLIFEhrana za dušu

HRANA ZA DUŠU

kultnog novinara za poštovanje i autora više televizijskih emisija (‘nivo 23’, ‘Duhovnici’, ‘nezaštićeni

svedok’), velimira velju Pavlovića život nije hteo da odvuče u drugu profesiju. kaže da baš zbog toga lakše podnosi sve što mu se događa. od novijih projekata može da se pohvali radom na dokumentarnom filmu ‘Pitam se pitam, ko je Timoti Džon Bajford’.

● Pitamo se, pitamo se ko je Timothy John Byford?- engleski džentlmen u Beogradu. čovek koji je oplemenio srpsku kulturu poput nekih drugih ‘srpskih stranaca’, kao što su, na primer, vizantolog Georgije ostrogorski ili lekar arčibald Rajs.

● Otkud vi u filmu?- Svi smo mi u nekom filmu. moj ‘film’ je da Tv, kao najmoćniji medij, treba više da kori-sti dokumentarne i igrane forme. Pogotovo u Srbiji. na taj način mnoge ‘komplikovane’ stvari bile bi brzo i lako objašnjene.

● Na kojoj biste svetskoj TV stanici voleli da se emituju vaše emisije?- najviše bih voleo kad bi naše televizi-je postale svetske, a ja ostao da radim u

njima. nažalost, Tv program u Srbiji spada u lošije u evropi.

● U mladosti ste voleli kafanu Manjež. Gde danas volite da ručate?- manjež je bio ‘meeting point’ moje gene-racije, i mog kraja. Danas živimo u drugom vremenu. najsmešnije mi je kad uhvatim sebe kako ručam sa gospodinom lapom to-pom i čitam po internetu. omiljene kafane su mi se izmestile iz centra, od ade sve do Slovca (npr. ‘ćurkova kafana’). al’ obilazim ih, redovno.

● Da li je život mogao da vas odvuče u drugu profesiju?- mogao je, ali nije hteo. Drago mi je što me je mrcvario ulogom novinara jer danas lakše podnosim sve što mi se događa.

● Da li su The Rolling Stones još uvek na vrhu vaše play liste?- neke stvari su zaista iznad vremena. kao Hilandar, na primer, kao početni rif za pesmu ‘Gimme Shelter’.

● Šta kažete kćerki kada vas pita Šta je uspeh?- ja učim od nje šta je uspeh. ona je jedan

od najboljih studenata Pravnog fakulteta, onog pravog, starog, Pravnog.

● Vaš intervju koji nikada nećete zaboraviti...- napisao sam za nin - intervju sa britan-skim genetičarem i dobitnikom nobelove nagrade za biologiju. naslov teksta bio je ‘Živećemo 500 godina!’. naučnik je odleteo iz Beograda u četvrtak, kad sam i predao tekst u štampu. Sledećeg utorka uspeli smo samo da u isti tekst ubacimo antrfile: ’čovek koga smo intervjuisali umro je ove nedelje u londonu.’

● Kada kažu ‘pisac’, na koga pomislite?- Toliko ih je mnogo najboljih, da ni dva-deset ne mogu da izdvojim. Dilan (Bob) i Basara, ipak…

● Šta to u Beogradu ne sme da se propusti? - Zalazak sunca gledan sa kalemegdana.

● Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?- Zbog Sokobanje u kojoj trenutno šetam, plivam i čitam knjigu ‘Gogolj i đavo’ D. mereškovskog. od stotinak nezaboravnih rečenica iz knjige, izdvajam: "legenda se širi iz gornjih u donje narodne slojeve". kod nas je nažalost obratno. Đilkoši su na vlasti.

● Vaša tri velika DA...- je l’ to nešto kao ‘veliko Titovo ne’!? ve-rujem da su i sva velika Da i sva velika ne uvek jedna velika laž. Život je neprekidno ustajanje iz blata. Svakog jutra. održavaju nas samo upornost i vera da će biti bolje. ●

Svi smo u nekom filmu

gost VELIMIR VELJa PaVLOVIć

2 43// Promenadni koncerti na Kolarcu do 29. decembra

// Leonard Cohen ’Omiljena igra’ za čitanje

// Vaya Con Dios 12. oktobar

U organizaciji Centra za muziku Kolarac organizuje četiri meseca koncerata klasične muzike. Obeležavaće se rođendan Dvoržaka, slaviti dela Igora Stravinskog i svirati Listove poeme. Svi ljubitelji klasike neće morati da brinu za provod do kraja godine. www.kolarac.com

Prvi roman muzičara, kantautora i pisca Leonarda Cohena napisan je pre 50 godina i svrstan je u deset najboljih kanadskih romana. ’Omiljena igra’ je delo koje, po kritici, samo po sebi postaje pravilo jer se ni sa čim ne bi moglo uporediti. Izdavač Geopoetika www.geopoetika.com

