Bolesti i zaštita pčela Uvod Pčele su, generalno, osetljive na virusne, bakterijske, protozoalne, gljivične i infekcije grinjama. Stepen u kom su odrasle pčele osetljive na bolesti zavisiće od otpornosti pčelinjeg društva tako da će bolest biti prisutna u onim društvima koja su manje otporna. Velika i uspešna pčelinja društva su sposobna da se odupru mnogim bolestima. Kao što je slučaj kod gajenja stoke, najbolji način da se obezbedi zdravlje pčela je pridržavanje dobre pčelarske prakse. Poznavanje najznačajnijih bolesti pčela, njihovo lečenje i prevencija je značajno za farmaceute, koji rade na obezbeđenju lekovitih preparata, kao i za odgovorne pčelare. Pčele se gaje, uglavnom, s ciljem proizvodnje meda, koji se koristi u ishrani ljudi. Zbog toga je potrebno voditi računa o mogućim reziduama primenjenih lekova u medu. Farmaceutski oblici lekova za primenu kod pčela obuhvataju primenu praškova, sirupa, aerosola, preparata za fumigaciju (dimljenje), lekovite trake. Česta je praksa da se koriste različite hemijske supstance u prevenciji bolesti i lečenju, ali su ograničene informacije vezano za dozu, rezidualne nivoe i relativni rizik od kontaminacije. Med je najznačajniji proizvod medonosnih pčela, ali značajni su i proizvodi kao što su pčelinji vosak, matični mleč i pčelinji otrov. Doprinos medonosnih pčela u oprašivanju biljaka u poljoprivredi, kao i u domaćim vrtovima je veliki i značajan. Pčelinje društvo Tokom leta u jakom društvu može biti i do 50.000 pčela. Društvo se sastoji od matice koja je sposobna da sama položi preko 2000 jaja dnevno. Nju pomaže nekoliko stotina trutova, ili muških pčela, koji se razvijaju od neoplođenih jaja, čija je jedina funkcija da se pare sa maticom. Ostale pčele su pčele radilice koje se razvijaju iz oplođenih jaja. Pčelinje društvo živi u zajednici na dvostranom saću koje se sastoji od legla i zaliha meda i polena. Oplođena jaja, položena od strane matice u radnim ćelijama, izležu se nakon 3 dana i tada pčele hranilice hrane sićušne larve koje brzo rastu do pune veličine. Njihove ćelije se tada zapečate poroznim poklopcima od voska i larve tada postaju lutke (to je transformišući stadijum kada se larve ne hrane, miruju, stadijum između larve i odraslog insekta) nakon čega se 12-14 dana kasnije razvijaju u mlade pčele radilice i koje progrizu voštane poklopce da bi otvorile put za izlaz iz saća i pridružuju se starijim radilicama. Trutovima je potrebno nekoliko dana više da se razviju. Uloga pčele radilice menja se tokom života, od inicijalnog paženja i hranjenja larvi, čišćenja i građenja ćelija saća, zatim stražarenja na ulazu u košnicu, do napredovanja u aktivnostima pronalaženja vode i sakupljanja nektara, polena i propolisa sa biljaka. Propolis je crvena smolasta supstanca, mešavina prirodnih smola sa pupoljaka koje pčele koriste da zatvore pukotine na košnici i da je ojačaju, odnosno učine je vodootpornom. Biljni nektar se prevodi u med, a polen se ili koristi za ishranu larvi ili stavlja u zalihe. Nakon što društvo dostigne maksimalnu veličinu od 50.000 i više pčela do polovine leta, broj radilica će početi da se smanjuje. U ranu jesen svi trutovi će umreti i matica će ostati sa smanjenim brojem radilica da preživi zimu. Pčelari moraju biti oprezni na mogućnost stvaranja rojeva, naročito u maju, junu ili julu, što je važan deo gajenja pčela, zato što može ozbiljno iscrpeti produktivnost košnice na vrhuncu sezone. Razlozi za stvaranje rojeva nisu u potpunosti objašnjeni, ali prepunjenost košnice se smatra jednim od faktora. Ako pčelar uhvati roj koji se „izrojio” iz košnice, on ga može premestiti u drugu košnicu i na taj način stvoriti novo pčelinje društvo. Razvoj matice podrazumeva, pre svega, posebnu ishranu bogatu matičnim mlečom koji proizvode pčele hranilice. U savremenoj košnici pčelar je u mogućnosti da kontroliše pčelinje društvo, da posmatra i procenjuje različite potrebe društva. Za brigu o pčelinjim društvima je najvažnije iskustvo, kao i brza akcija koja može biti neophodna iz različitih razloga, uključujući i drastične promene vremena,

