Seminarski rad

UPRAVLJANJE NOVIM TEHNOLOGIJAMA I INOVACIJAMA Tema: Biznis inkubatori kao instrument lokalnog ekonomskog razvoja

MENTOR Prof. dr Dragana ivkovi

STUDENT Ljubica Filipovi

2

BIZNIS INKUBATORI KAO INSTRUMENT LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJASistemi biznis inkubacije preteno su usmereni na reavanje problema lokalnog ekonomskog razvoja putem unapreenja preduzetnike baze, u smislu kako kvantiteta, tako i kvaliteta. Osnovni cilj je da se stvori instrument za podrku preduzetnitvu, smanji nezaposlenost i osnuje to vei broj novoosnovanih preduzea. Termin inkubacija podrazumeva obezbeivanje dobrih uslova za otpoinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetnikog duha, kao i preduzimanje konkretnih koraka u ouvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za sprovoenje zamisli. Biznis inkubatori omoguavaju pruanje neposredne podrke preduzeima koja tek poinju s radom, u periodu kada su najpodlonija neuspehu, i na taj nain direktno utiu na stepen uspenosti tih preduzea. Vei deo usluga koje obezbeuju biznis inkubatori ponuene su po subvencionisanim cenama, to pozitivno utie na poloaj preduzea u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega.

IstorijatPoreklo koncepta biznis inkubatora moe se prepoznati u industrijskim zemljama Zapada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. Suoena sa sve viom stopom nezaposlenosti i drugim posledicama recesije, industrijska drutva su prepoznala potrebu za novim strategijama promocije novih ekonomskih aktivnosti.

PojamBiznis inkubator je dinamian proces razvoja biznisa koji: Pomae da se smanji stopa neuspeha preduzea u ranoj fazi razvoja (poveava stopu opstanka) Ubrzava rast preduzea koja imaju potencijal za generisanje zapoljavanja i bogatstva Pomae da se identifikuju mogunosti ulaganja Pomae u komercijalizaciji inovativnih ideja

Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruenja ija je svrha da prui podrku procesu osnivanja uspenih novih preduzea putem pruanja odreenih usluga, u koje moe spadati: prostor inkubatora, zajednike usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, preduzetniko3

savetovalite, finansijski saveti, itd.), marketing i umreavanje. Inkubatori se meusobno mogu razlikovati po nainu na koji pruaju usluge, po organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata. Klasifikacija razliitih tipova biznis inkubatora moe biti sveobuhvatna, ali, u skladu s kriterijumima za prijem i ciljevima, mogu se podeliti na dve osnovne grupe: Vienamenski biznis inkubatori u koje mogu biti primljena sva preduzea koja zadovoljavaju osnovne trine i tehnoloke standarde, i Specijalizovani biznis inkubatori, usredsreeni na konkretnu delatnost (kao to je razvoj tehnologije, usluga, proizvodnje).

Razlozi za osnivanje biznis inkubatoraBiznis inkubatori se moraju sagledati u irem kontekstu ekonomskog razvoja, te moraju biti integralni deo opte strategije za ekonomski razvoj. Kao takvi, oni ne mogu sami doprineti lokalnom ekonomskom razvoju, ve mogu samo podrati razvoj preduzetnitva i otvaranje novih radnih mesta u konkretnoj zajednici time to e sistematino obezbediti poslovni prostor po subvencionisanim cenama, strunu pomo, usluge savetovanja i mentorstva. Biznis inkubatori su meu najznaajnijim instrumentima koji na lokalnom nivou mogu pomoi nastanak novih, odrivih preduzea. To je naroito vano zato to se mnoga preduzea i preduzetnici na samom poetku rada suoavaju s problemom nedostatka poetnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzeem i nepoznavanja trita, kako u smislu potranje za ponuenim proizvodima, tako i u smislu novih, nepoznatih trita. Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzea i, indirektno, manji broj novih radnih mesta na lokalnom nivou. Biznis inkubatori predstavljaju jedno od reenja za ovaj problem u tom smislu to podravaju novoosnovana preduzea u svim aspektima njihovog poslovanja.

Definicije pojmova vezanih za biznis inkubacijuUpravljani radni prostor/ Biznis centar Objekti koji obezbedjuju prostor iz kojeg mala preduzea mogu da posluju; Biznis inkubator Upravljani radni prostor, intenzivna poslovna podrka i savetovanje i selektivna politika ulaska i izlaska; Visoko tehnoloki inkubatori inkubator iji je cilj da se preduzea razvijaju i primenjuju nove thnologije;4

Virtuelni inkubator inkubacija bez zidova; Internet inkubatori uspon i pad u toku dot-com buma krajem devedesetih; Nauni ili tehno parkovi Razvoj objekata povezanih sa univerzitetskim istraivako-razvojnim centrom ili specifinim industrijskim klasterom. Nauni park moe imati posebnu jedinicu za poslovnu inkubaciju za startup ili spin-off1 kompanije.

ta je biznis inkubator?Postoje brojne definicije biznis inkubatora i biznis inkubacije. Prema dr Laurence Hewick-u, inkubacija je svaki sveobuhvatni program poslovne podrke malim i srednjim preduzeima, dok je inkubator zgrada koja se koristi za razvoj malih i srednjih preduzea sa sveobuhvatnim programom koji ukljucije nadzor, medjusobnu povezanost, administrativnu podrku i fleksibilan prostor za rad. Inkubator je objekat koji se sastoji od malih radnih jedinica i obezbedjuje podsticajan ambijent za preduzetnike i start-up preduzea. Period boravka u inkubatoru je definisan, a odabir klijenata vri se paljivo. Inkubator obezbedjuje tri osnovna elementa za razvoj preduzea a to su: Preduzetniki ambijent i ambijent za uenje, Pristup mentorima i investitorima, i Vidljivost na konkurentnom tritu.

Osnovne funkcije inkubatora su pomo preduzetnicima da pokrenu nova preduzea, podrka preduzeima u prvoj fazi rada i kreiranje radnih mesta. Glavni cilj biznis inkubatora je da proizvode sto uspenija preduzea koja ce moi da napuste program osposobljena da samostalno opstanu na tritu. Preduzea koja prodju proces inkubacije imaju sposobnost da otvore nova radna mesta, revitalizuju lokalnu zajednicu, komercijalizuju nove tehnologije i ojaaju privredu lokalne zajednice, ali i nacionalnu privredu. ________1

Spin-off kompanija ili supsidijarna kompanija je poseban oblik poduzetnike kompanije koju je prethodno pokrenula i s njom bila povezana neka druga organizacija. To je nezavisna kompanija koja proizvodi slian proizvod ili uslugu kao i njen prethodni poslodavac

5

Koncept biznis inkubatoraBiznis inkubator je efikasan instrument privrednog razvoja, pa je stoga deo infrastrukture za podrku preduzetnicima u zapoinjanju biznisa, razvoju mladih preduzea i opstanku u prvoj fazi poslovanja. On je deo ireg stratekog okvira ili programa podrke ekonomskog razvoja. Specifian fiziki kapacitet koji pruza: prostor, infrastrukturu, pristup tehnikoj opremi, zajednikim prostorijama za sastanke, paket soft usluga trening, ekspertiza, savetodavne usluge, mentorstvo, umreavanje

Usluge biznis inkubatora koje imaju dodatnu vrednost Obuka preduzetnika, Poslovni saveti Finansijska podrka Tehnoloka podrka

Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja biznis inkubatora Osnivanje i opstanak preduzea omoguavanje najboljeg starta za preduzea da bi se poveale anse za opstanak i rast. Ukljuivanje drutva podsticanje razvoja zajednice i kohezije, posebno u zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti. Stvaranje lokalne preduzetnike kulture inkubatori mogu biti katalizatori za glavne pruaoce usluga, sto pomae razvoju lokalnog talenta. Uticaj na lokalnu privredu trgovina medju preduzeima. Lokalni ponos demonstracija partnerstva i dobar izvor odnosa sa javnou za lokalnu ili regionalnu privredu. Obnova obino ukljuuje adaptaciju i renoviranje starih zgrada, ili rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata. Partnerstva pomau u razvoju i jaanju partnerstava, izmedju nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, javnog i privatnog sektora, donatora i nacionalnih partnera.

