Bolivija - La Paz - gde se pije caj od koke

7/25/2019 Bolivija - La Paz - gde se pije caj od koke

1/15

Bolivija - La Paz: gde se pije aj od koke

Dolazak u La Paz gotovo je nadrealno iskustvo. Ne samo to

nijedna svetska metropola nije podignuta na nadmorskoj visini od

gotovo 4000m, vei zbog injenice da, kako god dospeli do nje, ne

mozete izbei prolazak kroz jedno od najveih divljih naselja nasvetu, koje je nedavno dobilo status grada zahvaljujui injenici da

u njemu ivi gotovo milion stanovnika. Ime mu je El Alto.

Panorama La Paza sa planinom Illimani

Da li je to bila srena okolnost to je moj autobus stigao u El Altopomraku, ne znam, ali i ono to se moglo videti kroz prozore delovalo je

kao apsolutni horor. Redovi kua od svakojakih materijala sa mnotvomica na sve strane, isprepletanih du i izmedju objekata bez kraja ipoetka, odvojenih blatom od glavnog puta. Tu i tamo po neki prolaznikili biciklista, radoznali pogledi koji nas prate sve dok ne nestanemo izvidokruga. Ovde pljake nisu retka pojava , pa je valjda zato vozabezmnogo premiljanja, na nae potpuno odobravanje, iao brzinom

daleko od dozvoljene.

A onda je odjednom bljesnulo, i ja shvatih da smo uli na osvetljen autoput. La Paz se i dalje nije video, jer lei duboko u kotlini. Kad je put


2/15

poeo da pravi veliki zaokret blago se sputajui, ukazao seiznenaujui prizor. Zbog velike visine na kojoj smo se nalazili, oblak jebio ispod nas, kao i sam grad, tako da smo sve to posmatrali odozgo,ba kao iz aviona. Dotakavi ovo udesno mesto koje se zove La Paz,nali smo se i u drugaijoj klimi od one kroz koju smo prolazili

prethodnih sati.

El Alto

Prva etnja gradom, kroz doteranu i dobro osvetljenu aveniju Paseo delPradosa ureenim cvetnim lejama, lepim trotoarom i klupama, iako ukasnim nonim satima, ostavlja dobar utisak, sve do cilja, velikog trga icrkve San Francisco, gde naglo poinju da se reaju neprivlane inedovrene graevine i gde u prvi mah ne uspevate da se snaete upotpuno haotinom saobraaju. Trg je pun mladih , savremenoobuenih parova. Cholite (Cholitas), sa njihovim uvenim cilindrima,kojima savreno balansiraju, videemo tek sutradan.

La Paz je najvia prestonica na svetu sa visinom koja varira od 3,600mdo 4.050m nadmorske visine na kojoj lei El Alto, kao i aerodrom. Grad

je smeten u dolini reke okejapu (Choqueyapu ) a okruen je sa svihstrana visokim vrhovima Anda - Illimani, Huayna Potosi, Mururata iIllampu. Na ovakvoj visini vazduh je razreen, teko se die i hoda, ali


3/15

za strance postoje mnoga lekovita sredstva koja pomau da se savladavisinska bolest.

Paseo del Prado

Pre svega, tu je aj od koke (mate de coca), biljke koje uglavnomznamo po zlu. Meutim ovde je koka veoma cenjena, i od vajkada navelikoj visoravni lokalno stanovnitvo vae njene listove. Strancima je

aj dostupan u svim hotelima besplatno, a ukoliko ovo ne pomogne,pribegava se bocama sa kiseonikom, kojih takoe ima u svim hotelima ituristikim autobusima.

Nastanak grada

No, iako je boravak u gradu sa razreenim vazduhom otean, njegovavisina a samim tim i klima pruaju i neke prednosti, a to je odsustvo


4/15

insekata, komaraca i vlage, osim u periodu kia. U La Pazu nema nizagaenja, vazduh je kristalno ist a nebo prelepo. La Paz jeadministrativna prestonica Bolivije sa 1,6 miliona stanovnika i drugi jepo veliini grad u Boliviji.

Pre dolaska panaca, La Paz je bila naseobina plemena Ajmara svedok konkvistadori nisu otkrili zlato u reci okejapu koja protie krozgrad. Godine 1548, Alonso de Mendosa osnovao je grad nazvavi gaNuestra Senora de La Paz, da bi kasnije dobio naziv La Paz de

Ayacucho, u ast bolivijske pobede u bici kod grada Ajakuca u Peruu1825, posle ega je Bolivija dobila nezavisnost od panske krune ( lapaz znai mir).

