11Februar 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

12 Februar 2011.

Marko Lopu{ina

N

ama je poziv za Cecin koncert u

Zagrebu do{ao spolja, iz Hrvatske.

Rano je da govorimo o nastupu

Svetlane Ra`natovi} na stadionu u Maksimiru,

jer je to osetljivo pitanje! Radi}emo taj kon-

cert kada za njega bude vreme!

Ovo je odgovor koji smo dobili od

Rake Mari}a u Beogradu, menad`era

Svetlane Ra`natovi}, „princeze pop muzike”

na Balkanu. Sama Ceca je ve} rekla da pri-

hvata poziv za nastupi u Maksimiru. U

Beogradu i Zagrebu se nezvni~no pri~a, da

bi Ceca nastupila u glavnom gradu

Hrvatske u junu, posle promocije svog

novog albuma. Pominjano je i da bi njen

honorar bio od 56.000 do 100.000 evra.

Zvani~no ovakve vesti, koje su

kru`ile po medijima i „tamo” i „ovde” niko

nije potvrdio, ali nije ni demantovao. To je,

me|utim, odmah izazvalo ogroman “cuna-

mi” mr`nje prema Ceci, srpskoj pop

peva~ici.

– Supruga ratnog zlo~inca i

deklarisan ~etnik, nema {ta da radi u

Hrvatskoj. Koncert Lepe Brene u “Areni”

na`alost nismo uspeli da spre~imo, ali

verujte mi da ovaj ho}emo – najavila je

Slavica Hru{kar, ~elnica Nezavisnih drago-

voljaca hrvatskih.

- Ceca ne}e pevati na Maksimiru!

– rekla je zagreba~ka policija, upla{ena za

bezbednost svojih sugra|ana.

- Organizova}emo se i iskazati

protivljenje. Ho}e li to biti protest ili ne{to

drugo, jo{ }emo se dogovoriti – rekla je

Hrvatska stranka prava.

Ceca nije nikada gostovala i nas-

tupala kao peva~ica u Hrvatskoj, ali se

njeni diskovi vrte u svim kafi}ima i

diskotekama. U Zagrebu postoji 15 klubo-

va u kojima se pu{taju hitovi srpskog

“turbo folka”. Ista je situacija u Istri i

Primorju. Cecine se pesme pu{taju na vi{e

od 50 radio stanica u Hrvatskoj. A kako je

zimus nastupala na Pink i RTS televiziji,

preko kablovske gledalo je pola Hrvata sa

Balkana.

Uostalom, treba znati da je udovi-

ca komandanta srpske garde - Arkana,

pevala Hrvatima i njihovoj deci na koncer-

tima u dijaspori – u [vedskoj, [vajcarskoj,

Austriji, Nema~koj, a u decembru i u

Australiji. Ceca je ve} pevala pred vi{e od

60.000 Hrvata u svetu, koliko bi moglo da

do|e na stadion “Dinama” u Zagrebu. I

ni{ta se nikome na Cecinim koncertima nije

dogodilo, iako su, neki Bo{njaci i Hrvati u

[vedskoj pretili da }e je minirati i ubiti.

Razlozi hrvatskih i bo{nja~kih

nacionalista za pretnje da se Ceca digne u

vazduh ili da joj se barem ne izda radna

dozvola u [vedskoj i Australiji, bili su

izli{ljeni i falsifikovani. I tada, 2007.

godine i sada 2011. godine, mrzitelji

Svetlane Ra`natovi} tvrde da je Ceca 1991.

godine bila sa pu{kom i u uniformi na

frontu u Vukovaru.

– Nikada nisam bila u Vukovaru.

U to vreme sam boravila u [vajcarskoj i

bila sam mlada, a ne stara kao ova `ena na

slici – izjavila je Svetlana Ra`natovi} na

sudu u Sidneju, kada je odlu~ivano o

njenoj radnoj dozvoli na osnovu tu`be

nekih Hrvata i Bo{njaka.

Poslednjih godina, mnogi peva~i iz

Srbije su bez problema nastupali u

Hrvatskoj. Me|u njima su Lepa Brena,

@eljko Joksimovi}, @eljko Samard`i},

Zdravko ^oli}, ali i \orde Bala{evi},

Bajaga i „Elektri~ni orgazam”. Male grupe

i peva~e da ne ra~unamo. Me|utim, od

kako je Ivo Josipovi} predsednik, koji zago-

vara pomirenje sa susedima, uo~ljivo je da

ga ratni hu{ka~i i usta{e napadaju. ^ak i

njemu prete da }e ga minirati kao Cecu.

Na Internetu je poveden elektron-

ski rat Srba i Hrvata zbog Cece.

- Cecojka, izdala si nas! – galame

srpski nacionalisti, koji mrze Zagreb.

- Ne postoji obezbedjenja koje te

mo`e tamo za{tititi u Zagrebu od nas.

Ceco, do juna }e{ biti u beogradskom

zatvoru, ako Bog da – vi~u usta{e, kojima

je mrsko sve iz Beograda.

^ini se da je Hrvatska, (kao i

Srbija) talac svojih prvoboraca i ratnih veter-

ana, ali i la`nih zastupnika ljudskih prava,

koji `ele da presu|uju i odlu~uju mimo

dr`ave i njenih institucija. Svetlana

Ra`natovi} nije srpski nacionalista, nije ni

nalik ratnom zlo~incu, nije militantna i nije

opasna po publiku u multikulturnim sredina-

ma. Tako je presudilo Ministarstvo za imi-

graciju u Australiji, koje je u novembru izda-

lo Ceci ulaznu vizu i radnu dozvolu da odr`i

koncerte u pet gradova. Gospo|a Ra`natovi}

je tu dozvolu ~ekala dve godine. Sada }e

aplicirati za radnu dozvolu u SAD i Kanadi,

gde je odlazila kao turista, ali nije pevala.