2

temperature, uslova okoline i širenja opasnosti od bolesti. Pčelar mora da prati program sezonskog upravljanja ako želi da njegova društva medonosnih pčela ima najveću produktivnost tokom letnje sezone. Jesenje pripreme za prezimljavanje uključuju obezbeđivanje da matica starosti do 2 godine, kao i celo društvo budu zdravi, sa adekvatnim zalihama hrane u saću i da je košnica u dobrim uslovima, da pruži dobru zaštitu od vremenskih neprilika i mogućeg uznemiravanja od strane životinja kao što su miševi. Od novembra do februara potrebno je posvetiti vrlo malo pažnje pčelinjaku. Nakon što pčele počnu da aktivnije lete u martu, prva kratka provera je potrebna da se ustanovi da li su matica i leglo zdravi, a najbolje vreme za to je topao dan početkom aprila. Druga i mnogo detaljnija prolećna ispitivanja se savetuju kasnije u aprilu ili početkom maja i podrazumevaju uklanjanje neispravnih ćelija saća, čišćenje, obezbeđivanje vode i moguće spajanje 2 manja društva. Dobra pčelarska praksa i prirodna kontrola bolesti Pre nego što se detaljno objasne najvažnije bolesti pčela važno je navesti neke od najznačajnijih faktora koji će pomoći da se obezbedi zdravo i napredno pčelinje društvo:

• Važno je da se pčelinja društva pregledaju u redovnim intervalima tokom sezone. Čitavo leglo mora biti pregledano najmanje svakog proleća i jeseni na znake dve ozbiljne bakterijske infekcije, evropskog i američkog truleži legla (Američka kuga).

• Pčele moraju biti dobro uhranjene. • Na čelu društva moraju biti plodne matice dobre sorte i obično do 2 godine starosti. • Društvu je potreban adekvatan prostor za saće radi širenja i skladištenja hrane. • Instinkt za rojenje mora biti kontrolisan

Česte bolesti koje pogađaju pčele Varooza Varooza je infektivna bolest koju izaziva vrsta grinja, Varroa jacobsoni. Ukoliko se nađe u visokoj koncentraciji u leglu izaziva abnormalan rast i razvoj deformiteta kod larve, pre svega pogađajući razvoj krila, abdomena i pljuvačnih žlezda. Kao posledica toga, pčela koja se razvija iz larve ne može da obavlja normalnu ulogu u košnici i ima kraći životni vek. Za razliku od Azijske medonosne pčele (Apis cerana), zapadna medonosna pčela (Apis mellifera) nema odbrambenu sposobnost protiv ove vrste grinja i predstavlja njenog prirodnog domaćina. Eventualne infekcije se mogu završiti smrću društva. Značaj zaraze je u tome što je veoma raširena i prisutna na svim kontinentima osim Australije. Budući da je nemoguće iskoreniti V. jacobsoni neophodno je da pčelari praktikuju efektivnu kontrolu i prevenciju kako bi se populacija ovih grinja održavala ispod kritičnog nivoa u svakom trenutku. Lečenje varooze obuhvata primenu Varooacida. Varooacidi Tretman varooacidima obuhvata primenu različitih supstanci u cilju eradikacije grinja. Varooacidi se mogu primenjivati dodavanjem u hranu, spolja (topikalno) na odrasle pčele, kao kontaktne trake, zaprašivanjem (fumigacijom) ili evaporacijom (u vidu pare). Odobreni varooacidi su pokazali odgovarajuću bezbednost, kvalitet i efikasnost, pogodni su za upotrebu i često predstavljaju dovoljan tretman (ako se koriste u skladu sa uputstvom proizvođača). Problem kod varooacida je u

