:: pljuvat u na vae grobove s francuskog preveo: Mladen Koul NASLOV IZVORNIKA J IRAI CRACHER SUR VOS TOMBES GRADINA NI 1991

I U Bucktonu me niko nije poznavao. Clem je taj grad i odabrao zbog toga; uostalom, ak da sam se i bio odao, nije mi preostalo dovoljno benzina da nastavim dalje prema Severu. Jedva pet litara. Uz moj dolar i Clemovo pismo, bilo je to sve to sam imao. Moj koveg nije vredan spomena. to se tie sadrine. Da: u prtljaniku kola imao sam revolver koji je pripadao malom, jedan jadni rabljeni 6,35; jo mu je bio u depu kad nam je erif doao rei da odnesemo le i damo ga pokopati. Moram rei da sam raunao na Clemovo pismo vie nego na sve ostalo. To je trebalo upaliti, moralo je

upaliti. Posmatrao sam svoje dlanove na volanu, svoje prste, svoje nokte. Zaista niko nije mogao nai zamerke. S te strane nita ne preti. Moda se i izvuem... Moj je brat Tom upoznao Clema na Fakultetu. Clem se nije ponaao prema njemu poput drugih studenata. Rado je s njim razgovarao; zajedno su pili, izlazili u Clemovom Caddyju. Toma su podnosili zbog Clema. Kada je otiao zameniti svoga oca na elu tvornice, i Tom je shvatio da mu valja otii. Vratio se k nama. Mnogo je nauio, i bez potekoa su ga postavili za uitelja u novoj koli. A onda je ta pria s malim sve upropastila. Ja sam bio dovoljno licemer da utim, ali mali ne. On u tome nije video nita loe. Otac i brat devojke su ga sredili. I otud pismo mog brata Clemu. Nisam vie mogao onde ostati, i on je zatraio od Clema da mi neto pronae. Ne predaleko, da me moe s vremena na vreme viati, ali dovoljno daleko da nas niko ne prepozna. Smatrao je da sa mojim izgledom i karakterom ne reskiramo ba nita. Moda je bio u pravu, ali ja sam se svejedno seao maloga. Upravnik knjiare u Bucktonu; eto mog novog posla. Trebalo je da stupim u vezu s preanjim upravnikom i u tri dana se upoznati s poslom. Menjao je mesto, napredovao u slubi, i urilo mu se. Bilo je sunano. Ulica se sada zvala Pearl-Harbour Street. Clem to verovatno nije znao. Na tablama se moglo proitati i preanje ime. Na 270 sam ugledao trgovinu i zaustavio Nash ispred vrata. Upravnik je prepisivao brojke na liste, sedei iza blagajne; bio je to ovek srednjih godia, tvrdih plavih oiju i svetle plave kose, kako sam video otvarajui vrata. Pozdravio sam ga. - Dobar dan. ta biste eleli? - Imam za vas ovo pismo. - Ah! Vas moram uputiti u posao. Dajte da,vidim pismo. Uze ga, proita, presavije i vrati mi. - Nije komplikovano, ree. Evo robe. (Napravio je polukrunu gestu). Rauni e biti gotovi veeras. to se tie prodaje, reklame i ostalog, sledite upute inspektora i papire koje ete dobijati. - Ima vie prodavnica? - Da. Podrunice. - Dobro, potvrdih. ta se najvie prodaje? - Oh! Romani. Loi romani, ali to se nas ne tie. Religiozne knjige ne idu loe, a ni udbenici. Ne mnogo deijih knjiga, ni ozbiljnih. Oko tih se nikad nisam posebno trudio. - Religiozne knjige, za vas, nisu ozbiljne. Preao je jezikom usnama. Nemojte mi stavljati u usta ono to nisam rekao. Od srca se nasmejah. - Nemojte me preozbiljno shvatiti, ni ja u to ba mnogo ne verujem. Pa dobro, dat u vam jedan savet. Nemojte da ljudi to primete, i idite svake nedelje sluati jer e vas inae brzo otpraiti. - Oh! u redu, rekoh. Ii u sluati pastora. - Evo vam, ree pruajui mi list papira. Proverite. To je obraun za proli mesec. Vrlo je jednostavno. Sve knjige alje matina kua. Treba samo beleiti ulaske i izlaske, u tri primerka. Dolaze pokupiti novac svakih petnaest dana. Isplauju vas vas ekom, s malim postotkom. -Dajte, rekoh. Dohvatio sam papir i seo na niski pult zakren knjigama koje su muterije povadile s polica, i koje on verovatno nije imao vremena vratiti na mesto.

- ta se ovde moe raditi? upitah. - Nita, ree. U dragstoru preko puta ima devojaka, a burbona kod Rikarda, dva bloka nie. Nije bio neprijatan, s tim svojim naprasitim nainom. -Koliko ste ve dugo ovde? - Pet godina, ree. Imam jo pet za odraditi. - A onda? - Radoznali ste, - Sami ste krivi. Zato ste rekli jo pet? Nisam vas nita pitao. Usta mu se malo umekae, a oi nabrae. - Imate pravo. Dakle, jo pet godina i povlaim se iz ovog posla. - Da biste radili... ta? - Pisao, ree. Pisao bestselere. Samo bestselere. Istorijske romane, romane u kojima e Crnci spavati s Belkinjama i nee ih linovati, romane s nevinim mladim devojkama koje uspevaju odrasti nedirnute usred odvratnog oloa predgraa. Isceri se. - Bestselere, nego to! I krajnje originalne i smele romane. Ovde je lako biti smion; treba samo rei ono ta bi svi mogli videti kad bi hteli. - Uspeti ete, rekoh. - Jasno, uspet u. Ve imam est gotovih. - Nikada ih niste pokuali objaviti? - Ja nisam prijatelj ili prijateljica urednika, a nemam dovoljno novaca da ih sam uloim. - Dakle? - Dakle, za pet godina u imati dovoljno novaca. - Sigurno ete uspeti, zakljuih. Tokom dva naredna dana posla nije uzmanjkalo, unato zaista jednostavnom funkcionisanju prodavnice. Trebalo je aurirati narudbenice, a Hansen - to je bilo upravnikovo ime - mi je dao sitne obavesti o muterijama od kojih su neki redovno dolazili s njim razgovarati o knjievnosti. O tome su znali onoliko koliko se moglo nauiti iz Saturday Rewiev ili knjievne stranice lokalne novine koja je ipak imala ezdeset hiljada tira. Zadovoljavao sam se sluanjem njihovih diskusija s Hansenom i pokuavao im popamtiti imena i lica jer pozdraviti kupca imenom im kroi u trgovinu, u knjiari znai mnogo vie nego drugde. Dogovorio sam se s njim o stanovanju. Preuzet u njegove dve sobe iznad dragstora preko puta. Dao mi je nekoliko dolara predujma da bih mogao tri dana stanovati u hotelu, i bio je dovoljno paljiv da sa mnom deli dva od tri svoja obroka; tako je spreavao da moj dug prema njemu preterano naraste. To je bio zgodan tip. Brinula me je ta njegova pria o bestselerima; bestseler se ne pie tek tako, ak i ako ima novaca. A moda je bio nadaren. Nadao sam se da jest. Treega me je dana poveo kod Rikarda da neto popijemo pre ruka. Bilo je deset sati, poslepodne je trebalo da otputuje. To e biti na poslednji zajedniki obrok. Zatim u ostati sam pred muterijama, gradom. Morao sam se drati. Ve je bila srea ta sam naleteo na Hansena. S mojim dolarom, bio bih mogao iveti tri dana prodavajui trice, a ovako sam bio zbrinut do daske. Otputovat u dobro opskrbljen. Kod Rikarda je bilo uobiajeno mesto, isto, runo. Mirisalo je po prenom luku i utipcima. Jedan je bezvezni tip iza anka rastreseno itao novine. - ta ete? upita.

- Dva bourbona, narui Hansen upitavi me pogledom. Prihvatih. Konobar nam ga da u velikim aama, s ledom i slamkama. Uvek ga pijem ovako, objasni Hansen. Vi ne morate... - U redu je, rekoh. Ako nikada niste pili ledeni burbon na slamku, ne moete zamisliti taj uinak. To je kao mlaz vatre koji vam udari nepce. Slatka vatra, strano. - Odlino! priznah. Pogled mi pade na moj lik u ogledalu. Izgledao sam potpuno oamuen. Ve neko vreme nisam pio. Hansen se stade smejati. - Ne pijete, ree. ovek se brzo navikne, naalost. No, nastavi, sad u morati utuviti svoje manije konobaru u sledeem baru gde u se pojiti... - ao mi je ta odlazite, rekoh. Nasmeje se. - Da ja ostajem, vi ne biste bili ovde... Ne, nastavi, dobro je to idem. Vie od pet godina, bogamu! Isprazni svoju au jednim jedinim usisajem i narui drugu. - Oh! Brzo ete se snai. Odmerio me od glave do pete. Simpatini ste. Ima kod vas neto ta oveku nije sasvim jasno. Va glas. Nasmeih se, ne odgovorivi. Vraki tip. - Glas vam je previe pun. Niste peva? - Oh! Pevam ponekad, za zabavu. Vie nisam pevao. Pre, da, pre te prie s malim. Pevao sam i pratio se na gitari. Pevao sam Hendyjev bluz i stare pesme iz New Orleansa, i druge koje sam komponovao na gitari, ali vie mi se nije svirala gitara. Trebalo mi je novaca. Mnogo. Da bih imao ostalo. - Dobit ete svaku enu, s tim glasom, ree Hansen. Slegnuh. - To vas ne zanima? Opali me dlanom po leima. - Otiite se promuvati po dragstoru. Sve ete ih nai onde. U gradu imaju klub. Klub bobby-soxersa. Znate, mladi koji nose crvene arape i prugaste veste, koji piu Frankieu Sinatri. Skupljaju se u dragstoru. Bit e da ste ih ve videli. Zapravo, ne, bili ste gotovo itave dane u duanu. Uzeh i sam jo jedan bourbon. Kruio mi je duboko u rukama, u nogama, u itavom telu. Tamo dole su nam nedostajali bobby-soxersi. eleo sam ih. One od petnaest, esnaest godina,s isturenim grudima ispod pripijenih vesta, one to rade brzo, kukice, dobro to znaju. Jarko ute ili jarko zelene arape, pravilno nametene u niske cipelice; i iroke suknje, obla kolena; i uvek sede na zemlji,s razmaknutim nogama nad belim gaicama. Da, volim ih, te bobby-soxerse. Hansen me je promatrao. - Sve idu, ree. Ne riskirate bog zna ta. One poznaju mnoga mesta gde vas mogu odvesti. - Nemojte misliti da sam neka svinja, rekoh. - Oh! ne, ree. Hteo sam rei, gde vas mogu odvesti na ples i pie. Nasmei se. Izgledao sam zainteresirano, bez sumnje. - udne su, ree. Poseivat e vas u duanu - ta bi onde radile? - Kupuju vam fotografije glumaca, i, kao sluajno, sve knjige o psihoanalizi. Hou rei medicinske knjige. Sve studiraju medicinu. - Dobro, progunah. Videt emo ve... Mora da sam ovaj put prilino dobro glumio ravnodunost, jer je Hansen stao govoriti o neem drugom. Zatim smo ruali, i on je otiao oko dva sata poslepodne. Ostao sam sam ispred trgovine.

II Mislim da sam onde bio ve petnaest dana kada sam se poeo dosaivati. Sve to vreme nisam naputao duan. Prodaja je dobro ila. Knjige su se uzimale, a to se tie reklame, sve je bilo napravljeno unapred. Svake je nedelje, zajedno s poiljkom knjiga, matina kua slala broure i prospekte koje je trebalo staviti na dobro mesto na polici, ispod odgovarajue knjige ili na dohvat oku. U tri etvrtine sluajeva bilo je dovoljno proitati trgovaki saetak i otvoriti knjigu na tri ili etiri razliite strane da bi se dobila zadovoljavajua predodba o njenom sadraju - u svakom sluaju, dovoljna za odgovor jadniku koji bi naseo tim trikovima: ilustrovani ovitak, broura i fotografija autora s biografskom belekom. Knjige su vrlo skupe, i to ipak neemu slui; to je dokaz da ljudima nije do dobre knjievnosti; oni ele proitati knjigu koju im je preporuio njihov klub, o kojoj se pria, i ba ih briga ta je unutra. Nekih knjiga sam dobijao itavu gomilu, s upozorenjem da ih izloim zasebno, i prospekte koje sam trebao podeliti. Stavljao sam ih na hrpu uz blagajnu, i u svaki paket s knjigama ubacivao po jedan. Niko nikada ne odbija prospekt na sjajnom papiru, a onih su nekoliko onde napisanih reenica upravo ono to treba muterijama poput ovdanjih. Matina je kua koristila taj nain za pomalo skandalozne knjige - a te bi planule istog poslepodneva. Iskreno govorei, zapravo se i nisam dosaivao. Ali sam se poeo mehaniki snalaziti u trgovakoj rutini, i imao sam vremena misliti na ostalo. I upravo me je to inilo nervoznim. Predobro mi je ilo. Bilo je lepo. Leto se zavravalo. Grad je mirisao po praini. Kod reke, dole, pod stablima mora da je bilo svee, Od moga dolaska jo nisam izaao, i uopte nisam poznavao okolinu. Trebala mi je mala promena zraka. Ali posebno me je muila jedna druga potreba. Trebale su mi ene. Nakon ta sam tog poslepodneva, u pet sati, navukao gvozdenu zavesu, nisam se, kao obino, vratio u duan raditi u svetlu ivine svetiljke. Uzeo sam eir i krenuo, sa sakoom preko ruke, ravno u dragstor preko puta. Stanovao sam odmah iznad. Unutra ih je bilo troje. Jedan mali od nekih petnaestak godina i dve devojke - otprilike iste dobi. Odsutno su me promotrili i ponovo zagnjurili u svoje ae s ledenim mlekom. Zamalo sam se izbljuvao od samog prizora te stvari. Sreom, protuotrov je bio u depu sakoa. Seo sam uz bar, na stolicu razmaka od vilje od dveju devojaka. Konobarica, smeokosa i prilino runa, neodluno podigne glavu primetivi me. - ta imate bez mleka? rekoh. - Limunadu? predloi. Grejp? Paradajz? Coca-Cola? - Grejp, rekoh. Ne sasvim punu au. Posegnuh u sako i otepih pljosku. - Ovde se ne pije alkohol, mlitavo je protestvovala konobarica. - Ma u redu. To mi je lek, iscerih se. Ne bojte se za dozvolu... Pruih joj dolar. Tog jutra sam dobio ek. Devedeset dolara nedeljno. Clem je poznavao prave ljude. Uzvrati mi novac a ja joj ostavih veliku napojnicu. Grejp s bourbonom ba i nije neto, ali je bolje nego nita, ipak. Oseao sam se bolje. Izvui u se. Izvukao sam se. Ono troje dece me je promatralo. Za te balavce, tip od dvadeset est godina, to je starac; nasmeio sam se maloj