La`ni ~uvari Hrvatske i zagovor-

nici „rata koji ve~no traje” bi najradije da

Cecu likvidiraju kao li~nost, kao umetnicu

i kao majku dvoje maloletne dece. U

Beogradu niko ne dira zeta Franje

Tu|mana, niko ne psuje Skansija ili Ra|u,

niko ne stavlja bombe na vozila poslanika

Turisti~ke organizacije Hrvatske, koji lepe

plakate „lijepe na{e domovine”. Severina je

namestila frizuru i dolazi da bude

manekenka Jadrana na Sajmu turizma.

Niko joj ne psuje majku usta{ku, jer smo

je proglasili za ~etniku{u tj. za unuku

Zvonka Vu~kovi}a (jedinog Hrvata u {tabu

Dra`e Mihailovi}a).

Arkanu nikada nije su|eno kao rat-

nom zlo~incu, a mrtav je ve} 11 godina.

Ceca samo nosi njegovo prezime, a ne i

„zasluge”. Da li }e udovica @eljka

Ra`natovi}a Arkana pevati u Hrvatskoj ne

zavisi od pobunjenih prvoboraca poslednjeg

rata i ostalih usta{a ve} od Ive Josipovi}a.

Ako predsednik Hrvatske prizna da uz

Svetlanu ujutro pije kafu, eto Cece u

Zagrebu ili u Slavoniji. Ceca na sve to ka`e:

- Sve dok ne odgovorimo na

ponudu o odr`avanju koncerta u Zagrebu,

ne}emo davati nikakve komentare. Izli{no

je komentarisati ne{to za {ta jo{ nismo sig-

urni da li }e se desiti – poru~ila je pamet-

no Svetlana Ra`natovi} svojim obo`avaoci-

ma, ali i mrziteljima u Hrvatskoj i Srbiji.

HO]E LI CECA U ZAGREB

Da li }e Arkanova udovica pevati u Hrvatskoj ne zavisi od pobunjenih prvoboraca i ostalih usta{a ve} od Ive Josipovi}a. Ako predsednik

Hrvatske prizna da uz Svetlanu ujutro pije kafu, eto Cece u Zagrebu ili u Slavoniji

B A L K A N S K A E S T R A D A

13Februar 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

14

Z E M L J A ^ U D A

Februar 2011.

AUTORU OGLASA ZA

”JUGO” PRETILI SMR]U

A

utor neobi~nog oglasa za automobil

marke “jugo”, Amerikanac iz Los

An|elesa, dobio je zbog uvreda upu}enih

~uvenom “jugi}u” pogrdne poruke, ~ak i

pretnje smr}u sa adresa iz Srbije. Kada je

nedavno sastavio i objavio na krejg listi, po

njegovom ukusu, duhovit oglas, ne bi li

na{ao kupca za svog “juga” koga ima jo{ od

1988, nije ni pomi{ljao da }e time uvrediti

mnoge Srbe. “Prodajem gomilu jugo |ubre-

ta. Dizajnirao ga je retardirani in`enjer, a

sklopila grupa pijanih radnika. Ima perfor-

manse i lako}u rukovanja kao kolica u pro-

davnici robe za dolar. Odr`ava svoju vred-

nost kao ku}e u predgra|u Alabame. Od

ovog auta ja~a je konzerva koka-kole.

Najgora kola koja mo`ete imati. Ponesite

2.200 dolara ili dajte ponudu za ovaj komad

istorije.”

Amerikanac je rekao da njegove

namere nisu bile zlonamerne, ve}

humoristi~ke, ali da Srbi ne znaju za {alu.

Nije `eleo da mu se pominje ime, jer je,

ka`e, porodi~ni ~ovek, a prete}e poruke

nije shvatio kao zabavne.

NI[LIJA U

MESARI KUPIO

”SVETLE]U PILETINU”

J

edan Ni{lija je prijavio da je u vreme

minulih praznika kupio pile}a krilca koja

su, dok ih je odmrzavao i pripremao za

pe~enje, po~ela da svetle fluoroscentnim

sjajem u mraku. Inspekcija je pregledala

radnju, ali ni{ta neobi~no nije na|eno.

Me|utim, postoji razumno obja{njenje za

svetle}u piletinu. Docent na Katedri za

hemiju Niko Radulovi}, ka`e da upotreba

antibiotika tetraciklina u le~enju `ivotinja

mo`e da dovede do efekta nalik ovom.

Tetraciklin se ~vrsto ugra|uje u kosti `ivot-

inja i mo`e dovesti do toga da one svetlu-

caju u mraku. On se ne mo`e termi~kom

obradom izbaciti iz kostiju, tako da nema

{tetnih efekata po zdravlje ljudi. Ovi antibi-

otici su u legalnoj upotrebi i daju se i

drugim `ivotinjama.

ISTORIJSKA NEZA-

POSLENOST U SRBIJI

B

roj nezaposlenih ljudi u Srbiji je dosti-

gao svoj istorijski maksimum.

Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ima

evidentirano oko 730 hiljada nezaposlenih,

a prema nezvani~nim podacima u Srbiji je

bez posla vi{e od milion ljudi. Zvani~nici

o~ekuju da }e ove godine biti uspe{niji u

zapo{ljavanju gra|ana Srbije, zahvaljuju}i

planiranim programima za koje su dobili

oko dve milijarde vi{e nego pro{le godine.

Obe}ali su da }e zaposliti 60 hiljada ljudi,

ne pominju}i da isto toliki broj ljudi

godi{nje izgubi posao.

PRAVI I LA@NI ZLATKO

D

evetnaestogodi{nji Zlatko Jovanovi}

tereti se za kra|e koje nije po~inio.

Naime, njegov identitet iskoristio je mladi}

romske nacionalnosti koji je bez ikakvih

dokaza, samo na osnovu imena i prezime-

na, dobio izvod iz mati~ne knjige ro|enih.