6

Principi i najbolja iskustva uspenih biznis inkubatoraKako se broj biznis inkubatora u svetu poveavao, rasla je i podrka nosiocima programa biznis inkubatora, odnosno njihovim menaderskim strukturama kako bi to vei broj biznis inkubatora opstao i svojim klijentima pruao to kvalitetnije usluge. U tom smislu vec se razvio koncept koji je sa manjim ili veim prilagodjavanjima primenjivan svuda u svetu i moe se rei da je postao neka vrsta standarda koji treba pratiti prilikom definisanja vrste i karaktera biznis inkubatora, vrste i obima usluga koje se pruaju preduzeima lanovima, kao i fizikog i funkcionalnog dizajna biznis inkubatora. Tako, istraivanja koja se redovno sprovode pokazuju da u performansama biznis inkubatori koji prate opte prihvaeni koncept daleko nadmauju one biznis inkubatore koji su formirani izvan opte usvojenih pravila. Postoje dva osnovna principa koja su u stvari iroko primenljiva i mogu biti vodilje u formiranju i definisanju biznis inkubatora svuda u svetu: 1. Biznis inkubator mora ii u pravcu pozitivnog uticaja na ekonomsko ozdravljenje lokalne zajednice kroz maksimiziranje procenta opstanka novoosnovanih preduzea; 2. Inkubator je dinamiki model koji u mnogo emu ivi ivot bilo kojeg novoosnovanog preduzea. Uspenost novoosnovanog biznis inkubatora zavisi pre svega o posveenosti menadzmenta i organa biznis inkubatora da prate pozitivna svetska iskustva i da ih prilagodjavaju svojim potrebama i primenjuju. Ostali principi su: Postii konsenzus o misiji koja definie ulogu inkubatora u lokalnoj zajednici i razviti strategiju razvoja sa merljivim ciljevima koje treba postii, Razvijati biznis inkubator ka finansijskoj odrivosti kroz razvoj realnog biznis plana Uposliti rukovodstvo koje ce imati spremnosti i mogucnosti da ostvari misiju biznis inkubatora i pomogne preduzeima lanovima da rastu i da se razvijaju Formirati efikasne organe upravljanja koji e biti posveeni misiji inkubatora u maksimiziranju uloge menadzmenta u razvoju uspenih preduzea Uticati na menadment kako bi se to vie posvetio podrci lanovima, ukljuujui aktivnu savetodavnu ulogu koja e imati za rezultat formiranje uspenih preduzea,

7

Razvijati infrastrukturu biznis inkubatora, izvore, metode i alate koji e sluiti pruanju poslovne podrke preduzeima lanovima shodno njihovim potrebama i zahtevima, Uklopiti program rada biznis inkubatora u ekonomske strategije optine i regiona, Stalno razvijati podrku od strane kljunih privrednika, ukljuujui umreavanje institucija koje mogu pruati podrku biznis inkubatoru, Odrzavati informacioni sistem koji koristi menadment biznis inkubatora i prikupljati statistike i druge podatke koji su od znaaja za evaluaciju programa, kako bi se poboljala efektivnost i kako bi se mogle pratiti potrebe lanova. lanovi biznis inkubatora nemaju koristi samo od tehnike podrke koju dobijaju unutar biznis inkubatora, ve i od:

injenice da su u lanstvu biznis inkubatora to im samo po sebi daje vie znacaja i medijskog prostora nego to bi ga inae imali, Okruenjima koje je okrenuto ka problemima i pitanjima malih preduzea i specifine preduzetnike atmosfere, Direktnog kontakta sa drugim preduzetnicima, Manjih fiksnih trokova i trokova korienja poslovnog prostora, Momentalnog umreavanja i komercijalnih mogunosti kroz direktne kontakte sa drugim preduzeima lanovima. Postoji vie razloga koji su doveli do razvoja biznis inkubatora tokom sedamdesetih godina:

Motivacija da se pronadju nove mogunosti za korienje starih naputenih fabrikih hala u oblastima koje su bile posebno pogodjene ekonomskom krizom; Postojanje razliitih fondova koje su formirale drave kako bi se razvijalo preduzetnitvo i inovacije na univerzitetima; Inicijative preduzetnika, udruenja preduzetnika i udruenja investitora da se steeno iskustvo u vodjenju preduzea prenese novim preduzeima kako bi se uticalo na inoviranje i bolji komercijalni uspeh.

8

Metodologija za osnivanje biznis inkubatoraKoraci prilikom formiranja biznis inkubatora su: 1. Prepoznati potrebu za osnivanjem biznis inkubatora 2. Identifikovati potencijalne korisnike biznis inkubatora i oformiti Radnu grupu za osnivanje biznis inkubatora 3. Konana odluka o tipu BI i preduzetnikoj delatnosti 4. Studija izvodljivosti osnivanja BI 5. Biznis plan definicija svih finansijskih pitanja i finansijske konstrukcije 6. Odreivanje lokacije za BI i izgradnja/rekonstrukcija objekta 7. Utvrivanje administrativne strukture i pravne organizacije budueg inkubatora 8. Utvrivanje ulazne/izlazne politike prema tipu preduzea koja e biti smetena u objektu 9. Obuka potencijalnih stanara 10. Odabir stanara 11. Odluka o obuci i uslugama koje e biti pruene odabranim stanarima kao redovna delatnost BI 12. Utvrivanje uloge BI kao integralnog dela programa za lokalni ekonomski razvoj optine 13. Priprema sveobuhvatnog sistema za praenje i izvetavanje, kojim bi se uspeh programa mogao oceniti Projekti biznis inkubatora u zemljama u tranziciji, kakva je Republika Srbija, suoavaju se s daleko ozbiljnijim problemima od onih pred kojima su se nali slini projekti u razvijenim industrijskim zemljama sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Primetan je nedostatak iskustva i strunog znjanja neophodnog za uspostavljanje i upravljanje biznis inkubatorom. Osim toga, kanali komunikacije su fragmentisani, a vei deo tehnike pomoi koji se nudi lokalnim preduzetnicima usmeren je na konkretne i pojedinane projekte. Nadamo se da e ovaj dokument predstavljati dobar uvod u temu BI, te da e Program podrke ekonomskom razvoju optina moi da prui svu neophodnu podrku optinama koje ele da osnuju biznis inkubatore, te time ubrza proces otvaranja novih radnih mesta. Biznis inkubatori koji su poeli sa radom ili su samo registrovani u Srbiji su: Inkubator tehnikih fakulteta Beograd, Biznis inkubator Knjaevac, Inkubator centar Ni, Biznis inkubator centar Prokuplje, Biznis inkubator centar Bor Bor, Inkubator centar za razvoj preduzetnitva Raa Raa, Poslovni inkubator Subotica Subotica, Poslovni inkubator Zrenjanin Zrenjanin, Poslovni inkubator Senta, Poslovni inkubator Beoin Beoin, Biznis inkubator Panevo, Biznis inkubator Kruevac, Biznis inkubator Uice.