Iako su nalazita zlata vremenom osiromaila, La Paz podignut naglavnom trgovinskom putu izmeu Potosija i Lime ubrzo dobija naznaaju i postaje najnapredniji grad u oblasti Anda. 1898. La Pazpostaje administrativna prestonica i sedite vlade do dananjeg dana.

Obilazak grada

Gardisti ispred Predsednike palate


5/15

Vekovima su ovu nepristupanu oblast naseljavali narodi Ajmara iKeua, bavei se gajenjem krompira i pasulja, i ribolovom na jezeruTitikaka. Na samoj ivici Altiplana, u okruenju netaknute lepote,smeten je La Paz, u ijoj pozadini se uzdie impresivna planina Illimanisa svoja tri vrha i visinom preko 6.400m.

Obilazak grada nije loe zapoeti u istorijskom centru, oko glavnoggradskog trga Murillo (Plaza Murillo), koji je nazvan po jednom odvodja pokreta za nezavisnost Pedra Dominga Murilla, koji je uhvaen iobeen na trgu posle neuspene pobune protiv kolonijalne vlasti. Okocentralnog parka redjaju se zdanja Metropoliten katedrale, zgradeKongresapoznate kao Palacio Legislativo, sedita vlade (Palacio deGobierno) i Predsednike palate(Palacio Presidencial), sa gardistima

u istim crvenim mundirima kakvi su se nosili tokom Pacifikog rata(1879-84), u kom je Bolivija izgubila izlaz na more u korist ilea. Ovajtrg svakako vredi posetiti, ali glavni ivot se odvija na aveniji El Prado iokolnim ulucama.

El Prado je glavna avenija grada i prostire se od trga Estudiante doPlaza San Francisco. Ovo je ila kucavica grada gde se susreemeovito lokalno stanovnitvo Pacenos, kako u tradicionalnoj odei,tako i u modernim poslovnim odelima, i gde se moe stei najboljiutisak o autentinom ivotu La Paza.

itav grad, sa specifinim strmim i tronim ulicama i mnogobrojnimprimamljivim, ak i bizarnim pijacama, zadrao je izvesnu rustinuatmosferu sa Anda. Ljudi su nasmejani i utivi, deluju otvoreno, spremniza konverzaciju i kratko upoznavanje i vole da ih oslovite sa Buenos

dias senor ili senora jer e se i oni vama tako obratiti. Tek u susretusa njima, turista koji e ovde provesti najvie 48 sati i iji su prvi utiscivrlo izmeani i nejasni, morae da prizna da ovaj grad poseduje netovrlo dragoceno, a to je arm.


6/15

Potomci Inka

Planina Illimani

Bolivijska kultura vue svoje korene u bogatom folkloru naroda Keuakao direktnih potomaka Inka, i Ajmara. Nastala je kao spoj panskihobeleja i naslea starosedelaca, ija je etnika raznovrsnost iznedrilabogatu tradiciju i obiaje. U zavisnosti od geografske regije, egzistiraju irazliite kulture, svaka sa svojim odlikama, pa se tako razlikuju obiaji izistone nizije zemlje od onih u Andima. U svim veim gradovimakarakteristian je spoj tradicionalnog i modernog naina ivota.

Etniki sastav stanovnitva ine 55% narodi Keua i Ajmara, 30% jemeanog stanovnitva ( mestizio), a 12% stanovnika je evropskogporekla. U kolonijalno doba, na mestu gde je sad avenija El Prado,nalazila se reka koja je delila grad na dva dela. Indijansko stanovnitvo

je ivelo juno, a panci severno od reke. I danas reka protie ispodavenije, koja je ujedno najnii deo grada.

Zahvaljujui svom specifinom poloaju, La Paz ima vie vidikovaca sa

kojih se prua pogled na ceo grad - Park Mirador, Park Laikakota, sapogledom od 360 stepeni, Mirador Monticulo, Mirador Killi Killi.


7/15

Meseeva dolina

Najvii golf teren na svetu

Na samo desetak km juno od centra La Paza nalazi se jedna neobinaatrakcija, Meseeva dolina (Valle de la Luna) , potez udnih stenovitihformacija nastalih erozijom, koje podseaju na meseev pejsa u sredpustinje. Ovaj lokalitet ima i svoju mikro klimu koja odgovara pustinjskoj,pa se meu stenama mogu videti kaktusi.