plavoj; imala je nebeskoplavi pulover isprugan belim, bez ovratnika, i rukave podvinute do lakta, i bele arapice u cipelama s vrstim potplatama od krepa. Bila je zgodna. Lepo razvijena. To mora da je pod dlanom vrsto kao zrele ljive. Nije nosila grudnjak, i vrci su se ocrtavali kroz pamunu tkaninu. - Vrue, ne? dobacih. - Ubitano, ree proteui se. Pod njenim pazusima, videle su se dve mrlje vlage. To mi neto uini. Ustadoh i ubacih pet centi u prorez duboksa koji se nalazio onde. - Dovoljno hrabra za ples? rekoh krenuvi prema njoj. - Oh! Ubit ete me! ree. Prilepi mi se tako blizu da mi se presee dah. Imala je miris istog deteta. Bila je vitka, i mogao sam dosei njeno desno rame njenom desnom rukom. Podigoh dlan i kliznuh prstima tano ispod grudi. Drugo dvoje nas je promatralo, zatim su i oni zaplesali. Bila je to stara pesma, Shoo Ely Pie , Dinah Shorea. Pevuila je usporedno s ploom. Kada je videla da pleemo konobarica je podigla nos sa svoga asopisa, i ubrzo ga ponovo spustila. Nije imala nita ispod pulovera. To se odmah osealo. Bilo mi je drago to se ploa zaustavila, jo dve minute i vie ne bih bio za pokazivanje. Ona se odvoji od mene, vrati na svoje mesto i pogleda me. - Ne pleete loe za jednog odraslog... ree. - Deda me je nauio, rekoh. - Vidi se, podrugne se. A nije ni bilo mnogo, za taj novi... - to se svinga tie sigurno ste bolji, ali vas mogu nauiti druge stvarice. Sklopila je dopola oi. - Stvarice koje rade veliki? - Ovisi o vaoj nadarenosti. - Ve vidim kamo smerate.. - Budite sigurni da ne vidite kamo smeram. - Ima li neko od vas gitaru? - Svirate gitaru? ree deak. Izgledao je kao da se naglo probudio. - Pomalo sviram gitaru, rekoh. - Onda i pevate, valjda, ree druga devojka. - Pevam pomalo... - Ima glas Caba Callowaya, naali se prva. Izgledala je povreena to mi se i drugi obraaju. Polako u. - Odvedite me negde gde postoji gitara, rekoh posmatrajui je, pa u vam pokazati ta mogu. Nisam ba W.- C.Handy, ali znam svirati blues. Uzvrati mi pogled. - Dobro, ree, idemo k B.J. - On ima gitaru? - Ona ima gitaru, Betty Jane. - To je mogao biti i Baruch Junior, naalih se. - Nego ta! ree ona. Tu stanuje. Doite. - Idemo odmah? upita deak, - Zato ne! rekoh. Treba je dovesti u red, - O.K. ree deak. Zovem se Dick. Ovo je Jicky. Pokazao je onu s kojom sam plesao. - Ja sam Judy, ree druga devojka. - Ja sam Lee Anderson, rekoh. Vodim knjiaru preko puta. - Znamo, ree Jicky. Znamo ve petnaest dana. - To vas toliko zanima? - Jasno, ree Judy. U ovom kraju nedostaje mukaraca.

Sve etvero izaosmo dok je Dick protestovao. Izgledao je prilino uzbuen. Preostalo mi je jo dovoljno bourbona da ih jo malo uzbudim kad bude potrebno. - Sledim vas, rekoh kad smo se nali vani. Dickov je kabriolet, stari model Chryslera, ekao pred vratima. Uzeo je obe devojke napred, a ja sam se smestio na stranje sedite. - ta radite u civilnom ivotu, mladi ljudi? upitah. Kola su pristojno krenula, a Jicky se osloni kolenima na prednju plou i okrene licem prema meni da odgovori. - Radimo, ree. - Studiranje?... nabacih. - To i druge stvari... - Da doete tu odstraga, rekoh jaim glasom zbog vetra, bilo bi ugodnije razgovarati. - Ma kako ne, promrmlja. Ponovo je dopola zatvorila oi. To mora da je pokupila u nekom jeftinom filmu. - Ne da vam se upasti u nepriliku, ha? - U redu je, ree. Dohvatio sam je za ramena i prebacio preko naslona sedita. - Eh! Vi tamo! ree Judy okrenuvi se. Imate neki udan nain razgovora. Ja sam upravo premetao Jicky na svoju levu stranu i spremao se da je epam za pravo mesto. Stvarno nije loe stajalo. Izgledalo je da ima smisla za alu. Poseo sam je na konato sedalo i stavio joj ruku oko vrata. - Polako, sada, rekoh. Ili u vas izlupati po dupetu. - ta imate u toj boci? upita. Sako mi je bio na kolenima. Kliznula je rukom pod tkaninu, i ne znam je li to uinila namerno, ali ako jest, grozno je dobro gaala. - Ne miite, rekoh izvlaei njenu ruku. Posluit u vas. Odvrnuo sam niklani ep i pruio joj pljosku. Dobro je potegla. - Nemoj sve! pobuni se Dick. Posmatrao nas je u retrovizoru. - Dodajte, Lee, krokodilino... - Ne bojte se, ima jo. Uhvati volan jednom rukom, a drugom izmahne zrakom prema nama. - Ne zezaj se! posavetuje ga Judy. Nemoj da zavrimo u grabi!... - Vi ste dakle hladna glava u drutvu, dobacih joj. Nikad ne gubite hladokrvnost? - Nikad! ree. epala je pljosku u trenutku kada mi ju je Dick vraao. A kad mi ju je pruila, bila je prazna. - Dakle, rekoh odobravajui, je li bolje? - Oh!... Pa i nije tako loe... ree. U oima sam joj video suze, ali dobro je to podnela. Glas joj je bio malo priguen. - A sad vie nema za mene... ree Jicky. - Potrait emo jo, predloih. Hajdemo po tu gitaru, a zatim emo se vratiti kod Ricardoa. - Sretni ste, ree deak. Nama niko nee prodati. - To ti je kad izgleda tako mlad, rekoh rugajui se. - Nismo ba tako jako mladi, proguna Jicky. Stala se vrpoljiti, pa se namestila tako da sam trebao samo skupiti prste da

se zabavim. Kabriolet se iznenada zaustavi, i ostavih da mi ruka nehajno visi uz njenu nadlakticu. - Odmah u, objavi Dick. Izae i potri prema kui. Bila je to jedna u nizu onih koje je oito isti poduzetnik izgradio na parceli. Dick se iznova pojavi na tremu. Drao je gitaru u lakiranoj navlaci. Zalupi za sobom vrata i u tri skoka doe do kola. - B.J. nema, objavi. ta da radimo? - Vratit emo joj je, rekoh. Penjite se. Idemo Ricardou, da napunim ovo. - Stei ete lep ugled, ree Judy. - Oh! rekoh uvereno. Odmah e biti jasno da ste me vi odvukli na svoje prljave orgije. Prevalismo isti put u suprotnom smeru, ali gitara mi nije dala mira. Rekoh deaku da zaustavi podalje od bara, a ja odoh napuniti pljosku. Kupio sam jo jednu i vratio se k grupi. Dick i Judy su, kleei na prednjem seditu, energino raspravljali s plavuom. - ta vi mislite, Lee? ree deak. Idemo se kupati? - Moe, rekoh. Hoete li mi posuditi gaice? Nemam nita ovde... - Oh! Sredit emo to!... ree. Krenuo je, i izaosmo iz grada. Gotovo odmah krene preicom, jedva dovoljno irokom za Chrvsler, i jezivo loe odravanom. Neodravanom, zapravo. - Imamo sjajno mesto za kupanje, ree uvereno. Nikad nikoga! A voda!... - Reka s pastrmkama? - Da. ljunak i beli pesak. Tamo niko nikad ne dolazi. Mi jedini idemo ovim putem. - Vidi se, rekoh pridravajui eljust koja mi je zamalo otpadala od drndanja. Trebali biste menjati kabriolet za buldoer. - To je deo zabave, objasni. To je razlog zbog kojeg se ovuda ne muvaju oni blazirani tipovi. Ubrza, a ja preporuih svoje kosti Gospodinu. Put naglo skrene, a zatim, nakon petsto metara, nestane. Dalje je bila samo ikara. Krajsler se naglo zaustavi ispred visokog jablana, a Dick i Judy iskoe van. Izaoh prvi, i dohvatih Jicky u letu. Dick je pokupio gitaru i pourio napred. Krenuh za njim. Ispod granja je vodio uzak prolaz, i odjednom smo ugledali reku, sveu i prozirnu poput ae gina. Sunce je bilo nisko, ali vruina nije jenjavala. Jedna je strana toka podrhtavala u seni a druga blago iskrila pod kosim zrakama. Gusta, suha i meka trava sputala se do vode. - Nije loe ovo tu, rekoh odobravajui. Sami ste to nali? - Nismo ba tako glupi da ne bi, ree Jicky. I dobih za vrat krupni grumen suhe zemlje. - Ako ne budete pazile, zapretih, nema vie mlekca. Potapah se po depu da dam teinu svojim reima. - Oh! Ne ljutite se, stari pevau bluesa, ree ona. Pokaite radije ta znate. - One gaice? upitah Dicka. - Ne brinite za to, ree. Nema nikoga. Osvrnuh se. Judy je ve svukla majicu. Naravno da ispod nije imala bog zna ta. Suknja joj klizne niz noge, i u tren oka u zrak odletee cipele i arape. Isprui se u travu potpuno gola. Mora da sam izgledao prilino glupo, jer mi se nasmejala u brk tako podrugljivo da sam se jedva suzdrao. Dick i Jicky se, isto takvi, sruie do nje. Najsmenije je od svega to sam upravo ja izgledao smeten. Primetih ipak mravost deaka ija su rebra strala pod preplanulom koom. - O.K., rekoh, ne vidim zato bih pazio na formu.

Namerno nisam urio. Znao sam ta vredim gol, i uveravam vas da su se imali vremena u to uveriti dok sam se svlaio. Dobro sam se protegnuo i seo do njih. Jo se nisam bio sasvim umirio nakon mog malog okraja s Jicky, ali nisam uinio nita da bilo ta sakrijem. Verujem da su oekivali da u se ispuhati. Dohvatih gitaru. Bila je to odlina Ediphone. Nije ba ugodno svirati sedei na zemlji, pa se obratih Dicku: - Nemate nita protiv da odem do auta po jastuk? - Idem s vama, ree Jicky. I stade poput jegulje promicati granjem. Bilo je udno videti to telo deteta, pod tom glavom starlete, usred grmlja ispunjenog tamnim senama. Spustih gitaru i krenuh za njom. Izmakla je, i kada sam stigao do kola ona se ve vraala, opremljena tekih konim seditem. - Dajte mi! rekoh. - Pustite me na miru, Tarzane! vikne. Nisam sluao njene proteste, i bezobzirno je epah odostraga. Ona ispusti jastuk i prepusti se. Kao da sam dohvatio majmunicu. Mora da je shvatila, i stade se opirati to je bolje umela. Poeh se smejati. To mi se svialo. Trava je bila visoka, na tom mestu, i meka kao napuhani madrac. Ona sklizne na tlo i ja joj se pridruih. Borili smo se poput divljaka. Bila je preplanula do vraka grudi, bez onih belega od grudnjaka koji toliko nagruju gole devojke. I glatka poput kajsije, gola poput devojice, ali, kada sam uspeo zadrati je pod sobom, shvatih da o tome zna vie od devojice. Bila je to najbolja tehnika koju sam iskusio u mnogo meseci. Pod prstima, osetio sam njena glatka i uleknuta kria, i nie, njene guzove vrste poput lubenica, a onda me, u trenutku kada sam se opustio, odgurne poput vree i stade trati, preda mnom, prema reci. Pokupih jastuk i potrah za njom. Ona se odrazi s ruba vode i uroni bez pljuska. - Ve se kupate? Bio je to Judyin glas. vakala je vlat vrbe, ispruena na leima, podignutih ruku. Izvaljen pokraj nje, Dick joj je milovao bedra. Jedna je od dve pljoske leala na tlu, prevrnuta. Ona vide moj pogled. - Da... prazna je!... Zasmeja se. Ostavili smo vam jednu... Jicky se brkala na drugoj strani toka. Posegnuh u sako i dohvatih drugu bocu, zatim uskoih. Voda je bila mlaka. Oseao sam se u vrhunskoj formi. Zaplivah svom snagom i pridruih joj se usred reke. Bilo je moda dva metra dubine, a struja gotovo da se nije oseala. - Jeste li edni? upitah odravajui se na povrini jednom rukom. - Vi mi priate! potvrdi ona. Grozno vam je to ponaanje pobednika rodea! - Doite, rekoh. Okrenite se na lea. Ona zaplovi na leima, a ja kliznuh pod nju, s jednom rukom prebaenom preko njena torza. Drugom joj pruih pljosku. Ona je dohvati, a je pustih da mi prsti kliznu uz njena bedra. Polako joj rairih noge, i ponovo je uzeh, u vodi. Ona se osloni na mene. Bili smo gotovo uspravni, i micali smo se upravo dovoljno da ne potonemo na dno. III To je tako ilo do septembra. U njihovom je drutvu bilo jo petoro ili estoro deice, devojaka i deaka: B.J., vlasnica gitare, prilino loe graena, ali s koom izvanredna mirisa, Susie Ann, jo jedna plavua, ali