9

Razvoj inkubatora DONATORI Oprema za stanare OSNIVAI Grad/optina Odluke o osnivanju BIC-a DOO Oblik organizovanja Poslovni prostor Osnivacki akt Osnivacki ulog Organ upravljanja AD Direktor/UO

Dealtnost (konsalting i menadzment) Registracija Agencija za privredne registre BIZNIS INKUBATOR

Zaposleni

Ugovor o regulisanju odnosa

Stanari

Slika 1. ema osnivanja biznis inkubatora

10

BIZNIS INKUBATOR CENTAR BOR

Osnovne karakteristike lokalne zajedniceOptina Bor teritorijalno pripada Borskom okrugu, zauzima povrinu od 856 km2 na kojoj ivi 55.817 stanovnika ili 65 stanovnika na km2. Nalazi na krajnjem istoku Srbije, u blizini granica sa Bugarskom i Rumunijom. Veza sa glavnim putnim pravcem - autoput E-75 (Beograd Skoplje), mogua je preko 4 putna pravca i to: put preko Boljevca i Paraina duine 87 km; put preko Zajeara, Knjaevca i Nia duine 150 km; put preko agubice, Kueva i Poarevca duine oko 158 km i put preko Zagraa i Miloeve kule duine oko 205 km. Od prirodnih lepota izdvajaju se Borsko jezero, Zlotska reka i peine, Dubanica, Crni Vrh, Gornjane i lekovita Brestovaka Banja.

Prirodne karakteristikeOptina Bor se nalazi u istonom delu Srbije izmeu optina Zajear, Negotin, Majdanpek, agubica, Despotovac i Doljevac. Zauzima povrinu od 856 km2. Preteno je brdsko-planinskog karaktera, emu osnovno obeleje daju obronci planina Deli Jovan, Sto i Crni vrh (1027 m) i Veliki Kr (1148 m), sa delovima sliva Poreke reke i Timoka. Savremenim putnim pravcima povezana je preko agubice i Petrovca sa Poarevcem, kao i sa Zajearom, Majdanpekom, Negotinom i drugim optinama u neposrednom i irem okruenju.

11

Slika 2: Mapa Bora

Najznaajniji deo novije istorije ovog kraja povezan je sa nalazitima rude bakra i drugih metala. Pre otkrivanja rudnika na mestu dananjeg sedita optine 1895. godine ivelo je svega 717 stanovnika, u 1910. oko 2116, u 1931. neto preko 4700. Po otkriu 1902. godine, rudnik je preao u koncesiju jedne francuske banke i od tada poinje njegova eksploatacija. Medju kulturno-istorijskim vrednostima poseban znaaj imaju odredjeni objekti u Brestovakoj banji udaljenoj 12 km od Bora. Tu je konak kneza Miloa iz prve polovine XIX veka, kneev zamak sa malim bazenom krunog oblika i izvorom tople vode, dvorac Aleksandra Karadjordjevia iz 1856. godine izgraen u romansko-renesansnom stilu. Retku etnografsku vrednost predstavlja omanje groblje ispod sredita sela Veliki Krivelj. U njemu je nekoliko kamenih nadgrobnih spomenika veih dimenzija (zvane "presnica"), bogato ukraenih geometrijskim motivima, dekorativne i kultne sadrine. Danas je optina Bor u razmerama Srbije visoko razvijen kraj sa dominantnim ueem industrije u strukturi privrede, izgraenim infrastrukturnim i drugim uslovima ivota i razvoja. Sve vrednosti pojedinanih i agregatnih indeksa nivoa razvijenosti kreu se, sa malim odstupanjima, oko 50 procentnih poena iznad republikog proseka, sa ustaljenom tendencijom poboljanja razvojne pozicije. U daljem razvoju nesporna e biti tri teina pravca: 1. strukturna i organizaciona transformacija sistema "Bor", ukljuujui brojne dislocirane kapacitete; 2. teritorijalno irenje razvoja i, na toj osnovi, zaustavljanje daljeg

12

pogoranja vitalnih karakteristika stanovnitva i 3. zatita i unapreenje ivotne sredine. Tome treba pridruiti mogunosti koje se tiu potpunije valorizacije vrednih prirodnih potencijala.

Osnovna deavanja u postojeem ekonomskom razvojuPrivreda Srbije se nalazi u procesu tranzicije i restrukturiranja, odnosno prolazi kroz bolnu transformaciju u otvorenu trinu privredu. Nakon decenije sankcija i izolacije, to je nanelo nenadoknadive tete nacionalnoj privredi, Srbija je prihvatila koncept otvaranja, kooperacije sa svetom i privatizacije. Ovaj proces se obavlja sporo, zbog brojnih ograniavajuih faktora prisutnih u privredi Srbije od kojih treba ukazati na neke osnovne: tehniko-tehnoloka zastarelost privrede, niska konkurentnost proizvoda, finansijska prezaduenost veine preduzea, viak zaposlenih u gotovo svim preduzeima, nepotpunost privrednog zakonodavstva. Ograniavajui faktori su uglavnom posledica injenice da je Srbija u tranziciju i restrukturiranje krenula sa zakanjenjem od nekih 10-12 godina. Privreda Srbije je izraubovana desetogodinjim dezinvestiranjem i tehnoloki zaostala, neprilagoena je uslovima savremenog trita. Zbog toga je njen stabilan i dinamian rast u budunosti uslovljen prethodnim restrukturiranjem i privatizacijom, kako bi se stvorili uslovi za novi investicioni i razvojni ciklus.

Istorijat Biznis inkubatoraInicijativa za formiranje Biznis inkubator centra u Boru nastala je u okviru projekta Program podrke optinama Istone Srbije (PPOIS), koji finansira EU, a kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). Osnivanje biznis inkubatora definisano je Stratekim akcionim planom optine Bor sa ciljem podsticanja razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u borskom okrugu to e doprinositi delotvornosti politike Vlade R Srbije i instrumenata za mala i srednja preduzea i preduzetnitvo koji za cilj imaju stimulaciju i uveanje preduzea u privatnom sektoru. Takoe, projektom e se ostvariti dugorone koristi za potencijalne preduzetnike, startap preduzea, postojei poslovni sektor i institucije od znaaja za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, kao i pozitivni efekti socijalnog statusa stanovnitva Borskog okruga kroz smanjenje procenta nezaposlenosti, podizanje linog standarda stanovnitva, porast opteg nivoa svesti, obrazovanja i kulture stanovnitva. Predstavnici optine Bor su postigli dogovor o finansiranju realizacije projekta Osnivanje Biznis inkubator centra u Boru sa PPOIS/EAR i ADF/USAID, pri emu uee PPOIS i ADF iznosi 75%, a uee optine Bor 25% u ukupnoj vrednosti ovog projekta. SO Bor je13

svoje uee obezbedila pokrivanjem trokova zakupa poslovnog prostora i obezbeenjem donacije Amerike fondacije za razvoj i CRDA programa za nabavku IT opreme za Biznis inkubator centar. SO Bor, koja je nosilac svih aktivnosti projekta, pronala je adekvatan graevinski objekat u kome e biti smeten Biznis inkubator centar i sklopila Ugovor o zakupu na 10 godina sa vlasnikom objekta privatnim preduzeem Industrosirovina iz Knjaevca. U meuvremenu uraena je Studija izvodljivosti projekta Biznis inkubator centar u Boru od strane projektnog tima Regionalnog centra za razvoj MSP Timok iz Zajeara.

Organizacioni koncept Biznis inkubatoraKrajnji cilj organizacionog koncepta Biznis inkubatora je izgradnja prepoznatljivog imida i dobro ustrojenog sistema usluga za pruanje podrke rastu i razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva - istovremeno pruajui usluge stanarima Biznis inkubatora i preduzetnicima i MSP u okruenju, kao i institucijama od znaaja za razvoj sektora MSP i preduzetnitva. Takoe, organizacionim konceprom obuhvaene su i aktivnosti u pogledu obezbeivanja kontinuirane koordinacije saradnje sa kljunim stejkholderima i akterima od znaaja za podsticanje i uspostavljanje razvoja, pre svega, ekonomskih meususedskih odnosa. Organizacioni koncept Biznis inkubator centra u Boru implementirae se ustanovljavanjem Upravnog odbora BIC, organizacione strukture zaposlenih u BIC i sastava mentorskog tima.

