Blud II - Prijatelj Božiji Fondacija

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija

Dananja PorukaBlud II

Pri tome je potrebno prizivati u pomo one svete koji su se istakli naroitim podvizima i trudom u uvanju istote i celomudrenosti, kako je, na primer, Danilo Skitski zapovedio jednom bratu koji se borio s bludom, da se pomoli i prizove na pomo muenicu Tomaidu, ubijenu radi celomudrenosti, i da kae ovako: "Boe, radi molitava muenice Tomaide, pomozi mi!" I taj brat, pomolivi se tako kod groba Muenice, istog asa je bio izbavljen od bludne strasti. Imajui takva svedoanstva i mi emo se moliti i prizivati u pomo one, o kojima se u Delima svetih govori kako su se podvizavali u trezvenoumlju i istoti. Ako te borba silno davi, onda ustani, i, gledajui na nebo, rairi ruke, pomoli se, kao to je savetovao Grigorije Sinait, i Bog e odagnati pomisli. Moli se i tako, kako kae Sv. Isak: "Ti si silan, Gospode, i Tvoj je podvig: Ti ratuj i pobedi u ovome, Gospode, za nas!" I, kako ui Jovan Lestvinik: "Zavapi ka Svemoguem da te spase, ne na brzinu sainjenim reima, ve smirenim i prostim izgovaranjem: Pomiluj me Gospode, jer sam nemoan! I poznae silu Vinjega i nevidljive demone nevidljivo odagnati. Uvek se bori protiv napadaa imenom Isusovim; jer jae od ovog oruja nee nai ni na nebu ni na zemlji." Kako Jovan Leetvinik napominje, demon motri na nas, i, kada vidi da nismo u stanju da se protiv njega naoruamo spoljanjom molitvom, tj. da se pomolimo i reima i umom, onda naroito napada na nas. Budno pazi i ne oklevaj da se moli ba u to vreme kada te smuuju skverne pomisli, kao to smo rekli. Uzdii telesno oko, ili duevno, kako ti je zgodnije, s obzirom na vreme i na meru tvoje snage. I ako bude tako inio, opitom e poznati da se silom Vinjega i nevidljivom pomoi oni lako pobeuju. Ako se, pak, olenji, posle e se stideti to su te pobedili i savest e ti biti uprljana. Potrebno je da znamo i onu avolsku hitrinu, rekli su Oci, kojom on ubacuje u na um misli na enska i mlada privlana lica, da bi se istog trenutka to preseklo, makar ta lica naizgled bila i bezazlena i delovala kao da nisu u stanju da probude strasti; jer, ako zataji, onda e te zli prevarant lako zavesti, i tvoje misli okrenuti u mrsku i skvernu pohotu. Ponekad se dogaa da i mi sami gledamo na bludne pomisli sa gorinom, a razmiljajui o njima, hvatamo sebe u tome da elimo takvu gnusnost koja je svojstvena samo beslovesnima, ak se uzbuujemo time, to je to, budui protivprirodno i ivotinji strano... Ali, pri takvim uvstvima, posebno poetnici, treba da se uvaju da ne bi, pri dugom razmiljanju o tome, podlegli u borbi i strasnu misao sproveli u delo. Zato je za nas bezopasnije da odseemo predlog - poetak pomisla. Svojstvo je snanih da stupaju s njima u rat, jer su nauili da blagougodno razreavaju te pomisli. Napokon, uvaj sebe od razgovora sa enama i gledanja na njih; izbegavaj, takoe, i stanovanje sa mladim, enolikim i lepim licima, i od pogleda na njih se uzdravaj; jer to je avolja zamka inocima, kako je rekao neko od Otaca. I, ako je mogue, ne ostaj s njima nasamo, kae Vasilije Veliki, ni u nunoj potrebi: jer nita nije vanije za tebe, osim tvoje due, za koju je Hristos umro i vaskrsao... I ne eli da slua od bilo koga nepristojne razgovore koji pobuuju strasti.SVETI NIL SORSKI 18 Novembar 2011

Blud I

Veliki je na podvig u borbi s duhom bluda i teak kao opaki otrov; jer ta borba zahvata i duu i telo - ove nae bie; zato moramo da se snano i neprekidno brinemo o tome, da bismo budno i neumorno uvali svoje srce od bludnih misli, a najpre u dane svetih praznika, kada se pripremamowww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 1/66

20.11.2011


za priee Svetim Tajnama: u to vreme demoni svom snagom nastoje da okaljaju nau savest. Kada nas napadaju bludne pomisli, tada treba da u sebi oivljavamo Boiji strah - dozivamo sebi u pamet injenicu da se od Boga nita ne moe sakriti, ak ni tanani otkucaji srca, i da je Gospod Sudija i Ubiratelj sveta, ak i onog najtajnijeg i najskrovitijeg. Tada treba u svom pamenju da obnovimo i ono obeanje koje smo izgovorili pred Angelima i ljudima, obeanje da emo iveti celomudreno i isto. Trezvenoumlje i istota ne odnosi se samo na spoljanji ivot, ono treba da obitava u tajnosti srca oveka koji uva sebe od ravih pomisli: a to je Bogu mnogoceno i ugodno; ko se esto predaje bludnim mislima i skrnavi sebe njima, taj ini preljubu u srcu svome, rekli su Oci, - i ako ne uva sebe, onda sa misli prelazi i na samo delo. A kako je velika beda - sam taj in - vidi se po tome, to se nijedan greh ne naziva imenom koje su Oci dali ovom grehu: oni ga nazivaju padom; jer, ko upadne u to, osea se bespomonim i silno ga oajanje obuzima. U vreme borbe protiv bluda mislim da je korisno razmiljati o sebi samom, o liku i zvanju u kojem se nalazimo - razmiljati da smo obueni u obraz angelski: kako se usuujemo da uprljamo nau savest i bludnom gadou unitimo angelski lik koji nosimo? Opomenimo se i stida i srama pred ljudima; jar i tim zamiljanjem stida i srama moemo da odagnamo prljavu i gnusnu nameru. U samoj stvari, predstavimo sebi da nas je neko zatekao u skrnodejstvu: zar ne bismo tada vie voleli da umremo, nego da se naemo u takvom sramu? Na takve i sline naine postarajmo se da odseemo neiste pomisli. Glavno i silno i pobedonosno oruje protiv duha neistote sastoji se u priljenoj molitvi Gospodu Bogu, kako ue Sveti Oci. Sveti Maksim Ispovednik dodaje da se protiv bludnih pomisli treba naoruati molitvom, koristei se molitvenim reima Psalmopesnika Davida: Izagnavi me opet su oko mene (Ps. 17, 11); radosti moja, izbavi me od onih koji me okruuju (Ps. 32, 7). I Sveti Jovan Levstinik, govorei o tome, poziva se na svedoka koji se ovako moli protiv bludnih pomisli: Boe, priteci mi u pomo (Ps. 63, 1), i tome slino.SVETI NIL SORSKI 17 Novembar 2011

Sila Hristovog imena

Ako ne moe da se moli u tiini srca i bez pomisli i vidi kako se one plode u tvom umu, ne budi maloduan zbog toga i, ne obazirui se ni na ta, ostaj u molitvi. Sveti Grigorije Sinait, znajui savreno la je nama strasnima nemogue pobediti zle pomisli, rekao je "Niko od poetnika nee obuzdati um i sasei pomisli, ako ta Sam Bog ne obuzda i odagna pomisli. Samo vrsti i veoma uspeni u duhovnom trudu postojano uvaju um i udaljuju pomisli; a ni oni ih ne odstranjuju svojom snagom, ve se s Bogom podvizavaju u borbi protiv njih, odeveni u blagodat i potpuno naoruani Gospodom. A ti, prozrevi neistotu lukavih pomisli, ne plai se i ne zbunjuj; i ako bi poeli da ti se predstavljaju kao kakvi, naizgled, dobri predmeti, ne obraaj na njih nikakve panje. Ve, koliko je mogue, zadravajui dah i zatvarajui um u srce, umesto oruja esto i priljeno prizivaj Gospoda Isusa Hrista. I sve pomisli, kao ognjem zapaljene, Boanstvenim Imenom Gospoda Isusa Hrista, nevidljivo e pobei.SVETI NIL SORSKI 16 Novembar 2011

Neprestana molitva

Pokazavi kako razliiti stepeni pomisli uzrastaju do strasti, prepodobni Nil nas dalje pouava kako da se protivimo demonskim iskuenjima, suprotstavljajui im se molitvom i utanjem i otkriva onewww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 2/66

20.11.2011


udesne darove, iznad svake ljudske zamisli, kojima Gospod blagodatno prosveuje svoje ugodnike. Oci, kae on, pouavaju da podvinik treba da se opire demonskoj strani srazmerno njenoj sili, imajui u vidu da e odrati pobedu, ili pretrpeti poraz u svom umu. Jednostavnije reeno: potrebno je da se protivimo zlim pomislima koliko god moemo. Rezultat borbe su - ili venci, ili kazne; venci - pobedniku, a muke greniku koji se ne pokaje u ovom ivotu. "Greh koji zasluuje kaznu", po reima Petra Damaskina, "je kada neko pomisao dovede u ispunjenje; a onima koji se vrsto bore i ne posustaju usred snane demonske borbe - isplee se najsjajniji venci." Najbolja i sigurna bitka dobija se kada se pomisao odstrani na samom poetku, i kada se upranjava neprestana molitva. Jer, ko se usprotivi prvoj nagovetenoj misli, tj. predlogu, taj e, da tako kaemo, jednim udarcem presei sva njena potonja dejstva: blagorazumni podvinik . usmruje samu majku zlog poroda tj. lukavi predlog prvoroene misli - rekli su Oci. A pre svega u vreme molitve treba um ovoj dovesti u takvo stanje da bude i gluv i nem, kako je rekao Nil Sinajski, i iz srca odstraniti svaku pomisao, ak naizgled i dobru, kako je rekao Isihije Jerusalimski; jer iz iskustva je poznato da im se dopusti pristup bestrasnim - dobrim pomislima, odmah za njima slede i strasne - loe: ulazak prvih otvara vrata i drugima. Tako na sve mogue naine treba da titi sebe i od onih pomisli koje se predstavljaju pravima, da bi istrajno i nesmetano gledao u dubinu srca i dozivao: Gospode Isus Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, izgovarajui ponekad celu ovu molitvu, ponekad delimino, skraujui je ovako: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Sine Boiji, pomiluj me, kako je lake poetnicima, pouava Sveti Grigorije Sinait. Reima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, Oci dodaju i grenoga, a to je Gospodu Bogu ugodno i nama grenima upravo odgovara. Moli se marljivo i kad stoji i kad sedi, ili lei, - moli se, zatvarajui um u srce i zaustavljajui u unutarnjoj tiini, koliko je mogue, i sam dah, da ne bi esto disao, kako ui Simeon Novi Bogoslov. A Grigorije Sinait kae: "Prizivaj Gospoda Isusa Hrista svesrdno, strpljivo i neprekidno, sa puno nade, odstranivi svaku pomisao."SVETI NIL SORSKI 15 Novembar 2011

UNUTRANjI IVOT

Unutranji ivot je temelj nad temeljima pravoslavne vere i on mora biti sastavni deo ivota pravoslavnog Hrianina. Ukoliko ne budemo bdili nad sobom, nad svojim srcem, nad svojim razumom i pomislima neemo se spasti. Moramo da pazimo da sve naklonosti naeg srca budu usmerene na proslavljanje Gospoda i da nae misli budu usmerene samo prema Njemu. Kroz samopoznanje i bdenje nad sobom dobijamo blagodat i silu za sticanje besmrtnog ivota. Ponekad gleda oveka - naizgled se ni po emu ne razlikuje od drugih, a po unutranjem ivotu je velik pred Bogom i esto ini velika dela dobrodetelji. Bez unutranjeg ivota, bez bdenja nad sobom ovek lako pada u greke i bezakonja, zato treba da se trudimo da naim spoljanjim, spoljanjim ponaanjem upravlja unutranje raspoloenje srca. Ukoliko ovekov spoljanji ivot preovladava nad unutranjim, ukoliko je on zaokupljen samo zemaljskim stvarima i ne stara se o duhovnim, t.j. o svom spasenju, pre ili kasnije osetie nezadovoljstvo ivotom, prazninu, mrak, i to e ga neizbeno odvesti u amotinju, pa ak i u oajanje. Da, strano je iveti bez Boga, drugim reima, bez unutranjeg ivota ovakav ovek se nikada nee nasladiti mirom i duhovnom radou, radou po Bogu u ovdanjem zemaljskom ivotu, a jo manje u ivotu budueg veka.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 3/66