krupnija od Jicky, i jedna beznaajana smeokosa koja je po itave dane plesala. Momci su bili glupi kako sam samo poeljeti mogao. Nije mi padalo na pamet da s njima izaem u grad: moje bi se prisustvo brzo proulo krajem. Nalazili smo se kod reke, a oni nisu govorili o naim susretima jer sam za njih bio zgodan izvor bourbona i gina. Imao sam sve devojke jednu za drugom, ali bilo je to prejednostavno, pomalo muno. One su to radile s jednakom lakoom s kojom su prale zube, radi higijene. Bili su poput opora majmuna, rasputeni, prodrljivi, vritavi i pakosni; to mi je zasad odgovaralo. esto sam svirao gitaru; ve bi i to bilo dovoljno, ak i da nisam bio u stanju izlupati po dupetu sve te momke odjednom, i to jednom rukom. Uili su me lokalne izraze i sving; nije me stajalo nimalo muke da u tome budem uspeniji od njih. Nije to bila njihova greka. Meutim, ponovno sam stao razmiljati o malom, i loe sam spavao. Dva puta sam video Toma. Uspevalo mu je da se dobro dri. Tamo dole se vie o tome nije govorilo. Ostavljali su Toma na miru u njegovoj koli, a mene i tako nisu nikada mnogo viali. Otac Anne Moran je poslao kerku na uveni Fakultet; nastavljao je posao sa sinom. Tom me je upitao da li je sa mnom sve u redu, a ja mu rekoh da mi se bankovni raun popeo na stodvadeset dolara. Troio sam samo na alkohol, a knjige su se i dalje dobro prodavale. Raunao sam na poviicu krajem leta. Savetavao mi je da ne zapostavljam svoje religijske obaveze. Te sam se stvari zapravo mogao otresti, ali sam sve udesio da se ni ovde nita ne posumnja. Tom je verovao u Boga. Ja sam iao na nedeljnu slubu kao i Hansen, ali mislim da ovek ne moe ostati bistre pameti i verovati u Boga, a ja sam morao ostati bistre pameti. Nakon crkve smo se nalazili kod reke i onde smo izmenjivali devojke, bestidno kao kakav prokleti majmunski opor, a to smo i bili, velim vam. A onda je leto zavrilo bez da smo osetili, i zapoele su kie. esto sam navraao do Ricardoa. S vremena na vreme bih otiao do dragstora da uzmem meru nekoj od lokalnih makica; odista, poinjao sam govoriti lokalni sleng bolje od njih, a imao sam i prirodnih sklonosti za to. S letovanja se stala vraati itava gomila najvanijih tipova Bucktona, dolazili su s Floride, Santa Monice, ta ja znam odakle... Svi lepo pocrneli, plavi, ali ne vie nego mi koji smo ostali uz reku. Knjiara je postala jedno od njihovih sastajalita. Ovi me jo nisu poznavali, ali imao sam dovoljno vremena i nisam urio. IV A onda se vratio i Dexter. O njemu su mi toliko priali da su me bolele ui. Dexter je stanovao u jednoj od najotmenijih kua u skupom dijelu grada. Roditelji su mu ostali u New Yorku, a on je itave godine boravio u Bucktonu, jer je imao osetljiva plua. Bili su poreklom iz Bucktona, a to je grad u kojem se moe studirati jednako dobro kao i drugde. Poznavao sam ve Dexterov Packard , njegove golf klubove, njegov radio, njegov podrum i njegov bar, kao da sam kod njega proveo itav ivot: nisam se razoarao kad sam ga ugledao. Stvarno je bio bedna hulja kakva je i trebao biti. Mrav tip, tamnokos, pomalo indijanskog izgleda, podmuklih crnih oiju, kovrdave kose, i malena usta ispod velikog svinutog nosa. Imao je grozne ruke, goleme mlatove s ostrienim noktima, kao nasaenim popreko, irim nego duim i podbuhlirn poput noktiju nekoga ko nosi zlo. Svi su kaskali za Dexterom kao psi za komadiem jetre. Izgubio sam malo

na vanosti kao dobavlja alkohola, ali preostala mi je gitara, a i rezervisao sam im nekoliko trikova sa stepom o kojem nisu znali bas nita. Imao sam vremena. Trebao mi je jedan pravi komad, i znao sam da u u Dexterovom drutvu sigurno nai ono emu sam se nadao, jer sada sam svake noi sanjao maloga. Mislim da sam se dopao Dexteru.Zapravo me je trebao mrzeti zbog mojih miia i stasa, a i zbog gitare, ali to ga je privlailo. Imao sam sve ono to je njemu nedostajalo. A on je imao love. Bili smo stvoreni da se dobro razumemo. Osim toga, on je shvatio, odmah na poetku, da sam spreman na mnogo toga. Nije nasluivao moje stvarne namere; ne, nije iao tako daleko; a kako bi i mogao naslutiti vie nego drugi? Naprosto je drao, mislim, kako e nam uz moju pomo upaliti nekoliko osobito paprenih orgijica. I ta se toga tie, nije se varao. Sada su ve gotovo svi bili u gradu; poeo sam drati kurseve iz prirodnih nauka, geologije, fizike, i drugih stvari tog tipa. Svi su mi slali svoje poznanike. Devojke su bile grozne. S etrnaest su se godina ve nametale za pipanje, a ipak se treba pomuiti da se nae razlog za pipanje pri kupovini knjiga... Ali uvek je uspevalo: traile su da im opipam bicepse da proverim uinak letovanja, onda se, malo po malo, prelazilo na bedra. Preterivale su. No imao sam ipak nekoliko ozbiljnih muterija i odravao sam situaciju pod kontrolom. Ali te su devojice u svako doba dana bile uspaljene kao koze, i vlane da je kapalo po podu. Jasno, ako si profesor na fakultetu sigurno nema kada predahnuti, ako su stvari tako jednostavne ve za obinog prodavaa knjiga. Kada su zapoela predavanja, imao sam malo vie mira. Dolazile su samo poslepodne. Ono ta je grozno je da su me i deaci jednako voleli. Ni muko ni ensko, ta stvorenja; osim nekoliko njih ve graenih poput mukaraca, svi su drugi nalazili jednako zadovoljstva koliko i devojke u tome da ih proputam kroz ape. I uvek njihova manije da bilo gde pleu. Ne seam se da sam ih video petoro zajedno a da nisu poinjali pevuiti neku staru stvar i pritom se tresli. To mi se svialo, to su pokupili od nas. Moj me izgled vie nije ni najmanje brinuo. Mislim da je bilo nemogue posumnjati. Dexter me je uplaio na jednom od poslednjih kupanja. Bio sam izigravao ludu, gol golcat, s jednom od devojaka, koju sam bacao u zrak i doekivao na ruke kao lutku. Posmatrao nas je, ispruen na trbuhu iza mene. Kakav gadan prizor, taj krljavac s oiljcima od punktiranja na leima; dva puta je imao pleureziju. Pogledao me odozdo i reko: - Niste graeni kao ostali, Lee, imate sputena ramena kao crni bokser. Ispustio sam devojku i postao oprezan, plesao sam oko njega i izvikivao rei svoje kompozicije, i svi su se smejali, ali to me je gnjavilo. Dexter se nije smejao. Nastavio me je posmatrati. Naveer sam se pogledao u ogledalu iznad umivaonika, i sada sam se ja stao smejati. S mojom plavom kosom, s tom ruiastom i belom koom, zaista, nisam nita riskirao. Doepat u ih se. Dexter je govorio iz zavisti. A osim toga, ja zaista imam sputena ramena. ta u tome ima loe? Malo kad sam spavao tako dobro kao te noi. Dva dana kasnije, za vikend, upriliili su zabavu kod Dextera. Veernja odela. Otiao sam iznajmiti smoking, i trgovac ga je na brzinu prepravio; bit e da je tip koji ga je pre mene nosio bio otprilike moga stasa. Besprekorno mi je stajao. Te sam noi ponovo mislio na maloga. V

Kada sam uao k Dexteru, shvatio sam zato veernja odela: nae se drutvo izgubilo u glavnini dobrostojeih prikaza. Odmah sam ih prepoznao: lekar, pastor, i drugi od te sorte. Crni je sluga doao uzeti moj eir, a primetio sam ih jo dvoje. Zatim me je Dexter dohvatio za ruku i predstavio me svojim roditeljima. Shvatio sam da mu je roendan. Majka mu je bila nalik: mrava tamnoputa enica gadnih oiju, i njegov otac, jedan od onih koje ovek eli polako uguiti njihovim vlastitim jastukom, toliko izgledaju kao da vas ne vide. B J., Judy, Jicky i ostale su u veernjim haljinama izgledale vrlo negovano. Nisam mogao a da ne mislim na njihove pike gledajui ih kako izvode pijui koktel i prihvatajui pozive za ples od tih ozbiljnih tipova s naoarima. S vremena na vreme smo namigivali da ostanemo u vezi. Oajno. ovek je zaista imao ta piti. Dexter je ipak znao doekati drutvo. Sam sam se predstavio jednoj ili dvema devojkama s kojima sam plesao rumbu i pio sam, nije bilo bogzna ta drugo za raditi. Jedan mi je dobar bluz s Judy stavio srce na mesto; ona je bila jedna od onih koje sam najrae jebao. Izgledalo je kao da me izbegava, a ja je nisam pokuavao imati ee nego druge, ali sam mislio, te noi, da neu izvui ivu glavu iz njenih bedara; Gospode, koja vrelina! Htela je da se popnemo u Dexterovu sobu, ali nisam ba bio uveren da bismo tamo imali mira, pa sam je umesto tog odveo da pijemo, a zatim kao da sam dobio akom medu oi kada sam ugledao skupinu koja je upravo ulazila. Bile su tri ene - dve mlade; jedna od nekih etrdeset godina - mukarac - ali nemojmo o njima. Da, znao sam da sam ih najzad pronaao. Ove dve - i mali e se od uitka okretati u grobu. Stegnuo sam Judynu ruku, mora da je pomislila da je elim, jer mi se primakla. Bio bi ih sve skupa stavio u svoj krevet, sad kada sam vidio ove devojke. Ispustio sam Judy i pomilovao joj dupe, gotovo neprimetno, sputajui ruku. - Ko su ove dve lutkice, Judy? - Zanima vas, ha, stari prodavau kataloga? - Da ujem? Otkud Dexteru ovakva ljepota? - Visoko drutvo.To nisu bobby-soxersi iz predgraa, nema tamo toga, Lee, A o kupanju ni govora!... - Prokleta teta! Stvarno, mislim da bih uzeo i treu, samo da dobijem prve dve! - Nemojte se tako uzrujavati, stari moj! Nisu odavde. - Odakle su? - Prixville. Sto milja odavde. Stari prijatelji tate Dextera. - Obe? - Pa jasno, obe! Oglupavili ste veeras, stari moj Joe Luis. Dve sestre, otac i majka. Lou Asquith, Jean Asquith, Jean, to je ona plava.Starija. Lou je pet godina mlaa. - Znai esnaest? ocenih. - Petnaest. Lee Anderson, vi ete ostaviti drutvo i odgalopirati za pikama tate Asquitha. - Ne budalite Judy. Vas ne izazivaju, te devojke? - Drai su mi mukarci; oprostite, ali veeras se oseam normalno. Dajte da pleemo, Lee. - Hoete me predstaviti? - To pitajte Dextera. - O.K., rekoh. Otplesali smo dva poslednja takta ploe koja se zavravala, i ostavih je

tamo. Dexter je na dnu hodnika raspravljao s nekakvom kokokom. Dohvatih ga. - Oh! Dexter! - Da!. Okrene se. Izgledalo je da se ceri posmatrajui me, ali za to mi se fukalo. - One devojke... Asquith... mislim? Predstavite me. - Ma naravno, stari moj. Doite. Iz blizine je izgledalo jo bolje nego s bara. Bile su senzacionalne. Rekoh im prvo ta mi je palo na pamet i pozvah smeokosu, Lou, da otpleemo laganu stvar koja je pala pod ruke onom ko je menjao ploe. Dakle! Zahvaljivao sam nebesima i onom tipu koji je dao napraviti smoking po mojoj meri. Drao sam je malo vre nego je uobiajeno, ali ipak joj se nisam usuivao onako prilepiti kako smo to radili meu nama, kad bi nas primilo. Bila je namirisana nekom sloenom stvari, sigurno veoma skupom; verovatno francuski parfem. Imala je smeu kosu koju je nosila zaeljanu na jednu stranu glave, i ute oi divlje make na trokutastom, prilino bledom licu; a njeno telo... Bolje da ne mislim na to. Haljina joj je sama stajala, ne znam kako, jer nije bilo niega to ju je dralo, ni na ramenima ni oko vrata, nita, osim njenih grudi, i moram rei da bi se na tako vrste i usiljene grudi moglo obesiti dva tuceta takvih haljina. Pomaknuo sam je malo udesno, i u prorezu smokinga sam joj osetio vrak, kroz svilenu koulju, na svojim grudima. Drugi su mogli kroz tkaninu videti rub njenih gaica, na bedrima, a onda se namestila drukije; od pazuha do glenjeva, linija joj je bila glatka kao mlaz mleka. Ipak sam pokuao s njom razgovarati. To i uinih im sam povratio dah. - Kako to da vas nikada ne vidimo ovde? - Vide me, ovde. Evo dokaza. Zabaci se unatrag da bi me pogledala. Bio sam vii od nje za dobru glavu. - Mislim u gradu... - Da odete u Prixville, videli biste me, - Dakle, mislim da u iznajmiti neto u Prixvilleu. Oklevao sam pre nego sam ovo ispalio. Nisam eleo prenagliti, ali s ovim se devojkama nikad ne zna. Treba riskirati. Izgleda da je se nije ba dojmilo. Malo se nasmei, ali oi su joj ostale hladne. - ak ni tada nije sigurno da biste me viali. Verovatno ima dosta oboavalaca... Dakle, navaljivao sam kao lud. ovek se ne oblai ovako kada ima hladne oi. - Oh! ree. U Prixvilleu nema mnogo zanimljivih ljudi. - No dobro, rekoh. Dakle, imam ansi? - Ne znam jeste li zanimljivi. Eto ti. Uostalom, ta sam traio to sam i dobio. Ali nisam se tako lako predavao. - A ta vas zanima? - Niste loi. Ali moda se i varam. Ne poznajem vas. - Ja sam prijatelj Dextera, Dicka Pagea i ostalih. - Poznajem Dicka. Ali Dexter je smean tip... - On ima previe love da bi uistinu bio smean, rekoh. - Onda mislim da vam se uopte nee svideti moja porodica. Znate, i mi imamo prilino novaca... - Osea se... rekoh primaknuvi lice njenoj kosi. Ponovo se nasmeila. - Svia vam se moj parfem? - Oboavam ga.