Vi{estruki prestupnik iskoristio je identitet

Zlatka Jovanovi}a koji, ni kriv ni du`an,

ispa{ta zbog tu|ih grehova. Dva izvr{na

sudska poziva iz suda u Sremskoj

Mitrovici, jedan iz suda u Rumi, dva pozi-

va iz Palate pravde, jedan iz Prekr{ajnog

suda u Timo~koj ulici i nekoliko polici-

jskih saslu{anja bilans su muka kroz koje

prolazi porodica Jovanovi}. Iako za polici-

ju vi{e nema dileme ko je pravi, a ko la`ni

Zlatko, sudovima u Srbiji to jo{ nije jasno.

Vi{i sud u Sremskoj Mitrovici tereti Zlatka

za te{ku kra|u, za koju je zapre}ena kazna

do osam godina, a postupak jo{ nije obus-

tavljen.

ALBANCI @ELE

SRPSKE PASO[E

G

radskoj upravi u Vranju, gde su od

1999. godine preba~ene mati~ne

knjige ~etiri op{tine Kosovskog

pomoravlja, dnevno se obrati oko 150

gra|ana sa Kosova, ve}inom Albanaca,

zainteresovanih za dobijanje li~nih doku-

menata Srbije. @itelji op{tina Gnjilane,

Novo Brdo, Vitina i Kosovska Kamenica

naj~e{}e podnose zahteve za izvode iz

mati~ne knjige

ro|enih, ven~anih i

potvrde o prebi-

vali{tu i dr`avl-

janstvu da bi

mogli da do|u do

li~nih dokumena-

ta i paso{a. Ina~e

novi biometrijski

paso{i Srbije na

crnom tr`i{tu na

Kosovu ko{taju

od 3.000 do 4.000 evra, a za samo

prva ~etiri meseca pro{le godine oko

6.000 Albanaca je u Srbiji izvadilo srps-

ki paso{.

HILJADE TU@BI PROTIV

SRBIJE

O

ko 5.000 gra|ana Srbije tu`ilo je

dr`avu pred Evropskim sudom za

ljudska prava u Strazburu. U korist dr`ave

presu|eno u samo tri od ukupno 51

slu~aja. Srbija je u 2009. godini po broju

podnetih predstavki Evropskom sudu za

ljudska prava 11. u Evropi, a broj od

3.200 tu`bi “koje su u radu”, koliko ih je

bilo do 2009. godine, u 2010. godini je

pove}an za 2.000. Gra|ani Srbije tu`ili su

svoju dr`avu za povredu raznih vrsta

ljudskih prava, naj~e{}e su u pitanju

du`ina sudskih postupaka i sporost u

izvr{enju pravosna`nih presuda. Dr`avu

tu`e i zbog slobode izra`avanja,

sprovo|enja istraga, nepravi~nog su|enja,

pristupa sudovima, du`ine pritvora. Kao

primer presude u kojoj je utvr|eno

kr{enje prava, je nedavna presuda u

slu~aju pripadnika zajednice Hare Kri{na,

u kome je konstatovana povreda ~lana

koji zabranjuje mu~enje i diskriminaciju.

Zanimljiv slu~aj je i tu`ba nevladine

organizacije Inicijativa mladih za ljudska

prava, koja je dr`avu tu`ila, jer joj

Bezbednosno-informativna agencija nije

dostavila spisak ljudi koje je 2005. godine

prislu{kivala, sa obrazlo`enjem da su u

pitanju informacije od zna~aja za

nacionalnu bezbednost. Poverenik za

za{titu informacija od javnog zna~aja je

na{ao da taj razlog nije osnovan i nalo`io

da pru`i te podatke, ali je potom BIA

rekla da ih nema.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

U prodaji je knjiga

Srbi u Americi,

cena za SAD sa

po{tarinom je

50 dolara.

Mo`e da se naru~i

preko sajta:

www.lopusina.com

Novac mo`ete

poslati poreko

Western uniona.

15Februar 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

P R O T E K L I D O G A \ A J I

16 Februar 2011.

U

prepunoj sali Srpskog kulturnog i

umetni~kog centra “Sveti Sava” u

^ikagu je uz prigodan program

proslavljena slava kluba, Sveti Sava.

Sve~anost je po~ela tradicionalnim

se~enjem kola~a i slavskom besedom pro-

tojereja Aleksandra Ivanovi}a, koji je

doma}inu slave – predsedniku Bobanu Ili}u

i svim njegovim ~lanovima ~estitao slavu.

Ili} se zahvalio svima koji su

pomogli u radu kluba, pre svega biv{em

predsedniku Vladi Bjelopetrovi}u. Snagom

volje Boga i rukom Svetog Save, SKUC u

^ikagu osta}e centar srpske kulture i pis-

menosti, naglasio je Boban Ili}.

Brojnim ~lanovima i prijateljima

kluba, za koje je te ve~eri sve~ana sala bila

mala, svetosavskom besedom obratio se

teolog Nenad Jovanovi}. “Pet jako va`nih

stvari za nas Srbe, pogotovo ovde u

Americi jesu da sa~uvamo svoj jezik i veru,

da znamo svoju istoriju, kulturu i trediciju.

Neka je Gospod dao, da se molitvama

Svetog Save, svih Srba svetitelja, od sada,

pa do carstva Bo`ijeg sabiramo i sakupl-

jamo ko narod Bo`iji, hri{}anski,” poru~io

je Jovanovi}.

Ovogodi{nje obele`avanje Svetog

Save bilo je jedno od najpose}enijih i

najelp{ih, koje pamte stariji ~lanovi kuba.

Svakako najzanimljiviji deo sve~anosti, koji

je izazvao burne aplauze, bio je nastup

mali{ana od 4 do 12 godina, ~iji su

roditelji ~lanovi i prijatelji ovog srpskog

hrama kulture. Oni su recitovanjem sitho-

va o {kolskoj slavi – Svetom Savi i

muzi~kim programom dokazali, da }e srp-

ski jezik i kultura na{eg naroda nastaviti

tradiciju na ovim prostorima.