U okviru oproštajne turneje veliki belgijski bend zasviraće i u Beogradu. Kombank arena biće mesto rastanka sa srpskom publikom, a pevačica Dani Klein je najavila da će grupa svirati pesme po želji publike, koja može da glasa na njihovom sajtu. www.vayacondios.info

70 BIZLIFEna poslovnom ručku

Pravo dobar diplomata„Zadatak države je da stvori uslove, da vam da pravne osnove da delujete. Kako ćete se snaći zavisi od vas“

kako može da izgleda susret vršnjakinja koje su već imale prilike da rade zajedno, i to na obostra-

no zadovoljstvo, nego kao prilika da evociraju uspomene od pre pet i više godina, da probaju na brzinu da ispričaju šta se u međuvreme-

nu dešavalo, na novim poslovima i pozicijama, i naravno, o večnim ženskim temama: moda, trendovi, hrana…

naš gostDR TaNJa MIščEVIć

šef srpskog pregovaračkog

tima sa eu

tekst: Tatjana Ostojić

foto:Marko Rupena

NA POSLOVNOM RUčKU u restoranu lorenzo i kakalamba

● Voćni ili čokoladni kolač?- Čokoladni, uvek.● Kafa sa mlekom, ili bez njega?- Sa mlekom, obavezno.● Brojite li kalorije svojim obrocima?- Ne, ne moram.● Koja jela znate da pripremate?- Znam sve da spremam, kao Sremica, naučila sam od bake. U kući, pored majke i mlađe sestre, zapravo ja jedina volim da kuvam i to obožavam, i san mi je nekako da imam restoran u kojem ću ja kuvati. ● I, koja biste to jela izdvojili

posebno?- Obožavam da spremam paste, i tu sam vrlo maštovita, ali isto tako volim da spremam stara jela iz mog kraja, na primer ’tašce’ - testenina sa džemom, najčešće od kajsija, i sa hlebnim mrvicama. I naravno, sva kuvana jela. ● Gde biste otputovali na jednu dobru večeru?- Tu bih se lomila, između Pariza i Rima. Francuska kuhinja je vrhunac kulinarstva. Početkom ove godine četiri meseca sam provela u Rimu, i navukla sam se

’žestoko’ na italijansku kuhinju koja mi potpuno odgovara, i to ne zbog pasta i pica, već zbog povrća. ● Koga biste iz sveta politike i/ili biznisa poveli na ručak?- Uh, to je teško pitanje. Opredelila bih se za prijatelje u biznis svetu i u politici, ali ne bih da otkrivam imena. Imaću priliku da sa kolegama, pregovaračima, već polovinom septembra idem na ručkove i večere, i verovatno ću od njih mnogo i da naučim, ali ne bih nikoga izdvojila.● Kako odaberete restoran za

poslovni ručak?- Nažalost, uglavnom vam je to predodređeno, ili vas zovu, ili, s obzirom na obavezu da imate javnu nabavku kada ste vi organizator ručkova i večera, ne možete vi da birate, nego onaj ko je najbolji ponuđač. Ali, restorani u Beogradu su toliko dobri, tako da to nije veliki problem. Negde više volite, negde se bolje osećate, negde odabir hrane utiče na to. Ako mogu da biram, to su restorani u Zemunu.● Da li preskačete doručak?- Nikada. U protekle četiri godine

Brzo i kratko

71BIZLIFEna poslovnom ručku

kao i uvek, bilo je izuzetno za-dovoljstvo razgovarati sa Tanjom miščević, srpskim pregova-račem sa eU. Da li sam subjektivna ili ne, tek mislim da Srbija nije mogla da dobije većeg profesionalca za šefa pregovaračkog tima, pri tome nestranačku ličnost. Uvek jasna u svojim odgovorima, i prvi put kada smo radili intervju dok je bila na pozi-ciji direktora kancelarije za eU ili dok je radila kao državni sekretar u ministarstvu odbrane, moja gošća i ovog puta bez dvoumlje-

nja kaže da moramo prestati da razmišljamo o tome da je država

socijalna ustanova koja svakom od nas treba da pomogne.