Dugoroni i kratkoroni ciljevi Dugoroni ciljevi Biznis inkubator centra u Boru: - intenziviranje privrednih aktivnosti kroz aktivno uee u ekonomskom razvoju Borskog okruga, - priprema i sprovoenje programa i planova za prevazilaenje zateene privredne situacije, poslovne kulture i poslovnog okruenja, - promocija lokalnog preduzetnitva i pomo u razvoju novih preduzea - poveanje broja preduzea koja opstaju na tritu, - smanjenje verovatnoe propadanja start-up preduzea, - smanjenje vremena potrebnog za osnivanje i rast preduzea i smanjenje trokova tog procesa, - smanjenje stope nezaposlenosti i ostvarivanje trajnog zapoljavanja,

14

- uee u realizaciji programa poslovne saradnje sa stranim partnerima i intenziviranje prekogranine ekonomske saradnje - transfer znanja, - uvoenje novih tehnologija, Kratkoroni ciljevi Biznis inkubator centra u Boru - realizacija procedure izbora stanara - useljavanje stanara u Biznis inkubator - tehniko opremanje stanara i poetak procesa proizvodnje - uspostavljanje odnosa izmeu Biznis inkubatora i stanara kroz jasno definisanje pravila i procedura - definisanje strategije za praenje poslovanja stanara - pruanje logistike podrke stanarima Biznis inkubator centra, kao i poslovnim aktivnostima sa lokalnim ili nacionalnim potencijalom rasta u okruenju

Projekat Biznis inkubator centar u Bor sektorski pripada projektima podsticanja privrednog razvoja, a po tipu to je projekat izgradnje i ureenja infrastrukture. Shodno tome, razlikujemo neposredne ciljeve, ostvarljive i merljive obimom i strukturom izvedenih radova na objektu i posredne ciljeve, merljive kroz porast broja i uspenost useljenih stanara-korisnika Biznis inkubator centra.

Neposredni ciljevi ciljevi u vezi sa tipom projekta: Cilj 1. Definisano idejno i kompletno graevinsko reenje ureenja prostora oko biznis inkubator centra sa prateim i dodatnim sadrajima i infrastrukturom za korisnike u objektu; Cilj 2. Izgraen i ureen prilaz-prikljuak na glavni put sa placa ispred zgrade Centra. Cilj 3. Izgraen i ureen parking prostor za 30 vozila ispred zgrade, sa prolazom za dostavna vozila i posebnim odeljkom za nadstrenicu sa 300m2 korisnog magacinskog prostora, pokrivenog i ograivanje placa ispred BIC-a. Cilj 4. Izveden prikljuak na vrelovodni sistem i izvedena toplovodna mrea u objektu i zgrade, sa zasebnim grejanjem svakog modula i svih administrativnih prostorija.15

Posredni ciljevi ciljevi u vezi sa sektorom, svrhom uticaja projekta: Cilj 1. Stvaranje povoljnijih uslova za razvoj malog i srednjeg preduzetnitva otvaranje deset novih radnji ili preduzea proizvodno orijentisanih koji e biti stanari BIC BOR Cilj 2. Stvaranje uslova za upoljavanje radnika otvaranje najmanje trideset novih radnih mesta u okviru firmi stanara Biznis inkubator centra Bor i dodatnih dvadeset u okviru lokalnih kanala distribucije Cilj 3. Povoljniji uslovi za rad i obavljanje raznovrsnijih delatnosti. Cilj 4. Porast radne produktivnosti i mogunost rada u vie smena.

MISIJA I VIZIJA BIZNIS INKUBATORA MISIJA BIZNIS INKUBATOR CENTRA U BORU

Misija Biznis inkubatora je da promovie preduzetnitvo, sprovodi poslovnu edukaciju, obezbeuje konsalting, ekspertsku i ostale vidove podrke privrednim subjektima u najkritinijim fazama njihovog razvoja i da doprinosi kreiranju novih radnih mestaa to e uticati na ukupno poboljanje ekonomske situacije u optini Bor. VIZIJA BIZNIS INKUBATOR CENTRA U BORU

Vizija Biznis inkubatora je da postane jedan od kljunih uesnik u procesu promovisanja preduzetnitva u Borskom okrugu pruajui usluge stanarima Biznis inkubatora i ostalim MSP i preduzetnicima i institucijama od znaaja za razvoj sektora MSP i preduzetnitva i uspostavljajui interaktivnu saradnju sa kljunim stejkholderima: lokalne vlasti, privredne komore, asocijacije preduzetnika i MSP, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Republika agencija za razvoj MSPP, Regionalne agencije/centri za razvoj MSPP, asocijacije za MSP i preduzetnitvo, finansijske organizacije, donatori, NVO i lokalni mediji.

16

ANALIZA TRITA I KONKURENCIJE Vrsta, karakteristike i veliina tritaTrite Biznis inkubator centra u Boru obuhvata Borski okrug povrine od 3.507 km2 tako da se radi o lokalnom tritu. Okrug naseljava 146.551 stanovnik od ega je 80.556 (54,97%) naseljeno u gradovima, a 65.985 (45,03%) u selima. Osnovne karakteristike trita sa aspekta aktuelnih privrednih delatnosti su dominantnost rudarstva, metalurgije i hemijske industrije (rudarski i metalurki industrijski kompleks u Boru, rudnik bakra u Majdanpeku, hemijska industrija u Prahovu), proizvodnju elektrine energije (erdap I i II) i poljoprivredna proizvodnja, ukljuujui bogate ume i znaajne turistike lokalitete. Na osnovu podataka Republikog zavoda za statistiku o popisu stanovnitva za period 1991-2003.god. utvren je pad broja zaposlenih za oko 26%, dok je samo u periodu 2002-2003.god. broj zaposlenih opao za 16%. Takoe, statistiki podaci ukazuju da je u strukturi zaposlenosti najvee smanjenje broja zaposlenih u sektoru privredne delatnosti, u tom smislu u narednom periodu treba raditi na sprovoenju programa prekvalifikacije i/ili dokvalifikaciji nezaposlenih i tehnolokih vikova, sa ciljem podsticaja preduzetnikog duha i osposobljavanja u pravcu osnivanja i voenja sopstvenog biznisa. Zapoet proces transformacije i restrukturiranja Rudarsko topioniarskog basena Bor uticao je na kontinuirani rast broja nezaposlenih u optini Bor. U 2005. godini broj nezaposlenih iznosio je oko 8.000 ljudi, to predstvalja izuzetno veliki udeo nezaposlenosti u odnosu na broj stanovnika, a time i gorui problem u optini Bor. Tendencija rasta broja nezaposlenih e se nastaviti u narednom periodu, sa daljim procesom restrukturiranja RTB i privatizacijom drutvenih preduzea. Dakle, tranzicioni procesi u velikim poslovnim sistemima i nespremnost sektora MSP i preduzetnitva da poveavaju zapoljavanje zbog jo uvek nereenih sistemskih pitanja, kao i neadekvatna finansijska podrka za razvoj poslovanja postojeih preduzea i osnivanje startap preduzea, uticali su na rapidan porast broja nezaposlenih i tehnolokih vikova koji ini oko 14,27% ukupnog broja stanovnitva optine Bor. Borski okrug ima 637 registrovanih preduzea i 2.780 radnji. U toku 2004. godine registrovano je 36.844 radnika. Prosena zaposlenost iznosila je 271 radnika na 1000 stanovnika. Najvei broj zaposlenih bio je u preraivakoj industriji - 8.257, zdravstvu i socijalnoj zatiti - 3.140, trgovini - 2.425, dok je najmanje bilo zaposlenih u turizmu - 672 i finansijskom posredovanju - 227. Sa aspekta strukture preduzea prema veliini dominiraju mala preduzea sa ukupnim ueem od 92,78% u ukupnom broju. Velika

