12 Ogledalo
F I L M
Februar 2008
Na festivalu u
Drvengradu koji je sredi-
nom januara otvorio premi-
jer Srbije, Vojislav
Ko{tunica, premijerno je
prikazan poslednji film
Nikite Mihalkova 12. To
je pri~a o sudbini
~e~enskog tinejd`era
osu|enog za prvostepeno
ubistvo o~uha, biv{eg ofici-
ra ruskih specijalnih jedini-
ca.
U okviru retro-
spektive filmova Nikite
Mihalkova, publika u
Drvengradu, osim filma
12, videla je i njegova rani-
ja ostvarenja: Robinja
ljubavi, Nedovr{eni komad
za mehani~ki pianino i
Nekoliko dana iz `ivota
Oblomova.
Mihalkov trenutno
snima nastavak filma Varljivo
sunce, koji }e, kako je istakao,
s bud`etom od 35 miliona evra,
uz film Rat i mir, biti najve}i
filmski projekat u Rusiji i
najavio da }e njegovo snimanje
trajati veoma dugo.
- Moj prijatelj
Kusturica je uspeo da atmos-
feru iz svojih filmova prenese u
`ivot i Drvengrad, pretvoriv{i ih u umet-
ni~ko delo. Kustendorf filmski festival je
veoma va`an doga|aj, jer je njegov osniva~
Emir Kusturica, li~nost koja ~itav svoj
`ivot pretvara u umetni~ko delo.
Kako vam se svi|a Drvengrad
pitali smo.
- Fascinantno je to {to je Emir
naumio i umeo da osnuje naselje
Drvengrad i da tu prenese atmosferu svog
sveta. Bez prave atmosfere se ne mo`e ni
u umetnosti ni u `ivotu. Ube|en sam da je
u toj atmosferi budu}nost ovog festivala
BULDO@ER
CIVILIZACIJA
[ta mislite o srpskim problemi-
ma sa svetom oko Kosova i Metohije?
- U potpunosti podr`avam stav
Rusije u vezi sa problemom Kosova i
Metohije. Ja sam na poziciji koju dr`ava
Rusija ima u odnosu na Kosovo. Povodom
zahteva za nezavisnost Kosova, mogu da
uka`em na opasnost od lan~ane reakcije,
podsetiv{i na probleme Abhazije, Baskije,
Severne Irske...
Da li smatrate da su
MIKI MANOJLOVI]
Nakon projekcije filma Irina Palm Sema Garbarskog, glumac Miki
Manojlovi}, gost Kustendrofa, ispri~ao je novinarima za{to ne igra u
Holivudu, zbog ~ega Klopka ne}e dobiti Oskara. Ima dosta pri~e da se
Oskar daje iz politi~kih razloga filmu koji ima kvaliteta. Ta povr{inska zain-
teresovanost Amerike za druge filmove vidljiva je i po komitetu koji se bavi
izborom, jer taj komitet je malen u odnosu na masu filmova van engleskog
govornog podru~ja. S
obzirom na trenutne
politi~ke odnose,
vidim da }e ove
godine Oskara dobiti
Katinska {uma
An`eja Vajde, pri~a o
tome kako Rusi u
Katinskoj {umi ubijaju 22.000 nevinih Poljaka, rekao je Miki Manojlovi}. On u
Klopci igra jednu od glavnih uloga i ka`e da je scenario za taj film sjajan, a
da je ulogu prihvatio jo{ i zbog Srdana Golubovi}a i ~injenice da glavnu ulogu
u filmu igra Neboj{a Glogovac koga veoma ceni. Ina~e Manojlovi} je pesimista
i kada se povede pri~a o budu}nosti srpskog filma.
Ovde vlada isto stanje kao u vreme mra~nog Slobe. Govorim o na~inu
pravljenja filmova, o novcu koji se odvaja, o bioskopima koji nestaju, o
}o{karskom uli~arskom duhu me|u producentima, o ~injenici da nema
sindikata koji bi {titili glumce i filmad`ije. Imamo darovite ljude, cenjenu film-
sku {kolu, talente, ali, svi }e se oni polako izgubiti. Ja zaista mislim da film
ovde nestaje, ka`e Manojlovi}.
RAZUMEVANJE JE
POTREBNO EVROPI
Ruski reditelj Nikita Mihalkov, po~asni gost Kustendorf filmskog festivala u Drvengradu na Me}avniku, veoma je pozitivno ocenio festival ~iji
je osniva~ i selektor Emir Kusturica i podr`ao Srbiju u borbi za Kosovo i Metohiju.
UU ggoosstt iimmaa kkoodd EEmmiirraa KKuussttuurrriiccee
NAGRADE SA KSTENDORF
FILM FESTIVALA
Dodelom Zlatnog, Sre-
brnog i Bronzanog jajeta 21.
januara je na Me}avniku zavr{en
prvi Kustendorf festival. @irijem
koji je dodelio nagrade najdarovi-
tijim studentima, predsedavao je
austrijski knji`evnik Peter Handke.
Proslavljeni reditelj Emir
Kusturica, direktor i organizator
festivala, pre zavr{ne re~i uz
zvuke truba~a, rezimirao osmod-
nevno dru`enje filmskih radnika, a
tokom vikenda, odr`ao je jo{
jednu radionicu za studente -
kako se detaljno priprema, kako
oslu{kuje unutra{nje impulse,
samokriti~nosti.
- Na velikim festivalima kao {to su
Berlin, Venecija i Kan autori
su u drugom planu, za razliku od
starleta i manekenki - rekao je
Kusturica studentima posle projek-
cije Zaveta.