U nastavku ve~eri pristutne je

zabavljao peva~ Vitomir Vito – @drale.

M.M.

SKUC ”SVETI SAVA” U ^IKAGU

PROSLAVIO SVOJU SLAVU

17Februar 2011. www.serbianmirror.com

S P O L J N A P O L I T I K A

P

redsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i

Hercegovine Neboj{a Radmanovi}

otkazao je sastanak, krajem januara,

s ministrom inostranih poslova Turske

Ahmetom Davutogluom, nakon {to je turs-

ka delegacija tra`ila skidanje zastave

Republike Srpske iz sale za sastanke u

Palati Republike u Banjaluci, saop{teno je

iz Kabineta predsedavaju}eg Predsedni{tva

BiH. U saop{tenju se navodi da je sastanak

otkazan i zbog ka{njenja turskog {efa

diplomatije 75 minuta na ve} pomereni ter-

min sastanka. “Smatramo ovakav postupak

turske strane neprimerenim pona{anjem i

diplomatskim incidentom koji }e svakako

imati posledice”, navodi se u saop{tenju.

Radmanovi}ev kabinet nalazi se u

zgradi Palate predsednika RS, gde je

prethodno, istog dana, odr`an sastanak

predsednika RS Milorada Dodika i turskog

{efa diplomatije, koji je pozvao Dodika da

poseti Tursku.

Nakon sastanka Dodik je rekao

da Turska smatra da je unutra{nji dogov-

or i dijalog stvar doma}ih politi~kih

aktera i da se na taj na~in jedino mogu

tra`iti re{enja. “Saradnja u BiH sva tri

naroda bi}e dobra vest za celi svet”,

rekao je Davutoglu, istakav{i da Turska

podr`ava integritet, prosperitet i ekonom-

ski razvoj BiH. Zanimljivo je da je turs-

ki ministar pre nepunih godinu dana

izjavio da je cilj spoljne politike Turske

uspon otomanskog Balkana i dodao: “Mi

}emo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska

stole}a Balkana su uspe{na pri~a i sada je

treba obnoviti.”

Predsedavaju}i Savjeta ministara

BiH Nikola [piri} rekao je da je zahtev

delegacije Turske, da se ukloni zastava

Republike Srpske iz sale za sastanke, ~in

nepo{tovanja RS. “Svima koji budu to

tra`ili treba im se vrati na isti na~in i mis-

lim da je Radmanovi} ispravno postupio,

iako }e to izazvati razne komentare ne

samo u BiH, nego i izvan nje”, istakao je

[piri}. On je dodao da mu nije drago {to

se to desilo, jer je RS uviek bila dobar

doma}in i rado primala ljude iz diplo-

matskog sveta koji po{tuju RS.

Zamenik ministra inostranih

poslova BiH Ana Tri{i}-Babi}, ocenila je

da je zahev turske delegacije smi{ljen pos-

tupak Ministarstva inostranih poslova i

Ambasade Turske u BiH, dodaju}i da su

Republika Srpska i predstavnici RS na

entitetskom nivou i nivou BiH pokazali da

`ele da budu kooperativni i da se u BiH

uspostavi funkcionalna vlast.

Politi~ki analiti~ar iz ^ikaga,

direktor “Fondacije lorda Bajrona za balka-

nske studije” i dugogodi{nji

spoljnopoliti~ki urednik ameri~kog

mese~nika “Hronike” dr Sr|a Trifkovi}

rekao je, da je pona{anje turskog ministra

sa stanovi{ta diplomatskih normi, skan-

dalozno, ali da ne iznena|uje, jer

‘’odra`ava bahatu samouverenost ponovo

probu|ene neoosmanske Turske’’.

Prema njegovim re~ima, Americi

odgovara da Turcima da otvoren teren na

Balkanu za stvaranje sopstvene sfere intere-

sa. I Brisel Turcima nudi Balkan kao

ute{nu nagradu, imaju}i u vidu da Ankara

u EU nikada ne}e biti primljena. Rusima

odgovara strate{ko partnerstvo sa Ankarom,

po{to se Moskva nada da }e turski uticaj

na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavl-

jati protivte`u radikalnom vehabitskom isla-

mu.

On je naveo da je Turska

do`ivela sveobuhvatni preobra`aj tokom

proteklih devet godina vladavine

islamisti~ke Partije pravde i razvoja

(AKP), stranke predvo|ene premijerom

Red`epom Tajipom Erdoganom, a da je

Davutogluov projekat povratka Turske

kao hegemona na svoje imperijalne pos-

jede veran odraz promjena u politi~kom

bi}u Republike Turske. Trifkovi} je

istakao da sam Erdogan nije ni{ta manje

bahat u svojim spoljnopoliti~kim nastupi-

ma od Davutoglua. Erdogan otvoreno

tvrdi da }e u predstoje}im decenijama

Turska vi{e trebati Evropi nego {to }e

Evropa trebati Turskoj. “Evropsko tr`i{te

rada i socijalna bezbjednost sistema su

kolabirali”, pi{e Erdogan u izdanju

ameri~kog nedeljnika Njuzvik od 22. jan-

uara, “a evropska dru{tva naglo stare”.

On zaklju~uje tekst prete}im tonom:

“Nadam se da ne}e biti prekasno kada

na{i evropski prijatelji otkriju te

~injenice.”

Ubedljivo najve}a promena,

istakao je Trifkovi}, nesumnjivo jeste

istorijsko pomirenje turskih nacionalista i

islamskih fundamentalista. Prije jedne gen-

eracije razne frakcije ultranacionalista i

islamista sukobljavale su se na ulicama.