- Zanimljivo... ree. A bila bih se kladila da vam je drai miris konja, kolomasti i motornog ulja. - Nemojte me olako procenjivati... odvratih. Nije moja greka to sam ovako graen, i to nemam glavu kerubina. - Uasavam se kerubina, ree. Ali se jo vie uasavam ljudi koji vole konje. - Nikada se nisam ni najmanje pribliio tim zverkama, rekoh. Kada vas mogu opet videti? - Oh!... Pa jo nisam otila, ree. Imate itavu veer. - To nije dovoljno. - To zavisi od vas. I ostavi me, jer je stvar zavrila. Posmatrao sam kako klizi meu parovima, i osvrne se da mi se nasmeje u brk, ali to nije bio obeshrabrujui smeak. Imala je liniju koja bi probudila i lana Kongresa. Vratih se do bara. Onde pronaoh Dicka i Jicky. Srkali su Martini. Izgledalo je da se smrtno dosauju. - Oh, Dick! rekoh mu. Previe se smejete. Iskrivit e vam se faca... - Kako ide, ovee duge kose? ree Jicky. - ta ste to radili? Poupali ste se s divljom Crnkinjom? Progonili otmenu kokicu? - Za jednog dugokosog tipa, uzvratih, poinjem dobro plesati. Zbriimo odavde s nekoliko simpatinih ljudi pa u vam pokazati ta znam. - Simpatini ljudi s majim oima i haljinom bez naramenica, ha? - Jicky, mala moja, rekoh primaknuvi joj se i dohvatih joj dlanove, neete mi valjda zameriti to volim lepe devojke? Malo sam je stisnuo uz sebe gledajui je u oi . Nasmejala se itavim licem. - Vi se dosaujete, Lee. Dosta vam je naeg drutva? Uostalom, znate, nisam ni ja loa prilika ; moj otac ipak ima dvadeset hiljada godinje. - Dobro, zar se vi ovde zabavljate? Pa ubitano je. Uzmimo boce i hajdemo drugde. - Mislite da e Dexter biti zadovoljan? - Mislim da Dexter ima drugog posla nego da brine za nas. - A vae lepotice? Mislite da e tek tako poi? - Dick ih poznaje... rekoh uvereno dobacivi mu pogled. Manje tup nego obino, Dick se potape po bedrima. - Lee, stvarno ste opaki. Uvek znate ta treba. - A mislio sam da sam obini dugokosi klipan. - To mora da je samo perika. - Potraite mi te dve, rekoh, i dovedite ih ovde. Ili, jo bolje, pokuajte ih smestiti u moja kola, u vaa, ako vam je drae. - Ali pod kojim izgovorom? - Oh! Dick! rekoh uvereno, sigurno imate gomilu uspomena iz detinjstva na koje elite podsetiti te guskice. On ode, obeshrabren, cerei se. Jicky je sluala i rugala mi se. Dadoh joj znak. Ona prie. - Naite Judy i Billa, i sedam-osam boica. - Kamo idemo? - A kamo moemo ii? - Mojih roditelja nema, ree Jicky. Samo moj mali brat. On e spavati. Doite k meni. - Pravi ste as, Jicky. asna indijanska. Ona spusti glas. - Kad budemo tamo, hoete me?... - ta? - Hoete me, Lee?

- Oh!... Naravno, rekoh. Iako sam bio naviknut na Jicky, mislim da bih joj bio mogao to odmah uiniti. Bilo je dovoljno uzbudljivo videti je u veernjoj haljini s valom glatke kose uz levi obraz, njene blago iskoene oi, njena usta naivke. Ubrzano je disala i obrazi su joj porumeneli. - To je glupo, Lee... Znam da to stalno radimo. Ali ja to tako volim! - U redu je, Jicky, rekoh milujui joj rame. Napravit emo to jo mnogo puta pre nego umremo... vrsto mi stisne dlan i udalji se pre nego sam je stigao zadrati. Bio bih joj voleo rei, sada, rei joj ko sam... ali Jicky nije bila plen po mojoj meri. Oseao sam se jakim poput Johna Henryja i nije bilo opasnosti da mi pukne srce. Vratih se do bifea i zatraih dvostruki Martini od tipa koji je stajao tamo odostraga, Iskapih to jednim gutljajem i pokuah neto napraviti da pomognem Dicku. Pojavi se starija od sestara Asquith. Brbljala je s Dexterom. Sviao mi se jo manje nego obino sa svojom crnom kovrdicom na elu. Smoking mu je zaista dobro stajao. U njemu gotovo da je izgledao dobro graen, a njegov je tamni ten, iznad bele koulje, izgledao kao "Provodite vae praznike u Splendidu u Miamiju". Pribliih im se, sigurnim korakom. - Dex, rekoh. Hoete li me ubiti ako pozovem Miss Asquith na ovaj ples? - Mnogo ste prejaki za mene, Lee, odgovori Dexter. S vama se neu tui. Mislim da mu se zapravo fukalo, ali bilo teko znati emu tano smera njegov ton. Ja sam ve obgrilo Jean Asquith. Mislim da mi je ipak bila draa njena sestra Lou. Ali nikada ne bih rekao da je meu njima pet godina razlike. Jean Asquith je bila gotovo moje visine. Bila je najmanje etiri palca via od Lou. Nosila je dvodelnu haljinu od crnog prozirnog tkanja, sedmorostruko ili osmerostruko za suknju, s vrlo kienim gornjim delom koji je zauzimao vrlo malo prostora. Koa joj je bila obojena retkim pegicama na ramenima i slepoonicama, a kosa joj je, vrlo kratka i kovrdava, inila glavu posve okruglom. I lice joj je bilo okruglije nego u Lou. - Da li vam se ini da se dobro zabavljamo, ovde? upitah. - Uvek ista stvar, ove zabave. Ni ova nije loija od drugih. - Meni se ovoga asa ini bolja. Ta je devojka znala plesati. Zaista nisam imao mnogo posla. Osim toga, nisam se ustruavao da je zagrlim vre nego njezinu sestru, jer mi se mogla obraati bez da me gleda odozdo. Prislonila je svoj obraz uz moj, spustivi pogled, imao sam panoramu lepo obrubljenog uha, njene udne kratke kose, i njena oblog ramena. Mirisala je na kadulju i divlju travu. - Koji parfem imate? nastavih, jer nije odgovorila. - Nikada ne nosim parfem, ree. Nisam ustrajao na toj vrsti razgovora. - ta biste rekli za odlazak na jedno mesto gde bismo se zaista zabavili? - A to znai? Govorila je savreno nonalantnim glasom, bez da die glavu, i ono to je izgovarala kao da je dolazilo iz pravca iza mojih leda. - To znai tamo gde moemo dovoljno piti, dovoljno puiti i plesati na dovoljno mesta. - To bi se razlikovalo od ovoga ovde, ree. Ovo mi pre slii na plemenski ples. Zaista, ve pet minuta nismo uspeli promeniti mesto, i tapkali smo u ritmu, bez da smo iskoraili napred ili nazad. Ispustih je i povedoh je prema izlazu i

dalje je drei oko struka. - Doite onda, rekoh. Vodim vas prijateljima. - Oh! Rado, ree. Okrenuh se k njoj u trenutku kada je odgovarala i dobih njen dah posred lica. Oprostio mi bog ako nije popila pole boce gina. - Ko su ti vai prijatelji? - Oh! Zgodni ljudi, uverih je. Bez neprilika proosmo predvorjem. Nisam se potrudio uzeti njezin ogrta. Vazduh je bio mlaan i mirisan od jasmina na tremu. - Zapravo, primeti Jean Asquith zaustavivi se na vratima, ja vas uopte ne poznajem. - Ma kako ne, rekoh povlaei je, ja sam stari Lee Anderson. Ona prasne u smijeh i prepusti se. - Ma naravno, Lee Anderson... Doite, Lee ekaju nas. Sada sam je jedva sledio. Strmoglavi se niz pet stepenica u dve sekunde i ja je epah deset metara dalje. - Ho!... Polako!... rekoh. Dohvatih joj golu nadlakticu. - Tamo je auto. Judy i Bill su me ekali u Nashu. Pie je tu, tiho e Judy. Dick je napred s drugima. - Lou Asquith? promrmljah. - Da, don Juane. Tamo je. Vozite. Jean Asquith, glave zabaene na naslon prednjeg sedita, isprui mlohavo ruku prema Billu. - Hello! Kako ste? Pada kia? - Ni najmanje! Barometar predvia depresiju od osamnaest ivinih stopa, ali za sutra. - Oh! ree Jean, ovaj se auto nikada nee popeti tako visoko. - Nemojte loe govoriti o mome Duesenbergu, protestovah. Nije vam hladno? Nagnuh se u potrazi za hipotetikim pokrivaem, i podigoh joj suknju do kolena, nepanjom, zakaivi je dugmetom na rukavu. Gospode, kakve noge!... - Umirem od vruine, odgovori Jean nesigurnim glasom. Krenuh i sustigoh Dickov auto koji je upravo krenuo ispred nas. Ispred Dexterove kue bio je itav niz svakovrsnih kola i sasvim sam lepo mogao uzeti jedan u zamenu za svoj stari Nash. Ali uspet u i bez novog auta. Jicky nije stanovala predaleko, u graevini Virginijskog stila. Vrt se, orkuen prilino visokom ivicom od grmlja, razlikovao od ostalih u tom kraju. Videh kako se Dickovo crveno svetlo zaustavlja a zatim gasi, i kako se pale pozicijska svetla; i sam zaustavih i zauh kako su se zalupila vrata kabrioleta. Iz njega izau etiri osobe, Dick, Jicky i Lou i jo jedan tip. Prepoznah ga po nainu uspinjanja uza stepenice kue; bio je to mali Nicholas. Dick i on su svaki nosili po dve boce, a videh da i Judy i Bili imaju svaki toliko. Nije izgledalo da Jean Asquith namerava izai iz Nasha, i ja obioh kola. Otvorih vrata i kliznuh jednom rukom pod njena kolena, a drugom pod iju. Judy se zaustavi iza mene. - Potpuno je grogi vaa draga, Lee. Izmlatili ste je? - Ne znam da li sam ja ili gin koji je popila, progunah, ali to nema veze sa snom nevinih. - Ovo morate iskoristiti, dragi moj, dajte. - Ne svia mi se predlog. S pijanom enom je previe lako. - Sluajte vi! Bio je to slatki Jeanin glas. Probudila se. - Hoete me prestati ljuljati u vazduhu? Videh trenutak u kojem e povratiti i uskoih u Jickyin vrt. Judy za nama