3

tome što je moguć razvoj rezistencije na njihovo dejstvo i u tome što mogu da zaostanu rezidue varooacidu u medu i saću. Najčešće upotrebljivani varooacidi su flumetrin i fluvalinat∗ Flumetrin - (trake impregnirane flumetrinom, tokom 6 nedelja) – nažalost, na flumetrin se može razviti rezistencija pogotovo ako se ne uklone stare trake iz košnica nakon završetka tretmana. Takođe, ove trake se koriste za dijagnozu varooze. (traka se stavi u košnicu i nakon 24 sata broj mrtvih grinja na podu košnice ukazuje na nivo zaraze.) Fluvalinat - (trake impregnirane fluvalinatom,10%, tokom 6 nedelja.) Posebna prednost ova dva proizvoda je u tome što ne prelaze u med ali, prelaze u saće tokom perioda kada ga pčele proizvode (tako da se med odmah može koristiti, dok drugi proizvodi posle određenog perioda.) Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji -Varotom ® (štapić impregniran lekom sadrži Fluvalinat 80 mg, ATCvet QP53AC10) -Furmitom ® (ploča sadrži: mravlju kiselinu 60% 25 ml, ATCvet QP53AV20) -Apitol ® (granule, u vrećicama po 5 i 10g. sa cimiazol-hidrohloridom kao aktivnom supstancom, ATCvet QP53AA02)1 -Varamit ® (rastvor od 200 ml sa amitrazom, ATCvet QP53AD01) Saveti za kontrolu infekcija Tretman varooacidima nikada ne eliminiše mogućnost ponovne zaraze lečenog društva grinjama koje potiču iz drugog zaraženog društva. Međutim, određeni broj postupaka se može preduzeti u cilju minimiziranja rizika od infekcije:

• Sve kolonije bi trebalo lečiti istovremeno. • Lečenje u okviru određene regije bi trebalo biti koordinisano (tj. da svi pčelari u određenom

području istovremeno primenjuju preparate.) • Ukoliko je potreban hitan tretman, ne odlagati lečenje. • Otkloniti divlja pčelinja društva koja mogu biti izvor zaraze.

Rezistencija Budući da se na flumetrin i fluvalinat razvija rezistencija, neophodno je preduzeti određene mere u cilju minimizovanja i odlaganja rezistencije - primena tretmana samo kada je to neophodno; poštovanje uputstva proizvođača i upotreba preporučenih doza; uklanjanje iskorišćenih traka iz košnica u odgovarajuće vreme; izbegavanje upotrebe već korišćenih traka; kad god je moguće upotrebiti preparate sa drugim aktivnim supstancama. Pored sintetskih piretroida, mnoge druge supstance se tradicionalno koriste u cilju očuvanja zdravlja kod pčela. Različite vrsta grinja se mogu kontrolisati i eliminisati mlečnom kiselinom (u obliku rastvora koji se prska po površini košnice), mravljom kiselinom (primenjuje se evaporacijom), mentolom i metil-salicilatom.

∗ Flumetrin i fluvalinat spadaju u sintetske piretroide. Deluju kao paralitčki otrovi koji imobilišu grinje. Kada se upotrebljavaju u preporučenim koncentracijima ne ispoljavaju toksično dejstvo po pčele. Ispoljavaju izuzetno toksično dejstvo po ribe pa se iskorišćeni preparati ne smeju bacati u reke, jezera i druge prirodne vodene površine 1 APITOL je lek sistemskog delovanja namenjen isključivo pčelama, potpuno je bezopasan za pčele i ljude. Primenjuje se prskanjem, a pčele ga uzimaju kao hranu. Kroz digestivni trakt pčele ulazi u hemolimfu (krvotok pčele). Varroa grinje koje parazitiraju na pčelama lečenim Apitolom uginu uzimanjem aktivne materije Apitola koja se nalazi u hemolimfi.