Pravo sa Meseeve doline pogled puca na najvii teren za golf nasvetu. Sa nama je bolivijski vodi Ernan, nasmejan tip koji je u startupobrao sve simpatije jer je odmah poeo sa lakoom ne samo da skidanae jednostavnije rei, vei da ih pamti i koristi ba kad treba, pa nas

je bodrio reima Samo polako i Ne urimo, dok smo se verali postrmom i neravnom terenu u Meseevoj dolini, a po izlasku iz autobusaIzvoli narode.

Kad nas je ispraao na aerodrom, bez greke je izgovorio Srean put idobar let iako smo mu bili prva grupa iz Srbije.


8/15

Pijace La Paza

Crkva i trg San Francisco

Kupovina u La Pazu je sasvim specifian doivljaj. Grad ima bezbrojpijaca, ulinih tezgi i prodavnica koje prodaju sve to se moe zamisliti,pa i vie od toga. Trg San Francisco je preplavljen narodom i istaimaobue sa fantomkama preko lica, koji iako primorani da se bave ovimposlom, ne ele da budu prepoznati.

Na trgu je impresivna istoimena katedrala koja datira iz 1549. i smatra

se jednim od najlepih primera panske kolonijalne arhitekture uLatinskoj Americi.

Uzbrdo povie crkve San Francisco uzdie se strma ulica CalleSagarnagaopasno uglaane kaldrme, sa spletom sporednih sokaka,prava riznica duana i ulinih tezgi sa finim tkaninama i pleteninama,runo tkanim ogrtaima, alovima, eirima i ponima arobnih dezenai boja, rukotvorinama i suvenirima, pletenim korpama, tekstilom, koom,

i dzemperima od alpake i svime to je vezano za kulturu starosedelaca.


9/15

Calle Sagarnaga

U Junoj Americi postoje 4 kameloidne vrste lame, alpake, vikunje i

guanakosi od kojih se dobija kvalitetna dlaka. Lame i alpake supripitomljene i ive uglavnom na visoravnima, guanakosi su neto manjiroaci lame i gaje se u Argentini i ileu, dok su vikunje, najmanje odsve 4 vrste prilagoene visinama do ak 5,500m i potpuno su divlje.Dlaka im se strie samo jednom godinje sa grudnog dela i tomakazama jer su jako osetljive na zvuk maine. One daju najfiniju dlakuiji kilogram dostie 600 dolara. Alpake se specijalno gaje za dobijanjedlake od koje se pravi vrlo cenjeno predivo za izradu tople trikotae.


10/15

Za nas znaju zbog Noleta

Ulica Linares

Ulica Linaresnaikana je radnjama sa srebrom i filigranom, izuzetnolepog dizajna. Prodavci nisu napadni, predusetljivi su i pristaju nacenkanje, pa se lep srebrni nakit moe kupiti vrlo povoljno, ali figureizraene u filigranu od istog srebra ostaju papreno skupe ak i sapopustom. Meutim, rukom raeni suveniri i sitna galanterija, kao sto sukape i rukavice, koje uglavnom prodaju seljani, toliko su jeftini da jegreh cenjkati se.

Restorani u ovom kraju su pristupani odluujemo se da svratimo naruak. Prvo poruujemo paradajz orbu koja je bila maginookrepljujua, moda i zbog okolnog ambijenta, neposredne blizinevetije pijace. Vlasnik nas obilazi osmehujui se i eka da pohvalimoorbu, mada nam lica sve govore sama.

I onda sledi neizbeno pitanje odakle smo, ali bez obzira na moj

detaljan opis zemlje, regije i kontinenta, pominjanje bivih predsednika iranijih naziva zemlje, nista nije pomoglo. Onda sam ga pitala da li volitenis i na njegov potvrdan odgovor samo izustila Noletovo ime. ovek


11/15

se ozario i pruio nam ruku. Onda je otiao da obavesti osoblje daima goste iz Noletove zemlje. Hvala Noletu!

Pijace su odlika grada La Paza. i njihova raznolikost i kolorit su pravimagnet za turiste. Postoje pijace sa umetnikim zanatima (meu

Indiosima ima veoma talentovanih slikara ), cvetne pijace, pijaca crnogtrita, vetija pijaca, pijace prehrambene robe i jo desetine drugih.

Vetija pijaca (El Mercado de las Brujas)

Vetija pijaca

Vetija pijaca (El Mercado de las Brujas) u kaldrmom pokrivenoj uliciLinares, nudi neto vie od suvenira, pa nije loe imati neko predznanjeo kulturi naroda Anda pre obilaska, jer se mnogi predmeti odnose natradiciju i stara verovanja koja obiluju sujeverjem, misticizmom ibizarnim ritualima.