zatvori vrata a ja sam drao Jeaninu glavu dok se praznila. Jasna stvar. Nita osim istog gina. A bilo je je naporno kao drati konja. Potpuno se prepustila.Podrah je jednom rukom. - Podvinite mi rukav, rekoh Judy. Ona mi podigne rukav uz ruku, a ja promijenih stranu da bih drao stariju Asquith. - U redu je, ree Judy kada je operacija bila gotova. Drim vam ga. Polako. Bill je u meuvremenu otiao s bocama. - Gde ima vode ovde? upitah Judy. - U kui. Doite, moemo ui straga. Krenuh za njom u vrt vukui Jean koja se spoticala na svakom koraku po ljunku aleje.Gospode! to je ta devojka bila teka! Imao sam ime zaposliti ruke. Judy krene preda mnom stepenitem i povede me na kat. Drugi su ve podizali prilinu buku u dnevoj sobi ija su zatvorena vrata, sreom, priguivala njihove krike. Uspeh se pipajui po mraku, vodei se belom mrljom Judyjinih leda. Na vrhu uspe pronai prekida i ja uoh u kupaonicu. Ispred kade je bio prostrani tepih od penaste gume. - Stavite je na njega, ree Judy. - Nego gde, rekoh. Svucite joj suknju. Ona se pozabavi patentnim zatvaraem i jednim potezom smakne laganu tkaninu. Spusti joj arape do zglavaka. Stvarno, nisam znao ta znai dobro graena devojka dok nisam video Jean Asquith golu, na tom tepihu za kupaonicu. Bio je to san.Imala je zatvorene oi i malo je slinila.Obrisah joj usta runikom. Zbog mene, a ne zbog nje, Judy je prekapala po kunoj apoteci. - Nala sam ta treba, Lee. Dajte joj da ovo popije. - Sada ne moe piti. Spava. Nema vie nita u elucu. - Dakle, dajte sad, Lee. Ne brinite za mene. Kad se probudi, moda s njom nee ii. - Preterujete, Judy. - Smeta vam to sam obuena? Ode do vrata i okrene klju u bravi. Zatim svue haljinu i grudnjak. Imala je jo samo arape. - Sada vi, Lee. Sedne na kadu, rairenih nogu, i pogleda me. Nisam vie mogao oklevati. Pobacah svoje prnje. - Legnite na nju, Lee. Pourite. - Judy, rekoh, odvratni ste. - Zato? Zabavlja me videti vas na toj devojci. Hajde, Lee, dajte... Spustih se nad devojku, ali ta mi je prokleta Judy presekla dah. Vie nije ilo. Ostadoh na kolenima, ona mi je bila izmeu nogu. Judy ponovo prie. Osetih njenu ruku na sebi, i ona me usmeri kamo je trebalo. Ostavila je ruku onde. Toliko me je uzbudilo da sam gotovo zavikao. Jean Asquith je ostala nepomina, onda mi je pogled pao na njeno lice, opet je slinila. Napola je razmakla bedra, zatim ih skupila i osetio sam da se poela pomicati - pomicati bokove - a Judy je za to vreme nastavljala, a drugom mi je rukom milovala donji deo tela. Judy je ustala. Othodala je prostorijom i svetlo se ugasi. Nije se usuivala sve uiniti pri svetlu. Vratila se i ja pomislih da eli ponovo poeti, ali ona se nagne nada mnom, opipavala me. Jo sam bio na mestu, i ona se isprui na trbuh na mojim leima, u suprotnom smeru, i umesto njene ruke, sada, bila su njena usta.

VI Nakon sat vremena sam ipak shvatio da e drugim to biti udno, pa sam se uspeo odvojiti od tih dveju devojaka. Ne znam vie tano u kojem smo se delu kupaonice nalazili. Pomalo mi se vrtelo u glavi i bolela su me lea. Bokovi su mi bili razderani onde gde su me nokti Jean Asquit nemilosrdno izgrebli. Otpuzao sam do zida i shvatio gde sam, zatim sam pronaao prekida, Judy se za to vreme nametala. Upalio sam i video da sedi na tlu i trlja oi. Jean Asquith je leala na trbuhu na gumenom tepihu, glave na rukama, izgledalo je kao da spava. Gospode, kakva krsta! Na brzinu sam obukao koulju i hlae. Judy se ureivala pred umivaonikom. Zatim sam dohvatio jedan runik i namoio ga. Pridigao sam glavu Jean Asquit da je probudim - oi su joj bile irome otvorene - i, kad vam kaem, smejala se. Dohvatio sam je oko struka i poseo na rub kade. - Jedan dobar tu bi vam pomogao. - Preumorna sam, ree. Mislim da sam popila. - I ja bih rekla, ree Judy. - Oh! Ma niste tako mnogo, uverih je. Samo vam treba da malo odspavate. Tada je ustala i obesila mi se oko vrata, a znala se i ljubiti.Polako sam se odmakao i ubacio je u kadu. - Zamurite i podignite glavu... Odvrnuh slavine i voda navre iz tua. Telo joj se proteglo pod mlakom vodom i video sam kako joj bradavice tamne i ukruuju se. - Dobro je... Judy je navlaila arape. - Miite se, vas dvoje. Ako odmah siemo, moda bude jo neto za popiti. Dohvatih jedan ogrta. Jean zatvori slavine a ja je omotah u meku tkaninu. To joj se sigurno svidelo. - Gde smo? upita. Kod Dextera? - Kod drugih prijatelja, rekoh. Mislim da smo se kod Dextera dosaivali. - Dobro ste uinili ta ste me poveli. Ovde je ivlje. Osuila se. Pruih joj dvodelnu haljinu. - Obucite se. Uredite se i doite. Krenuh prema vratima. Otvorih ih pred Judy koja se stuti stepenitem. Spremih se da krenem za njom. - ekajte me, Lee... Jean se okretala da joj zakopam grudnjak. Blago joj zagrizoh iju. Ona zabaci glavu. - Hoete jo spavati sa mnom? - Vrlo rado, rekoh. Kada zaelite. - Odmah?... - Vaa e se sestra pitati ta radite. - Lou je ovde? - Naravno!... - Oh!... Odlino, ree Jean. Tako mogu paziti ta radi. - Mislim da joj va nadzor moe samo koristiti, odgovorih. - Kako vam se svia Lou? - Rado bih spavao i s njom, rekoh. Ona se ponovo nasmeje. - Mislim da je sjajna. Rado bih bila poput nje. Da je vidite razodevenu... - Nita bolje niti ne traim, rekoh.

- Gle! Pa vi ste savrena hulja! - Izvinjavam se! Nisam imao vremena da nauim kako se valja ponaati. - Meni se svia vae ponaanje, ree podmuklo me posmatrajui. Ovih joj ruku oko struka i povukoh je prema vratima. - Vreme je da siemo. - A svia mi se i va glas. - Idemo. - Hoete me oeniti? - Ne govorite gluposti. Stadoh se sputati stepenitem. - Nisu to gluposti. Sada me morate oeniti. Izgledala je savreno mirna i sigurna u ono to govori. - Ne mogu vas oeniti. - Zato? - Mislim da mi se vie svia vaa sestra. - Oboavam vas, Lee! - Poaen sam, rekoh. Svi su bili u dnevnom boravku, i divno se zabavljali. Odgurnuh vrata i propustih Jean. Na je dolazak pozdravljen koncertom roktanja. Otvorili su kutije s piletinom u elatini i jeli poput svinja. Bili, Dick i Nicholas su imali zavrnute rukave i bili su prekriveni umakom. Lou je na haljini imala golemu mrlju majoneze, odozgo do dole. to se tie Judy i Jicky, one su derale u najnevinijem samozaboravu. Primetih da je pet boca na najboljem putu da nestane. Na radiju je tiho zapoinjala muzika za ples. Ugledavi pile, Jean Asquith ispusti ratniki krik i dohvati punom akom komadinu mesa u koju odmah zagrize. I sam se smestih i napunih tanjir. Nema sumnje, stvari su ile kako valja. VII U tri ujutro je telefonirao Dexter. Jean se svim silama trudila da se ponovo opije jo ee nego prvi put, pa sam iskoristio priliku da brigu oko toga prepustim Nicholasu. Nisam se odvajao od njene sestre i davao sam joj da pije to sam vie mogao; nije se dala. Morao sam se kojeemu domiljati da je privolim. Dexter nas je upozorio da se roditelji Asquith poinju uditi to ne vide keri. Upitah ga kako mu se svidelo nae sastajalite, a on se samo nasmeja. Objasnih mu zato smo otili. - U redu je, Lee, ree. Znam da se kod mene veeras nije isplatilo ostati. Previe ozbiljnih ljudi. - Pridruite nam se, Dex, rekoh. - Nemata vie pia? - Ne, rekoh. Nije to, ali dobro bi vam inilo da doete. Kao i uvek, taj je tip bio zajedljiv, i, kao i uvek, ton mu je bio savreno nevin. - Ne mogu otii odavde, ree. Da nije toga, doao bih. ta da kaem roditeljima? - Recite im da emo im dopremiti keri kui. - Ne znam hoe li im se to svideti, Lee, znate... - Dovoljno su stare da se same brinu za sebe. - U redu, Lee, ali oni dobro znaju da nisu same. - Sredite to, stari moj Dexter, raunam na vas.

- U redu, Lee. Sredit u to. Do vienja. - Do vienja. Spusti slualicu. Ja uinih isto i vratih se drutvu. Jicky i Bili su zapoinjali neke vebice koje ne pristaju devojicama iz finih porodica, a ja sam sa zanimanjem pratio reakcije Lou. Ipak je neto popila. Nije izgledalo da je to posebno dotaklo, niti kada je Bili poeo razvezivati Jickynu haljinu. - ta da vam damo? - Viski. - Popijte to na brzinu, pa idemo plesati. Dohvatih je i pokuah odvui u susednu prostoriju. - ta emo tamo? - Ovde je previe buno. Bez rei poe za mnom. Sedne pokraj mene na divan bez protesta, ali kada sam je poeo pipkati dobio sam jednu od onih amarina koje stvarno neto znae. Pobesneo sam, ali uspeh na licu zadrati smeak. - Miite ape, ree Lou. - Uopte niste neni, rekoh joj. - Nisam ja zapoela. - To nije razlog. Mislili ste da je ovo sat veronauka? Ili partija binga? - Ne svia mi se biti glavni zgoditak. - Hteli vi to ili ne, vi jeste glavni zgoditak. - Vama je do para moga oca. - Ne, rekoh. Do ovoga. Svalih je na divan i iupah joj prednji deo haljine. Batrgala se kao avo. Grudi su joj iskoile iz svetle svile. - Pustite me. Pravi ste divljak! - Ne, rekoh. Mukarac sam. - Gadite mi se, ree pokuavajui se istrgnuti. ta ste radili jedan sat s Jean tamo gore? - Ma nita, rekoh. Znati i sami da je Judy bila s nama. - Postaje mi jasno kakvo je to vae drutvo, Lee Anderson, i s kakvim se tipovima druite. - Lou, kunem vam se da sam dirao vau sestru samo koliko je trebalo da je otreznim. - Laete. Niste je videli kada je sila. - asna re, rekoh. ovek bi se kladio da ste ljubomorni! Pogleda me zapanjeno. - Ma... ko ste vi? ta mislite ko ste? - Vi verujete da bih, da sam... dirao vau sestru, jo hteo imati neto s vama? - Ona nije bolja od mene! Jo uvek sam je drao na divanu. Prestala se braniti. Grudi su joj se ubrzano podizale. Nagnuh se nad nju i stadoh joj ljubiti grudi, polako, jednu pa drugu, milujui im vrhove jezikom. Zatim se uspravih. - Ne, Lou, rekoh. Nije bolja od vas. Pustih je i ustuknuh jer sam oekivao estoku reakciju. A ona se okrene da drugu stranu i stade plakati. VIII Nakon toga sam se vratio svakodnevnim poslovima. Zapoeo sam i sada je valjalo ekati i ostaviti da se stvari odvijaju same od sebe. Zaista, znao sam

da u ih ponovo videti. Nisam verovao da me Jean moe zaboraviti nakon to me onako gledala, a to se tie Lou, pa, tu sam raunao na njene godine, a i na ono ta sam joj napravio kod Jicky. Naredne sam nedelje dobio itavu poiljku novih knjiga koja je najavljivala kraj jeseni i pribliavanje zime; i dalje sam se dobro snalazio i tedeo. Sada sam ve imao pristojni paketi. Beda ali meni dovoljno. Neto sam morao i potroiti. Za novu odeu, i za popravak auta. Nekoliko sam puta zamenio gitaristu u jedinom pristojnom bendu u gradu, koji je svirao u Stork-Clubu. Mislim da taj nije imao nikakve veze s onim Storkom u New Yorku, ali mlai tipovi s naoarima su tamo rado zalazili s kerima agenata osiguravajuih drutava ili prodavaa traktora iz toga kraja. To mi je donosilo neto love, a osim toga sam prodavao knjige tipovima koje sam tamo uspevao uhvatiti. Ponekad su se pojavljivali i poznanici mog drutva. I dalje sam ih redovno viao, i spavao s Judy i Jicky. Sva srea da sam imao te dve devojke jer sam bio u sjajnoj formi. Uz to sam se bavio sportom, i dobijao miie boksera. A zatim sam jedne veeri, nedelju dana nakon onoga kod Dexa, primio pismo od Toma. Traio je da to pre doem. Iskoristio sam subotu i odjurio onamo. Znao sam da mi Tom pie iz dobrog razloga, i da to nije bilo ta. Ti su tipovi zbog izbora onemoguavali glasanje, i to po naredbi senatora Balboa, najgore hulje koja se moe zamisliti. Otkada su Crnci imali pravo glasa, umnoio je provokacije. I to do te mere da su dva dana pre glasanja njegovi ljudi rasterali skupove Crnaca i dvojicu ubili. Moj je brat, kao uitelj u crnakoj koli, javno protestovao i poslao pismo, i sutradan je pretuen. Pisao mi je da doem po njega s autom da ga odvedem negde drugde. ekao me u kui, sam u tamnoj sobi; sedeo je na stolici. Njegova iroka i posve savijena lea i glava zarivena u ruke su me zabolele, osetio sam bes u krvi, mojoj dobroj crnoj krvi, raspomamila mi se u ilama, pevala mojim uima. Ustane i uhvati me za ramena. Usta su mu bila oteena, teko je govorio. Krenuo sam ga potapati po leima da ga pokuam uteiti; on zaustavi moju kretnju. - Izbievali su me. - Ko? - Balboovi ljudi i mlai Moran. - Opet taj!... ake su mi se i protiv volje stezale. Pomalo me preplavljivao neki suhi bes. - Hoe da ga se makne, Tom? - Ne, Lee. Ne moemo. S tobom bi bilo gotovo. Ti ima anse, nisi obeleen. - Ali ti vredi vie od mene, Tom. - Pogledaj moje ruke, Lee. Pogledaj moje nokte. Pogledaj mi kosu i usne. Ja sam Crnac, Lee. I ne mogu od toga pobei. Ali ti!... Zaustavi se i promotri me. Taj me je stvarno voleo. - Lee, ti se mora izvui. Bog e ti pomoi da se izvue. Pomoi e ti, Lee. - Bogu se fuka, rekoh. On se nasmei. Znao je da ne verujem. - Lee, ti si prerano napustio ovaj grad, i izgubio si veru, ali Bog e ti oprostiti kada doe vreme. Ljudi su oni od kojih valja beati. Ali ti se mora obratiti Njemu, raskriljenih ruku i srca. - Kamo e ti, Tome? Treba novaca? - Imam novca, Lee. Hteo sam otii od kue s tobom. Hou... Zastane. Rei su teko izlazile iz njegovih izoblienih usta. - elim spaliti kuu, Lee. Sagradio ju je na otac . Njemu dugujemo sve to