20.11.2011


Trudi se, prijatelju moj, da unutranjem ivotu da prvostepeni znaaj. Nemoj misliti da je on mogu samo za pojedine izabrane. On je prihvatljiv za sve ljude bilo kog zvanja, bilo kog stanja, koji ive u bilo koje vreme, koji obavljaju bilo koju dunost, bilo koji posao, pa ak i najtei. Nema razloga zbog kojeg ovek ne bi mogao da ue u sebe i da prati svaki pokret srca, svaku pomisao. Ne moe samo onaj ko ne eli da se bavi unutranjim ivotom, ko vie eli da se bavi sobom nego Gospodom. Meutim, u dui koja je zaokupljena samo sobom, samo spoljanjim ivotom ne moe da prebiva blagodat. Moli, prijatelju moj, Gospoda naeg Isusa Hrista, da ti daruje onu istu svetlost samopoznanja koja bi te nauila da se nikad ne odvaja od Gospoda. Kad okusi sladost unutranjeg ivota vie niko i nita nee moi da te sprei u pobonosti. Gospod onome ko se bavi samosazrcanjem daruje takvu sposobnost da moe istovremeno i da se moli i da obavlja najkomplikovaniji i najtei posao. Evo, na primer, umetnik, muziar, skulptor, pa ak i pisac mogu istovremeno unutranje da se mole i da se bave svojim poslom, i jo da uestvuju u razgovoru. Mnogima to izgleda nedostino, nemogue, ali u stvarnosti tako jeste. Ovi ljudi stalno okuaju sladost besede s Gospodom, nasieni su i obiluju duhovnom radou. I ti tei ka tome.SHIIGUMAN SAVA PSKOVSKO-PEERSKI 14 Novembar 2011

Strah Boji iznad straha smrti

Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu nita vie uiniti. Nego u vam ukazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, poto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kaem vam, njega se bojte (Lk.12,4-5). Najsnaniji strah u nama jeste strah od smrti. Gospod, meutim, govori da strah Boiji treba da bude iznad straha od smrti. U sluaju da javi okolnost koja zahteva ili da se izgubi ivot ili da postupi protivno strahu Boijem, radije izaberi smrt. Jer, ako postupi protiv straha Boijeg, po telesnoj smrti (koju svakako nee moi izbei) susree i drugu smrt, koja je bezmerno stranija od svake, i najuasnije telesne smrti. Kada bismo to uvek imali u vidu, strah Boiji ne bi slabio u nama i ne bismo imali dela koja bi mu bila protivna. Pretpostavimo da se bude strasti. U vreme kada one ustaju, savest, oivljena strahom Boijim, zahteva da im se suprotstavimo. Otkazivanje zahtevima strasti izgledae nam kao rastavljanje sa ivotom, kao ubijanje tela. Zbog toga, kada se rodi uznemirenje ula ovakve vrste, i pone da koleba savest, pouri da podigne u sebi strah Boiji i strah od Suda Boijeg sa njegovim posledicama. Tada e bojazan od najstranije smrti prognati bojazan od slabije smrti, i tebi e biti lako da istraje u zahtevima dunosti i savesti. Eto kako se ispunjava ono to je rekao Eklisijast: "Seaj se svoga kraja i doveka nee pogreiti".SVETI TEOFAN ZATVORNIK 11 Novembar 2011

Poklonimo Bogu svoje srce

Vidite kakav nam je ivot na zemlji. Ako se ne sjedinimo sa izvorom ivota, nema nam ivota, ma kakve da imamo utehe ovozemaljske, ma kakve povoljne uslove ivota, sve je muka duhu. Jedina je ljubav ta koja podmiruje radost ili utehu svima. Mi moramo nekom pokloniti srce, jer bez ljubavi ivota nema. Ali, kome god da poklonimo ivot ovde na zemlji, bilo to roenom ocu, majci, bratu, eni, muu, svi nas mogu prezreti i odbaciti. Zato? Zato to su svi ogranieni u vremenu i prostoru. Ono to je ogranieno vremenom i prostorom ne moe da nam prui beskonano, samo konano. A mi traimo beskonano ako je ljubav, neka se ne menja, neka uvek traje, a to od ogranienih bia ne moemo dobiti, jedino od Boga. Bog je bezgranino bie, sve obuhvata i on jedini je moan i silan da nam da ono to dua naa potrebuje i zahteva. Mi svi traimo ivot, a to znai ljubav, traimo ljubav, a zemaljska ljubav, ljubav koja je ovde na zemlji je ograniena. Sve to je ogranieno ne moe da se podmiri, a mi,www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 4/66

20.11.2011


iako smo malo bie, traimo beskonano, neizmenljivo. Samo Bog, koji podmiruje srce anela i svetih, podmiruje i oseanja naeg srca. Bez obzira da li ga mi potujemo ili ne, on se ne odvaja od ivota, on je pokreta ivota i ivi u centru svakog ivog bia, u srcu. Otac Tadej Vitovniki10 Novembar 2011

Stare, mnogo me brine to mi se javljaju pomisli nepostojanosti u veri

To to se brine i ne prihvata takve pomisli znai da su te pomisli od avola. Hristos ponekad doputa da imamo pomisli sumnje i nepostojanosti u veri, kako bi video nau odlunost i usrdnost. Meutim, na Bog nije mit kao Zevs, Apolon i drugi. Naa religija je istinska i iva. Imamo "oblak svjedoka", kako govori Apostol Pavle (vidi: Jev. 12,1), koji su poznali Hrista, doiveli ga izbliza i rtvovali se za: Njega. I u nae vreme postoje ljudi posveeni Bogu koji ive u uslovima nebeskim i opte sa anelima, sa svetiteljima, pa ak i sa Hristom i Bogorodicom. I rei u ti neto i o sebi, samo da bih ti pomogao. Vidi, postajem i ja... davalac krvi: obelodanjujem izvesne injenice da bih pomogao. Tamo gde vidim riznicu znanja i poljuljanu veru, elim tu veru da uvrstim i zato ponekad ispriam neke dogaaje. Kada sam bio mali, u Konici, proitao sam mnogobrojna itija Svetih i davao i drugoj deci da ih proitaju, ili sam ih okupljao oko sebe da itamo zajedno. Divio sam se velikom podvigu i postu kojem su se podvrgavali Svetitelji i pokuavao i sam da inim to i oni. Od posta mi je vrat postao tanak kao peteljka od trenje. Deca su me ismevala. "Pae ti glava!" vikala su za mnom. ta sam sve podnosio! No, to je druga tema. Sa druge strane, moj stariji brat, budui da sam postajao sve ozbiljnije bolestan od posta, bojei se da neu stii da zavrim kolu, kupovao mi je da itam verske asopise. Posle sam ih krio u umi, u kapeli Svete Varvare i kriom odlazio onamo da ih itam. Jednoga dana, jedan na sused, po imenu Kosta, ree mome bratu: "Ja u ga naterati da se opameti, da pobaca sve te knjige koje ita i da se okane svih tih postova i molitvi." I tako me pronae - bilo mi je tada petnaest godina - i pone da mi objanjava Darvinovu teoriju. Govorio mi je i objanjavao, sve dok mi se nije sve zamutilo u glavi. Tako zbunjen i sluen, odem odmah u umu, do kapele Svete Varvare. Uao sam u kapelu i poeo da molim Hrista: "Hriste, ako postoji molim Te da mi da neki znak", ponavljao sam ko zna koliko dugo i preklanjao kolena. Bilo je leto. Znoj je tekao sa mene, bio sam potpuno mokar, posustao sam od umora, ali nisam nita ni video ni uo. Ni Bog da mi malo udovolji, makar najmanjim znakom, makar nekom senkom, ma, kaem vam, bio sam potpuno slomljen. Da je neko razuman potledao sa strane, rekao bi: "teta, Boe moj, tolike muke! Od jedanaeste godine uspinjao se po stenama, toliko se podvizavao i sada prolazi krizu. Pomutio ga drugi nekim besmislenim teorijama. U kui ima problema sa starijim bratom. Pobegao je u umu da od Tebe ite pomo..." Meutim, nita, ama ba nita, sve je bilo uzalud! Iscrpljen, seo sam malo na zemlju. Pomislio sam tada: "Dobro, kada sam pitao Kostu ta on misli o Hristu, evo, ta mi je rekao: "Bio je najbolji, najpravedniji ovek i poto je propovedao pravednost, ugrozio je interese Fariseja, pa su Ga razapeli iz zavisti". A onda sam naglas rekao: "Ako je Hristos bio tako dobar ovek, toliko pravian, i nikada se nije pojavio niko slian Njemu, a drugi su Ga iz zavisti i zlobe usmrtili, onda je dostojno da za Njega uinim jo i vie nego to sam uinio, pa ak i da umrem." im sam to na taj nain samome sebi izloio, Hristos se prikazao okupan svetlou - itava unutranjost kapele je bljetala neverovatno jakom svetlou - i ree mi: "Ja sam vaskrsenje i ivot; koji vjeruje u mene ako i umre, ivjee." (Jn. 11, 25-26). Te sam rei mogao da proitam i u otvorenom Jevanelju koje je drao u jednoj ruci. Cela moja unutranjost se ozarila, promenila toliko da sam uzbueno neprestano ponavljao: "Doi sada ovamo, Kosta da razgovaramo, pa da vidimo da li Bog postoji, ili ne postoji". Vidi, Hristos je ekao da ja sam naem sopstveno tedro reenje za svoju zbunjenost, pa se tek onda pojavio. Ako od deteta trai tedrost u suoavanju sa sumnjama, tim pre to zahteva od odraslog oveka.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 5/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji FondacijaSTARAC PAJSIJE SVETOGORAC 9 Novembar 2011

Pria o talantima

U dananjem Svetom Jevanelju uste priu Hristovu o talantima, kako je Bog jednome dao pet talanta, drugome dva, a treem jedan. Svakome prema njegovoj snazi, s tim da oni tim novcem rade i da ga umnoe, a kad On doe da mu daju odgovor i viak. I vi znate, uste, kako su ova prva dvojica uinila: onaj to je dobio pet talanta trudio se i zaradio drugih pet, onaj to je primio dva, zaradio dva. I obojica su uli od gospodara one rei najvanije: "Dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim u te postaviti, Ui u radost gospodara svoga". Iako je onaj prvi zaradio pet, a ovaj svega dva, ali prema svojoj snazi i koliko mu je darovano, i jedan i drugi su umnoili duplo. A onaj trei to je dobio jedan, on je zakopao novac gospodara sa milju: znam da je gospodar moj teak ovek: kupi gde nije prosuo a anje gde nije sejao. I kad doe gospodar i od njega potrai raun on tada ree: "Znam. Gospodaru da si ti teak ovek: anje gde nisi sejao i skuplja gde nisi vejao, pa se bojah i sakrih srebro tvoje u zemlju i evo ti tvoje". uste rei gospodara: "Zli i lepi slugo, zato nisi dao makar moje srebro, moj novac, menjaima u banku, pa bih ja dobio sa vikom. Ni toliko se dakle, nisi potrudio". I onda ree: "Uzmite talant i podajte onome to ima deset, a nevernog slugu rasecite na pola". Re je brao i sestre, o svima nama. Bog nam je darovao darove, jednome vie, drugome manje. Ali svako moe svojim trudom da zadobije istu nagradu, iste rei da uje od Gospodara, ako se potrudi. Trud je dakle, u pogledu dobra ono to nas uzviava pred Bogom. To, dakle, i mene i ove svetenike i akone, pogotovo to njihov naziv i znai sluitelj, da opominje na tu re Gospodnju. Sluenjem blinjima zadobiemo od Njega nagradu i priznanje da smo vredni i mudri upravitelji Njegovi. To dakle, brate Vladimire (novorukopoloeni akon), da bude stalna re pred oima tvojim duhovnim i da sluenjem svojim kao akon, a i ako se udostoji vieg ina, sluenjem svojim da stie pred Bogom veliinu, i ja i ti i svaki pravoslavni hrianin. To je ono to je najvanije.BLAENOPOIVI PAVLE SRPSKI 8 Novembar 2011