„Zadatak države je da stvori uslove, da vam da pravne osnove da delujete. kako ćete

se snaći zavisi od vas. kada govorite o eU, po-

moć države u vidu subvencije ili podrške je daleka prošlost. i zato možda je malo surovo, ali ko se snađe, snađe. Sporazum o sta-bilizaciji i pridruživanju definisao je postepeno ukidanje carina za najrazličitije vrste robe, i proizvo-

đači te robe su do sada morali da se snalaze. mnoge države su imale ozbiljne probleme da uspostave ta pravila konkurencije, pa ni kod nas nije tako jednostavno. Zakon je usvojen, formirano je telo koje se bavi zaštitom konkurencije, i ovo nije jednostavan posao, jer vi treba posle toliko vremena da promenite ceo sistem, i to ne samo sistem, već svest“, naglašava Tanja miščević.

kada govorite o eU, pomoć države u vidu subvencije ili podrške je daleka prošlost. i zato, možda je malo surovo, ali ko se snađe, snađe

skinula sam više kilograma, zato što sam promenila režim ishrane. Nikada ne preskačem svoj voćni jogurt i musli.● Brza hrana onda, da ili ne?- Volim da pogrešim, volim sve što vole mladi, kao što kaže moj brat. Volim i Mek, i KFC, i Vapiano, ali to prosto ne sme da bude navika, i ne sme da bude svaki dan. ● Da li ste nekada probali specijalitete sa crvima, insektima ili žabama?- Ne, ništa od toga. Mada, volim da probam hranu, volim da eksperimentišem, ali, ne bih rekla da bih smela da eksperimentišem u tom pravcu. ● Šta je najneobičnije što ste u životu

pojeli?- Sve je neobično ako nešto ne volim da jedem. Bili smo u Alžiru, i tamo je najveća čast kada značajna ličnost, koja vas pozove na večeru, ispred vas stavi pečeno jagnje, otkine rukom i nahrani vas tim jagnjetom. Jagnjetinu i mesa koja su jaka po mirisu ne volim, ali sa Ministarstvom odbrane Srbije, gde sam tada radila, bili smo u poseti alžirskom ministarstvu. Bila sam psihički pripremljena za taj događaj, ministar odbrane Alžira je, međutim, bio vrlo obziran i umesto da me nahrani komad jagnjetine je stavio u tanjir pored mene.

Naravno, probala sam, a ostatak podelila. I ne volim ribu, kao ni alkohol. Prosto mi se ne sviđa ukus. ● Kada ste poslednji put kuvali za drugoga?- U prošlu subotu, pre sedam dana, za svoju sestričinu. Pečeno meso, svinjska ruža sa krompirima na kajmaku, nije htela čorbicu, ali je zato dobila rolat sa 'nutelom'. ● Kada vam kažu hrana, na šta prvo pomislite?- Na slatkiše.● Da li kinesku hranu jedete štapićima?- Ne, ne umem.

● Da li se dešava da ste nezadovoljni porcijama hrane u restoranima? - Količinom. Ogromne su, mogle bi da budu manje.● Kada biste imali priliku da na večeru odvedete Van Rompuya, šta bi bilo na meniju?- Naravno da bi bili srpski specijaliteti, ili ono što mi zovemo srpskom kuhinjom. Do sada sam puno stranaca vodila, svaki put je ’upalilo’ kada su probali neki od naših specijaliteta. Neki im teško padnu, tipa prebranac, koji im je izazivao ozbiljne stomačne probleme, i kiseli kupus, ali bez obzira na to, traže opet.

Skalopine od teletine sa suvim šljivama i Marsala vinom

Sastojci:Teleće šnicle, suve šljive, Marsala vino, neutralna pavlaka,puter, kocka supe, biber, so

Priprema:Na puteru propržiti teleće šnicle , dodati suve šljive i sve zajedno zaliti Marsala vinom.

Preporuka restorana Lorenzo i Kakalamba

Moramo

prestati da razmišljamo

o tome da je država socijalna

ustanova

72 BIZLIFEna poslovnom ručku

i naravno da nas je pominjanje svesti o nephodnosti nečega malo skrenulo sa osnovne teme, ali smo joj se brzo vratile. „Svest da se ne samo gubi, nego i dobija, i to ne samo potrošači nego i proizvođači. imamo interes i tradiciju da kori-stimo ono što je domaće, i volimo svoje proizvode. U tom procesu može da se desi da se ošteti nečiji poslovni interes, ali ljudi počinju da razumeju da je to dobro za njihov posao. Za razliku od malog srpskog tržišta, dobijaju malo

veće, regionalno tržište Zapadnog Balkana, a zatim i mogućnost da se uključe na tržište veliko pola milijarde. To je izazov“, ističe moja gošća.

Za nju je privatno bio izazov da piće njenih meštana, Sremaca, bermet, iako baš i nije neki ljubitelj alkohola, dobije međunarodno priznanje geografskog porekla.

na pitanje kada ćemo postati članica eU, Tanja navodi primere različitih država kod kojih je taj proces trajao četiri, pet godina ili Tursku gde nije ni završen. ali, prema njenim rečima, daleko je važnije da eU 'uđe' u Srbiju.