smo sada. On je bio gotovo belac, Lee, to se tie boje. Ali seti se da nikada nije pomiljao odrei svoju rasu. Na je brat mrtav i niko ne sme imati kuu koju je na otac izgradio svojim dvema Crnakim rukama. Nisam imao nita za rei. Pomogah Tomu da spakuje stvari i da naslae pakete na Nash. Prilino izdvojena, kua se nalazila na rubu grada.Ostavio sam Toma da sam dovri i izaao da uvrstim pakete. Pridruio mi se nakon nekoliko minuta. - Idemo, ree, idemo, jer jo nije dolo vreme da ovom zemljom zavlada pravda za crnog oveka. U kuhinji je treptao crveni plamen, i odjednom se povea. Muklo je eksplodirala kanta benzina, blesnula, i plamen dohvati prozore susedne prostorije. Zatim plameni jezik dohvati drveni zid i vetar rasplamsa poar. Blesak je igrao svuda naokolo i Tomovo je lice, u crvenom svetlu, bletalo od znoja. Niz obraze mu kliznu dve krupne suze. Zatim mi stavi ruku na rame; okrenusmo se da poemo. Mislim da je Tom mogao i prodati kuu; s tim se novcem moglo zadati glavobolje Moranima, moda i upropastiti jednoga o trojice, ali nisam ga hteo spreavati da uini kako je naumio. I ja u slediti svoj naum. U glavi je imao odvie tih predrasuda o dobroti i bogu, i bio je previe poten, Tom, to e mu doi glave. Verovao je da oni koji seju dobro i anju dobro, ali kada se to i dogodi, posredi je puki sluaj. Samo jedna stvar je vana, a to je osveta; osvetiti se na najpotpuniji mogui nain. Razmiljao sam o malom koji je bio jo belji od mene, ako je mogue. Kada je otac Anne Moran doznao da izlazi s njegovom keri, da joj udvara, to nije potrajalo. Ali mali nije nikada izaao iz grada; ja sam vie od deset godina bio daleko odavde, i u dodiru s ljudima koji nisu poznavali moje poreklo izgubio sam tu groznu poniznost koju su nam dali, malo pomalo, kao kakav refleks, tu odvratnu poniznost, zbog koje je Tom izgovarao milosrdne rei svojim razbijenim usnama, taj uas koji nagoni nau brau da se skrivaju kada uju belev korak; ali ja sam znao da ga imamo u akama ako odenemo njegovu kou, jer on je brbljav i odaje se pred onima koje smatra slinima sebi. S Billom, s Jicky, s Judy, ve sam ih nadvladao. Ali rei njima da ih je imao jedan Crnac, to ne bi nita znailo. S Lou i Jean Asquith, uzvratit u Moranu i svima njima. Dve za jednoga, i mene nee maknuti kao ta su maknuli moga brata. Tom je dremao u autu. Ubrzah. Trebao sam ga odvesti na stanicu Murchinson Junction, gde e uzeti brzi za Sever. Odluio je otii u New York. Bio je dobar tip, taj Tom. Dobar, i previe sentimentalan tip. Previe ponizan. IX U grad sam se vratio sutradan i nastavio s poslom bez da sam spavao. Nisam bio pospan. Jo uvek sam ekao. Dolo je oko jedanaest sati u obliku telefonskog poziva. Jean Asquith me pozivala s Dexom i ostalim prijateljima k sebi da onde provedemo vikend. Dakako da sam prihvatio, ali bez urbe. - Izvui u se... - Pokuajte doi, ree s one strane. - Nije ba da vam toliko nedostaju udvarai, naalih se. Ili zaista ivite u nekoj rupi. - Ovde se mukarci ne znaju pobrinuti za devojku koja je malo previe popila.

Ostadoh mrtav-hladan; osetila je to, jer zauh da se tiho nasmejala. - Doite, zaista vas elim videti, Lee Anderson. A i Lou e biti zadovoljna... - Poljubite je u moje ime, rekoh, i recite joj da isto uini vama. Vratih se poslu, ohrabren. Vratilo mi se dobro raspoloenje. Naveer odoh na sastanak s drutvom u dragstor i povedoh Judy i Jicky u Nash. U autu nije ba osobito udobno, ali nae se zanimljivih uglova. Jo jedna no koju sam vrsto prespavao. Da dopunim garderobu, sutradan odoh kupiti nekakav neseser i laganu putnu torbu; novu pidamu i neke nevane stvarice koje su mi ipak nedostajale. Nisam eleo da me ti ljudi smatraju odrpancem, i znao sam ta je sve potrebno da te ne smatraju odrpancem. Te nedelje, u etvrtak naveer, zavrih brojanje utroka i ispunjavanje formulara, kada videh, oko pet i trideset, da se pred vratima zaustavlja Dexterov auto. Odoh mu otvoriti jer sam bio zakljuao, i on ue. - Zdravo, Lee, ree mi. Kako posao? - Nije loe, Dex. A studiranje? - Oh!... Ide nekako. Bejzbol i hokej me ne zanimaju dovoljno da bih bio jako popularan, znate. - Kojim dobrom vas vidim? - Doao sam po vas da negde zajedno veeramo, a zatim u vas povesti na moju omiljenu zabavu. - U redu, Dex. Dajte mi pet minuta. - ekam vas u autu. Stavih papire i lovu u kasu i spustih gvozdenu zavesu, a zatim izaoh na stranja vrata pokupivi sako. Bilo je odvratno sparno, prevrue za ve poodmaklo doba godine. Vazduh je bio vlaan i lepljiv i stvari su prijanjale uz prste. - Da ponesem gitaru? Upitah Dexa. - Ne treba. Veeras se ja brinem za zabavu. - Idemo. Smestih se napred, pokraj njega. Njegov Pakard je bio neto drugo od moga Nasha, ali taj deko nije znao voziti. Da ti motor tako kalje pri svakom ubrzanju, to zaista treba znati. - Kamo me vodite, Dex? - Najpre na veeru u Stork, a onda vas vodim tamo kamo idemo. - U subotu idete k Asquithima, pretpostavljam. - Da. Ako hoete, dolazim po vas. To je bio nain da ne doem u Nashu. Dexter je dobra garancija. - Hvala. Prihvatam. - Igrate li golf, Lee? - Pokuao sam jednom u ivotu. - Imate opremu i tapove? - Taman posla! Mislite da sam Kaiser? - Asquithovi imaju igralite za golf. Savetujem vam da kaete kako vam je lekar zabranio da igrate. - Mislite da e to proi... promrmljah. - A bridge? - Oh! To mi ve ide. - Dobro? - Ide mi. - Dakle, predlaem isto tako da kaete kako bi vam partija bridgea dola glave, - Sluajte, rekoh uporno, ipak znam igrati... - Da li moete izgubiti petsto dolara bez da trepnete?

- Ne bih bio oduevljen. - Onda sledite ove savete. - Veeras ste puni zgodnih stvari, Dex, rekoh. Ako ste me pozvali da mi date do znanja da sam presiromaan za to drutvo, recite odmah i do vienja. - Bolje bi vam bilo da mi zahvalite, Lee. Omoguavam vam da sauvate obraz pred tim ljudima, kako vi to velite. - Ba me zanima zato vam je do toga stalo. - Stalo mi ie. Na trenutak zauti i naglo zakoi pred crvenim svetlom. Packard blago uroni na svojim amortizerima, prema napred, i vrati se. - Ne vidim zato. - eleo bih videti kamo smerate s te dve devojke. - Sve zgodne devojke zasluuju da se ovek njima pozabavi. - Vi imate na raspolaganju tuce jednako lepih i mnogo lakih nego su ove. - Ne verujem da je prvi deo vae reenice potpuno istinit, rekoh, a niti drugi. Zagonetno me odmeri. Vie mi se svialo kada je gledao cestu. - udite me, Lee. - Iskreno govorei, rekoh, te su mi dve devojke sasvim po ukusu. - Znam da vam se to svia, ree Dex. Naravno, u glavi su mu se rojile sasvim druge stvari. - Ne mislim da bi bilo tee spavati s njima nego s Judy i Jicky, rekoh uvereno. - Ali to nije sve to vas zanima, Lee? - To je sve. - Dakle, pazite dobro. Ne znam ta ste napravili s Jean, ali ona je u pet minuta na telefonu pronala naina da etiri puta spomene vae ime. - Sretan sam ta sam ostavio takav dojam. - To nisu devojke s kojima se moe spavati a da ih se nakon toga ne oeni, vie-manje. Ja barem mislim da su takve. Znate, Lee, ja ih poznajem deset godina. - Dakle, imao sam sree, odvratih. Jer ih ne nameravam obe oeniti, ali nameravam s obema spavati. Dexter ne odgovori i ponovo me odmeri. Da li mu je Judy ispriala nau seansu kod Jicky ili nije nita znao? Verujem da je taj tip bio u stanju pogoditi tri etvrtine stvari, ak i bez da mu se ispria ostatak. - Izlazite, ree mi. Shvatih da se auto zaustavio pred Stork klubom i izaoh. Uao sam ispred Dextera, pa on ostavi napojnicu brineti u garderobi. Jedan deak u livreji koga sam dobro poznavao nas odvede do rezervisanog stola, U ovom su bistrou pokuavali glumiti veliku gospodu, i rezultati su bili komini. Usput se rukovah s Blackijem, voom benda. Bilo je vreme koktela i bend je svirao muziku za ples. Iz vienja sam poznavao i veinu gostiju. Ali sam ih obino gledao s podija, i uvek je udna stvar odjednom se nai s neprijateljima, na strani publike. Sedosmo i Dex narui trostruki Martini. - Lee, ree mi, neu vam vie govoriti o tome, ali pazite s tim devojkama. - Ja uvek pazim, rekoh. Ne znam tano kako to mislite, ali ja uglavnom tano znam ta radim. Nije mi odgovorio, i dve je minute kasnije stao govoriti o drugim stvarima. Kada bi odbacio taj svoj blazirani nain, znao je rei zanimljive stvari.

X Obojica smo bili prilino pijani kada smo izlazili, pa sam seo za volan uprkos Dexterovim protestima. - Nije mi nimalo stalo do toga da mi unitite njuku za subotu. Uvek gledate naokolo dok vozite a ja od toga imam oseaj da umirem. - Ali vi ne poznate put, Lee. - Pa ta! rekoh. Pokazat ete mi ga. - To je deo grada u koji nikada ne zalazite, i komplicirano je. - Oh! Stvarno gnjavite, Dex. Koja ulica? - Dobro. E pa onda nas odvezite u Stephens'Street 300. - Na onu stranu? upitah uprevi ovla kaiprstom u smeru zapadnog dela... - Da. Poznate taj deo? - Sve ja poznajem, odvratih. Panja, kreemo. Taj je Packard duu dao za vonju. Dex ga nije voleo i Cadillac njegovih roditelja mu je bio drai; ali u usporedbi s Nashom, prava blagodet. - Idemo u Stephen's Street? - U blizinu, ree Dex. Usprkos koliini alkohola u utrobi, bio je vrst kao hrast. Kao da uopte nije pio. Stigli smo usred siromanog dela grada. Stephen's Street je na poetku izgledala dobro; ali nakon, broja 200 su poeli jeftini stanovi, a zatim prizemne barake, sve jadnije i jadnije. Na broju 300 su jo stajale uspravno. Ispred kua je bilo nekoliko starih automobila, gotovo iz vremena Fordovog T-a. Zaustavih Dexov auto ispred mesta za koje mi je rekao. - Doite, Lee, ree. Jo malo peice. Zatvori vrata i krenusmo dalje. Skrene u poprenu ulicu i prede stotinjak metara. Onde su bila stabla i razruene ograde. Dex se zaustavi ispred dvospratnice iji je gornji deo bio drven. Reetka oko hrpe otpadaka koja je predstavljala vrt bila je zaudo u gotovo dobrom stanju. On ude bez najave. Bila je skoro no, i u zabaenim uglovima gomilale su se udnovate sene. - Doite, Lee, ree. Tu smo. - Sledim vas. Pred kuom je bila rua, jedna jedina, ali njezin je miris bio dovoljan da pokrije smrad smea kojeg je bilo posvuda. Dex se uzvere uz dve stepenice ulaza koji se nalazio sa strane kue. Jedna debela Crnkinja otvori u odgovor na njegovu zvonjavu. Bez rei nam okrene lea i Dex je stane slediti. Ja zatvorih za sobom vrata. Na prvom spratu skloni se da nas propusti. U malenoj se prostoriji nalazio divan, boca i dve ae, i dva deteta od jedanaest do dvanaest godina, jedna mala okruglasta ria i jedna mlada Crnkinja,po svemu sudei,starija od one prve. Pristojno su sedele na divanu, odevene u koulje i prekratke suknje. - Ovo su gospoda koja vam donose dolare, ree Crnkinja. Budite dobre s njima. Ona zatvori vrata i ostavi nas. Pogledah Dextera. - Svucite se, Lee, ree. Ovde je vrlo vrue. Okrene se riokosoj. - Doi mi pomoi, Jo. - Zovem se Polly, ree dete. Daete mi dolare? - Svakako, ree Dex. Izvue iz depa zguvanu desetku i da je detetu.