Znanje nadima

Spoljanje obrazovanje u mnogim sluajevima kodi, jer u oveku podstie visoko miljenje o sebi samom. Ovo visoko miljenje predstavlja zapreku koja spreava blagodat Boiju da se priblii. S druge strane, kada ovek odbaci takvu, lanu, ideju o sebi samome, tada nas Dobri i Bogati Otac obogauje svojim boanskim i prosvetljenim idejama. Kada, meutim, napaeni ovek ima visoko miljenje o sebi, i kada tu ideju dri u svome mozgu, on nastavlja da bude samo mozak, samo telesno, i ne poznaje blagodat Boiju, blagodat Duha Svetoga. Kod mnogog znanja, dakle, postoji strah da e glava biti napumpana /znanjem/, a da e time u stvari biti prazna, to jest, puna vazduha, pa je tako neprestano u opasnosti da se rasprsne (da zavri u shizofreniji), ili da bude gordou raskomadana. Zbog toga znanje treba da sleduje strahu Boijem, i da bude sjedinjeno sa delanjem, kako bi postojala ravnotea. Znanje, samo po sebi, teti. Kada ue egoizam i govorim samo zato, da bi mi se divili kako lepo razmiljam, tada poinju da deluju duhovni zakoni da bih doao sebi. Ako se ovo stalno dogaa, onda poinje da smeta. Kada u oko upadne nekakva trunica ona malo smeta. Ali, ako stalno upada, ona stvara veliki nadraaj. Na isti nain se u ovom sluaju stvara duhovni nadraaj. Ako je neki ovek pametan i zbog toga neko delo vri sa lakoom, treba da se pred Bogom pokloni, i da Mu blagodari danju i nou to mu je dao pamet, koju moe da koristi a da se ne umara. A ako ovoga nema, onda neka ne blagodari!STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

www.prijateljboziji.com/index.php?p=D

6/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija7 Novembar 2011

Istinska molitva

Gospod je dao optu molitvu kojom obuhvata sve nae potrebe - duhovne i telesne, unutranje i spoljanje, vene i vremenske. Ipak, poto jednom molitvom nije mogue obuhvatiti sve ono to u ivotu moemo iskati od Boga, dato je i pravilo za pojedinane molbe u raznim sluajevima: Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se (Lk.11,1-10). U Crkvi Boijoj se tako i ini: svi Hriani se mole optim molitvama za opte potrebe, ali svaki pojedinano izlae pred Gospoda i svoje potrebe i nude. Mi se optim molitvama molimo u ustanovljenim inodejstvima, koja sva zajedno nisu nita drugo nego razjanjenja i u raznim vidovima izloena molitva Gospodnja [tj. "Oe na"]. Pojedinano se, pak, kod kue, svako moli kako ume, traei od Gospoda neto za sebe. I u hramu se moemo moliti za svoje potrebe, kao to se i kod kue moemo moliti optom molitvom. Meutim, o jednome samo treba voditi brigu, tj. da, stojei na molitvi kod kue ili u crkvi, u naoj dui bude istinska molitva, istinsko obraanje i uznoenje uma i srca naeg ka Bogu. Kako ko moe, neka se trudi. Samo nemoj stojati kao kip i ne mrmljaj molitve kao navijena sprava za sviranje. ak i da dugo stoji i mrmlja na taj nain, molitve nee imati, budui da ti um luta i budui da ti je srce puno praznih oseanja. Ako ve stoji na molitvi, potrudi se jo da privue i um i srce? Privuci ih, makar se i suprotstavljali. Tada e se uspostaviti prava molitva i privui milost Boija. Tada e se ispuniti Boije obeanje molitvi: Itite i dae vam se. esto se ono ne ispunjava zbog toga to nema molitvenog iskanja, nego samo iskajueg poloaja.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 4 Novembar 2011

Otkriveno je

Niko ne zna ko je Otac, osim Sina, i ako Sin xoe kome otkriti (Lk.10,22). Sin je bio na zemlji i sve neophodno nam otkrio - bilo sam, bilo kroz Duha Svetog, koji je delovao u apostolima. Prema tome, o Ocu i o Boanskim stvarima moe znati jedino iz onoga to nae u Jevanelju i Apostolskim spisima. Vie od toga ne trai, i ne misli da e bilo gde drugde nai istinu o Bogu i planovima Boijim. Kakvo samo blago mi imamo!.. Sve je ve reeno. Ne lupaj glavom, nego samo sa verom primi ono to je otkriveno. Otkriveno je da je Bog jedan po sutini, a trojian Licima: Otac, Sin i Sveti Duh. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da je Triipostasni Bog sve stvorio reju, da sve dri u svojoj desnici i da o svemu promilja. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da smo bili u blaenom stanju i da smo pali, i da se radi naeg obnovljenja i iskupljenja Sin Boiji, Drugo Lice Presvete Trojice, ovaplotio, stradao, umro na Krstu, vaskrsao i vazneo na nebo. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da onaj ko eli da se spase mora da poveruje u Gospoda i da, primivi Boanstvenu blagodat u Svetim Tajnama, ivi po zapovestima Gospodnjim, borei se sa strastima i pohotama, posredstvom odgovarajuih podviga. Primi tu istinu sa verom i delaj po njoj. Otkriveno je da e onaj ko ivi po ukazanju Gospodnjem po smrti stupiti u svete obitelji, koje nose predukus venog blaenstva, dok e onaj ko ivi suprotnim ivotom po smrti predokusiti adske muke. Primi tu istinu sa verom i njome urazumljuj i oduevljavaj sebe na dobro i na podvige. Sve sa verom primaj i verno uvaj. Nema potrebe de se lomi glava radi izmiljanja bilo ega svoga. Nemoj sluati one koji mnogo mudrijae, jer su poli u nepoznatom smeru.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 3 Novembar 2011

Vaspitanje Boije

Koliko ovek gubi kad zaboravi na svoje usinovljenje i kada ne pomilja da ga Bog kanjava kao sina! Istinskim roditeljima ljubav nalae da apsolutno i neminovno strogo vaspitaju svoju decu.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 7/66

20.11.2011


Budui da je Bog na Otac, i On odgaja Svoju decu da bi ih vaspitao i uinio ih priasnicima Svoje svetosti. Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo (Prie Sol. 3;11). Veliko je zlo kad hriani zaborave svog sopstvenog Oca, Boga. Kada ih udari oinska palica (stradanje, alost, iskuenje i sl), oni oajavaju. Bivaju nadvladani bezbrojnim pomislima, a njihovo odgajanje postaje veoma muno i lieno utehe. Kako nam lepo kae apostol Pavle: Zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima (Jevr. 12;5)! Zaboravili smo, kae on, utenu pouku koju nam Bog daje kao Svojim sinovima. Neizbeno je da Bog vaspitava Svoju sopstvenu decu koju poznaje. Bog nema miljenika i Njega ne moe nadvladati nezdrava ljubav, kakvu bezumni roditelji esto pokazuju prema svojoj deci. Takva nezdrava ljubav kasnije esto uzrokuje propast i veno kanjavanje onih koje su voleli. Budui bestrastan i svet, Bog ne previa pogreke Svojih ljubljenih eda i ne zapostavlja njihovo vaspitanje zato to ne eli da ih alosti. Ne i po hiljadu puta ne! On je Bog i istinski ljubi Svoja eda. On e ih kanjavati, On e ih savetovati, On e sputati njihovu slobodu i prekoree ih na razne naine da bi njihove loe osobine preobrazio u Svoje svete osobine, u slavu i pohvalu Hrista Isusa. ak je i Hristos, ljubljeno edo Oevo, bio iskuavan u vaspitanju Boijem dok je boravio na zemlji, ali ne zato to je to Njemu, bezgrenom Bogu bilo potrebno, nego zato to je to bilo potrebno radi ovekovog spasenja, radi nae opomene i primera, kako bismo i mi mogli da sledimo Njegove tragove: Oe moj, ako je mogue neka me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti (Mt. 26;39).Starac Jefrem 2 Novembar 2011

Budi odvaan

Zato si tuan i sumoran dok koraa putem Boijim? Trebalo bi da ale oni koji nemaju tu radost, koji su zaboravili na Boga i ne nadaju se u ivotvorni i veni izvor Boiji. Mi, meutim, koji verujemo u ivog Boga i koji se u Njega nadamo, treba da se radujemo jer na nebesima imamo Oca koji nas voli vie od svih oeva i majki i beskrajno se brine da nas uini dostojnima Sebe. Mi padamo svakog trenutka, kae ti. Da, ja to ne poriem, ali znamo da naa priroda potie od gline, da ezne za zemljom i da trai ono to je nisko jer je misao srca oveijega zla od malena (Post. 8;21). Unutar sebe vidimo zakon koji tei da porobi nau slobodnu volju, da je podjarmi i uini robom greha (v. Rim. 7;23). U svemu tome, meutim, trijumfuje naa dobra namera. Bog nam je dao duhovno oruje kojim emo se suprotstaviti svakom napadu satanskom: proslavljeni barjak krsta nade, ive nade u Onoga koji je rekao: Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti (Jevr. 13;5), nade u naeg Hrista koji je bio prikovan za krst, i svi koji gledaju u Njega i u Njega se nadaju nee biti postieni. Sveneporona Krv koja je izlivena na krstu iskupila je grehove oveanstva i iz nje je proistekao ivot. Blago oveku koji se uzda u Njega (v. Ps. 34;8). Budi odvaan, edo moje. Tvoj bol e se preobraziti u radost. Ovaj bol e ti doneti veliko dobro. On te okruuje kao gvozdeni oklop tako da zlobne strele vezanosti za ovozemaljsko ne mogu odvojiti tvoj um od brige za nebesko i za tvoju besmrtnu duu. Bol e smeniti radost, a radost bol, kao to dan smenjuje no. Takav je put koji je Otac svetlosti utvrdio za one to e se spasti. Potrebno je samo trpljenje i nada: urei ih u dubinu svog srca i s tim e se suoiti sve to se tome protivi.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 8/66

20.11.2011


Privei se za naeg slatkog Isusa. Prizivaj ga u svakoj nedai. Poloi na Njega brigu o svemu to te raalouje i On e ti uiniti dobro, kao to je i Ana, majka proroka Samuila, tugovala to je nerotkinja i pala pred Gospoda, izlivajui pred njim duu kao da je u istupljenju. Njena usrdna molitva nije bila uzaludna. Ko se nadao u Boga i bio postien? To, naravno, ne podrazumeva nadu dostojnu osude nego delatnu nadu, odnosno nadu sjedinjenu sa duhovnim delanjem srazmernim naim snagama, inae to nije nada nego podsmevanje. Neka nas Bog izbavi od takvog lukavog nadanja!Starac Jefrem 1 Novembar 2011

O patnji

Uteite se! Gospod ne navodi gnev svaki dan (Ps. 7; 12). Srce Boije je veoma iroko... a nae je vrapije. ta da se radi? Ko pretrpi do kraja, spae se, rekao je Gospod, ali ne govori kada e i kakav biti kraj i ta e se dogaati pre toga - bura ili uragan. A kako da se odri - ne moe da smisli, i kako se drugi odravaju - ne moe da se doseti. U ruke Tvoje, Gospode, predajemo duh svoj! Ako ita razumemo, neka razumemo puteve Boije. Pokajanje sve oiuje i umiruje gnev Boiji. Srce skrueno i smireno Bog nee ponititi. Neka Vas utei naa Preista Vladiica! Osnaite se! Patnja nam u tome ne smeta, ljudi smo, ali ne bi trebalo patiti do iznemoglosti. Ova patnja nee pomoi, nego tiha molitvena nada privlai milost Boiju. Naime, iz ruku Boijih nita nee silom istrgnuti, a suzama se sve moe postii. Podaj, Gospode, podaj, Gospode! Moramo dosaivati... prava nikakva nemamo, sve je milost. Postoje od Boga postavljene ograde koje niko nee slomiti. Na njih se mora udariti umnogostruenom molitvom. Gospod e se saaliti i primiti ih, i tada nastupa radost spasenja. Uzdanje, meutim, neka bude meko, skrueno i smireno. Nemamo prava na milost Boiju. Neka Vas Gospod utei. Uopteno, pada mi na pamet da je to, to se ini da ljudi nisu dobri, neto sluajno, i da su u stvari oni dobri. Zbog toga je bolje i sigurnije da sve ljude smatramo svetima. Ovo bi trebalo da pretpostavimo ak i istinitom sudu. Tu postoji podvig, i nije uzaludan, da bi se ispunilo pravilo: lice blinjega svagda videti kao isto. Kod nas postoji poslovica: svoje je i neoprano belo. Meutim, ona je pogrena i trebalo bi da glasi suprotno: svoje je i oprano crno, a tue je i neoprano belo.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 31 Oktobar 2011

SKRUENOST SRCA

Znati svoje grehove jo ne znai kajati se za njih. Tuga zbog poinjenih zlih dela, pla zbog grehova - evo ta je najvanije u delima pokajanja. A ako nema suza? ta onda da se radi? Ne treba oajavati! I u tom sluaju se svejedno treba kajati, kajati, kajati, ma kako da smo hladni i bezoseajni, nadajui se samo u milost Boju. Do hladnoe i bezoseajnosti obino dolazi kada u srcu nema straha Boijeg, zbog maloverja ili skrivenog neverja. Ponekad ovek na ispovesti krije da ne veruje u ivot posle telesne smrti ili da sumnja u njegovo postojanje, i zbog toga ga Gospod kanjava hladnoom. Gospod kao da oveku u dui govori: "Ti nisi hrianin, ti si neznaboac. Postani svestan da nema vere, pokaj se i tada u te uteiti, oprostiu ti grehove i poslau ti radost." Zaista, kakvi smo mi to hriani ako ne verujemo u besmrtnost due? Ako ne verujemo da emo veno slaviti Gospoda kada nas udostoji takve milosti? U tom sluaju se gubi sav smisao vere u Boga! A kako mnogo ima takvih hriana-neznaboaca. Jaoj, nama! Proveri sebe, D.! Da nisi moda i ti takav neznaboac?www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 9/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija SHIIGUMAN SAVA PSKOVSKO-PEERSKI28 Oktobar 2011

to utimo?