17

preduzea su prisutna sa 2,20%, a srednja sa 5,02%. Broj malih i srednjih preduzea i preduzetnika u prethodnim godinama belei blagi porast. Svest javnog mnenja Borskog okruga o reavanju problema upoljavanja menja se u korist podravanja inicijativa za privatnim preduzetnitvom, odnosno radno-sposobno stanovnitvo koje je u statusu nezaposlenih ili potencijalnih tehnolokih vikova izraava sve veu spremnost ka poduhvatu samozapoljavanja kroz osnivanje sopstvenih biznisa. Kao najvaniji razlozi ne zapoinjanja sopstvenog biznisa ili slabog razvoja zapoetog poslovanja navode se: neadekvatna finansijska podrka za razvoj poslovanja postojeih preduzea i osnivanje startap preduzea, nekontrolisani uvoz raznih roba kao ograniavajui faktor daljeg razvoja MSPP, izostanak stimulativnih mera za izvozno orijentisana preduzea, slaba prisutnost donatorskih sredstava usmerenih konkretno na preduzetnike (potencijalne i/ili postojee). Takoe, kod populacije koja je radne aktivnosti obavljala u velikim poslovnim sistemima moe se uoiti strah od rizika zapoinjanja sopstvenog biznisa zbog nedovoljne informisanosti i znanja iz oblasti uspostavljanja i voenja biznisa. Opti zakljuak terenskog istraivanja trita je da e BIC doprineti razvoju preduzetnikog duha, otvaranju novih privrednih subjekata odrivih i sa novim i trajnim zapoljavanjem i da e kao takav biti ogledni primer za formiranje BIC irom Borskog okruga i privlaenje donatorskih sredstava i stranih partnera.

Segmentacija trita i profil ciljnog potroaa/kupcaTeritorijalno, trite Biznis inkubator centra u Boru obuhvata Borski okrug tako da se radi o lokalnom tritu. Sa aspekta teritorijalnog pristupa tritu mogu se uoiti sledei ciljni trini segmenti: 1. nezaposlena lica, kao i zaposleni potencijalni tehnoloki vikovi 2. startap preduzea i postojei poslovni sektor 3. kljuni stejkholderi Prvi ciljni trini segment obuhvata sledee ciljne grupe: potencijalni preduzetnici ukljuujui nezaposlene, zaposlene potencijalne tehnoloke vikove, mlade, ene, nacionalne manjine, invalidna lica sa poslovnom idejom. Drugi ciljni trini segment obuhvata sledee ciljne grupe: startap preduzea i postojei poslovni sektor mala i srednja preduzea i preduzetnike koji posluju ne vie od dve godine. Trei ciljni trini segment obuhvata sledee ciljne grupe: lokalna vlast, privredne komore, fakulteti, asocijacije preduzetnika i MSP, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Republika agencija za razvoj MSP, Regionalne agencije/centri za razvoj MSP, finansijske organizacije, donatori, NVO i lokalni mediji, Mrea kljunih stejkholdera sa projektovanim relacijama protoka informacija i saradnje prikazana je na sledeoj slici (slika 3)

18

SO Bor i Mrea lokalnih samouprava Borskog okruga

PPOIS/EAR/EU & ADF/USAID

BIZNIS INKUBATOR CENTAR U BORU

Republike, regionalne i lokalne institucije od znaaja za razvoj sektora MSP i preduzetnitva

Nacionalna sluba za zapoljavanje Privredne komore Asocijacija preduzetnika i MSP Fakulteti Konsultanti i eksperti

NVO Donatori Mediji Slika 3: Mrea kljunih stejkholdera

Finansijske organizacije Poslovne banke Fond za razvoj RS

Segmentacija trita i odabir stanara predstavlja kljuni faktor uspenosti Biznis inkubator centra. Proces selekcije ima za cilj da se meu kandidatima potencijalnim stanarima BIC izaberu oni koji imaju najbolju poslovnu ideju i poseduju preduzetniki potencijal za njenu realizaciju. Da bi se procesom selekcije odabrani najbolji kandidati za stanare BIC, vano je osigurati veliko interesovanje javnog mnjenja, kako bi se obezbedio veliki odziv kandidata. to vie kandidata uestvuje u selekciji vea e biti verovatnoa da se odaberu najbolji preduzetnici sa najboljim predispozicijama za rast i uspeh.Profil budueg stanara BIC, odnosno profil ciljnog potroaa/kupca odgovara profilu potencijalnog preduzetnika (fiziko lice, koje e svoju delatnost registrovati u roku do 3 meseca) ili profilu start-up preduzea do dve godine starosti, sa dobrom poslovnom idejom, realnim postojanjem trita za nameravani proizvod, sa odlinim poznavanjem tehnologije proizvodnje planiranog proizvoda, sa potencijalom za upoljavanje veeg broja radnika, odgovarajuim nivoom obrazovanja i adekvatnim psiholokim karakteristikama, odnosno jasno definisanim preduzetnikim stavom.

19

Marketing istraivanjeMarketing istraivanje je proces sistematskog i objektivnog prikupljanja, obrade i analiziranja podataka i informacija relevantnih za donoenje marketing odluka. Sprovoenjem aktivnosti primarnog (terenskog) i sekundarnog (kabinetskog) istraivanja obezbeene su informacije neophodne za generisanje ideja za marketing akcije, ukljuujui identifikovanje marketing problema i mogunosti; za procenjivanje marketing akcija; za poreenje performasni u odnosu na postavljene ciljeve; i za stvaranje opteg razumevanja marketing fenomena i procesa. Na osnovu prikupljenih i obraenih podataka kreirana je sledea Matrica SWOT analize (slika 4). Prednosti (S) Upoljavanje nezaposlenih i tehnolokih vikova U skladu je sa poboljanjem delotvornosti politike Vlade R. Srbije i instrumentima za mala i srednja preduzea koji za cilj imaju stimulaciju i uveanje preduzea u privatnom sektoru U skladu je sa Strategijom razvoja malih i srednjih preduzea Vlade R. Srbije Smanjenje stope propadanja start-up preduzea Ukljuenost velikog broja start-up preduzea = razmena informacija Animiranje javnosti i institucija u pravcu podsticaja razvoja privatnog sektora u Srbiji Podrka lokalne zajednice Model za druge Biznsi inkubatore u okruenju anse (O) Smanjenje stope nezaposlenosti Mogunost sinergije Realizacija zajednikog finalnog proizvoda Porast izvoznih mogunosti intenziviranje prekogranine saradnje Privlaenje novih donatora Slabosti (W) Strah od zapoinjanja sopstvenog biznisa kod lica sa evidencije NSZ Neusklaeni profil preduzetnika stanara BIC Nejednake finansijske mogunosti svakog od stanara BIC Razliitost vizije i ciljeva svakog od stanara BIC Neadekvatna finansijska podrka za razvoj poslovanja postojeih preduzea i osnivanje startap preduzea

-

Pretnje (T) Neprepoznavanje sopstvenih ansi kao stanara BIC Neispunjenje obaveza od strane stanara BIC Nezainteresovanost preduzea za umreavanje Birokratizacija u radu Samoodrivost BIC

Slika 4: Matrica SWOT analize

20

Satisfakcija potreba ciljnog segmentaStanari BIC, u odnosu na privredne subjekte koji posluju van BIC-a, imaju odreene prednosti koje se ogledaju u sledeem: Ponuda radnog prostora Pristup tehnikoj opremi: interna i eksterna raunarska mrea, oprema za fotokopiranje, telefonske linije, itd. Obuka o zapoinjanju i voenju sopstvenog biznisa u cilju sticanja opteg i osnovnog znanja i vetina o poslovnom planiranju, poslovnom razvoju, menadmentu, marketingu, upravljanju finansijama, pravnim aspektima u poslovanju, sistemu kvaliteta, IS, itd. Ekspertska i konsultantska podrka razvoju start-up biznisa Direktan pristup poslovnim mreama i asocijacijama Smanjenje barijera u ekonomijama u tranziciji kroz udruivanje know-how i sniavanje fiksnih trokova Kapaciteti Biznis inkubator centra koji obuhvataju kancelarijski prostor, infrastruktura i razne poslovne usluge i podrka imaju za cilj potpuno zadovoljavanje potreba stanara BIC u pravcu poboljavanja njihove sposobnosti za uspeno zapoinjanje i voenje sopstvenog biznisa.