Tačnije da Srbija iskaže spremnost da se reformiše, menja i postane evropska država. „očigledno je da postoji volja, ali se ona najbolje vidi kad krenete u aktivnosti, u ozbiljne stvari. kada odlučite da nešto morate restrukturirati, da nešto morate da gasite, da neki ljudi moraju ostati bez posla. ali to mora da bude stvar dogovora. šta hoćete od Srbije, kakvu hoćete, industrijsku, poljoprivrednu, razvijenu, visokih tehnologija...“; objašnjava Tanja.

i upravo kod te teme smo se našle, a to je nepostojanje jasne strategije u ekonomiji Srbije. Pre-ma rečima moje gošće, proces pre-govaranja će zahtevati donošenje strategija, kojih će Srbija morati da se pridržava. Dobra stvar je što to ne mora odmah, jer pregovori su, kako ih Tanja karakteriše, unutrašnja analiza, skeniranje stanja u zemlji. „mi ne treba sutra da uđemo u eU nespremni. moj cilj je da nama ovde bude dobro. a mora biti dobro. možda to nećemo videti odmah, kao u onoj odluci o ukidanju viza. Takvih odluka neće

biti dok se ne uđe u eU. Sama činjenica da se zemlja

menja u tom smislu je da je vladavina prava osnovni postulat“, va-treno naglašava Tanja.

i zato neće ništa lomiti preko kolena, mišljenja

je da ne kasnimo, sačekaće sa odabirom tima, želi to valjano da uradi.

jedno što me je u našoj priči 'lagano' obeshrabrilo bila je činje-nica koju ni moja gošća nije krila, a to je da je eU spremna da vam progleda kroz prste iako nisu svi ekonomski uslovi ispunjeni, ali ako su svi politički uslovi ispunje-ni. obratno, da su ispunjeni svi ekonomski, ali ne i politički uslovi za prijem, u eU to nije dovoljno. međutim, Tanja miščević, srpski pregovarač sa eU, uverena je da postoji političko jedinstvo i jasna strategija kada je pristupanje Srbije eU u pitanju. ●

daleko je važnije da eU 'uđe' u srbiju. tačnije, da srbija iskaže

spremnost da se reformiše, menja i postane evropska država

„Svako od vaših čitalaca može da se seti tri, četiri ili pet stvari za koje bi voleo da budu posebno zaštićene u Srbiji. Tu dolazimo na pitanje - treba li? Treba da postignemo konsenzus oko stvari koje treba štititi. Tu ne govorim o velikim stvarima kao što su srpska kultura, ćirilica, jezik, suverenost zemlje, to se podrazumeva. Toliko ima 'malih' stvari, proizvoda koje želite da brendirate, kao što je srpska šljivovica, i stvar je dogovora šta od toga stvarno treba štititi.“

'Kečevi' u rukavu

Mi ne treba

sutra da uđemo u EU

nespremni. Moj cilj je da nama ovde

bude dobro

74 BIZLIFEzabava

Japan kroz zalogajes

uši, maki, jakitori, terijaki ili miso supu pažljivo biraj-te gde ćete jesti. Za pravi ugođaj i pun ukus moraju

ih spremiti majstori japanske kuhinje. moon Sushi Bar je jedno od mesta u Beogradu gde možete biti sigurni da vam je na tanjiru servi-rano tradicionalno japansko jelo i

da ćete vreme provesti u istraživa-nju novih istočnjačkih ukusa.

Restoran moon Sushi Bar otkrio nam je dva svoja recepta koja ne traže posebnu veštinu i namirnice se mogu nabaviti u bolje snabdeve-nim prodavnicama zdrave hrane. ●

www.moon-sushi.com

MOON SUSHI BaR, restoran japanske kuhinjeZABAVA

SASTOJCI: - nori alga 1 kom- japanski pirinač 70g- svež losos 40g- avokado 40g- soja sos- marinirani đumbir- vasabi

Nori algu prekriti slojem pirinča i blago ga utapkati. Po sredini pirinča dodati losos i avokado. Krenite sa rolanjem ka spoljnoj ivici nori alge ujedno pritiskajući i savijajući sadržaj ka unutra.

Kada stignete do kraja, algu malo navlažite vodom kako biste je prilepili za rolnicu i dobro izrolajte bambusovom podlogom kako bi se napravio lep valjak. Valjak iseckati na šest delova i služiti uz soja sos, vasabi i marinirani đumbir.

KAKO SE JEDE: Na jedan maki zalogaj stavite malo vasabija i umočite u soja sos. Pojedite rolnicu iz jednog zalogaja. Pre uzimanja sledećeg zalogaja uzmite listić mariniranog đumbira kako biste isprali grlo i kako bi svaki sledeći ukus bio u potpunosti autentičan.