Ne stidi se da ispoveda Gospoda Isusa Hrista ovaploenim Sinom Boijim, koji nas je iskupio svojom krsnom smru, a Vaskrsenjem i Vaznesenjem svojim nam otkrio ulaz u Carstvo nebesko. Ukoliko se postidi i On e se postideti tebe kada doe u slavi svojoj i Oevoj i svetih anela (Lk.9,26). Danas je u drutvo ula moda da se uopte ne govori o Gospodu i o spasenju, dok je ranije samo o tome bilo rei kao o najvanijoj stvari. Srce rado zavoli re o onome emu je naklonjeno. Znai li to da je srce poelo da bude manje naklonjeno ka Gospodu? Sudei po reima, izgleda da je tako. Jedni ga uopte ne znaju, drugi su hladni prema Njemu, dok oni koji imaju toplinu prema Njemu uopte ne zavode re. A i svetenstvo uti. Dolo je do toga da je re o Gospodu Spasitelju i o naem glavnom delu - spasenju, iskljuena iz kruga tema koje su prihvaene u drutvu. "ta,- rei ete,- zar treba samo o tome govoriti?" Zato samo o tome? O svemu se moe govoriti sa te take posmatranja, tako da svaki razgovor bude osenjen duhom Hristovim. Tada e i biti mogue pogoditi ko govori - Hriani ili neznaboci. Sada, pak, vi to ne moete poznati ni po reima, ni po spisima. Pogledajte sve urnale: o emu sve tamo ne piu? Meutim, niko nije rad da povede re o hrianskom ivotu. Mudrijako vreme!SVETI TEOFAN ZATVORNIK 27 Oktobar 2011

Duhovni ivot suprunika

- Ponekad, kako bi mu dobio pomo, duhovnik mora duhovno da deluje na enu. Sa ene e se dobro preneti i na mua i ako ima dobro srce, Bog e mu pomoi da se.promeni. ena je po svojoj prirodi pobona. Ali, kada mu, iako je malo ravnoduan prema Crkvi, napravi preokret u duhovnom smislu, a potom ujednaeno napreduje, ni ena ga ne moe dostii. Moe ak da pone i da mu zavidi, jer ona ne napreduje. Zbog toga, u takvim sluajevima kaem muevima da budu oprezni. Jer ta se deava? to mu vie napreduje na svom duhovnom putu, to mu ena vie "udara kontru", ako ona ne ivi duhovnim ivotom. A ako mu kae: "Kasno je, ustani da idemo u crkvu", ona mu kae: '"Ajde, idi sam! Imam danas mnogo posla..." Ili, ako joj mu kae: "Dobro, zato ti se ugasilo kandilo?" pa poe sam da ga upali, povreuje njen egoizam, pa poinje da vie: "ta ti je, jesi li pop? Hoe li da postane monah?" Moe ak da mu kae: "Zato da stalno palimo kandilo? Bolje da ulje damo nekom siromahu." Moe dospeti i do protestanskih teorija. Naravno, posle joj je krivo zbog svega to je rekla, ali joj je krivo i zbog napretka koji vidi kod svoga mua. Hiljadu puta je bolje, u takvim sluajevima, da kandilo ostane ugaeno, nego da mu sam pali kandilo. Dakle, kako bih spasao porodice od raspada, muevima kaem: "Kai svojoj eni, kada vidi da je dobro raspoloena: "Ako odlazim u crkvu, malo se pomolim i napravim poneku metaniju, ili proitam poneku duhovnu knjigu, ne inim to iz velike blagoestivosti, nego zato to me to zadrava i pomae da me drutvo ne bi odvuklo u kafanu itd." Kada mu tako predstavi situaciju, onda se ena obraduje, pa moe da se promeni i da ga duhovno prevazie. Ali ako to ne predstavi tako, atmosfera postaje sve zategnutija, pa moe da doe i do razvoda. Ako mu eli duhovno da pomogne eni, neka se potrudi da je povee sa nekom porodicom koja duhovno ivi. Ako je majka te porodice pritom izuzetno blagoestiva, to e njegovoj eni dati motiv da se na nju ugleda.STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 26 Oktobar 2011

Zanimanje ne ini ovekawww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 10/66

20.11.2011


- Ako pomisli da je Hristos prao noge Svojim uenicima[1] prestae da se alosti. Kao da je Hristos time eleo da nam kae: "Tako treba i vi da inite." Bilo da neko pere sudove, ili kopa jarkove, treba da se raduje. Neko isti kanalizaciju, jer nema drugi posao i jadnik je stalno izloen zarazi. Zar i on nije ovek? Nije li i on oblije Boije? Bee jedan otac porodice ije zanimanje je bilo da isti kanalizaciju, a bee dospeo do visokog nivoa duhovnosti. Razboleo se od tuberkuloze i, iako je imao prilike da ode, nije to uinio, jer je mislio: zato da se neko drugi mui radei taj posao? Voleo je taj nipodatavani ivot i zato ga je Bog obdario blagodau Svojom. Zanimanje ne ini oveka. Upoznao sam jednog lukog radnika, nosaa, koji je podigao oveka iz mrtvih. Kada sam bio predstojatelj[2] skita manastira Iviron, poseti me jednoga dana jedan ovek od nekih pedesetak godina. Doao je kasno posle podne i nije zvonio zvoncem kako ne bi smetao ocima, pa je spavao napolju. Kada su ga oci videli, uveli su ga unutra i obavestili me o tome. "Dobro", rekoh mu, "zato nisi zvonio da ti otvorimo i smestimo te?" "Ma kako, oe, da smetam ocima?", ree. Vidim, lice mu je nekako ozareno. Postade mi jasno da ivi duhovnim ivotom. Ree mi kasnije da je veoma rano ostao siroe i zato je, kada se oenio, izuzetno zavoleo svoga tasta. Uvek bi prvo svratio do svog tasta i tate, pa tek onda odlazio kui. Mnogo se, meutim, alostio, jer je njegov tast mnogo psovao. Mnogo puta ga je molio da ne psuje, ali je onaj bivao sve gori. Jednom se njegov tast teko razboleo. Odvezli su ga u bolnicu i posle nekoliko dana je umro. Moj posetilac nije bio pored njega kada je izdahnuo, jer je morao da istovari jedan brod. Kada je otiao u bolnicu i naao ga u mrtvanici, pomoli se sa mnogo bola: "Boe moj, molim Te", ree, "podigni ga iz mrtvih, samo da se pokaje, pa ga posle uzmi!" Mrtvac odmah otvori oi i pone da pokree ruke. im je to videlo bolniko osoblje, svi odjednom pobegoe. Zet se sam pobrinuo za njega i odveo ga, potpuno zdravog, kui. Poiveo je jo pet godina u pokajanju i onda je umro. "Oe", ree mi moj posetilac, "mnogo blagodarim Bogu to mi je uinio tu milost. Ko sam ja, da mi Bog uini takvu milost?" Bio je mnogo prostoduan i tako smiren, da mu ni na pamet nije palo da je tasta podigao iz mrtvih. Topio se od blagodarnosti prema Bogu to mu je to uinio. Mnogi ljudi se mue, jer ne uspevaju da postignu slavu u ispraznom svetu, ili da se obogate ispraznim stvarima. Ne misle uopte da im to u drugom, onom istinskom ivotu, nije ni potrebno, a ne moe se ni preneti. Tamo se prenose samo naa dela, a ona e nam odavde pribaviti odgovarajui "paso" za nae veliko putovanje u venost.STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 25 Oktobar 2011

Trpljenje

Mnoge nas stvari aloste, edo moje, ali je blaen onaj ko sa trpljenjem i blagodarenjem proe kroz patnje ovog privremenog ivota. Da, duni smo da zablagodarimo Bogu, koji posredstvom patnji priprema nae besmrtne due da postanu naslednice venih dobara Carstva Nebeskog! Oni nas karahu za malo dana prema svome nahoenju, a Gospod na korist nau, da budemo zajedniari svetosti Njegove (Jevr. 12;10). Posredstvom raznolikih patnji, On u nama tvori neizmernu venu slavu. Zbog toga nije niti potrebno niti korisno da oajavamo kada nas Gospod kanjava. Naprotiv, svakoj dui e koristiti da bude savreno pokorna Iscelitelju naih dua i tela, Koji u vreme razliitih patnji operie nevidljive duevne rane svakoga od nas, imajui za sveti cilj da nam podari (duevno) zdravlje, odnosno oienje srca od nedostojnih strasti. Neizostavno smo duni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu zahvalnost svojim delima, umesto da ga alostimo bilo kakvim grekama. Svi svetitelji su kroz ivot proli uz mnoge patnje i viestruke muke, uprkos injenici da greh nije imao nikakvo pravo da ih raalouje. I pored toga, njihov ivot je esto bivao istinsko muenitvo. Kakvo emo opravdanje ponuditi mi, koji smo pali u mnoge grehe i koji smo njimawww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 11/66

20.11.2011


obuzeti, kada za sebe traimo pravo da kroz ovaj ivot proemo bez muka i patnji? Sasvim je izvesno da smo odgovorni za greh i, prema tome, potreban nam je bi spasonosne kazne Boije, kako bismo imali tu sreu da blagodau milosra naeg ovekoljubivog Boga budemo spaseni u Carstvu Nebeskom. Po Njegovim estim posetama, znam, edo moje, koliko te Bog voli, isto kao i po tvom silnom trpljenju i po tvojoj neprestanoj blagodarnosti velikom Iscelitelju Bogu.STARAC JEFREM 24 Oktobar 2011

O SVETOJ TROJICI

Brao i sestre, mi verujemo u jednoga Boga u biu, i trojinog po Licima. Verujemo u Oca, Sina i Duha Svetoga. Oni su ravni po biu, a razlikuju se u tome to je Otac neroen, Sin roen, a Duh Sveti ishodi. ta to znai raanje i ishoenje mi do kraja ne moemo da shvatimo. Mi verujemo u to to nam je Bog otkrio, Gospod Isus nam otkrio, u neroenost Oca, raanje Sina i ishoenje Duha Svetoga. Dodue, u poetku Jovanovog Jevanelja sveti jevanelist kae: "U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Re bee Bog". (Jn. 1, 1). Sve to je postalo kroz Njega je postalo. Kao to se iz naeg uma raa re, bestrasno, ne telesno, tako se otprilike, dabome, kaem ne moemo pojmiti to do kraja, raa Sin iz Oca, netelesno, i Duh Sveti ishodi. Oni su ravni, kaem, po biu i u venosti nikada nije bilo vremena kad nije postojao Sin i Duh Sveti. Jer Bog ne ivi u vremenu, tj. za Njega ne vai kategorija vremena kao za nas stvorena bia, nego je On u venosti, veitoj sadanjosti. Kad je jedno dete, jedan sin, doao iz kole i pitao ga otac ta je uio, on ree da je toga dana bila veronauka, jer je Do pre rata bilo u kolama i da je svetenik, katiheta, govorio o Svetoj Trojici. "A bie da vam je govorio kako su Otac i Sin ravni po biu i da nije bilo vremena kad nije bilo Sina. Sine, vidi kakva je to neloginost! Evo ja sam tvoj otac, ti si moj sin, pa ko je od nas dvojice stariji?" Sin e, jer je njima katiheta na asu i to govorio, rei: "Oe, ti si stariji od mene kao ovek, ali kao otac ti nisi od mene stariji. Jer onog momenta kad si postao otac ja sam postao sin". Tako treba da i sebi i drugome, koliko je to mogue u dometu naeg uma i nae ljudske logike date nam od Boga, svoju veru probudimo, jer je ona napadana sa svih strana, i od avola kroz um, i od neprijatelja evanelskih, neprijatelja hrianskih, i od bezbonika, i od raznih sektanata. Dakle, potrebno je da svoju veru probudimo, ali da je utvrdimo ivotom svojim. To neka Gospod pomogne svima, i meni i vama, i Bog vas blagoslovio!BLAENOPOIVI PAVLE SRPSKI 21 Oktobar 2011

Molitva Isusova

Sveti Oci su molitvom zapravo nazivali molitvu Isusovu koja se proiznosi ovako: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog". Sveti Jovan Lestvinik, govorei o onima koji ivot provode u molitvenom tihovanju, kae da "jedni od njih pevaju i vei deo svoga vremena provode tako (pevajui), dok drugi istrajavaju u molitvi" (Lestv.27). Pod pevanjem ovde se podrazumeva molitveno itanje psalama (tada jo nije bilo drugih molitava koje se danas upotrebljavaju), a pod molitvom se podrazumeva - molitva Isusova. Takvo znaenje imaju i sledee rei istog svetitelja: "Vei deo noi posveti molitvi, a manji pojanju psalma" (Lestv.27). Ovako znaenje rei molitva i pevanje psalama u delu svetog Jovana Lestvinika objanjavaju kasniji veliki podvinici i uitelji monatva, prepodobni Simeon Novi Bogoslov i Grigorije Sinait.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 12/66