Razvoj tritaRazvoj trita ogleda se u implementaciji i kontinuiranom razvoju Programa logistike podrke Biznis inkubatora za stanare BIC, potencijalne stanare BIC - nezaposlena lica, kao i zaposlene potencijalne tehnoloke vikove, start-up preduzea i postojei poslovni sektor (MSP i preduzetnici), kao i u intenziviranju i konkretizaciji saradnje sa mreom kljunih stejkholdera. Adekvatna implementacija i stalno unapreenje Programa logistike podrke BIC doprinee kontinuiranom razvoju trita. Odnosno, realizacijom misije BIC poveavae se broj MSP i preduzetnika, a time i smanjenje stope nezaposlenosti kroz ostvarivanje trajnog upoljavanja. Ostvarivae se povezivanje privrednih subjekata u nacionalnim i meunarodnim okvirima, privlaenje stranih investitora i donatora. Sve ovo imae za krajnji cilj viestruke pozitivne efekte na ukupnu ekonomiju Borskog okruga. Program logistike podrke Biznis inkubatora pruanje sledeih vidova podrke: Adekvatno opremljen poslovni prostor Usluge fotokopiranja podrazumeva

21

Administrativne usluge (prijem i slanje faksova, prosleivanje telefonskih poziva, ostavljanje poruka, daktilografske usluge) Prijem i otpremanje pote Raunovodstvene usluge Usluge Interneta Korienje sale za sastanke Organizovano zajedniko predstavljanje na sajmovima i izlobama Ekspertske usluge osoblja i njihova struna podrka Pronalaenje poslovnih mogunosti po nalogu i za potrebe stanara i/ili drugih privrednih subjekata Promotivne usluge Usluge prevoenja Program obuke za uspostavljanje i voenje biznisa Razvoj trita sa aspekta intenziviranja i konkretizacije saradnje sa mreom kljunih stejkholdera podrazumeva iznalaenje mogunosti kroz sinhronizovano korienje raspoloivih kapaciteta BIC kadrovskih, prostornih, tehniko-tehnolokih i program usluga BIC za privlaenje donatora, finansijskih institucija sa povoljnijim kreditnim linijama za MSP, uestvovanje na projektima koji podravaju programe razvoja privatnog sektora i ekonomske prekogranine saradnje, jaanje veze sa fakultetima kroz pruanje mogunosti implementacije studentskih projekata u BIC, podrka aktivnostima sprovoenja strategije lokalnog ekonomskog razvoja, itd.

Analiza konkurencijeBudui da su se prvi Biznis inkubator centri u Srbiji formirali tokom 2005. godine i do sada su uspostavljena samo dva Biznis inkubatora, u Niu i Knjaevcu, to znai da ne moemo govoriti o postojanju ozbiljne konurencije na tritu poslovnih sistema za inkubaciju biznisa. Meutim, u narednih pet godina nacionalna strategija razvoja MSP i preduzetnitva predvia otvaranje jo oko 15 Biznis inkubatora u R Srbiji. Ova injenica ukazuje na pojavu i jaanje konkurencije u segmentu centara za biznis inkubaciju u narednom periodu. Za sada, realno je analizirati i raditi uspostavljanju Nacionalne mree poslovnih inkubatora sa ciljem jaanja njihovih kapaciteta, razmene dosadanjih iskustava i zajednikog pristupa raspoloivim ili potencijalnim fondovima.

22

Pozicioniranje u odnosu na konkurencijuS obzirom na injenicu da se u narednih par godina oekuje uspostavljanje veeg broja biznis inkubatora u R. Srbiji, to ukazuje i na pojavu konkurencije na tritu. U tom smislu, menament Biznis inkubator centra u Boru treba da se kontinuirano informie o primerima najbolje svetske prakse iz oblasti biznis inkubacije i iskoristi komparativne prednosti Borskog okruga. S tim u vezi program inkubacije Biznis inkubatora u Boru bi trebalo da:

Prati nacionalni, regionalni i lokalni program ekonomskog razvoja, Ponudi kvalitetne i diverzifikovane usluge logistike podrke, Intenzivira kontakte u pravcu povezivanja sa razvojnim fondovima optine ili republike, povezivanje sa donatorima, finansijskim institucijama, itd. Upravlja poslovanjem u pravcu dostizanja samoodrivosti BIC.

POSLOVNA STRATEGIJA KONKURENTNOSTI Osnove izgradnje konkurentske prednostiOsnove izgradnje konkurentske prednosti Biznis inkubatora baziraju se na jasno definisanom i praktino primenljivom Programu logistike podrke BIC koji je usmeren ka potpunom zadovoljavanju potreba ciljnih trinih segmenata. Sutina izgradnje konkurentske prednosti zasniva se na operacionalizovanju razvojnih strategija kroz pomo preduzetnicima, malim i srednjim preduzeima, obezbeivanjem nunih uslova i resursa (fizikih, finansijskih, intelektualnih). Funkcionisanje Biznis inkubator centra treba da obezbeuje kontinuirani doprinos intenziviranju privredne aktivnosti, transferu znanja, primeni savremenih tehniko-tehnolokih dostignua, razvoju inovativnosti, edukaciji strunih kadrova i njihovo stavljanje u funkciju razvijanja preduzetnikih koncepcija. Program logistike podrke BIC se u kontinuitetu realizuje u svim fazama biznis inkubacije: 1. Faza Pre-Inkubacije: vri pripremu i proveru razliitih preduzetnikih inicijativa sa donoenjem odluke o izboru najperspektivnijih stanara BIC 2. Faza Inkubacije: obezbeuje resurse za razvijanje poslovanja preduzetnika - stanara 3. Faza Post-Inkubacije: stvara uslove i osamostaljuje stanare biznis inkubatora za uspean razvoj i kontinuitet poslovanja nakon odreenog perioda brige i pomoi koju prua.23

Konkurentska prednosti BIC ogleda se i u razliitim vidovima podrke ekonomskom razvoju okruga: uspenijoj tranziciji ka trinoj ekonomiji; uspenijem ovladavanju tehnologijom; poboljanju veza sa poslovnim okruenjem; smanjenju trokova i rizika u poslovanju; razvijanju inovativne poslovne kulture i sl.

Razvoj marketing strategijeMarketing strategija Biznis inkubator centra, kao racionalno reagovanje na promene u okruenju, u najveoj meri treba da se zasniva na PR aktivnostima. Uspostavljanje dobrih odnosa BIC sa stanarima, sektorom MSP i preduzetnitva u okruenju i svim bitnim stejkholderima predstavlja imperativ marketing strategije. Na osnovu realizovane strategijske analize interne sredine (analiza izvora materijalni i nematerijalni, analize sposobnosti) i eksterne sredine (analiza okruenja, potroaa i konkurencije) izvren je izbor marketing strategije. Izabrana marketing strategija je strategija pozicioniranja koja obuhvata: 1. Promotivnu strategiju BIC u funkciji promocije stanara, 2. Promotivnu strategiju stanara BIC u funkciji promocije BIC, 3. Promotivnu strategiju razvoja MSP i preduzetnitva Borskog okruga u funkicji promocije BIC i 4. Brendiranje BIC.