- `eleo sam da u Drvengradu
napravimo ambijent da autori s
budu}im ili mladim re`iserima
razmene iskustva. Kao kad se
okupi velika porodica. Svi smo
uvek zajedno, {to mo`e nekad da
bude naporno, ali istovremeno
vlada neki specifi~an duh.
Kusturica je najavio da }e
zavr{iti do leta snimanje filma o
Maradoni Sedam smrtnih greho-
va boga, film o Pan~u Vili i operu
koja bi se i filmski snimala po
Andri}evoj Prokletoj avliji.
Ina~e, nagrade su bile simboli~ne
i predstavljaju mladima podsticaj
za rad.
13OgledaloFebruar 2008
Amerikanci krivi za uru{avanje kulture
pravoslavnih zemalja?
- Amerikanci smatraju da je civi-
lizacija buldo`er. Misle da ti, da bi imao
Rembranta, Gogena, trebaju samo pare. To je
velika zabluda. Kupio si Rembranta i oka~io
na zid, i misli{ da si pro{ao isti put kao i
~ovek koji ose}a Rembranta istorijski, kul-
turno, ~ak i genetski. Postoji velika pukotina
koju je nemogu}e popuniti samo ~itanjem
knjiga. Za to je potrebno da tvoja zemlja i
nacija imaju ne 200 godina nego 1000.
[ta je to u politici {to ugro`ava
i Srbe i Ruse?
- Su{tina je u tome da je re~ o
strate{kim interesima nacije. A ko vlada
Balkanom, taj ima prednost u
Evropi. Mnogo je jeftinije
dr`ati trupe u Srbiji, nego u
Nema~koj. Sve je to samo
veoma prakti~na kalkulacija.
Mo`e da se isproba i novo
oru`je, modernizovano. To je
rat gde je civilizacija bila
daleko od humanizma. Jer,
re~ rat, za ljude koji su
uvu~eni u njega - ima sasvim druga~ije
zna~enje. Za jednu stranu, to je bila kom-
pjuterska igra na visini od 12 hiljada
metara, kad si apsolutno nedodirljiv i neuh-
vatljiv, u lepo opremljenoj kabini. Sve se
radi automatizovano, kompjuterom, uzle}e{
iz baze u Italiji, za 20 minuta kompjuter ti
pokazuje cilj, toplo ti je, visoko, niko ne
mo`e da te obori - samo pritisne{ dugme,
ne{to odleti iz tvog aviona, i ti si za 14
minuta ve} na aerodromu i ve} se odmara{.
A za one dole, rat su otkinute ruke, noge,
po`ari, nastradale `ene i deca... To je bio
rat za pare. Za njih Kosovo je bio kom-
pjuterski cilj. Rat mrtvog srca - nije rat.
Da li mislite da takvi piloti mogu
da napadnu i Rusiju?
- Mo`e pilot da pogodi i Atinu, i
Grozni, i Moskvu ili London. Zato taj rat
nije pravi~an. Kako pilot koji sa visine pri-
tiska dugme kao u elektronskoj igrici mo`e
da shvati {ta se desilo dole, u`as i krv i
de~je suze ispod njega. Ne govorim o
Amerikancima ili Srbima, ve} o globalnom
problemu. To nije stvar ideologije, nego
morala savremenog sveta.
PREDAVANJE
STUDENTIMA
Proslavljeni ruski re`iser i glumac
Nikita Mihalkov odr`ao je na Pravnom
fakultetu u Beogradu predavanje na vi{e
tema, me|u kojima su Kosovo i Metohija,
pravoslavna duhovnost, kultura i umetnost
i srpsko-ruski odnosi.
- @ivimo u te{kim vremenima,
pravoslavni Rusi to zovu toplo-hladno.
Na{i osmesi postali su samo formalna
ljubaznost, komunikacija se svodi na kako
si - dobro sam bez pravog interesovanja za
drugog ~oveka. To stanje je kao intelektu-
alni Mekdonalds - brzo, jeftino i neukusno.
Slavni reditelj je dobitnik mnogih
filmskih nagrada (Oskara, Zlatne palme,
Zlatnog lava) do~ekao ga je u Beogradu i
ansambl dece s Kosova Kosovski bo`uri
pod rukovodstvom Ivane @igon,
koji u~estvuje u programu, a
~ijem radu Mihalkov pru`a
punu podr{ku.
Na pitanje studenata o
dugoj pauzi izme|u njegovog
filma Sibirski berberin i
najnovijeg 12, koji je
prikazan na Kusturi~inom festi-
valu, odgovorio je:
- Mogao sam da snimam, uvek se
mogu na}i teme i iz `ivota i iz
literature, ali ako vas se one su{tinski ne
doti~u, to }e biti samo profesionalno dobro
ura|en posao, a ne pravi, li~ni film. Sasvim
je jasno da je ~e~enski de~ko kriv za zlo~in
za koji ga optu`uju, ali hajde da razgovaramo
o tome, uvek je neophodno razgovarati i
razumeti ~oveka. To je veoma potrebno i
ljudima u Rusiji, ali i u Srbiji, na Balkanu, u
celom svetu - naglasio je Mihalkov.
Film 12 prikazuje 12 porotnika
iz razli~itih slojeva dru{tva koji odlu~uju o
sudbini ~e~enskog tinejd`era optu`enog za
ubistvo o~uha, biv{eg oficira ruskih speci-
jalnih jedinica i pokre}e pitanja zakona,
emocija, li~no pro`ivljenih neda}a, slobode.
- To je tipi~no ruski film i zato
me je iznenadila nagrada Zlatni lav pro{le
jeseni u Veneciji. Nemam iluzije da ovaj
film mo`e biti shva}en na pravi na~in u
Evropi, ali je on veoma va`an za Rusiju -
rekao je Nikita Mihalkov.
Ruski reditelj namerava da snimi