20.11.2011


Molitva Isusova ima dva vida: usnu i umnu. Podvinik sam po sebi prelazi sa usne na umnu molitvu onda kada je molitva - paljiva. Isprva se treba nauiti usnoj molitvi Isusovoj. Molitva Isusova se obavlja stojei, a kada ponestane snage sedei pa ak i leei. Najbitnije osobine te molitve jesu: panja, zatvaranje uma u rei molitve, proiznoenje molitve bez ikakve urbe i skruenje duha. Iako su ovi uslovi neophodni za svaku molitvu, lake ih je ispuniti i vie se zahtevaju prilikom savravanja molitve Isusove. Prilikom pojanja psalama razliite misli u koje je odevena molitva nevoljno privlae panju uma i na izvestan nain ga rasejavaju. Ali kod molitve Isusove um se usredsreuje na jednu misao: na misao o Isusovom pomilovanju grenika. Spolja gledano ovo delanje je sasvim skromno, ali opit pokazuje da je ono najplodnije od svih duevnih delanja. Silu i ugled daje mu svesilno i svesveto ime Gospoda Isusa Hrista. Prorok je, prorokujui o Bogooveku, najavio: Svaki koji prizove Ime Gospodnje bie spasen (Joil 2,32). Proroke rei ponavlja apostol Pavle (Rim. 10,13) - jer ako ispoveda ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje u srcu svome da ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen (Rim. 10,9). Sveti apostol Petar je, po isceljenju hromoga od roenja, pred judejskim Sinedrionom zasvedoio sledee: Knezovi narodni i stareine Izrailjeve! Ako nas (svete apostole Petra i Pavla) danas ispitujete zbog dobroinstva bolesnom oveku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podie iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi smo se mogli spasiti (Dap. 4,8-10,12). Korienje svesvetog Boanskog imena Isus u molitvi i moljenje u ovom imenu ustanovio je Sam Gospod na Isus Hristos. U ovo je mogue uveriti se iz one najuzvienije i najdublje besede koja se nalazi u Evanelju od Jovana (Jn. 13,31 14,15, 16) i koju je Gospod vodio sa svetim Apostolima posle Tajne Veere, u onaj znameniti as koji prethodi dobrovoljnom izlasku Gospoda na mesto izdaje i stradanja, spasonosnih za ljudski rod. Uenje koje je Gospod tada izloio nosi obeleja zakljunog, predsmrtnog zavetanja, u kome je On sabrao i pred Svojim uenicima, a kroz njih i pred itavim rodom hrianskim, izloio one za duu najspasonosnije, kljune zapovesti, pouzdane i nepogreive zaloge venog ivota. Izmeu ostalih dokaza i duhovnih darova dato je i potvreno doputanje i zapovesti za moljenje imenom Isusovim. I to god zaitete (od Oca) u ime Moje - rekao je Gospod uenicima Svojim - to u uiniti, da se proslavi Otac i Sin. I ako ita zaitete u ime Moje, Ja u uiniti (Jn. 14,13-14). Zaista, zaista vam kaem da to god zaitete od Oca u ime Moje, dae vam. Do sada ne iskate nita u ime Moje; itite i dobiete, da radost vaa bude ispunjena (Jn. 16,23-24). ta je to to je u stanju da ispuni radou onoga ko prima i to e biti darovano onima koji se mole imenom Gospoda Isusa? Bie darovani - odgovaram reima Gospodnjim - Duh Sveti, koga e Otac poslati u ime Moje (Jn. 14,26). Ovo opitno priznanje pripada svetim Ocima i predstavlja njihovo predanje.Svetitelj Ignjatije (Brjananinov) 20 Oktobar 2011

Istinski raj

Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam neto malo pisao o raju, i verujem da vas je obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo deli raja, kada biste samo na trenutak mogli da ujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlou i ire rajski miomiris! O, kakva krasota i lepota! Na alost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrini. Tamo sve sija neizmernim blaenstvom. ta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi na prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moe da razlikuje Njegovo sveto i najslae lice. O, kakva sladost i lepota! ta je lepe od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju! O, dubino premudrosti Boije! O, tajinstvo trosunanog Boanstva! Blaen je onaj ko se smirio (ponizio) kao dete, i nezlobivom duom postao posluan svim zapovestima ljubavi Boije radi! Teko onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao to je mene. Kolikih je boanskih darova sebe liio takav ovek!www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 13/66

20.11.2011


eda moja, smireno pourite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - naeg najslaeg, ljubljenog Hrista, svetlost naih ubogih dua! Pogledajte kakva nas lepota oekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem e svi gaziti, samo de ne budete lieni svega onoga to vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obino govorio moj starac i ja to sada prenosim vama, da biste se i vi naslaivali. Uinio sam - i oprostite mi!STARAC JEFREM 19 Oktobar 2011

Carstvo nepropadljivo

edo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas oekuje. ta su sadanje stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdanje) podlono trulenosti? Meutim, vinje stvari su vene, Carstvo Boije je beskonano i blaen je onaj ko u njemu obitava, jer e gledati slavu lica Boijeg! edo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da na ivot visi o koncu i da su sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari, odnosno ko ih ne bude strastveno eleo, bie priastan venim dobrima. Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih duevnih oiju okrenemo ka venom ivotu, ka vinjem Jerusalimu, gde horovi angelski s nepojmljivom sladou i mudrou pevaju himne Boije. O, eda moja, kakvu e slavu zadobiti vae due kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu!STARAC JEFREM 18 Oktobar 2011

Veno

Sve e proi i okonati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino e dela uinjena u Bogu ostati uz due poslenika, koji e se zahvaljujui njima naslaivati venim ivotom. Blaeni su duhovni filosofi Boiji koji su se odrekli privremenog i obogatili venim, a kada su se upokojili nali su svoje blago uveano u riznicama Boijim! Blaeni su oni to su svoja srca oistili od korova greha i odgajili dobro seme, jer e za njih doi vreme da poanju klasove venog ivota! Blaeni su oni koji duhovnim postom zasejae suze, odnosno oni to su uvek bili edni i gladni dobrih dela, jer e ponjeti venu radost!STARAC JEFREM 17 Oktobar 2011

Blagoastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, nego se bori protiv njih

- Pazi: strasti su duboko ukorenjene u nama, ali blagoastiva, dobra pomisao nam pomae da ne postanemo njihovi robovi. Kada ovek ima samo dobre pomisli i ostvari stabilno duhovno stanje, onda strasti prestaju da deluju, a to je onda kao i da ne postoje. Znai, blagoastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, ve se bori protiv njih i moe da ih potisne. Mislim da pisac opisuje ta su mogli da podnesu svetih Sedam Sinova i njihova majka, sveta Solomonija i njihov uitelj Eleazar, imajui blagoverne pomisli (Vidi 4 Mak. 5 i dalje), da bi pokazao kolika je mo dobre pomisli. Jedna dobra pomisao ima istu mo kao jedno mnogoasovno bdenje! Ima veliku mo. Kao ta sada neko novo oruje laserskim zracima moe da zaustavi raketu jo u bazi i Da je sprei da bude ispaljena, tako i dobre pomisli predupreuju i prizemljuju rave pomisli jo na avolovim "aerodromima", odakle inae "poleu". Zato se potrudite da, koliko god moete, pre nego towww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 14/66

20.11.2011


kua stigne da vam zasadi rave pomisli, vi sami zasadite dobre pomisli, kako bi vae srce postalo cvetna bata i kako bi vau molitvu uvek pratio boanski miomiris vaega srca. Kada ovek zadri, makar i na kratko, pomisao sleva, a to znai zlu pomisao o nekome, kakav god podvig, post ili bdenje posle inio, sve je uzalud. U emu da mu pomogne podvizavanje, ako se uporedo ne bori da ne prihvata zle pomisli? Zato da se prvo ne isprazni iz upa talog od ulja, koji je samo za sapun, pa da se posle u njega sipa dobro ulje, nego da se dobro ulje sipa na ono neupotrebljivo da se tako zaprlja? Jedna ista, dobra pomisao ima veu mo od bilo kog podviga. Nekog mladia, na primer, savlada avo i ima neiste pomisli, pa tri dana bdi i posti da bi se oslobodio tih pomisli. Jedna ista pomisao bi, meutim, imala veu mo od tih bdenja i posta i vie bi pomogla.STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 14 Oktobar 2011

Raduj se zaralo gvoe

Ne ali se to je Bog popustio bolest na tebe.Seti se,da je Bog poputao i tee bolesti na ljude svetije od tebe.Zamisli polugu gvoa da stoji godinama na dnu kovanice.Najzad pone moliti kovaa,da od nje napravi neto.Kova hitro uzima gvoe,baca ga u oganj,a potom,usijano,pod eki.Treba li onda gvoe da se ali?I tvoja bolest je za radovanje,a ne za alost.Jer ti se molio Bogu,da te uini boljim ovekom.I Bog te je uzeo u rad,i poeo te kaliti i kovati.Bog te je uzeo u rad bolesnie!Raduj se zaralo gvoe iz dna kovanice.Nikolaj Velimirovi 13 Oktobar 2011

Sauesnici

Gospod propovedae, a ene mu sluahu svojim imanjem. Na taj nain one se pokazae kao sauesnice u samoj propovedi (Lk.8,1-3). Nije svima dano da propovedaju Jevanelje, ali svi mogu sadejstvovati u njegovom rasprostranjenju i biti sauesnici u najznaajnijem poslu na zemlji. Takvih sauesnika i sauesnica je bilo mnogo u vreme propovednikog truda svetih apostola, njihovih prejemnika, i najzad, u itavoj istoriji Crkve. Oni se i do danas javljaju. Nai apostoli na Kavkazu i u raznim mestima Sibira se usrdno trude, trpei svaku nevolju i sva liavanja. Oni produavaju delo Gospoda i svetih apostola. One ene i udi koje im pruaju pomo stupaju, takoe, u red ena koje su sluile Gospodu, i udostojavaju se ravne nagrade sa njima. Gospod je rekao: Koji prima onoga koga poaljem, mene prima (Jn.13, 20). Znai, On poistoveuje sebe sa onim koga alje na propoved. Iz toga sledi da i uslugu, koja se ukazuje onima koje je On poslao, poistoveuje sa sluenjem Njemu samome. Po zakonu blagosti i Njegove pravde svako e primiti nagradu po tome kako je primio [Njegove] poslenike (Mt.10,40-42). To je, dakle, dovoljna pobuda da ruke svoje ne odvraamo od napora za sveobuhvatnu pomo velikom delu jevanelske propovedi.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 12 Oktobar 2011

Molitva

Molitva je uznoenje uma i srca Bogu, sozercanje Boga, odvaan razgovor stvorenja sa Tvorcem, stajanje due pred Njim sa strahopotovanjem kao pred Carem i Samo-ivotom, koji svima daje ivot; zaboravljanje radi Njega svega to nas okruuje, hrana due, vazduh i svetlost, njena ivotvorna toplota, oienje grehova, blagi jaram Hristov, lako breme Njegovo. Molitva to je stalno oseanje (saznanje) svoje nemoi ili duhovnog siromatva, osveenje due, predokuaj budueg blaenstva, anelsko blaenstvo, nebesni dad, koji osveava, napaja i zemlju due iniwww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 15/66

20.11.2011


plodonosnijom, sila i mo due i tela, osveenje i oienje misaonog vazduha, prosvetljenje lica, veselje duha, zlatna veza, koja sjedinjuje stvorenje sa Tvorcem, bodrost i hrabrost u svim nevoljama i iskuenjima ivota, svetiljka ivota, uspeh u delima, ravnoangelsko dostojanstvo, utvrenje vere, nade i ljubavi. Molitva to je zajednica sa Anelima i Svetima, od pamtiveka Bogu ugodivih. Molitva je ispravljenje ivota, mati skruenog srca i suza, snani podsticaj na dela milosra; sigurnost ivota; unitenje straha od smrti; prenebregavanje zemaljskog bogatstva, eljenje nebeskih blaga, oekivanje Sudije celoga sveta, opteg vaskrsenja i ivota budueg veka; pojaano staranje za izbavljenje od venih muka; neprestano iskanje milosti (pomilovanja) od Vladike; hoenje pred oima Boijim; blaeno ieznue pred presazdavajuim i sveispunjavajuim Tvorcem, iva voda due; molitva je smetanje u srce svih ljudi ljubavlju, nizvoenje neba u duu; useljenje u srce Presvete Trojice, po reenom: u njemu emo doi, iu njemu emo se nastaniti (Jn. 14, 23).SVETI JOVAN KRONTATSKI 11 Oktobar 2011

Hrist i grenica

Simon farisej potuje Gospoda i zove ga kod sebe. Meutim, on se sablanjava, videvi da Gospod bez odbojnosti k sebi puta grenicu. On poinje da misli: Da je On prorok... (Lk.7, 39). Zbog ega se tako desilo? Zbog toga to se on sav obuzeo brigom oko goenja. Usled tog usra on je zanemario zdravo rasuivanje o Boijem poretku. Te dve oblasti - ivotna i duhovna, svojim svojstvima i zakonima nimalo ne lie jedna na drugu. Na um, meutim, sudi upravo po zakonima onoga ime je u najveoj meri obuzet. Prema graanskim normama, sa javnom grenicom ne treba optiti. Simon tako i rasuuje, zaboravivi da pokajanje svakoga ini istim, i da grenike ravna sa pravednicima. On misli da grenici ne prilii da bude prisutna. Poto je ne tera, zakljuuje on, Spasitelj sigurno i ne zna ko je ona. Od te misli se odmah rodila i druga: "Ako ne zna, kakav je On onda prorok?" Simon to nije izrekao reima, ve je samo pomislio. Spolja gledano, na njemu i u njegovoj revnosti, kao dobrom domainu, nije dolo ni do kakve promene. Meutim, Gospod je video njegovo srce, i po njegovom srcu mu i daje urazumljenje. On mu je skrenuo panju da je ba grenicima mesto oko Njega, te da mu je grenica, koja je prila srcem, u veoj meri ukazala ast nego on koji ga je samo ugoenjem poastvovao. Ono to je spoljanje, oveka moe dovesti do oseanja samopravednosti, koje je neprijatno Gospodu. Ono, pak, unutranje uvek oveka dri pri oseanju njegove nepotrebnosti pred licem sveznajueg Gospoda.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 10 Oktobar 2011