Ultranacionalisti su ubijali islamiste zato

{to su stavljali religiju ispred “turkizma”, a

islamisti su ubijali ultranacionaliste zato {to

su pretpostavljali turkizam islamu. Sada je

u toku spajanje dva tabora: “sivi vukovi”,

ultranacionalisti prihvataju islamski vred-

nosni okvir, dok islamisti shvataju zna~aj

nacionalisti~kog diskursa u pridobijanju

masa. Kada udru`e snage, pod vo|stvom

Erdoganove AKP partije, igra }e za

pobornike Kemal Ataturkovog modela

sekularne dr`ave biti zavr{ena.

“Treba se nadati da ne}e biti

prekasno kada Evropa otkrije pravu prirodu

re`ima na svojim jugoisto~nim granicama”,

istakao je Trifkovi}. On smatra da su

geopoliti~ke implikacije balkanske

pravoslavne hri{}ane krajnje ozbiljne. Na

500 000 kilometara kvadratnih Balkana

danas `ivi oko 60 miliona ljudi. Grci,

Bugari, Srbi i slovenski Makedonci su u

demografskom sunovratu. Ovoga je Turska

svesna i uporno priprema teren za sveobuh-

vatnu reviziju ne samo ishoda Balkanskog

rata iz 1912, nego i Berlinskog kongresa iz

1878. godine.

Trifkovi} je naglasio da u

Beogradu postoji frapantna nespremnost da

se pogleda ovim ~injenicama u o~i i dodao

da prihvatanje institucionalizovanog pris-

ustva Turske kao legitimnog u~esnika u

doma}im i regionalnim politi~kim procesi-

ma, pa i arbitra u njima, od zvani~nog

Beograda predstavlja pojavu bez

presedana.

‘’Srbija je na putu da postane de

fakto dr`ava sa ograni~enim suverenitetom

ne samo u odnosu na zapadne mentore i

protektore vladaju}e koalicije, ve} i u

odnosu na neoosmanlijsku vladu u

Ankari’’, istakao je Sr|a Trifkovi}.

Marijana Maljkovi}

DIPLOMATSKI INCIDENT

ZVANI^NIKA TURSKE U RS

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu i premijer RS Milorad Dodik

[

vedska akademija formalno je

potvrdila da je primila predlog da

pisac Dobrica ]osi} bude kandi-

dovan za Nobelovu nagradu za

knji`evnost, rekao je profesor Svetislav

Jari} iz Novog Sada.

Jari}, koji je i pokreta~ inicijative

da ]osi} bude predlo`en za Nobelovu

nagradu, rekao je da je Udru`enje

knji`evnika Srbije (UKS) glavni predlaga~

za tu kandidaturu, kao i da se me|u pot-

pisnicima nalazi jo{ 28 akademika,

knji`evnika, profesora filozofije i matem-

atike.

“Predlog o kandidaturi Dobrice

]osi}a podr`ali su knji`evnici Matija

Be}kovi}, Rajko Petrov Nogo, Miroslav

Egeri}, predsednik Akademije Republike

Srpske Rajko Kuzmanovi} i ugledne javne

li~nosti kao {to su Emir Kusturica, Sini{a

Kova~evi}, Jadranka Jovanovi} i drugi”,

rekao je Jari}.

Predsednik Udru`enja knji`evni-

ka Srbije Radomir Anti} rekao je da je to

Udru`enje sa zadovoljstvom podr`alo

predlog za kandidaturu Dobrice ]osi}a, jer

je on “jedan od najzna~ajnijih srpskih

pisaca”. Prema njegovim re~ima, poslednji

srpski pisac, koji je bio predlo`en za kan-

didaturu za tu presti`nu nagradu bio je

Milorad Pavi}.

Komitet za Nobelovu nagradu za

knji`evnost }e u aprilu 2011. godine,

odabrati od 15 do 20 kandidata za tu

nagradu, a u maju }e izbor suziti na pet

imena. Tokom leta 18 ~lanova [vedske

akademije prou~ava}e celokupan rad

nominovanih, a u septembru }e biti

odr`an niz sastanaka na kojima }e

~lanovi Akademije odlu~ivati o dobitniku

koji }e biti izabran u oktobru, ve}inom

glasova.

DOBRICA ]OSI] PREDLO@EN

ZA NOBELOVU NAGRADU

18 Februar 2011.

B I Z N I S

19Februar 2011. www.serbianmirror.com

T R A D I C I J A

P

raznici Sveti Trifun, koga slave

pravoslavni vernici, i Sveti Valentin

koji je deo zapadne tradicije,

obele`vaju se istovremeno kao za{titnici

iskrene ljubavi svih hri{}ana.

Srpska pravoslavna crkva Svetog

Trifuna slavi kao velikomu~enika koji je

postradao za hri{}ansku veru, ne

isklju~uju}i njegov zna~aj kao za{titnika

bra~ne ljubavi i vernosti, koje su deo

hri{}anske propovedi.

Prema hri{}anskom u~enju, bra~na

ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o

~emu svojim delima najbolje svedo~e

Hristovi velikomu~enici, medju kojima je i

sveti Trifun. U SPC ka`u da dana{nja

proslava svetog Valentina pripada vi{e

zapadnom marketingu, nego istinskoj veri i

da taj na~in slavlja nije ba{ blizak na{oj i

tradiciji pravoslavnih naroda, ve} nekom

drugom duhovnom prostoru.

@itija i hri{}ansko stradanje oba

svetitelja na{li su mesto u “Ohridskom pro-

logu” vladike Nikolaja Velimirovi}a, prema

kome je velikomu~enik Trifun poginuo

250. godine u Nikeji od ma~a hristobornog

rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skrom-

nosti i isceliteljskoj mo}i svetitelja Trifuna,

koji je “u detinjstvu ~uvao guske i jedini

mogao pomo}i ludoj k}eri cara Gordija”.

Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev,

u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rodjen.

