UDC 821.163.41-93-3.09 opi B.:398821.163.41-95

USMENA KWIEVNOST U DELIMA ZA DECU I OMLADINUBRANKA OPIA

Sneana arani-utura

SAETAK: U radu se razmatraju sloene veze izmeu usme-ne kwievnosti i dela za decu i omladinu Branka opia.Nastoji se ukazati na mogunosti transponovawa nekih kqu-nih poetikih odlika usmene kwievnosti (iluzija usmenogkazivawa, ponavqawa, varijantnost, tradicionalizam), ali istilskih, a posebno meuanrovskih preplitawa usmene i pi-sane kwievnosti. U tom smislu pawa je posveena meuod-nosu opievih dela (romana, pria, bajki, poema, poezije) iusmenih proznih anrova (predawa, bajke, lagarije, aqive na-rodne prie, basne, prie o ivotiwama, novele), narodnihverovawa i obiaja, kratkih proznih formi i usmene poezije.Osim sagledavawa naina transponovawa, ispitivawe podrazu-meva i sagledavawe razliitih funkcionalnih veza dva korpu-sa tekstova, a posebno razliite tipove opievog parodirawaelemenata preuzetih iz usmene kwievnosti.

Osnovni zakquak koji se namee jeste da povezivawe sausmenim kwievnim nasleem predstavqa pre svega podsticajza stvarawe opievog poetskog sveta, te ovde nije re o izra-stawu iz" okriqa usmene tradicije ili po ugledu" na wu, ne-go o sposobnosti samoostvarivawa u tradicijskom nizu iz kojei izrasta osobena modernost Branka opia.

KQUNE REI: Branko opi, kwievnost za decu, usme-na kwievnost, poetika, anrovi, stil

Veze opievih dela i usmene kwievnosti predstavqaju proble-matiku koja je i ranije privlaila pawu. One su esto procewivanekao nedostatak, kao breme koje je opia sputavalo i onemoguavalowegov razvoj ka savremenim kwievnim tokovima. S druge strane, isteveze tumaene su i kao vrednost, kvalitet osobene vrste, izvor nadah-nua", kao sutinska karakteristika opievog jezika, naracije, stila,humora U oba sluaja nedostajalo je temeqnije ispitivawe prirode irasprostrawenosti ovih veza, wihove funkcionalnosti i udela u uob-liavawu opieve poetike. Polazei od pretpostavke da reflektova-we usmene tradicije u opievom opusu premauje nivo modela za

ugled ili izvora nadahnua, a posebno obrasca pevawa i miqewa"ponetog iz detiwstva i zaviaja, ovde nastojimo da ispitamo sloeneodnose usmene kwievne tradicije i dela za decu i omladinu Brankaopia i to najpre razmatrawem mogunosti da se neke od kqunih po-etikih odlika usmene kwievnosti prepoznaju u pisanom stvarala-tvu, a potom i ispitivawem sadrinskih, anrovskih i stilskihproimawa. Graa na kojoj je dati problem sagledan obuhvata opievadela primarno namewena deci i mladima, zatim dela koja su, uslovnoreeno, granina potencijalno namewena i jednoj i drugoj kategorijiitalaca, a potom i mawi izbor iz dela namewenih odraslima, uglav-nom odlomaka koji su poetiki bliski kwievnosti za decu.

Pawa je, prvo, posveena nainima ostvarivawa iluzije usmenogkazivawa. Stilizacija pripovedawa u formi nekonvencionalnog, usme-nog govora jeste tipina stilska crta Branka opia. Wegova naracijaesto nastoji da reprodukuje pojedinosti usmenog komunikativnog ina:redukcijama izraza, eliptinou, frazeologijom, kolokvijalnou idijalekatskim bojewem, posebno upotrebom kratkih proznih formi iretorikih oblika svojstvenih usmenoj komunikaciji (kletve, zakletve,blagoslovi, poslovice, izreke). No, u pisanom delu iluzija usmenogkazivawa moe biti postignuta i doaravawem ivog govora opisiva-wem mimike, gestova, oseawa, ponaawa i priaoca i sluaoca to jeste jedan od kqunih elemenata na kojima se zasniva opievapoetika. Intimistiko okruewe podrazumeva postojawe poverewa i upriaoca i u priu, kao i izrazit emotivni naboj. Veita seta i stalnouoavan lirizam opievog pripovedawa delimino nastaju i iz te po-trebe: da se pria pria i kada se ita. Tu se krije dra neposrednogkontakta koja uvek podrazumeva i hedonistiko uivqavawe u fikciju.Ipak, opieva dela time dobijaju ponajvie u smislu stilske razue-nosti. To su povremena, ali dosledno prisutna mesta u kojima se nara-cija odvaja od pripovedake linije u treem licu i dobija dra priesada" i ovde" date u prisnom okruju, uz ravnopravno uee pria-oca, prie i sluaoca.