Rod neverstva

S kime u uporediti ljude ovoga roda (Lk.7,31), tj. nevernike? Gospod to pitanje postavlja kao u nedoumici. Zar mi neemo jo vie biti u uenju povodom javljanja neverja? Mi smo zaueni pred nedoumicom: kako ii protiv svestrane oevidnosti? Meutim, ipak idu. to se satana protivi - nije udno. Samo ime je takvo: protivnik istine i dobra. On jasno vidi da Bog postoji, da e mu suditi i da e biti osuen, da mu je kazna ve pripremljena. Pa ipak, sve ide protiv - i ne radi ega drugoga, nego samo radi zla, tj. na veu svoju pogibao. Zar ne vlada isti duh bogoborstva i u onima koji ne veruju? U krajnjem sluaju, po pojmovima koje imamo o dui i njenim dejstvima, neverje je pri svoj oevidnoj osnovanosti vere - neobjanjivo. Neobjanjivo je i ropstvo grenika grehu i nakon to jasno uvidi da ga greh vodi u propast. I do kakve se samo protivrenosti dolazi! Samo oni koji ne veruju i strastoljupci odbacuju postojanje satane i neistih duhova. Oni kojima bi vie od svih priliilo da su na njihovoj strani, sasvim odstupaju od njih. No, zar nije i samo to miljenje od neistih duhova? Tamni ljube tamu i ue govoriti da ih nema, i da se u naravstvenom svetu sve vri samo od sebe, bez njihovih zamki i lukavstava.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 16/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija SVETI TEOFAN ZATVORNIK07 Oktobar 2011

Sila Boija

Sveti Jovan Pretea alje svoje uenike da pitaju Gospoda: Da li je On Onaj to e doi ili drugoga da ekaju? (Lk.7,19). On nije pitao radi sebe, budui da je, kao obaveten sa neba, tano znao ko je Isus Hristos. Pitao je radi uenika. Uenici su, pak, traili reenje tog pitanja ne iz ljubopitljivosti, nego iz iskrene elje da saznaju istinu. Takvima nema potrebe da se mnogo govori. Gospod im i nije govorio, nego je samo ukazao na ono to je tom prilikom uinio. Boanstvena dela su svedoila o Njegovom Boanstvu. To je bilo tako oigledno, da oni koji su doli sa pitanjem, vie nisu postavljali pitanja. Tako je uvek. Sila Boija ivi u Crkvi. Onaj ko iskreno trai istinu, odmah e je doiveti i uveriti se u nju. To opitno osvedoenje ini kraj svim pitanjima i savreno umiruje. Onome ko nee da veruje i ko u Crkvi i Hrianstvu pone da, umesto osnove vere, trai povode za opravdanje svoga neverja, nikakva ukazanja nee izgledati zadovoljavajua. On e svoje neverje da smatra osnovanim, makar njegove osnove bile nitavne i zasnivale se na sitnicama. To hoe njegovo srce - i zbog toga sve kod njega moe da proe.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 06 Oktobar 2011

Jezik i dela

A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvrujete to govorim? (Lk.6,46). Zbog ega ga zovu Gospodom, a ne vre volju Gospodnju, tj. zbog ega delima ne priznaju Njegovo Gospodstvo? Zbog toga to samo jezikom zovu, a ne i srcem. Kada bi srce izgovorilo: "Gospode, Ti si moj Gospod", u njemu bi prebivala puna gotovost da se povinuje Onome koga ispoveda svojim Gospodom. Poto toga nema, jezik i dela se razilaze. Meutim, dela su uvek onakva kakvo je srce. ta, zar ne treba ni zvati: "Gospode, Gospode"? Ne, ne to. Neophodno je da se spoljanjoj rei pridoda i unutranja re, tj. oseanje i raspoloenje srca. Sedi i razmisli o Gospodu i o samome sebi: ko je Gospod, a ko si ti; ta je Gospod za tebe uinio i ini; zato ivi i dokle e iveti... Tada e doi do ubeenja da se ne moe bez ispunjavanja sve volje Gospodnje. Nema nama drugog puta. To ubeenje e roditi spremnost da se na delu ispuni ono to se govori reju "Gospod". Pri takvoj gotovosti probudie se i potreba za pomou svie. Sa njom e, pak, doi i molitva: "Gospode, Gospode! Pomozi i daruj nam silu da hodimo po volji Tvojoj". Tada e mu nae prizivanje biti ugodno.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 05 Oktobar 2011

Ne sudite, opratajte, dajte

"Ne sudite, opratajte, dajte"... (Lk.6,30-38) - na prvi pogled sve sam gubitak, i niotkuda dobitak. Meutim, evo ta se obeava: ako ne bude osuivao, i tebe nee osuditi; ako bude opratao i tebi e se oprostiti; ako bude davao, i tebi e se dati. Sada taj dobitak nije vidljiv, ali e nesumnjivo doi onome koji od srca uini ukazana liavanja. Doi e, naime, u as kada se vie od svega bude oseala potreba za neosuenou i oprotajem. Kako e se samo on tada obradovati, iznenada se udostojivi takvih blaga, i to, naoigled, ni zbog ega! I obratno, kako e aliti i tugovati onaj koji u svoje vreme nije umeo umesno da iskoristi svoje naslee! Tada bi on sve da oprosti i da sve razda. Meutim, ve je kasno. Sve, naime, ima svoje vreme. Ne ure svi za takvom dobiti, koja dolazi pravo u ruke, premda gotovo uvek posle gubitka. Baci, po ruskoj poslovici, hleb i so iza sebe, i oni e se obresti ispred tebe. Vid delovanja u pokazanim sluajevima zaista lii na bacanje. Meutim, tu se ne baca u propast, nego u ruke Boije. A u tim rukama je sigurno ouvanje. I dobijanje iz njih je nesumnjivo. Samo dodaj veru i nadu.SVETI TEOFAN ZATVORNIK


17/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija04 Oktobar 2011

Trpljenje

Teko bogatima, sitima, koji se smeju, o kojima ljudi dobro govore. I opet, blago onima koji trpe svako ponienje, udarce, otimanja, prisilne napore (Lk.6,22-30). Dakle, neto sasvim suprotno od obinog ljudskog rasuivanja i oseanja! Misli Boije su daleko od pomisli ljudskih kao nebo od zemlje. A i kako bi moglo biti drukije? Mi smo u izgnanstvu, a izgnanicima nisu tue uvrede i alosti. Mi smo pod epitimijom, a epitimija se i sastoji od liavanja i napora. Mi smo bolesni, a bolesnima su korisniji gorki lekovi. Sam Spasitelj nije imao gde glavu skloniti u itavom svom ivotu, i zavrio je na Krstu. Kako, onda, mogu oekivati bolji udeo oni koji slede za Njim? Duh Hristov je duh gotovosti da se sve trpi i da se blagoduno nosi svaka alost. Uteha, ast, rasko, izobilje - strani su za Njegov ukus i Njegove zahteve. Njegov put ide kroz besplodnu i surovu pustinju. Obrazac za to je etrdesetogodinje lutanje Izrailja po pustinji. A ko ide tim putem? Svaki onaj koji iza pustinje vidi Hanaan, u kome teku med i mleko. U vreme svoga stranstvovanja putnik dobija manu, i to ne sa zemlje nego sa neba, ne telesno, nego duhovno. Sva slava je u onome - unutra.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 03 Oktobar 2011

ista savest

Ako neko od prisutnih eli da iskua blagodat, taj sam sebe obmanjuje i potvruje da ne poznaje njezinu silu. Sauvaj, ovee, u sebi duu nelicemernu radi Onoga koji ispituje srca ,i utrobe. Kao to se pri regrutovanju mladia za vojsku motri na uzrast i telesno zdravlje, tako i Gospod, birajui due, ispituje volju. Ako se ustanovi da je u nekom prikriveno licemerje, takav se odstranjuje kao nesposoban za istinsko sluenje. Svakome ko se nae dostojan, daruje se blagodat: ne dajte svetinje psima, nego na kome se vidi ista savest, na tome se polae spasiteljni i udesni peat od koga drhte zlodusi i koji poznaju aneli da bi prvi, kao proganjani, pobegli, a ovi drugi, kao svoji, zajedniarili sa njim. Svi koji primate ovaj duhovni i spasonosni peat, treba da imate i slobodnu volju za njega. Kao to je za ma ili za pero potreban delatnik, tako je i za blagodat potreban vernik.SVETI KIRILO JERUSALIMSKI 30 Septembar 2011

Duhovni preobraaj

Ako neko od prisutnih i dalje robuje grehu, taj neka se verom pripremi za slobodu i usinovljenje i skinuvi sa sebe grehovno robstvo, neka stupi u najblaenije sluenje Gospodu; neka se udostoji naslea u Carstvu nebeskom kroz ispovedanje; svucite staroga oveka koji propada u prelesnim pohotama,[7] da biste se obukli u novog, obnovljenog razumom po obliju sazdaveg ga. Kroz veru zadobijte zalog Duha Svetoga ime e vam olakan biti pristup u stanita vena. Pristupite tajanstvenom peaenju da biste bili poznati Vladici i da bi vas On pribrojao svetom i slovesnom Hristovom stadu koje e stajati sa desne strane i naslediti pripremljeni ivot. Oni koji se jo uvek nalaze pod teretom greha stajae sa leve strane, poto nisu pristupili blagodati Boijoj koju Hristos daruje novoroenjem kroz Krtenje. Ne mislim na telesno novoroenje, nego na duhovni preobraaj. Naa tela se raaju od telesnih i vidljivih roditelja, a due se preobraavaju verom; duh die tamo gde hoe. Tada e, ako bude dostojan, uti rei: dobro, slugo dobri i verni! Kada? Ako se na tvojoj savesti ne nae ni najmanje strasti.SVETI KIRILO JERUSALIMSKI 29 Septembar 2011

Pokajni grenikwww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 18/66

20.11.2011


Uenici Novog zaveta i priasnici tajni Hristovih! Sada samo imenom, a uskoro i blagodau, izgradite u sebi srce novo i duh nov[2] da bi se zajedno sa vama radovali itelji neba. Jer ako, po svedoanstvu evanelja, na nebesima biva radost zbog jednog pokajanog grenika,[3] koliko e veselje biti na nebesima kada se mnogo dua pokaje i preobrazi? Poto stupiste na put blaeni i ispravni, tecite pobono i estito popritem pobonosti; jedinoroeni Sin Boiji koji je svagda gotov i spreman da vas izbavi (pred)stoji i ovde i poziva: pristupite mi svi obremenjeni i umorni i ja u vas odmoriti.[4] Vi koji ste obremenjeni prestupima i vezani okovima greha, ujte proroki glas koji kae: umijte se, budite isti, odbacite lukavstvo od dua vaih ispred oiju mojih,[5] da bi vam aneoski horovi uskliknuli: blaeni koji napustie bezakonje i kojima se prikrie gresi.[6] Vi koji sada upaliste i zaegoste svetilnike vere sauvajte ih u rukama vaim neugasivima da bi Onaj, koji je na Golgoti otvorio raj razbojniku zbog vere njegove, udostojio i vas da zapojite svadbenu pesmu.SVETI KIRILO JERUSALIMSKI 28 Septembar 2011

O BOGU

Bog je oganj koji zgreva i razbuktava srca i utrobe. Dakle, ako u svojim srcima oseamo hladnou, stud koja dolazi od avola, jer je avo studen, to prizovimo Gospoda i On e doi i zgrejati srce nae ne samo savrenom ljubavlju prema Njemu nego i prema naim blinjima. Toplina izgoni stud dobromrsca. Oci su napisali, kada su ih pitali: trai Gospoda, ali ne ispituj gde ivi. Boga ne nazivaj Pravinom Sudijom, veli Prepodobni Isaak, jer na tvojim delima ne vidi se Njegova pravosudnost. Neka Ga je David i nazivao Pravosudnim i Pravednim, no Sin Njegov pokazao nam je da je Bog vie - dobar i milostiv. Gde je pravinost suda Njegovog, kada smo mi bili grenici a Hristos je umro za nas (Isaak Sirin, slovo 90). Gde je Bog, tamo nema zla. Sve to od Boga potie, odie mirom i korisno je dui, i privodi oveka smirenju i samoosuivanju. Bog projavljuje Svoje ovekoljublje prema nama ne samo onda kada inimo dobro, nego i onda kada Ga alostimo i prognevljujemo - kako dugotrpeljivo snosi On bezakonja naa i, kada kara, kako milostivo kara! to je ovek savreniji pred Bogom, to (vernije) hodi Njegovim tragom, a u svetlosti Istine Bog mu javlja Lice Svoje. Jer, pravednici, u meri u kojoj ulaze u sazrcanje Boga, vide na ovom svetu Lik Njegov kao u ogledalu, a tamo vide javljenje Istine. Ako ne zna Boga, nemogue je da se u tebi probudi i ljubav prema Njemu, i Boga ne moe ljubiti, ako Ga ne vidi. A vienje Boga dolazi od bogopoznanja, jer sazrcanje Boga ne prethodi bogopoznanju. O delima Boijim ne treba rasuivati puna stomaka, jer pri punom stomaku nema vienja tajni Boijih.SERAFIM SAROVSKI27 Septembar 2011