Sve{tenomu~enik Valentin, kako

pi{e vladika Nikolaj, bio je episkop u ital-

ijanskom gradu Interamni, gde se proslavio

kao iscelitelj brata rimskog tribuna

Frontana i Herimona, sina poznatog filoso-

fa Kratona, ~ime je mnoge preobratio u

hri{}ansku veru.

Valentin je sa svojim sledbenici-

ma pose~en ma~em 273. godine, zapisano

je u “Prologu”.

SPC dan Svetog Valentina

obele`ava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali

ne kao za{titnika zaljubljenih.

Iz kalendara Katoli~ke crkve 14.

februar je izbrisan kao dan posve}en sve-

tom Valentinu, zbog, kako ka`u, `elje za

smanjenje broja svetih dana kod onih sve-

taca o kojima nije bilo jasnih istorijskih

~injenica.

Obi~aj da se polovinom februara

slavi praznik zaljubljenih poti~e iz vreme-

na anti~ke Gr~ke i Rima, kada su slavljena

bo`anstva plodnosti i za{titnici svetosti

braka.

Na Dan zaljubljenih, ili

Valentinovo, obi~aji su razli~iti i sve vi{e

se vezuju za potro{a~ko dru{tvo, dok se u

pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim

domovima na Trifundan po{tuje prete`no

vekovna tradicija crkve.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni

esnafi, vinogradari, me-

and`ije, a na liturgijama

se pominju stradanje

svetitelja Trifuna.

Srpski narod u

okolini Zaje~ara po-

sve}uje mu ~ak tri dana

slavlja, nadaju}i se nje-

govoj za{titi u zimsko

vreme kada vukovi

nanose ogromne {tete u

tim krajevima, gde je

ov~arstvo va`na

privredna delatnost.

Po~etak prole}a

Sveti Trifun se na ikoni predstavl-

ja u obi~nom odelu – dolami sa ogrta~em

– dr`e}i u jednoj ruci srp i snop, a u dru-

goj krst i vinovu lozu. Takodje se slika i u

obi~nom odelu sa ogrta~em i guskama oko

sebe jer je bio ~uvar gusaka. Sveti Trifun

je, ina~e, krsno ime pojedinih rodova, pa

njegov dan je uzet u nekim naseljima za

slavu celog mesta, uglavnom onih u koji-

ma se neguje vinogradarstvo. Svetog

Trifuna slave gostioni~ari, a on je i za{tit-

nik grada Kotora. Ovaj svetac je poznat u

vinogradarskim krajevima [umadije,

Pomoravlja i Bugarske kao za{titinik i

slava vinogradara i gostioni~ara. Negde ga

zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili

Oreza~, kada se po prvi put obrezuje loza

uz posebnu molitvu i blagoslov sve{tenika.

U nekim selima Srbije se slavi i kao zavet-

ni dan jer se smatra da Sv. Trifun {iti sela

od grada i poplave, odnosno da je ~uvar

useva od raznih {teto~ina. Vinogradari tada

po~inju prve radove rezanja na vinovim

lozama, a negde se smatra da je ovaj sve-

tac ~uvar svih useva od poplava i grada.

Sneg mo`e jo{ uveliko da iznenadi ali se

to smatralo beri}etnim pa se govorilo

“Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (re~ je o Sv.

Simeonu Miroto~ivom, 26,II). Ve}

sutradan, 15. februara, se slavi praznik

Sretenje kada, po narodnom verovanju

dolazi do “susreta” zime i prole}a.

Veruje se takodje i da Sv. Trifun

na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i

od tog dana sneg po~ne da se topi. “Valja

da se na Sv Trifuna pore`e barem jedan

~okot vinove loze u vinogradu. Veruje se

da ovim danom po~inje prole}e, da se budi

priroda i ljubav kod ljudi. U narodu je za

Trivundan vezano mno{tvo raznih obi~aja,

a nije ~udno da su se mu{karci, a posebno

`ene, bavili ljubavnim magijama”…

Poruka ovom danu nam je, ipak,

poslata iz prastarih vremena i samo je,

tokom vremena, pokrivana pri~ama, legen-

dama i simbolima koji, ma koliko raznoli-

ki, nisu uspeli pokriti osnovno zrno poruke,

koja glasi:

Ljubav je ~udo.

ZA[TITNIK

HRI[]ANSKE LJUBAVI

- O ljubavi i vinogradima -

U narodu se veruje da ako na Trifundan pada sneg ili k{a, bi}e ki{na i plodna god-

ina, a ako je vedro, godina }e biti Su{na i nerodna.

Postoji i obi~aj da se u jutro Trifundana nare`e (ore`e) gran~ica vinove loze koja se

sla`e u krstove i postavlja na sve ~etiri strane ku}e.

Postoji ustvari mnogo verovanja, pri~a i legendi koje se vezuju za ovaj dan, kao

da ~itate pregr{t poruka koje se te{ko (ali ipak) probijaju iz davnih vremena.

“...Vinogradari slave svetog Trifuna kao za{titinika, pa toga dana idu u vinograde,

orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji ~okot, da bi time povratili vinogradu

malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da po~ne bujati u prole}e koje se

ve} po~inje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Ist~noj Srbiji zovu Oreza~ i Zarizoj.

Na svetog Trifuna po~inje se~ka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju

seljaci na Kosovu ka`u: “Se~ka se~e, Marta dere, Sveti Sava ko`u bere”. Se~ka je, opet

rekla: “Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne

strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla” – toliko u februaru mo`e biti hladno.

Postoji i naro~it “molitveni ~in” koji se obavlja po njivama i ba{tama ako nai|e

kakva{teta od insekata i mi{eva, kojim se Trifun moli za pomo}...”

Ljubavi i vina, ne`nosti i plodnosti, odanosti i hrabrosti nam nude ova dva sveca

za se}anje na Dan koji im je posve}en, u danu u kojem su, izgleda nehotice, “pokupili”

razne pradavne obi~aje kojima se, po svemu sude}i, obele`ava i slavi dolazak –

prole}a i radoost isceliteljske mo}i Svetog Trifuna

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

20 Februar 2011.

H

armoniku je zavoleo i po~eo da

svira veoma rano i rado se se}a

po~etaka, neslavne sudbine prve

harmonike i prvih profesora.