Razvoj uslune strategijeRazvoj uslune strategije Biznis inkubatora je u funkciji podrke zapoinjanja sopstvenog biznisa budui da je osnivanje i voenje malog biznisa kompleksan i zahtevan proces. Na osnovu iskustava, najkritinija faza biznisa je upravo poetak poslovanja, odnosno prve tri godine nakon osnivanja. Poto je isplanirao, opisao i identifikovao oblasti poslovanja, preduzetnik mora da realizuje svoju poslovnu ideju. To e nametnuti mnoge izazove u pogledu njegovih vetina i kvaliteta. Poetak rada zahteva visok nivo motivacije i istrajnosti. Veliki broj novoosnovanih preduzea morae da se suoi sa bankrotstvom u prve tri godine rada, uprkos trinom potencijalu i kompetentnosti. Veina preduzetnika ima zadovoljavajui nivo vetina i iskustava na svom strunom polju. Meutim, mali broj poetnika ima svo neophodno znanje, vetine iz oblasti menadmenta, marketinga i slino, kao i druge neophodne fizike i finansijske resurse. Inicijalna faza kompleksna jer ukljuuje analize poslovnih ideja, kvaliteta proizvoda, trinog potencijala, kvalifikacija preduzetnika, kao i pristup finansijskim i drugim resursima.

24

Neophodni inputi za razvoj uslune strategije su finansijski, fiziki i intelektualni resursi; razvojni programi stanara BIC, kao i zahtevi i ciljevi stejkholdera. Proces inkubacije biznisa sastoji se iz tri faze: pre-inkubacione, inkubacione i faze nakon inkubacije. U okviru ovih faza mogu se diferencirati razliiti subprocesi i aktivnosti. Performanse Biznis inkubatora i njegovih stanara treba da se kontinuirano prate i da se blagovremeno preduzimaju mere za otklanjanje odstupanja od ciljnih nivoa performansi.

Inputi

Procesi

Performanse

- finansijski resursi - zahtevi i ciljevi steikholdera - upravljake kompetentnosti - razvojni projekti

- rezultati Stanara - efektivnost Stanara - efikasnost Stanara - uspenost i kontinuitet funkcionisanja inkubatora

Procesi u fazi pre -inkubacije

Procesi u fazi inkubacije

Procesi u fazi nakon inkubacije

- formiranje poslovne ideje - specifikacija pretpostavki za osnivanje preduze a - determinisanje kriterijuma za ''ulaz '' preduzetnika u inkubator centar - obuka za osnivanje preduze a

- obuka za voenje biznisa - registracija privrednih subjekata - finansijska podrka - tehnika podrka - podrka u obezbeivanju ostalih resursa (prostorni kapaciteti , informaciona tehnologija i podrka )

- kriterijumi poslovne uspenosti Stanara inkubator centra - kriterijumi za valorizovanje sposobnosti i spremnosti za ''izlazak '' iz inkubator centra i samostalno poslovanje van inkubatora

Faza pre-inkubacije obuhvata regrutovanje potencijalnih stanara i izbor stanara Biznis inkubator centra. U ovoj fazi se vri informisanje i poziv preduzetnicima potencijalnim stanarima Inkubator centra da konkuriu sa svojom poslovnom idejom, te se na bazi Obuke o osnivanju biznisa i intervjua sa potencijalnim stanarima, vri ocena njihove poslovne ideje i konaan izbor. Faza inkubacije je period u trajanju od tri godine u kome stanar-preduzetnik uspostavlja, vodi i razvija sopstveni biznis uz kontinuiranu podrku Biznis inkubatora primenom Programa logistike podrke. Faza post-inkubacije podrazumeva da su uslovi za uspean izlazak preduzea stanara iz Biznis inkubator centra stvoreni, kao i da su ova preduzea spremna da dalje posluju i razvijaju se bez finansijske i infrastrukturne podrke Biznis inkubator centra. U ovoj fazi je predvieno umreavanje i pruanje podrke nezavisnim preduzeima, kao i napredni program obuke.

Razvoj strategije cena25

Pravilo o ureenju odnosa izmeu stanara i Biznis inkubator centra blie regulie ustupanje poslovnog prostora stanarima i obaveze stanara koje se odnose na poslovni prostor. Obaveze koje se odnose na plaanje poslovnog prostora: - 1. godine boravka u BIC-u poslovni prostor se plaa 25% od utvrene cene zakupa - 2. godine boravka u BIC-u poslovni prostor se plaa 50% od utvrene cene zakupa - 3. godine boravka u BIC-u poslovni prostor se plaa 75% od utvrene cene zakupa - 4. godine boravka u BIC-u poslovni prostor se plaa 100% od utvrene cene zakupa Prema napred navedenom pravilu prihodi koje BIC moe da ostvari od zakupa dati su u poglavlju 7.3. Formiranje ukupnih prihoda.

Regulisanje plaanja ostalih trokovaBiznis inkubator centar i njegovi stanari imaju obavezu regulisanja plaanja trokova koji proizilaze iz poslovanja. Klju za raspodelu trokova treba da bude sledei: o Stanari su odgovorni za plaanje trokova odravanja, ienja i odravanja higijene u svojim poslovnim prostorim. o Stanari su obavezni da na mesenom nivou plaaju sledee trokove: - trokove grejanja po ceni po m2 (na osnovu zbirnog rauna za grejanja, nakon njegovog uvoenja, lako je utvrditi pojedinane trokove po m2) - korienu elektrinu energiju (budui da se ne oekuje da svi stanari priblino isto koriste elektrinu energiju, neophodno je instalirati u svakom pojedinanom poslovnom prostoru strujomer koji e na osnovu izmerene potronje predstavljati osnovu za plaanje pojedinanih rauna) - trokove vode (budui da trokovi za utroenu vodu nisu veliki, to je dovoljno da jedan vodomer prati ukupnu potronju vode, a da se zbirni troak rasporedi na 9 korisnika 8 Stanara i Inkubator) - trokovi komunalnih usluga (budui da se trokovi komunalnih usluga obraunavaju preme datoj ceni po m2, to e se ukupni trokovi lako rasporediti na svakog korisnika prema veliini njegovog prostora) - trokove telefona, Interneta i ostalih korienih sredstava komunikacije (da bi bilo mogue pravino rasporediti trokove za utroene telefonske impulse,26

-

neophodno je obezbediti telefonsku centralu, sprovesti telefonsku liniju do svakog korisnika i obezbediti kompjuterski obraun potronje impulsa po korisniku) raunovodstvene usluge po izboru stanara BIC.