Strasti

Eto gde je poetak i koren nae grehovnosti! U duu ulazi pomisao, zamilja se predmet, www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 19/66

20.11.2011


grean ili bezgrean, to je svejedno, po miljenju prepodobnog Nila, - mi obraamo panju na njega, posveujemo mu misli, ushiujemo se njime, poinjemo da ga elimo, a ovoj glavni cilj - cilj spasenja ili prebivanja u Bogu i svemu boanskom, zaboravljamo. I sve se to esto dogaa bez naeg znanja. Mi smo toliko slabi, rasejani, lakomisleni, nebrini, da nas zanjie i najmanji lahor tih pomisli, a one nas neprekidno, kao kakav vihor, saleu od jutra do veeri, od veeri do jutra; i otud stalno greimo. I svemu tome esto se izlaemo ne znajui. Utoliko gore! ta da inimo kako bismo se izbavili od takvog, bez sumnje, pogibeljnog stanja? Neophodno je da znamo i za svagda upamtimo da sve to se sa nama dogaa ne proistie ni zbog nae slabosti, niti rasejanosti, nebrige ili lakomislenosti, ve - najee - iz neznanja na koji nas nain pomisli dovode do strasti, zbog neukosti i nedovoljne elje da se borimo sa njima i da ih pobeujemo, zbog zaboravljanja na svoje naznaenje, zbog nepripremljenosti da im se suprotstavljamo. O, kako je vano izuavati te mnogobrojne kretnje pomisli u duhovnoj borbi! Kako je neophodno uvek se setiti i upotrebiti u borbi ona sredstva koja e nas izbaviti od poraza i osigurati nam pobedu! Inae, kako bismo se spasili?!SVETI NIL SORSKI 26 Septembar 2011

Blaeni

Gospod govori da su blaeni siromani, gladni, oni koji plau, osramoeni (Lk.6,20-23), premda pod uslovom da se trpljenja dre Sina oveijeg radi. Blaenim se, dakle, naziva ivot koji je ispunjen nevoljama i liavanjima svake vrste. Uteha, sitost u svemu, poast, po ovoj rei, ne predstavljaju nikakvo blago. A tako i jeste. Meutim, dok boravi u njima, ovek toga nije svestan. Tek kada se oslobodi od oaranosti njima, on vidi da ne predstavljaju nikakvo blago, ve da samo nose njegov prizrak. Dua ne moe bez uteha, ali njih ne treba traiti u ulnome; ona ne moe bez vrednosti, ali one nisu u zlatu i srebru, u raskonim kuama i odeama, niti u spoljanjoj punoti; ona ne moe bez asti, ali se ona ne sastoji u ropskom ljudskom klanjanju. Postoji druga vrsta uteha, drugo izobilje, druga poast - duhovne prirode, koja je srodna dui. Ko ih nae, vie nee hteti ono spoljanje. I ne samo da ga nee hteti, nego e ga i prezirati i mrzeti budui da spreava javljanje i vienje onog duhovnog, i budui da duu dri u mraku, opijenosti i grehu. Zbog toga oni iz sve due pretpostavljaju siromatvo, nevolje i svoju neznatnost. Oni se u njima oseaju dobro, kao u nekoj sigurnoj ogradi od oaranosti obmanama sveta. Meutim, ta da rade oni koji sve to spoljanje imaju bez vlastite elje? Oni treba da se, po rei svetog apostola, prema svemu tome odnose - kao da nita nemaju (1.Kor.7,30).SVETI TEOFAN ZATVORNIK 23 Septembar 2011

Bdenje

I provede svu no u molitvi Bogu (Lk.6,2). To je osnova i naelo hrianskih svenonih bdenja. Molitveni ar odgoni san, a zanos duha ne daje da se primeti proticanje vremena. Pravi molitvenici ga ne primeuju. Njima se ini kao da su tek stali na molitvu, a ono se ve i dan pojavljuje. Meutim, treba proi veliki trud u bdenju da bi se dolo do tog savrenstva. Taj podvig su preduzimali i preduzimaju usamljenici; vrili su ga i vre u opteiu; upranjavali su ga i upranjavaju ga poboni i bogobojaljivi svetovnjaci. Bdenje se vri sa naporom, ali je plod od njega u dui oigledan i trajan: umirenje i umilenje due pri iznemoglosti tela. Ovo stanje je veoma dragoceno za one koji revnuju za duhovni napredak! (Na Atonu), gde su uvedena, nikako ne ele da ih napuste. Svi oseaju da je bdenje naporno, ali niko ne eli da izmeni poredak, i to zbog koristi koju dua od njega stie. San vie od svega uspokojava i hrani telo, a bdenje ga vie od svega smirava. Ko je sit sna, spor je za duhovna dela i hladan prema njima, dok je onaj koji bdi - brzopokretan kao srna, i vatren duhom. Telo treba pouavati dobru, kao roba. To se niim tako uspeno ne moe postii kao estim bdenjem. Tu telo u potpunosti "trpi" vlast duha nad sobom; tu se izbegava navika da telo gospodari duhom; tu se duh ui da vlada nad telom.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 20/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija SVETI TEOFAN ZATVORNIK22 Septembar 2011

Blagoobraznost

Svatovima ne prilii da poste dok je enik sa njima (Lk.5,34), rekao je Gospod, i time izrekao zakon da meu vrlinama i podvizima sve treba da ima svoje mesto i vreme. Zaista, neblagovremeno i neumesno delo moe i da izgubi svoju vrednost, ili u potpunosti ili delimino. U spoljanjoj prirodi Gospod je sve ustrojio srazmerno, uravnoteeno i skladno. On hoe da i u naravstvenom poretku sve bude blagoobrazno i umesno. Unutranja blagoobraznost predstavlja vezu vrline sa skupinom svih vrlina, ili harmoniju vrlina, pri emu se ni jedna ne istie bez potrebe, ve su sve u skladu, kao glasovi u horu. Spoljanja blagoobraznost svakom delu daje svoje mesto, vreme, i druge prikladnosti. Rezultat takvog blagoustrojstva bie utisak slian utisku koji odaje lepa osoba odevena u prekrasnu odeu. Vrlina je blagoobrazna, prijatna i unutra i spolja. Takvom je ini hrianska blagorazumnost. Lepota, pak, staraca jeste rasuivanje, steeno iskustvom i zdravim razmatranjem itija svetih, u svetlosti rei Boije.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 21 Septembar 2011

VOLjA BOIJA

Volja Boija za nas je takva da se mi, ivei na zemlji, nauimo da upoznajemo Boga i da sa radou i eljom sledimo spasonosnu volju Boiju, koja je jedina spasonosna i ispunjava ivot istinskim sadrajem. ovek moe da radi bilo koji posao, od najnitavnijeg pa do najveeg, i da se time ili spasava ili propada. ivee za Boga, radi Boga i u slavu Boiju to je spasenje, i to je istinski a ne efemerni smisao ivota. Da je bila Boija volja da postane ena i majka, ti bi to odavno postala. Sada pak, kad ti je 47 godina, tvoja enja za prolim nije nita drugo do iskuenje. Lekaru, lekaru! Osvrni se unaokolo! Svojim bolesnicima ne bi trebalo da prenosi nita od tvog unutranjeg sadraja - oni to nee razumeti. Njima su potrebni tvoja ljubav i tvoj profesionalizam, i sve je to u Bogu, u molitvi za njih. O kakvom neobraenom deliu svoje due ti jo govori? Sve je kod nas na mestu, od Boga blagosloveno, a to se iskuenja tie, ve je odavno dolo vreme da se sa njima borimo, da ih prepoznajemo i iskorenjujemo.ARHIMANDRIT JOVAN (KRESTJANKIN) 20 Septembar 2011

Grehovna bolest

Pred Gospoda je pao niice gubavi ovek molei: Gospode, ako hoe moe me oistiti. Gospod je rekao: Hou, oisti se! I odmah guba pade sa njega (Lk.5,12-13). Kada ovek sa verom, pokajanjem i ispoveu pribegne Gospodu, odmah spada svaka naravstvena guba. Ona istinski spada i gubi svaku silu nad njim. Zbog ega se, pak, guba ponekad opet vraa? Zbog toga to se vraaju i telesne bolesti. Onome ko je ozdravio kae se: "Nemoj to da jede... Nemoj to da pije... Ne idi tamo". Ako on ne poslua, bolest se vraa. Tako je i u duhovnom ivotu. Treba biti trezvouman, treba bdeti, moliti se. Tada se i grehovna bolest nee vratiti. Ako, pak, ne pazi na sebe, ako sebi bez razmiljanja dozvoli da sve vidi, ili slua, ili govori, ili radi - greh e se vratiti i ponovo se osnaiti? Gospod je gubavome naredio da sve ispuni po zakonu. Evo ta to znai: po ispovesti treba primiti epitimiju i ispravno je izvriti. U njoj je sakrivena velika predupreujua sila. Meutim, zbog ega neki govore: "Mene je savladala grehovna navika i ne mogu sa sobom da izaem na kraj". Ili zbog toga to su u ispovesti ili pokajanju bili nepotpuni, ili to se slabo dre predostronosti, ili to se samo prave da su nemoni. Onaj ko bez truda i samoprinuavanja hoe sve da uradi, biva ismejan od vraga. Rei se da istraje do smrti, i da nawww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 21/66

20.11.2011


delu pokae reenost, pa e videti kakvu e silu obresti. Istina je da kod svake snane strasti strah ovladava duom. Meutim, to nije opravdanje. Jer, on e pobei im, uz Boiju pomo, uini zaokret prema unutra.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 19 Septembar 2011

O molitvi

Po miljenju svetih otaca, molitva je, kao erka ispunjavanja evanelskih zapovesti, ujedno i majka svih dobrodetelji. Molitva raa dobrodetelji usled sjedinjenja ljudskog duha sa Duhom Gospoda. Dobrodetelji koje raaju molitvu razlikuju se od dobrodetelji koje raa molitva: prve su - duevne, a druge - duhovne. Molitva je pre svega ispunjavanje prve i najvee zapovesti - jedne od one dve zapovesti na kojima poivaju Zakon, Proroci i Evanelje. ovek ne moe da se svim mislima, svom snagom, svim biem svojim ustremi ka Bogu drugaije, nego pomou molitve, kada ona podigne iz mrtvih i oivi duu silom blagodati. Molitva je ogledalo monakog napredovanja. Razmatrajui svoju molitvu monah doznaje da li je dostigao spasenje, ili se jo uvek pati u ustalasanom moru strasti, izvan svetenog pristanita. U takvom poznanju on za rukovoditelja ima bogonadahnutog Davida koji je, molitveno se obraajui Bogu, rekao: Po tome poznah da sam Ti mio, jer se nee uzradovati neprijatelj moj nada mnom. Mene si radi nezlobivosti sauvao, i utvrdio si me pred licem Tvojim doveka (Ps.40,12-13). Ovo znai: shvatio sam, Gospode, da si me pomilovao i usvojio Sebi, po tome to sam, silom moje molitve, postojano pobedonosno odbacivao sve avolje pomisli, matanja i oseanja. Ova milost Boija prema oveku javlja se onda kada ovek oseti milost prema svim svojim blinjima i kada oprosti svima koji su mu nepto skrivili. Molitva treba da bude glavni podvig monaha. U njoj treba da se usredsrede i sjedine svi njegovi podvizi; posredstvom nje monah se sasvim priljubljuje uz Gospoda, sjedinjuje se u jedan duh sa Gospodom. Od samog stupanja u manastir treba da se nauimo na pravilnu molitvu, da bi smo napredovali u njoj i da bi smo posredstvom nje ustrojili svoje spasenje. Pravilnoj molitvi i naem napredovanju u njoj suprotstavljaju se naa povreena priroda i pali aneli koji se trude da nas zadre u potinjenosti sebi, u padu i odbaenosti od Boga, to je zajedniko ljudima i palim anelima.SVETI IGNjATIJE BRJANANINOV 16 Septembar 2011