Tradicionalne maki rolnice - losos i avokado

Tradicionalna japanska supa pravljena od morskih plodova, povrća i na bazi je daši i miso paste

SASTOJCI: - 3 šolje domaćeg daši bujona- 2-3 kašike miso paste (u ovom slučaju bele širo paste)- 8 kockica svežeg tofua- 1 kašiku nori algi sitno iseckanih- ½ mladog luka

Miso supa

U zagrejani daši kroz cediljku dodajte miso pastu polako je mešajući kako bi se cela rastopila i da ne bi ostajale grudvice. Probajte i po ukusu procenite treba li da dodate još paste da biste pojačali ukus. Nakon toga smanjite vatru i dodajte sitno iseckan tofu, nakon nekoliko minuta mladi luk i nori alge. Kuvajte do ključanja i pazite da ne proključa! Servirajte u dubokim činijama služeći se japanskim štapićima. Prema japanskoj tradiciji, miso supa se služi u dubokim činijama i ispija se, dok štapići služe kako bi se sadržaj jeo nakon ispijanja supe. Globalizacijom japanske kuhinje postalo je dozvoljeno i da se služi kašikom.

moon sushi Bar je jedno od mesta u Beogradu gde možete biti sigurni da vam je na tanjiru servirano tradicionalno japansko jelo

75

ove će sezone biti aktuelne glamurozne ogrlice sa upečatljivim privescima, koje dominiraju veliči-nom. nakit će biti oplemenjen Swarovski elementima, biserima i poludragim kamenjem u zagasi-tom koloritu. Biće tu i komada jarkih boja kao što su ljubičasta, petrolej, crvena, narandžasta. na velika vrata ulaze krupni lanci u boji starog zlata, mesinga i bronze. naša preporuka je nakit sa

poludragim kamenom i kristalima koji daju notu ženstvenosti i elegancije.

foto 1: puna

samopouzdanjafoto 2:

ne odustaje od romantike

foto 3: boje ove sezone

foto 4: uvek i uz svaku

kombinacijufoto 5:

sa stavom i upornafoto 6:

kad je raskoš srednje ime

foto 7: klasika koja ne prolazi

foto 8: moć i dominacija sa

stilomfoto 9:

krivci za dobar osećajfoto 10:

za svaki dan pun sunca

Dizajneri Dve šmizle:

Marina IlićJovana Kukuljwww.dvesmizle.rs

Bulevar kralja Aleksandra 26, BeogradPožeška 118a, BeogradNemanjina 40, BeogradPaunova 24, BeogradČumićeva 2, lokal 65, BeogradBulevar Mihajla Pupina 1, Novi Sad

Prodajni objekti:

Nakitom na velika vrataKada treba da zasijate, hvatate se za nakit. Kada biste hteli da se osećate posebno, opet zovete nakit u pomoć - ti neodoljivi, često svetlucavi detalji uvek i s lakoćom otvaraju vrata dobrog osećaja. Toliko je kristala, poludragog kamenja, bisera, sjajnih detalja, koji su neponovljiv ukras i čiju majstoriju kombinovanja Dve šmizle najbolje znaju. Dovoljno je da zakoračite u njihov svet i njime ćete zauvek biti osvojeni

1 // 2 // 3 //

4 //

5 //

6 // 7 // 8 //9 //

10 //

FASHION&BEAUTY

BIZLIFEfashion&beauty

76 BIZLIFEwellness&spa

WELLNESS&SPA

Relaksacija na granici hedonizma

Zaštitni znak Five elements Spa&Beauty je masaža Put oko sveta. Ona predstavlja kombinaciju svih masaža iz ponude, a kreirana je od strane fizioterapeuta. Kao i svaki tretman u ovom centru, počinje dodirom dobrodošlice (wellcome touch), obuhvata masažu celog tela, refleksologiju stopala i indijsku masažu skalpa toplim aromatičnim uljima.

Masažom na put oko sveta

Vaše slobodno vreme i vi zaslužujete savršen tretman. Opuštanje je prvi zadatak i treba ga poveriti masaži, SPA oazama, ulepšavanju ili romantičnim trenucima sa voljenom osobom. Five elements Spa&Beauty o tome sve zna

five elements Spa&Beauty je ekskluzivni SPa centar na 550 kvadratnih metara u okviru lifeDeSiGn hote-

la. Uživa ugled oaze za relaksaciju sa vrhunskim fizioterapeutima i kozmetičarima koji će vas voditi kroz potpuno novi svet pet eleme-nata i rituala opuštanja, lepote i podmlađivanja.

vodeći se filozofijom pet ele-menata, po čemu je Five elements Spa&Beauty centar dobio naziv,

77BIZLIFEwellness&spa

ovaj hram potpunog uživanja vam nudi sobe zemlje, vatre, vazduha, vode i etra. Pomoću Five elements masaža i rituala učiniće da doživite harmoniju duha i tela i zaboravite na obaveze, loše misli i umornu kožu.