Trenutno stanjeDanas u Biznis inkubatoru Bor, koji se nalazi u prostorijama nekadanje Industrosirovine, datim u zakup Optinskoj upravi Bor, svoju delatnost obavlja 10 korisnika. Od tih 10 korisnika, 8 aktivno obavlja svoju delatnost (3 korisnika bave se proizvodnjom stolarije, 1 korisnik PVC stolarijom, 1 korisnik servisiranjem bele tehnike, 1 korisnik proizvodnjom tekstilnih proizvoda, 1 korisnik proizvodnjom metalnih proizvoda, 1 korisnik izdvajanjem otpadnog bakra od PVC-a) a 2 korisnika nisu aktivni. Biznis inkubator posluje pod nazivom Biznis inkubator centar Bor d.o.o. u Boru. Sedite: Graevinski objekat u vlasnitvu privatnog preduzea Industrosirovina Knjaevac, u industrijskoj zoni Bora, uz regionalni put Zajear Bor. SO Bor je sklopila Ugovor o zakupu na 10 godina sa vlasnikom graevinskog objekta. Adresa: Ul. Nade Dimi bb, 19210 Bor, Republika Srbija Pravni oblik organizovanja: drutvo sa ogranienom odgovornou Iznos osnovnog (vlasnikog) kapitala je 5.000 EUR u opremi i radovima na adaptaciji poslovnog prostora, a vrednost kapitala od 82.120 EUR je donacija. Struktura osnovnog kapitala i podaci o osnivaima: Osniva Uee u osnivakom kapitalu (%) Skuptina optine Bor 100

DelatnostBiznis inkubator centar u Boru poslovao bi u okviru registrovane osnovne delatnosti pod brojem 75130 - UREENJE POSLOVANJA PRIVREDE. Ostale delatnosti: 75130- ureivanje i doprinos uspenijem poslovanju privrede 73010- istraivanje i eksperimentalni razvoj u prirodnim naukama i tehnoloki razvoj 74120-raunovodstveni i knjigovodstveni poslovi i poslovi kontrole, savetodavni poslovi u vezi sa porezom 74130- istraivanje trita i ispitivanje javnog mnjenja 74140- konsalting i menadment poslovi27

74401- prireivanje Sajmova 74830- sekretarske i prevodilake aktivnosti 74840- ostale poslovne aktivnosti 72300- obrada podataka 72400- izgradnja baza podataka 72600- ostale aktivnosti u vezi sa kompjuterima-istraivanje i razvoj 80420- obrazovanje odraslih i ostalo obrazovanje.

Odrivost rezultata i efekata projekta

Najmanje dve do tri godine su potrebne da bi inkubator postao finansijski nezavistan - ovo je posebno sluaj u dinaminim privrednim okruenjima gde nisu jasni nacionalni ciljevi i opredeljenja; tokom ovih nekoliko godina donatori potpuno pomau novi biznis inkubator; sa vremenom ova podrka opada i na kraju se svodi na limitiranu pomo uglavnom za neke operativne trokove;

OPIS VREDNOST Vreme potrebno za start-up (biznis 12-24 meseca inkubatora) Finansijski leverid (odnos sopstvenih sredstava prema 1:2,67 finansiranju sa strane) Finansijski leverid (struktura 50.6% (39.5% od lanarine, sopstvenih sredstava) 11.1%od drugih usluga) Tabela 1: Efikasnost biznis inkubator gledana kroz inpute i procese Izvor: Izvetaj Evropske komisije Ocenjivanje biznis inkubatora 2002.

Biznis inkubator mora odravati balans izmeu pruanja usluga lanovima i samoodrivosti Mora se definisati realistini vremenski okvir za samoodrivost o 20% biznis inkubatora u svetu je samoodrivo posle prve godine o 45% posle druge o 90% posle tree Svi relevantni stejkholderi moraju biti ukljueni u razvoj biznis inkubatora - potreban je izuzetan napor kako bi se pridobila podrka od svih relevantnih faktora, ali to je krucijalno za dugoroni opstanak centra; Zaposleni moraju biti potpuno posveeni ciljevima biznis inkubatora

28

Biznis inkubator mora vremenom evoluirati u pravog pruaoca usluga - koncentracija mora biti na programima obuke, informacionim uslugama, konsultantskim uslugama itd; Biznis inkubator mora obezbeivati praktine prirunike i materijale potencijalnim preduzetnicima. U organima upravljanja trebalo bi odrati balans izmeu razliitih politikih partija i institucija kako bi bila osigurana saradnja sa svim relevantnim organizacijama i stejkholderima i kako bi se izbegla politizacija; Fokus imati na mentalnim promenama - biznis inkubator bi trebalo da bude orue za izgradnju drutvenih promena i promena svesti.

29

PRIMERI BIZNIS INKUBATORA U DRUGIM GRADOVIMA U SRBIJIBIZNIS INKUBATOR CENTAR ZAJEARRegionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva "TIMOK" d.o.o. Zajear je decembra 2006. godine, u saradnji sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje filijala Zajear i Optinom Zajear otpoeo realizaciju projekta "Biznis Inkubator Centar Zajear" (BIC Zajear). Projekat ima za cilj Pomo i podrku razvoju preduzetnitva kao pravca razvoja privrede optine Zajear kroz formiranje Biznis inkubator centra u cilju smanjenja nezaposlenosti na teritoriji optine, ime e se doprineti odrivom, ekonomski, ekoloki i demografski uravnoteenom optinskom razvoju, raunajui na efikasno povezivanje sa veim centrima i tritima, i na taj nain stanovnicima obezbediti povoljnije kulturne, socijalne i ekonomske uslove za ivot i rad. Projekat je trenutno u prvoj fazi koja podrazumeva adaptaciju prostora i animaciju potencijalnih buduih stanara BIC Zajear. Prostor za BIC obezbedila je Optina Zajear, kao uee lokalne zajednice. Za prostor je odreena jedna od hala u Industrijskoj zoni "Timoanke", iji je vlasnik Javno preduzee "Timoka Krajina " iz Zajeara. Hala zauzima 1.266m2 poslovno proizvodne povrine i u toku je njena adaptacija i formiranje 10 radnih modula. Projekat je finansiran iz NIP (Nacionalni investicioni plan) sa 40,43% (3.950.000,00 dinara), a ukupna vrednost projekta je 9.770.774,00 dinara. Uee lokalne zajednice i drugih donatora u projektu je 59,57% (5.820.774,00 dinara).

BIZNIS INKUBATOR CENTAR NI d.o.o.Biznis inkubator u Niu osnovan je u okviru projekta ENTRANSE, koji finansira Vlada Kraljevine Norveke. Partneri za realizaciju projekta su norveka fondacija SINTEF, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva. BIC Ni podrava preduzea u ranoj fazi osnivanja i nudi im prostor, kancelarijske usluge, opremu za proizvodnju, kao i posebne usluge - trening, analizu biznis ideje i potencijala trita i pristup finansijskim resursima.

30

BIC Ni je registrovan kao drutvo sa ogranienom odgovornou sa vlasnikim udelom Grada Nia (51%) i Regionalne agencije za MSPP Ni (49%). Na ukupnoj povrini od 2700 m2, od kojih je 2100 m2 proizvodni prostor, smeteno je 15 stanara (preduzea). Njihove osnovne delatnosti su: obrada metala i proizvodnja ukrasnih predmeta, proizvodnja elinih konstrukcija za staklenike i plastenike, proizvodnja folijarnih oplemenjivaa, proizvodnja delova za poljoprivredne i maine, proizvodnja mamaca, proizvodnja ekspanzionih i drugih posuda, proizvodnja eksera, izrada odlivaka od obojenih metala, proizvodnja medicinskih aparata i dr. Inkubator centar u Niu je prototip koji e se koristiti za osnivanje novih inkubatora u Srbiji.

31

LITERATURA1. European Commission, Enterprise Directorate general. Benchmarking of Business Incubators. Center for Strategy & Evaluation Services, februar 2002. 2. National Business Incubator Association. State of Business Incubation Industry Findings NBIA, 2001 3. Studija izvodljivosti Biznis inkubator centra Bor, Regionalni centar za razvoj MSP Zajear, avgust 2005 4. BI facts USAID Municipal Economic growth Activity 5. Studija lokalnog ekonomskog razvoja Opstine Bor Institut za razvoj i arhitekturu Beograd, 2005 6. Strateski akcioni plan Opstine Bor Opstina Bor, 2004 7. Internet prezentacija BIC-a Nis i BIC-a Zajecar 8. Leksikona menadmenta - Fikreta Bahtijarevi-iber, Pere Sikavica, Zagreb 2001

32