12/15

Fetus lame za sreu

Fetus lame za sreu

Pijaca obiluje radnjama sa neobinim artiklima, kao to su bajalice,amajlije za sreu, ljubav, plodnost, zdravlje, amajlije protiv uroka,arobni napici, lekovite biljke, kristali koje koriste amanski svetenici,aj od koke u kesicama, perje sove, i razne druge drangulije, tako davam se na tren uini da ste zalutali u neki kadar iz filma o HarijuPoteru.

Ovdeete sresti i prave vetice sa cilindrima koje prodaju sastojke imeleme iz tradicionalne medicine i proriu sudbinu gledajui u lie

koke. U dvoritima iza duana nai ete vidovnjake koji praktikuju beluili crnu magiju. Po radnjama vise osuene zmije, kornjae i abe. Nasve strane su okaeni osueni fetusi lamakoji se prinose majci zemlji Pachamama, centralnoj figuri u bolivijskoj mitologiji. Obiaj je da sefetus lame uzida u temelj nove kue, jer e na taj nain doneti sreu iterati zlo.

Ovi prizori mogu da budu omamljujui i neprijatni, kao i mirisi i isparenjaukoliko se due zadrite u nekoj od prodavnica.


13/15

Cholita

U drugom delu dana iznenada se na grad spustio potop. U letnjemperiodu od novembra do marta, provale oblaka sa gradom su veomaeste i nepredvidive, a pljuskovi estoki i ne uvek kratkotrajni.

No, ak i manji pljusak ovde izazove trenutnu poplavu sa neverovatnimbujicama koje kuljaju sa okolnih planina nadvijenih nad gradom,

slivajui se u kotlinu i potapaju

i sve to im se na putu na

e. Zbogguste vodene zavese , ne uspevam da naem ulicu u kojoj sam bila tog

prepodneva, kojom sam elela jos malo da procunjam.

Uzalud tumaram gore-dole po strmoj i klizavoj kaldrmi, od ulice ni traga.Posle nekog vremena sam se potpuno demoralisala i odluila da sevratim u hotel. Ali, to nije bilo ni malo jednostavno.

Stanovnike ovog grada ni malo ne uzbuuje ovaj iznenadni letnji potop.I dalje su nasmejani i obuzeti priom, zaljubljeni se i dalje eznjivogledaju i lagano kre put po vodi koja je za tili as dostigla popriliannivo, mukarci u natopljenim odelima potpuno zalepljenim za telo bez


14/15

mnogo uzbuenja ekaju svoj prevoz, i niko iv ne bei da se to preskloni sa ulice. Malo je onih koji nose kiobrane. Ne verujem da ih jepljusak iznenadio jer pada svakog dana. Pre e biti da im ne smeta.Bez obzira na natopljena odela i cipele i potpuno pokvaene kolskeuniforme. Pobegli su samo ulini prodavci.

Na trgu Murillo

Iako do hotela imam dobrih 2km, ne preostaje mi nita drugo nego dakrenem peice. Potop me je pratio do samog praga. Kad sam ula usvoju sobu izgledala sam kao da sam doivela brodolom. Na meni je

sve bilo mokro, ukljuuju

i i donji ve. Nije bilo vremena za suenje, jerje polazak na aerodrom bio planiran odmah posle ponoi. Sve to je

mokro osuie se tek u Santiagu gde nas je ekalo pravo leto.

Jo jednom, u gluvo doba noi kreemo ka El Altu gde je smetenmeunarodni aerodrom i na koji se bukvalno ulazi kroz kapiju. Put dozgrade je ureen travnjakom i cvetnim lejama. U zgradi ni ive due,osim par slubenika i nae grupe. Nema razglasa, niti amora. Semafor

pokazuje samo na let. Brzo zavravamo sve formalnosti i jedvaekamo da zauzmemo sedita i odspavamo do Santiaga.


15/15

La Paz i meseeva dolina

Kad smo se konano smestili, prostrujao mi je kroz glavu flashback samnotvom slika i lica koja e vremenom polako izbledeti, cholita sanjihovim cilindrima i irokim suknjama, istaa cipela sakrivenih lica,bunih kolaraca u uniformama, krcatih tesnih kombija u koje se ulazisavijenih ledja, vedrog Ernana koji nepogreivo ponavlja srpske rei, ishvatih da se ni malo ne kajem to me je put naveo u ovaj udnovati

grad na nemoguem mestu, pun kontrasta i iznenadjenja, koji modanije lep, umiven i doteran, ali koji ima duu i ivi punim pluima, uzabaenom kutku sveta koji jo uvek mnogi zaobilaze.

MIRJANA STANOJLOVI

Documents

Bolivija - La Paz - gde se pije caj od koke