U kontekstu moguih veza sa poetikim odlikama usmene kwiev-nosti tumaena je i opieva sklonost da ponavqa i varira pojedino-sti iz vlastitih dela, ili preoblikovane segmente iz usmene kwiev-nosti (to, u oba sluaja, mogu biti iseci fabule, slike, junaci, repli-ke, a katkad i cela dela). Pritom je re o smiqenom autorskom po-stupku, a ne o posledici nedostatka stvaralake imaginacije. Kao mo-gunost namee se tumaewe da ova opieva sklonost moe biti iosoben vid proigravawa razliitih tipova citatnosti, najee auto-citatnosti i interliterarne citatnosti, koja i u opievim delimafunkcionie kao eksplicitno pamewe kulture". Oslawawem na de-lotvornost estetike prepoznavawa" ostvaruje se karakteristina pri-vidno laka prohodnost opievog dela uopte. No, premda je u opi-evim delima najee re o prevlasti citatnosti po sistemu analogi-ja sa poznatim, javqa se i osoben vid polemikog pristupa citatima, testvarawe novih smislova na temequ uvreenih. Otuda se pronalazi i

138

imitativna i kreativna citatnost, i ilustrativni (koji tradiciju shva-ta kao riznicu vrednu oponaawa, a dominira u realizmu i postmoder-nizmu) i iluminativni (tradicija nije posveena riznica, te se slo-bodno osmiqava nov smisao) tip citatnosti. U tom smislu, opievodelo je stalni dijalog koliko sa usmenom kwievnou, toliko i sasobom, pri emu se neprestano odmeravaju" mogunosti autorskog tek-sta i trae varijante koje bi estetski i funkcionalno bile razliitodelotvorne i efektne. Upravo u toj ravni ukazuje se i sutinska razli-ka u poreewu sa naelom ponavqawa u usmenoj kwievnosti. Naime,jednaki (to jest 'oni koji se ponavqaju') elementi nisu funkcionalnojednaki ako zauzimaju u strukturnome pogledu razliite pozicije". Po-navqawa u opievim delima, moe biti, jednim delom polaze od este-tike i funkcionalnosti koju ona imaju u poetici usmene kwievnosti,ali je i prevazilaze upravo zbog razgranavawa wihove funkcionalnostiu razliitim kontekstima.

Najzad, i tradicionalizam, u znaewu koje ima u okvirima usmenekwievnosti, kao vid individualnog interpretirawa tradicije, poja-vquje se i kao svojstvo opievog sveta. Wime se ponajvie slika men-talitet qudi i podnebqa, ali se, istovremeno, doslikava i ona veitalirska ewa, prepoznatqiva seta za onim ega vie nema, posebno zavrednostima koje simboliu neki od wegovih junaka. Tradicionalizamje otuda kod opia, esto, iskreno intimno utoite. Vrlo retko imapropagatorsko-prosvetiteqsku ulogu, a isto tako, retko kad je re o pu-kom lamentirawu. Najee to je jedan od najvitalnijih impulsa, kojipokree i odrava ivot gotovo svih opievih junaka.