UGLEDANjE NA ISUSA HRISTA

U svim ivotnim prilikama trudi se da se ugleda na Gospoda Isusa Hrista. Ui u sebe i saobrazi se Boanskom primeru, postupaj onako kako bi u tom sluaju postupio Hristos. U svim reima i delima ugledaj se na Njega. A da bi znao rei i dela Isusa Hrista marljivo prouavaj Sveto Pismo i ee idi u crkvu. Nema nijednog dela iz Njegovog ivota koje ne bi predstavljalo primer na koji treba da se ugledamo. Isus Hristos je savreni uzor, i ljudi nikada nee moi da dostignu takvo savrenstvo, ali je na zadatak da se ugledamo na Njega koliko imamo snage i mogunosti i da budemo Njegovi istinski sledbenici. Bez blagodati Boije svojim silama ne moemo to da inimo, zato usrdno moli Gospoda da ti da blagodat Svetog Duha. Savetujem ti, edo moje, da sve ini oprezno, bez urbe, zato to urba priinjava veliku tetu unutranjem duhu. Nemoj se truditi da se istakne duhovno-moralnim podvizima da bi te ljudi znali i da bi se oduevljavali tvojim delima, drugim reima, radi proslavljanja svog imena.SHIIGUMAN SAVA PSKOVSKO-PEERSKI


22/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija15 Septembar 2011

PLODOVI POKAJANjA

Jednom prilikom dolazi kod mene jedno duhovno edo i kae: "Oe, da li mogu da molim Boga da mi da smrt?" " ta se desilo?" pitam. "Strano mi je teko da ivim... Za sve u morati da odgovaram, za svaki korak, za svaki pogled, za svaku re. Bolje mi je da sad umrem, jer u do starosti nakupiti mnogo grehova." "A ti nemoj da ih slae u kofer. Korak, pogled, prazna re - nisu smrtni grehovi. Oni su strani samo za one koji na njih ne obraaju panju, koji ih ne priznaju za grehove, ne kaju se i ne popravljaju se, a ti odmah moli Boga za oprotaj pred krstiem koji nosi oko vrata, kao to je inila Prep. Marija Egipatska, a zatim se pokaj pred duhovnim ocem i potrudi se da se popravi, pa od ovih grehova nee ostati ni traga. Sad bi za tebe stranije bilo da umre nego da ivi zato to si dola do pokajanja, ali u tebi jo nema plodova pokajanja. A da se ovek ne bi plaio da umre treba da stekne plodove pokajanja. Lako je umreti. Maloduni ljudi, ak, ivot zavravaju samoubistvom. To su oni koji ne ele da se bore s tekoama, ali ovakvi su dostojni saaljenja, pa, ak, i prezira. Za takve se Sveta Crkva ne moli. Ko nam je dao pravo da raspolaemo svojom sudbinom? Nismo se rodili po svojoj volji, i ne treba ni da umremo po svojoj volji! Drskost je moliti Boga za smrt! To je oigledan dokaz da ne elimo da ivimo po volji Boijoj. Je li ti jasno?" "Jasno mi je, oe, a ta su to plodovi dostojni pokajanja." "Plodovi dostojni pokajanja jesu hrianske vrline i dobra dela. U Jevanelju se mnogo pie o plodovima pokajanja. Evo, na primer, apostol i jevanelista Luka pie: Rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja (Lk. 3, 8), a zatim objanjava: Koji ima dvije haljine peka dade onome koji nema; i koji ima hrane neka ini isto tako (Mk. 3,11). A evo jo duhovnih plodova: Obucite se, dakle, kao izabranici Boiji, sveti i ljubljeni, u milosre, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost (Kol. 3, 12-14). Osnovni plod pokajanja je ljubav (Jn. 15,216). Apostol Pavle kae: Ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saee, a ljubavi nemam, bita mi ne koristi (1. Kor. 13, 38). Tako inite (t.j. donosite dostojne plodove pokajanja) tim prije to znate vrijeme, da je ve as da ustanemo od sna (Rimlj. 13,11). Plodovi pokajanja proistiu iz istinskog pokajanja. A istinsko pokajanje znai iskrenu nelicemernu skruenost zbog grehova. U Svetom Pismu se navode konkretni primeri istinskog pokajanja koje donosi dostojne plodove. Evo na primer, kakav je plod pokajanja doneo Zakhej, nepravedni skuplja poreza? Razdao je polovinu imanja i jo je vie vratio onima kojima je uzeo suvie. Prep. Marija Egipatska je u mladosti vodila poroan ivot. Kakav plod pokajanja je donela? Otila je u pustinju i poela da ivi celomudreno. Tako i mi treba da inimo. Na primer, obuzima nas gordost i tatina. Molimo Boga da nam podari smirenje. A kako praktino da preradimo svoju grehovnu prirodu? Treba da budemo pretopljeni u ognju klevete, spletki, podsmeha, raznoraznih ponienja i uvreda od strane svih ljudi, pa ak i od najbliih roaka - Gospod nam alje ono za ta Ga molimo, zato to kada molimo od Boga smirenje to znai da molimo da nam poalje ljude koji bi nas smirili. I ako dobroduno, bez roptanja, bez ozlojeenosti i razdraljivosti to primamo i ako radosno blagodarimo Bogu za sve to, molimo se za one koji su nas uvredili i ne menjamo svoje dobro raspoloenje prema njima to znai da donosimo plodove istinskog pokajanja.www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 23/66

20.11.2011

Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija SHIIGUMAN SAVA PSKOVSKO-PEERSKI14 Septembar 2011

ivotne tekoe

Trebalo bi da znate jednu neospornu istinu, koja nam je data upravo zbog naeg vremena. Sada, u odsustvu duhovnih rukovoditelja i pri slabljenju vere verujuih, Gospod je ljudima dao nelicemernog rukovoditelja koji i lei, i ui, i urazumljuje. To su ivotne tekoe - patnje i bolesti. Ljudski um je spletkaro a srce je postalo lukavo. Zbog toga je veoma teko kontrolisati svoje postupke. Znajui za to, Gospod nam je dao gorak lek za duevne bolesti - telesne bolesti. Molite se i ne oajavajte. Pijte ulje od miropomazanja i njime se pomazujte. Najvanije je, meutim, da se ne samo reima nego i uistinu predate volji Boijoj, i On e Vam u svoje vreme poslati osloboenje. Neka Vas Bog blagoslovi!ARHIMANDRIT JOVAN (KRESTJANKIN) 13 Septembar 2011

"Carstvo Boije unutra je u vama " (Lk 17, 21)

- Duo moja, kada se u nama nalazi deo radosti rajske, onda je Carstvo Boije u nama. Nasuprot tome, kada imamo u sebi teskobu i griu savesti, onda u sebi imamo deo pakla. Velika je stvar da ovek. bude kadar da na ovome svetu oseti deo rajske radosti. A to nije teko postii; ali naalost, egoizam nas spreava od te duhovne velianstvenosti. ovek sam moe svoj ivot da uini rajskim, ako prepusti da njime upravlja Bog, kao dobri Otac. Treba da se uzda u Boga i da ima nadu u Njega za sve to preduzme da uini i da Ga zbog svega slavi. Ne treba da gaji teskobu. Teskoba cepa duu, paralie je. KaDa ite Carstvo Nebesko, dolazi i sve ostalo. Jevanelje kae: "Itite najprije Carstvo Boije" (Mt 6, 33), ali i "Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvinici ga zadobijaju" (Mt 11,12). Ljudima je danas postalo teko u ivotu, jer im nije dovoljno malo, nego stalno jure za materijalnim dobrima. Ali svi oni koji ele da ive pravim, istim duhovnim ivotom, pre svega treba da budu zadovoljni malim, Kada im je ivot pojednostavljen, bez mnogo glavobolja oko ovoga, ili onoga, bie osloboeni ovosvetskog duha i ostae im vremena za duhovnost. Inae e se umarati pokuavajui da prate modu, izgubie svoj unutranji mir i stei e samo veliku teskobu. A vidim da ljudi esto od svog ivota naprave muenje! Kada sam danas sa jednim ovekom dolazio iz Uranopolisa, zamolio me da svratimo na kratko do njegove kue. Poto je insistirao nisam eleo da mu pokvarim zadovoljstvo. im smo stigli do vrata, vidim kako skida cipele i ulazi u kuu na vrhovima prstiju. "ta ti je, zato tako hoda?" upitah ga. "Nita, stare", kae, "hodam paljivo, da ne pokvarim parket." I ta da mu kae? Mue se ljudi bez razloga.STARAC PAJSIJE SVETOGORAC 12 Septembar 2011

Iskuenja

avo Bogooveku pristupa sa iskuenjem (Lk.4,1-13). I od ljudi ko biva osloboen od toga? Onaj koji vri volju lukavog ne trpi napade, nego samo biva usmeravan na sve vee i vee zlo. im, pak, ovek pone da dolazi k sebi i da pomilja na novi ivot po volji Boijoj, odmah se pokree sva vojska satanska: kako koji zna uri da raseje dobre misli i namere pokajnika. Ako ne uspeju da ga od toga odvrate, oni se staraju da ometaju dobro pokajanje i ispovest. Ako, pak, ni u tome ne uspeju, trude se da poseju kukolj usred plodova pokajanja i napora u oienju srca. Newww.prijateljboziji.com/index.php?p=D 24/66

20.11.2011


uspeju li da uliju svoj duh, pokuavaju da iskrive dobro. Odbijani u unutranjosti, napadaju spolja. I tako do kraja ivota. ak ni umreti ne daju u miru. I po smrti jure za duom dok ne proe vazduna prostranstva u kojima lebde i imaju svoje jazbine. "O kako je to neuteno i strano!" Za verujue, meutim, tu nema nieg stranog. Jer, nad onim ko je bogobojaljiv oni nemaju nikakve sile, ve samo galame unaokolo. Trezvoumni molitvenik puta strele na njih, i oni se dre daleko od njega, ne smejui da mu pristupe. Jer, oni se boje istinskog poraza. Oni u poneemu uspevaju samo zbog naih propusta. Ukoliko oslabimo u panji, ili dozvolimo da se zavedemo njihovim prizracima, oni poinju da nas smelije uznemiravaju. Ako se na vreme ne opomenemo svog propusta oni nas opkoljavaju, a ukoliko se dua doseti prevare - opet odskau i iz daleka posmatraju ne bi li opet kako prili. Tako dakle, budi trezvouman, bdi, moli se, i neprijatelj ti nita nee moi uiniti.SVETI TEOFAN ZATVORNIK 9 Septembar 2011

Molimo se

Svi ljudi na zemlji sainjavaju jednog oveka, jednog sveoveka. Taj sveovek star je mnogo hiljada godina i rasprostrt je na celoj naoj planeti. Sva istorija dosadanja i odsadanja sainjava istoriju sveoveka. Taj sveovek je vea mo i vea inteligencija od nae pojedinane moi i inteligencije. Razbacani i razdeljeni mi se oseamo kao siroad, nejaki i ubogi. Jaki i ponosni pak oseamo se mi onda, kad se zamislimo u jedinstvu s celim rodom ljudskim, sa svima ljudima na zemlji, kao to se danas oseamo, na dan zajednike molitve hrianske univerzitetske omladine na celoj planeti naoj. Zato se mi molimo danas za sve male i neslobodne ljude, iju sudbu mi Srbi osobito dobro pojimamo. Njihovo olakavanje i mi emo osetiti, ma gde oni iveli. Mi se molimo za sve one, koji su gori i neprosveeniji od nas.Kad oni budu bolji i prosveeniji, i mi emo se osetiti jo bolji i jo prosveeniji, kao to se jedan zdrav deo na telu oseti jo zdraviji, kad jedan drugi bolestan deo tela ozdravi. Mi se molimo za one, koji su vei i kulturniji od nas. Mi na njih gledamo kao na one tice, koje napred lete i prosecaju vazduh svojim krilima. Mi se molimo za njih, da ne klonu i ne sustanu, jer dok god oni bodro prednjae, mi se oseamo u zaklonu i sigurnosti. Mi se molimo za Evropu, jer ona je naa ira domovina i nae ognjite, na kome se i mi, kao i ostali svet, jo uvek grejemo i osvetljavamo. Mi se molimo za Ameriku, drugi najprosveeniji kontinent u svetu, molimo se za ovaj novi, mladi svet, pun poleta i inicijative; pun optimizma i radosne volje za ivot. Mi se molimo i za ljude ostalih kontinenata. Molimo se i za crnce i crvenokoce. Molimo se za ljude ute rase, koja sad preivljuje najteu krizu u istoriji svojoj. Mi se molimo i za one ljude, koji veruju u Muhameda, ili u Budu. Molimo se i za one, koji se klanjaju Jehovi. Molimo se i za nae protivnike, KOJI nau veru nazivaju verom u mrak. Molimo se i za one, koji veruju u vetice. Molimo se i za one, koji se klanjaju suncu i zvezdama. Molimo se za sve sujeverne i sve bezverne na celoj ovoj zvezdi, na kojoj svi zajedno ivimo, i koja nas trpljivo nosi izmeu jata mnogih drugih zvezda, i koja nas sve hrani i greje. - Jednom reju: mi se molimo za svu decu nae majke zemlje, za

Documents

Blud II - Prijatelj Božiji Fondacija