4

Američka trulež legla i Evropska trulež legla ETL (European foul brood) izaziva bakterija Melissococcus pluton, a ATL (American foul brood) bakterija Paenibacillus larvae. Obe bolesti su izuzetno opasne, posebno ATL, i nanose velike štete pčelinjim društvima. Bolest se širi tako što pčele koje su zadužene da vode brigu o larvama, prenose bakteriju larvama koje su se tek izlegle iz jaja. Dalji razvoj bakterije zavisi od odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u košnici. Obe infekcije su fatalne, ali se ETL generalno smatra manje opasnom budući da bakterija koja je izaziva ne stvara spore i kraće se zadržava u zaraženim košnicama od bakterije uzročnika ATL. Međutim, ostatke inficiranih larvi i bakterijske spore ATL-a teško je ukloniti iz košnica i saća i oni mogu predstavljati izvor rekurentnih infekcija, zato je neophodno sav zaraženi materijal ukloniti i uništiti spaljivanjem. Nozemoza Nozemoza je bolest koja se širi fecesom zaraženih pčela. Uzročnik je Nosema apis, parazit mikroskopske veličine koji formira spore. Spada u red najčešćih gljivi čnih oboljenja odraslih pčela. Kada se nađe u digestivnom traktu pčela, prodire u ćelije koje oblažu digestivni trakt i proizvodi ogroman broj spora. Pčele normalno obavljaju defekaciju van košnice tokom toplih meseci godine, pa postoji mali rizik da će se društvo zaraziti. Međutim, loši vremenski uslovi mogu dovesti do kontaminacije košnice fecesom (u kom su prisutne spore) i do infekcije mladih pčela koje su zadužene za čišćenje košnice. Nozemoza skraćuje životni vek pčela i ima negativan uticaj na broj jaja koje polegne inficirana matica. Međutim, obično nema ozbiljne štete po pčelinje društvo, a infekcija većih društava retko dostigne nivo koji zahteva specifičan tretman.Ukoliko je potrebno lečenje, koristi se flumagil u vidu praška koji se rastvori u šećernom sirupu koji konzumiraju pčele (nije toksičan po pčele i ne ostavlja rezidue u medu kada se koristi u skladu sa uputstvom). Rastvor formaldehida zajedno sa kalijum-permanganatom (primenjuje se zaprašivanjem) se takođe koristi za kontrolu N.apis, ali se sme primeniti samo na prazne košnice (tretman traje 14-17 dana). Ovaj zaprašivač se takođe koristi za kontrolu Malpighamoeba mellificae, ETL-a i voštanih moljaca. Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji - Nozecid ® Koncentrat za oralni rastvor. Za suzbijanje nozemoze sadržaj bočice se pomeša sa 12,5 litara šećernog sirupa. Uzet sa hranom ili vodom deluje protiv uzročnika nozemoze u probavnom traktu, ATCvet QP51AX30 Bolesti izazvane amebama Najčešći uzročnik ovih bolesti je protozoa Malpighamoeba mellificae koja formira cistu u malpigijevim cevčicama. Pčele mogu da se zaraze ingestijom cisti koje se nalaze u fecesu inficiranih pčela. Potom dolazi do germinacije spora koje nastavljaju svoj životni ciklus (traje 22-24 dana) pre nego što bivaju izbačene fecesom. Efekat ovih protozoa na pčelinja društva je nepoznat, a terapija lekovima ne postoji. Košnice se mogu sterilisati pre upotrebe pomocu sirćetne kiseline (pamučna vata se natapa određenom količinom 80% sirćetne kiseline i stavlja između ramova košnice tokom 1 nedelje). Pre ponovne upotrebe potrebno je košnice provetriti. Akaroza