Uopteno gledano, usmenu kwievnost u delima za decu Brankaopia mogue je posmatrati kao jedan od najveih umetnikih izazovaza stvarawe sopstvenog literarnog sveta. Weno reflektovawe podrazu-meva niz razliitih (meuanrovskih, stilskih, narativnih, temat-skih, siejnih, motivskih) ukrtawa, koja, kao krajwi ishod, uvek da-ju osobeno autorsko delo. Otuda je najvei deo ovog rada posveen nai-nima transponovawa i funkcionalnosti odabranih elemenata iz usme-nih proznih anrova (predawa, bajke, aqive narodne prie, lagarije,basne, prie o ivotiwama, novele), narodnih verovawa i obiaja,kratkih proznih formi i usmene retorike, te usmene poezije.

Poetiku opievih dela u velikoj meri obeleavaju prodor i pre-plitawe razliitih usmenih proznih anrova. Pritom nije re o stva-rawu eksperimentalnih, hibridnih kwievnih vrsta, nego o nesputa-nom, igrivom istraivawu mogunosti i usmene kwievnosti i kwi-evnosti za decu. Preuzeti i preoblikovani elementi doprinose ostva-rivawu zaudnosti, stvaraju emotivnu podlogu, sponu sa poetskom vizi-jom i pesnika i usmene tradicije, mogu biti samo tematski ili siejniokvir, prisutni kao tek povrna motivska aluzivnost No, i kada po-stoji otvorenije i sistematinije prenoewe wihove strukture i daqese ne moe govoriti o doslovnom preuzimawu narativnog modela. On,po pravilu, podlee dekonstrukcijama najrazliitijih tipova: komi-

139

nih, ironijskih, grotesknih, patetino-emotivnih, otvoreno program-skih

Transponovawe usmene poezije predstavqa podjednako intrigantnopoqe u poetikom, semantikom i kompozicionom oblikovawu opie-vih dela. Senzibilitet usmene lirike pokazuje se, u mnogim primeri-ma, a posebno u zbirci Mala moja iz Bosanske Krupe, kao srodan opi-evom. Intonacija mirnoe, svedenih strasti, intimistiki odnos pre-ma nekim od kqunih poetskih motiva i simbola lirske usmene pesme,slikovitost i metaforinost ine opiev lirski izraz bliskimizrazu usmene lirike. Ali, kao to je sluaj sa narodnim bajkama, u ne-kim opievim delima, i ovde biti slian", ne znai istovremenobiti". opieva lirika je autentinog, iskrenog i ispovednog tona,kojem dah usmenog pevawa daje samo jo jednu dodatnu notu i istieuniverzalnost simbolike. U opievim delima za decu i mlade izrazi-tije su zastupqene kratke lirske forme, pre svega rimovani desetera-ki distih. Poetika ovih, britkih, najee bezazleno-aqivih, alikatkad i ubojitije" rugalakih stihova, pokazuje se kao bliska opie-voj slici sveta". Oni su (i kada su autentini i kada su autorski)epigramski saeti iskazi o ivotnim situacijama, karakteru junakaili vremena, te uvek predstavqaju efektno poentirawe.

Raznolikost transponovawa usmene poezije jo je naglaenija kadaje re o usmenoj epskoj poeziji. Epski junaci, motivi ili stihovi uopievom stvarawu za decu i mlade razliito su upotrebqeni: poevod stilizacije govora likova i junaka u maniru epske pesme sa odgova-rajuom leksikom, formulativnou i deseterakim stihom, preko psi-holoke i metaforike karakterizacije, do povezivawa pojedinih ele-menata vlastitog dela sa situacijama iz epskih pesama. U svim sluaje-vima, mahom, prevladava humor kao eqeni efekat i posledica izme-tawa stvarnosti opievih junaka u epski kontekst. Otuda se paro-dijsko-komini postupak i ovde prepoznaje kao primaran umetnikipostupak.