Doi mi pomoi da raskopam hlae. Jo se nisam ni pomakao. Pogledah riu koja je ustajala. Mora da je imala neto vie od dvanaest godina. Imala je lepo zaobljena bedra pod prekratkom suknjom. Znao sam da me Dex posmatra. - Ja uzimam riokosu, ree mi. - Znate da za ovu stvar moemo u gajbu. - Smeta vam boja njene koe? - dobaci mi grubo. To mi je, dakle, spremao. I dalje me posmatrao s uperkom preko oka. ekao je. Mislim li nisam promenio boju. Ona dva deteta nisu se ni pomakla, pomalo uplaeno... - Doi, Polly, ree Dex. Hoe popiti jednu aicu? - Radije ne bih, ree ona. Mogu vam pomoi i bez da pijem. Za manje od minute je bio razodeven; smesti dete na svoja kolena podigavi joj suknju. Lice mu se smrailo i poeo je dahtati. - Neete mi nita napraviti? ree ona. - Budi mirna, odvrati Dexter. Inae nema dolara. Zavue joj ruku meu noge a ona pone plakati. - uti! ree. Ili e te Anna istui... Okrene glavu k meni. Nisam se ni pomakao - Smeta vas boja njene koe? ponovi. Hoete ovu moju? - Ovako je dobro, rekoh Pogledah drugo dete. ekala je glavu, potpuno indiferentna. Ve je bila zaobljena. - Doi, rekoh joj. - Moete slobodno, Lee, ree Dex, iste su. Hoe li uutati? Poly prestade plakati i glasno mrcne. - Preveliki ste..., ree ona. Boli me! - uti, ree Dex. Dau ti jo pet dolara. Dahtao je kao pseto. Onda je epa za guzove i pone se pomicati u stolici. Pollyine suze su sada bezglasno curile. Mala Crnkinja me posmatrala. - Svuci se, rekoh joj, i doi na ovaj divan. Svukoh sako i razvezah pojas. Tiho je kriknula kada sam uao u nju. A bila je vrela kao pakao. XI Kada je dolo subotnje vee, nisam ponovo video Dextera... Odluio sam uzeti Nash i otii do njega. Ako on ipak ide, ostavit u ga u njegovoj garai... Ako ne, odmah idem dalje. Prethodno vee sam ga ostavio bolesnog kao svinju. Mora da je bio mnogo pijaniji nego sam mislio i poeo je izvoditi svakojake ale. Mala Polly e imati oiljak na levoj sisi jer se tom gadu prohtelo da je ugrize kao besan pas. Mislio je da e je njegovi dolari umiriti, ali mu je Crnkinja Anna odmah odbrusila i zapretila da ga vie nikada nee primiti. Jasno je da nije onde doao prvi put. Nije hteo pustiti Polly, iji mu se miris riokose oigledno svideo. Anna joj je stavila neki zavoj i dala joj sredstvo za spavanje, ali je bila prisiljena ostaviti je Dexu koji joj je grgoljei lizao sve posekotine. Shvatao sam ta mora oseati jer ni sam nisam mogao odluiti da izaem iz te male Crnkinje, no ipak sam pazio da je ne povredim. Nijednom se nije poalila. Samo je zatvarala oi. Zbog toga sam se pitao je li Dex kadar otii na vikend Asquithovima. I sam sam se bio probudio u udnom stanju. To je bilo jasno i Ricardou: od devet sati ujutro mi je

servirao trostruke zombije, i to je jedina stvar za koju znam da moe staviti stvari na mesto. Zapravo, pre nego sam doao u Buckton gotovo da i nisam pio i shvatio sam da sam pogreio. Uz uslov da se dovoljno popije, uvek pomae. Tog jutra je odlino ilo, pa se zaustavih kod Dexa u punoj formi. U suprotnosti s mojim oekivanjima, ve me je ekao, svee obrijan, u be odelu i u dvobojnoj koulji, sivoj s ruiastim. - Jeste li ruali, Lee? Ne volim se zaustavljati na putu, pa inim sve da to ne bude potrebno. Ovaj Dexter ovde je bio jasan, jednostavan i ist kao detence. Detence koje je starije nego to pokazuju njegove godine, ipak. Njegove oi. - Rado bih pojeo malo unke i marmelade, odgovorih. Sobar mi je servirao obilato jelo. Grozim se tipova koji turaju ape u ono ta jedem, ali to je Dexteru izgleda bilo sasvim normalno. Odmah nakon toga smo krenuli. Prebacio sam svoju prtljagu iz Nasha u Packard, a Dexter je seo zdesna. - Vozite vi, Lee. Bolje je tako. Pogleda me iskosa. To je bila njegova jedina aluzija na prethodnu veer. itavim ostatkom puta bio je dobro raspoloen i ispriao mi je mnotvo pria o roditeljima Asquith, to dvoje nitkova koji su zapoeli ivot s pristojnim kapitalom, to je u redu, ali i s navikom da izrabljuju ljude ija je jedina krivnja da imaju boju koe razliitu od njihove. Imali su plantae trske na Jamaici ili Haitiju, i Dex je tvrdio da se kod njih pije vraki dobar rum. - To je bolje od Ricardoovih zombija, da znate, Lee. - Onda sam za to! rekoh. I dobro pritisnuh papuicu gasa. Preli smo sto milja za malo vie od jednog sata, a kada smo stigli u Prixville Dexter mi je pokazivao put. Gradi je bio mnogo manji od Bucktona, ali su i zgrade izgledale otmenije i vrtovi vei. Ima takvih mesta u kojima svi tipovi izgledaju kao da su punih depova. Ograda Asquithovih je bila otvorena i ja se naglo popeh na kratku uzbrdicu ispred garaa, ali kada sam ja to radio, motor nije kaljao. Smestih Clippera iza dvaju drugih automobila. - Ve ima muterija, rekoh. - Ne, primeti Dexter. To su kola domaina. Mislim da smo jedini. Osim nas, bit e nekoliko ovdanjih tipova. Svi se meusobno i naizmenice pozivaju, jer kad su svaki kod sebe umiru od dosade. A treba rei da nisu esto kod sebe - Razumem, rekoh. Sve u svemu, pravi jadnici Nasmeje se i izae iz kola. Uzesmo svaki svoju torbu i naletesmo na Jean Asquith. Nosila je teniski reket. Bila je u belim hlaicama i nakon igre je obukla plavi pulover koji ju je omotao na sjajan nain. - Oh! Evo vas, ree. Izgledala je oduevljena to nas vidi. - Doite neto popiti. Pogledah Dexa, on pogleda mene, pa zajedno klimnusmo glavama. - Gde je Lou? upita Dex. - Ve je otila gore, ree Jean. Mora se presvui. - Oh! rekoh nepoverljivo. Ovde se posebno oblae za bridge? Jean prasne u smeh. - Hou rei, presvui hlae. Presvucite se u neto udobnije od ovoga pa doite. Pokazat e vam vae sobe. - Nadam se da ete i vi presvui hlaice. Ove nosite ve najmanje jedan sat. Dobih poteni udarac reketom po prstima. - Ja se ne znojim! ree Jean. Nemam vie te godine.

- I bit e da ste izgubili me? - Jesam!... Opet se nasmeje. Znala je da se odlino smeje. - Dakle, onda se usuujem izazvati vas na jedan sat, ree Dex. Naravno, ne odmah. Sutra ujutro. - Naravno, ree Jean. Ne znam da li se varam, ali bilo bi joj drae da sam to ja predloio. - Dobro, rekoh. Ako imate dva terena, ja u odigrati s Lou, a oni koji izgube onda igraju jedan protiv drugog. Potrudite se da izgubite, Jean, pa imamo priliku zaigrati. - U redu, ree Jean. - Dakle, zakljui Dex, budui da svi varaju, i ja u izgubiti. Sve troje se nasmejasmo. Nije bilo smeno; ali postajalo je nekako napeto, i to je trebalo reiti. Zatim smo Dex i ja krenuli za Jean prema kui, a ona nas preda Crnoj sobarici, vrlo vitkoj, s belom utirkanom kapicom. XII Presvukao sam se u svojoj sobi i dole se pridruio Dexu i ostalima. Bili su tamo jo dva momka i dve devojke, okrugli sto, i Jean je igrala bridge s jednom od devojaka i s dva momka. Lou je bila tamo. Ostavio sam Dexa da pravi drutvo drugoj devojci i upalio radio da pronaem malo plesne muzike. Pronaao sam Stana Kentona i ostavio ga. Bolje nego nita. Lou je imala novi parfem koji mi se vie sviao od onoga od neki dan, ali hteo sam je malo bockati. - Promenili ste parfem, Lou. - Da. Ovaj vam se ne svia? - Svia mi se, dobar je. Ali vi znate da se to ne radi. - ta to? - Nije dobro menjati parfem. Stvarno otmena dama ostaje verna jednom parfemu. - Otkud vam to? - To se zna. To je atro francusko pravilo. - Nismo u Francuskoj. - Zato onda upotrebljavate francuske parfeme? - Najbolji su. - Naravno, ali ako potujete jedno pravilo, trebalo bi ih potovati sve. - Ma recite mi, Lee Anderson, gde ste pokupili sve to? - To su vam blagodeti obrazovanja, naalih se. - U koji ste koled ili? - Ni u jedan za koji znate. - To znai? - Studirao sam u Engleskoj i Irskoj pre nego sam se vratio u USA. - Zato se bavite time ime se bavite? Mogli biste bolje zaraivati. - Zaradio sam dovoljno za ono ta elim napraviti, rekoh. - A vaa porodica? - Imao sam dva brata. - I? - Mlai je mrtav. Nesretan sluaj. - A drugi? - iv je. U New Yorku. - Rado bih ga upoznala, ree.

Izgleda da je izgubila onu otrinu koju je pokazivala kod Dextera i Jicky, i kao da je zaboravila ta sam joj tada napravio. - Drae mi je da ga ne poznate, rekoh. A tako sam i mislio. Ali varao sam se mislei da je zaboravila. - Imate udne prijatelje, ree menjajui temu. Sve vreme smo plesali. Izmeu pesama gotovo da i nije bilo prekida, i to me oslobodilo obaveze da odgovorim. - ta ste napravili s Jean proli put? upita. Promenila se. - Nita joj nisam napravio. Samo sam joj pomogao da se otrezni. Za to ima jedna poznata tehnika. - Ne znam da li me vuete za nos. S vama se nikad ne zna. - Ma ja sam vam proziran kao kristal!...rekoh uvereno. Sada je doao red na nju da me ostavi bez odgovora, i nekoliko se minuta posve predala plesu. Bila je oputena, u mojim rukama, i izgledalo je da ne misli ni na ta. - Volela bih da sam bila tamo, zakljui. - I meni je ao ta niste bili, rekoh. Sada biste bili mirni. Moja mi vlastita reenica natera mlaz vruine u potiljak. Seao sam se Jeanina tela. Imati ih obe, i unitavati ih istovremeno, nakon to sam im rekao. Nemogue... - Ne verujem da mislite ono ta izgovarate. - Ne znam ta bih trebalo rei da biste poverovali da to i mislim. estoko se usprotivi, nazove me sitniavim, i optui me da govorim poput nekog austrijskog psihijatra. To je bilo pomalo uvredljivo. - Hou rei, objasnih joj, kada verujete da ja govorim istinu? - Drae mi je kad uopte nita ne govorite. - I kada nita ne radim? Malo je vre stegnuh. Sigurno se setila na ta aludiram i spusti pogled. Ali nisam hteo da proe samo s tim. No ona sama progovori: - Ovisi o tome ta radite... - Ne svia vam se ono ta radim? - To uopte nije vano ako to radite svima. Oseao sam da se pribliavam cilju. Bila je gotovo zrela. Jo rnalo napora. Hteo sam videti da li je stvarno sve spremno. - Govorite u zagonetkama, rekoh. O emu govorite? Ovaj put nije spustila samo pogled nego i glavu. Bila je zaista mnogo nia od mene. U kosi je imala krupni beli karanfil. Ali odgovori: - Dobro znate o emu govorim. O onome to ste mi napravili, neki dan, na divanu. - Pa? - Da li to radite svim enama koje susretnete? Glasno se nasmejah i ona me tipne za ruku. - Ne sprdajte se sa mnom, ja nisam ni kakva glupaa. - Jasno da niste. - Odgovorite mi. - Ne, rekoh. Ne radim to svim devojkama. Iskreno govorei, ima vrlo malo ena s kojima to ovek eli napraviti. - Svata priate. Dobro sam videla kako se ponaaju vai prijatelji... - To mi nisu prijatelji, to su poznanici. - Ne igrajte se reima, ree. Da li to radite sa svojim poznanicama? - Mislite da bi ovek poeleo to raditi s,takvim devojkama? - Mislim..., promrmlja. Ponekada se mnogo toga moe napraviti s mnogo raznih ljudi.