ovde možete da odaberete više od četrdeset različitih tretmana osmišljenih da zadovolje potrebe vašeg bića, koje vode profesionalni fizioterapeuti i kozmetičari. vrhun-ska nega lica, tela i duha zaslužuje i pažljivo osmišljen ambijent koji

će vas u Five elements Spa&Beauty centru osvojiti na prvi pogled. ma-saža aromatičnim uljima ili na vodenom krevetu, tretman vulkanskim kamenjem, tretmani lica, Thalgo rituali za negu tela, estetski i zen spa ma-nikir, pedikir – pitanje je samo vaših potreba, želje i inspiracije. iako ste u Beogradu, mirisima i dodirima otputovaćete na Francusku Poline-ziju ili Daleki istok.

Spa oaza, kao sastavni deo Five elements Beauty&Spa, sadrži tri saune, parno kupatilo, đakuzi, rimske tapedarijume, tuševe doživljaja i kneipp za hidroma-

sažu stopala. U ovom kutku zdravlja poklonićete sebi

relaksaciju na granici hedonizma.

Za romantične trenutke ili druženje

sa dragom osobom, iza-berite neku od viP soba

Five elements Spa&Beauty centra sa sopstvenim đakuzijem i saunom, a doživljaj možete upot-puniti zajedničkim masažama. ●

Thalgo tretmani lica su osmišljeni tako da osetite čari mora, a svi preparati su bazirani na algama iz morskih dubina. Dobićete preporuku adekvatnog tretmana za najbolji izgled vašeg lica i očuvanje mladolikosti. Thalgo tretmani tela (Indocean tretmani) spajaju Mediteran, Egipat, Indiju i Kinu. Mediteranski piling tela osvežiće kožu, egipatska mlečna kupka relaksiraće telo, indijska masaža vratiće energiju, a maska za telo od pirinčanih klica nahraniti i regenerisati kožu tela.

Eliksir mladosti

Dodiri i mirisi koji podmlađuju i teraju loše misli

Info: Life DESIGNHotelBalkanska 18, Beograd

Radno vreme: 9h – 22h+381 (0)11 35 34 300+381 (0)62 80 41 893

www.fiveelementsspa.rsIvana.biocanin@lifedesignhotel.rsbeautyandspa@lifedesignhotel.rs

Vaše slobodno vreme zaslužuje

najbolji tretman

78 BIZLIFEputovanje

PUTOVANJE

Bilo je to desetodnevno putovanje stopama Ludvigovih ludorija. Ne zaboravlja se i sebično čuva. Ludvig II, ekscentrik, ludak i sanjar, Nemcima je ostavio u amanet zamkove, palate i vrtove koji svojom lepotom imaju moć da zaustave dah

ludvig ii - ime koje mi je privuklo pažnju, bavarski kralj kojeg istorija pamti kao ekscentrika, ludaka, ili

eufemistički rečeno, sanjara. Bio je kralj koji svoje snove nije ispunja-

vao ratovima i osvajanjima, već je umesto vojske i potomaka, podizao velelepne zamkove, palate i vrto-ve. kralj koji se moderno oblačio, slušao neshvaćene kompozitore i vreme radije provodio sam. intri-

gantno. obilazak njegovih dvoraca sagrađenih krajem devetnaestog veka poseban je doživljaj, koji se ne zaboravlja i nesebično čuva.

ludvig ii je živeo život za umet-nost i umetnike, bio je mecena vagneru i građevine koje je podi-gao kažu da je tadašnju nemač-

ku finansijski upropastio, ali su zato danas neverovatna atrakcija i donose veliki prihod. no, na stranu finansije – ovaj kralj (’ludi kralj’, kako su ga još zvali), koji je svojom ljubavlju prema estetici

obeležio celu polovinu jednog veka, nije bio klinički lud. oni koji su ga bolje poznavali tvrdili su: „...kralj nije lud. on je ekscentrik koji živi u svetu snova i mogli su malo nežnije da ga paze da ne bi završio tragično.“ još se ne zna kako je ludvig ii umro – pretpostavlja se da se udavio ili je možda i ubijen.