No, parodijska (de)konstrukcija epske, viteke prolosti ne vodipodrugivawu tradiciji i satirinom ponitavawu wenog sveta i smi-sla, nego je potvruje kao iv, dostupan svet, kao prirodan deo ivotaopievih junaka. Parodirawe vanih elemenata epskog kodeksa, kao ipojedinih epskih junaka i wihovih atributa, esto ima, kao krajwi is-hod, osim humora, i specifian lirski prizvuk, izrazitu emocional-nost. Parodija kao umetniki postupak za opia uvek ima vanost pu-ta i naina otvarawa konkretnog teksta, ne zatvarawa". Raunajui nadelotvornost estetike prepoznavawa", recimo, u uobliavawu pojedi-nih junaka (Baja Bajazit i Nikoletina Bursa), ili situacija analognihsa situacijama iz epskih pesama, ili pri oblikovawu itavih stranicakoje sadre razvijene scene u epskom maniru, opiev parodijski pri-stup uspeva da ukae na razliku u samom sreditu slinosti". Timese nagovetava sasvim izvestan polemiki odnos prema usmenom nasle-u. Takvo meawe umetnikih svetova" obezbeuje wegovim delima po-sebnu slojevitost i semantiko bogatstvo.

140

Tome u prilog ide i opieva sklonost obiajnoj praksi, usmenimverovawima i sujeverjima, najee o pojedinim mitskim biima ili opostupcima koje vaqa" ili ne vaqa" initi. No, bavqewe etnograf-skom graom u opievim delima retko kad ima dokumentaristiki ilipouni karakter, nekakav vii" ciq, u smislu veliawa narodnog i-vota kao obrasca normativa, moralnosti, pogleda na svet Isto tako,malo je primera u kojima zastupa prosvetiteqski stav prema folklor-noj grai i u kojima nastoji da razmaija svet i podsmehom ga relativi-zuje. Najee ostavqa prostor za nedoumicu, sumwu i tako uva tajan-stveno lica sveta". To je stalna crta opievih dela i jedan od, vero-vatno, najvanijih zahteva svake fikcije i svake umetnosti.

Izbegavawe neposredne pounosti vidno je i u opievom odnosuprema kratkim proznim formama i usmenoj retorici. Usmene kletve,zakletve i blagoslovi, poslovice i izreke samo jednim delom funkcio-niu kao neposredno sredstvo za stilizaciju kazivawa u maniru usme-nog govorewa. To su delovi teksta koji imaju zasebnu kwievnu, presvega stilsku, vrednost jer doprinose ekspresivnosti i dinaminostipripovedawa, a pritom svedoe i o osobenoj verbalnoj slobodi junaka, opotrebi da se katkad odstupa od konvencija. Uopteno gledano, ini seda je prirodu usmene kwievnosti opi ponajboqe oseao ba u am-bivalentnosti pria, saznawa, iskustava i mudrosti koje ona u sebi sa-dri. Tako se ni u nizu poslovica ili izreka, koje navodi doslovnoili parafrazirano, ne itaju samo velike istine za ugled i nauk gene-racijama, nego se nasluuje i postojawe nalija istine i nalija ivo-ta. Takvim pristupom opi je uspevao da ne oteti kompleksnost sa-gledavawa sveta, nastalu kao posledica naina nastajawa, trajawa iprenoewa usmene kwievnosti. Istanan oseaj za relativnost i i-vota, i fikcije, i oveka, pa i svake mudrosti ini sr opievogodnosa prema usmenoj kwievnosti uopte.

Radi sintetinije slike o rezultatima analitikog pristupa oda-branoj problematici, ovaj rad tumai i reflektovawe usmene kwiev-nosti u nekim od najvanijih, sa stanovita kritike i italake re-cepcije, opievih dela za decu.

U kontekstu sagledavawa pria iz prve opieve kwige za decu,zbirke U carstvu leptirova i medvjeda (1939), ukazano je na, svedeno aliipak prisutno, postojawe parodijskog pristupa pojedinim usmenim an-rovima koji e u kasnijim delima bivati sve izraeniji. To e potvr-diti prie iz zbirke Prie ispod zmajevih krila (1953). One predsta-vqaju opiev nain inovirawa prie za decu stvarawem meovitihformi po modelu nekoliko osnovnih tipova anrovskih proimawabajke, predawa, aqive prie, lagarija U tom smislu, vrhunac tzv.fuzije anrova" prepoznaje se u romanu Doivqaji maka Toe (1954),koji se moe tumaiti kao velika parodijska igra mnogobrojnim kwi-evnim konvencijama. Sa druge strane, pri razmatrawu pria iz Batesqezove boje (1970) nametnuo se zakquak da udeo usmene kwievnostinije toliko u preuzimawu anrovskih svojstava mitske prie, bajke, le-gende ili anegdote (mada je nesporno da wihovih tragova ima u ovoj