“Imao sam oko sedam godina kada

mi je stric Stanimir Misoj~i} doneo na pok-

lon prvu harmoniku. Bila je to ona de~ija,

papirnata harmonika sa dva basa. Se}am se

da sam svaku pauzu dok sam sa drugarima

igrao fudbal, koristio da uzimem svoj instru-

ment u ruke i poku{avao sam ne{to da

odsviram. Jednog dana, zaboravio sam svoj

omiljeni instrument pod drvetom. Te no}i

pala je ki{a i slede}eg jutra kada sam otr~ao

do moje harmonike da zasviram, ona mi se

raspala u rukama. Roditelji su razumeli

moju veliku ljubav prema tom instrumentu i

tugu koju sam ose}ao, pa su mi ubrzo kupili

novu i bolju. Tako sam po~eo da ve`bam

na pravoj harmonici. Moj pokojni otac

Selimir Misoj~i} je izuzetno lepo pevao i

~esto bi na nekoj slavi ili veselju zapevao sa

prijateljima. Ja sam se trudio da ih pratim,

kako sam zanao i umeo, onako samouk sa

svojom harmonikom. Voleo je pesmu “Za{to

svi}e{ tako rano, rujna zoro puna sjaja”, ali

to je za mene bila te{ka pesma, pa mi je

otac rekao da treba da nau~im da sviram

kako treba. Na jednoj svadbi u mom kraju,

igraju}i se sa decom, ~uo sam jednog

~oveka kako svira. Njegova harmonika kao

da je govorila. Ostavio sam igru da bi zadi-

vljeno slu{ao. Rekao sam ocu da bi voleo,

da u~im da sviram ba{ kod ovog ~oveka i

tako je i bilo. Moj prvi u~itelj harmonike

bio je veliki prijatelj moga oca i na{e ku}e,

@ikica Vasiljkovi}, koji je svojevremeno svi-

rao za Radio Sarajevo. Bio je zaista sjajan

muzi~ar i veliki ~ovek od koga sam nau~io

mnogo `ivotnih mudrosti, “Koliko radi{

toliko i vredi{“, “^ovek se u~i dok je `iv i

na kraju lud umre” govorio mi je pokojni

majstor @ikica Vasiljkovi}. On je tada

sara|ivao sa poznatim umetnikom apso-

lutnog sluha, Ljubi{om Petrovi}em,

vokalnim solistom Radia Sarajeva. Dolazili

su ~esto u na{u ku}u, dru`ili se sa mojim

ocem, a ja sam od njih malo po malo u~io

zanat. Kasnije me je podu~avalo vi{e profe-

sora muzike. Po preporuci sam postao i |ak

legendarnog Ljubi{e Pavkovi}a, za koga

ka`u da sve zna u vezi muzike, u {ta sam

se i li~no uverio. Kakav je to umetnik, gov-

ori ~injenica da je {ef Velikog narodnog

orkestra ostao sve do penzije. Bio je institu-

cija, kako se to danas ka`e u muzi~kom

`argonu. Dovoljno je re}i Ljubi{a Pavkovi}

i ja ne znam kome tu ne{to nije jasno. Ali

da ne ispadne da se kitim tu|im perijem i

ja sam dobijao prve nagrade, pobedjivao

sam i mene su pobe|ivali, tako je to u

`ivotu, nije junak onaj koji je ja~i, junak je

onaj koji mo`e vi{e da izdr`i.”

Sara|ivali ste sa brojim pozna-

tim i priznatim imenima narodne

muzi~ke scene u Srbiji i ovde u Americi.

Sa kim ste najvi{e i najra|e saradjivali?

“Imao sam tu privilegiju i zado-

voljstvo da sviram harmoniku sa sjajnim zvez-

dama na{e estradne scene, kao {to su Lepa

Luki}, Miroslav Ili}, Marinko Rokvi},

Dobrivoje Topalovi}, Radi{a Uro{evi},

Sne`ana \uri{i}, Nedeljko Bilki}, Merima

Njegomir… Nemogu}e je sve pomenuti, pa se

izvinjavam onima koje sam slu~ajno izostavio.

Ipak najvi{e volim da radim sa Slavicom

Momakovi}-Miljanovi}, osim {to je moj

dugogodi{nji prijatelj, izuzetno peva, ima

veliko iskustvo, pevala je i sa Janikom Bala{,

i muzi~ki je pismena, {to je retko kod peva~a,”

Progla{eni ste najboljim har-

monika{em biv{e Jugoslavije osamdesetih

godina. Koliko vam je to priznanje

zna~ilo i pomoglo u daljoj karijeri?

“Moj profesor Ljubi{a

Pavkovi} mi je u jednom rekao:

“Opasno svira{ i dobar si ~ovek”,

e to je moje najve}e priznanje, ali

to govori i ne{to drugo, da su moje

kolege divni ljudi i veliki umetni-

ci, koji znaju kako se `ivi i radi.”

Da li ste planirali da

`ivite u Americi ili se sve desilo

slu~ajno?

“Sa Anom Bekutom sam

do{ao u Ameriku na turneju i

ostao zahvaljuju}i mom velikom

prijatelju Andriji Bo`i}u. Rekao

mi je Andrija: ostani ovde

mesec-dva, pa posle se vrati.

Po{to je bila zima pristao sam,

iako sam spakovao kofere navod-

no, za mesec-dva, a eto jo{ sam tu od 94.

godine, zna~i jo{ malo pa 20 godina. @ivot

je ~udo.”

Da li smatrate da ste ne{to izgu-

bili odlaskom iz Srbije, a {ta vam je novo

ova zemlja pru`ila? S druge strane, s

obzirom da direktno radite na na{im nar-

odom i da ga poznajete “u du{u”, ima li

razlike, kada je muzi~ki ukus u pitanju,

izme|u na{ih ljudi u matici i iseljenika?