Putovanje ludvigovim ludorija-ma počinje. ●

ludi kralj

Ludvig II (’ludi kralj’, kako su ga još zvali), koji je svojom ljubavlju prema estetici obeležio celu polovinu jednog veka, nije bio klinički lud. Samo je voleo umetnost.

dvorci bavarske

obilazak dvoraca Bavarske događaj je koji se ne zaboravlja

tekst: Danilo Mataruga

foto:Danilo Mataruga

www.theatlantic.com

Linderhof, raskošan ulaz

Mesto za čitanje Ludviga II u Linderhofu; soba je puna ogledala kako bi se pojačala svetlost sveća

Baroknim stopama Ludviga II

79BIZLIFEputovanje

Linderhof, najlepši i prvi

Madam de Pompadour, ljubavnica Luja IV, poznata i kao barokna i evropska trendseterkaRadovi na Linderhofu su nastavljeni i posle smrti Ludviga II

Moć palate Herenkimze

Fortuna i Fama, dve fontane ispred palate Herenkimze

1 // Linderhof – prva među palatama

Najmanja, ali po meni i najlepša je palata Linderhof, barokna oaza koja je prva u nizu Ludvigovih ostvarenih maštarija. Mermer, porcelan, ogledala, vaze, satovi, slike, figure, skulpture i bezbroj luksuznih rezbarija pratili su me iz prostorije u prostoriju. Iako je Ludvig tu proveo samo devet godina svog života, to je ujedno i palata u kojoj je boravio najduže.

2 // Herenkimze – replika Versaja Kao pasionirani obožavalac lika i dela Luja IV, započeo je izgradnju replike Versaja i to u podnožju Alpa,

na jezeru Kim. Dvorac Herenkimze - izgrađen u tipičnom baroknom stilu u kom dominira zlatna boja, gde su zidovi ukrašeni slikama francuskih kraljeva, gde su stepenice od zelenog i crvenog mermera, gde je sala sa mnoštvom ogledala u kojoj sa plafona visi pedesetak impozantnih lustera, gde sve odiše baroknom preteranošću, gde, verujem, i onima koji barok doživljavaju kao kič, vrlo često zastane dah. Ne treba da zanemarimo vrtove oko dvorca, koji su perfektno geometrijski ukrašeni božanstvenim fontanama i cvećem, i odakle se vidi jezero Kim. Dvorac nikada nije završen i na raspolaganju je dvadesetak prostorija za obilazak, ali to ne umanjuje kompletan utisak.

Herenkimze, dvorana ogledala

80 BIZLIFEputovanje

3 // Hoenšvangau – gde su se Ludvig II i Vagner upoznali

Na samom jugu Bavarske treba posetiti i dvorac Hoenšvangau, lep gotički zamak koji je podigao Ludvigov otac, koji je meni bio zanimljiv jer se tu Ludvig upoznao i sarađivao sa čuvenim kompozitorom Vagnerom (što je u to vreme bilo prilično šokantno, jer je Vagner smatran velikim čudakom koji komponuje neurotičnu i neslušljivu muziku, a zapravo samo osobe sa istančanim ili možda nekom drugom vrstom sluha, poput Ludviga II, mogle su da uživaju u takvim kompozicijama).

4 // Nojšvanštajn – nepresušna inspiracija U blizini Hoenšvangaua, na litici, Ludvig II je podigao svoj najpoznatiji zamak. Zamak koji je

poslužio i dan-danas služi kao nepresušna inspiracija, mesto koje je jedno od najposećenijih ne samo u Bavarskoj, nego i u celoj današnjoj Nemačkoj, mesto koje je prvo u Bavarskoj imalo parno grejanje, tekuću vodu u prostorijama, najmoderniju kuhinju i ogroman broj specijalno naručenih porcelanskih figura (posebno labudova). To je romantični dvorac Nojšvanštajn. Nažalost, i ovaj zamak je nedovršen, zapravo, završeno je samo petnaestak prostorija.

Hoenšvangau okupan suncem

Hoenšvangau, kao iz bajke

Modle za kolače, Nojšvanštajn

185 soba palate Nojšvanštajn

ispred dvorca Nojšvanštajn

Hoenšvangau dvorište

FASHION&BEAUTY

Osmeh na nogama

septembar vam uvek pruža priliku da se postepeno opraštate od lake obuće za tople dane i polako se navikavate na punije đonove i vodootporne materijale. kad je već tako, za ovaj početak jeseni hrabro svoje cipele začinite bojama, oblicima i dezenima koji retko šetaju ulicama vašeg grada. Zato, osmeh na noge i pravo u još jedan radni septembar.

za lak korak u prvim radnim, septembarskim danima

foto 1: alexander Mcqueen

foto 2: Christian Louboutin

foto 3: Giorgio armani

foto 4: Hadleigh’s

foto 5: Jimmy Choo

foto 6: Jimmy Choo

foto 7: Louis Vuitton

foto 8: Guccifoto 9:

Louis Vuitton

www.louisvuitton.com

www.gucci.comwww.jimmychoo.com

www.hadleighsbespoke.com

www.armani.comwww.christianlouboutin.com

www.alexandermcqueen.com

1 //

2 // 3 // 4 //

5 //

6//

7 // 8 // 9 //

BIZLIFEfashion&beauty 81

BIZLIFExxx82

● Savet koji pamtite...- nije važan cilj, važan je put kojim idemo ka ostvarenju tog cilja.