Smatrao sam da moram iskoristiti tu reenicu da malo pojaam stisak. Istovremeno sam joj krenuo milovati grudi. Prenaglio sam. Blago ali odluno se odmakla. - Znate, neki dan sam bila popila, ree. - Ne bih rekao, odgovorih. - Oh!... Mislite da bih se dala da nisam pila? - Sigurno. Ponovo spusti glavu, zatim je podigne i ree mi: - Ne mislite valjda da bih plesala sa bilo kim? - Ja sam bilo ko. - Dobro znate da niste. Retko sam vodio ovako iscrpljujui razgovor. Ta vam je devojka klizila iz aka kao jegulja. Ponekad je izgledalo da se posve preputa, a onda hi odskoila na najslabiji dodir. Ipak nastavih. - ta je na meni razliito? - Ne znam. Dobro izgledate, ali ima tu i neto. Va glas, na primer. - ta s njim? - To nije obian glas. Ponovo se od srca nasmejah. - Nije, uporno e ona. Dublji je... i vie... - ne znam kako bih rekla... puniji. - To je od sviranja gitare i pevanja. - Nije, ree. Nikada nisam ula pevae i gitariste da pevaju kao vi. ula sam glasove koji me podseaju na va, da... tamo... na Haitiju. Crnci. - Dali ste mi kompliment, rekoh. To su najbolji muziari na svetu. - Ne govorite gluposti! - Sva amerika muzika potie od njih, rekoh uvereno. - Ne verujem. Svi veliki plesni orkestri su beli. - Naravno, belci su u odlinom poloaju za izrabljivanje otkria Crnaca. - Ne ini mi se da imate pravo. Svi veliki kompozitori su belci. - Duke Ellington, na primer. - Ne, Gershwin, Kern, svi oni. - Sve sami evropski emigranti, rekoh. A oni su sigurno najbolji izrabljivai. Ne verujem da se kod Gershwina moe nai i jedan originalni komad, kojeg nije preuzeo, uzeo ili preradio. Pronaite mi jedan jedini u Rhapsody in Blue. - udni ste, ree. Mrzim Crnce. To je bilo prekrasno. Pomislih na Toma, i bio sam blizu tome da zahvalim Gospodu. Ali previe sam eleo tu devojku da bi me mogao spopasti bes. A i nije mi trebao Gospod da stvari izvedem kako bi trebalo. - Isti ste kao drugi, rekoh. Svia vam se hvaliti se sa stvarima koje su poznate svima osim vama. - Ne razumem ta hoete rei. - Trebali biste putovati, rekoh. Znate, nisu sami beli Amerikanci izumili kinematograf, ni automobil, ni najlon arape, ni konjske utrke. Ni jazz. - Razgovarajmo o neem drugom, ree Lou. Previe itate knjige, to je. Nastavili su svoj bridge za stolom pokraj, i zaista, ako je ne nateram da pije, s tom devojkom neu nita napraviti. Valja biti uporan. - Dex mi je priao o vaem rumu, nastavih. Je li to samo mit, ili je stvarno dostupan i obinim smrtnicima? - Naravno da ga moete dobiti, ree Lou. Trebala sam se setiti da ste edni. Pustih je i ona ode prema nekakvom baru u salonu. - Da pomeam? ree. Beli i crveni rum? - Moe. I ako moete dodati jo malo soka od narane. Umirem od ei.

- Nita lake, ree. Oni oko stola za bridge, na drugoj strani prostorije, nam stadoe glasno dovikivati. - Oh! Lou!... napravite za sve!... - Dobro, ree, ali doite po njih. Svialo mi se videti kako se ta devojka naginje napred. Nosila je nekakvu usku majicu s posve okruglim dekolteom koji joj je otkrivao poetak grudi, i ovaj put joj je kosa bila sva poeljana na istu stranu, kao onoga dana kada sam je upoznao, ali na levo. Bila je mnogo manje naminkana, i zaista za zagristi. - Vi ste odista zgodna devojka, rekoh. Ona se uspravi, s bocom ruma u ruci. - Ne poinjite... - Ne poinjem. Nastavljam. - Onda ne nastavljajte. S vama to ide prebrzo. Izgubi se sve zadovoljstvo. - Stvari ne smeju predugo trajati. - Smeju. Ugodne stvari bi trebale zauvek trajati. - Znate li koju ugodnu stvar? - Da. Razgovarati s vama, na primer. - I zadovoljstvo je samo vae. To je egoistino. - Neodgojeni ste. Rei da vam je ono ta govorim dosadno!... - Ne mogu vas gledati bez da pomislim kako ste stvoreni za neto drugo osim razgovora, i teko mi je razgovarati s vama bez da vas gledam. Ali rado u jo razgovarati s vama. Za to vreme neu igrati bridge. - Ne volite bridge? Napunila je au i pruila mi je. Dohvatih je i ispraznih dopola. - Ja volim ovo. Pokazah au. - A svia mi se i to ste ga vi pripravili. Ona pocrveni. - Tako je ugodno kada ste ovakvi. - Uveravam vas da znam biti ugodan na mnogo drugih naina. - Vi ste pozer. Dobro ste graeni i mislite da sve ene to ele. - ta to? - Ono fiziko. - One koje to ne ele, rekoh, nisu nikada probale. - Nije istina. - Vi ste probali? Ne odgovori, poigra se vlastitim prstima, onda se odlui. - Ono ta ste mi napravili, zadnji put... - Da? - To nije bilo ugodno. To je... to je bilo grozno! - Ali... nije bilo neugodno? - Ne... ree posve tiho. Nisam dalje navaljivao i dovrih svoju au. Povratio sam izgubljeno podruje. Gospode boe, kako u se izgnjaviti s ovom devojkom; ovek ponekad naleti na pastrmku koja ostavlja takav dojam. Jean je ustala i dola po ae. - Nije vam dosadno s Lou? - Ma ba si ljubezna... ree njena sestra. - Lou je armantna, rekoh. Jako je volim. Mogu li od vas zatraiti njenu ruku? - Ni sluajno! ree Jean. Ja imam prednost.

- Dakle, ta ja u svemu tome predstavljam? ree Lou. Neki otpadak? - Ti si mlada, ree Jean. Ima vremena. Ali ja... Nasmejah se, jer je Jean jedva bila dve godine starija od sestre. - Ne smejte se kao kakva budala, ree Lou. Zar ne da je ve prilino uvela? Stvarno sam voleo te dve devojke. A izgledalo je da se i one dobro slau. - Ako se ne pokvarite starei, rekoh Lou, rado bih vas obe oenio. - Jezivi ste, ree Jean. Vraam se svom bridgeu. Kasnije ete plesati sa mnom. - Ah! Do avola, ree Lou. Ovaj put ja imam prednost. Idi igrati te tvoje prljave karte. Ponovo zaplesasmo, ali se program promeni i ja predloih Lou da izaemo i protegnemo noge. - Ne znam ba da li mi se ostaje samoj s vama, ree. - Ne riskirate bog zna ta. Zapravo, trebali biste samo zavikati. - Pa da, protestovala je. Da ispadnem idiot!.. - Dobro, rekoh. Onda idem neto popiti, ako nemate nita protiv. Krenuh prema baru i smeah neto za dobro raspoloenje. Lou je ostala na mestu gde sam ostavio. - Hoete i vi? Ona odmahne glavom i zatvori svoje ute oi. Prestadoh joj poklanjati panju, prooh prostorijom i pooh videti kako Jean igra. Doao sam vam doneti sreu, rekoh. - U pravi as! Lagano se okrene prema meni, osmeh joj blistao. - Gubim sto trideset dolara. Kako vam se to svia? - Zavisi o tanom procentu vaega bogatstva koji to predstavlja, rekoh. - A da prekinemo igru? predloi ona. Troje drugih, kojima se po svemu sudei nije osobito igralo, ustadoe zajedno. to se tie onog Dextera, on je ve pre nekog vremena odveo etvrtu devojku u vrt. - Nema nita drugo? ree Jean pokazujui prezrivo kaiprstom radio. Pronai u vam neto bolje. Stane okretati dugmad i zaista uhvati neto uz ta se moe plesati. Jedan od dvojice onih tipova pozva Lou. Ostalo dvoje su zaplesali jedno s drugim, a ja povedoh Jean da najpre neto popijemo. to se nje tie, znao sam ta joj treba. XIII Praktiki nisam ponovno razgovarao s Lou nakon naeg dugakog razgovora pre nego smo Dex i ja otili gore na spavanje. Nae su sobe bile na prvom spratu, na istoj strani kao i sobe devojaka. Roditelji su bili u drugom krilu. Oni tipovi su svratili kuama. Kaem da su roditelji bili u drugom krilu, ali sada su bili otili u New York ili na Haiti, ili tako nekako. Onde je bila, po redu, moja soba, onda Dexterova, pa Jeanina i soba u kojoj je spavala Lou. Moj poloaj nije pogodovao izletima. Svukoh se, dobro se istuirah i energino se istrljah grubom rukavicom. Sluao sam kako se Dexter vrti po svojoj sobi. Izae i vrati se pet minuta kasnije, i zauh zvuk punjenja ae. Otiao je u ekspediciju nabavke i pomislih da to nije tako loa ideja. Lagano zakucah na vrata izmeu njihove sobe i kupaonice koja nas je razdvajala. On odmah prie. - Oh! Dex, rekoh kroz vrata. Sanjam li ja to ili sam uo zvuk boca?

- Dat u vam jednu, ree Dex. Doneo sam dve. Bio je rum. Nita bolje od toga za spavanje ili za razbuivanje, ve prema dobu dana. Nameravao sam ostati budan, ali sam uo kako Dex malo zatim lee. Na njega je delovalo drukije nego na mene. Priekah nekih pola sata i tiho izaoh iz sobe. Bio sam u gaicama i gornjem delu pidame. Ne podnosim hlae od pidame. To je grozan sistem. Hodnik bejae mraan, ali znao sam kamo idem. Hodao sam normalnim korakom jer je tepih dostajao da prigui buku itavog bejzbol mea, i tiho zakucah na vrata Lou. Zauh da se pribliava; zapravo, vie sam osetio da se pribliava, i klju se okrene u bravi. Kliznuh u njenu sobu i odmah zatvorih lakiranu plou. Lou je nosila krasan beli ogrta koji mora da je ukrala nekoj od Vargas Girls. Njena je odea oigledno ukljuivala i ipkasti grudnjak, kao i malene odabrane gaice. - Dolazim videti da li ste jo uvek ljuti na mene, rekoh. - Idite odavde, protestovala je. - A zato ste mi otvorili? ta ste mislili, ko je? - ta ja znam! Susie, moda... - Susie je legla. I sva ostala posluga. To je i vama posve jasno. - ta zapravo hoete? - Ovo. Dohvatih je u letu i poljubih ba kako treba. Ne znam ta je za to vreme radila moja leva ruka. Ali Lou se batrgala i ja dobih po uhu jedan od najlepih udaraca akom koji sam do tada imao ast primiti. Pustih je. - Vi ste obian divljak, ree. Kosa joj je bila ravno poeljana, rasputena, s crtom u sredini, bila je stvarno divan komad. Ali ostadoh miran. Rum mi je pomogao. - Prebuni ste, odvratih. Jean e vas sigurno uti. - Izmeu naih soba je kupaonica. - Odlino. Ponovo navalih i rastvorih joj ogrta. Uspem joj strgnuti gaice pre nego me dospela ponovo udariti. Dohvatih joj aku i stavih joj ruke na lea. Lako su mi stale u desnu aku. Borila se bez glasa, ali besomunom snagom i pokuavala me udariti kolenom, no obuhvatio sam je levom rukom oko kria i vrsto stisnuo uz sebe. Pokuavala me ugristi preko pidame. Ali nisam se uspevao osloboditi svojih prokletih gaica. Naglo je ispustih i odgurnuh prema krevetu. - Uostalom, i do sada ste se sasvim dobro snalazili sami. Bilo bi glupo da se umaram za tako malu stvar. Bila je na rubu plaa, ali oi su joj blistale od besa. Nije se ak niti pokuavala obui, i ja sam uivao u prizoru. Imala je crno i usko krznace, sjajno poput astrahana. Okrenuh se na petama i krenuh prema vratima. - Dobro spavajte, rekoh. Oprostite to sam vam malo otetio rublje. Ne usuujem se predloiti vam da ga zamenim novim, ali oekujem da mi poaljete raun. Bilo mi je teko biti bezobrazniji, ali nadaren sam za to. Ona ne odgovori, ali videh da joj se ake steu i da grize usne. Naglo mi okrene lea, a ja ostadoh jo trenutak da je promotrim s te strane. Stvarno, prava teta. Izaoh u udnom stanju. Posve hladnokrvno otvorih naredna vrata,od Jeanine sobe. Nije ih zakljuala. Mirno se uputih prema kupaonici i okrenuh okruglu niklanu kvaku. Zatim skinuh gornji deo pidame i gaice. Sobu je osvetljavalo meko svetlo, a naranaste tapiserije su jo omekavale atmosferu. Potpuno gola, Jean je

ureivala nokte, ispruena na trbuhu na niskom krevetu. Okrene glavu videvi da ulazim i stade me slediti pogledom dok sam zakljuavao vrata. - Hrabri ste, ree. - Da, odgovorih. A vi ste me ekali. Ona se nasmeje i okrene se na krevetu. Sedoh pokraj nje i stadoh joj milovati bedra. Bila je besramna kao desetogodinje dete. Sede i pone mi opipavati bicepse. - Jaki ste. - Slab sam kao tek roeno janje, rekoh. Pritisne se uz mene i poljubi me, ali za tim uzmakne i otre usne. - Dolazite od Lou. Miriete po njenom parfemu. Nisam mislio na tu prokletu naviku. Jeanin glas je drhtao i izbegavala je da me pogleda. Uhvatih je za ramena. - Nerazumni ste. - Miriite po njenom parfemu. - Vidite!... - Morao sam se ispriati. Povredio sam je neki dan. Razmiljao sam kako je Lou verovatno jo uvek na nogama, na tri etvrt gola, usred svoje sobe, i to me jo vie uzbudilo. Jean je to primetila i pocrvenela. - To vam smeta? upitah. - Ne, promrmlja. Mogu li vas dirati? Ispruih se pokraj nje i namestih je uz sebe. Njene su mi ruke sustezljivo prelazile telom. - Vrlo ste jaki, ree dubokim glasom. Sada smo leali na boku, licem u lice. Lagano je odgurnuh i okrenuh je na drugi bok, a zatim joj se primakoh. Blago rairi noge da mi napravi prolaz. - Ozledit ete me. - Sigurno neu, rekoh. Samo sa