“Nedostaje mi familija i drugari,

na{ bezbri`ni `ivot, sve dok nije po~eo ludi

rat. Amerika je sjajna zemlja, a narod je

dobar kao i na{. Dr`ava je tamo gde ti je

lepo, nisam do{ao da se obogatim, radim

{to moram, isto kao i u Srbiji. Bogat je onaj

koji ne duguje ili nema velikih `elja, koji

mo`e da na|e svoj mir, a ja nemam

nikakvih problema. Ameriku volim kao i

Srbiju, {to se ti~e naroda, narod je narod,

iza njega stoji Bog, to su nam sveti oci

jasno dali do znanja, Bez po{tovanja, pa`nje

i humanosti, nema civilizacije, a ni ljubavi.”

Uspe{an muzi~ar sa bogatom

karijerom, kao {to je va{a svakako je

kompetentan da, da savet mladim kolega-

ma, koji tek po~inju karijeru.

“Danas ima mnogo talentovanih

mladih ljudi, kojima je pre svega potrebno

obezbediti uslove i pomo}i im da sa~uvaju

svoju tradiciju, obi~aje, religiju i identitet,

jer kao {to ka`e na{a narodna izreka “dr`i

se novog puta i starog prijatelja”. Muzika

je na{ stari prijatelj, i zato ne treba zabo-

raviti pesmu.”

Da li }e i va{a trinaestogodi{nja

k}erka Aleksandra, krenuti muzi~kim

vodama i o~evim stopama?

“Trudim se da na svaku na{u kul-

turnu manifestaciju ili i na liturgiju nedeljom

u na{oj crkvi povedem moju k}erku

Aleksandru, jer smatram da je to od izuzetne

va`nosti. Izrazila je `elju da bi volela da

nau~i da svira klavir, pa se moram potrudi-

ti da joj i to obezbedim. Lepo je baviti se

muzikom, ona je lek za mnoge probleme i

te{ko}e koje nas snalaze u `ivotu.

Najverovatnije }e njen prvi profesor klavira

biti Bane \or|evi} ili njegov sin Sa{a

\or|evi}, to su moji veliki prijatelji, sjajni

muzi~ari sa kojima sam proveo mnogo vre-

mena. Ako moja Aleksandra bude `elela da

u~i da peva, onda tu nema razmi{ljanja,

Slavica Momakovi}-Miljanovi}, bi}e joj prvi

profesor pevanja. Ina~e, Slavica je vokalni

solista Radio Televizije Novi Sad, a danas

imamo priliku da ~ujemo i njene nove

pesme, koje je snimila, ne samo sa svojim

mati~nim Velikim Narodnim Orkestrom RT

Novi Sad, ve} i ovde u Americi sa svojim

kolegama, koji }e nadam se, biti na va{oj

zabavi, a to su Dragan Negovanovi}, Sa{a

\or|evi}, Vlada Prlji} i ja sam joj kom-

ponovao nekoliko pesama. Da ne zaboravim

da je i Slavicina kuma dr Branka Pavlovi}

napisala zaista divne pesme za novi album.”

U aprilu list Ogledalo organizuje,

uz podr{ku brojnih muzi~kih zvezda, me|u

kojima je glavni inicjator Slavica

Momakovi}-Miljanovi}, reviju peva~a i

muzi~ara pod nazivom “Prole}e u

Ogledalu”. Izmedju ostalih i vi }ete nastupi-

ti, pa vas molim da prokomentari{ete od

kolikog je zna~aja jedna takva zabava, koja

}e okupiti brojna poznata muzi~ka imena.

“Od izuzetne je va`nosti da

imamo jedan novinski list, kao {to je

Ogledalo, koji nam poma`e da do|emo do

pravih informacija i koji nam, putem svoje

velike manifestacije u aprilu, omogu}ava

da se okupimo, da se setimo

koliko je va`no da smo zajedno,

da se vi|amo i da tako

odr`avamo na{u tradiciju,

obi~aje i na{u muziku.”

[ta za vas li~no i za

na{u srpsku zajednicu u

Americi zna~i na{ list

Ogledalo?

“Obo`avam Ogledalo,

to mi je omiljeni list. Obavezno

ga ~itam, svaka ~ast, ima mnogo

dobrih tekstova i hvala {to pos-

tojite. Ogledalo je list koji nas

putem vesti, zanimljivosti i

intervjua sa na{im intelektualci-

ma, obave{tava i poma`e da

do|emo do pravih saznanja,

kako aktuelnih, tako i istorijskih u matici

i ovde. Hvala Bogu da sam u prilici da

dam svoj skromni doprinos u o~uvanju

na{eg izuzetno va`nog lista Ogledalo.

Zahvaljujem se jo{ jednom i `elim vam

puno sre}e i uspeha u daljem radu.

Koristim priliku da pozdravim svoju majku

Branku, brata Dragana, sinovca

Aleksandra, strica Stanimira, brata

Danijela, svu moju rodbinu, ro|ake i sve

moje kolege i prijatelje {irom Srbije i

Amerike, s obzirom da Ogledalo preko

interneta ~ita ceo svet.”

Marijana Maljkovi}

M U Z I K A

”OPASNO SVIRA[ I DOBAR SI ^OVEK”

Majstor na harmonici Zoran Misoj~i} – Pi`on, nastupi}e na muzi~koj reviji “Prole}e u Ogledalu” 9. Aprila u ^ikagu. Poznat je kao vrstan

muzi~ar, veran prijatelj, duhovit i po{ten ~ovek. Publika tvdi da je najbolji srpski harmonika{ na Ameri~kom kontinentu, {to i dokazuju

brojne kolege peva~i, koji na svojim nastupima tra`e da ih prati ~uveni Pi`on.