● Šta slušate u kolima?- Radio, a na dužim putovanjima omiljene diskove, ali i kolibre, po izboru mog mla-đeg sina.

● Kada ste poslednji put u ušli u patike i trenerku?- Patike juče posle posla, trenerka nije moj odevni izbor.

● Šta prvo primetite kod sagovornika?- vaspitanje, način na koji se ophodi prema sagovornicima i saradnicima.

● Možete li reći 'ne' čokoladi?- Da, osim kada mi padne šećer.

● Vaš poslovni uzor?- Divim se svima koji imaju viziju i uspeju da je realizuju u poslovnom životu, a još više onima koji ulažu u napredak društva u kome žive.

● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?- neodgovornost, dvoličnost, odsustvo osećaja za pripadnost timu.

● Ravne cipele ili one na štiklu?- i jedno i drugo. često nosim baletanke, jer su udobne i mogu da se kombinuju u svakodnevnim prilikama. volim cipele koje imaju takozvanu visoku punu petu, dok štikle nosim u posebnim prilikama i onda kada mi to dnevne obaveze dozvoljavaju.

● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu?- najčešće kupujem impulsivno, kada ugledam nešto što mi se dopada. Ukoliko

znam da mi predstoji konkretna prilika za koju treba da kupim nešto novo, krenem u potragu po radnjama, ali ne uživam u takvim kupovinama.

● Šta vam nedostaje u garderobi, pa planirate šoping?- imam utisak da mi cipele uvek nedostaju, u čemu sigurno nisam jedina, a kako nam se približava jesen, već sad se radujem novim čizmama.

● Kada ste poslednji put 'ukrali' vikend i otišli iz grada?- Prošlog vikenda sam sa porodicom otišla na Divčibare da se malo rashladimo od vrućina i da uživamo u prirodi i druženju sa kumovima.

● čime bi vaš poslovni tim mogao da se pohvali?- Profesionalnim odnosom prema poslu, kolegama i partnerima, entuzijazmom, humorom i velikom energijom kojom obavljamo svoj posao.

● Imate li skriveno utočište od obaveza?- moj dom i moja porodica su moje utočiš-te. mada i tu uvek ima mnogo obaveza!

● Da li majstorišete u kući?- majstoriše moj muž, a ja sam mu na tome beskrajno zahvalna.

● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?- kad je lepo vreme, svaki slobodan trenutak koristim da budem napolju sa decom, u parku ili na adi, i da vozimo bicikl ili da se šetamo.

● Da li je posao uvek pre svega?- Porodica je pre svega, posao odmah do nje.

● Poklon koji nikada nećete zaboraviti?- Rukotvorine mog starijeg sina, kao što su čestitke za osmi mart, za rođendan i stihove koje piše!

● Šta ne propuštate na televiziji?- Uveče odgledam informativne emisije i neki dobar film.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?- jednostavno i elegantno - sako obavezno, izvrsne cipele i tašna, neki originalni detalj u vidu nakita.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- veliki izazov i u privatnom i u poslovnom smislu.

● Šta je pametno uložen novac?- U obrazovanje i putovanja. veći kapital je najbolje uložiti u nekretnine.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Upornost, stalna želja za napredova-njem i usavršavanjem, poštovanje sarad-nika i težnja za vrhunskim rezultatima, vera da nema nerešivih zadataka i da uvek može bolje.

● Da li je vaš posao našao vas ili ste vi našli njega?- Rekla bih da smo se našli u pravom tre-nutku, na obostrano zadovoljstvo.

● Kako vidite sebe za pet godina?- Privatno mi je važno da je moja porodica zdrava i složna, a na poslovnom planu ve-rujem da me čekaju novi poslovni izazovi i dalji lični napredak.

● Da ne radite za novac, šta biste radili?- verovatno bih pevala i pokušala da ostvarim svoju želju da budem operska pevačica, jer sam deset godina učila pevanje u muzičkoj školi mokranjac, za-tim u moskvi dok sam bila na redovnim studijama ekonomije, a po povratku u Beograd studirala sam solo pevanje na akademiji lepih umetnosti. ipak, tok do-gađaja odveo me je na drugu stranu. ko zna zašto je to dobro?! ●

Ni za operu nije kasno!Direktora korporativnih komunikacija Henkel Srbija Jelenu Šarenac u poslu vode ideje da nema nerešivih zadataka i da uvek može bolje. Za sada joj se nije ostvarila želja da zapeva u operi, a sa poslom kojim se bavi susrela se u pravo vreme, na obostrano zadovoljstvo

leksikon poslovne žene