141

kwizi), koliko u stilu i jeziku kojim se pripoveda, a ponajvie u stva-rawu iluzije usmenog kazivawa i u naglaavawu narativnog modelabliskog usmenim priawima iz ivota, ako se ona, bar uslovno, posma-traju kao zaseban anr usmene kwievnosti. U zbirci poema za decu,arobna uma (1957) razmotreni su udeo i svrhovitost upliva bajkovi-tih svetova, poev od najoitije ravni (preuzimawe motiva, siea ilijunaka), preko ostvarivawa efekta zaudnosti pesnike rei, do poetskenarativnosti i nastojawa da se i poezijom pria pria. Povodom roma-na Orlovi rano lete (1957) ukazano je kako su pojedinosti iz usmenekwievnosti doprinele razgranavawu wegove simbolike i semantikeravni. Tradicija, u opievim delima uopte, pa i u romanu Orlovirano lete, nije muzej, ve ateqe, stalni proces oblikovawa, neprekid-nim stvarawem novih vrednosti".

Sagledavawe usmene kwievnosti u opievim delima za decu imlade pokazuje se kao dvostruki izazov. Ono podrazumeva paralelno tu-maewe dve poetike i razaznavawe estetske opravdanosti, smislenostii efektnosti takvog ukrtawa. U takvom stapawu, pretpostavka je, nadobitku bi morale biti obe strane. U kwievnom delu Branka opiajeste tako. Usmena kwievnost pokazuje svu svoju vitalnost u novomkontekstu i u tome je jedan deo opievog vrsnog umea. Sa druge stra-ne, povezivawem sa usmenim kwievnim nasleem opieva dela dobi-jaju ne samo autentinu boju, sonost izraza ili lako prepoznatqivustilizaciju, ne samo izvor imaginacije i naracije, nego, to je najva-nije, podsticaj za stvarawe sopstvenog poetskog sveta. Kao svojevrstanzakquak namee se zapaawe da ovde nije re o izrastawu iz" okri-qa usmene tradicije ili po ugledu" na wu, nego o sposobnosti samo-ostvarivawa u tradicijskom nizu. U tome je drugi deo opievog vrsnogumea.

Iz ogledawa u usmenoj tradiciji nie i raste sutinska moder-nost Branka opia. Kvalitet modernog, kao vanvremenskog i svevre-menskog, ovde se pojavquje kao dosezawe jedne od najviih umetnikihtaaka kada delo poiwe da biva sloena jednostavnost, sklad i sa-glasje mnogoglasja, izazovno i otvoreno za nova i drugaija tumaewa iinterpretacije. Komparativnim posmatrawem ocrtan je samo jedan odputeva koji do wega mogu dovesti.

Sneana arani-utura

ORAL LITERATURE IN BRANKO OPI'S WORKSFOR CHILDREN AND YOUTH

S u m m a r y

The paper discusses the complex relations between oral literature and Branko o-pi's works for children and youth. The author tries to point out the possibilities oftranspositions of some key poetic features of oral literature (illusion of oral naration, re-petitions, variance, traditionalism), but also of stylistic and specially inter-genre over-

142

lappings between oral and written literature. In that sense, attention is directed to themutual relations within opi's works (novels, short stories, fairy tales, long poems,poetry) and oral prose genres (oral tradition, fairy tales, deception naratives, humorousfolk stories, fables, stories about animals, short stories), folk beliefs and customs, shortprose forms and oral poetry. In addition the viewing the manner of transposition, theresearch also implies viewing of different functional relations between two corpora oftexts, particularly the various types of opi's parody of the elements taken from oralliterature.

The basic conclusion to be reached is that linking with oral literary heritage pri-marily represents a stimulus for the creation of opi's poetic world, so this is not thecase of the development from" the sphere of oral tradition or in accordance to" it, butthe possibility for self-realization in the traditional stream from which Branko opi'sspecific modernism actually grew.

143