5

Akaroza ili grinjavost spada u bolesti pčela izazvane parazitima i to je bolest organa za disanje odraslih pčela koju uzrokuje grinja Acarapis woodi. Ova grinja ovalnog oblika, razvija se u grudnim trahejama koje se nalaze u osnovama krila. Razara krvne sudove, što dovodi do nekroze pojedinih delova traheja. Najviše stradaju traheje oko krila. Sve kaste pčela: matice, radilice i trutovi mogu biti pogodjeni, iako je tokom aktivne sezone primećen mali efekat na aktivnost pčela radilica. Međutim životi pčela koje prezimljuju su skraćeni. Ako je zaraženo preko 30 % pčela u jesen, pčelinja društva mogu biti dovedene do tačke izumiranja u rano proleće, sa nedovoljno preživelih odraslih pčela za odgajanje legla. Razvoj grinja se može suzbiti koristeći 60-80 % rastvor mravlje kiseline (evaporacijom). Lečenje se može primeniti u bilo koje doba godine ukoliko je temperatura okoline dovoljno visoka da omogući isparavanje. Pored mravlje kiseline, upotrebljava se i metil-salicilat. Iako metil-salicilat ne ubija grinje, može se koristiti za prevenciju prenošenja zaraze sa bolesnih na zdrave pčele. Upotrebljava se fumigacijom. Alternativno, bočica metil-salicilata opremljena fitiljem može da se postavi na zadnju stranu košnice (metil-salicilat postepeno isparava iz bočice). Timol (25%) u obliku gela se može koristiti za kontrolu grinja (kao kontaktni insekticid) ili kao fumigant sledeci uputstva proizvodjača. Drugi tretmani korišćeni za suzbijanje grinja Oni uključuju upotrebu inertnih praškova za koje se pokazalo da mogu da ograniče prisustvo grinja (ukljucujuci i V. jacobsoni). Različiti praškovi (kreda, glukoza, kukuruzni skrob, šećer u prahu, mleko u prahu, talk ili brašno) se pomoću sita posipaju po površini pčelinjeg društva pri čemu smanjuju prijanjanje grinja na pčele. Sve pčele na svim stranama saća u komori legla bi trebalo da budu blago prekrivene praškom pre zatvaranja ulaza košnica na 20-30 minuta. Esencijalna ulja, uključujući ulje limuna, ulje cimeta i ulje sandalovine deluju tako što odstranjuju grinje iz pčelinjeg voska. Neka ulja, uključujući i ulje cimeta su toksična za mnoge grinje. Krečno leglo Krečno leglo uzrokuje gljivica Ascosphaera apis. Većina košnica ima nekoliko ćelija sa zaraženim larvama, ali stanje može da se pogorša ukoliko drugi faktori, kao što je hladnoća, oslabe leglo. Timol aplikovan kao fumigant ili u obliku kontaktnih traka može se koristiti za lečenje krečnog legla. Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji - Askotom ® (Oralni rastvor ili rastvor za raspršivanje, ATCvet QD08AG53 i QA11GB**)∗ Larve voštanog moljca Larve voštanog moljca, bilo velikog voštanog moljca Galleria mellonella ili malog voštanog moljca Achroia grisella mogu da se hrane ostacima larvi ili pčela ili voskom u saću legla, uzrokujući da pčele napuste područje saća. Mogu nastati opsežna oštećenja. Kontrola se može postići upotrebom sirćetne kiseline kao fumiganta, mravlje kiseline u vidu pare, rastvorom formaldehida sa kalijum permanganatom kao fumiganta ili sa paradihlorbenzenom (PDB), koji je efikasan protiv odraslih moljaca i larvi. PDB kristali ne moraju da ubiju jaja voštanog moljca i saće treba provetriti pre zamene u košnici. Biološki larvicid koji sadrzi Bacillus thuringiensis je dostupan za lečenje zaraza saca uzrokovanih larvom velikog voštanog moljca, takođe poznatog i kao pčelinji moljac.

∗ Sadrži natrijum-benzoat, jod i askorbinsku kiselinu. Ova kombinacija supstanci deluje fungicidno protiv uzročnika krečnog legla. Primenjuje se tako što se određena količina preparata rastvori u vodi, a zatim se unutrašnjost košnice prska ovim rastvorom ili se preparat rastvori u šećernom sirupu koji pčele koriste.

6

Razblažen rastvor se detaljno naprska na sve povrišine saća u jesen pre skladištenja saća ili u proleće pre stavljanja u košnicu. Zaklju čak Budući da medonosna pčela ima veliki privredni i ekonomski značaj (proizvodnja meda, voska, propolisa, oprašivanje cveća) važno je posvetiti posebnu pažnju bolestima i tretmanu pčela. Ključno je otpočeti tretman odmah kada se otkrije bolest, ali i svesti mogućnost kontaminacije meda na najmanju moguću meru. Za postizanje najveće produktivnosti i svođenje mogućnosti zaraze na minimum potrebno je konsultovati mišljenje stručnjaka i literature.

LITERATURA

1. Kayne SB. Jepson MH. Veterinary pharmacy. Pharmaceutical Press, London, 2004 2. Lolin M. Bolesti pčela. Naučna knjiga, Beograd 1985. 3. Nacionalni registar veterinarskih lekova NRLvet 2007. Agencija za lekove i

medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2007

4. http://www.evrotom.org/